OSNOVNE OSOBINE

PUŽEVA

Phylum MolluscaClassis Gastropoda

Subclassis PulmonataOrdo Stylomatophora

Familia HelicidaeGenus Helix

Telo puža se sastoji iz: ljušture, glave, stopala i utrobne kese (sl.- telo puža bez ljušture)

Ljuštura: šuplja, konusna, spiralno uvijena oko centralne ose ( sl. - presek

ljušture puža)

Slojevi ljušture : tanki spoljašnji obojeni sloj jeperiostracum (A) , koji je izgrađen od proteina konhiolina, sličnog hitinu insekata; slede debeli

krečnjački slojevi ljušture (B i C) ; poslednji, unutrašnji sloj sačinjen je od sedefa (D)

organski deo ljušture čini 1-2%, a mineralni 98 - 99 % ukupnog sadržaja.

Boja ljušture zavisi od pigmenata unutar periostrakuma ili krečnjačkog sloja, a koji su

poreklom iz hrane puža.

Žuta obojenost poreklom je od pigmenata karotenoida.

Zelena obojenost poreklom je od pigmenata porfirina.

Plava i crvena obojenost poreklom je od pigmenata indigoida.

Elementi arhitekture ljušture puža.

Oblici ljušture puževa

Dodaci ljušture puževa: 1) hibernakulum,

2) operkulum, 3) epifragma

Neki plućaši (Helix spp.) obrazuju krečnjački zimski poklopčić

ljušture, hibernakulum.

Hibernakulum se odbacuje tokom prolećnog buđenja puža.

Prozobranhijatni puževi imaju stalni poklopčić operkulum, pričvršćen na stopalu

(sl.- Viviparus sp.)

U nepovoljnim vremenskim prilikama, leti (estivacija) ili zimi (hibernacija), plućaši izluče opnastu epifragmu

pomoću koje zatvori otvor ljušture.

Familije puževa golaća imaju manje ili više redukovanu ljušturu, skrivenu ispod leđnog štita, odnosno plašta (sl. – Limax maximus)

Glava - nosi dva para pipaka: par velikih očnihpipaka i par manjih olfaktornih pipaka. Ispod malihpipaka je usni otvor ograničen usnama. Sa desnestrane životinje, odmah iza glave je genitalni otvor.

Stopalo - omogućava kretanje, snažan muskulozniorgan, donja površina proširena u obliku tabana. Natabanu stopala - brojne sluzne žlezde koji obilatoluče sluz pri kretanju. Na gornjoj desnoj stranistopala u blizini ivice ljušture - dva otvora:respiratorni (pneumostoma) i analni otvor. Sa levestrane stopala nema nikakvih otvora.

Površina stopala puža je zaštićena jednoslojnimepitelom sa kutikulom.

Stopalo puža se uvlači u ljušturu radom jakog mišića koji se omotan duž stubića ljušture

(musculus columellaris)

Utrobna kesa – spiralno je uvijena, smeštena uljušturi, okružena plaštom ka stopalu. Plašt -kesast, bogato vaskularizovan. Deo plašta ukontaktu sa peristomom gradi ispupčenje:palealnu šupljinu koja ima ulogu pluća. Iza plućase nalazi bubreg, žućkaste boje i srce koje sesastoji iz komore i pretkomore. Najveći inajtamniji deo visceralne mase je digestivnažlezda, odnosno hepatopankreas, na kome seuočava beličasta zona - belančevinasta žlezda.

U utrobnoj kesi je nekoliko organskih sistema:digestivni, krvni, reproduktivni, respiratorni.

Položaj unutrašnjih organa unutar ljušture

1. Ljuštura, 2. Stopalo, 3. Očni pipci, 4. Utrobna kesa, 5. Plašt, 6. “Pluća”, 7.Respiratorni kanal, 8. Glavni mišić retraktor, 9. “Vilica”, 10. Hrskavičavo teloradule, 11. Radula, 12. Pljuvačna žlezda, 13. Želudac, 14. Crevo, 15.Digestivna žlezda, 16. Srce, 17. Bubreg, 18. Cerebralna ganglija.

Helix pomatia otvorena plaštana duplja:

1-pretkomora srca, 2-komora srca, 3-bubreg, 4-primarni mokrovod, 5-plućna vena, 6-zadnje crevo, 7-sekundarni mokrovod, 8-spirakulum, 9-analni otvor, 10-ekskretorni otvor, 11-plašt, 12-ždrelo, 13-cerebralna ganglija, 14- voljka, 15-pljuvačne žlezde, 16-jetra

Sistem organa za disanje – Palealna šupljina igra ulogupluća, komunicira sa površinom tela preko pneumostome,koja reguliše protok vazduha.

Sistem organa za varenje - usni otvor na ventralnojstrani prednjeg dela glave sa organom za sitnjenje hrane -radula sa hitinskim zubićima, ždrelo. Pljuvačne žlezdeizlučuju svoje sekrete (mekšaju hranu, sadrže i digestivneenzime) u ždrelo, na koje se nastavlja jednjak sa voljkom.Za početnim delom srednjeg creva proširenim u želudacsledi tanko crevo, koje prelazi u zadnje i završava seanalnim otvorom, u blizini plaštane duplje. U vezi sacrevnim kanalom je i jetra, odnosno, hepatopankreas, kojiluči enzime za varenje.

DIGESTIVNI TRAKT PUŽA

usna duplja + pljuvačne žlezde

jednjak

voljka, ingluvies

želudac + digestivna žlezda

tanko crevo, intestinum

zadnje crevo, rectum

analni otvor

Početni deodigestivnog trakta puža

šema usne duplje

vilica puža

Zubići radule su sitni i trošni.

Konzumiranje neke hrane je kod puževa uslovljeno pre svega sposobnošću usnog aparata da je usitni i proguta.

Varenje hrane u voljci i želucu ide mnogo lakše, jer puževi dobro vare čak i celulozu, a ponekad se hrane hartijom ili delićima suvog drveta.

Voljka je krupna, ona određuje veličinu obroka, želudac je mali a crevo relativno kratko.

………………želudac

…..crevo…..voljka

Krvni sistem puževa je otvoren i sastoji se izdvokomornog srca, i aorte koja se odmah grana na dvakrvna suda - prednji koji snabdeva stopalo, i zadnji kojisnabdeva visceralnu masu. Ovi krvni sudovi se daljegranaju i izlivaju u sinuse, iz sinusa u vene, a one udovodne plućne krvne sudove u kojima se krv oksiduje,odakle ide u plućnu venu i pretkomoru.

Krv puževa je bleda, na vazduhu plavičasta, sadržihemocijanin i naziva se hemolimfa.

Sistem za izlučivanje, - bubreg - jedna nefridijejednim krajem komunicira sa unutrašnjom masom, adrugim se otvara u spoljašnju sredinu, ispod ivicepalealne šupljine.

Nervni sistem u puževa je ganglionaran, sastojise iz šest pari ganglija (cerebralne, usne, pedalne,pleuralne, parijetalne i visceralne) od kojih polaze brojniživci i inervišu pojedine delove tela.

Čulni sistem najbrojnija taktilna čula - ćelijerazbacane po celoj površini tela, a naročito u glavenomregionu, ivicama stopala i plašta. Oči na jednom odparova pipaka. Čulo ravnoteže - statociste, mehurastiparni organi, smešteni u stopalu.

Helix pomatianervi sistem:

1-usta, 2-usna ganglija, 3-cerebralna komisura, 4-cerebralna ganglija, 5- cerebropedalni konektiv, 6- cerebropleuralni konektiv, 7-pedalna ganglija, 8-pedalna komisura, 9-parijetalna ganglija, 10-ljuštura, 11-pleuralna ganglija, 12-abdominalna ganglija, 13-jednjak, 14-stopalno

čulo vida (očni pipci)negativna fototaksijapraćenje fotoperioda

čulo dodira (pod kožom, ganglije, kratki pipci, usna duplja)

osećaj za ravnotežu (statociste)

čulo mirisa i ukusa (pipci, usne)orijentacija i procena udaljenostikontaktna hemorecepcija

Polni sistem. - hermafroditi, jedinka posedujeistovremeno i muški i ženski polni aparat - polnežlezde u kojima se formiraju i jajne ćelije ispermatozoidi. Od žlezde polazi izvodni kanal sakojim je u vezi belančevinasta žlezda i koji senastavlja proširenim ovispermiduktom koji se na krajukanala deli na dva dela - muški deo, spermidukt sezavršava muškim kopulatornim organom, penisom.Spermatozoidi se prikupljaju u dugom spermatoforu.Ženski deo kanala sadži ovidukt koji prelazi u vaginukoja se otvara u zajednički genitalni otvor, sadesne strane životinje u blizini pipaka. U blizinivaginalnog otvora je ljubavni tobolac sakalcijumskom strelom koja igra ulogu u oplođenju.

Helix pomatiapolni sistem:

1-hermafroditna žlezda, 2- hermafroditni kanal, 3-belenčevinasta žlezda, 4-semejajovod, 5-jajovod, 6-vagina, 7-ljubavni tobolac, 8-prstaste žlezde, 9- receptakulum seminalis, 10-semeprijemnik, 11-semevod, 12-penis,13-mišić retraktor penisa, 14-flagelum, 15-polna kloaka, 16-genitalna pora

RAZMNOŽAVANJE PUŽEVAU našim uslovima odvija se uglavnom od aprila do septembra, zavisno od klimatskih prilika. Puževi sposobni za reprodukciju su polno zreli i oivičeni. Krupni vinogradski puž se pari posle 3 godine, a mali sivi posle 2 godine. Po pravilu sitnije vrstepuževa i golaća brže sazrevaju i imaju više generacija godišnje.ParenjeOdvija se u muškoj fazi jedinki. Ritualno opipavanjei grickanje prethode veoma dugom koitusu koji traje preko deset sati. Tokom parenja zabadaju oštre kalcijumske Amorove strele sa strane u telopartnera, a zatim se izmene spermatozoidi.

Parenje

Kalcijumska strela

• Pošto se odvoje, muški deo polnog sistema seresorbuje a ženski se razvija. Spermatozoidi sepenju uz genitalni trakt do spermateke, odakle ihpuž periodično ispušta da bi oplodili pristiglu jajnućeliju.

• Vreme između parenja i polaganja jaja zavisi odindividua i od vrste i klimatskih uslova - od 10dana do 4 nedelje.

• Oplođenje je unakrsno i svaka jedinkafunkcioniše i kao mužjak i kao ženka.

45

Polaganje jaja

Krajem maja meseca, moguće i krajemavgusta.

Puž buši rupu od 5 - 8 cm, glavomnadole, u vertikalnom položaju za svevreme trajanja polaganja jaja (12 – 48 h).U rupu postavlja jaja, okrugla, sabeličastim, želatinoznim omotačem,zatim ih pokriva zemljom. U prirodi,vinogradski puž polaže 30 - 60 jaja, ašareni 60 - 150.

Leti, ako su klimatski uslovi povoljni i imadovoljno hrane moguće je još jednopolaganje jaja.

46

Inkubacija - izleganje

U prirodi 20 - 30 dana za vinogradskog, a 12 - 25 za malog sivog iturskog. Dužina inkubacije je u funkciji temperature, odnosnooko 380 stepeni/dana, što znači da je: na 100C = 38 dana, na 150C= 25-26 dana, na 180C = 21 dan, na 200C = 19 dana.

Puževi izleženi iz jaja ostaju u “gnezdu” 6 – 10 dana. Od izleganja,mlada životinja se kreće i hrani. Ona tada već posedujemembranoznu, veoma tanku ljušturu koja će postepeno bitikalcifikovana.

Inkubacija - izleganje

Traje 20 - 30 dana za vinogradskog puža. Dužinainkubacije je u funkciji temperature, odnosno oko 380stepeni/dana, što znači da je:

• na 100C = 38 dana,

• na 150C = 25-26 dana,

• na 180C = 21 dan,

• na 200C = 19 dana.

Puževi izleženi iz jaja ostaju u “gnezdu” 6 – 10 dana. Odizleganja, mlada životinja se kreće i hrani. Ona tada većposeduje membranoznu, veoma tanku ljušturu koja ćepostepeno biti kalcifikovana.

Mladi pužići napuštaju “gnezdo”

Razmnožavanje i razviće

50

Rast Brzina rasta se postepeno usporava dok životinja nedostigne veličinu adulta. Faze rasta:

Infantilna faza sa brzom stopom rasta. Trajanje zavisno oduslova sredine, oko 1 do 2 meseca.

Juvenilna faza je kada se organizuje genitalni aparat, abrzina rasta se smanjuje. Na kraju ove faze, puž je dostigaosvoju maksimalnu veličinu, ljuštura je dobro formirana i“oivičena”. H. pomatia dostiže adultnu veličinu posle 27 -28 meseci, a H. aspersa posle 18 meseci.

Adultna faza Životinja se pari. Vinogradski puž posleminimum 3 godine, a šareni posle 2 godine. Izgleda da imasamo jedan period reprodukcije za vreme koga dva, retko triputa polažu jaja.

Senilna faza Usled fiziološke starosti obustavljajureprodukciju i gube na težini.

Kretanje - trošenje vode lučenjem sluzi; sluz je važna za lokomociju i adheziju, i neophodan je tanak sloj sluzi između stopala i podloge; tokom kretanja intenzivno je isparavanje i gubitak telesne tečnosti usled pojačanog disanja.

Mirovanje – uglavnom mehanizam za čuvanje telesne tečnosti i izbegavanje nepovoljnih uslova sredine.

ISHRANA PUŽEVA

HRANA PUŽEVA1. Gajene biljke u kohlearu2. Dopunska zelena hrana3. Druga dopunska hrana i koncentrati

Kupus i njegovi varijeteti:kelj, raštan, karfiol, keleraba

OSTALE KUPUSNJAČE

• Uljana repica• Repica• Rotkva

LEGUMINOZE

• Lucerka• Bela detelina• Soja

PEPELJUGE

• Blitva• Cvekla • Repa• Spanać

GLAVOČIKE

• Suncokret• Zelena salata

BILJKE KOJE SE DODAJU KAO SVEŽA ZELENA HRANA

• Mrkva, praziluk, peršun, krastavac, bostan, krompir, celer, patlidžan, tikve, jabuka, kajsija, trešnja, šljiva, dud, breskva itd.

• Otkos lucerke, suncokreta, uljane repice, blitve itd.

HRANA ZA INTENZIVAN TOV

• Kuvani krompir, mekinje, prekrupa, suncokret (4 - 5 kg po kg prirasta)

Puž dnevno jede oko 5 g hrane, odnosno najviše do 40 % svoje mase, u fazi pune aktivnosti.

NUTRITIVNE POTREBE

koeficijent asimilacije 40-90%

potrošnja: 60% disanje40% rast i reprodukcija

značaj aminokiselina, šećera, skroba,kazeina i sterola

manjak azota u biljnoj hrani

esencijalni vitamini A, B i D i kalcijum

Proteini : Sojino brašno sadrži oko 40%, ostale mahunarke oko 20%, pšenično brašno <15%, lucerka <10%, dok krastavac sadrži <1%!

Ugljeni hidrati : većina svežeg povrća sadrži <5%, krompir i sveže voće sadrže do 20%, sojino brašno oko 30%, druge mahunarke oko 60%, a kukuruzno i pšenično oko 70%.

Masti : Najviše je masti u suncokretu (do 50%) i soji (do 20%), malo ih je u ostaloj hrani.

Većina životinja voli masne materije, pa i puževi. Na tome se i zasniva tov. Pored toga što su energetski najbogatije, prenose i vitamine A,E,D i K (rastvorljive u mastima), zadržavaju vodu u telu a skladište se sa malo vode, i imaju "dobar ukus" za puža.

Najvažnije je da ima dovoljno kalcijuma. Izvor Ca:

krečnjak, mlevene ljuske jaja, mlevene kućice puževa, Ca akumulirajuće biljke (detelina, lucerka, kupus, kelj, pasulj)

Potklasa PULMONATA - POSEBNI DEO

Potklasa PULMONATA, Planorbidae, pljosnati puž Planorbarius corneus

Potklasa PULMONATA, Lymnaeidae, barski puž Lymnaea stagnalis

Potklasa PULMONATA, Helicidae, livadski puž Helicella obvia

Potklasa PULMONATA, Helicidae, baštenski puž Cepea hortensis

Potklasa PULMONATA, Helicidae, puž živičnjak Cepea nemoralis

Potklasa PULMONATA, Helicidae, vinogradarski puž Helix pomatia

Potklasa PULMONATA, Arionidae, baštenski golać Arion hortensis (levo) i španski golać A. lusitanicus (desno)

Potklasa PULMONATA,

Limacidae, veliki sivi golać Limax maximus

Potklasa PULMONATA, Argiolimacidae,

Sivi poljski golać Deroceras reticulatum

Poljski golaćD. agreste

Potklasa PULMONATA, Milacidae, budimpeštanski golać Tandonia budapestensis