ostati zdrav

Ostati zdrav ali umeti i sa bolestima

Praktini savetnik

Nae zdravlje je bogatstvo,koje moramo stalno

uvati i ceniti.

GesundBKS_end_Druck 02.12.2003 13:20 Uhr Seite 2

Ostati zdrav ali umeti i sa bolestima

Praktini savetnikImpressum

Izdava:Austrijski crveni krst (RK), Generalni sekretarijat (GS)Wiedner Hauptstrasse 32, 1041 WienTel: 01/589 00-0, Fax: 01/589 00-119E-Mail: [email protected]

Redakcija i organizacija:RK GS Gesundheits- und Soziale Dienste,Mag. Claudia Grschel, MPH

Saradnik i struni savetnik:Mag. Emel YahsiPrevod:Prof. Borko Ivankovi

Kompjuterski slog i grafika oprema:InfoMedia,Volksgartenstrae 5/9, 1010 Wien; Ilustracije: Peter Unger

Sva prava pridrana, pogotovu pravo umnoavanja i rasparavanja kao i pravo prevoenja. Bez pismene saglas-nosti Austrijskog crvenog krsta, odnosno njegovog Generalnog sekretarijata u Beu, nije dozvoljena reproduk-cija bilo kog dela ove brouru u ma kom obliku (fotokopija, mikrofilm ili neki drugi postupak), niti je dozvolje-no kompjutersko memorisanje, obrada, umnoavanje ili rasparavanje uz korienje elektronskih sistema.

2003 Austrijski crveni krst


Kome je namenjena ova broura?

Broura Ostati zdrav, ali umeti i sa bolestima namenjena je pre svega onim ljudimakojima je stalo do vlastitog zdravlja i do zdravlja njihove porodice.

Mnoge, takozvane civilizacijske bolesti se mogu izbei ili se njihova pojava moe usporitiukoliko smo svesni znaaja pravilnog naina ivota.Ali, bez obzira na to, ovek mora da raunai sa moguim oboljenjima, promenama i ogranienjima u starosti i da se pripremi za to.

q Kako da znam, da sa mnom neto nije u redu?q Od koje bolesti bolujem?q ta mogu ja da uinim u takvoj situaciji?q Ko mi moe pruiti pomo i podrku?q O emu treba voditi rauna ako je nekom od lanova porodice potrebna nega?

Broura Ostati zdrav, ali umeti i sa bolestima treba da Vam pomogne, da izaetena kraj i sa tekim situacijama.

Da biste bili u mogunosti da dobijete potrebne informacije, Austrijski crveni krst jeodluio da brouru tampa na Vaem maternjem jeziku. U poglavlju 6, na strani 39, moetesaznati kada i gde Vam Austrijski crveni krst jo moe pomoi.

Vama i Vaoj porodici elimo sve najbolje!


Oboljenja metabolizma, odnosno razmene materija u organizmu . . . . . . . . . . . . . . 27eerna bolest (Diabetes mellitus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Poremeaji u razmeni masnoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Reumatska oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Oboljenja od raka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Vrste raka od kojih oboljevaju pripadnici oba pola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Vrste raka od kojih oboljevaju ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Vrste raka od kojih oboljevaju mukarci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

PRAVILNA NEGA BOLESNIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Nega tela bolesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Postupanje sa lekovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Mobilizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Spreavanje posledica dugotrajnog leanja u krevetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

UMIRANJE I SMRT U NAEM IVOTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

POMO KOJU PRUAJU ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE SLUBE AUSTRIJSKOGCRVENOG KRSTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

VANI TELEFONSKI BROJEVI I ADRESE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Sadraj

ZDRAVLJE NAA NAJVEA ELJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Najvaniji preduslovi da ostanete zdravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Ishrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Varenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Kretanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Mere za spreavanje nastajanja bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Sistematski pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Specijalni pregledi za ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Vakcinacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Prestati sa puenjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

PROMENE U STAROSTI PREDVEERJU IVOTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Telesne promene u starosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Promene na ulnim organima i zubima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Promene u strukturi kostiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Promene na organima za obavljanje fiziolokih potreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Psihike i duevne promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Promene u oblasti oseanja i seksualnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

UOITI BOLESTI I PREDUZETI POTREBNE MERE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Oboljenja srca i krvotoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Krvni pritisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Slabost srca i srani udar (infarkt) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Modani udar (log) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25


ZDRAVLJE NAA NAJVEA ELJA 5

Svaki ovek ima svoju predstavu o zdrav-lju i bolestima kao i o uslovima i uzrocimanjihovog nastajanja. U razliitim zemljama irazliitim kulturama i odnos prema pojmo-vima zdravlje i bolest moe biti veomarazliit. Zato i postoje velike razlike u shva-tanjima i tradiciji kako da se na najboljimogui nain sauva zdravlje odnosno kakoovek treba da se ponaa u sluaju bolesti.

Promena naina ivota, recimo zbognaputanja zaviaja, drugaijih uslova rada ilinovih mogunosti korienja potronihdobara, mogu da imaju za posledicu, dauobiajeni nain ponaanja vie ne odgova-ra stvarnim potrebama. Dobar primer za tosu naslage sala koje mi stvaramo iako danas

u Austriji vei rizik za zdravlje predstavljajugojaznost i pogrean nain ishrane, negoopasnost da neko umre od gladi.Individualne predstave o zdravlju mogu,dakle, da budu veoma razliite. Ali, svimanama je jedna stvar zajednika: nama sami-ma i naim blinjim elimo da to due osta-nemo zdravi, a svima koji su bolesni elimobrzo ozdravljenje!

A ta zaista moemo da uinimo za naezdravlje? I kako da reagujemo na promeneda bismo blagovremeno spreili nastajanjebolesti?

Na sledeim stranicama pokuaemo daodgovorimo na ta pitanja.

ZDRAVLJE NAA NAJVEA ELJA



ta znai zdrava ishrana?Zdravo se hraniti znai pre svega voditi rauna o uravnoteenoj ishrani (vitamini, vlaknastei mineralne materije, dovoljno tenosti). Na piramidi ishrane prikazana je optimalnastruktura ivotnih namirnica:

starost potreba za energijom za normalne aktivnostiizmeu 25 i 50 godina 2.000 do 2.400 kalorija (kcal)izmeu 51 i 65 godina 1.800 do 2.200 kalorija (kcal)od 65 godina pa navie 1.700 do 1.900 kalorija (kcal)

ta je normalna teina i kada se smatra da imam viak kilograma?Normalna teina je neto to je individualno, ali kao opte pravilo vai:

Primer:Ako je neka osoba visoka 170 cm onda je njena normalna teina 70 kg (170 minus100). Preciznija metoda je takozvani indeks punoe tela (Body-Mass-Index BMI).Ako imateutisak da je vaa teina iznad ili ispod normale: porazgovarajte o tome sa svojim lekarom.

Kolika je moja dnevna potreba za energijom?To zavisi od godina starosti, od toga, kako funkcionie metabolizam kao i od naih fizikihaktivnosti. Orijentacione vrednosti su:

76

Najvaniji preduslovi da ostanete zdravi

q Zdrava ishrana i kretanjeq Dovoljno sna i odmoraq Socijalna okolina (porodica, radno mesto, mesto stanovanja) u kojoj se mi dobro

oseamoq Prijatelji i lanovi porodice sa kojima moemo da razgovaramo o konfliktima,

problemima i duevnim nedaamaq Videti smisao ivota i imati ciljeveq Voditi rauna o signalima kojima nas organizam upozorava na svoje stanje

Ima stvari na koje ovek ne moe da utie, a ni u ivotu nije ba sve idealno, pa se mnogestvari esto svode na onu narodnu: kako poseje, tako e i ponjeti.Ako ste u ophoenjusa svojom okolinom i drugim ljudima otvoreni i izraavate radost, onda e Vam se i mnogestvari vratiti svet e biti radosniji i zdraviji, kako za druge, tako i za Vas same.Ve bi i tomogao da bude smisao ivota i jedan od ciljeva.

A o tome, ta Vi jo, i to sasvim konkretno, moete da uradite zasvoje zdravlje neto vie na sledeim stranicama.

IshranaKoliko emo pojesti i popiti ne zavisisamo od toga koliko smo gladni ili edni,ve i od nae kulture i naeg trenutnograspoloenja. Ponekad su to razoaranja,strahovi, koje sa (premnogo ili premalo)hrane trpamo u sebe.

Telesna visina (cm) minus 100 = normalna teina (kg)

Inae:naunim studijama je dokazanoda tipian nain ishrane sta-novnika mediteranskog podru-ja (povre, riba, maslinovo ulje,beli luk, malo mesa) veomapozitivno utie na zdravlje.

manje: ulja, masti

23 porcije: mleko,mleni proizvodi

35 porcija: povre

9 aa: tenosti(min. voda, aj,

kafa, sokovi)

orasi

23 porcije: riba,meso, ivina, jaja

24 porcije: voe

611 porcija:hleb, itaricepirina, testenina



Kolika je energetska vrednost odreenih vrstaivotnih namirnica?

Evo nekoliko primera:

8

beli hleb 265hleb od integralnog brana 235svinjska krmenadla 148svinjsko meso (butka) 274evapii 290prut dalmatinski 100slanina hamburka 621govee meso (srednje masno) 240telee meso (srednje masno) 95jagnjea krmenadla 377piletina (sa koom) 230pilea nicla (pohovana, peena) 205uretina (sa koom) 145urea nicla (natur) 160list (riba) 83tunjevina 242riblji tapii (preni) 210punomasno mleko (3,5%) 70ementaler sir(45% masnoe u suvoj materiji) 403oviji sir 250buter 750margarin 720ulje od kukuruznih ili peninih klica,suncokretovo ulje, maslinovo ulje 900

masline 145plavi patlidan 17zelena salata 14krastavac 12bamija 15paprika (zelena) 15paradajz 19kukuruz eerac 89pasulj (beli) 300pomfrit 272pirina (poliran, kuvan) 106kikiriki 580pistacije 600orasi 670eer 400keks sa maslacom 430okolada(od punomasnog mleka sa orasima) 550baklava 625limunade 45Coca Cola 44pivo 0,2 l 95vino crno 0,2 l 160vino belo 0,2 l 135estoka pia 0,03 l (rakija, vinjak) 84

kalorije (kcal) u 100g/100 ml (tenosti)

Koliko se i pri kakvoj aktivnosti potroi kalorija (kcal)?Kao primer ovde je navedeno nekoliko sportskih diciplina i utroak energije za vremevebanja od 30 minuta bez pauze:

Saveti kako da kontroliete svoju telesnu teinu:

q Nikada nemojte ii u kupovinu sa praznim stomakom.q U tanjir sipajte uvek samo jednu kutlau.q Odreknite se vidljivih masnoa.q Uzmite radije 5 malih, umesto 3 velika obroka.q Jedite dnevno 35 porcija povra i voa.q Izbegavajte slatkie.q Pijte najmanje 2 litre tenosti dnevno.q Izbegavajte alkohol.

Ako ste preterano gojazni postoji mogunost da idete na banjsko leenje.U tom sluaju moeteod svog lekara, odnosno socijalnog osiguranja, traiti da Vam daju odgovarajui uput.

VRSTA SPORTA Potronja u kalorijama (kcal) za 30 minuta vebanjapri telesnoj teini od

60 kg 70 kg 80 kg 90 kg 100 kgteretana 332 386 442 496 552fudbal 238 278 316 356 396brzo hodanje 198 232 264 298 330lako tranje 244 286 326 368 408brzo tranje 520 606 500 780 868vonja biciklom 180 210 240 270 300gimnastika 162 190 216 244 270plivanje 280 328 374 422 468



Kretanje

Fizika aktivnost utie pozitivno na zdravlje.To pravilo vai za sve, bez obzira na godine sta-rosti.Ali, to je ovek stariji, to je vea i opasnost da se, ukoliko se ne preduzimaju odgova-rajue mere, gubi miina masa, a time i snaga.Ve i 30 minuta fizike aktivnosti dnevno mogupozitivno da utiu na zdravlje. Na taj nain moe da se smanji opasnost od nastajanja eernebolesti, osteoporoze, sranih oboljenja i odreenih vrsta raka.

Saveti u vezi sa kretanjem:

q Idite peice, kad god je mogue, ili koristite bicikliumesto autobusa ili automobila.q Koristite stepenice, umesto da se vozite liftom.q Traite mogunosti za kretanje, umesto da izbegavate

nepotrebna naprezanja.q Bavite se redovno sportom (3 puta nedeljno najmanje 30

minuta), na primer brzo hodanje, lako tranje, plivanje,vonja biciklom, gimnastika.

Bolovi u leima

Ukoen vrat, neelastini miii, stalni bolovi u krstima svesu to upozoravajui signali tela, koji se javljaju postepeno, ili,pak, iznenada.

q Kod akutnih jakih bolova potraiti pomo lekara kako bi se utvrdili uzroci.q 90 % nespecifinih tegoba u leima nestaju sami od

sebe ve posle nekoliko nedelja.

6

Varenje

Varenje je proces u organizmu pri kojemse hrana razlae u sastojke koji se mogudalje koristiti, a ostatak se izbacuje iz orga-nizma. Da bi taj proces mogao dobro dafunkcionie neophodno je da se ovekpravilno hrani i da se dovoljno kree.

Smetnje u varenju

10

zatvor

ta znai zatvor?Vie od 3 dana nemati stolicu.Problemi sa tvrdom stolicom.

Uzroci koji dovode do zatvora:q jednolina ishranaq nedovoljno uzimanje tenostiq malo kretanja

Leenje:q promeniti nain ishrane (voe i povre,

proizvodi od integralnog brana, zelje,zaini kao to su korijander, anis, mora ili kim)q mnogo piti (vodu, voni aj) q mnogo se kretati (brzo hodanje 3 puta

nedeljno/30 min)q smanjiti stres

proliv

ta znai proliv?Vie od tri puta dnevno imati retku odnosnovodnjikavu stolicu, praenu muninom, tem-peraturom i bolovima u stomaku.

Uzroci koji dovode do proliva:q virusna oboljenjaq trovanje hranom: salmonele, virusi ili

paraziti iz zaraenih ivotnih namirnica (najee su to pokvareno meso, ivina,jaja, smrznute namirnice/sladoled, mleniproizvodi).

Leenje:q jedan do dva dana piti samo ajq unositi mnogo tenosti u organizamq nadoknaditi izgubljene elektrolite i mineral-

ne materije (na pr.kola sa slanim pecivom)q u sluaju poboljanja stanja postepeno

jaati hranu

Vano:Ako niste sigurni kako da postupite obavezno potraite lekara,a lekove uzimajte samo po savetu lekara!



Mere za spreavanje nastajanja bolestiSistematski pregled

Kao to auto mora da ide na redovne tehnike preglede i servise kako bi i dalje mogao dase koristi u saobraaju, tako bi i ovek trebalo da ide na redovne zdravstvene preglede kakobi se utvrdilo njegovo zdravstveno stanje. Mnoga oboljenja se mogu spreiti ili je njihovoleenje mnogo lake i bre ukoliko se blagovremeno uoe njihovi prvi simptomi ili faktoririzika.

Ko ima pravo na takav pregled?

q ene i mukarci od napunjene 19. godine ivota

q jednom godinje besplatnoq i lica bez zdravstvenog osiguranja imaju

pravo na takav pregled

Gde se moe obaviti taj pregled?

q lekari opte prakse (praktini lekari), lekari specijalistiq ambulante nadlene bolesnike blagajne

Specijalni pregledi za ene

Ginekoloki pregled svakih 6 meseci

Ginekoloki pregled je vaan za rano otkrivanje raka dojke (pregled dojke) i raka materice(bris). Pre svakog ginekolokog pregleda obavlja se iscrpan razgovor. Posle toga sledi sampregled, a na kraju se analiziraju rezultati pregleda. Svaka ena bi, bez oseaja stida, trebaloda se podvrgne tom pregledu, kao i da otvoreno porazgovara sa svojim lekarom o mogu-nostima i metodama za spreavanje neeljene trudnoe (kontracepcija).

13

ta pospeujenajstajanje bolova u leima?

q nepravilno dranje telaq nedovoljno kretanjeq psihika napetost (stres, strahovi,

nerazjanjeni konflikti)q vlaga, hladnoa ili promajaq dizanje tekog tereta ili pogrean poloaj

tela prilikom dizanja tereta

Kako da spreim nastajanje bolova u leima?

q Izbegavati dizanje tekih predmeta.q Prilikom saginjanja unuti, gornji deo tela drati

uspravnim, a teret nositi priljubljen uz telo.q Teret rasporediti na obe ruke, odnosno bolje je

da koristite ruksag nego torbu koja se nosi samo u jednoj ruci.

q Prilikom noenja ravnomerno disati.q Nositi udobnu obui koja prua siguran oslonac.q Izbegavati, odnosno smanjiti prekomernu teinu.

12



Vakcinacije

15

Pregled metoda za spreavanje neeljene trudnoe i njihova sigurnost

Porazgovarajte sa Vaim ginekologom o metodi spreavanjazaea koja bi Vama najvie odgovarala.

MamografijaRedovan rentgentski pregled dojki, mamografija, bi trebalo da se obavlja i onda kada nemanekih posebnih tegoba, simptoma ili sumnje u postojanje oboljenja. Promene na dojci mogubiti veoma male tako da se, i pored opipavanja, ne mogu otkriti.

U kom uzrastu i koliko esto se vri mamografija?q od 30. do 35. godine ivota: prvi pregledq od 40. do 70. godine ivota: jedanput godinjeq od 70. godine ivota: svake dve godine

14

nazivvakcina protivkrpelja(FSME)

hepatitis Ahepatitis B

tetanus

vakcinaprotiv gripe

objanjenjeNaroito su u Austriji mnogi krpeljinosioci bolesti meningoencefalitis. Ovabolest moe da ima za posledicu paralizu,pa ak i smrt. Jedini efikasan nain zaspreavanje infekcije je vakcinisanje.

Virusi hepatitisa A se prenose zagaenomvodom, piem i hranom, ali i bliskim kon-taktom sa inficiranim osobama. Izvor zara-ze mogu biti nedovoljno peena ili skuvanariba, kockice leda, sladoled, plodovi mora,kao i voda ili voe i povre oprano u prljavoj vodi.Spore se nalaze u zemlji irom sveta i nji-hov vek trajanja je neogranien. Sporemogu da prodru u telo ako doe dozagaenja rane u dodiru sa zemljom.

Preporuuje se naroito osobama preko60 godina starosti i hroninim bolesnicima.Posavetujte se sa svojim lekarom o potrebi vakcinisanja.

vakcinaq mogua je ve od navrene

prve godine ivotaq osnovna imunizacija se obavlja

u tri fazeq prua zatitu za period od naj-

manje 3 godine, posle toga se preporuuje osveavanjeq kombinovana vakcina (A+B)q posle vakcinisanja zatita od

hepatitisa A je najmanje 10 godina, dok viegodinja zatita postoji i kad je re o hepatitisu B

q daje se izmeu 3. i 5. meseca,a zatim u 2. godini ivotaq u 7. i 15. godini ivota vri se

revakcinacijaq osveavanje: svakih 10 godinaq re je o jednokratnoj vakciniq zatita iznosi godinu dana

vakcinisanje treba obnoviti svake godine.

Za blie informacije obratite se svom lekaru iliapotekaru.

metode za spreavanje trudnoe kratka informacijasterilizacija (mukarca ili ene) Siguran nain spreavanja trudnoe, ali se

preporuuje samo parovima koji vie ne ele decu, zahvat se obavlja lake kod mukarca,nego kod ene!

antibebi pilula Veoma sigurno sredstvo za spreavanje trud-noe, mogue neugodne neeljene posledice po enu.

hormonska inekcija sa produnim Veoma sigurno sredstvo za spreavanje dejstvom trudnoe, ali se zbog neeljenih dejstava

preporuuje samo enama preko 40 godinastarosti i onima koje vie ne ele decu.

spirala Relativno siguran nain spreavanja trudnoe.kondom, prezervativ Najbolja zatita od side (AIDS)! Sigurnost

zavisi od pravilnog rukovanja, ne prua sigurnu zatitu od neeljene trudnoe.

epii Ne prepuruuju se, veoma nesigurni!Coitus interruptus Ne preporuuje se, veoma nesigurno!(vaenje penisa neposredno preejakulacije izlivanja semene tenosti)metod kalendara Ne preporuuje se, veoma nesiguran!


PROMENE U STAROSTI PREDVEERJU IVOTA 17

PROMENE U STAROSTI PREDVEERJU IVOTA

Sve promene u naem ivotu telesne,socijalne i duevne mogu da izazovu nesamo oseaj pruanja anse za sticanjenovih iskustava, nego i strah. Stupanje unovu fazu ivota je kao kad se zaputite uneku nepoznatu zemlju. Priznati da imatetakve strahove i nade i razgovarati o njimasa drugim ljudima je prvi korak na putusvesnog spoznavanja i pozitivnih stranaivota.

Ma koliko Vi vodili rauna o svom zdravlju,ne mogu se u potpunosti izbei odreenepromene uslovljene procesom starenja. Ispoljni dogaaji, kao to je na primer pre-stanak radnog odnosa, mogu oveka dauine starijim.Ali, na starenje ne mora da se gleda samo sanjegove loe strane, starenje moe ovekuda donese i zadovoljstvo ukoliko se vodirauna o nekim stvarima.

16

Prestati sa puenjem

Dim od duvana otrovna meavina

U dimu od duvana nalaze se, pored nikotina i katranskih materija, jo i ugljen monoksid ipreko 1000 drugih hemijskih materija. 20 do 80 % ovih materija prodiru duboko u plua.

Mogue posledice puenja:

q hronini bronhitisq arterioskleroza, oboljenja srca i krvotokaq rak dunika, rak jezika ili rak plua

Nije uvek lako prestati sa puenjem.Ali dosadanji neuspeni pokuaji ne bi trebalo da Vasobeshrabre. Postoji i mogunost uea u besplatnim programima bolesnikih kasa iji jecilj odvikavanje od puenja. Posavetujte se sa svojim lekarom u vezi sa eventualnom terapi-jom davanja zamene za nikotin.

Ali, i onda kada ne elite ili ne moete potpuno da seodreknete puenja: nije svejedno koliko puite! Ako Vampoe za rukom da barem smanjite broj popuenih cigaretau toku jednog dana, ve ste i time puno uinili za svojezdravlje.



uiStaraka tvrdoa na uimaKod ove promene smanjuje se pre svega sposobnost registrovanja visokihfrekvencija. Aparati za poboljanje sluha su ranije bili veoma glomazni ipredstavljali su smetnju. Danas se oni individualno prilagoavaju, gotovo sunevidljivi i imaju izvanredan kvalitet.

zubito vie odmiu godine, to je i vie problema sa oteenim zubima (kari-jes), a pre svega sa desnima. Zato je neophodno da se posle svakog obro-ka, a najmanje dva puta dnevno, peru zubi. Ko ima vetaku vilicu treba daje redovno isti i odrava, kao da su mu to vlastiti zubi. Da bi se izbegledeformacije vilice neophodno je da se proteza nosi to redovnije.Takoetreba redovno ii na kontrole kod zubara.

Promene u strukturi kostiju

osteoporozaKod odraslih ljudi dolazi do smanjenja kotanog tkiva. to je neko mirniji i manje se kree,utoliko e kod njega osteoporoza bre napredovati. ene su posebno ugroene.

Kako se osteoporoza moe spreiti?q uee u redovnim, jednostavnim programima kretanjaq zdrava ishrana sa unoenjem dovoljnih koliina kalcijuma

Mleni proizvodi se posebno preporuuju jer sadre velike koliine kalcijuma.Vitamin D regulie absorpciju kalcijuma, a on se stvara u koi pod uticajemsunevih zraka.

19

Oseati se prijatno u starosti znai:

q Biti i dalje samostalan: na tuu pomo se osloniti samo onda, kada je to i neophodno dakle, preuzeti odgovornost za vlastito delovanje.q Sauvati zdravlje: voditi razuman nain ivota (pravilna ishrana, kretanje,

negovanje drutvenih kontakata, ...).q Blagovremeno preduzimati potrebne mere, recimo u vezi sa stanovanjem

(U kojoj zemlji ete prevashodno iveti? Da li u obzir dolazi i neki od domova penzionera u Vaoj blizini?).q Blagovremeno se informisati o finansijskoj situaciji (na primer zatraiti

izvod sa rauna na koji stie penzija, informisati se o mogunostima za pomo i podruku u poodmaklim godinama, recimo u optini/magistratu).q Uoiti ciljeve i zadatke u ivotu posle prestanka radnog odnosa.q Sauvati prijateljstva i kontakte sa drugim ljudima.

Telesne promene u starostiPromene na ulnim organima i zubima

oiStaraka dalekovidost: Neke posebne preventivne mere za spreavanje ove promene ne

postoje.Panja: Nosite samo one naoare koje Vam je prepisao Va oni lekar!Terapija: esto se operativnim putem ugrauje vetako soivo.

Na taj nain se u veini sluajeva poboljava vid.Glaukom: Kod ovog oboljenja raste pritisak u oima. Ukoliko se ne lei

dolazi do slepila.Preventiva: redovne kontrole kod onog lekara.Simptomi: q gubitak vidnog polja

q bol zbog pritiska u oku i oko njega q povremeno pomuen vidq oseaj postojanja izmaglice u prostorijama

Terapija: lekovi ili operacija.

18



Psihike i duevne promeneBezvoljnost i depresija

Promene u raspoloenju kao to su privremena razdralji-vost, tuga ili bezvoljnost ne predstavljaju nikakve bolesti, vesu sastavni deo normalne svakodnevice (kao i menstruacijaili uticaj vremena).

Karakteristike depresije:q ravnodunost, setnostq povlaenje u sebe, umor ili pak samo nemir za koji druga

lica ne mogu da nau valjano objanjenje i koje se, i pored sveg osokoljavanja, stalno vraa

Mogui razlozi:q prestanak dotadanje uloge majke ili oca kad deca odu iz kue, oseaj

beskorisnosti i usamljenostiq tugovanje za zaviajemq sve vei kulturni jaz izmeu roditelja i deceq smrt partnera

ta moe da se preduzme protiv takvog stanja?q baviti se nekim pametnim poslomq negovati drutvene kontakte i prijateljstva (razgovarati o problemima i

stvarima koje optereuju)q pruati i prihvatati ljubav i oseaj privrenosti

Razgovarajte sa lanovima porodice, prijateljima ili susedima. Moda se u Vaoj blizini nalazii neko udruenje graana kojem se moete prikljuiti i gde biste mogli da radite i za drugeljude i da im pomaete.A ako i pored svega nita ne pomogne: obratiti se strunjacima zaprofesionalnu pomo (lekar i/ili psiholog).

Ne uzimajte nikakve lekove za smirenje, za spavanje ili za poboljanjeraspoloenja bez prothodnih konsultacija sa lekarom, jer postoji opas-nost od neeljenih posledica kao i da postanete zavisni od tih lekova!

21

artrozaDugogodinja optereenost i preoptereenost imaju za posledicu bolne promene u hrska-vici zglobova.To vai, pre svega, za one zglobove koji su pod stalnim optereenjem, kao tosu na primer kolena, kima, kuk, ramena, prsti.

Kako se artroza moe spreiti, odnosno leiti?q smanjenjem telesne teine kako bi se rasteretili zgloboviq izbegavanjem prevelikog optereivanja zglobovaq lekovima za ublaavanje bolovaq fizikalnom terapijom u cilju boljeg funkcionisanja zglobovaq banjskim leenjem, eventualno operacijom

(na primer ugraivanjem vetakih zglobova, kao to je to, recimo,vetaki kuk)

Promene na organima za obavljanje fiziolokih potrebaNemogunost kontrolisanja fiziolokih potreba

Kako se to primeuje? Nekontrolisano mokrenje: mokraa istie u mlazevima ili kapljui bez kontrole iz beike.

Uzroci: q promene kod prostate kod mukaracaq slabljenje vezivnog tkiva kod enaq uzrok mogu biti i paraliza ili tumor.To bi trebalo medicinski da se ispita.

Nekontrolisano pranjenje creva:q Kontrola nad analnim steznim miiem vie ne postoji.

ta mogu da uinim protiv takvog stanja?q Raspitajte se blagovremeno kod svog lekara ili nekog bolniara o

specijalnim vebama (na primer vebe za jaanje karlinog pojasa)

Koa ljudi koji imaju problema sa nekontrolisanim pranjenjembeike ili creva iziskuje posebnu negu.Vlano donje rublje i odeamoraju se odmah zameniti. U specijalizovanim prodavnicamamogu se nabaviti proizvodi namenjeni ovim licima.

20


UOITI BOLESTI I PREDUZETI POTREBNE MERE

UOITI BOLESTI I PREDUZETI POTREBNE MEREOboljenja srca i krvotoka

Krvni pritisakPod krvnim pritiskom se podrazumeva snagakoja je potrebna srcu kako bi transportovalo krvu sve delove tela. Normalnim krvnim pritiskomse smatraju vrednosti do oko 130/80.

23

Slabije pamenje

to je ovek stariji, to slabi i mogunost pamenja nove stvarine mogu vie tako dobro da se zapamte, ali utoliko jasnije napovrinu isplivavaju dogaaji koji su se desili jako davno.Problemi mogu nastati tek onda, ako se stalno zaboravljajuvane stvari.

ta mogu uiniti protiv takvog stanja?Duhovni rad je trening za mozak (na primer itanje, reavanjeukrtenih rei, voenje razgovora). Postoje i specijalni programiza vebanje pamenja. I kretanje utie pozitivno na boljepamenje. Ako Vam se uini da ste previe zaboravni ili pome-teni obratite se lekaru koji e utvrditi da li eventualno patite odstarake senilnosti.

Promene u oblasti oseanja i seksualnosti

I stariji ljudi, isto kao i mlai, imaju oseanja, a tu spada i oseanje zaljubljenosti.Ali mnogiod njih se vie ne usuuju da to javno i pokau. Pri tom je seksualnost izraz ivotne radostii vitalnosti i to ne bi smelo da bude tabu, odnosno tema o kojoj se ne razgovara u starosti.Vremenom potrebe, blizina i oseaj sigurnosti dobijaju novo znaenje, zajedniko ivljenjepostaje vanije. Uestalost seksualnih aktivnosti se smanjuje, ali ne i intenzitet oseanja.Sposobnost za seksualno optenje kao i spo-sobnost za doivljavanje orgazma ostaju ouva-ne bez obzira na sve promene koje nastaju pro-cesom starenja. Pored fizikih ogranienja(pokretljivost, izdrljivost), veliku smetnju pred-stavljaju pre svega psihiki problemi. Ukolikoimate potrebu slobodno porazgovarajte oovome sa svojim lekarom ili osobom koja uivaVae poverenje.

22

Uzroci:

Kako semoe uoiti?

ta moeteuiniti protivtakvog stanja?

Visok krvni pritisakSmatra se da neko ima visok krvipritisak ako je gornja vrednost (sistolni) vea od 130 mm/Hg, iliako je donja vrednost (dijastolni)vea od 80 mm/Hg.

q hektian nain ivota, stresq pogrena ishrana/gojaznostq nedovoljno fiziko kretanjeq puenje i alkoholq oboljenja bubrega

q merenjem krvnog pritiskaq nastupi vrtoglavice i munineq poznato crvenilo u licu

q skinuti viak kilogramaq smanjiti potronju soliq izbegavati masnu i slatku hranuq zdravo se hraniti (voe, povre)q kretanjeq smanjenje stresaq uzimanje lekova po savetu lekara

Nizak krvni pritisakOd oko 90/50 mm/Hg mogunastati tekobe (vrtoglavica i slino). Mnogi ljudi imaju nizakkrvni pritisak, ali ne i nekeposebne tegobe.

q nedovoljno unoenje tenostiq nedovoljno kretanjeq povraanje, proliv, znojenjeq poremeaji u ishrani, mala telesna

teinaq duga vezanost za krevet zbog bolestiq uzimanje lekova q vrtoglavica, mrak pred oimaq oseaj hladnoe u rukama i nogamaq umor i nevoljnostq blediloq dovoljno spavatiq ne ustajati odmah posle buenjaq naizmenino tuiranje hladnom i

toplom vodom ujutru podstie rad krvotokaq redovna gimnastika i sportq kafa i drugi napici koji sadre

kofein podiu na kratko pritisakq kratkorono moe da pomogne i

uzimanje lekova za poveanje krvnog pritiska



Modani udar (log)

Kod modanog udara dolazi do odumiranjatkiva mozga zato to se ono vie ne snabde-va u dovoljnim koliinama hranljivim materi-jama i kiseonikom. Mozak je podeljen na dvadela, na levu i na desnu hemisferu. U sluajumodanog udara u levoj polovini mozga,paraliza i druge pratee pojave se deavaju udesnoj polovini tela i obrnuto.Tom prilikommoe doi do poremeaja u vidnom polju, dosmetnji u govoru kao i do oduzimanja poje-dinih delova tela.

Uzroci:q zakreavanje arterijaq tromboza (krvni ugruak) ili embolija

Kako se moe spreiti modani udar:q redovnom kontrolom krvne slike kako bi se utvrdili faktori rizika

(poveana masnoa u krvi, povean eer u krvi)q zdravom ishranomq prestankom puenjaq kretanjem

25

Slabost srca i srani udar (infarkt)

Uzroci:q stres, duevni problemi, preoptereenostq pogrena ishranaq nedovoljno kretanja

ta pomae protiv slabosti srca?q smanjenje telesne teineq manje soli, izbegavanje masne i slatke hraneq smanjenje stresaq smanjenje puenjaq kretanjeAko Vam lekar prepie neke lekove,onda ih morate redovno uzimati,aki onda ako doe do poboljanja stanja, jer u protivnom moete jo vienakoditi svom srcu.

Srani infarktZbog zaepljavanja jednog ili vie koronarnih krvnih sudova deo srca ne dobija dovoljnukoliinu kiseonika i odumire.

Kako moete prepoznati srani infarkt?q snani bolovi sa probadanjem u levoj ruci ili u predelu srcaq oseaj tegobnosti, teko disanje, stanje straha, nemirq munina, potreba za povraanjem, znojenje, slabost organizma, stanje oka

Postoji i neupadljivi srani infarkt bez ovih tipinih tegoba.ta treba uraditi u sluaju da doe do infarkta?

q obolelog tako poloiti da mu gornji deo tela bude uzdignut, otkopati usku odeu, omoguiti dovod sveeg vazduha, umirivatiq odmah pozvati lekara ili hitnu pomoq neophodno je detaljnije ispitivanje u nekoj od bolnica

Kako se mogu spreiti srana oboljenja i srani infarkt?q redovna kontrola krvi i krvnog pritiska kako bi se utvrdili faktori rizikaq prelazak na zdravu hranu, program kretanja, smanjenje stresa i ostavljanje

cigareta i alkohola.

24



Oboljenja metabolizma, odnosno razmene materija u organizmu

Sva deavanja u ljudskom organizmu poivaju na hemijskim procesima. Neprekidno seunose, razgrauju, transformiu ili izbacuju razne vrste materija. Svi ti procesi se oznaavajupojmom razmena materija.

eerna bolest (Diabetes mellitus)

Pored uroene eerne bolesti (tzv. dijabetes tip I), koja se javlja ve kod dece i mladih, dalekonajrairenija je takozvana staraka eerna bolest (dijabetes tip II).

Uzroci:lezda guteraa ne izluuje dovoljno insulina, ili ga ne izluuje nikako. Zbog toga dolazi dopoveane koncentracije eera u krvi i mokrai.

q pogrena ishranaq sa godinama raste i opasnost da se oboli od dijabetesa tipa II

Simptomi eerne bolesti su:q velika e, iznenadna velika glad, obilno mokrenjeq umor bez drugih uzroka, znaajan gubitak u teiniq pogoranje vida, tee zarastanje rana

27

Nega i briga o licima koja su imala modani udar:q Budite strpljivi i ohrabrujte lice koje je imalo modani udar.q Pacijente ukljuivati u ivot, stalno vebati sa njima svakodnevne aktivnosti.q Lica koja su vezana za krevet moraju se okretati svaka 2 do 3 sata kako bi se

izbeglo stvaranje dekubitusa, odnosno rana od leanja, kao i kontraktura,odnosno ukoenost zglobova.q Zamolite struno medicinsko lice da Vam objasni i pokae kako da negujete

bolesnika!

Pacijetni koji su imali modani udar su skloni da ignoriu stranu koja je oduzeta. Zato je potrebno:

q Predmete kojima se pacijent slui tako postaviti, da ih on moe dohvatiti preko oduzete strane.qVoditi rauna o rasporedu nametaja u sobi (tako na primer noni ormari

treba da bude uz oduzetu stranu pacijenta).q I posetioci bi trebalo da budu na onoj strani koja je oduzeta.q Prelaenje rukom preko tela pacijenta (recimo prilikom nege tela) bi trebalo

uvek da se izvodi od zdrave prema bolesnoj strani.

26


UOITI BOLESTI I PREDUZETI POTREBNE MERE 29

Ako primetite takve simptome obratite se to pre lekaru kako biVas poslao na pregled krvi (utvrivanje koliine eera u krvi).Ako se bolest blagovremeno otkrije, onda je esto dovoljno da sesamo promeni nain ivota (a pre svega ishrane), pa da doe dopoboljanja opteg stanja.

Kod otprilike jedne treine dijabetiara dovoljno je ve idranje odgovarajue dijete kako bi eer u krvi bio stabilan.Drugim pacijentima su, pak, potrebni dodatni lekovi. Akoposumnjate da imate povean eer u krvi, obratite se svomlekaru!

Ishrana obolelih od eerne bolesti:q Potraite savet i broure sa informacijama kod svog lekara, u apoteci ili u

bolesnikoj blagajni.qTrebalo bi uvek imati u vidu tabele koje ukazuju na mogunosti zamene ugljenih

hidrata i tabele kalorija, u kojima se hrana pretvara u posebne eerne jedinice (BA).q Sve to se pojede i popije trebalo bi da bude registrovano na jednoj listi. Mnogi

ljudi esto jedu i piju nesvesno, na primer prilikom gledanja televizije, iz dosade itd.q Kad kreete na put obaveno ponesite sa sobom sve vanije papire, a naroito

karton iz kojeg je vidljivo da bolujete od eerne bolesti.Takoe ponesite i rezervne lekove!

28

Mogue posledice eerne bolesti:

Poremeaji u razmeni masnoa

Kod ovog poremeaja u razmeni materija trebalo bi da preduzmete sledee mere:

q smanjenje telesne teineq jesti to manje ivotinjske masti i zamenjivati ih biljnim mastima kao to su

ulje od suncokreta, ulje od maslina ili ulje od uljane repiceq jesti hranu bogatu vlaknastim materijamaq puno se kretati na sveem vazduhu

Oboljenje mrenjae oka nabazi dijabetesa.

eerna bolest moe da napadne i razorikrvne sudove mrenjae.

Kako se to uoava?q slabljenje vida q delovi vidnog polja se gubeq ako se oboljenje mrenjae blagovre-

meno ne zaustavi, moe doi do slepila

ta mogu da uinim protiv takvog stanja?q Postoje razne medicinske mere kojima

se mogu sanirati oteenja na krvnim sudovima. Kod eerne bolesti je vana redovna kontrola kod onog lekara.

Promene na krvnimsudovima i ivcima

Zavisno od uspeha terapije do promenana krvnim sudovima moe doi posle 5do 15 godina od izbijanja bolesti.

Kako se to uoava?q oseaj obamrlosti, slabija osetljivost

na dodir q loe, sporo zarastanje rana

ta mogu da uinim protiv takvog stanja?q redovna kontrola i manjih rana i povredaq ozbiljno shvatiti infekcijeq posebno voditi rauna kad hodate

bosi: opasnost od povreda je velika poto je smanjena osetljivost na bol


UOITI BOLESTI I PREDUZETI POTREBNE MERE 31

Reumatska oboljenja

Pod tim se podrazumeva:q hronino oboljenje zglobova koje napreduje postepeno i nije zaraznoq upala zglobne sluznice koja se iri na hrskavicu zgloba i kosti

Posledice:q iskrivljenost, deformacija koja moe da ide sve do unitavanja zglobaq esto su i drugi organi pogoeni, tako da i na njima dolazi do

odreenih promenaq jaki bolovi

Simptomi:q jutarnja ukoenost zglobovaq poetni znaci oticanja zglobova ruku i noguq jaki bolovi u zglobovimaq ograniena mogunost kretanja, neprirodan poloaj, deformacija

Leenje:q terapija protiv bolova, uzimanje lekova po savetu lekara za poboljanje i

ouvanje funkcionisanja zglobova (antireumatici)q terapija kupkama, fizikalna terapija, eventualno operacijaq specijalno prilagoena ortopedska sredstva q izleenje nije mogue

30

Najee je to puenje.

Ako puai preko 40 godina starosti kalju, ili imaju napade kalja,onda bi trebalo da se obrate lekaru kako bi se utvrdio uzrok.Ako u ispljuvku ima krvi, onda je to ve pozni simptom.

Rentgen plua.

Prestati sa puenjem odnosno smanjiti broj popuenih cigareta.Promeniti nain ivota (zdrava ishrana, kretanje).

Genetska predispozicija (ranija oboljenja u porodici), uticaji okoline, puenje, ea potronja suenih (dimljenih) proizvoda,stres. I neke bolesti mogu izazvati rak eluca, na primer upalaeluca izazvana bakterijama helikobakter piroli.

Gubitak u teini, krv u stolici ili prilikom povraanja.

Rentgen eluca, gastroskopija.

Promeniti nain ishrane (voe, povre), jesti to manje dimljenihnamirnica. Promeniti nain ivota (zdrava ishrana, kretanje,smanjenje stresa).

Nezdrava hrana (jednolina ishrana, hrana sa nedovoljno vlaknastihmaterija i visokim procentom ivotnjskih masnoa i belanevina).

Eventualno krv u stolici

Opipavanje rektuma (guznog creva) od strane lekara, pregledi uzuvlaenje instrumenata u debelo crevo (rektoskopija, koloskopija).

Promeniti nain ishrane i jesti u veoj meri hleb od integralnogbrana (crni, sa krupnijim sastojcima) kao i svee voe. Promenitinain ivota (zdrava ishrana, kretanje, smanjenje stresa).

Oboljenja od rakaVrste raka od kojih oboljevaju pripadnici oba pola

Rak plua se javlja uglavnom izmeu 55. i 60. godine ivota i to je najei oblik raka kodmukaraca.Ali, poto sve vie ena pui, to i kod ove grupe broj obolelih brzo raste.

rak plua

Uzrok

Simptomi

Pregled

ta se moe preventiv-no uiniti?

Uzroci

Simptomi

Pregled


Uzrok

Simptomi

Pregled


rak eluca

rak debelog creva


Simptomi

Pregled


Uzrok

Simptomi


PRAVILNA NEGA BOLESNIKA 3332

PRAVILNA NEGA BOLESNIKA

Za bolesnika je vano da mu okolina budeto prijatnija (ureivanje bolesnike sobe,stvari koje mu priinjavaju zadovoljstvo,cvee, fotografije, knjige ...).Ali, bolesniku supre svega potrebni mir i oseaj da u svojojblizini ima osobe koje se o njemu brinu.Neki od njih, zavisno od linosti i zdravst-venog stanja, ele vie poseta i razgovorakako bi skrenuli panju sa bolesti, dok drugimoda ele da budu sami ili da u svojoj bli-zini imaju osobu koja im je bliska i ija blizi-na na njih deluje umirujue. Najbolje je upi-tati bolesnika ta bi najvie eleo.Prilikom poseta bolnicama ili domovima zanegu trebalo bi imati u vidu potrebe drugih

pacijenata u sobi bolesnika. Poseta ne bitrebalo da bude naporna, kako za bolesnika,tako i za ostale pacijente koji su zajedno sanjim u sobi, odnosno na odeljenju bolnice.Jer, previe guve moglo bi negativno dautie na njihovo raspoloenje i procesozdravljenja.

Najbolje je da u tom sluaju porazgovaratei sa osobljem bolnice i da potraite zajedni-ko reenje za sve. Takoe se prethodnoraspitajte da li smete bolesniku da donositehranu, pie itd.

vorovi, otvrdline ili curenje iz dojke.

Pregled dojke od strane same ene: jedanput meseno od 25.godine ivota. Opipavanjem od strane lekara: jedanput godinje od 25. godine ivota.Rentgentski pregled dojke (mamografija)

30. 35. godina ivota: prvi pregled 40. 70. godina ivota: jedanput godinje

od 70. godine ivota: svake dve godine

Smanjiti telesnu teinu, odlaziti svakih est meseci kod ginekologa,a u sluaju promena odmah otii kod lekara! Zdrava ishrana,kretanje, smanjenje stresa.

Eventualno gojaznost, eerna bolest, visok krvni pritisak,korienje odreenih enskih polnih hormona.

Krvarenje iz vagine posle klimaksa odnosno menopauze.

Odlazak kod ginekologa svakih est meseci, a u sluaju promena(na primer krvarenje bez nekog vidljivog razloga) odmah otii kodlekara!

Vrste raka od kojih oboljevaju ene

Vrste raka od kojih oboljevaju mukarci

Svaka deseta ena u Zapadnoj Evropi oboljeva od raka dojke. to se ovaj tumor pre otkrije, to su i vee anse da se dojka sauva, a bolest izlei.

rak dojke

Problemi kod mokrenja (na primer slab mlaz).

Opipavanjem prostate (prstom) od strane lekara.Pregledom krvi.

Zdrava, uravnoteena ishrana, kretanje.Sistematski pregled

Od 50. godine ivota kod veine mukaraca poinje da se uveava prostata. Poveanaprostata suava mokrani kanal to dovodi do odreenih tegoba.Te promene na

prostati mogu biti i zloudnog karaktera.

rak prostate

Simptomi

Pregled


rak matericeRak materice nastaje uglavnom posle 50. godine ivota.


PRAVILNA NEGA BOLESNIKA

Postupanje sa lekovima

q Proitajte uputstvo za upotrebu!qVodite rauna o pravilnom uvanju leka!qVodite rauna o roku trajanja!q Lekove koji se izdaju na recept moe

da prepie samo lekar i oni se uzimaju po savetu lekara.q Ne prekidajte sa uzimanjem lekova na

vlastitu ruku!q U sluaju neeljenih posledica odmah obavestiti lekara.q Kod lekova koji se koriste na due vreme uvek blagovremeno zatraiti od leka

ra da Vam prepie novo pakovanje!q Prilikom putovanja ponesite rezervne lekove!

Mobilizacija

Mobilizacija znai svesno i oprezno ustajanje iz bolesnikog kreveta.

Pripreme:q navui elastine terapeutske arape ili bandairati obe noge do kukovaq gimnastika za aktiviranje krvotoka (vonja bicikla u krevetu itd.)q vebe disanja

O emu treba voditi rauna prilikom prvogustajanja:Naglo uspravljanje u krevetu odnosno usta-janje moe imati za posledicu privremenoodlivanje krvi iz mozga zbog ega moe doido nesvestice. Zato oprezno ustajati.

35

Nega tela bolesnika

Cilj nege tela je q bolja higijenaq bolje raspoloenje iq vee samopouzdanje

Nega tela uvek znai i fiziki kon-takt, i ona prija kako telu, tako idui pod uslovom da odnosizmeu pacijenta i lica koja vrenegu bude otvoren (bez ustruavanjai stida) i uz uzajamno potovanje.

ta treba imati u vidu prilikom pranja tela:q Blagovremeno obaviti potrebne pripreme: zagrejati sobu, prineti sve potrebne

predmete kako za vreme pranja ne biste morali izlaziti (posuda za pranje,pekiri, isto rublje itd.).q Prilikom pranja tela voditi rauna o intimnoj sferi (zatvoriti vrata).q Potovati elje, navike i obiaje bolesnika.q Pomaite samo u onoj meri koliko je to potrebno to pospeuje samostalnost

i jaa kod bolesnika oseaj vlastite vrednosti!qVoditi rauna da temperatura bolesnika ne spadne ispod normale, izbegavati

mogunosti infekcije i padova (recimo na mokrom podu).q Razgovarajte sa pacijentom i uvek mu objanjavajte ta trenutno radite.q Uvek oslobaati samo one delove tela koji se upravo peru (podmetnuti pekir)

poeti od lica, a onda postepeno odozgo prema dole (najpre prednja, pa onda zadnja strana), za kraj ostavljajte podruje genitalija i zadnjicu.q Posle pranja telo odmah osuiti (pri tom naroito voditi rauna o naborima na

koi kao i o uskim meuprostorima (izmeu prstiju ruku i nogu, ispod pazuha itd.)!q Ne zaboravite i na higijenu usta (pranje zuba, evenetualno i ienje vetake

vilice)!

34


UMIRANJE I SMRT U NAEM IVOTU 3736

UMIRANJE I SMRT U NAEM IVOTU

Svi mi znamo da su umiranje i smrt deoivota.Ali najvei broj ljudi nerado razmiljao ovome i izbegava tu temu. U tradicional-nim drutvima postoje najrazliitiji ritualiiji je cilj, da se zajedniki lake podnesuumiranje, smrt i tuga. Ovakve potpunepovezanosti i tog oseaja sigurnosti ukolektivu danas da gotovo vie nigde inema.

Pokuajte da ispunite elje onoga kojiumire, da ga paljivo sasluate i da ozbiljnoodgovorite na njegova pitanja. Nemojteizbegavati da date odgovor na njegova pi-

tanja. Potporu i podrku potraite kodroaka ili bliskih prijatelja umirueg pacijenta.Potrudite se koliko god je to mogue dapridobijete itavu porodicu da se brine osamrtniku i bude uz njega do poslednjegtrenutka!

elje za pomou i podrkom mogu biti reli-giozno-duhovnog karaktera, kao i potrebeza reavanjem ovozemaljskih formalnostikako nita ne bi ostalo nedoreeno, kao toje, na primer, molba za pomo prilikom sas-tavljanja testamenta. Moda e ovek nasamrti imati i elju da se oprosti od

Spreavanje posledica dugotrajnog leanja u krevetu

Uzrok

Kako seprepoz-naje?

tamoguuinitiprotivtoga?

DekubitusKrvni sudovi koe i miiasu pritenjeni tako dasnabdevanje krvlju nefunkcionie kako treba.

q promene u bojikoe (crvenilo )q stvaranje mehuriaq otvorene rane

q redovan pregled koe (naroito zadnjice, petaitd.)q smanjenje pritiska:

aktiviranjem i mobiliza-cijomq specijalni dueciq premetanje u drugi

poloaj svaka dva sataq ishranu dopuniti namir-

nicama bogatim vitaminima i belanevinamaq unositi to vie

tenosti

Ukoenost zglobovaZbog neaktivnosti zglobovise ne koriste u dovoljnojmeri. Oni se ukruujuzato to slabi muskulaturakoja je neophodna za njihovo kretanje.

q slabije mogunosti kretanjaq poloaj tela kojim se

ublaava bol

q specijalne vebe u krevetu za istezanje i opruanje miia zglobovaq traenje najpogodnijeg

poloaja u krevetuq vebe za razgibavanje

zglobova

TrombozaZbog sporijeg protokakrvi moe doi do stva-ranja krvnih ugruaka,tromboza.

q teke, umorne,nemirne nogeq noni grevi u

listovima noguq bol koji se iriq oseaj napetosti

q noge drati podignuteq nositi specijalne

elastine arape (protiv tromboze) q izbegavati due staja-

nje (bolje je hodati)q u sluaju vezanosti za

krevet uzimati prepisa-ne inekcije za razrei-vanje krvi ili odgovara-jue lekove

Posebnu panju pokloniti: starijim i paralizovanim, kao i previegojaznim i previe slabim osobama


ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE SLUBE 3938

q Negovanje bolesnika kod kue Strune i kompetentne negovateljske poslovekao to su, na primer, promena zavoja, davanjeinekcija ili odravanje telesne higijene, obavljajudiplomirane medicinske sestre i negovateljice zastare i bolesne osobe koje dolaze kod Vas u kuu.One e Vas rado i posavetovati i pokazatinajvanije zahvate.

q Pomo u kuiOva pomo je namenjena onemoalim licimakoja nisu u stanju da se brinu o svom domain-stvu (laki kuni poslovi, odlazak u kupovinu inabavku, pratnja do lekara ili obavljanje adminis-trativnih formalnosti u optini i drugim instituci-jama).

q Jelo na tokovimaAko ne moete sami da stignete da skuvate jelo,moete pozvati slubu Crvenog krsta koja vri kunudostavu hrane.

POMO KOJU PRUAJU ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE SLUBE AUSTRIJSKOG CRVENOG KRSTA

Nije nimalo lako brinuti se kod kue o ljudima koji su upueni na tuu pomo inegu. Zato Austrijski crveni krst nudi itav niz oblika pomoi onima koji su upuenina tuu negu:

odreenih ljudi, mesta i stvari. Moda epoeleti da poseti jo nekoga, da se vrati uzaviaj. Moda da popria o svojoj sahrani, amoda i o nekim sasvim drugim stvarima. Umnogim sluajevima je, meutim, od veomavelike vanosti da se licu na samrti ublaenjegovi bolovi na odgovarajui nain.Razgovarajte sa lekarom i bolnikim osob-ljem o toj temi! Onaj, ko ima jake bolove,teko da e moi u miru da se oprosti odsvojih najbliih. Lica koja prate samrtnikamogu sa njim da porazgovaraju o svim ovim

eljama i da ih ispune u skladu sa svojimmogunostima!

Tugovanje ima veoma vanu funkciju.Taj alza umrlim trai vreme i moe se manifesto-vati na najrazliitije naine. Neki ljudi sezatvaraju u sebe u tuguju tiho, drugi glasnoplau ili nariu od bola. Svaka od ovih reak-cija je ispravna i neophodna. alost nije vre-menski ograniena. Ona je neophodna kakobi se savladao bol zbog gubitka voljeneosobe. Pomozite ljudima koji tuguju!


VANI TELEFONSKI BROJEVI I ADRESE 41

q Poziv u sluaju nudeOva pomo je namenjena pre svega ljudima koji ive sami i la-novima njihove porodice. Zahvaljujui jednom aparatu koji moguuvek nositi sa sobom i koji je lak za rukovanje, tim licima se pruasigurnost da mogu uvek, bez odlaska do telefona, pa ak i ondakada nisu u mogunosti da govore, obaveste svoje najblie ilipozovu hitnu pomo kada se iznenada nau u nevolji.

q Sluba kune poseteSlubu kune posete Austrijskog crvenog krstaine dobrovoljni saradnici koji u dogovorenovreme svraaju do Vas, da bi sa Vama proas-kali, popili aj, odigrali partiju karata itd.

q Kursevi za lanove porodice koji neguju bolesne ukuaneZa lanove porodice koji se brinu o ukuanima kojima jepotrebna pomo i nega Austrijski crveni krst organizuje poseb-ne kurseve.Tu su oni, zavisno od kursa, u prilici da vie saznajuo nezi bolesnika i radu sa starim ljudima uopte, ali i u vezi saspecijalnim temama, kao to su modani udar ili staraka senil-nost.Tom prilikom se ue i uvebavaju i sasvim konkretne mereza potrebe nege.

Kako da doem do ovih slubi?Slube Austrijskog crvenog krsta su razliito organizovaneod pokrajine do pokrajine. Informacije o tome ta se uVaem regionu nudi i koliko to kota moete dobiti ili prekopokrajinske centrale Austrijskog crvenog krsta ili direktnokod najbliih lokalnih organizacija Crvenog krsta. Adresepokrajinskih saveza Austrijskog crvenog krsta nai ete upoglavlju: Vani telefonski brojevi i adrese (strana 41).

40

VANI TELEFONSKI BROJEVI I ADRESE

hitne slube:

vatrogasci 122policija 133hitna pomo 144

informacije u sluaju trovanja 01/406 43 43socijalno-psihijatrijska hitnasluba (za Be) (nou i vikendom) 01/310 87 79pomo kod akutnih psiho-socijalnihkriza (za Be): 01/406 95 950SOS za decu i mlade 01/319 66 66Die Mwe, pomo zlostavljanoj deci 01/585 32 88 und 02742/31 11 11Rat auf Draht pomo deci i mladima 147pravni i socijalni saveti za ene 71 719pomo protiv nasilnih mukaraca 0800 222 555pomo u sluaju nasilja nad enama i decom 01/585 32 88


VANI TELEFONSKI BROJEVI I ADRESE

Savetovalita za strance

Familienberatungsstelle Schwerpunkt Migrantenfamilien Wurmsergasse 36, 1150 WienTel.: 01/985 76 03; Mittwoch: 16:30 bis 19:30 (Bosn., Kroat., Serb.)

sterreichische Gesellschaft fr FamilienplanungBastiengasse 36-38, 1180 WienTel.: 01/478 52 42www.oegf.at

F. E. M. Sd: Frauengesundheitszentrum im Kaiser Franz Josef-SpitalKundratstrae 3, 1100 Wien Tel.: 01/60 191/52 01www.fem.at

peregrina Beratungssstelle fr auslndische FrauenWhringerstrae 59/6/1 1090 WienTel.: 01/408 33 52www.peregrina.at

Beratungszentrum fr MigrantinnenMarktgraf Rdiger Strae 8/8, 1150 WienTel.: 01/982 33 08

MEN Mnnergesundheitszentrum im Kaiser Franz Josef-SpitalKundratstrae 3, 1100 WienTel.: 01/601 91/54 54www.men-center.at

4342

Landesverband BurgenlandHenri Dunantstrasse 47000 EisenstadtTel.: 02682/744-0E-Mail: [email protected]

Landesverband NiedersterreichFranz Zant-Allee 3-53430 TullnTel.: 02272/604-0E-Mail: [email protected]

Landesverband SalzburgDr.-Karl-Renner-Strasse 75020 SalzburgTel.: 0662/81 44-1774E-Mail: [email protected]

Landesverband TirolSillufer 3a6020 InnsbruckTel.: 0512/336 03-0E-Mail: [email protected]

Landesverband WienNottendorfer Gasse 211030 WienTel.: 01/79 580-580E-Mail: [email protected]

Landesverband KrntenGrete-Bittner-Strasse 99020 KlagenfurtTel.: 0463/455 55-0E-Mail: [email protected]

Landesverband ObersterreichKrnerstrae 284020 LinzTel.: 0732/76 44-0E-Mail: [email protected]

Landesverband SteiermarkMerangasse 268010 GrazTel.: 0316/36 01-0E-Mail: [email protected]

Landesverband VorarlbergIndustriepark Runa, Beim Grble 106800 FeldkirchTel.: 05522/770 00-0E-Mail: [email protected]

Pokrajinski savezi Austrijskog crvenog krsta


Beleke

45

Verein Diversity an der Univ. Klinik f. Neuropsychiatrie des Kindes- undJugendaltersDr.Trkan Akkaya-KalayciWhringer Grtel 1820, 1090 WienTel.: 01/40 400-30 11

Zentrum zur sozialmedizinischen, rechtlichen und kulturellen Betreuungvon Auslndern und Auslnderinnen in sterreich (ZEBRA)Schnaugrtel. 29, 8010 GrazTel.: 0316/83 56 30-0www.zebra.or.at

Migrare Zentrum fr MigrantInnen ObersterreichHumboldtstrae 91/1, 4020 LinzTel.: 0732/66 73 63 www.migration.at

Verein zur Beratung und Betreuung von Auslndern in Salzburg (VEBBAS)Elisabeth Kai 60/5, 5020 SalzburgTel.: 0662/88 16 46www.vebbas.at

Auslnderberatungsstelle KlagenfurtKolpinggasse 10, 9020 KlagenfurtTel.: 0463/543 78

Zentrum fr MigrantInnen in Tirol (ZEMIT)Blasius-Hueber-Strae 6, 6020 Innsbruck Tel.: 0512/577 170-0www.zemit. at

44


Kod nas moete uiti n/j/emakiKursevi/Teajevi za migrante/ice

Opte informacije o kursevima:

Brigitte KreuzerFax: 43 (1) 589 00-169E-Mail: [email protected]

Od poetka 2003. godine savezna vlada je propisalaobavezno pohaanje kurseva/teajeva n/j/emakog zastrance koji su se u Austriju doselili posl/ij/e 1998. godi-ne. Crveni krst/kri nudi Vam kurseve/teajeven/j/emakog propisanog stepena/stupnja i upoznavanjeosnova austrijskog izgovora.

Con

tras

t


ostati zdrav

Documents