p e d a g o g i j A

Download p e d a g o g i j A

Post on 04-Jul-2015

8.223 views

Category:

Documents

14 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>OPTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE </p> <p>1. Znaaj vaspitanja za razvoj pojedinca i drutva</p> <p>Vaspitanje je najiri pedagoki proces i pojam. Ono se odnosi na sve to ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja linosti, kako ono to preduzima drutvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono to vaspitanik ini u odnosu na drutvo. Kako se menjalo drutvo tako se menjao i poveavao znaaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve vee koliine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspenijeg i lakeg ivota u savremenom svetu - stvoreno ''drutvo koje ui'', a ovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavrava i ui, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane linosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doivotan proces. A kulturan ovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Znaajno je zbog meusobnog zbliavanja ljudi i uspenije komunikacije i predupreivanja negativnih pojava kao to su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Vano je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.</p> <p>2. Mogunosti i granice vaspitanja</p> <p>Kako mogunosti, tako i granice vaspitanja lee u nasleenim osnovama, uslovima drutvene sredine u kojima se linost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u linom angaovanju vaspitanika. Mogunosti i granice ljudskog vaspitanja su drutveno-istorijski uslovljene, jer ovek ivi i razvija se u odreenim drutvenim okolnostima. Takoe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajuim faktorima. A vana uloga nastavnika je da nae taj balans izmeu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.</p> <p>3. Odluujui faktori u razvitku linosti</p> <p>Bitni faktori koji utiu na razvoj linosti su: naslee, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika. Naslee je proizvod dosadanjeg ivota ljudi i genetska predodreenost linosti (telesna graa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik ivi. Ovi faktori su meusobno povezani i uslovljeni.</p> <p>4. Vaspitanje i linost</p> <p>Vaspitanje je najiri pedagoki pojam i odnosi se na sve to ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja linosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane linosti. Proces vaspitanja linosti kroz njenu aktivnost i delatnost je vieslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizikih sposobnosti vrednosna i humanistika 3. formiranje pogleda na svet vrednosna i humanistika *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja moemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, oseanja i postupanja) *Osnovna podruja razvoja linosti se obino dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, miljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motorikim aparatima ljudskih organa)</p> <p>Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u irem smislu.</p> <p>5. Vaspitanje i drutvo</p> <p>Vaspitanje je delatnost koja omoguava funkcionisanje drutva u razvojnom smislu. Vaspitanje je reciproan i povratan odnos razmene koji kroz sloene socijalne uslove ukljuuje sve ljude. Drutvena uslovljenost vaspitanja se zapaa jo od samih poetaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina drutvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveoptem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, stalekom, klasnom i politilkom strukturom drutva. Uloena sredstva jednog drutva u vaspitanje viestruko se vraaju istom tom drutvu. Bogatije drutvo bolji sistem vaspitanja.</p> <p>6. Vaspitanje i kultura</p> <p>Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguu transformaciju niih oblika postojanja u vie i humane oblike egzistiranja oveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za ivotne ili profesionalne uloge, ve se bavi i stvaranjem svestrane linosti, koje u sebi sadri i elemente kulturne linosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta razliitih kultura i uporeivanja razliitosti.</p> <p>7. Vaspitanje i rad</p> <p>Vaspitanje i rad su dve veito povezane i uslovljene drutvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osveen oblik ovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i nain za prenoenje tih ovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja ovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogunosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreeno radu ve mora imati i ire ciljeve vaspitanja celovite svestrane linosti.</p> <p>8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, kole, pravci vaspitanja )</p> <p>Naunici i teoretiari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji nain, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su teili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proirivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome ta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stiu u pedagogiju iz razliitih sredita drutvenih uticaja: od kolskih reformatora, od filozofa i naunika, vostva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoke koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo sline, a veina meusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeu dve pedagogije tj. dve pedagoke koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na optosti, univerzalnosti, trajnosti i nepromenjenosti, okrenuta je ka budunosti, ka idealnom (ona govori o tome ta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na razliitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadanjosti (ona pita ta vaspitanik jeste). eki pedagog Frantiek Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buroaske pedagogije: reformna, pragmatistika, eksperimentalna, dinamika, psihoanalitiko-individualna, faistika, socijalna, kulturna, esencijalistika, egzistencijalistika i religijska.</p> <p> Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Drutvo (Drava) -Gentska ifra -Vrednosti van samog oveka i drutva -Bog -Sam pojedinac Nikola Potkonjak sve znaajnije pedagoke koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, poloaju vaspitanika i sadraju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomau da kritiki i samokritiki gledamo na teorije o vaspitanju i pomau nam u sprovoenju novih ideja.</p> <p>9. Cilj i zadaci vaspitanja</p> <p>Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili vie idealno zamiljen i generalizovan lik oveka, linost odreenih svojstava i sposobnosti, koje se ele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog lana odreenog drutva. Opti cilj vaspitanja i obrazovanja u naem drutvu je slobodna, svestrana linost koju karakterie bogatstvo linosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne linosti (nasleenih i prethodno steenih), njihovo bogaenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritikih sposobnosti, osposobljavanje linosti za stalno usavravanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa optim drutvenim promenama i potrebama ljudi. Ono to odreuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Drutvena zajednica utie na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, poloaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideoloka i politika shvatanja i sistem vrednosti koje drutvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o oveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoke nauke, srodnih nauka i izgraenost sistema vaspitanja, posebno kolstva; Poloaj, elje, potrebe, interesi i ambicije samih linosti.</p> <p>10. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktinom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje ta elimo, a zadaci vaspitanja na pitanje ta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. Na formiranje ciljeva i</p> <p>zadataka vaspitanja utiu opti i posebni ciljevi konkretnog drutva u kome se vaspitanje odvija (individualni, drutveni, ekonomski, nauni, ideoloki, nacionalni...). Ciljevi vaspitanja su sastavni deo drutvene svesti o potrebama, mogunostima i pravcima drutvenog razvoja. Za drutvene i line ciljeve vano je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim podrujima vaspitnog rada, prema nivou: drutvene kompetentnosti (ustav, zakon, propis); prema uzrastu (predkolski, kolski, odrasli); prema vrstama kola i vaspitno-obrazovnim institucijama; prema nastavnim predmetima i programima; prema programskim celinama, pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog asa. Jedan opti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane linosti: 1. Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naunih znanja i sistema vrednosti,, formiranje radnih navika i umenja, razvijanje stvaralakog stava, itd.) 2. Zadaci drutveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti, moralnih oseanja, odnos prema zajednici i drugima) 3. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u drutvu) 4. Zadaci fiziko-zdravstvenog vaspitanja (ouvanje i jaanje zdravlja)</p> <p>- PEDAGOGIJA </p> <p>11. Pedagogija od uoptavanja iskustva do nauke</p> <p>Vaspitanje je oduvek bilo predmet prouavanja. Kao to su se vaspitanjem, s kolena na koleno, prenosila ivotna i radna iskustva, tako je to iskustvo odabirano i uoptavano. Prve forme uoptenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. Gri filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom znaaju. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' poetkom 19. veka izdvojile posebne nauke, tako i pedagogija. Teko je tano i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoka teorija. Do toga je dolazilo postepeno i na razliite naine u razliitim epohama. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. Prvim znaajnim pedagokim delom se smatra ''Didactica magna'', ekog pedagoga Jana Amosa Komenskog, kojim je postavio najznaajniji kamen temeljac pedagogije u 16. veku, pa mnogi taj trenutak smatraju za zvanian poetak pedagogije kao nauke. Na samom poetku 19. veka pojavio se i Herbart, za koga je bolje rei da je sistematizator, a ne jedini osniva pedagoke nauke. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi znaajni pedagozi bili i pokretai promena u drutvu i teili ka njegovom razvoju. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku pedagogiju, koja e prouavati vaspitanje. U tom smislu su se razvile i pomone discipline: pedagoka psihologija, filozofija vaspitanja, pedagoka antropologija, ekonomija obrazovanja idr. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji, ve i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. Posebno se istiu tri funkcije pedagoke nauke: 1. Deskriptivna funkcija opisuje vaspitanje kao pojavu, kada i u kakvim uslovima je nastalo, kako se razvijalo. 2. Dinamika funkcija ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predvianju kakva bi kola i vaspitanje trebalo da budu. 3. Pedagoaka teorija koja izvire iz prakse ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. Analizom, sistematizacijom i uoptavanjem pozitivnog pedagokog iskustva, pedagogija dolazi do odreenih naunih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. Uoptavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodolokih pristupa, ali nije prevazien, ve se usavrava. Stalno se bogati novim dostignuima.</p> <p>12. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoke nauke</p> <p>Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju drutva. U prvobitnoj zajednici vaspitanje jo uvek nije bilo izdvojeno u posebnu drutvenu delatnost. Zasnivalo se na prenoenju iskustava neophodnih za opstanak i odranje, usvajanje obiaja i verovanja zajednice. Razvojem drutva i sredstava za rad, pojavom privatne svojine i vika vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. Izdvajaju se ueniji ljudi koji vre delatnost vaspitavanja i obrazovanja. Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruivala (U Sumeru su postojale kole i klinasto pismo pre 3000godina; U Indiji je bilo organizovano uenje samo za najvie kaste i uilo se iz veda; Percijanci su obraali panju na fiziko zdravlje, a vaspitanje su obavljali svetenici; Stari Kinezi su takoe opismenjavali bogatije; itd) Za antiko drutvo vasitanje se obavljalo u Atini, Sparti i Rimu. Takoe za bogatije lanove drutva. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske linosti. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste kola za deake od 7 do 16 godina: elementarna, gramatika i retorska. U srednjem veku vaspitanje je staleko (sedam riterskih vetina za feudalce). U novom veku graanski stale postaje osnovan snaga drutvenog razvoja, a samim tim i vaspitanja. Omogueno je velikom broju dece da se ukljui u kolovanje (kola za sve bez obzira na rasu i poreklo); Nastava je organizovana na maternjem jeziku, a ne na latinskom; U nastavu se uvode realije (tekovine prirodnih nauka); Princip oiglednosti se proklamuje; kole se grade i opremaju o troku drave; Donose se ''kolski ustavi''. Industrijska revolucija (kraj 19. i po. 20. veka) dovee do masovnog obrazovanja. Socijalistiki ureene zemlje nastavljaju tendenciju karakteristinu za industrijsko drutvo.Na samom kraju 20. veka smanjuje se potreba za fabrikim radnicima, a poveava u sektoru obrazovanja. Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima.</p> <p>13. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela</p> <p>Sokrat Platon ''Drava'' Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan prvi po svojim delima pravi pedagog vodio retorske kole i razradio metodiku govornitva. U periodu humanizma sve vie se govori o vasitanju. Vitorino da Feltre uitelj novog tipa, ureuje kolu koju zovu ''dom radosti''. Franso Rable u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritiki opisuje odnos oca i sina. Miel Montenj u ''Esejima'' kritikuje uenje napamet i bez razumevanja. Erazmo Roterdamski ''Pohvala ludosti'', gde kritikuje feudalno vaspitanje. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski Didactica magna, u njoj su sadrani interesi celog naroda. On otro kritikuje srednjevekovno vaspitanje, on trai optu obaveznu kolu, na maternjem jeziku, zalagao se za smiljeno vaspitanje u predkolskom periodu, bavio se pitanjem didaktike, sainio raazredno-predmetnu-asovnu nastavu...</p>

Recommended

View more >