Kostola~ki basen postaje multienergetski gigant

Solarna elektrana poredvetroparka

Strana VI

Godina deveta, broj 624, dodatak za Brani~evski okrug

Po`arevac }e biti tre}i grad u Srbijikoji }e imati orkestar najvi{eg tipa

Osnovan simfonijskiorkestar „Gvardia“

Strana II

P E TA K , 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 , b r o j 6 9 1 3 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Po`areva~ke {kole spremno do~ekale po~etak {kolske godine

Do 100 prvakavi{e nego lane

Strana V

Po`arevac - Proslavljeni muzi~ar Go-ran Bregovi} }e postati po~asni vitezLjubi~eva, navedeno je, izme|u osta-log, na konferenciji za medije odr`anoju Ergeli „Ljubi~evo“ uz obrazlo`enjeda Bregovi} svojom muzikom podsti~e{irenje ljubavi, mira, tolerancije i po-{tovanja me|u narodima i dr`avama.Grad Po`arevac je tom prilikom zva-ni~no javnosti predstavio predstoje}e53. Ljubi~evske konji~ke igre.

Gradona~elnik Po`arevca BaneSpasovi}, koji je ujedno i predsednik

Organizacionog odbora ovogodi{njihIgara, u renoviranoj trofejnoj sali uLjubi~evu, govorio je o detaljima defi-lea i sportskog dela, a predstavnici me-dija imali su prilike da pojedine delove~uju i od direktorke Turisti~ke organi-zacije grada Po`arevca Jelene Vukazi},kao i od tour-menad`era Bijelog dug-meta Zorana Jamine.

- Ove godine re{ili smo da prome-nimo pristup organizaciji Ljubi~ev-skih konji~kih igara i vodili smo seidejom kvalitet umesto kvantiteta. Ni-

smo imali tako glomazne prate}e ma-nifestacije, a novac koji smo na taj na-~in u{tedeli, usmerili smo u renovira-nje Ergele i Hipodroma, kao i podiza-

nje fonda nagrada. To se ispostavilokao ispravno jer smo svedoci da naminfrastruktura vezana za Ljubi~evskeigre sada izgleda daleko bolje, a i odziv

takmi~ara je veliki, rekao je gradona-~elnik Spasovi} podsetiv{i da je prote-klih godina bilo Igara kada nije bilo ni-jednog grla iz inostranstva, dok pred-stoje}a manifestacija ima odredbume|unarodne. Naime, ove godine,pored doma}ih, gledaoci }e imati pri-like da u`ivaju i u trkama sa veomakvalitetnim konjima koji dolaze iz Cr-ne Gore, Bosne i Hercegovine, Ma|ar-ske i drugih zemalja iz okru`enja.

M. V i Z. V.Strane II, III i IV

Ovogodi{nji koncept tradicionalnih igara u Po`arevcu bi}e prekretnica za ovu manifestaciju

Goran Bregovi} po~asni vitez Ljubi~eva Bez glomaznih prate}ih manifestacija, a u{te|ennovac usmeren na renoviranje Ergele iHipodroma, kao i podizanje fonda nagrada Defile kao multimedijalni projekat kojim }e se~itav centar grada pretvoriti u pozornicu

Predsednik Nikoli} i ambasadori na otvaranju

Ljubi~evskih konji~kih igara

Predsednik Nikoli} i ambasadori na otvaranju

Ljubi~evskih konji~kih igara

Foto:

@ika

Anti}

II p e t a k , 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

OD DANAS DO NEDELJE ODR@AVA SE U „NOVOM RUHU“ TRADICIONALNA MANIFESTACIJA

Po`arevac - Na manifestaciji„Ljubi~evske konji~ke igre“, ko-je se tradicionalno odr`avajuprvog vikenda u septembru, uokviru muzi~kog programa na-stupi}e jugoslovenska rok gru-

pa Bijelo dugme, tambura{kiorkestri i solisti RTS-a, ali i Sim-fonijski orkestar „Gvardia“. Re~je o orkestru koji je nedavnoformiran u Po`arevcu, koji jesada tre}i grad u Srbiji koji imaorkestar ovakvog tipa. Glavniinicijator njegovog osnivanja jeprofesorka violine u Muzi~koj{koli „Stevan Mokranjac“, Teo-dora Dimitrijevi}. Iako ima sa-mo 23 godine, ona je ve} zavr{i-la master violine i poha|a ~etvr-tu godinu operskog pevanja.

Na ideju da se osnuje simfo-nijski orkestar, Teodora je do-{la pre par meseci i onda tusvoju ideju iznela direktoruMuzi~ke {kole, Zoranu Mari}u.Njemu se ova ideja dopala, kao

i gradona~elniku Banetu Spa-sovi}u i njegovim saradnicimai tako je po~elo osnivanje Sim-fonijskog orkestra, pod nazi-vom „Gvardia“.

- U Po`arevcu je 1830. godineosnovan prvi gardijski orkestar utada{njoj Srbiji, ali se kasnije uga-sio, pa je ovo, na neki na~in, nje-gova reaktivacija i to pod istimnazivom, ka`e Teodora.

Novoformirani Simfonijskiorkestar u po~etku }e raditi usklopu po`areva~kog Centra za

kulturu, ka`e gradona~elnikPo`arevca Bane Spasovi} i do-daje:

- Svu logistiku novoformira-nom orkestru u po~etnom ra-du pru`i}e CZK „Po`arevac“.Ideja je da nakon tog da orke-star bude strukturiran u usta-novu Simfonijski orkestar Po-`arevac, kao {to je to ura|enosa Gradskim horom Barili, ko-ji ove godine slavi 25 godinauspe{nog postojanja, rekao jegradona~elnik Po`arevca.

U „Gvardiji“ }e nastupati 50muzi~ara, dirigent }e biti Sne-`ana Milovanovi}, profesorMuzi~ke {kole, a aran`mane }eraditi Ilija Rajkovi}, profesoriste {kole.

- ̂ lanovi orkestra bi}e u~eni-ci i profesori na{e Muzi~ke {ko-le, a njih desetak bi}e moje kole-ge iz Beograda. Orkestar }e ima-ti guda~ku sekciju, duva~e, bu-banj, ritam sekciju, bas gitaru,klavir... Sada }e raditi kao sekci-ja pri Centru za kulturu, a kasni-je }e mo`da prerasti u posebnuustanovu, rekla je Teodora.Koncert „Gvardie“ na Ljubi~ev-skim igrama grad }e ko{tati oko300.000 dinara, koliko iznosehonorari za jedan broj ~lanovaorkestra i putni tro{kovi muzi-~ara koji dolaze iz Beograda.

M. Veljkovi}

Po`arevac }e biti tre}i grad u Srbiji koji }e imati orkestar najvi{eg tipa

Osnovan simfonijskiorkestar „Gvardia“Po`arevljani imali priliku da ~uju 17 kompozicija popularne ifilmske muzike, koju izvodi oko 50 ~lanova novoformiranogorkestra Simfonijski orkestar prera{}e u ustanovu

Po`arevac - Proslavljeni muzi-~ar Goran Bregovi} }e postatipo~asni vitez Ljubi~eva, nave-deno je, izme|u ostalog, nakonferenciji za medije odr`a-noj u Ergeli „Ljubi~evo“ uz ob-razlo`enje da Bregovi} svojommuzikom podsti~e {irenje lju-bavi, mira, tolerancije i po{to-vanja me|u narodima i dr`ava-ma. Grad Po`arevac je tom pri-likom zvani~no javnosti pred-stavio predstoje}e 53. Ljubi~ev-ske konji~ke igre.

Gradona~elnik Po`arevca Ba-ne Spasovi}, koji je ujedno i pred-sednik Organizacionog odboraovogodi{njih Igara, u renoviranojtrofejnoj sali u Ljubi~evu, govorio

je o detaljima defilea isportskog dela, a

predstavnici medija imali su pri-like da pojedine delove ~uju i oddirektorke Turisti~ke organizaci-je grada Po`arevca Jelene Vuka-zi}, kao i od tour-menad`era Bi-jelog dugmeta Zorana Jamine.

- Ove godine re{ili smo dapromenimo pristup organizaci-ji Ljubi~evskih konji~kih igara ivodili smo se idejom kvalitetumesto kvantiteta. Nismo imalitako glomazne prate}e manife-stacije, a novac koji smo na tajna~in u{tedeli, usmerili smo urenoviranje Ergele i Hipodro-ma, kao i podizanje fonda na-grada. To se ispostavilo kao is-pravno jer smo svedoci da naminfrastruktura vezana za Ljubi-~evske igre sada izgleda daleko

bolje, a i odziv takmi-

~ara je veliki, rekao je gradona-~elnik Spasovi} podsetiv{i da jeproteklih godina bilo Igara kadanije bilo nijednog grla iz ino-stranstva, dok predstoje}a ma-nifestacija ima odredbu me|u-narodne. Naime, ove godine,pored doma}ih, gledaoci }eimati prilike da u`ivaju i u trka-ma sa veoma kvalitetnim konji-ma koji dolaze iz Crne Gore, Bo-sne i Hercegovine, Ma|arske idrugih zemalja iz okru`enja.

Bane Spasovi} je iskoristiopriliku i da se zahvali Vladi Re-publike Srbije na pomo}i u vi-

du nov~anih sredstava

Operska arijaNa prvom nastupu pred Po`arevljani-ma, orkestar }e odr`ati koncert u traja-nju od 90 minuta, uz izvo|enje 17kompozicija klasi~ne i filmske muzike.Teodora }e otpevati dve kompozicije,od kojih je jedna poznata arija „Haba-nera“ iz opere „Karmen“ @or`a Bizea.

Manasija - Vi{ebojci iz Ljubi~e-va su veoma uspe{no promovi-sali predstoje}e Ljubi~evskeigre spektakularnim nastupomkod manastira Manasija nado-mak Despotovca gde je odr`andrugi po redu Me|unarodni vi-te{ki festival „Despot Stefan La-zarevi} - D`ast aut 2016“. Pre-ko 5.000 posetioca videlo je nadelu 350 vitezova iz 15 dr`ava.

Prema izjavi direktora Festi-vala, Vladimira Blagojevi}a, ciljmanifestacije je promovisanjekulturnog nasle|a koje je osta-vio despot Stefan, prvi srpskivitez vite{kog Reda zmaja.

- @elimo da promovi{emoManasiju, ̀ elimo da ovaj grandi-ozni objekat vidi ceo svet. S dru-ge strane, `elimo da promovi{e-

mo ovaj kraj koji ima mnogo to-ga da ponudi kada je turizam upitanju, kazao je Blagojevi}.

U sve~anom defileu u~estvo-

vali su vitezovi iz Rusije, Ukra-jine, Bugarske, ̂ e{ke, Slova~ke,Francuske, Hrvatske, Ma|ar-ske, Republike Srpske, Rumu-

Vi{ebojci iz Ljubi~eva su veoma uspe{no promovisali

Vite{ki festival kraj

Goran Bregovi} po~asni vitez Ljubi~evaBez glomaznih prate}ih manifestacija, au{te|en novac usmeren na renoviranjeErgele i Hipodroma, kao i podizanjefonda nagrada Defile kaomultimedijalni projekat kojim }e se ~itavcentar grada pretvoriti u pozornicu

Ovogodi{nji koncept Ljubi~evskih konji~kih

Predsednik ambasadori

Publika odu{

Sve spremno za takmi~enja

Prava inicijativa: Teodora Dimitrijevi}

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . brani~evo

U PO@AREVCU I LJUBI^EVU, O^EKUJE SE REKORDNI BROJ POSETILACA

Po`arevac - Daleko ozbiljniji pri-stup organizatora najpoznatijojpo`areva~koj manifestaciji rezul-tirao je ove godine i nezapam}e-nom potra`njom za ulaznicama.Nosilac ovog dela posla je Turi-sti~ka organizacija grada Po`a-revca, na koju je pao ve}i deo te-reta kada su u pitanju prate}emanifestacije. [to se sportskogdela ti~e, za njega je zadu`enomahom Konji~ko dru{tvo KnezMihailo i organizacioni odbor, aliprodaja ulaznica na hipodromuje u domenu TOGP.

- Uzev{i u obzir da su mi ovoprve Igre od kako sam na ~eluTuristi~ke organizacije grada Po-`arevca, iznenadilo me je intere-sovanje ljudi da u`ivo vidi na{LjKI. Kolege su mi govorile da je iranijih godina bilo interesovanja,ali ovoliko poziva i trebovanjaulaznica ni najstariji radnici nepamte, ka`e Jelena Vukazi}, di-rektorka TOGP-a i dodaje da sevodilo ra~una da {to ve}i broj ula-znica bude u slobodnoj prodaji.

- Po`arevljani vole Igre i go-dinu dana ih ~ekaju, zato smogledali da poklon ulaznice dobi-je {to manji broj ljudi. Uzev{i u

obzir da te ulaznice dobijajuVIP zvanice, donatori i sponzo-ri stvorio se jo{ jedan problemjer je broj onih koji su donacija-ma i sponzorstvom pomogliovogodi{nji LjKI zaista veliki.Mo`e se re}i da smo bili na slat-kim mukama, ali nam je ipakprioritet bio da svako ko `eli dakupi ulaznicu, to bude i mogao,dodaje Vukazi}eva i napominjeda je polufinale u subotu 3. sep-tembra besplatno, a da se u ne-delju, kada je glavni dan, ulazni-ce napla}uju i to 1.000 dinaracentralna donja tribina i 300 di-nara ostali delovi. Karte se pro-

daju u Info centru Turisti~ke or-ganizacije grada Po`arevca,

Podse}amo da Ljubi~evskekonji~ke igre po~inju zvani~nodanas, 2. septembra sve~animdefileom u centru Po`arevca ko-ji je ove godine posebno spre-man, kompletno kostimiran i uzanga`man glumaca somborskogNarodnog pozori{ta koji naja-vljuju da }e ceo centar grada bitinjihova pozornica. Me|utim,pre toga je bilo organizovano ne-koliko prate}ih manifestacija, aceo program mo`e se pro~itatina poslednjoj strani na{eg doda-tak Brani~evo Danas. M. V.

koje je izdvojilo Ministarstvoturizma za ure|enja dela hipo-droma kao i predsedniku Re-publike Srbije Tomislavu Niko-li}u na prihvatanju molbe daod ove godine Ljubi~evske ko-nji~ke igre budu pod pokrovi-teljstvom Predsednika Srbije.Pored Tomislava Nikoli}a i nje-govih saradnika, na igrama }ebiti prisutni i predstavnici am-basada nekoliko zemalja.

- Izuzetno smo ponosni i nanovoformirani po`areva~kiSimfonijski orkestar „Gvardia“koji nastupa dan pred otvara-nje igara. Orkestar je formiranna predlog profesora violine,mlade Teodore Dimitrijevi}, aon je zapravo nastavak „Knja-`evsko-serbske bande“ koju jekapelnik Josif [lezinger 1831.godine osnovao u Po`arevcupo naredbi Milo{a Obrenovi}ai pridodao ga sastavu svoje gar-de, pa otuda i naziv „Gvardia“,istakao je Spasovi} i pre nego{to je dao re~ ostalim u~esnici-ma konferencije podsetio da jeizuzetno zadovoljan i ~injeni-

com da Bijelo dugme svira naotvaranju LjKI, i dodao:

- Gorana Bregovi}a, nepo-sredno pred po~etak koncertau~ini}emo po~asnim vitezomLjubi~eva, tako {to }emo muuru~iti sablju i pla{t. Do sada sudvojica sportista dobila ova pri-znanja: pliva~i Milorad ^avi} iVelimir Stjepanovi}, a ovoga pu-ta doneli smo odluku da je uru-~imo jednom umetniku. On jesvojim kompozicijama u~iniomnogo na predstavljanju muzi-ke ovog regiona ~itavom svetu,tako da je apsolutno zaslu`io utom domenu titulu viteza, otkrioje gradona~elnik Po`arevca.

Potom je Jelena Vukazi}predstavnicima medija predsta-vila program prate}ih de{avanjau gradu, posebno najaviv{i isportski deo programa, uvek naj-atraktivniji Ljubi~evski vi{eboj,ali i galopske i kasa~ke trke, kao ipreponsko i daljinsko jahanje.

- Posebno se radujem defileu,jer je ove godine re~ o multimedi-jalnom projektu kojim }e se ~itavcentar grada pretvoriti u pozorni-cu, a za tu priliku smo, pored po-`areva~kih glumaca SlobodanaStepi}a i Marka Radulovi}a, an-ga`ovali i Narodno pozori{te izSombora. Himnu }e, na samompo~etku, izvesti operska diva Ga-brijela Ubavi}, tako|e Po`are-vljanka, navela je Vukazi}eva.

Grad je prilikom ove konfe-rencije uredio organizovan dola-zak predstavnika medija iz Beo-grada tako kao i obilazak pojedi-nih atraktivnih turisti~kih mestau Po`arevcu. Ispostavilo se tokao odli~an potez, uzev{i u obzirda su novinari i njihove kolegedobrano pomerili satnicu, inspi-risani mestima na koje su ih nji-hovi doma}ini vodili i koja su ̀ e-leli detaljno da vide, snime, foto-grafi{u. Najpre su boravili uZgradi Na~elstva, gde je specijal-no za tu priliku Gradski `enskihor Barilli izveo nekoliko kom-pozicija najavljuju}i skori jubilej -25 godina postojanja. Potom suobi{li Spomen obele j̀e „Po`are-va~ki mir“ na Tulbi, da bi pre po-slednje odrednice, ergele Ljubi-~evo, obi{li i gradski hipodromgde }e se i odvijati sportski deotakmi~enja. M. V. i Z. V.

predstoje}e igre spektakularnim nastupom

manastira Manasijanije, Slovenije i Srbije. Doma}inmanifestacije bila je srpska vite-{ka grupa „Beli orlovi“. Poseti-oci su imali prilike da vide

oklopno borenje, evropskoneoklopno borenje, kao i mo-derno ma~evanje. Bili su tu i za-nimljivi plesovi sa vatrom i ma-~evima, a svoje ume}e rukova-njem oru`jem na konju prika-zali su i Ljubi~evski vi{ebojci.

- Poziv organizatora smo, iz-me|u ostalog, iskoristili i dapromovi{emo na{e Ljubi~evskekonji~ke igre. Mada sam su-bjektivan, ipak smatram da jenastup na{ih vi{ebojaca u revi-jalnom delu izazvao najve}u pa-`nju i aplauze okupljenih. Sma-tram da smo ovim nastupomdobili nove posetioce ovogodi-{njih Igara, kazao je Marko Sa-vi}, pomo}nik gradona~elnikaPo`arevca, koji je na festivaluboravio zajedno sa predsedni-

kom Skup{tine grada Po`arevcaBojanom Ili}em i Anom Milja-ni}, ~lanicom Gradskog ve}a.

Otvaranju festivala prisustvo-vali su ambasador Rusije Alek-sandar ^epurin, savetnica pred-sednika Srbije Stanislava PakStankovi}, predsednik op{tineDespotovac Nikola Nikoli}, kao ibrojni predstavnici politi~kog ijavnog ̀ ivota Srbije. Z. V.

Preko 5.000posetilacavidelo je nadelu 350vitezova iz 15 dr`ava

Tifa i Islamovi} uz BreguPrisutnima se obratio i Zoran Jamina, koji je najavio preko dva sata muzi~kog pro-grama Bijelog dugmeta, gde }e oni izvesti svoje legendarne pesme u osve`enimaran`manima. Za ovu priliku Goran Bregovi} specijalno dolazi u Po`arevac, izme-|u dva koncerta koja ima u inostranstvu. Pored vrsnih muzi~ara, dru{tvo na scenipred Po`arevljanima pravi}e mu Mladen Voj~i} Tifa i Alen Islamovi}.

Po`arevac - Uo~i predstoje}ihLjubi~evskih konji~kih igarazapa`a se sve raznovrsnija po-nuda suvenira namenjenih tu-ristima ali i lokalnom stanovni-{tvu, pri ~emu su naro~ito za-stupljeni oni koji su vezani zanajve}u manifestaciju u ovomgradu. U Turisti~kom informa-tivnom centru, osim osnovnihinformacija koje posetioci mo-

gu dobiti o kulturnim zname-nitostima ovog kraja, mo`e sekupiti i neki suvenir. Kako ka-`u u INFO centru, povodom53. Ljubi~evskih konji~kih iga-ra pored standardnih suvenirapripremljeni su i novi.

- Posetioci za uspomenuuvek rado kupuju magnete i fla-{e, a ove godine ti suveniri suinovirani i napravljeni u obliku

konja. Sezona je godi{njih od-mora, i u ovom mesecu na{i su-gra|ani pored gostiju sa straneredovno kupuju prepoznatljivesuvenire, koji ih asociraju i pod-se}aju na grad Po`arevac i svojkraj gde su nekada `iveli, ka`eIsidora Pavlovi} Baldi}. Cene supristupa~ne i ostale su na nivouprethodnih godina, tako da semagneti kre}u od 250 do 300 di-nara koliko ko{taju i ostali suve-niri, mada ima i onih ~ija se ce-na kre}e od 1000 i vi{e dinara“.

Najprodavaniji su magnetisa razli~itim motivima gradarazli~itih oblika, zatim zastave,fla{e, ~a{e i {olje sa natpisimagrada. Radno vreme Turisti~-kog informativnog centra je7.30 do 20 sati radnim danima,subotom od 8 do 14 ~asova,dok }e za vreme 53. LjKI, Infocentar raditi od 8 do 22 sata.

Z. V.

Raznovrsnija ponuda suvenira

Turisti~ka organizacija Grada Po`arevca na slatkimmukama kada je o prodaji i dodeli karata re~

Jagma za ulaznicama traje ve} mesec dana

igara bi}e prekretnica za ovu manifestaciju

Nikoli} i na otvaranju

Sa konferencije za medije

{evljeno pozdravila nastup vitezova iz Ljubi~eva

Atraktivna takmi~enja: Sa prethodnih igara

Jelena Vukazi},direktorka TOGP

IVp e t a k , 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . b r a n i c e v o

brani

P re nekoliko godina odstrane vlasti je pompeznonajavljivan potpuni

preokret u kadrovskoj politiciizbora direktora javnih preduze}ai institucija. Posle vi{edecinijskog{enlu~enja u kadriranju, genijalnavest je bila da }e se raspisatikonkursi i da }e biti imenovanioni najsposobniji i najstru~niji.

Ka`e na{ narod „tresla segora - rodio se mi{„. Name{tenikonkursi, name{tene komisije,name{teni rezultati... Hokus -

pokus i iz {e{ira izva|enidirektori dogovoreni ukoalicionim bircuzima. Uzdirektore, kao pride, do|o{e inovozaposleni partijski aktivisti isavetnici, tek toliko da seobe}ano smanjenje brojaradnika dosledno sprovede.

Kadrovi novi, praksa ista,rezultati sve gori. Mogu}e je dabi i sa fali~nim direktorimamoglo poslovanje da bude boljeda ih stalno ne menjaju. Nau~ilibi ljudi vremenom da upravljaju,pa bi i gre{aka bilo manje.

Mnoge generacije nisu bile u

prilici da `ive u Titovomsamoupravnom socijalizmu, kojije toliko kritikovan, ali ~ak i tadanisu bile komisije za izbordirektora isklju~ivo partijske,nego paritetne. Polovinu~lanova je imenovao komitet, adruga polovina je bila iz redovazaposlenih. Ako to nije valjalo,onda je svakom normalnom bilojasno da bi izbori direktora bilimnogo bolji kada bi komisijebile sastavljene samo odzaposlenih. Ovako, ~lanoviizbornih komisija, koji se uposlovanje javnih preduze}a iustanova razumeju kao magareu kantar, odlu~uju o tome koji jeod kandidata najbolji.

Sada, posle nekoliko godina io~igledno vrljavog konkursnogodlu~ivanja, nadaju}i se da ljudiimaju kratko pam}enje, ponovoneki genijalni mislioci videre{enje u konkursnomimenovanju. Podse}a to napovremeno cikli~no pojavljivanjeonih piramidalnih prevara, kada

se opelje{i naivni narod, jer jeprethodna prevara oti{la uzaborav. Naivnih ima uvekdovoljno.

Naravno, kreatorima ni nakraj pameti ne pada da bikomisije mogle da budusastavljene isklju~ivo odzaposlenih. To bi onda stvarnopredstavljalo smanjenjepartokratije, koja nas je u crnozavila i skroz po{a{avila, ali od tepri~e o~igledno nema ni{ta.Uostalom, na lo{e smo se ve}navikli, a navike ne trebamenjati bez velike muke.

Slavomir Lazarevi}

(PRE) MI[LJENJE

Kadrovi novi, praksa ista, rezultati sve gori.Mogu}e je da bi i sa fali~nim direktorima mogloposlovanje da bude bolje da ih stalno ne menjaju.Nau~ili bi ljudi vremenom da upravljaju, pa bi igre{aka bilo manje

Ponovo novekonkursne prevare

Malo Crni}e - U porti crkve Peto-zarnih mu~enika u Smoljincu,naselju kod Malog Crni}a, po ~e-tvrti put organizovana je manife-stacija „Dan borbe protiv belekuge“, pod sloganom „Borba te-~e“ U pro{li petak, dan uo~i odr-`avanja manifestacije, vernici uSmoljincu do~ekali su kopijuikone Bogorodice Mlekopitatelj-nice, dar manastira Hilandar, ko-ji je pro{le godine obe}ao njegovstare{ina, iguman Metodije. Do-~ek kopije ikone BogorodiceMlekopitateljnice organizovan jeu petak, 26. avgust u 17 sati i 30minuta, dok je centralno obele-`avanje „Dana borbe protiv belekuge“ odr`ano u subotu, od 12sati, u porti crkve u Smoljincu.

Kopiju ikone doneli su povere-nik manastira mr Milo{ Stojkovi}i jeromonah Dositej, u pratnjimotorista srpske podru`nice ru-skog moto kluba „No}ni vukovi“.Gosti na manifestaciji bili su aka-demik i dramski pisac Du{an Ko-va~evi}, dramski umetnik Voja

Brajovi}, novinarka RTS-a Du{i-ca Spasi}, operska diva GabrijelaUbavi} i de~ji pesnici, na ~elu saJovanom Bundalom. Iako su bilinajavljeni, nisu se pojavili glumciMilo{ Bikovi} i An|elka Prpi}, ko-ja je rodom iz Smoljinca. Manife-staciju je otvorila Danica Mihajlo-vi}, sekretar Unije za poljoprivre-du i preduzetni{tvo op{tine MaloCrni}e, koja je i pokreta~ i glavniorganizator ove manifestacije.

- Zahvaljuju}i na{oj akciji, do-sad smo obezbedili besplatanprevoz i ud`benike za tre}e dete.Ove godine uvodimo karticu„3+“, kako bi porodice sa najma-nje troje dece imalo pogodnosti uprodavnicama. Do sada nam sejavilo oko 30 firmi koje suspremne da prihvate tu karticu, aovom prilikom apelujem i naostale da se uklju~e u na{u akci-ju, rekla je Mihajlovi}.

Jeromonah Dositej preneo jepozdrave igumana Metodija, koji jei pro{le godine, kao gost, podr`aoakciju u Smoljincu, dok je povere-

nik Hilandara govorio o pravomputu kojim Srbija treba da ide.

- Ovde vidimo paradu majki sadecom i to je prava parada, a neona koja se organizuje u Beogradui evropskim prestonicama. Ovo je

put kojim treba da ide Srbija, pu-tem pravoslavlja i svetosavlja, a neputem Farme i Parova, rekao jeStojkovi}. Voditeljka Jutarnjegprograma RTS-a rekla je da u ovojemisiji radi ve} deset godina i da seredovno bavi pitanjem nataliteta.- Jednom u dva meseca mi se ba-vimo ovom temom a pozitivni po-maci koji su postignuti ogledaju seu tome da je jedan par posle 10-12godina dobio blizance, a drugi iblizance i jo{ jedno deto“, rekla jeDu{ica Spasi}. Prisutnim u~esni-cima i gostima, a naro~ito najmla-|ima, obratio se i akademik Du-{an Kova~evi}.

- Dobrota je jedini smisao `i-vota i ona }e jedina spasiti svet,kao {to ga spa{ava preko 2.000godina. Moramo da u~inimo svekako bi ova lepa deca ostala usvojoj zemlji i kako bi sutra uovaj hram do{la zajedno sa svo-jom decom, rekao je Kova~evi}.Glumac Voja Brajovi} apelovaoje na dr`avu da stvori ambijent ukojem }e mladi imati osiguranuegzistenciju, pa }e se tada odlu~i-ti i na brojnije potomstvo.

Me{tani Smoljinca do~ekali kopiju ikone iz Hilandara, dar arhimandrita Me

Odr`an „Dan borbe protiv

^uveni Rod`er iz Tamnave trebalo bi da bude po~asni gost Ljubi~evskih igara

Miroslav Bukov~i} prvi i dvostruki vitezPo`arevac - Javnosti nije ba{ po-znato, ili se bar me|u mla|imazaboravilo, da je prvi pobednikLjubi~evskog vi{eboja bio Miro-slav Bukov~i} (88) iz Vrela kodUba, bolje znan i popularan kaolegenda rodea, krotitelj konja ifilmski kaskader. Njemu je slav-

ni glumac, ina~e ro|eni Po`are-vljanin, Milivoje @ivanovi} li~nouru~io veliku figuru konja kaoprvom pobedniku Konji~kih iga-ra. Ovaj zaljubljenik u konje svo-jevremeno je podigao spomeniksvojim grlima Raketi i Kokanu,koje je sahranio u dvori{tu. S nji-

ma je glumio u svim vestern fil-movima koji su snimani u Jugo-slaviji. U opasnim scenama me-njao je mnoge ~uvene glumce.Od Kirka Daglasa, koji ga je jed-nom anga`ovao da se bori s me~-kom, dobio je pozla}eno sedlo.

Sa svojim rodeom, kaskader-skom grupom, Bukov~i}, poznati kao Rod`er iz Tamnave, obi{aoje gotovo sva mesta u nekada-{njoj Jugoslaviji. Po njegovomburnom `ivotu Gordan Mihi}napisao je scenario za film „Paskoji je voleo vozove“, Gorana Pa-skaljevi}a.

Osim {to je bio prvi, Bukov~i}je i dvostruki vitez Ljubi~evskihigara. Organizatori LjKI uputilisu poziv prvom pobedniku dabude po~asni gost na ovogodi-{njim igrama, ali nije izvesno dali }e se on pojaviti zbog zdrav-stvenog stanja. Z. V.Bukov~i} sa trofejnom statuom konja

Po`arevac - Udru`enje „Ljubi-mac“ iz Po`arevca i ove godine, uokviru prate}eg programa LjKI,organizuje 36. po redu Me|una-rodnu izlo`bu ptica i sitnih `ivo-tinja koja }e sve~ano biti otvore-na u petak 2. avgusta na prostorusto~ne pijace u Moravskoj ulici.

- Posetioci }e na ovogodi{njojizlo`bi „Ljubimac 2016“ mo}i da

Borba koja te~e: Sa manifestacije

Kopija ikone iz Hilandara

Ve~eras na obali Dunava u Velikom Gradi{tu

Finalno ve~e SILAFESTAVeliko Gradi{te - U petak uve~e se, u amfiteatru na obali Dunava u Velikom Gra-di{tu, odr`ava finalno ve~e tradicionalnog Me|unarodnog festivala turisti~kog iekolo{kog filma „SILAFEST“, {to }e biti prilika za dodelu priznanja najuspe{nijimostvarenjima. Na ceremoniji otvaranja govorili su direktorka Turisti~ke organizacije op{tine Veli-ko Gradi{te Dajana Stojanovi}, direktorka KC ,,Vlastimir Pavlovi} Carevac“ Brani-slavka Veli~kovi} i izvr{ni direktor festivala Bo{ko Savkovi}. Predsednik Saveta fe-stivala i predsednik op{tine Veliko Gradi{te, Dragan Mili}, prigodnim govoromotvorio je prvi festivalski dan. U svom govoru istakao je va`nost ovog festivala, kaoi ~injenicu da se festival odr`ava na pravom mestu jer je Veliko Gradi{te spoj boga-te turisti~ke ponude i ekolo{ki zdrave `ivotne sredine.Publici je na ceremoniji sve~anog otvaranja predstavljen i `iri koji }e ocenjivati fil-move. Posebnu dra` prvoj festivalskoj ve~eri dao je Prljavi inspektor Bla`a, koji je naspektakularan na~in vodio program. Tako|e, publiku je odu{evio i nastup karatekluba ,,Nippon“ na ~elu sa proslavljenom karatistkinjom Tatjanom Petrovi}, kojaje ujedno predsednik, trener i osniva~ karate kluba ,,Nippon“. Tokom ove jedin-stvene smotre, prikazani su filmovi iz Srbije, Nema~ke, Finske, Bosne i Hercegovi-ne i Austrije.Ina~e, SILAFEST je deo lanca filmskih festivala CIFFT koji je pod patronatom Svetsketuristi~ke organizacije - UNWTO. CIFFT okuplja najbolje festivale ove vrste filmovau svetu - Njujork, Los An|eles, Var{ava, Berlin, Kan, Porto, Be~, Dovil... Pokrovite-lji Silafesta su op{tina Veliko Gradi{te, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomu-nikacija, Turisti~ka organizacija op{tine Veliko Gradi{te, Turisti~ka organizacija Srbi-je, Visoka turisti~ka {kola strukovnih studija iz Beograda i drugi donatori. Z. V.

Izlo`ba pt

p e t a k , 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

VŸ d a n a s . r s

i~evo

Na manifestaciji je uru~enaplaketa glumici An|elki Prpi},rodom iz Smoljinca, za njen do-prinos afirmaciji ovog sela. Unjenom odsustvu, plaketu je pri-mio njen sin Jak{a. Plaketu zaafirmaciju sela primio je i prvigradona~elnik Po`arevca, Du{anVuj~i}, koji je kao beba do{ao u

Smoljinac s Kosova i, po{to je os-tao bez majke, dojile su ga me-{tanke ovog sela. Osim plakete,oni su dobili i portrete, poklon~lanova ULUS „\ura Jak{i}“.

Na manifestaciji je dodeljena iposebna povelja i zahvalnica odstrane Udru`enja „Srpski doma-}ini“, koju je dobio Sa{a Stevi},predsednik UPP „Malo Crni}e“,kao glavni inicijator manifestaci-je „Dan borbe protiv bele kuge“.Uru~ene su i prve dve kartice„3+“, koje su dobili Vitomir Ni-

kitovi}, otac devetoro dece izAran|elovca, i Elizabeta Stanko-vi}, majka desetoro dece iz [lji-vovca kod Malog Crni}a. Posledr`avne himne koju je izvelaoperska peva~ica Gabrijela Uba-vi} i govora gostiju, odr`an je ikulturno-umetni~ki program ukom su u~estvovali mali{ani iz

pred{kolske ustanove „Bo{koVrebalov“ i hor Osnovne {kole„Dra`a Markovi} Ro|a“ iz Smo-ljinca.

Osim poznatih javnih li~nosti,gosti na manifestaciji bili su ipredstavnici lokalne samoupra-ve - ~elnici op{tine Malo Crni}e,gradona~elnik Po`arevca BaneSpasovi}, predsednik Skup{tinegrada Po`arevca Bojan Ili} i na-~elnik Brani~evskog upravnogokruga Aleksandar \oki}.

M. V.

Po`arevac - U {kolsku 2016/2017.godinu, u po`areva~kim osnov-nim {kolama upisano je 50 do100 prvaka vi{e nego pro{le godi-ne. Ukupni broj prvaka je 706, od~ega samo u {koli „Dositej Obra-dovi}“ 136, {to je najve}i broj napodru~ju Brani~evskog okruga.

^lan Gradskog ve}a zadu`enza prosvetu, obrazovanje i zdrav-stvo, Vesna Peji}, isti~e da je ovoposebno dobra vest, {to zna~i dase natalitet pove}ava. Da bi u~eni-ci imali {to bolje uslove za rad, zarekonstrukciju i opremanjeosnovnih i srednjih {kola iz bu-d`eta je izdvojeno oko 82 miliona

dinara, plus 20 miliona za teku}epopravke.

- Re~ je o zameni stolarije, sa-naciji podova u fiskulturnim sala-ma, nabavci name{taja, rekon-strukciji elektromre`e, priklju~e-nju na toplovod... Neki radovi suzavr{eni, neki }e se raditi narednih

vikenda, da bi se sve zavr{ilo dokraja godine. Osnovnim {kolamadodeljeno je 45, a srednjim oko 37miliona dinara, rekla je Peji}.

Najve}e interesovanje za upis uprvi razred srednje {kole bilo je nasmeru saobra}ajni tehni~ar, odno-sno voza~ u drumskom saobra}a-

ju, a uveden je i smer za varioca,jer taj kadar fali u gradu. Veliko in-teresovanje bilo je i za Po`areva~-ku gimnaziju, za Ekonomsko-tr-govinsku i za Medicinsku {kolu.

Grad }e i ubudu}e pomagatistudente davanjem stipendija,koje sada iznose 10.000 dinara.Re~ je o stipendijama za deficitar-na zanimanja, ~iji spisak svakegodine dostavlja Nacionalna su-`ba zapo{ljavanja. „Studenti tre-ba da su na bud`etu, dakle na dr-`avnom fakultetu i da imaju pro-sek najmanje 7,5. Pro{le godineza 76 stipendista izdvojili smo petmiliona iz bud`eta. Stipendiramoi master studente i doktorande,bez obzira na usmerenje“, rekla jePeji}. Novina koju je grad uveojeste da se poma`e i samofinansi-raju}im studentima, tako {to se izgradskog bud`eta pla}aju kama-te bankama na kredite koje nji-hov roditelji podi`u za {kolarine.„U bud`etu smo predvideli i500.000 dinara kojima poma`e-mo odlazak na takmi~enja nada-renih |aka“, rekla je Peji}.

M. V.

etodija

v bele kuge“

Podr{ka zlatnih vaterpolistaManifestaciju „Dan borbe protiv bele kuge“, pored ostalih brojnih javnih li~nosti, po-dr`ali su i vaterpolisti, osvaja~i zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Riju - bra}a Du-{ko i Gojko Pijetlovi}.

Po`areva~ke {kole spremno do~ekale po~etak {kolske godine

Do 100 prvaka vi{e nego pro{le godine

Paketi}i za Dan oslobo|enjaGradska uprava je ove godine izdvojila pet miliona dinara za kupovinu paketi}a sa {kol-skim priborom. „Svi |aci prvaci koji su ove godine zapo~eli svoje {kolovanje dobi}e popaket sa {kolskim priborom. On }e im biti uru~en 15. oktobra na Dan oslobo|enja Po-`arevca, a ne kao do sada prvog septembra, zbog toga {to }e ve}ina prvaka ve} imatipotreban pribor. Ovako, kada ga potro{e, bi}e im podeljen novi, poru~ila je Vesna Pe-ji}, ~lan Gradskog ve}a zadu`ena za prosvetu“.

Po`arevac - U predve~erje otvaranja Ljubi-~evskih konji~kih igara, u Galeriji savremeneumetnosti na Starom korzou, otvorena je iz-lo`ba o arhitekturi Po`arevca u periodu iz-me|u dva svetska rata koju je priredio Isto-rijski arhiv. Izlo`ba je deo multimedijalnogprojekta Istorijskog arhiva Po`arevac, a koji~ine i virtuelna izlo`ba, katalog i set arhivskihfotografija-razglednica.

- Dragocena arhivska gra|a, fotografije itehni~ka dokumentacija o arhitekturi javnihi privatnih objekata u Po`arevcu, koja se ~uvau arhivskim fondovima i zbirkama Istorij-skog arhiva Po`arevac, nezaobilazna je u sa-gledavanju zna~aja arhitekture u oblikovanjuvizuelne slike savremenog Po`arevca, izjavi-la je dr Jasmina Nikoli}, direktorka Istorij-skog arhiva Po`arevac.

Sistematizacijom primera realizovanih jav-nih i privatnih objekata u Po`arevcu u perioduod 1918. do 1941. godine , istra`uje se u kojojmeri je ideja moderne bila zastupljena u arhi-tekturi Po`arevca tog doba, u kontekstu va`nihdru{tvenih i kulturnih pojava i ideja u Evropi iSrbiji, koje su promovisale savremeno dru{tvo.

Odabrani javni i privatni objekti Po`arev-ca predstavljeni su na izlo`benim panoima, saosnovnim podacima vezanim za objekat i ori-ginalnom tehni~kom i foto-dokumentacijomkoja se ~uva u Istorijskom arhivu grada. Tusu, izme|u ostalih, dokumenta o izgradnjiDoma Trgova~ke omladine, {kole „KraljAleksandar Prvi“, Cvetnog trga, Spomenikavojniku, Po`areva~ke gimnazije, objekataunutar Poljoprivredne {kole, zatim dokumen-ta o dogradnji Gradske bolnice, Crkve SvetogNikole, @elezni~ke stanice, o rekonstrukciji

Zadru`nog doma, kao i o izgradnji brojnihprivatnih objekata u gradu.

- Sa aspekta istoriografije, arhivska gra|a ojavnim i privatnim objektima u Po`arevcu izfondova i zbirki Istorijskog arhiva Po`arevac,prezentovana na izlo`bi, predstavlja svedo-~anstva o profesionalnim i ljudskim dostignu-}ima jedne sredine i njenih graditelja, u nadida ih je mogu}e primeniti iznova u prakti~-

nom i teorijskom obliku. Ova izlo`ba pru`a isaznanje da za{tita arhivske gra|e, njena ob-rada, prou~avanje i publikovanje, doprinoseunapre|enju znanja o sopstvenoj pro{losti,ka`e Nikoli}.

Sve~anost otvaranja su muzi~ki oplemeni-li tambura{i, ~iji je nastup doprineo da se do-~ara gradski duh Po`arevca iz perioda komeje izlo`ba posve}ena. Z. V.

Kako se nekada gradilo u Po`arevcu

Vesna Peji}

O[ Dositej Obradovi}

vide oko 2.000 eksponata. Mani-festacija je me|unarodnog karak-tera, i ove godine pored na{ih iz-laga~a bi}e i iz Rumunije, [vajcar-ske, Ma|arske, Bugarske, Ne-ma~ke, Bosne i Hercegovine i Au-strije, ka`e Prvoslav Mo{i} pred-sednik Udru`enja „Ljubimac“.Posetioci }e 2. i 3. septembra, uvremenu od 12 do 20 sati mo}i da

razgledaju i kupuju eksponate,dok }e organizatori u nedelju 4.avgusta, prirediti veliku Smotrueksponata u dvori{tu, u vremenuod 4 do 14 ~asova do kada }e izlo-`ba za ljubitelje ̀ ivotinja biti otvo-rena. Kao i svake godine i ove na-kon zatvaranja izlo`be, bi}e uru-~ena priznanja najuspe{nijim iz-laga~ima. Z. V.

ica i sitnih `ivotinja

Sa prethodne izlo`be

VI p e t a k , 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

U ono nedemokratskovreme, dok sam se{kolovao, a bilo nas

je tada na studijama „malimilion“ Po`arevljana(Po`arev~ana, rekla bilegendarna Draga Jona{,lektor u Radio Beogradu),elem u to vreme samzami{ljao da }e sila budu}ih{kolovanih ljudi preporoditina{ grad i ~itavo Brani~evo.I{kolovani su profesori,pravnici, ekonomisti,umetnici, in`enjeri raznihstruka. Najvi{e sam verovaou in`enjerski stale`, komesam i sam pripadao: sve napapir, sve kroz projekat, sveprora~unato, u milimetar.

Kasnije, ali opet relativnodavno, shvatio sam dain`enjeri nisu bogom dani,

povinuju se politi~kim iposlovnim odlukama, ~aknaredbama mo}nikanasuprot nepromenjenimdobrim odlukama...

Setih se tih svojihprivi|anja onomad, kadudari da`d, razli se voda poulicama, sre}om za kratko,pa ulice ponovo postado{eprohodne. I trotoari,relativno prohodni. Ujednom takvom danu, parsati posle pljuska, krenuhpe{ice, kad - zapljusnu mebljuzgavica od ostatkaki{nice i pra{ine, {to sesakupila uz ivi~njak. Voza~vozio strogo desno, nijeprekora~io dozvoljenubrzinu, ali da vas propisno„okupa“ iz zaostalih baricadovoljna je i spora vo`nja.Ostado{e fleke napantalonama, ~ak i poko{ulji; glavu sam okrenuona stranu te obraz ostade~ist. Otkud bare na kolovozukad je kanalizacija skoro~i{}ena?

/@alim se poznaniku, aon me te{i: “Nisi baksuzan,

da ba{ ti nai|e{ na takvusituaciju. Pro{etaj malogradom i pogledaj; svuda suslivnici ba{ na najvi{imkotama. Jedino ako su negdepogre{ili pa ih stavili u ni`uta~ku...”

Gra|evinski in`enjeri,geometri, ini stru~njaci,videste li kako vam izvo|a~iradova postavi{e slivnike!Svaki je uglavljen na najvi{ojkoti dela ulice, tako da velikevode prime, ali ostatak ~ekau~inak sunca i visoketemperature, da bi sepreselio u oblake. Dadoste liizvo|a~ima zadatak daslivnike postave tako da svevoda sa kolovoza utekne unjih? Ko je postavionivelaciju? Ko je kontrolisaou ime investitora (grada, tjna{ih narodnih para), da liradnici valjano obavljajuradove koje }e njihove firmedobro naplatiti?

Pre desetak godina (imali toliko), kad je asfaltiranparking Na~elstvo, izvo|a~radova ne{to kasnio pa u{aou posao po no}i.Dobronamerni su se zapitalikako }e izgledati ta relativnovelika povr{ina kad se radina brzinu i no}u. Ali, ispaloje dobro, ~ak sasvim dobro.A znate li za{to? Zato {to se

onda na tom poslu uDirekciji za izgradnjuzauzeo in`enjer Aleksandar@ivoti}.

“Geodetskiminstrumentom sam odredionivelaciju, na svakih desetakkvadrata postavio stubi}ekao markere, da asfalteri nerazmi{ljaju...” To mi jeotprilike kazao pomenutiin`enjer, kad sam muizrazio divljenje dobijenomravnom povr{inom iznala~ki postavljenimslivnicima.

A mo`da se ja ipakvaram: garant da i dana{njimladi in`enjeri znaju svojposao, ali slivnike ugra|ujuna najvi{e kote, kako biza{titili kanalizaciju odtalo`enja otpada i svakakvogmulja.

Ode}a je oprana i fleke sunestale. Ali, odelo ne ~ini~oveka. Na obrazu ih nije nibilo, jer sam okrenuo glavuna stranu, kad sam ugledaoopasnost pribli`avaju}egautomobila. Ne~iji obraznije ostao ~ist.

Bogdan @ivanovi}

[TA PRIVI\AM, A [TA VI\AM

Mrlja na odelu, a obraz ostao ~ist

In`enjeri nisu bogom dani, povinuju sepoliti~kim i poslovnim odlukama, ~aknaredbama mo}nika nasuprotnepromenjenim dobrimodlukama...Setih se tih svojih privi|anjaonomad, kad udari da`d, razli se vodapo ulicama, sre}om za kratko, pa uliceponovo postado{e prohodne. Itrotoari, relativno prohodni

Po`arevac - Prema opredeljenji-ma nadle`nih, Kostolac bi tre-balo da preraste u multienerget-ski gigant po{to bi se na prosto-ru u okolini ovoga grada, poredproizvodnje elektri~ne energijeu termoelektranama, gradili ve-tropark i solarna elektrana. Na-ime, Ministarstvo gra|evinar-stva, saobra}aja i infrastruktureoglasilo je rani uvid povodomizmena i dopuna prostornogplana podru~ja posebne name-

ne kostola~kog ugljenog basena.U dokumentaciji koja je izlo`e-na na uvid, na ovom podru~jupredvi|ena je i izgradnja vetro-parkova i solarnih elektrana.

Solarna elektrana bi se nala-zila na lokalitetu Petka, s levestrane puta Po`arevac - Kosto-lac, odnosno na spoljnom odla-gali{tu jalovine sa povr{inskogkopa ]irikovac. Pogodnost zaizgradnju solarne elektraneogleda se, izme|u ostalog, u so-larnom potencijalu Kostolca sa1.300-1.350 kWh/m2 global-nog horizontalnog zra~enja

Sunca godi{nje. Tri postoje}ekasete za odlaganje pepela i{ljake predstavljaju veliku rav-nu horizontalnu povr{inu ka-kva je potrebna za solarnu elek-tranu na tlu. Ovaj prostor imadovoljnu udaljenost od naselje-nih mesta, a time i manja mo-gu}nost negativnih uticaja. Po-red toga, postoji dostupnost sa-obra}ajnica i pristup Dunavu.

Prostor vetroelektrana i ve-trogeneratora pokrivao bi loka-

litet Klenovnik, kao i odlagali{taDrmno, Petka i ]irikovac. Naprostoru „Odlagali{te Drmno“predvi|ena je izgradnja sedamvetrogeneratora. ^etiri vetroe-lektrane bi se nalazile na odlaga-li{tu Petka. Na odlagali{tu ]iri-kovac predvi|ena je mogu}nostizgradnje tri vetrogeneratora, ana podru~ju odlagali{ta Klenov-nik, {est vetrogeneratora i jednatrafostanica 110/35 Kv.

U prostornoj celini „Odlaga-li{te Petka“ predvi|ena je iz-gradnja ~etiri vetroelektrana (isolarna elektrana). U prostornoj

celini „Odlagali{te ]irikovac“predvi|ena je izgradnja tri ve-trogeneratora. Na Prostornoj ce-lini „Lokalitet Klenovnik“ pred-vi|ena je izgradnja {est vetroge-neratora i jedna trafostanica.

Rani javni uvid prostornogplana je bio od 17. do 31. avgu-

sta, u prostorijama Skup{tinegrada Po`arevca. Objavljen od-nosno bi}e objavljen na internetstranicama ministarstva nadle-`nog za poslove prostornog pla-niranja i jedinici lokalne samo-uprave u obuhvatu predmetnogprostornog plana. Z. V.

Pored ve} najavljenog vetroparka, planira se i solarna elektrana kod Drmna

Kostola~ki basen postaje multienergetski gigant

Sti`u „~isti“ megavati iz vetra i od sunca Solarno postrojenje bi se nalazilo na lokalitetu Petka, s leve strane puta Po`arevac - Kostolac, na spoljnom odlagali{tu jalovine sa povr{inskog kopa ]irikovac

Po`arevac - Lokalni savet zabezbednost saobra}aja razma-tra plan da se na po`areva~keulice montira video nadzor ko-ji bi registrovao saobra}ajneprekr{aje, a tu mogu}nost kao ipotencijalne efekte istra`ivao jelokalni Radio Boom 93. Idejapostoji, ali se za sada jo{ uveknije odmaklo u realizaciji.

Ina~e, krajem marta ove go-dine u~enici Politehni~ke {kolesat vremena su „lovili“ saobra-}ajne prekr{aje na glavnoj ras-krsnici u centru Po`arevca. \a-ci su od 11 sati do podneva, re-gistrovali skoro 1.300 saobra-}ajnih prekr{aja koje su skrivi-li i voza~i i pe{aci. Kazne za na-~injene prekr{aje iznosile bi iz-me|u 7,6 i 11,1 milion dinara.U izve{taju Politehni~ke {kolenavedeno je da bi takvo stanjemoglo da se predupredi ~e{}imprisustvom saobra}ajaca naglavnoj raskrsnici, ali i na dru-gim prometnim mestima.

Kao jedna od mera navede-no je i postavljanje video nad-zora, kamera koje bi registro-vale saobra}ajne prekr{aje. U

lokalnom Savetu za bezbednostsaobra}aja smatraju da je todobra ideja. Me|utim, to je iideja sa kojom se za sada nijeodmaklo dalje od pri~e.

Predsednik Saveta u Po`a-revcu Dragan Stanojevi} ka`eda video nadzor iziskuje dostanovca: - To su jako velika sred-stva koja su neophodna da sepokriju glavne saobra}ajnicekoje mi imamo. Zna~i i tamoMo{e Pijade i Jovana [erbano-vi}a, Taba~ka ~ar{ija do Medi-cinske {kole“. Savetu, kako ka-`e, jo{ uvek nije dostavljen pra-vi predra~un vrednosti tih ra-

dova, pa za sada ne mo`e daprecizira o kojoj sumi je re~.

- Ali ako to ne mo`emo touraditi u jednom dahu, mi }e-mo to odraditi u vi{e faza. Raz-govara}emo i sa ~elnicima Gra-da, pa da mo`da i Grad u~e-stvuje sa jednim delom sred-stava kako bi se to u dahu ura-

dilo. Ako ne, odradi}e se sigur-no to u jednoj ili dve godine, fa-zno, ka`e Stanojevi}.

Neophodno je dogovoriti se isa Policijskom upravom koja bipratila video nadzor, ali i sa dru-gim slu`bama koje bi bile uklju-~ene. Pre svega, potreban je pro-jekat. Ozbiljnije korake na pla-niranju nadzora trebalo bi o~e-kivati od jeseni, u zavisnosti odraspolo`enja nadle`nih da se u~itav proces uklju~e.

Video nadzor se ve} godina-ma koristi u prestonici. Kame-ra snimi prekr{aj, a kazna po-tom sti`e na ku}nu adresu ono-ga ko se u saobra}ajnoj dozvolivodi kao vlasnik automobila.Na ovaj na~in, voza~i se primo-ravaju da voze pa`ljivije, kakobi po{tedeli i svoj nov~anik, alii ne~iji ̀ ivot. Z. V.

Lokalni savet za bezbednost saobra}aja razmatra plan da se na ulice montira video-nadzor

Na bahate voza~e motri}e kamere

Smederevci ve} pokrili urgentnoSmederevci su u ovu pri~u ve} ozbiljnije krenuli. Prve ~etiri kamere }e uskoro bitipostavljene kod Ekonomske {kole u ovom gradu. One mogu da u realnom vreme-nu snime brzinu, vozilo i broj tablica. Izdvojeno je za njih 5 miliona dinara. U Sme-derevu nameravaju da narednih godina nastave sa praksom postavljanja videonadzora. Za 2017. namera je da se pokriju jo{ dve kriti~ne raskrsnice.

Istekao rok za primedbe i sugestijePravna i fizi~ka lica mogla su dostaviti primedbe i sugestije u pisanoj formi Mini-starstvu gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture - Sektoru za prostorno planira-nje i urbanizam, ulica Kralja Milutina 10a, 11 000 Beograd, u toku trajanja ranogjavnog uvida, zaklju~no sa 31. avgustom 2016. godine. Primedbe i sugestije prav-nih i fizi~kih lica koje evidentira nosilac izrade Prostornog plana mogu uticati naplanska re{enja.

Glavna raskrsnica u Po`arevcu

Primeri sli~nih postrojenja

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . brani~evo

Po`arevac - Na glavnom varo-{kom trgu u Po`arevcu odr`anaje manifestacija „Iza|i mi na te-glu, a najukusniji ajvar pripremi-la je ekipa po`areva~ke Pred{kol-ske ustanove „Ljubica Vreba-lov“. Ina~e, organizacija „Ba{taMa{ta“ pokrenula je jedinstvenu,konceptualno neobi~nu, auten-ti~nu i dru{tveno odgovornumanifestaciju na teritoriji cele ze-

mlje pod nazivom „Iza|i mi nateglu“ tokom koje se u formi ka-ravana, od grada organizuje tak-mi~enje u pripremanju ajvara.

Osnovni cilj ovog zabavnogtakmi~enja je potraga za {ampi-

onima u pripremanju najboljegi najpoznatijeg srpskog proizvo-da u svetu. Kvalifikacionim tak-mi~enjem u svakom od grado-va biraju se pobednici koji se nafinalnom takmi~enju bore za

presti`nu titulu najboljeg ajvarmajstora u dr`avi. Karavan je uprethodne dve sezone posetio40 gradova, imao preko 3.000u~esnika, 8.000 proizvedenih te-gli i proglasio najajvar majstoreza 2014. i 2015. godinu. U sva-kom od gradova u proseku seproizvede oko 200 tegli ajvara.

Karavan manifestacije „Iza-|i mi na teglu“ se planirano {i-

ri i u tre}oj sezoni poseti}e pre-ko 25 gradova {irom zemlje. Je-dan od njih je i Po`arevac kojije u utorak imao prilike da sedoka`e u kuvanju ajvara. @iri usastavu Bojan Ili}, predsednik

Skup{tine grada Po`arevca,Vesna Peji}, ~lanica Gradskogve}a i kuvar Nikola Radi{i} ni-su imali nimalo lak zadatak, alisu pobednici ipak dobijeni.

Tre}e mesto je osvojilo Udru-`enje `ena ‘’Pomoravski vez’’ ikao nagradu dobilo ne{to iz asor-timana malih ku}nih aparata.Drugo mesto pripalo je Udru`e-nju ‘’@agubica 1’’ a oni su za to

nagra|eni setom kvalitetnog po-su|a, dok je prvu nagradu MBSSmederevac mini elektri~ni {po-ret i pravo daljeg u~estvovanjadobila ekipa Pred{kolske ustano-ve „Ljubica Vrebalov 1“. Z. V.

Na glavnom varo{kom trgu u Po`arevcu odr`ana manifestacija „Iza|i mi na teglu“

Najukusniji ajvar iz vrti}aKaravan uprethodne dvesezone posetio 40gradova, imaopreko 3.000u~esnika, sa 8.000proizvedenih tegliomiljene srpskezimnice

Po`arevac - Oscilacije cena me-sa nisu ni{ta specifi~no za ovugodinu ve} ce ponavljaju svakesezone, izjavio je vlasnik pred-uze}a iz Po`arevca „UnionMZ“, velike kompanije koja sebavi proizvodnjom i preradommesa. Ina~e, pove}anje cenasve`eg mesa pa onda i njihovosmanjenje podi`u prili~nu pra-{inu u Srbiji ve} izvesno vreme.Najpre je osu|ivano poskuplje-nje, a sada se ~uju i glasovi pro-tiv smanjenja cena, koje pro-davci reklamiraju.

Krajem jula svinjsko meso jeposkupelo vi{e od 30 odsto, apiletina oko 25 procenata. Sadasu cenu u padu, ali znatno ma-njem nego {to je iznosio rast.Po oceni Narodne banke Srbi-je, poskupljenja mesa tokomletnjih meseci nisu ni{ta neuo-bi~ajeno. Cene mesa i{le su na-vi{e tokom letnjih meseci u po-slednjih deset godina, pri ~emuje njihov rast zavisio od vre-menskih prilika u zemlji i okru-`enju, tro{kovnih pritisaka uproizvodnji hrane usled kreta-nja cena primarnih poljopri-vrednih proizvoda i cene nafte,kao i ostalih faktoru koji uti~u

na ponudu sve`eg mese, navo-di se na sajtu NBS-a.

Milenkovi}, ~ija se firmave} godinama bavi uzgojem ̀ i-votinja, preradom i prodajommesa dodaje da se nakon pove-}anja cena donekle smanjiobim prodaje, ali to nije ni{tadrasti~no.

- Oscilacije u prodaji su vi{evezane za verske i porodi~nepraznike nego za pove}anje ce-ne. Cene se uobi~ajeno pove}a-vaju pred Uskrs {to se ove godi-ne nije desilo i one su tada bile30-40 odsto ispod cene ko{ta-nja. Tada su mnogi odustali odproizvodnje jer nisu ̀ eleli da ra-de sa gubitkom. Kada tome do-damo i da zemlje iz kojih obi~-no uvozimo meso tokom letanemaju vi{ak koji bi izvezli, sveje to zajedno uslovilo blagu ne-sta{icu. Zbog toga je cena oti{lagore, pa se sada donekle sma-njuje, obja{njava Milenkovi}.On, tako|e, dodaje da u nared-nom periodu cene sigurno ne}ei}i gore. Smanji}e se donekle -desetak odsto, ali se sigurnone}e vratiti na cenu pre posku-pljenja, jer je to bila cena ispodcene ko{tanja mesa. Z. V.

Cena mesa sigurno se ne}e vratiti na nivo pre poskupljenja

Popust mo`da jo{desetak procenata

Po`arevac - Bogat ovogodi{njirod i nova hladnja~a mogu bitipresudni za opredeljenje vo}a-ra sa teritorije Brani~evskogupravnog okruga da daju do-prinos povratku {ljive na starestaze pravog i slavnog srpskogbrenda. Naime, u Brani~evu je{ljiva ove godine veoma dobrorodila i uglavnom }e biti iskori-{}ena za pravljenje d`ema i ra-

kije. Od skoro, u blizini Golup-ca radi i hladnja~a, pa se o~eku-je da }e to biti podsticaj da uovom kraju niknu i novi zasadiu narednim godinama.

Za Novicu Nikolajevi}a,penzija ne zna~i kraj rada, ve}po~etak posla u kojem u`iva iprivre|uje. Pre nekoliko godi-na zasadio je {ljivik. Iako ga jeve} obradovao odli~nim ro-dom, njegovi planovi za po~e-tak su skromni.

- D`em, rakija i ostalo na pi-jacu. Mo`da nekad bude i nekasu{ara, ali to su ve} neki daljiplanovi, izjavio je ovaj uzgajiva~.

Na podru~ju Brani~evskogokruga uglavnom su zastuplje-ni manji zasadi {ljiva, ali posto-je i oni od vi{e hektara, gde je unekim slu~ajevima rodilo skoro

60 tona po hektaru. Milena Za-firovi} Stojanovi}, vo}ar u Po-ljoprivrednim stru~nim slu`ba-ma Po`arevac, ka`e da }e sorte{ljive Stenli i ^a~anska rodna,~ija je berba sada u jeku, uglav-nom biti prodate za spravljanjerakije i za preradu, ali je od ve-likog zna~aja i pija~na prodaja.

Od pro{le godine u selu Bra-ni~evo kod Golupca radi i hlad-

nja~a CoolFood u koju sti`u {lji-ve iz cele Srbije, jer koli~ine izBrani~evskog okruga nisu do-voljne. Preko traka ove hladnja-~e godi{nje pro|e oko 2.000 to-na {ljiva, nakon ~ega putuju zaNema~ku, Austriju i Rusiju. Zasvakog prera|iva~a, najisplativi-je je da sirovinsku bazu ima usvojoj blizini. Zato uprava ovehladnja~e planira da podstakneproizvodnju {ljive u Okrugu uzpomo} svog tehnologa. DraganKop~ali}, vlasnik hladnja~e ka-`e da je cilj da se postigne stan-dard kvaliteta kako sirovina ko-ja dolazi kod njih od svih doba-vlja~a bude istog standarda, saistim tretmanom i karencom.

- @elimo da budemo potpu-no sigurni da onaj proizvod ko-ji }e iz Srbije do}i na zapadno ili

tr`i{te evropske unije biti pri-hvatljiv i da ne bude reklamaci-ja, izjavio je on.

Cena {ljiva po selima u blizi-ni Po`arevca na ve}e koli~ine, zapotrebe pripreme zimnice jeoko 20 dinara po kilogramu. Nakoji na~in se to ta~no isplati, uselu Simi}evu ka`u, „na malokoji“. Rado bi podigli cene {ljiva,ali budu}i da ima malo vlasnikasa ve}im zasadima, oni diktira-ju cene i obaraju ih. Nekada ~e-

tiri, pet kante {ljiva ode za svega2.000 dinara, a potrebno je do-bro probrati {ljive koje se proda-ju. Mu{terije ne `ele da videmnogo crvljivih, iako to zna~ida su vo}ke neprskane. U spo-menutu cenu, naravno, ulazi ivreme koje treba izdvojiti zabranje {ljiva. Tako {ljive uglav-nom ostaju za ku}nu upotrebu,a seoskim doma}instvima to-kom zime ne manjka doma}egd`ema i rakije. Z. V.

Bogat ovogodi{nji rod i nova hladnja~a mo`da vrati vo}are na stare staze uspeha

Podsticaj za nove zasade {ljive

^a~anska lepotica, rana, rodna i stenlejKod prerade {ljive, odli~no je i to {to se mo`e iskoristiti svaki njen deo, pa ~ak i ko{ti-ca koja ima velku energetsku vrednost zbog ~ega se koristi za lo`enje. Najzastuplje-nije sorte {ljive u Brani~evskom okrugu su ~a~anska lepotica, rana, rodna i stenlej.

IZLO@BA MEDA I P^ELINJIH PROIZVODA

Po`arevac - Danas se u Gradskom parku po tradiciji odr`avaizlo`ba meda i p~elinjih proizvoda. Organizator je Udru`enjep~elara „Po`arevac“ a ovo je 16. po redu manifestacija.Posetiocima }e biti omogu}ena besplatna konzumacija ikupovina meda, propolisa i p~elinjih proizvoda, po povoljnimcenama. Izlo`bu }e prigodnim programom upotpuniti mali{ani izPred{kolske ustanove „Ljubica Vrebalov“ a kao nagradu dobi}emed u pakovanjima pripremljenim specijalno za njih. Z. V.

Dobar rod garantuje profit

[nicla sve tanja

Pobedni~ka ekipa iz pred{kolske ustanove „Ljubica Vrebalov 1“

VIII p e t a k , 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.