Glava IISubjekti poslovanja1. Uvodne napomeneU poslovnim odnosima subjekti mogu biti različiti. Međutim, pored svih različitosti postoji nešto što im je zajedničko - subjekti poslovanja su nosioci određenih prava i obaveza i nalaze se u određenom poslovnom odnosu, bez obzira koju ulogu i položaj u njemu imali. Dakle, u pitanju mogu biti ona "lica" koja, kumulativno, imaju sledećasvojstva:a. da se mogu pojaviti kao nosioci prava i obaveza; ib. da su to takva lica koja stupajući u određene poslovne odnose u suštini obavljaju neku od aktivnosti poslovanja, odnosno da su u vezi sa njom.Znači, ukoliko neko "lice" ne ispunjava jedan od ova dva uslova neće imati svojstvo poslovnog subjekta. Nosioci prava i obaveza, u većini prava, moraju imati pravnu i poslovnu sposobnost. Pod pravnom sposobnošću podrazumeva se sposobnost nekog lica da bude subjekt prava. Poslovna sposobnost znači da to lice može stvarati, izjavom volje, prava i obaveze, dakle, vršiti pravne poslove1. Drugi, pak, uslov znači da je nužno da oni obavljaju određenu delatnost i da se pojavljuju u obavljanju neke od aktivnosti koje sačinjavaju poslovanje i, naravno, da u tim aktivnostima stupaju u takve odnose koji imaju osobenosti poslovnih.Pod poslovnim odnosima podrazumevaju se pravni i drugi odnosi koji nastaju između subjekata povodom nekog predmeta poslovanja ili u vezi sa njim.Predmet poslovanja može biti: proizvodnja roba i usluga, njihov transfer, razmena, promena i sl., a radi zadovoljenja određenih potreba (društvenih, individualnih, zajedničkih). Ovaj termin širi je od pojma delatnost i u suštini predstavlja ukupnost delatnosti jednog subjekta2. Bartoš M., Osnovi Privatnog prava, Beograd, Izdavačko preduzeće Trud A.D., 1939., str. 33. Jovanović V., Preduzeća i društva prema Zakonu o preduzećima, Beograd, Službeni list, 1990., str. 73-75.OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Poslovna operacija je skup aktivnosti koje preduzima subjekt poslovnog odnosa radi njegovog (poslovnog odnosa) realizovanja i postizanja određenog cilja. Poslovne operacije mogu biti raznovrsne i odvijati se svaka ponaosob ili više njih zajedno. Bitno je da se preduzimaju u odnosu na određeni objekt poslovanja, a od strane određenog ili određenih subjekata.Objekt poslovanja je onaj "predmet" na koji su upravljena prava i obaveze subjekta poslovanja. To mogu biti: 1) stvari (roba, cena); 2) radnje (ponašanja poslovnih subjekata do kojih dolazi u ispunjenju poslovnih operacija ili drugim poslovnim odnosima, a mogu se sastojati u činjenju ili nečinjenju); 3) prava (po pravilu imovinska); 4) proizvodi ljudskog uma (dela intelektualne svojine); 5) dobra (lična i javna); i 6) objekti društvene svojine (specifično za nas, sa tendencijom postepenog nestajanja).U toku poslovanja određeni subjekti mogu stupiti u pravni promet. Ti određeni subjekti3 su pravna lica, odnosno preduzeća, društva i složeni oblici njihovih udruživanja. Kod nas učešće u pravnom prometu zahteva ispunjenje određenih pretpostavki - pravni subjektivitet, jer se samo pravna lica mogu pojaviti kao nosioci prava i obaveza u pravnom prometu prema trećim licima za razliku od drugih prava u kojima se pored pravnih lica pojavljuju i nepotpuna pravna lica ili predpravna pravna lica (američko pravo poznaje partnership i trust, dok su u engleskom pravu to uncorporate association, u našem ranijem pravu javna trgovačka društva, tajna društva) i za koje važi poseban pravni režim. Ovakav stav našeg prava prouzrokuje da su ugovori instrumenti na osnovu kojih se odvija pravni promet, pravni poslovi i pravne radnje. Način istupanja, pak, zavisi od statuta, pravila ili ugovora o osnivanju ili sporazuma, odnosno ugovora o udruživanju. U svakom slučaju, naše pravo danas ne poznaje kategotiju "unutrašnjeg pravnog prometa", kao što je to bilo u vreme Zakona o udruženom radu, već je pravni promet jedinstvena kategorija i u njemu je svako preduzeće ili društvo nosilac prava i obaveza prema trećim licima.Subjekti u poslovanju, znači, mogu biti različiti, ali se ipak, s aspekta uloge koju imaju, mogu podeliti na subjekte u užem smislu, pod kojim se prevashodno podrazumevajuposlovne organizacije koje suunašempravu istovremeno ipravna lica, i subjekte u širem smislu, kakva su fizička lica, država ili međunarodne organizacije. Poslovne organizacije mogu biti različiti tipovi preduzeća, društava, grupacija preduzeća kao što su holdinzi, multinacionalna preduzeća, pulovi, skrivena udruženja i sl., ali i razne druge organizacije i asocijacije. Fizička lica su pojedinci koji imaju svojstvo subjekta prava i poslovanja. Pored ova dva subjekta pojavljuje se i država, i to najčešće kao fiskus, i razne međunarodne organizacije i asocijacije.J Jovanović V., op. cit, str. 32SUBJEKTI POSLOVANJA

2. Poslovne organizacije2.1. Poslovne organizacije, pojam i terminiSvakodnevno se srećemo sa terminima poslovna organizacija (business organization, commercial organization), kompanija (company)4, preduzeće (enterprise, establishment, Unternehmen), korporacija (corporationf1, društvo (society, societe), firma6 ifirvn, commercial firvn, business firvn)'', ortakluk8, partnerstvo9 (partnership, societe) i slično, pri čemu se mnogi od ovih termina koriste, ponekad sasvim pogrešno, kao sinonimi.Tako se u SAD termin company (kompanija) koristi u više značenja. U najširem smislu reči company označava svaku grupu ljudi dobrovoljno udruženih radi zajedničkog izvršavanja svake i bilo koje aktivnosti, posla ili trgovačkog poduhvata10 ili nekog drugog dozvoljenog, zakonitog, posla (biznisa)11. Drugim rečima, compcmy

označava udruženje12 znatnog broja lica zainteresovanih za zajednički cilj.Termin company najčešće se vezuje za terminpartnership (društvo, udruženje,ortakluk)13 koji se ne retko koristi za određene forme društava. U svakidašnjem smislu14 pod ovim društvom se često podrazumevaju udruženja koja imaju promenljive članove, čije su akcije transferibilne i kod kojih se članovi, često mnogobrojni, međusobno ne poznaju. Naravno da bi ovakva značenja mogla dovesti do zabuna pa ih je4 Reč kompanlja potiče iz francuskog jezika (compagnie) i prvobitno je označavala četu u vojsci.5 Reč korporacija potiče iz latinskog jezika {corporatio) i znači udruženje, savez. U starom Rimu pod terminom corpus i universitates javljaju se prve korporacije. U srednjem veku to su bile organizacije zanatlija i trgovaca koje su u svom domenu uživale određene privilegije i monopolska prava. Kao takve bivaju ukinute u francuskoj revoluciji, o čemu više kod grape autora, Ekonomski leksikon, Beograd, Savremena administracija, 1975., str. 614.Reč flrma potiče iz latinskog jezika (firmus) i prvobitno je značila čvrst, jak, postojan. Termini su vezani samo za anglo-saksonsko govomo područje.8 Reč ortakluk potiče iz turskogjezika i označavazajednicu, udruženje.9 Reč partner potiče iz engleskog jezika (partner) i označava draga, kompanjona, suigrača. Reč partnerstvo izvedena je, takođe, iz engleskog (partnership).10 Gifis S. H., Law Dictionary, New York, Barron's Educational Series, INC, 1975., str. 37 i 38.11 Black H. C, Black's Law Dictionary, St. Poul, Minn, West Publishing Co, 1968., str. 352. Pri tome termin udmženje (associatiori) nije sinonim sa terminom društvo (society).13 Black H. C, op. cit., str. 352.14 GifisS. H., op. cit, str. 37 i38.33OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

nužno izdiferencirati vodeći računa o osobenostima sistema (Common Lave15) u kome se ovi termini pojavljuju.Najšire shvaćeno, partnership je poslovno udruženje ograničenog broja osoba (obično ne više od četiri ili pet) koje trguju pod imenom sastavljenim od njihovih pojedinačnih imena spojenih nekim određenim redosledom. Bolje rečeno, partnership je dobrovoljni ugovor između dve ili više kompetentnih osoba radi plasiranja novaca, hartija od vrednosti, rada, veština i sposobnosti nekog ili svih njih zajedno u pravovaljanoj trgovini ili poslovima i u skladu sa tim proporcionalno učešće u dobitima ili gubicima16. Nasuprot tome termin compcmy češće označava udruženje sastavljeno od većeg broja članova sa većim kapitalom i mnogo opsežnijim poslovnim poduhvatima, kao i trgovinom koja se odvija pod nazivom (firmom) iz koga se ne mogu otkriti imena, nazivi, pojedinaca, odnosno pojedinih članova. Ponekad se terminom company obuhvataju upravo oni članovi partnership čija se imena ili nazivi, iz raznih razloga, ne vide u nazivu firme17.Veoma često company se koristi i kao generički termin kojim su obuhvaćeni pojedinci, društva, ili korporacije, izuzev opštinske uprave, odnosno državnih agencija i uprave. Katkad ova reč označava samo pojedince, odnosno obične pojedince18.I na kraju, nužno je istaći da se tennin company vrlo često pojavljuje kao sastavni deo tennina joint stock company (akcionarsko društvo), označavajući asocijaciju, udruženje koje ima kapitale svojih članova objedinjene u jednom zajedničkom fondu i kod kojih su akcije podeljene po udelu (kvotama) i distribuirane kao zastupljenost vlasničkog interesa u kompaniji19. Ovde treba posebno istaći da je neophodno praviti razliku izme&ujoint stock company po Common Law i po zakonskim određenjima u izvesnim državama (federalnim državama SAD). U smislu zakonskih određenja ovaj termin više je srodan terminu corporation nego partnership20.Termin corporation označava organizaciju nastalu zbog određenih poslovnih ciljeva pri čemu ti ciljevi ne moraju uvek biti isključivo trgovački ili komercijalni, već iCommon Law je deo anglosaksonskog pravnog sistema koji je nastao u Engleskoj i koji je kasnije prenet i u SAD, a baziran je na presedentnom pravu više nego na pravnoj legislativi. Ono se razlikuje od kontinentalnog prava čija je osnova Rimsko pravo. Originalni Common Law sistem počiva na nepisanom pravu i oslanja se više na principe nego na pravila, odnosno ne egzistira kao apsolutna, određena i nefleksibilna pravila, već kao principi vezani za pravdu, rezon i zajednički smisao (duh). Ovi principi određeni su društvenim potrebama i menjaju se shodno njihovim promenama. Oni su osetljivi na nove interese, odnose, zahteve i praksu koje se kao progres mogu pojaviti i biti prihvaćeni od društva, o čemu više kod Gifis S. H., op. cit., str. 37.16 Black H. C, op. cit., str. 1277.17 BlackH. C, op. cit, str. 352.18 BlackH. C, op. cit, str. 352.19 GifisS. H., op. cit., str. 37 i38.20 Gifis S. H., op. cit,. str. 38.34SUBJEKTI POSLOVANJA

proizvođački, bankarski, osiguravajući, transportni, kao i oni koji nisu "profitabilni", kao što su obrazovni, religiozni, dobrotvorni i sl.21 To je, u suštini, udruženje osoba stvoreno po zakonu kao pravno lice (entitet) sa ovlašćenjima da radi i koje ima odgovornosti odvojene i nezavisne od svojih vlasnika22. Drugačije rečeno, to je "veštačko" biće nastalo na osnovu vladinih dozvola i garancija i koje je za ispunjenje mnogih ciljeva tretirano kao prirodna osoba23.U Velikoj Britaniji termin company (društvo) obuhvata udruženje ljudi (članova kompanije) oformljeno radi vođenja poslova ili drugih aktivnosti u ime društva. Većina kompanija ima određeni oblik i najčešće tada dobijaju posebni pravni subjektivitet različit od onog koji poseduju njegovi članovi24. Zavisno od akta na osnovu koga se formiraju postoje različite vrste company. Pored njih u engleskom pravu pojavljuju se i partnership2i kao poslovna organizacija bazirana na ugovorima i više pogodna za manji broj članova koji se znaju i veruju jedni drugima26. U stvari partnership je udraženje dvoje ili više ljudi formirano radi obavljanja poslovanja i sticanja profita27, a koje nema sopstveni pravni personalitet i otuda su partneri odgovorni za dugove firme28.U britanskom pravu pojavljuje se i termin corporation, ali više kao generički pojam. Naime, ovaj termin je naročito bio zastupljen za društva koja su osnivana na osnovu Companies Act iz 1948. i 1967., Act of Parlament i

Royal Charter, mada je prisutan i po novom Companies Act iz 1985. i 1989. Sam termin corporate body (korporacija) se pojavljuje u označavanju kompanija pod kojima se podrazumeva entitet (društvo) koji ima pravni subjektivitet, odnosno koje ima široku pravnu sposobnost (subjektivitet po doktrini ultra vires29) i koja može imati sopstvenu svojinu i sama praviti dugove. Njeni članovi ponaosob ne odgovaraju za dugove. Korporacija21 Black H. C, op. cit., str. 411.22 Allison J., Prentice R., The Legal Enviroment of Business, Chicago, The Dryden Press, 1990., str. 49.23 Anderson R., Fox I., Twomey D., Business Law, Principles, Cases, Legal Enviroment, Cincinnati, South-Western Publiching Co, 1989., str. 1339.24 A Concise Dictionary of Law, Oxford, Oxford University Press, 1990., str. 80.25 Partnership, društva, su samo ona koja su osnovana po Engleskom Partnership Act iz 1890. godine i koji se ne primenjuje u celini i u Škotskoj.26 Abbott K., Company Law, London, DP Publications LTD, 1990., str. 15.27 A Concise Dictionary of Law, op. cit., str. 100 i 202. 2° A Concise Dictionary of Law, op. cit, str. 294.Doktrina ultra vires pretpostavlja da akti koji se definišu kao ultra vires su nevalidni, odnosno to su oni akti koji su nastali prekoračenjem ovlašćenja, bilo da se radi o ovlašćenjima proisteklim iz zakona, privatnih dokumenata ili dogovora. Preneseno u Company Law to znači da poslovi korporacije ukoliko su izvan predmeta poslovanja (određenog ugovorom, registracijom i sl.) su ništavi za treća lica, kao i onda ako direktor, npr. nije tu akciju potvrdio. Da bi bili punovažni akti pravnih lica moraju biti intra vires. Više o ovoj doktrini kod Jovanović V., op. cit, str. 27.35OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

može biti kažnjena za štete i kriminal kada za to postoji mens recfi®. To je registrovana kompanija, kao i sve one koje su osnovane na osnovu posebnih akata parlamenta i povelja krane31. Korporacija može biti agregat (složena jedinstvena celina) koja predstavlja registrovanu kompaniju sastavljenu od jednog ili više članova koji fluktuiraju s vremena na vreme ili corporate sole (jednopersonalno udruženje) sastavljeno od samo jednog člana ili njegovih naslednika (jednog ili više).U našem jeziku sretali smo se i još se srećemo sa terminima kompanija, korporacija, a pored njih i sa preduzećem, firmom, društvom, radnjom i sličnim. Tako se pod kompanijom kod nas u svakodnevnim komunikacijama najčešće podrazumeva društvo, družina, trgovačko društvo ili industrijsko preduzeće32. Međutim, neopravdano se ovaj termin podvodi i pod termin preduzeće33, dok u mnogim rečnicima, leksikonima, enciklopedijama uopšte i ne postoji34.U jugolovenskim pozitivnim propisima termin kompanija se pojavljuje u Zakonu o preduzećima35 da označi privredna društva koja se osnivaju kao društva kapitala36, kao i u Zakonu o kompanijama koje se osnivaju i posluju po posebnim uslovima Republike Crne Gore, po kome je to "svako preduzeće, korporacija i drugo pravno lice koje je u Republici registrovano za obavljanje djelatnosti po ovom zakonu", a koje se osniva radi "obavljanja međunarodne trgovine; izvoza domaćih proizvoda i usluga; pružanja finansijskih i nefinansijskih usluga, menadžment i konsalting usluga; pružanje usluga i obavljanja prometa i proizvodnje informacione tehnologije i usluga za promet nepokretnosti i pružanja usluga u proizvodnji i prometu filmova i druge audio-vizuelne produkcije, kao i drugih djelatnosti koje se, po opšte prihvaćenim standardima poslovanja, obavljaju u međunarodnim poslovnim centrima"37. Kompanije se mogu30 Bond H., Kay P., Business Law, London, Blacksytone Press Limited, 1990., str. 285 i 286.31 Charlesworth S., Morse G., Company Law, London, Sweet & Maxwell / Stivens, 1991., str. 5 i 6.32 Aleksić R., Rečnik stranih reči i izraza, Beograd, Prosveta, 1978., str. 349; Klaić B., Rječnik stranih riječi, izraza i kratica, Zagreb, Zora, 1951., str. 365.33 Grapa autora, Leksikon menadžmenta, Beograd, Fakultet organizacionih nauka, 1993., str. 86. Kukoleča S., Organizaciono - poslovni leksikon izraza, pojmova i metoda, Beograd, Rad, 1986.; Grupaautora, Pravna enciklopedija, Beograd, Savremena administracija, 1979.35 Zakon o preduzećima, Službeni list SRJ, br. 29/96; 33/96; 29/97; 59/98; 74/99; čl. 2., tč. (2); čl. 29, tč (2); kao i cela glava II - Društva kapitala (kompanije, korporacije) čl. 187 - 392. Mada nije jasno zašto su se termini kompanija i korporacija našli u zagradama, da li da označe da su u pitanju sinonimi ili zbog nečeg dragog. Ako je u pitanju navođenje sinonima onda je potpuno nejasno kakav je to zakon u kome se nalaze ovakva rešenja (nije li to više za objašnjenje neupućenim, čemu nema mesta u zakonskim tekstovima već u udžbenicima)?37 Zakon o kompanijama koje se osnivaju i posluju po posebnim uslovima, Službeni list RCG, br. 23/96, čl. 7., tč (3) i 2., tč. (3).36SUBJEKTI POSLOVANJA

osnivati kao društva sa ograničenom odgovornošću ("LTD") ili kao akcionarska društva (MS")38.Pored pojma kompanija pojavljuje se i korporacija pod kojom se u najširem smislu reči podrazumeva društvo, udruženje lica iste profesije, struke, esnafa ili ceha, potom predstavništvo, izaslanstvo, kao i privredno preduzeće koje pripada većem broju vlasnika39. Takođe, pod korporacijom smatra se i skup ljudi i institucija koji su udružili kapital kupovinom akcija kako bi na specifičan način upravljali aktivnostima preduzeća. Pri tome ono uključuje i samo preduzeće koje ostvaruje ciljeve vlasnika akcija i zaposlenih. To je i osnovni oblik organizovanja savremenih preduzeća u kome je koncentrisan kapital i time obezbeđena stabilnost i razvoj, odnosno stabilnost profita. Terminom korporacija obuhvataju se, u stvari, akcionarska društva40, iako to ne bi bio adekvatan sinonim. U organizaciono-poslovnom leksikonu izraza, termina i metoda, pod ovim terminom podrazumeva se više stvari. U najširem smislu reči to je organizacija, organizacioni sistem, nastao ugovorom, znači sporazumno, udruživanjem dvaju ili više fizičkih i/ili pravnih lica. Ova organizacija ima zadatak da u svojstvu pravnog lica ostvaruje, za račun svojih članova, one privredne, političke, socijalne, religiozne ili neke druge ciljeve koji u ugovoru o osnivanju stoje41. Takođe se, pod korporacijom u nekim kapitalističkim zemljama podrazumeva privredno preduzeće, osnovano najčešće kao akcionarsko društvo. Dakle, slično kao i u "Leksikonu menadžmenta", ali ipak daleko objektivnije, jer a priori ne odbacuje da se pored akcionarskih društava korporacija može odnositi i na druge oblike organizovanja. Isto tako, korporacija je jedan od oblika organizacije državne privredne delatnosti i upravljanja

javnom imovinom42. Ona se pojavljuje i kao termin u politikologiji da bi označavao u fašističkom, naročito italijanskom, sistemu privredne organizacije jedne privredne grane zasnovane na ideji o klasnoj saradnji i klasnom miru između kapitalista i radnika. Na osnovu toga u korporaciji postoji podjednak broj predstavnika kapitalista i radnika. Da bi radnici "pravilno shvatali" svoju ulogu treba ih organizovati u prinudnu organizaciju - sindikat, kojim rukovodi država, odn. fašistička stranka43.Iako neadekvatan ovaj termin se pojavljivao i u našem pozitivnom pravu vezan za, pre svega, društvo kapitala. U ranije važećem Zakonu o oporezivanju dobiti korporacija Republike Srbije44 navodi da se pod terminom korporacije podrazumevaju akcionarska društva, komanditna društva na akcije, društva sa ograničenomZakon o kompanijama koje se osnivaju i posluju po posebnim uslovima, čl. 8. 39 Aleksić R., op. cit, str. 411. 4" Grapa autora, Leksikon menadžmenta, op. cit., str. 91.41 KukolečaS., op. cit, str. 675.42 Grapa autora, Ekonomski leksikon, op. cit., str. 614.43 Više o tome u Pravnoj enciklopediji, op. cit, str. 577 i 578 u odrednicama o korporativnoj državi i korporativnom sistemu; kao i kod Kukoleče S., op. cit., str. 675.44 Zakon o porezu na dobit korporacija, Službeni glasnik RS, br. 76/91., prestao je da važi na osnovu odredbi Zakona o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik RS, 43/94.37OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

odgovornošću, društvena i javna preduzeća, pa čak i zadruge. Zakon o preduzećima45 pod korporacijom podrazumeva društva kapitala označavajući ih kao sinonim sa kompanijama. Ostali zakonski tekstovi (10 zakona i 7 podzakonskih akata46) u kojima se može naći ovaj termin ili su vezani za poseban oblik međunarodnih organizacija (npr. za Međunarodnu finansijsku korporaciju čiji smo član47) ili su u pitanju zaostaci iz perioda važenja Zakona o porezu na dobit korporacija.Pored termina kompanija ili korporacija veoma se često pojavljuje i termin firma kao generičko ime za bilo koji oblik poslovne organizacije. Ovaj se48 termin koristi u smislu "solidna firma", "nepouzdana firma", "firma sa kojom se posluje" i sl. Naravno, ovakvo značenje tennina finna nije adekvatno pravnom značenju. U našem zakonodavstvu termin se koristi u dvostrukom znaženju: kao oblik individualizacije organizacije (naziv) ili, ređe, kao organizacija, odnosno oblik nekog načina rada (berzanski posrednici brokerskog i dilerskog načina trgovine mogu biti: npr. berzansko-dilerske, otkupne, lombardne, žiro - firme49).Najčešće korišćeni izraz kod nas je preduzeće. Ovaj se pojam razlikovao od perioda do perioda u kome se pojavljivao. Postojao je i pre II sv. rata i bio zbirni naziv za bilo koji oblik društva50 ili za organizacije pod kontrolom države51. U periodu od 1974. do 1988. označavao je samostalnu organizaciju udruženog rada, čiji je cilj obavljanje određene funkcije u procesu društvene reprodukcije52. U suštini, tada je umesto termina preduzeće egzistirao termin organizacija udruženog rada koji je označavao institucionalizovanu formu slobodno udruženog rada, baziranog na društvenoj svojini i samoupravljanju pri obavljanju određene privredne ili neke druge društvene delatnosti. To je bio zajednički naziv za sve osnovne organizacije udruženog rada, radne organizacije i složene organizacije udruženog rada53.Danas ovaj pojam dobija nove sadržaje i pod preduzećem podrazumeva se pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti54. Po "Leksikonu menadžmenta" preduzeće ima pravni i ekonomski subjektivitet, ali ima i svoje ciljeve,Zakon o preduzećima, čl. 2. 46 Na osnovu paketa propisa ING-PRO-a. 4' Zakon o ratifikaciji članova sporazuma sa Međunarodnom finansijskom korporacijom,Službeni list SFRJ, br. 26/68 - 474, 27/68 - 516 (međunarodni ugovori)Jovanović V., op. cit., str. 67. 49 Zakon o berzama, berzanskim poslovima i berzanskim posrednicima, Službeni list SRJ, br.90/94., čl. 3.Trgovački zakon za Kraljevinu Jugoslaviju iz 1937.51 Trgovački zakon za Karaljevinu Hrvatsku i Slavoniju iz 1875.52 Kukoleča S., op. cit, str. 1119." Više u Pravnoj enciklopediji, op. cit., str. 891; Bukljaš I., Privredno pravo sa osnovama prava,Zagreb, Školskaknjiga, 1979., str. 97-172; i sl. 54 Grapa autora, Ekonomski leksikon, op. cit, str. 1007., Zakon o preduzećima, čl. 1.38SUBJEKTI POSLOVANJA

programe rada, sredstva, kadrove i organizacionu strukturu55, što inače karakteriše bilo koju organizaciju, pa i ovu. Veoma slično preduzeće je defmisano i u "Organizaciono -poslovnom leksikonu"56.Veoma čest termin je i trgovačko društvo, mada je njegovo korišćenje do revitalizacije ovog organizacionog oblika Zakonom o preduzećima iz 1988. godine bilo veoma retko. Koristio se mahom radi prikaza stranih organizacionih formi ili kao uporednopravni institut sa ranijim našim pravom. Najčešće se pod terminom trgovačko, odnosno trgovinsko društvo, uopšte podrazumeva zajednica dva ili više lica koja su udružila svoj rad ili imovinu, ili i jedno i drugo, radi sticanja zajedničke dobiti. Svaki član društva, po pravilu, unosi određeni udeo (ulog) čiji zbir čini osnovnu glavnicu ili kapital društva. Ostvarena dobit ili gubitak se deli prema pravilima ili statutu. U mnogim zemljama trgovinska društva ili mnogi njihovi oblici imaju svojstvo pravnog lica57. Vrlo slično trgovinsko društvo se definiše u "Organizaciono-poslovnom leksikonu"58, tretirajući pod njim takav organizacioni oblik (kapitalističkog preduzeća) u kome se dva ili više, po pravilu fizičkih, lica udružuju i unose deo svoje imovine radi trajnog ostvarivanja određenih poslovnih ciljeva.Međutim, jugoslovensko pozitivnopravno rešenje odstupa od ovakvih termina i umesto trgovačko koristi termin privredno društvo59.Termin radnja označavala je malu privrednu organizaciju koja svoju delatnost obavlja, najčešće, na jednom poslovnom mestu. Nju karakterišu manja sredstva, manji radni kolektiv i manji obim poslovanja od preduzeća.

Zato su i organizacioni oblici i poslovanje jednostavniji nego u preduzeću60. Vrlo slično je i određenje dato u "Organizaciono-poslovnom leksikonu"61 po kome se pod radnjom podrazumeva organizacija u privredi koja u svojstvu pravnog lica, pod određenom firmom zaštićenom zakonom, obavlja određenu delatnost u sferi proizvodnje (zanatska ili uslužna radnja) ili u sferi prometa (trgovačka radnja), kao stalnu društvenu aktivnost62. Elementi po kojima se radnje razlikuju od preduzeća su mali obim aktivnosti, mali broj radnika i odsustvo serijske proizvodnje. U pozitivnim propisima ovaj termin se koristi u smislu oblika55 Grapa autora, Leksikon menadžmenta, op. cit, str. 152.56 Kukoleča S., op. cit, str. 1119.Grapa autora, Ekonomski leksikon, op. cit, str. 1395.58 Kukoleča S., op. cit, str. 1550.59 Zakon o preduzećima, čl. 2.Grapa autora, Ekonomski leksikon, op. cit, str. 1122.61 Kukoleča S., op. cit, str. 1268.62 Sličnoje i po Pravnoj enciklopediji, str. 1179.39OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

poslovanja privatnih preduzetnika63. Ako je osniva više preduzetnika ona može biti i ortačka radnja. Radnja označava i objekat obavljanja zanatske delatnosti64.No, bez obzira da li se pod poslovnom organizacijom podrazumeva korporacija, kompanija, društvo, preduzeće, radnja ili firma bitno je da su u pitanju pravna lica kao organizovani kolektivi ljudi koji ostvaruju dozvoljenu delatnost, odnosno cilj i kojima je pravnim poretkom priznato svojstvo subjekta prava, kao sposobnosti da budu nosioci prava, obaveza i odgovornosti65.Iako postoje razni oblici poslovnih organizacija svakako da su preduzeća i društva ona koja se i najčešće pojavljuju u poslovnim odnosima i koja obavljaju određene poslovne aktivnosti, pri čemu ona mogu biti: domaća i strana. Za utvrđivanje "nacionalne" pripadnosti nužno je postojanje određenih činjenica. Kao takve činjenice uobičajeno se pojavljuju66:a. mesto osnivanja kao mesta njene registracije je činjenica koja se, uglavnom, pojavljuje u svim pravima i po kojima se pod domaćom poslovnom organizacijom smatra ona koja je osnovana, odnosno upisana u registar u domaćoj državi;b. mesto centra eksploatacije je činjenica na osnovu koje se ocenjuje pripadnost u odnosu na centar tehničke delatnosti, odnosno gde se nalazi, npr. rudnik koji se eksploatiše ili fabrika, zavod. Ovaj kriterijum se retko prihvata u zakonodavstvima i to, mahom, kao alternativni ukoliko nema drugih;c. mesto gde se nalazi stvarno sedište polazi od toga da jedna poslovna organizacija ima domaću nacionalnost ako joj je stvarno sedište u domaćoj državi. Pod stvarnim sedištem podrazumeva se sedište glavne uprave, mada se, ponekad, i u nekim zemljama pod njim podrazumeva mesto koje je naznačeno u statutu, odnosno pravilima preduzeća;d. državljanstvo je kriterijum koji se uzima u vanrednim prilikama i tada se nacinalnost utvrđuje prema državljanstvu članova upravnog odbora, članova društva i "nacionalnosti" kapitala."Nacionalnost" poslovne organizacije, odnosno pravnog lica važna je zbog pravnog režima koji se u njegovom poslovanju i poslovnim odnosima primenjuje, kao i zbog njegovog građanskopravnog statusa ili nadležnosti suda u sporovima67. Ništa63 Zakon o privatnim preduzetnicima, Službeni glasnik SRS, br. 9/90; Službeni list RS br. 46/91 i 53/95.64 Zakon o djelatnosti preduzetnika, Službeni list RCG, br. 1/96., čl. 18.65 Više u Pravnoj enciklopediji, op. cit., str. 1052.°° Jezdić M., Međunarodno privatno pravo I, Beograd, Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije,1963., str. 129. 67 Tako se pod stranim pravnlm licem u našem pravu smatra ono pravno lice koje ima sedište uinostranstvu, čl. 2 Zakona o stranim ulaganjima, Službeni list SRJ, 79/94 i sl.40SUBJEKTI POSLOVANJA

manje značajna ona nije i za određivanje prava i obaveza koje nastaju u okviru međunarodne razmene i kod ugovornih odnosa. Svi takvi odnosi sa elementom inostranosti podležu posebnim pravilima68.Pored "nacionalnosti" za poslovne organizacije je veoma bitno postojanje i svih onih elemenata po kojima se jedna poslovna organizacija razlikuje od druge istog ili drugog organizacionog oblika. Ti elementi pojavljuju se u gotovo svim pravnim sistemima i svim vremenskim periodima.Napokon, postojanje različitih poslovnih organizacija ne isključuje da u toku tog postojanja i poslovanja, a usled dejstva različitih faktora ili zadovoljenja različitih potreba, može doći i do određenih promena, npr. statusa, organizacionih oblika ili oblika svojine, broja članova i sl. Sve te promene moraju proći kroz pravno "sito", pa sve što nije odgovarajuće mora se prilagoditi određenim pravnim pravilima.2.2. Individualizacija poslovnih organizacijaSvaka poslovna organizacija ima niz zajedničkih, ali i posebnih obeležja po kojima se razlikuju od drugih, manje ili više sličnih. Ovim obeležjima se obezbeđuje da ih i potrošač, najčešće prosečni, razlikuje i da se lakše opredeljuje da njihovu robu kupuje ili izbegava, usluge koristi ili da ih se kloni. Ne retko se za neko preduzeće kaže "to je kvalitetna kuća" ili "oni su nesolidni poslovni partneri" ili "u pitanju je špekulantska firma" i na osnovu tog "imidža" ili ugleda (goodwill) opredeljuje određeni odnos. Ukoliko je ugled neke organizacije dobar, to će se i pravni promet bolje i lakše sprovoditi. Ukoliko je taj ugled loš to će i odnos drugih poslovnih subjekata i potrošača biti loš. Posebno je nužno naglasiti da jugoslovensko pravo poznaje ovu kategoriju69 ali više vezano za određenu profesiju (advokaturu, zdravstvo), instituciju (vojsku, miliciju, državne službe), pojedince (autore), nego za poslovne organizacije. Izuzetak su spoljnotrgovinski odnosi70 za koje postoji posebno poglavlje "Čuvanje ugleda u spoljnotrgovinskom poslovanju" i obaveza preduzeća i drugih pravnih lica "da čuvaju ugled preduzeća, drugog

pravnog lica i zemlje u inostranstvu". Znači, ma koliko mnoga prava, pa i naše, poznaju ovu kategoriju i ma koliko ugled predstavljao željeno obeležje individualizacije poslovne organizacije on to formalno nije.Iako na prvi pogled jednostavno, pitanje izbora obeležja koja čine individualizaciju organizacije nije jednostavno i u različitim pravima nije podjednako68 Više o tome kod Jezdić M, op. cit, str. 179-194.69 Po podacima paketa ING-PRO-a postoji 53 propisa u kojima se spominje ugled u raznim kontekstima od određivanja nematerijalne štete (Zakon o obligacionim odnosima) do čuvanja ugleda pojedinaca u procesu informisanja (Zakon o javnom inforisanju).70 Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Službeni list SRJ, br. 46/92; 13/93; 29/97; 59/98; 44/99; 53/99., čl 83.41OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

shvaćeno. Ipak, sa manje ili više razlika71, mnoga prava poznaju sledeća obeležja individualizacije:1. flrma ili naziv poslovne organizacije;2. matičnibroj;3. delatnost;4. sedište;5. poslovne knjige;6. opšti akti;7. sudski registar, odnosno vrste upisa i način registrovanja poslovnih organizacija.Neka prava, kao na primer englesko, predviđaju još i odgovornost, odnosno vrstu odgovornosti72. Kako je ova poslednja kategorija ipak drugog tipa to je prihvatljivije postojanje samo prethodnih sedam.

2.2.1. Firma poslovne organizacijeIme pod kojim jedna poslovna organizacija posluje je firma. Ona predstavlja skup individualnih obeležja pod kojim jedan poslovni subjekt preuzima prava i obaveze u pravnom prometu73. Organizacija može imati samo jedno ime - firmu pod kojom posluje, pojavljuje se na tržišu, ostvaruje određena prava i snosi odgovornosti. Sa tom finnom organizacija se upisuje u matične i poslovne knjige, vodi sporove, dobija na nju pojedinačne presude, rešenja i druge akte (npr. rešenje o kontigentu, plaćanju carine, poreza, taksa i sl.). Što se izbora samog imena tiče ono je ostavljeno volji osnivača i može biti realno (predmetno) i personalno (imena članova, jednog, više ili svih), a zavisno od zakonskih okvira određenih za različite tipove poslovnih organizacija. Kad je u pitanju određeni tip društva u ime se unose imena svih članova ili bar jednog člana'l O tome više kod Jovanović V., op. cit, str. 67; Vasiljević M., op. cit., str. 182; a Trninić M., Usklađivanje sa zakonom o preduzećima i postupak upisa u sudski registar preduzeća, Beograd, Službeni glasnik., str. 25 - 33., pravi razliku između statusnih obeležja preduzeća (firma, sedište, delatnost) i obeležja preduzeća kao učesnika u pravnom prometu (imovina, odgovornost za obaveze i zastupanje). Pod imovlnom podrazumeva se skup prava koja pripadaju jednoj organizaciji kao pravnom licu. Nju čine pokretne i nepokretne stvari, novčana sredstva, hartije od vrednosti i druga imovinska prava. Odgovornost je vezana za obaveze koje organizacija ima i za koje odgovara celokupnom svojom imovinom. U pravnom prometu sa trećim licima ne pojavljuje se organizacija već fizičko lice. Određeno fizičko lice zastupa organizaciju. Najčešće je to direktor, koji ima određena ovlašćenja pri zastupanju. Za obavljanje pojedinih poslova direktor može dati punomoćje za zastupanje nekom trećem licu. Posebna vrsta punomćja je prokura. Prokura sadrži ovlašćenje za zaključenje ugovora i vršenje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću organizacije. Ona može biti pojedinačna i kolektivna. Prokura je neprenosiva.72 Charlesworth S., Morse G., op. cit, str. 54-85.73 Zakon o preduzećima, čl. 25-39; Jovanović V., op. cit, str. 67; Vasiljević M., op. cit., str. 182.42SUBJEKTI POSLOVANJA

(ortaka ortačkog društva74 ili komplementara komanditnog društva, nikako komanditora) ili više njih i oznaka "i ostali"75. Kad su u pitanju društvena ili javna preduzeća, kao i društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva, firma je realna, a ako i sadrži neko ime to nije ime osnivača.Zakon o preduzećima određuje da se firma unosi u akt o osnivanju preduzeća, ugovor o osnivanju društva, kao i statut, i da se obavezno registruje, odnosno upisuje u sudski registar istovremeno kad i organizacija, jer samo se registrovana firma može upotrebljavati u poslovanju.Kad dođe do promene oblika društva, promene i/ili proširenja delatnosti preduzeća, promene sedišta i sl. tada mora doći i do promene firme. Odluka o promeni donosi se na način utvrđen statutom.Poslovna organizacija, pored pune može imati i skraćenu oznaku flrme (npr. Preduzeće za promet, marketing i posredovanje "Nikom" d.o.o. - Beograd, skraćenica "Nikom" d.o.o. - Beograd). U toj oznaci naznačen je oblik i vrsta odgovornosti firme, a sama skraćena oznaka upisuje se u sudski registar76.Svaka firma ima tri grupe elemenata: obavezne, fakultativne i zabranjene.Naše pozitivno zakonodavstvo propisuje dafirmamora sadržati, kao obavezne, sledeće elemente:a. oznaku koja bliže obeležava naziv organizacije (firma u užem smislu);b. oznaku tipa (forme) organizacije ("o.d." - ortačko društvo; "k.d" -komanditno društvo; "a.d." - akcionarsko društvo; "j.p." - javno preduzeće, "d.o.o." - društva sa ograničenom odgovornošću, "d.p." - društveno preduzeće, holding, kompanija), a firma preduzetnika njegovo lično ime;c. oznaku o stanju organizacije ("u stečaju" - ako je u stečaju, odnosno "u likvidaciji" - ako je u likvidaciji)d. oznaku koja upućuje na delatnost;74 Tako je rešenjem Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. broj 1536/98., od 31. 3. 1998., konstatovano " ... firma ortačkog društva sadrži lično ime najmanje jednog člana, uz navođenje da ima više članova i oznaku "o.d". Prilikom promene oblika društva sa ograničenom odgovornošću u ortačko društvo, mora se u smislu člana 26. st. 1. Zakona o preduzećima izvršiti i promenu firme....". Iz paketa ING-PRO, sudske odluke.75 Uredba o upisu u sudski registar, Službeni list SRJ, br. 1/97, čl. 15, 14.Presuda Vrhovnog suda Srbije Prev. br. 355/97 od 25. 6. 1997., u čijem obrazloženju stoji da " ... za identifikaciju tuženog dovoljno je da tuženi bude označen i skraćenom firmom koja je utvrđena u normativnim aktima tuženog i upisana u registar...".

U sporu pred prvostepenim sudom stranke su se sporile oko ugovora o prometu robe železnicom i plaćanja, odnosno neplaćanja dospelih obaveza. U reviziji presude postojao je navod da tuženi ne postoji jer se navodi samo kao "Z", a što je samo skraćenica njegove firme. Iz paketa ING-PRO, sudske presude.43OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

e. sedište77.Veoma slično propisuju i druga prava. Tako, na primer, u engleskom pravu kao obavezni elementi78 koji se moraju naći u memorandumu, su: ime kompanije; gde se sedište nalazi (Engleska, Vels ili Škotska); delatnost; naznaka vrste odgovornost (naročito ako je u pitanju kompanija ograničena akcijama ili garancijama); iznos akcionarskog kapitala sa kojim se kompanija registrovala i visina fiksnog iznosa.Kao fakultativni elementi koje može, a ne mora firma da sadrži, pojavljuju se: a) crtež, slika i sl., ako su deo imena; b) oznake tipa organizacije (holding, koncern, kompanija, korporacija, grupacija preduzeća, poslovni sistem, matično preduzeće); c) dodaci za koje je potrebna dozvola79: imena istorijskih ili drugih znamenitih ličnosti za koje je potrebna dozvola nadležnog organa, imena istorijskih ili drugih umrlih znamenitih ličnosti za koje je nužan pristanak srodnika do trećeg stepena srodstva, nazivi Savezna Republika Jugoslavija, republike članice, jedinice lokalne uprave80. Zanimljivo je da je Trgovački zakon za Kraljevinu Jugoslaviju (TZKJ) prethodno odobrenje tražio ne samo za izraze koji označavaju vladaoca ili članove Kraljevskog doma, istorijska lica ili mesta, već i za narodnost, državu, banovinu, pokrajinu, oblast ili kraj u Kraljevini81. Slične odredbe naše zakonodavstvo predviđa u slučaju kad se radi o žigovima, kojima se može pravom industrijske svojine štititi i firma. Međutim, u naglom nacionalnom buđenju danas je čitava poplava raznih varijanti upravo ovih obeležja, što svakako treba na određeni način svesti na normalnu meru. Takođe, stavljanjem oznaka oblasti i kraja nagoveštava se i poreklo proizvoda, pa i o tome treba voditi računa u skladu sa propisima koji se tiču njihove posebne zaštite. I u pravu V. Britanije posebna pažnja se posvećuje kontroli korišćenja određenih reči ili izraza prilikom registracije ili promene imena, a koje, po mišljenju državnog sekretara, mogu stvarati utisak da je kompanija na neki način u vezi sa Vladom Njenog Veličanstva ili sa lokalnim autoritetima ili uključuje neko ime osobe bez čije dozvole se ne može registrovati. To se posebno reguliše Uredbom o imenima kompanija i poslovnim imenima iz 1981. godine, a u kojoj je specificirano 79 posebnih reči ili izraza za koje je potrebna dozvola pre upotrebe. To su, npr. "abortus", "vojvoda", 'engleski", "član Parlamenta", "nacionalan", "kraljevski", "Windsor", "trust" i sl. Ukoliko kompanija želi da koristi ove reči ili izraze neophodna joj je saglasnost nadležnog tela, kao što je, npr. Ministarstvo zdravlja, koje svoj odgovor šalje u Registar.77 Po ranijem Zakonu o preduzećima kao obavezni element pojavljivao se i oblik i vrsta odgovornosti.78 The Companies Act, section 2.79 Zakon o preduzećima, čl. 31.Po rešenju Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. broj 169/97 od 31. 1. 1997. " ... naziv Kosovo može se uneti u firmu preduzeća, bez dozvole nadležnog organa iz čl. 31. st. 1. Zakona o preduzećima, jer Kosovo nije naziv jedinice lokalne uprave, već oblik teritorijalne autonomije. Dozvola nadležnog organa, u smislu navedenog propisa, zahteva se samo kada je u pitanju naziv SRJ, republike članice ili jedinice lokalne uprave." Iz paketa ING-PRO, sudske odluke. 81 TZKJ, čl. 31.44SUBJEKTI POSLOVANJA

Treća grupa elemenata su oni koji su izričito zabranjeni i čija je upotreba u imenu nedozvoljena. Takvi su: a) nazivi strane države, njen grb, zastava i drugi državni amblemi, kao i oznake koje ih podražavaju; b) naziv međunarodne organizacije i njene oznake; c) znaci za kontrolu i garanciju kvaliteta proizvoda i usluga82, kao i d) ona koja vređaju opšta moralna osećanja (npr. fašističke oznake, skaradne oznake). U V. Britaniji kompanija se može registrovati pod bilo kojim imenom osim ukoliko se ne radi o zabranjenim imenima, uslovno ili potpuno. Zakon propisuje pet razloga zbog kojih će registracija firme ili promene firme biti potpuno zabranjena. To su: 1) ime koje uključuje "limitid", "unlimiteđ" ili "public limiteđ company" ili njihove Velške ekvivalente ukoliko se ne nalaze na kraju firme; 2) ime koje obuhvata svaku skraćenicu ovih reči sem ukoliko nisu na kraju imena; 3) isto ime kao i kompanije koja je već registrovana i koje se pojavljuje u indeksu registrovanih imena; i 4) ime čije korišćenje konstituiše kriminalne prekršaje ili je uvredljivo (po mišljenju Državnog Sekretara). Posebno je značajna odredba kojom se zabranjuje registrovanje kompanije pod istim imenom koje je već registrovano, a to znači bilo koje ime koje se nalazi u popisu imena bez obzira koji tip kompanije je u pitanju. Obaveza provere pada na onoga ko želi registraciju firme i ukolko se uobičajenom kontrolom nakon godinu dana, tzv. "post registarska kontrola" ustanovi da postoji isto ime onda se mora ime menjati, makar te promene bile samo u akcentu, vrsti ili obliku slova ili čak samo dodavanjem određenog člana "the" prvoj reči u imenu, ako je to moguće. Kad je u pitanju "zaštitno područje firme" naš sadašnji zakon, pak, određuje da se pod istom ili sličnom firmom ne mogu, kod istog suda (znači, kod drugog suda je moguće registrovati istu firmu), uvesti u registar dva ili više preduzeća koja vrše istu ili srodnu delatnost. Raniji zakon83 je bio mnogo detaljniji predviđajući, pored ovog, i slučajeve kad se pojavljuju ista porodična i rođena imena, a u pitanju su bile personalne firme i sl. Skraćeno određenje je možda, na prvi pogled, racionalnije, ali s obzirom na praksu da se organizacije registruju za mnoge delatnosti i da je moguće da osnovna delatnost ne bude ista, no da bude ista sporedna, i to može izazivati zabune. Zato se čini da je ranije rešenje bilo pogodnije u odnosu na potrošače i druge poslovne partnere nego današnje.Firma ili skraćena oznaka mora se istaći na poslovnim prostorijama.Na žalost, naše pravo nije, za razliku od mnogih prava, posebno defmisalo načela koja se na firmu odnose kao što su, na primer, načelo istinitosti, javnosti i/ili jedinstvenosti. Jedino se propisuje načelo isključivosti. Ovo se načelo odnosi na upis istog ili sličnog imena firme dva ili više preduzeća sa istom ili srodnom delatnošću kod istog suda84.Jezik na kom se ispisuje firma je srpski, mada može i drugim jezikom ukoliko je istog sadržaja.82 Zakono preduzećima, čl. 30.83 TZKJ, čl. 33.

Zakon o preduzećima, takođe, određuje da kad je u pitanju preduzetnik, član ortačkog društva ili komplementar čije se ime već nalazi kao deo neke druge firme iste ili srodne delatnosti, tada se u novu firmu moraju uneti dodaci koji će omogućiti njihovo razlikovanje.45OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Naravno da u pravnom prometu i poslovanju organizacije njena firma uživa određenu zaštitu. Tako se zaštita firme može obezbediti: 1) po osnovu upisa; 2) registracije; i 3) na osnovu pravila zaštite od nelojalne utakmice. Zaštita na osnovu upisa odnosi se prvenstveno na zaštitu od nepravilnosti do koje u korišćenju firme dolazi. Ukoliko dođe do određenih nepravilnosti u vezi sa korišćenjem finne jednog poslovnog subjekta od strane drugog, može se zahtevati sudska zaštita (po privatnoj tužbi same organizacije), vodeći računa o vremenu zastarevanja, koje je 3 godine od dana upisa u sudski registar firme protiv koje se zahteva zaštita. Ako je podignut zahtev opravdan zabranjuje se dalja upotreba firme i naknada štete. TZKJ, pored svega ovoga, je predviđao i obavezu objavljivanja presude, na teret onoga ko je parnicu izgubio, i to u novinama koje označi predlagač85, što svakako nije necelishodno rešenje.U određenim slučajevima, zloupotreba tuđe firme predstavlja i krivično delo.Ponekad se firma može preneti i promeniti. Odluka se mora doneti na osnovu osnivačkog akta preduzeća i po postupku koji je on propisao. Ako se radi o personalnoj firmi, a član čije je ime u nazivu prestane to da bude, njegovo ime se može naći u nazivu firme samo ukoliko je on dao saglasnost (npr. ukoliko član privrednog društva, čije je ime sadržano u nazivu društva, prestane da bude član, njegovo ime biće i dalje deo firme ukoliko da saglasnost ili ako se prenese preduzeće na drugo lice moguće je koristiti lično ime sadržano u prethodnoj firmi ukoliko postoji njegova saglasnost ili saglasnost naslednika do trećeg naslednog reda u pravoj liniji).

2.2.2. Matični brojPored imena izuzetno je važan i matični broj86 pod kojim se preduzeće vodi kod nadležnog organa za statistiku87. Ovaj broj služi za identifikaciju organizacije. I on se upisuje u sudski registar88. U svim poslovnim aktima organizacije koji su namenjeni trećim licima mora postojati i ovaj broj, pored firme i sedišta, oznake suda kod koga je registrovana organizacija, broja registarskog uloška i broja računa. Dakle, nema valjane fakture, narudžbenice ili memoranduma na kojima nije naznačen matični broj organizacije89.Matični broj je značajan za poslovne komunikacije, ali i u realizaciji jedinstvenih informacionih sistema lokalnih, republičkih i saveznih organa, kao i informacionih85 TZKJ, čl. 46., tč. 4.86 Matični broj preduzeća sličan je matičnom broju građanina kao " ... individualnoj i neponovljivoj oznaci identifikacionih podataka ..." (Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana, Službeni glasnik SRS br. 53/78, 5/83; Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana, Službeni list RCG br. 45/93.).87 Zakono preduzećima, čl. 40.88 Zakon o postupku upisa u sudski registar, Službeni list SRJ, br. 80/94; Uredba o upisu u sudski registar, Službeni lit SRJ., br. 5/97.89 Zakon o preduzećima, čl. 99.46SUBJEKTI POSLOVANJA

sistema koji se formiraju po drugim osnovama i za druge namene. On olakšava davanje i prijem odgovarajućih podataka o organizaciji (npr. o bonitetu). Naravno, matični broj je i ključ za povezivanje različitih baza podataka na osnovu kojih se može dobiti kompletnija slika o organizaciji. Istovremeno ovaj broj može predstavljati ključ i za brojne opasnosti koje prete organizaciji usled povezivanja raznovrsnih baza i podataka koji se u njima nalaze.

2.2.3. DelatnostDelatnost je "ono" što obavlja poslovna organizacija radi sticanja dobiti. "Ono" je skup aktivnosti vezanih za proizvodnju, promet robe i vršenje usluga.Obavljanje tih aktivnosti je moguće samo ako je poslovna organizacija za njih registrovana. U nomenklaturi i klasifikaciji delatnosti popisane su sve delatnosti za koje se može jedna poslovna organizacija registrovati90. Pri tome su, kao ekonomske, navedene proizvodne, delatnosti sobraćaja i veza, razmene usluga, izdavačka delatnost, komunalne i slične91. Poslovna organizacija može obavljati jednu ili više delatnosti i one mogu biti osnovne ili sporedne. Ali, registruje se samo za jednu i/ili više osnovnih delatnosti, a ne i za sporedne.Delatnosti koje su vezane za specifične oblasti, kao što je unapređenje životne sredine, bezbednost zemlje, odbrana i slične ne mogu se obavljati proizvoljno, nego pod uslovima propisanim saveznim zakonima. No, i za uobičajene delatnosti potrebno je ispunjenje određenih opštih uslova vezanih za zaštitu na radu, tehničku opremljenost, sanitarne uslove i sl.92 Da bi se poslovi i delatnosti obavljali valjano, ne tako davno, usvojeni su posebni međunarodni standardi ISO 9000 čije ispunjavanje predstavlja uslove za postizanje određenog kvaliteta rada.Obavljanje određene delatnosti može zahtevati ispunjenje posebnih uslova, na primer da minimalni iznos osnovnog kapitala bude veći od uobičajenog, ili niži u90 Zakon o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja, Službeni list SRJ, br. 34/96., 12/98., 59/98., 74/99; Uredba o razvrstavanju jedinica razvrstavanja prema klasifikaciji delatnosti, Službeni list SRJ, br. 45/96., 58/96., 17/98., 63/98; Pravilnik o metodologiji razvrstavanja jedinica razvrstavanja prema klasifikaciji delatnosti i metodologiji za vođenje Registra jedinica razvrstavanja, Službeni list SRJ, br. 61/96., 62/96; Odluka o utvrđivanju privredne i vanprivredne delatnosti, Službeni list SFRJ, br. 24/77., 18/80. Po rešenju Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. br. 9511/97. od 20. 11. 1997., " ... igre na sreću kao delatnost priređuje samo Državna lutrija Srbije, dok ostala lica igre na sreću mogu priređivati, ne kao delatnost, samo na osnovu posebnog odobrenja nadležnog organa u posebno uređenim prostorijama u kojima je obezbeđeno pružanje ugostiteljskih usluga. Priređivanje igara na sreću od strane lica nije delatnost u smislu Zakona o igrama na sreću, i ne upisuje se u sudski registar....", iz paketa ING-PRO, sudske odluke.92 Zakon o preduzećima, čl. 18.

47OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

slučajevima kad se preduzeće osniva i posluje samo sa stranim licima, odnosno licima koja nemaju sedište u Jugoslaviji93.Delatnost za koju se poslovna organizacija opredeljuje mora se deflnisati u aktu o osnivanju preduzeća, ugovoru između preduzeća u osnivanju i osnivača i u statutu. Ukoliko se želi promeniti već registrovana delatnost za to je potrebna saglasnost osnivača, što znači da ni ovaj akt ne može da se realizuje samovoljno. Takođe, moguće je i ograničiti promenu delatnosti za slučaj da se aktima organizacije predvidi da se delatnost ne može promeniti za određeno vreme ili ukoliko promena dovodi u pitanje realizaciju ciljeva organizacije94.Zanimljivo je da je delatnost bila osnov za raspravu da li su ugovori koji su zaključeni za poslove van registrovane delatnosti pravno valjani ili ne. Po jednom shvatanju, takvi ugovori nisu pravno valjani i iz te činjenice nastaju određene pravne posledice. To je veoma blisko anglosaksonskoj doktrini ultra vires, po kojoj je punovažnost poslova bila direktno vezana za registrovanu delatnost, pa ukoliko to nije slučaj posao ili ugovor je nepunovažan. Iako je ova doktrina napuštena dugo je uticala na slična opredeljenja. Može se reći da je takvo rašenje bilo bliže našoj prvoj verziji Zakona o preduzećima, ali je, na sreću, napušteno. Po drugom mišljenju za određivanje pravne valjanosti ugovora nebitna je činjenica da li su u pitanju poslovi koji ulaze u okvir registrovane delatnosti ili ne. Naime, mogu se zaključivati ugovori i obavljati drugi poslovi prometa robe i usluga i ako nisu u okviru delatnosti koja je registrovana za preduzeće. I takvi ugovori i poslovi biće pravno valjani95. Ovo drugo rešenje je sada prihvaćeno i kod nas. Pri tome pravna valjanost takvih ugovora i poslova ne povlači isključenje odgovornosti za privredni prestup.

2.2.4. SedišteSedište je mesto u kome se obavlja delatnost jedne poslovne organizacije96.U suštini to može biti i mesto gde se nalazi njena uprava, ili mesto u kome je lociran kapital, ili jednostavno mesto koje je predviđeno u ugovoru o osnivanju ili statutu kao sedište, naročito ako se delatnost obavlja u više mesta.Sedište je veoma važan element individualnosti poslovne organizacije, jer se na osnovu njega utvrđuje97:a. "nacionalnost";b. fiskalni subjekt kome će se plaćati porezi;Zakon o preduzećima, čl. 21. 94 Zakon o preduzećima, čl. 19.Zakon o preduzećima, čl. 20.Zakon o preduzećima, čl. 22. 97 Jovanović V., op. cit, str. 75 i 76; Vasiljević M., op. cit., str. 191 i 192.48SUBJEKTI POSLOVANJA

c. nadležnost suda u slučaju spora98;d. mesto zaključenja ili izvršenja neke obligacije ili ugovora u obligacionim poslovima99;e. nadležnost organa uprave koji vrše određeni nadzor nad radom poslovne organizacije ili kod koga se vrši registracija nekog prava organizacije (npr. upis u Registar geografske oznake porekla sadrži i podatak o sedištu organizacije za čiji se proizvod dobija ova oznaka100);f. pravo koje će se primenjivati.Sedište ima dva elementa: mesto (naseljeno mesto sa određenim nazivom) i adresu (ulica i broj). Podaci o sedištu unose se u sudski registar, mada se u određenim okolnostima mogu menjati - odlukom organa određenog osnivačkim aktom (npr. upravnog odbora, skupštine). Za promenu sedišta nužna je saglasnost osnivača ukoliko je to predviđeno u osnivačkom aktu organizacije. Ovakva ograda često je odraz težnje da se ograniči mogućnost zloupotrebe i samovolje tih organa. Pojedine situacije su još kompleksnije, naročito kada se radi o posebnim pravilima vezanim za regulaciju preduzeća koja su imala sedišta u bivšim republikama, a delovi su ostali na teritoriji Jugoslavije. Takav je bio slučaj sa društvenim preduzećem sa sedištem u Ogulinu, koje je u toku rata pokušalo da se pripoji jednom mešovitom preduzeću u Srbiji. Povodom ove specifične pravne situacije nadležni Privredni sud je konstatovao: "... nedopustiv je upis u sudski registar pripajanja društvenog preduzeća sa sedištem na teritoriji Hrvstske sa preduzećem u mešovotoj svojini, jer je za takve statusne promene potrebna saglasnost Vlade Republike Srbije (čl. 11 Uredbe o organizovanju delova preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Republike Slovenije)101.U suštini značaj sedišta je višestruk, a naročito je važno za određivanje mesne nadležnosti u slučaju sporova, realizacije određenih prava ili upisa u registar. Naime, preduzeće ili deo preduzeća (koje ima određena ovlašćenja u pravnom prometu) upisuje se u registar prema sedištu, odnosno mestu obavljanja poslova ukoliko se oni obavljajuPo rešenju Višeg privrednog suda u Beogradu P broj 221/97., " ....Za privredne presupe je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište okrivljenog pravnog lica u momentu izvršavanja delikata. Deliktna odgovornost je lične prirode i ne može se prenositi na pravne sledbenike okrivljenog pravnog lica, pa samim tim ni mesna nadležnost. ", iz paketa ING-PRO, sudske odluke.99 Zakon o obligacijama, predviđa da se smatra da je ugovor zaključen u mestu sedišta ponudioca (čl. 31.), a a da se novčane obaveze ispunjavaju u mestu u kom poverilac ima sedište (čl. 320.).100 Zakon o geografskim oznakama porekla, Službeni list SRJ, br. 15/95, 35/95, 28/96, čl. 30.101 Po rešenju Višeg privrednog suda u Beogradu Pž. broj 7009/96 od 1. 10. 10. 1996.49OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

van sedišta. Ipak, Zakon o preduzećima102 je izuzetno malo pažnje posvetio sedištu i njegovoj ulozi103.2.2.5. Poslovne knjigePod poslovnim knjigama mogu se podrazumevati javne knjige u koje se unose knjigovodstveni podaci određeni propisanim kontnim planom. Pozitivni Zakon o preduzećima propustio je da reguliše ovu vrstu

individualizacije preduzeća ostavljajući drugim zakonima da se njima bave. Tako se ova materija reguliše Zakonom o računovodstvu104, uredbama o kontnom planu i drugim aktima105.Poslovne knjige se vode hronološki, a mogu biti povezane u celinu ili se voditi po sistemu slobodnih listova, a mogu biti prenesene na neko od sredstava za automatsku ili mikrografsku obradu podataka, tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu. One se moraju voditi tako da omogućavaju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju izvršenih knjiženja i sagledavanje svih promena na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga106. Bez obzira koji je sistem usvojen bitno je da za njih važi poseban režim javnih isprava, što znači da se svaka promena ili prepravka mora posebno navesti i to učiniti na zakonom propisani način. Takođe, to znači da se podaci koji se u njoj nalaze tretiraju kao tačni i istiniti, a ako se to želi opovrgnuti teret dokazivanja suprotnog pada na onog ko sumnja. Pošto one predstavljaju i osnov za oporezivanje to je bitno i na kojim se medijumima vode. Dugo, kod nas, nisu se smatrale validnim one knjige koje su vođene na disketama, ili nekim drugim magnetnim medijumima. Izmenom odgovarajućih zakona i donošenjem posebnih uredbi priznala se dokazna snaga i validnost ovako vođenih knjiga107.102 Zakon o preduzećima, čl. 22-24.103 pOgOtovo šo postoji stav formulisan u odluci Višeg privrednog suda u Beogradu Pž. broj 712/98 od 8. 4. 1998. " ... Materijalno pravni propisi koji regulišu kriterijume za određivanje sedišta preduzeća je Zakon o preduzećima, koji propisuje da u slučaju kada preduzeće obavlja dlatnost u jednom mestu isključeno je da se za sedište preduzeća odredi neko drago mesto u kom preduzeće uopšte ne obavlja delatnost.", iz paketa ING-PRO, sudske odluke.104Zakon o računovodstvu, Službeni list SRJ, br. 46/96; 60/96; 74/99.Po paketu ING-PRO ova materija obuhvata veliki broj akata (407), od toga je 15 vezano za računovodstvo, a 13 za kontne planove.1"° Zakon o računovodstvu, čl. 5.Po Zakonu o računovodstvu, čl. 7. tč 3. predviđa da pod knjigovodstvenim ispravama smatraju i one koje su dobijene telekomunikacionim putem, zajedno sa elektronskom razmenom podataka, a koja mora biti u skladu sa JUS - UN/EDIFACT standardima. Po Pravilniku o obliku i načinu vođenja trgovačke knjige, Službeni list SRJ, br. 12/4; član 5. predviđeno je: "Ako se trgovačka knjiga vodi preko računara, odštampani listovi moraju biti numerisani i overeni. Radi dostupnosti evidencije nadležnim kontrolnim organima, vrši se dodatno odštampavanje podataka iz računara."50SUBJEKTI POSLOVANJA

Poslovne knjige služe za kontrolu poslovanja organizacija, ali i kao dokazno sredstvo u slučaju sporova koji su vezani za to poslovanje. U sudskim sporovima poslovne knjige se mogu koristiti na dva načina: uvidom ili prikazivanjem originala ili prepisa108. Poseban problem nastaje što se u oba slučaja može desiti da dođe do odavanja poslovne tajne. Zato su neka prava predvidela u kojim se slučajevima poslovne knjige mogu koristiti kao dokazno sredstvo.Da bi ispunile svrhu koju imaju ove se knjige (zajedno sa računovodstvenim softverom) čuvaju do propisanih rokova trajanja (tako se one zaključuju pre roka za dostavljanje godišnjeg računa, a glavna knjiga i dnevnik čuvaju se najmanje 10 godina, dok se pomoćne knjige čuvaju najmanje 5 godina109). Posebno se propisuje i obaveza određivanja odgovornog lica za njihovo čuvanje, kao i da to mora biti u prostorijama u kojima se obavlja delatnost.Poslovne knjige se mogu pojaviti u sledećim oblicima: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige, kao knjige koje se vode kao dvojno knjigovodstvo.Pored ovih postoji još i knjiga prihoda sa evidencijom o stanju i kretanju robe, knjiga rashoda, knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara.Takođe se pod poslovnim mogu smatrati i trgovačke knjige pod kojim se po Zakonu o trgovini110 podrazumevaju knjige koje vodi trgovac koji obavlja trgovinu na malo i u kojoj su sadržane evidencije o kupovini i prodaji robe.Ukoliko se poslovne, odnosno trgovačke knjige ne vode, čuvaju ili čine dostupnim nadležnim organima u pitanju je privredni prestup, a kazna je novčana111.TZKJ112 je propisivao da je "svaki trgovac dužan, prema prirodi i obimu preduzeća, svoje knjigovodstvo udesiti tako da se iz njega jasno i potpuno vidi njegovo imovno stanje, poslovi koji su u vezi sa njegovim trgovačkim radom i njihovo kretanje." Preciznije je određenje dato u Trgovačkom zakonu za Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju (TZKHS) iz 1875. godine, koji je u članu 25, prediveo da je svaki trgovac dužan "voditi108 Jovanović V., op. cit, str. 77.109Zako o računovodstvu, čl. 19 i 21.11" Zakon o trgovini, čl. 10.Zakon o računovodstvu čl. 70. predviđa: " ... 3) ako poslovne knjige ne vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva i na način predviđen ovim zakonom (član 5); 4) ako vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje računovodstvenih izveštaja poveri licu koje ne ispunava uslove predviđene ovim zakonom ili ako opštim aktom ne utvrdi stručno zvanje tog lica (član 6); 5) ako knjiženje u poslovnim knjigama ne vrši na osnovu knjigovodstvene isprave ili ne obezbedi kontrolu knjigovodstvenih isprava ili knjigovodstvenu ispravu ne dostavlja na knjiženje u propisanom roku (član 7. i 8); ..." Kazna je novčana od 45.000 do 450.000 dinara, za razliku od privrednog prestupa koji je vezan za vođenje trgovačkih knjiga i za koji je kazna od 3.000 do 30.000 dinara.112TZKJ, čl. 47.51OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

svezane, list po list tekućimi brojevi označene i uzicom parafirane knjige, koje podpuno iskazuju poslove njegove i stanje imovine njegove, stojeć mu međutim uz to prosto služiti za kojim god bilo načinom knjigovodstva i pri ovom koji god živućim jezikom".2.2.6. Opšti aktiOpštim aktima se na opšti način uređuju ekonomski i drugi odnosi u poslovnoj organizaciji (od međusobnih odnosa osnivača do odnosa radnika). Njima se propisuju bitna obeležja preduzeća.Kao opšti akti kod nas pojavljuju se: statuti, pravilnici i odluke kojima se na opšti način uređuju određena pitanja113.

Svi ovi akti su strogo formalni što znači da im je obavezna pismena forma i da im je sadržaj utvrđen zakonom. Pri tome postoje izvesne razlike u njihovim sadržajima u zavisnosti od tipa organizacija. Zakon utvrđuje obavezne sadržaje, kao minimum sadržaja i fakultativne sadržaje. Tako, npr. kao obavezne statut akcionarskih društava mora sadržati odredbe o114:a. firmi i sedištu društva;b. delatnosti;c. iznosu osnovnog kapitala i načinu uplate akcija;d. nominalnoj vrednosti, vrsti i klasi izdatih akcija i naznaku da li su u pitanju akcije na ime ili na donosioca;e. načinu potpisivanja firme;f. načinu sazivanja skupštine i donošenja odluka;g. izboru, opozivu, delokrugu rada organa; h. zastupanju;i. raspodeli dobiti i snošenju gubitaka;j. rezervama;k. posledicama propuštanja uplate ili neblagovremene uplate akcija;1. zaštiti životne sredine;m. načinu promene oblika;n. prestanku;o. postupku izmene statuta;p. drugim pitanjima predviđenim ovim zakonom.Kao fakultativni u statutu se mogu pojaviti i sledeći sadržaji:a. posebni ugovori koji se odnose na nenovčani ulog i posebna prava osnivača;b. vrste obveznica i prava imalaca;c. mogućnosti i postupak povlačenja akcija;Zakon o preduzećima, čl. 94. 114Zakon o preduzećima, čl. 219.52SUBJEKTI POSLOVANJA

d. ovlašćenja upravnog odbora u vezi sa povećanjem osnovnog kapitala;e. ograničenja prenosa akcija na ime;f. mogućnosti pretvaranja jedne vrste ili klase akcija u drugu;g. druga pitanja značajna za ova društva.I statuti drugih organizacija imaju, manje ili više, sličnu sadržinu.Pravilnici se donose da bi se regulisali određeni odnosi i situacije. Najčešće su to: radni odnosi, disciplinska odgovornost, sistematizacija poslova i radnih zadataka, usavršavanje i obrazovanje, plate.Odlukama se regulišu konkretni zajednički problemi i pitanja, od prava radnika do podataka koji se moraju smatrati poslovnom tajnom.U ranijem jugoslovenskom zakonodavstvu opštim aktima se pridavala velika pažnja, te je bilo propisano i kakav hijerarhijski poredak oni imaju, odnosno koji sa kojim aktom mora biti u saglasnosti. Danas, ne postoje konkretni propisi kojima se reguliše međusobni odnos opštih akata, ali je nesporno da svi moraju biti u skladu sa zakonima i ustavima, ali i da odluke, pravilnici i ostali akti moraju biti u skladu sa statutom i ugovorom o osnivanju. Dakle, hijerarhija postoji.U poslovnim organizacijama donose se pored opštih i pojedinačni akti, ali oni nemaju značaj jednog od elemenata njihove individualizacije.

2.2. 7. Sudski registarSudski registar je javna knjiga kojom se prezentiraju podaci o poslovnoj organizaciji trećim licima. U ovaj registar upisuje se: osnivanje, organizovanje, povezivanje, prestanak, statusne promene i promene oblika organizovanja. Gotovo sva prava predviđaju neki oblik ovih knjiga. Podaci koji se u ovaj registar unose su javni, što znači dostupni svima koji su zainteresovani za uvid, prepis ili izdavanje određenih izvoda.Subjekti upisa su pravna lica i drugi subjekti čiji je upis predviđen zakonom (preduzeća, banke, finansijske organizacije, berze i berzanski posrednici, organizacije za osiguranje, zadruge i drugi subjekti predviđeni saveznim zakonom)115, kao i zemljoradničke zadruge i drugi oblici udruživanja zemljoradnika116. o postupku za upis u sudski registar, Službeni list SRJ, br. 80/94; Uredba o upisu u sudski registar, Službeni list SRJ, br. 1/97; 5/97.116Zakon o upisu u sudski registar zemljoradničkih zadraga i drugih oblika udruživanja zemljoradnika, Službeni list SRCRG, br. 4/84; 29/89; 39/89; 27/94.53OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Sudski registar se vodi kod nadležnog privrednog suda i to po zakonom utvrđenom načinu i proceduri. Nadležan je onaj sud na čijem je području sedište subjekta upisa.Za upis pravnih i ostalih lica u ovaj registar primenjuju se određena načela117. l'o su118:a. načelo javnosti znači da je ova knjiga, s obzirom da je javna, dostupna svim zainteresovanim subjektima, kao licima koja imaju određeni pravni interes, a koja ga mogu dokazati;b. načelo jedinstvenosti pretpostavlja da ista pravila upisa važe erga omnes, u svim situacijama, i na teritoriji cele zemlje;c. načelo zakonitosti znači da je izbor subjekata i podataka koji se u registar unose definisan zakonom;d. načelo obaveznosti upisa sličano je načelu zakonitosti i predstavlja njegovu dopunu, a znači da je za određene subjekte i za određene podatke obavezno upisivanje u sudski registar;e. načelo konstitutivnog dejstva je jedno od bitnih načela po kome se neće određeni subjekt smatrati osnovanim ukoliko se nije i registrovao, a bez toga nema njegove pravne, niti poslovne sposobnosti;

f. načelo istinitosti označava da su podaci koji se u ovaj registar unose tačni i svi oni koji se na njih pozivaju ne smeju biti oštećeni njihovom neistinitošću; ig. načelo savesnosti je pretpostavka da istinitost važi samo za savesna lica, najviše se odnoseći na treća lica.Upis u sudski registar se vrši na osnovu prijave, čiji je sadržaj propisan obrascem donetim na osnovu Zakona i posebne Uredbe Upis može imati različito dejstvo, te može biti: konačan, privremen, uslovno privremen i obaveštavajući.Ono što je posebno važno je da upis u sudski registar ima konstitutivno dejstvo za pravno lice, odnosno njime se stiče pravni subjektivitet i osnov za postajanje titulara bilo kog prava ili obaveze119.Postupak upisa je vanparnični postupak, a o zahtevu za upis odlučuje sudija pojedinac. Po prijemu prijave sud se može proglasiti nenadležnim, stvarno ili mesno, i tada će ustupiti prijavu nadležnom sudu. Naravno, po pravosnažnosti rešenja kojim se proglasio nenadležnim. Dalje, sudija ispituje ispunjenje formalnih i materijalnih uslova. Ako je prijava nejasna ili ne ispunjava uslove pozvaće se predlagač da je dopuni u određenom roku. Ako je ne ispravi smatra se da je prijava povučena, a ako je ispravi i117 Jovanović V., op. cit, str. 109 i 110; Vasiljević M., op. cit, str. 194 i 195."° Barbić J., Momčilović H., Načela o upisu u sudski registar, Zagreb, Privreda i pravo, br. 3-4/89. 119Presuda Vrhovnog suda Srbije Prev. br. 757/97. Od 3. 12. 1997. Iz paketa ING-PRO, sudskepresude.54SUBJEKTI POSLOVANJA

dopuni o njoj se može doneti rešenje o zahtevu za upis. Rešenjem se zahtev može prihvatiti ili odbiti. Na rešenje se može uložiti žalba i to od strane učesnika ili drugog lica koje smatra da mu je rešenjem povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes. Ukoliko se prihvati zahtev za upis izvršiće se i sam upis.Podacikoji seobavezno upisuju u sudski registar su:1. firma i skraćena oznaka firme;2. matičnibroj;3. sedište;4. delatnost, odnosno poslovi;5. oblik subjekta upisa;6. osnivački ulozi i osnovni kapital (upisani i uplaćeni);7. ovlašćenja u pravnom prometu;8. vrsta i obim odgovornosti za obaveze subjekata upisa;9. obaveze subjekata upisa za obaveze drugih subjekata upisa u pravnom prometu;10. imena lica ovlašćenih za zastupanje i granice ovlašćenja;11. naziv i mesto poslovanja delova subjekta upisa koji se upisuju u sudski registar;12. firma, odnosno naziv i sedište sa oznakom registra i brojem registarskog upisa osnivača, odnosno ime i adresa sa ličnim brojem i brojem lične karte osnivača;13. broj i datum akta o osnivanju, povezivanju ili organizovanju; i ostale relevantne činjenice, kao i promene podataka.Dakle, u sudski registar upisuju se osnivanje, organizovanje, povezivanje i prestanak, statusne promene i promene oblika organizovanja tih subjekata, podaci o subjektima upisa značajni za pravni promet, kao i podaci u vezi sa postupkom prinudnog poravnanja, likvidacije i stečaja120. Prilikom razmatranja prijave, a pre donošenja rašenja o upisu, registarski sud proverava "da li je pod istom ili sličnom firmom, odnosno nazivom već upisan ili uredno prijavljen za upis u sudski registar drugi subjekt upisa iste ili srodne delatnosti, o čemu sastavlja službenu belešku. Ukoliko utvrdi da se firma, odnosno naziv subjekta upisa koji traži upis jasno ne razlikuje od firme, odnosno naziva drugog subjekta upisa iste ili srodne delatnosti koji je već upisan u sudski registar ili koji je ranije uredno podneo prijavu za upis, sud će pozvati predlagača da u određenom roku promeni firmu, odnosno naziv i da podnese izmenjenu prijavu sa odgovarajućim ispravama. Ako predlagač ne postupi po zaključku suda, sud će odbiti zahtev za upis u sudski registar"121.Podaci upisani u sudski registar objavljuju se u "Službenom listu SRJ" ili drugom službenom glasilu.Zakon o postupku upisa u sudski registar, čl. 22. 121 Zakon o postupku upisa u sudski registar, čl. 42.55OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Određeno lice može zahtevati od registarskog suda brisanje neosnovanog upisa u roku od 15 dana od dana saznanja za upis, odn. najviše 60 dana od objavljivanja izvoda upisa. Registarski sud može i sam pokrenuti postupak brisanja u roku od 2 godine od dana upisa. Zahtev će biti osnovan ako je upis izvršen bez podnošenja propisane isprave ili ako je posle donošenja rešenja o upisu došlo do promene propisanih i drugih uslova za obavljanje delatnosti ili poslova i u drugim slučajevima.Brisanjem iz sudskog registra poslovni subjekt prestaje da postoji.Pored sudskog registra vode se i druge zbirke isprava i pomoćnih knjiga i evidencija. Sve one se mogu kompjuterski obrađivati, ali uz primenu jedinstvenih standarada.

2.3. Tipovi i odlike osnovnih oblika poslovnih organizacija 2.3.1. Preduzeća, pojam i osnovna obeležjaIako na prvi pogled preduzeće predstavlja pojam koji je gotovo svima poznat i sa kojim se srećemo u mnogim naukama i u svakodnevnom životu ipak se pri njegovom defmisanju pojavljuju brojni problemi. Što se pravnog određenja tiče u teoriji ne postoji jedinstvenost u njegovom definisanju jer se polazi sa različitih stanovišta122 i osnova na kojima je koncipirano. U zemljama netržišne privrede polazište je bio rad, dok je u zemljama tržišne privrede osnova rad i kapital123. Različita stanovišta iskristalisala su uglavnom dve grupe shvatanja. Jedna grupa

autora definiše preduzeće sa stanovišta objekta prava na osnovu koga preduzeće vezuje isključivo za njegov materijalni supstrat, dok ga drugi posmatraju kao subjekt prava i sa tog polazišta preduzeće je svojevrsno ekonomsko i pravno jedinstvo sa određenim karakteristikama. Ni oko karakteristika se ne postiže saglasnost, jer jedni124 smatraju da su to: materijalni i personalni supstrat; organizacija; delatnost; sedište; firma; nacionalnost; žiro račun; opšti akti; poslovne knjige; dobit, samostalnost i pravni subjektivitet; dok za druge125 to su: postojanje određene organizacije, raspolaganje određenom imovinom; samostalnost; obavljanje privredne delatnosti; prava upravljanja radnika. Mada veoma slične ove karakteristike nisu i identične, pa, ne ulazeći u teorijske rasprave oko njihove opravdanosti i tačnosti, čini se da je drugo shvatanje primerenije svrsi za koju se ove karakteristike određuju - definisanje pojma preduzeća i njegova distinkcija od drugih oblika pravnih lica. Tome bi trebalo dodati još jedan uslov - dobit, koja je dugo kod nas bio kategorija koja se ne samo drugačije zvala, nego je i po svojoj suštini bila drugačija. Kako se poslovne knjige, firma, žiro račun i druge karakteristike pojavljuju i kod drugih122 Vasiljević M., op. cit, str. 36.123 Više o ovim razlikama kod Barbić J, Tipologija jugoslavenskih poduzeća, Zagreb, Privreda i pravo, vol. 28, br. 1-2/89, str. 13.Vasiljević M., op. cit, str. 36. 125 Jovanović V., op. cit, str.7.56SUBJEKTI POSLOVANJA

pravnih lica to je prihvatljivije nabrojati samo one osobenosti koje se odnose na preduzeća. Isto tako treba napomenuti da je za svrhu za koju se pojam preduzeća defmiše najjednostavnije i najprihvatljivije pozitivnopravno određenje.Znači, preduzeće je pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dohotka, odnosno dobiti126. S obzirom da postoje i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost kako bi se ona međusobno razlikovala od preduzeća, kao posebnog oblika i specifičnog pravnog lica, nužno je da to pravno lice ima sledeća svojstva127, da zadovoljava sledeće uslove:a. postojanje određene organizacije - znači da preduzeće, kao i svako drugo pravno lice, ima određenu organizaciju. Postojanje posebnog organizacionog jedinstva između imovine (imovinski supstrat) i osnivača i radnika (personalni supstrat) određeno je internim opštim aktima i odgovarajućim propisima, zakonima128. Uspostavljena organizacija treba da je trajna i ciljna. Izuzetno se preduzeće osniva za izvršenje određenog posla u privremenom trajanju;b. raspolaganje određenom imovinom - imovina kojom preduzeće raspolaže su: pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima; udeo u drugom preduzeću; prava intelektualne svojine; potraživanja i druga prava imovinskog karaktera; novčana sredstva, hartije od vrednosti i sve ono što u suštini predstavlja i objekt poslovanja. Zajednički naziv za ova dobra je imovinski supstrat. Njega, u stvari, čine sva ona dobra koja ulaze u imovinsku masu, a to su obično stvari i novac. Ali ne samo to već i prava. To su četiri elementa od kojih se može sastojati imovina po Zakonu o preduzećima129 Sa ovom svojom imovinskom masom preduzeće obavlja delatnost i odgovara u pravnom prometu130;c. samostalnost - je onaj uslov koji se zadovoljava kroz postojanje samostalnog: planiranja; internog organizovanja; ugovaranja; utvrđivanja cena sopstvenih proizvoda, robe i usluga; raspodeljivanja prihoda, naravno onih koji preostanu nakon zadovoljenja zakonskih obaveza; udruživanja, kao i imovinske samostalnosti131. Ona znači da se, u što je moguće većoj meri, isključuju državne ingerencije u radu preduzeća i da se uticaj okruženja ogleda kroz obezbeđivanje odgovarajućih pravnih okvira njegovog ponašanja132. Samostalnost preduzeća je ustavna kategorija i samo se u izuzetnim, zakonom propisanim uslovima, može ograničiti (npr. društvena kontrola cena);126Zakon o preduzećma, Službeni list SFRJ, br.77/88; 40/89; 46/90, 61/90, čl. 1; Zakon opreduzećima, čl. 1.Jovanović V., op. cit., str. 7. 128 Vasiljević M., op. cit, str. 37. 129Zakon o preduzećima, čl. 50. 130 Vasiljević M., op. cit., str. 37.Vasiljević M., op. cit., str. 38. 132 Jovanović V., op. cit, str. 8.57OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

d. delatnost - je uslov koji je dvostruko značajan za preduzeće. S jedne strane, preduzeće se i osniva radi obavljanja određene delatnosti koja se i inače mora registrovati (osnovna delatnost). S druge strane, delatnost je bitna i zbog određivanja poslovne sposobnosti preduzeća. Privredna delatnost može biti i od od javnog interesa133, kao što je elektroprivreda, železnički, PTT, rečni ili vazdušni saobraćaj, RTV, korišćenje i upravljanje dobrima od opšteg interesa (vodoprivreda, šumarstvo i sl), komunalne i druge delatnosti. Delatnost kojom se neko preduzeće može baviti može biti jedna ili više, kao što se može i menjati. Ono što je bitno to je da preduzeće delatnost obavlja;e. dobit - je element i uslov koji je čak predvideo i naš Zakon o preduzećima. Postizanje dobiti predstavlja svakako jedan od ključnih ciljeva preduzeća bilo kog tipa. Ni javna preduzeća nisu ostala imuna na težnju postizanja što veće dobiti u svom poslovanju;f. upravljanje ili učestvovanje u upravljanju zaposlenih - je uslov koji je ranije bio bitan kod nas, a u mnogim zemljama on nije irelevantan ni danas. Njegov značaj nije onakav kakav je bio u "eri" samopuravljanja, ali je veoma važan za postizanje bolje motivisanosti i povećanja produktivnosti.I na kraju, iako nije niti uslov za određivanje preduzeća, pojavljuje se još jedna važna kategorija, a to je pravni subjektivitet preduzeća. On je važan134: prvo, jer vodi ekonomskoj samostalnosti preduzeća; drugo, preduzeće u granicama svoje zakonske i statutarne pravne sposobnosti, putem svojih organa i tehnikom zastupanja, samostalno preuzima prava i obaveze u pravnom prometu; treće, ono ima svoju samostalnu firmu, sedište, nacionalnost i žiro-račun; i četvrto, stečaj preduzeća ne vodi stečaju njegovih osnivača - članova, kao ni obrnuto. Iako se u pravnoj teoriji preduzećima osporava pravni subjektivitet ipak ga je naše pozitivno zakonodavstvo priznalo i predvidelo, određujući da se on sastoji u zaključivanju ugovora i obavljanju drugih poslova prometa robe i usluga, a stiče se

momentom upisa u sudski registar i traje dok traje i preduzeće135.

2.3.2. Oblici preduzećaPreduzeće je, kod nas, zbirni naziv za različite oblike i tipove poslovnih organizacija koji se u praksi pojavljuju. Pri tome treba naglasiti da se u pravima drugih zemalja prave podele koje počivaju na različitosti sistema, s jedne, i različitosti kriterijuma za klasifikaciju, s druge strane.Tako se u pravu SAD kao osnovne forme, zavisno od vlasništva, pojavljuju:1. Sole ili inđiviđual proprietorship, individualno vlasništvo, kaonajjednostavnija forma biznisa u kome ne nastaje poslovni entitet i u kome jeZakon o javnim preduzećima, čl. 1, st. 1, 4.134 Vasiljević M., op. cit., str. 39-41.135 Zakon o preduzećima, čl. 5, 6.58SUBJEKTI POSLOVANJA

samo jedna osoba vlasnik. U ovakvom tipu organizacije vlasnik može biti i jedini radnik, mada on može zapošljavati i drage136. Vlasnik odgovara u potpunosti za dugove. On kontroliše poslovanje i odlučuje o profitu. Ovaj oblik naročito je popularan kad su u pitanju razne usluge, poljoprivreda i prodaja na malo (ali ne samo prodaja, već i proizvodnja)137.2. Partnership je javno trgovačko (ili ortačko) društvo, i predstavlja oblik udruživanja dva ili više partnera koji ulažu kapital ili profesionalni talenat u neki posao sa ciljem postizanja profita138. Kao posebni oblici ovih društava mogu se pojaviti139:2.1. general je opšte društvo koje se formira za vršenje opšte vrste biznisa i specialje posebno, formirano zajednostavne transakcije i poslove;2.2. trađing je trgovačko društvo koje se formira za prodaju ili kupovinu, kao glavnim delom posla, na veliko, i nontrađing je netrgovačko društvo koje se formira radi netrgovačkih ciljeva kao što su pružanje pravne ili medicinske pomoći.3. Corporation je akcionarsko društvo koje prevashodno postoji radi sticanja profita140. Ono je pravno lice sa sopstvenim imenom, sopstvenim pravima i odgovornostima. Nastaje na osnovu: potvrde (certiflcatiori) o uspostavljanju; odredbi (articles) o uspostavljanju; ili posebne odluke (charter) vlade federalne jedinice. Bilo o kom dokumentu da se radi uvek je u pitanju garancija države o postojanju i pravima društva141. Akcionari koji mogu biti jedna ili više osoba (stotine, hiljade, milioni) su i vlasnici bez direktne kontrole upravljanja poslovanjem društva. Njihov uticaj na poslovnu politiku jedino se ogleda kroz izbor upravnog odbora. Istovremeno, akcionari nisu lično odgovorni za dugove društva, kao što ni društvo ne odgovara za dugove akcionara. Društvo može tužiti akcionare i akcionari mogu tužiti draštvo142. Ova društva se mogu pojaviti u više različitih formi. Tako, zavisno da li je kao kriterijum uzet odnos prema javnosti, izvor autoriteta ili priroda aktivnosti, ona mogu biti143:3.1. domestic, domaće društvo je sa teritorije jedne federalne države i posluje na njoj i po njenim zakonima, foreign, strano je sa teritorije jedne od federalnih država ali posluje u drugoj, odn. drugima, i alian, inostrano je ono koje se formira na teritoriji druge zemlje, a obavljaju poslove na teritoriji SAD;136 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., West's Business Law, St. Paul, West Publishing Company, 1989., str. 635.137 Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit, str. 940.138 Anderson R, FoxL, Twomey D., op. cit, str. 940.139 Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit., str. 962.140 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit, str. 636.141 Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit. str. 997.142 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit, str. 683.143 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit., str. 684-693; Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit. str. 997.59OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

3.2. public, javno osniva se za obavljanje državnih poslova i javnih službi, private, privatno osniva se radi zadovoljenja privatnih interesa, i quasi-public, kvazi javno osniva se za obavljanje određenih javnih ciljeva;3.3. close, zatvoreno je ono kod kojeg su akcije u vlasništvu samo članova jedne porodice ili par bliskih prijatelja;3.4. "S", povlašćena korporacija, oslobođena plaćanja izvoznih taksi;3.5. professional, profesionalno osnovano za obavljanje poslova određene profesije; i3.6. nonprofit, neprivredno, osniva se radi dobrotvornih poslova i sav profit usmerenjena to.Posebne forme mogu bit različite144. One postoje kako bi se uskladile moderne organizacije sa novim potrebama investiranja. Naime, postojeće osnovne forme organizacija nisu mogle da zadovolje specifične zahteve koja su savremena ulaganja postavljala, niti je bilo celishodno uspostavljanje klasične organizacione strukture. Otuda, klasičan oblik organizacije biva prevaziđen stvaranjem specijalnih. Tako, znači, nastaju:1. Limiteđ partnership je modifikovan oblik komanditnog društva, naročito zastupljenog u finansijskim poslovima, filmskoj produkciji, istraživanju i razvoju i sličnim delatnostima145.2. Joint Stock Companies je vrsta društva koje istorijski pripada XVII, XVIII i XIX veku ali se javlja i danas mada im je pravna sudbina potpuno raslojena, jer jedan broj država SAD zahteva strogo poštovanje zakonskih postavki za njihovo formiranje i rad, dok druge ostavljaju to principima Common Law^6.3. Franchise, franšiza je sporazum147 koji nije poslovni entitet per se. Ona je, u stvari, više poslovni odnos između različitih poslovnih organizacija definisan ugovorom o franšizi148. S obzirom da postoje i određene obaveze o ulaganjima te se može reći da postoje neke odlike društva, međutim, kako nema drugih sličnosti to se ono i pojavljuje u američkom pravu kao specifičan oblik organizacije.

4. Joint ventures ilijoint adventures, kao zajedničko ulaganje ili "zajednička pustolovina" je takav odnos u kome dve ili više osoba udružuju rad ili svojinu za preduzimanje jednostavanog posla sa podjednakom podelom profita i/ili gubitaka, mada se drugačije može i posebno dogovoriti149. Zajedničko ulaganje postoji onda kada dve ili više osoba ili pravnih entiteta udruže svoje interese u posebno poslovno preduzeće i slože se da podjednako ili144 Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit., str. 939.145 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit, str. 678.146 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit, str. 637.147 Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit, str. 941. 14° Ovakav oblik organizacije nije poznat u našem pravu.149 Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit, str. 952; Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit, str. 637.60SUBJEKTI POSLOVANJA

proporcionalno dele gubitke i profit. Sam termin zajedničko ulaganje više se odnosi na međusobni odnos nego na strukturu ili organizaciju, ali ako dva joint ventures-a organizuju korporaciju tada se odnos među njima može tretirati kao organizacija150. S druge strane, iako je veoma sličan društvima on se ipak razlikuje od njih naročito zbog postojanja ograničenja aktivnosti za koje može nastati (jednostavne transakcije)151.5. Unincorporateđ association, neprivredno udruženje je udruženje dve ili više osoba za izvršavanje neprofitnih ciljeva. Sem u posebnim slučajevima ova udruženja ne poseduju nikakvu pravnu sposobnost, a ne mogu se pojaviti ni kao tužitelj ili tuženi. U principu, članovi ovog udruženja nisu odgovorni za dugove, niti je udruženje odgovorno samo zato što ima takve članove152. Kao takva udruženja pojavljuju se, npr. društveni klubovi, razna bratstva, političke partije.6. Cooperative, kooperacija, predstavlja grupu dve ili više nezavisnih osoba ili preduzeća koja sarađuju poštujući zajednički predmet ili funkciju zbog kojih su nastala. One su, u suštini, udruženja organizovana da svojim članovima osiguraju ekonomske usluge bez profita. Ukoliko su registrovana tretiraju se kao neprofitne korporacije, a ako nisu tretiraju se kao društva. S obzirom da se u većini slučajeva formiraju radi osvajanja tržišta često bivaju kontrolisana da ne bi predstavljala monopole. To je pogotovo slučaj sa kooperacijama farmera koji nameću najniže cene tržištu i izazivaju mnoge poremećaje153.7. Business trust, Massachusets trust, poslovni trust predstavlja udruženje bazirano na pisanom sporazumu o trustu u kome su definisane beneficije i obaveze trustora. Svojina i rukovođenje vezani su za trustee, a oni učestvuju u podeli dobiti ili gubicima. Ovaj tip organizacije sličan je korporaciji. U većini slučajeva plaćaju porez kao korporacije. Samo u nekoliko država strana koja prima dobro tretira se kao partner i lično je odgovorna kreditorima154.Što se prava V. Britanije tiče ono je na pozamašnom spisku zakona155 i njima pratećih akata156 stvorilo osnovu razlikovanja između više različitih oblika (formi, tipova) poslovnih organizacija, a na osnovu primene različitih metoda pridruživanja ili nastajanja kompanija.Po Engleskom pravu, dakle, kompanije se dele na:1. Partnership, neinkorporisano društvo, javno trgovačko ili ortačko društvo.150 Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit., str. 953.151 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit, str. 637. Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit., str. 953.153 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit, str. 637, 638.154 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit, str. 637.l^Ukupno je za Englesku i Škotsku u periodu od 1621. do 1990. godine doneto 102 zakona injihovih izmena i dopuna. 156 Oko tridesetak za period od 1981 - 1990. godine.61OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

2. Incorporated company, inkorporisano društvo - institucija, može zavisno od forme nastanka biti različito i to157:2.1. charteđ company, kompanije nastale na osnovu kraljevske povelje.Naime, po Common Law, Kruna je imala pravo da dodeljuje povelje o osnivanju kompanija. Pri tome, postojala su dva tipa takvih kompanija: jedne su bile netrgovačke, kao što je to slučaj sa Udruženjem pravnika, Oksfordskim i Kembridžskim univerzitetima, Institutom za računovodstvo Engleske i Velsa i sl. Takve se institucije i danas mogu zasnivati poveljama. Osim njih, Kraljevskim poveljama zasnivala su se i trgovačka društva, ali danas je ih malo (1979. godine bilo ih je svega 7)158 i veoma retko se dešava da se formiraju nova. U suštini ovo pravo Kruna je prvi put iskoristila krajem XVI i početkom XVII veka kad je formirala kompanije kao što su Levant Company i East Inđia Company, kao prekomorske kompanije kojima se želeo obezbediti engleski monopol159, mada nisu bile zanemarene ni kompanije na domaćoj teritoriji. Svejedno da li se radilo o jednom ili drugom ovakav tip kompanija imao je poseban pravni entitet koji je bio potpuno različit od entiteta njegovih članova. Isto tako, prateći principe Common Law, članovi društva pojedinačno nisu odgovarali za dugove kompanije, jer ni Kruna nije imala moć da to promeni160;2.2. statutory company, društva nastala na osnovu posebnih akata Parlamenta. Prve od ovih kompanija javile su se još početkom XVIII veka. Posebnim aktima Parlamenta želela im se obezbediti posebna moć i poseban, povlašćen, položaj. To su bila legalizovana monopolistička prava. Najbolji primer bila je The South Sea Company formirana 1711. godine161. Ovaj tip kompanija bio je naročito zastupljen u XIX veku kako bi se omogućio razvoj železnice, kanala, gasovoda, snabdevanja vodom i sličnih delatnosti od posebnog nacionalnog interesa, a što je do tada bilo u privatnim rukama. Posle II sv. rata ove su kompanije nacionalizovane i njihove funkcije preuzete od strane javnih kompanija162, da bi se 80ih ponovo vršila njihova privatizacija i denacionalizacija.157 Drakulić M., Osnovi Poslovnog prava, Beograd, MST Gajić, 1993., str. 44 i 45.158 Abbott K., op. cit., str. 20.

Abbott K., op. cit, str. 15., ovo su bile joint stocks companies, samo što su akcije bile "akcije u trgovini", a ne "akcije ili udeli".160 Charlesworth S., Morse G., op. cit, str. 6.Ova kompanija doživela je čudnu sudbinu jer je, iako sa velikim kapitalom i udelom u spoljnoj trgovini, propala. Cilj njenog konstituisanja bio je pokrivanje celog nacionalnog duga (oko 31.000.000 fonti) koji je država želela, kroz trgovinu ove kompanije, da anulira. Kompanija je doživela krah (nakon svega 6 meseci njene akcije su pale na osminu vrednosti) jer je Vlada, umesto da štiti nacionalne interese, prikrila sve intrige, krađe i korupcije koje su činili članovi Parlamenta i Kraljevske familije162AbbottK., op. cit, str. 20.62SUBJEKTI POSLOVANJA

2.3. registrated company, kompanije registrivane na osnovu Zakona o društvima iz 1985. i 1989., su trgovačka društva (commercial companies163). Prateći dalje ovu klasifikaciju registrovane kompanije mogu se pojavljivati kao neki od više različitih tipova, u zavisnosti da li se kao dalji kriterijum uzima postojanje ograničenja odgovornosti ili je u pitanju jedna od njihovih formi.U prvom slučaju, dakle, zavisno od postojanja ograničenja odgovornosti registrovana društva mogu biti:2.3.1. unlimiteđ company, poseban tip društva,2.3.2. limiteđ company, akcionarska društva kod kojih ograničena odgovornost može biti:2.3.2.1. company limiteđ by shares, akcionarsko društvo, ili2.3.2.2. company limiteđ by guarantee, društva sa ograničenom odgovornošću (garancijama).No, osim ovih tipova u pravu V. Britanije, a zavisno od statusa, odnosno forme inkorporacije, pojavljuje se i podela na164

1. Public company, osnivaju se javnim upisom kapitala, i2. Private company, ne mogu se osnivati javnim upisom kapitala.Isto tako, registrovane kompanije mogu se pojaviti i kao165:1. Holđing company ili holding kompanija, ili2. Subsidiary company ili subsidijarna kompanija.Svim ovim tipovima poslovnih organizacija svakako treba dodati i jedan specifičan oblik, nastao na osnovu akata parlamenta kojim se usaglašava englesko sa pravom Evropske zajednice, i po kome postoje:1. Cros-borđer corporation je transnacionalna korporacija,2. EEIG - European Economic Interest Gruping je hibrid između društva sa neograničenom solidarnom odgovornošću i društva sa ograničenom odgovornošću166.Posebna je podela na specijalne kompanije (special companies) koje mogu biti«";163 Charlesworth S., Morse G., op. cit, str. 1.164 Goldenberg P., Cane L., Guide of Company Law, Oxfordshire, CCH Editions Limited, 1990., str. 3-5; Charlesworth S., Morse G., op. cit., str. 45-51; Bond H., Kay P., op. cit, str. 261.165 Charlesworth S., Morse G., op. cit, str. 51.166 Goldenberg P., Cane L., op. cit., str. 6.167 Goldenberg P., Cane L., op. cit, str. 7-9.63OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

1. Overseas company je prekomorska kompanija,2. Dormant companyje skrivena kompanija, tajno društvo,3. Small company je mala kompanija, i4. Medium-size company ili srednja kompanija.Po jugoslovenskom pravu na osnovu različitih kriterijuma pojavljuju se i razne vrste poslovnih organizacija.Tako na osnovu kriterijuma svojine Zakon o preduzećima iz 1988. odnosno 1990. godine prave razliku između preduzeća u168:1. državnoj svojini, a koja mogu biti: 1.1. javno preduzeće; 1.2. deoničarsko društvo; 1.3. društvo sa ograničenom odgovornošću;2. društvenoj svojini (isključivo) koja, mada postepeno nestaje, je ipak zadržana u: 2.1. društvenom preduzeću, 2.2. javnom preduzeću, 2.3. deoničarskom društvu, 2.4. društvu sa ograničenom odgovornošću (naravno kada posluju sa sredstvima u društvenoj svojini);3. zadružnoj svojini su: 3.1. zadružno preduzeće; 3.2. deoničarsko društvo, 3.3. društvo sa ograničenom odgovornošću, 3.4. komanditno društvo, 3.5. društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova; 3.6. zadružno preduzeće za zapošljavanje invalida;4. isključivo privatnoj svojini pojavljuje se: 4.1. privatno preduzeće, 4.2. privatno deoničarsko draštvo, 4.3. privatno društvo sa ograničenom odgovornošću, 4.4. privatno komanditno društvo, 4.5. privatno društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova, 4.6. privatno jednopersonalno društvo, 4.7. privatno preduzeće za zapošljavanje invalida;5. svojini radnog čoveka može se pojaviti: 5.1. radnja, 5.2. poljoprivredno gazdinstvo, 5.3. ugovorno preduzeće;6. mešovitoj svojini može postojati: 6.1. deoničarsko društvo, 6.2. društvo sa ograničenom odgovornošću, 6.3. komanditno društvo, 6.4. društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću, 6.5. javno preduzeće, 6.6. preduzeće za zapošljavanje invalida, i 6.7. ugovorno preduzeće.Pored ove u literaturi se pojavljuju i druge klasifikacije. Tako, u zavisnosti od toga da li osnivač postaje stvarnopravni titular ili ne pojavljuju se169:1. vlasnički tipovi, u koje spadaju: 1.1. sva trgovačka društva; 1.2. privatno preduzeće, i 1.3. zadružno preduzeće;2. nevlasnički tipovi su: 2.1. društveno preduzeće, i 2.2. javno preduzeće (ukoliko je u društvenoj svojini);Zavisno od tipa pravnih lica:

168 Jovanović V., op. cit, str. 10 i 11.169 Vasiljević M., op. cit., str. 47 i 48.64SUBJEKTI POSLOVANJA

1. građanska pravna lica, i2. društvena pravna lica;Kad je u pitanju flnansijsko-ekonomski kriterijum170 pojavljuju se:1. mala;2. srednja; i3. velika preduzeća.U odnosu na oblik organizovanosti171 preduzeća u širem smislu mogu se pojaviti kao:1. preduzeća (u užem smislu): 1.1. društveno, 1.2. javno172;2. privredna društva koja mogu da budu: 2.1. društvo lica, 2.2. društvo kapitala (kompanija, korporacija). Kao društva lica pojavljuju se ortačka i komanditna društva, a društva kapitala mogu biti akcionarsko i društvo sa ograničenom odgovornošću;3. povezana preduzeća, odnosno grupacije preduzeća173: 3.1. matično (kontrolno, dominantno, upravljačko, krovno, preduzeće - majka), i 3.2. zavisno preduzeće (filijala, podređeno, subsidijarno, preduzeće ćerka - unuka i podvarijante mešoviti holding, koncern, preduzeće sa uzajamnim učešćem, holding). Njima treba dodati i poslovna udruženja i druge oblike povezivanja (konzorcijum, franšizing, zajednica preduzeća, poslovna unija, poslovni sistem, pul i sl.).Upravo ova podela predstavlja onu po kojoj preduzeća treba deliti i koja je i inače, uz određene modifikacije, prihvaćena u našem pozitivnom zakonodavstvu (prema Zakonu o preduzećima iz 1996. godine), mada se pojavljuju i druge. Radi njihovog potpunijeg upoznavanja prezentiraće se i oni oblici koji u našem pravu nisu explicite navedeni, ali su značajni kao relikt našeg ranijeg prava ili radi uporednopravneZakon o računovodstvu, čl. 3. predviđa: "Preduzeća se, u smislu ovog zakona, razvrstavaju u mala, srednja i velika preduzeća zavisno od broja zaposlenih, prihoda i vrednosti imovine po godišnjem računu u poslednjoj poslovnoj godini.171 Ova kombinovana podela je donekle našla mesto i u Zakonu o preduzećima. Naime, Zakon je kao oblike naveo: privredno društvo, privatno preduzeće i javno preduzeće, a poseban deo je posvetio grupacijama (mada ne kao posebnim oblicima). Ovakva nedoslednost svakako doprinosi zabunama jer ako su u pitanju oblici preduzeća nema nikakvog razumljivog obrazloženja zašto među njih nisu svrstane i grupacije (nejasno je šta su onda one u stvari?). Među tim ostalim formama našlo se i preduzeće za zapošljavanje invalida (preduzeće koje obavlja privrednu aktivnost radi profesionalnog osposobljavanja i zapošljavanja invalidnih lica, pri čemu svi ili određeni procenat zaposlenih, najmanje 40%, su invalidna lica). Zakon o preduzećima ne propisuje da su oni poseban oblik ali zbog specifičnosti zaposlenih posvećuje im dve odredbe. Ova preduzeća mogu se osnivati u bilo kom obliku svojine.173 Zakon o preduzećima, čl. 405-421.65OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

komparacije sa oblicima poznatim u drugim pravima, naročito anglosaksonskom. To su: tajna društva i transnacionalne korporacije.

2.3.2.1. Preduzeća2.3.2.1.1. Društveno preduzećeKao posebni oblik preduzeća u užem smislu pojavljuju se društvena preduzeća. Ona su oblik svojstven našem pravnom i ekonomskom sistemu. Do donošenja prvog Zakona o preduzećima i krupnih promena koje su sa njim zahvatile statusne oblike organizovanja subjekata, društvena preduzeća su bila dominantan oblik. Donošenjem ovog Zakona gubi se njihova dominantnost, jer se gubi primat društvene u odnosu na druge oblike svojine. Dalje postojanje ovog oblika preduzeća veoma je problematično, jer se ono više izričito ne predviđa kao oblik koji se može osnivati. Dakle, društveno preduzeće praktično egzistira zahvaljujući, s jedne strane, neukidanju društvene svojine kao oblika svojine, i s druge, činjenici samog postojanja ovakvog tipa preduzeća koja nisu transformisana u druge oblike. No, kako se dalji trend promena usmerava ka dominaciji drugih oblika svojine i potpunu eliminaciju društvene, to će se i ovaj tip preduzeća potpuno izgubiti iz naše prakse. Po ranijem Zakonu o preduzećima postojala je mogućnost da se pored deoničarskih društava pojave i društva sa ograničenom odgovornošću u društvenoj svojini174.Iako postepeno nestaje ipak je potrebno, bar u osnovnim crtama, definisati ovaj tip preduzeća. Društveno preduzeće je, u suštini, pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dohotka, odnosno dobiti, i koje se razlikuje od drugih tipova preduzeća175 po tome što u celini posluje društvenim kapitalom176, što dobit koju ostvaruje postaje društvena svojina i što njime upravljaju isključivo radnici koji u njemu rade. Ono je kao pravni subjekt samostalno, a odnos prema osnivaču reguliše se ugovorom, odnosno zakonom ako je osnivač državni organ.Zakon o preduzećima nije predvideo uslove za osnivanje društvenih preduzeća, što znači da se ovakva preduzeća neće u budućnosti osnivati. Naprotiv, predviđeno je njihovo postepeno transformisanje u druge oblike. Pitanja samoupravljanja, upravljanja, poslovodstva, kontrole, kao i opštih akata regulišu se Zakonom.Zakon o preduzećma, čl. 36., kaže: "Jedno ili više društvenih pravnih lica mogu osnivati deoničarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću kao preduzeće u društvenoj svojini. Društva iz st. 1. ovog člana mogu se osnivati i ulaganjem sredstava društvenog pravnog lica ili sticanjem svih deonica, odnosno udela u mešovitom ili privatnom preduzeću od strane društvenih pravnih lica." Jovanović V., op. cit., str. 11. 176 Zakon o preduzećima, čl. 392.66SUBJEKTI POSLOVANJA

Organi društvenog preduzeća koncipiraju se po modelu društva kapitala177. Obavezni organi su178: skupština (čiju funkciju obavljaju svi zaposleni ukoliko preduzeće ima manje od 50 zaposlenih), direktor, upravni i nadzorni

odbor. U određenim situacijama moguće je postojanje i izvršnog odbora direktora.Skupština je organ vlasnika čiji delokrug je predvideo Zakon i koji se kreće u rasponu između donošenja statuta, utvrđivanja poslovne politike, usvajanja godišnjeg obračuna i izveštaja o poslovanju, utvrđivanja raspodele godišnje dobiti i pokrića gubitaka do odlučivanja o statusnim pitanjima, biranju i opozivu članova upravnog odbora, predsednika i članova nadzornog odbora, revizora i likvidatora, donošenje poslovnika o radu i drugim pitanjima koja su predviđena zakonom, statutom, aktom o osnivanju179.Kada odlučuje o pojedinim pitanjima skupština prethodno mora da pribavi mišljenja nadzornog odbora i revizora.Upravni odbor je organ upravljanja. Nadležan je za pripremu predloga odluka za skupštinu, ali i izvršava njene odluke. Donosi i one opšte akte koje ne donosi skupština, a stara se i o pripremi godišnjih izveštaja, kao i računovodstvenih iskaza ili izveštaja. Postavlja i razrešava direktore, daje im smernice za realizaciju poslovne politike. Donosi odluke o trajnoj poslovnoj saradnji ali i osnivanju novih preduzeća. Članove ovog odbora bira skupština180.Direktor je organ poslovođenja koga bira i razrešava upravni odbor, a ukoliko nema upravnog odbora, skupština. On, kao i u drugim preduzećima, vodi i organizuje poslovanje preduzeća, zastupa ga, vodi računa o zakonitosti rada i odgovara za njega i može obavljati druge poslove koji su mu dopušteni zakonom, osnivačkim aktom i statutom.Društveno preduzeće za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom. Osnivač snosi rizik, ali ne odgovara svojom imovinom, niti preduzeće odgovara za obaveze svog osnivača, sem u nekom konkretnom odnosu181.

2.3.2.1.2. Javno preduzećeJavno preduzeće (public enterprices, public agensis, public corporation, public sector i sl.) je zbirni naziv za poseban tip poslovnih organizacija koje su sve prisutnije u mnogim poslovnim domenima i oblastima. Ona su, po pravilu, svaki oblikVasiljević M., op. cit., str. 157; Zakon o preduzećima, čl. 103. 178 Zakon o preduzećima, čl. 393.Zakon o preduzećima, čl. 61.Zakon o preduzećima, čl. 62. 181 Vasiljević M., op. cit., str. 145.67OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

organuizacije čiji je predmet poslovanja od opšteg interesa i koji se nalazi pod direktnom kontrolom vlasti, bilo ona centralna ili lokalna, a čiji se proizvodi i usluge slobodno kupuju ili prodaju po ceni koja je, na neki način, odgovarajuća troškovima182. U suštini ova se preduzeća pojavljuju u javnom sektoru. Za privatni sektor karakteristično da je ponašanje kupaca definisano tržištem, pružanje usluga vezano za konkurenciju, evidentno postojanje izvesne samostalnosti i fleksibilnosti, ograničenja svedenih na minimum, mahom definisanih pravom, politički uticaj indirektan, prisutno postojanje jasnih i unapred dogovorenih ciljeva, rukovodstvo uglavnom nezavisno od spoljnih uticaja, a podsticaji su više finansijske nego druge prirode. Javni sektor karakteriše: nadzorna tela određuju tržište, organizacije međusobno, često prinudno, sarađuju prilikom pružanja usluga, ne postoji samostalnost i fleksibilnost usled čestih ograničenja vezanih za prava i obaveze, politički uticaj se postiže preko vlasti i korisnika, postoji obavezna nužnost plaćanja usluga bez kojih se ne može, mada se građani često ponašaju kao vlasnici i nameću svoja očekivanja vezana za aktivnosti, promenljivi ciljevi često su konfliktni i teško specifikujući, rukovodstvo je pod "kišobranom" vlade, a podsticaji su sigurnost posla, moć, uloge i zadaci koji su lako prepoznatljivi183. No, za razlikovanje javnih od privatnih preduzeća, u mnogim zemljama, okosnica je mnoštvo ekonomskih i političkih pokazatelja. Pri tome, je nužno istaći da javni sektor sačinjavaju, manje ili više, u svim zemljama:a. javna dobra (svi vidovi energije, komunikacija, transport);b. bazna industrija (proizvodnja uglja, nafte, atomske energije);c. flnansije (štedionice, neke banke, osiguravajuća društva);d. informisanje;e. izdavanje udžbenika;f. obrazovanje i zdravstvo (škole, univerziteti, bolnice)184.Javna preduzeća se najčešće, zavisno od ciljeva i odnosa prema vladi, upravi i političkim institucijama, načinu na koji su finansirane, kao i politike i pravila koja sprovode, u gotovo svim razvijenim zemljama organizuju u jednom od tri oblika185:182 Grassini F., The Experience of West Europien Public Enterprises for the Transition of Eastern European Economies, Roma, Rivista di politica economica, LXXXI/VI, jun 1991., str. 231-233.Nutt P., Backoff R., Strategic Management of Public and Third Sector Organizations, San Francisko, Jossey-Bass Publichers, 1992, str. 27-30.l^Zakon Republike Srbije o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Službeni glasnik RS, br. 25/2000., član 1., tome svemu dodaje i "delatnosti od strateškog značaja za Republiku, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave".185 Postoje i varijeteti. Tako M. Vasiljević ističe da u uporednom pravu preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa nisu jedinstveno uređena. U Farncuskoj se pravi razlika između javnih preduzeća (mogu biti od nacionalnog ili lokalnog intersa) i inustrijskih i trgovačkih usluga bez subjektiviteta. Forma u kojoj se organizuju može biti različita (javne ustanove ili68SUBJEKTI POSLOVANJA

1. Deo javne uprave što je, svakako, najstariji organizacioni oblik po kome se značajna delatnost javnog sektora organizuje kao javni servis, vladine agencije ili slična tela pri državnoj upravi. Najčešće su železničke, poštanske i slične usluge upravo one koje su se, prevashodno, približavale upravi, da bi vremenom sve više postajale jedini njeni ogranci. Za njih se predviđao poseban i autonoman budžet, mada su njihovi suficiti korišćeni

za pokrivanje budžeta države, a deficiti pokrivani iz njega. Investicije su zavisile više od budžetske politike, nego od realnih potreba. Najveći neprijatelj ovom načinu organizovanja bilo je vreme, neophodnost da se fleksibilnije prihvate novonastali zahtevi, i nemogućnost uprave da se tim promenama blagovremeno prilagodi. Otuda u tridesetim godinama ovog veka u zapadnoj Evropi ovaj model biva napušten.2. Javne korporacije, ili "nešto" slično tome, čije pojavljivanje označava da je došlo vreme samostalnosti koja proističe iz njihovog pravnog entiteta i subjektiviteta, za razliku od prethodnog koji tu samostalnost nije imao. I kod ovog oblika postoji znatan uticaj vlade, koja, npr. imenuje članove upravnog odbora, a u nekim zemljama sa razvijenom tradicijom, pored kontrole vlade, pojavljuju se i institucije tipa potrošačkih saveta, koji, takođe, vrše nadzor nad ovim preduzećima. Ipak taj uticaj nije toliko direktan.3. Poseban oblik je kad se ova preduzeća pojavljuju kao akcionarska društva, koja se teoretski ne razlikuju od privatnog preduzeća, mada je faktički to sasvim drugačije, pošto vlada uvek utiče na njihovu delatnost, ne bi li ostvarila određenu politiku, i ne samo to.Bez obzira o kom se obliku radi, uticaj vlade186 je velik, pri čemu se on može manifestovati kao:a. direktan, kroz donošenje odluka bitnih za ova preduzeća (vezane za, npr. cene, investicione programe, finansiranje gubitaka);b. posredan "ex ante" je uticaj kroz određivanje svih ili ključnih članova upravnog odbora, čak i kod mešovite svojine kad se određuje "dovoljan" (kontrolni) broj, kao i kroz izbor menadžera (npr. u Italiji vlada vrši izbor top menadžera javnih preduzeća na osnovu reakcija javnosti i stavova političara);c. posredan "ex post" uticaj se realizuje proverom finansija i rukovođenja (naročito kad su u pitanju investicije ili dugovi, država im zvanično ili nezvanično odobrava specijalan status kao ponuđača usluga i roba, i na taj način stvara "povoljne uslove" poslovanja). Ne retko u poslednje vreme uprava se pojavljuje i kao arbitar u sporovima sa trećim licima, po pravilu potrošačima (npr. kroz delatnost Federalne trgovačke komisije u SAD), vršeći na taj način svojevrsnu kontrolu.trgovačka društva, pri čemu ova draga mogu biti sa javnim kapitalom ili sa mešovitim kapitalom). Šire: Vasiljević M., op. cit, str. 163.186 Bos D., Public Enterprise, Economics, Amsterdam, Elsevier Science Publishers B.V., 1986., str. 38-61.69OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Bez obzira na razlog nastanka ili oblast delovanja sva javna preduzeća imaju jedan cilj - ispunjenje zahteva koje pred njih postavljaju vlade ili organi lokalne samouprave187. Često su ti zahtevi vezani za poboljšanje poslovanja u odnosu na strane konkurente; povećanje zaposlenosti i bolje radne uslove; investiranje u visoko rizične oblasti; stabilnost i maksimizacija cena; a u nekim slučajevima i obezbeđenje liderstva u industrijama visokih tehnologija188. Međutim, ne retko iza svih ovih ekonomskih ciljeva kriju se, manje ili više očigledni, politički, kao što je korišćenje za prikupljanje glasova za vladajuću stranku ili kandidata189 (to je naročito slučaj kod zaposlenih koji strahujući od otpuštanja u slučaju prestanka rada javnog preduzeća, glasaju za partiju ili političare koji obećavaju da ova preduzeća nikada neće biti ukinuta). I mnogih drugih.Što se statusa ovih preduzeća tiče ona su doživljavala uspone i padove, kao i svojevrsne transformacije. U nekim zemljama, delatnosti javnog sektora, pa i pravni entiteti vezani za njih, bivale su nacionalizovane i svođene na javne, dok su u drugim, nakon neuspele nacionalizacije, sprovedeni postupci za njihovu privatizaciju190. To je upravo bio slučaj sa V. Britanijom, čiji je primer veoma poučan, mada ga nisu sledile i druge zemlje zapadne Evrope. Naime, u V. Britaniji je u periodu od 1979. do 1987. godine na osnovu realizacije vladinog programa privatizacije postignuta suma od 12 biliona funti od privatizacije javnih preduzeća. Najviše je dobijeno od prodaje British Telecom (4.1. bilion) i od British Gas (1.8. bilion), mada ni prihodi od prodaje drugih preduzeća kao što je Jaguar, Britoil, Enterprise Oil, British Aeroways nisu zanemarljivi. Najčešće se privatizacija vršila prodajom akcija zaposlenima i/ili drugim licima (računa se da je 1987. godine bilo 9 milona akcionara u bivšim državnim preduzećima)191. I zemlje poput Francuske, Nemačke, Singapura, Zaira, Čilea, Kanade napravile su svoje programe, mada skromnije. Mnoge od njih ili su odustale od programa ili ih upošte nisu ni želele sprovesti. Najčešće se kao razlozi za to navode: prvo, mnoge vlade i ekonomisti smatraju da je državno vlasništvo bolje od privatnog pogotovo kad su u pitanju javne usluge, naročito zbog kontrole i finansiranja, s jedne, i sigurnosti trećihZakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa u članu 4. predvidja da javna preduzeća za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od značaja za rad organa jedinice samouprave može osnivati jedinica lokalne samouprave ili čak skupština autonomne pokrajine.188Zakon Republike Srbije je mnogo jednostavniji u određivanju ciljeva osnivanja javnih preduzeća nabrajajući u članu 6: 1) obezbeđivanje trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga; 2) razvoj i unapređivanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa; 3) obezbeđivanje tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja; 4) sticanje dobiti; 5) ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa.189 Jedan od novijih primera desio se pred septembarske (2000.) savezne izbore u Jugoslaviji kada su se u javnim perduzećima, upravi, i sličnim organizacijama skupljali potpisi za Slobodana Miloševića kao predsedničkog kandidat uz pretnju gubitka posla zbog odbijanja.190Inače reči privatizacija i privatizovati prvi put su se pojavila u "IVebster's Ninth New Collegiate Dictionary" iz 1983. godine, iako njegova uputreba datira od 1948. godine. Popularizacija ovih termina pripisuje se S. H. Henck-u.191 Hemming R., Mansoor A., Privatization and Public Enterprises, Washington, Intemational Monetary Fund, 1988., str.7 i 8.70SUBJEKTI POSLOVANJA

lica, u ovom slučaju potrošača, s druge strane; drugo, vlade nekih zemalja veruju da privatna preduzeća nisu u mogućnosti da dugoročno planiraju investicije; treće, većina vladinih ljudi je više pristalica status quo-a nego neizvesnosti koju donosi privatizacija, osobito ako se ima u vidu jačina pritiska koji mogu zaposleni u javnim preduzećima da izvrše na političare, kao i s obzirom na značaj sektora i teške posledice koje mogu namernim ili slučajnim havarijama ili drugim "potresima" da nastanu (a iza kojih se krije strah i nezadovoljstvo); i četvrto, nije

svaka berza kapitala sposobna da prihvati suviše velike emisije kakve se pojavljuju u vezi sa javnim sektorom192.Javno preduzeće, kod nas, je pravno lice koje obavlja delatnost od opšteg interesa i koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave193. Stavljanje ovih preduzeća pod vlast države posledica je posebnog značaja koja takva država ili lokalna samouprava (npr. grad Beograd je osnivač Preduzeća za javni prevoz, TV Studio B194) imaju u proizvodnji ili prometu određenih proizvoda ili vršenju određenih usluga koje su bitne za život i rad ljudi, drugih preduzeća na određenom području ili rada opština, republika i federacije. Dakle, delatnost koju ova preduzeća obavljaju su javne službe profitabilnog tipa195 ili javne službe industrijskog i trgovinskog karaktera196. Privredne delatnosti koje javna preduzeća obavljaju su delatnosti od javnog interesa najčešće u oblasti: infrastrukture (elektroprivreda, železnički i PTT saobraćaj, vazdušni192 Grassini F., op. cit, str. 234-236.193 Zakon o preduzećima, čl. 401. Po Zakonu o javni preduzećima Crne Gore (Službeni list R CG. br. 6/91., čl. 1.) to su: "... Preduzećakoja obavljaju privredne djelatnosti koje su nezamjenljiv uslov života i rada građana ili rada dragih preduzeća ili su neophodna za rad organa društveno-političke zajednice, osnivaju se i posluju kao javna preduzeća, u javnom interesu, u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuju uslovi i način". Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa RS (čl. 1.) javno preduzeće određuje kao: " ... preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osnlva država, odnosno jedinlca lokalne samouprave." Raniji Zakon Republike Srbije o javnim preduzećima (Službeni glasnik RS br. 6/90., čl. 1.) navodi: "Preduzeća koja obavljaju privrednu delatnost od javnog interesa, osnivaju se i posluju kao javna preduzeća u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuju uslovi i način obavljanja tih delatnosti".194 Pod opravdanjem zaštite javnog i opšteg interesa građana, a zbog neadekvatnog poslovanja i fiinkcionisanja, oba ova preduzeća preuzela je Republika.Po Zakonu o javnim službama, Službeni glasnik RS br. 42/91, 71/94, čl. 1 i 3., javne službe obuhvataju ustanove (u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja), preduzeća (u oblasti: javnog informisanja, PTT saobraćaja, energetike, puteva, komunalnih usluga i dragim oblastima određenim zakonom) i dragi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnosti odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje dragog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima.196 Vasiljević M., op., cit., str. 165, dalje ističe da se za neprofitabilne delatnost javnih službi obrazuju ustanove.71OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

saobraćaj, radio-televizija...); korišćenja i upravljanja dobrima od opšteg interesa(vodoprivreda, putna privreda, šumarstvo...), komunalne i druge delatnosti197.Delatnost se može obavljati na različite načine zavisno da li je preduzeće osnovano zakonom (kad se država pojavljuje kao jedini akcionar); odlukama regije ili opštine; kada država, regija ili opština direktno obavljaju ove delatnosti; osnivanjem subjekta industrijskog ili trgovačkog karaktera; zaključenjem ugovora o koncesiji između države i nekog pravnog ili fizičkog lica; nacionalizacijom određenih privatnih preduzeća ili osnivanjem mešovitih preduzeća i grupacije198.Što se svojinskih odnosa tiče naše pravo je dozvolilo da se ova preduzeća mogu pojaviti u svim oblicima svojine i sa svim njihovim varijetetima. Tako, moguće je osnivanje javnih preduzeća u društvenoj, državnoj, privatnoj i mešovitoj svojini, ali u formi: akcionarskog društva, preduzeća ili društva sa ograničenom odgovornošću što je u neku ruku i normalna posledica karaktera ovih poslovnih organizacija uopšte.S obzirom na značaj koji ova preduzeća imaju i naša država je zainteresovana za uključivanje u njihovo upravljanje, s tim da zavisno od načina i oblika u kom je država uključena u ovakva preduzeća, ono može biti neposredno ili u jednom od oblika posrednog. Organi javnog prduzeća su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, amoguće je postojanje i drugih organa, kao što je, npr. izvršni odbor direktora199. Neke od njih bira osnivač200. Država je, takođe, zainteresovana i za kontrolu koja se može obavljati kroz različite mehanizme i instmmente201. Tako se kontrola može odvijatiI9'Zakon o javnim preduzećima Srbije, čl. 1., st. 2; dok crnogorski Zakon (čl. 2) određuje da su "djelatnosti od javnog interesa su djelatnosti u oblasti infrastrukture: elektroprivreda, željeznički i PTT saobraćaj, radio-televizija, dnevni list "Pobjeda", korišćenja i upravljanja dobrima od opšteg interesa - vodoprivreda, morsko dobro, putna privreda, šumarstvo, kao i komunalne i druge djelatnosti". Zakonom se može utvrditi obaveza osnivanja javnog preduzeća i radi proizvodnje, prometa određenih proizvoda i vršenja usluga koji su nezamjenljiv uslov života i rada građana ili rada drugih preduzeća na određenom području -poljoprivreda, turizam, pomorski transport.198 Vasiljević M., op. cit., str. 164 i 165.Njihov delokrag je isti kao i kod dragih tipova organizacija, sem ako se još nešto dodatno ne predvidi (odgovarajućim aktima).200 p0 5ianu j2. Zakona "Predsednika i članove upravnog odbora javnog preduzeća imenuje i razrešava osnivač. Predsednika i članove upravnog odbora javnog preduzeća iz člana 4. stav 4. ovog zakona, imenuju i razrešavaju saglasno osnivači, a ukoliko se ta saglasnost ne postigne u roku predviđenom ovim zakonom, predsednika i članove upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. Predstavnici zaposlenih predlažu se na način utvrđen statutom." Učešće vlade može se manifestovati i kroz aktivnosti usled nastanka poremećaja. Tako se po Zakonu o ostvarivanju javnog interesa u javnim preduzećima i ustanovama, (Službeni list SRCG, br. 13/91; 16/91.) član 4. može: razrešiti direktor, raspustiti upravni odbor, razrešiti radnik sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, promeniti unutrašnja organizacija, ograničiti prava pojedinih delova javnog preduzeća, odnosno javne ustanove u istupanju u pravnom prometu, ograničiti raspolaganje određenim sredstvima preduzeća, odnosno ustanove; obustaviti od izvršenja akt javnog preduzeća, naložiti isporuka proizvoda ili vršenje72SUBJEKTI POSLOVANJA

na osnovu davanja saglasnosti nadležnog državnog organa za izbor direktora, davanja saglasnosti na akte i odluke (statut, tarifni sistem), imenovanje posebnog nadzornog odbora, direktnim učešćem predstavnika države u upravnim odborima. Težnja za sve većim uplivom države u sve sfere rada i opstanka javnih preduzeća kod nas, u poslednje vreme, dovela je do određenih otpora i ukazivanja na pojavu specifičnog "tehnokratizma"202.Pravni subjektivitet javno preduzeće stiče od momenta upisa u sudski registar (to nije slučaj u svim pravnim

sistemima i za sve oblike organizovanja ovih preduzeća). Ono ima i raspolaže svojom imovinom, što znači da u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze, kao i druga preduzeća, odnosno kao institucija u privatnom pravu. Istovremeno je i nosilac, i to samostalni, prava i obaveza kad se pojavi u tom prometu. Znači, osnivač ne odgovara za obaveze preduzeća koje je osnovao i njegovo učešće svodi se na snošenje rizika poslovanja, naravno, srazmerno visini uloženih sredstava. Od ovog pravila postoji i izuzetak - kad je u pitanju javno preduzeće sa neograničenom odgovornošću osnivača, tada osnivač odgovara i za ove obaveze.

2.3.2.2. Društva2.3.2.2.1. Pojam i osnovna obeležjaNaša pravna i ekonomska praksa posle II sv. rata pa do donošenja Zakona o preduzećima nisu poznavali kategoriju jednog od najzastupljenijih poslovnih subjekata -društva203. Danas se u našem pozitivnom pravu koristi termin društva kao ekvivalentan pojmu trgovačko društvo u uporednom pravu204. Ukoliko se ide dalje u uporednu teoriju i praksu mogu se uočiti određene nijanse u sličnostima i razlikama među različitim sistemima. Najkarakterističnije osobenosti u tri najmarkantnija sistema susledeće205:a. Romanski sistem, u suštini francuski, pravi razliku između trgovačkog društva (societe) i građanskopravnog duštva - udruženja (association). Pod trgovačkim društvom podrazumeva se skup više lica, pravnih i/ili fizičkih, nastalo sa ciljem da uz obavljanje neke trgovačke delatnosti, pod personalnom ili realnom firmom, na osnovu udruženja određenih uloga, izraženih u akcijama ili udelima ostvari određena dobit, koju će između sebe podelitiusluga javnog preduzeća, naložiti radno angažovanje zaposlenih u javnom preduzeću, odnosno javnoj ustanovi radi urednog i neprekidnog vršenja delatnosti ili poslova, odnosno pružati usluge sa kojim se ostvaruju ciljevi radi kojih je to preduzeće, odnosno ustanova osnovano, odnosno organizovano.202 Vasiljević M., op. cit., str. 168.203 Više o tome Bartoš M, op. cit, str. 287-392.2"4 Uporedna pravna teorija i praksa prave razliku između trgovačkih društava i društavagrađanskog prava. Detaljnije o ovim razlikamakod Jovanović V., op. cit., str. 25. 205 Vasiljević M., oip. cit, str. 52 i 53.73OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

prema kriterijumima utvrđenim ugovorom o osnivanju. Društvo u građansko pravnom smislu nema element dobiti, i u tome je uglavnom ključna razlika između njih. Druge razlike se postepeno gube promenama u Code civil koje su bile 1978. godine i po kojima se i udruženje može registrovati i sticati pravni subjektivitet.b. Germanski pravni sistem, takođe, pravi razliku između trgovačkog društava (gesellshaff) i udruženja (verein), ali kriterijum za njihovo razlikovanje nije dobit. Oba ova tipa predstavljaju trgovačko društvo, s tim što udruženje ima lukrativni cilj. Ukoliko ne postoji lukrativni cilj radi se o građanskopravnim udruženjima, kao što su umetnička, naučna, verska i sl.c. Anglosaksonski sistem ne poznaje termin trgovačko društvo. Termin "society" označava sadržaj više sličan francuskom association, odnosno građanjskopravnom društvu, udruženju. Termin "partnership" odgovara javnom trgovačkom društvu, a "company" koji se koristi u V. Britaniji ekvivalentan je američkom "corporation" i označava društvenu instituciju koja je pravno lica ukoliko ima lukrativni karakter206.Sudbina društava u našem pravnom sistemu kretala se između dve suprotnosti postojanja i nepostojanja ove kategorije. Pre II sv. rata društvo je, kao trgovačko, ne samo egzistiralo već se i pojavljivalo u nekoliko tipova: 1) javno društvo ili prost ortakluk, 2) komanditno društvo ili tajni ortakluk, 3) akcionarsko društvo, 4) ortakluk za počasne spekulacije, i 5) komanditno društvo na akcije, kategorije priznate još u Trgovačkom zakoniku iz 1860. godine, kao i onom iz 1937. godine i u nizu drugih zakona. Praksa je poznavala još i 6) društvo sa ograničenom i 7) društvo sa neograničenom odgovornošću. Posle II sv. rata društvo kao kategorija je izgubilo pravo građanstva, da bi se ponovo javilo nakon 1988. godine. Danas je sve veći broj trgovačkih društava, odnosno privrednih društava.Šta je u stvari društvo? Iako postoje određene nedorečenosti i nepreciznosti može se konstatovati da se pod društvom podrazumeva udruženje više lica, pravnih i/ili flzičkih, domaćih i/ili stranih, sa svojim sredstvima (kod nas, u čisto društvenoj svojini, čisto privatnoj ili mešovitoj, u društvenoj i privatnoj svojini) s ciljem da, pod zajedničkom firmom, udruženim sredstvima i udruženim radom, obavljaju određenu privrednu delatnost radi ostvarivanja dobiti koju će, na način utvrđen ugovorom o osnivanju, međusobno podeliti207.Društvo mogu, dakle, osnivati domaća i strana fizička i/ili pravna lica, a isto tako iz ovog određenja pojma društva proizlaze i osnovni elementi o čijem se broju i sadržaju slažu gotovo svi autori:1. Ugovor o osnivanju je nužan formalni akt na osnovu koga nastaje društvo. Ugovor o osnivanju je formalni ugovor i mora biti u pismenoj formi. Istovremeno to je i imenovani ugovor, jer se njegov sadržaj propisuje206 Abbott K. R., op. cit, str. 39.; Bond H., Key P., op. cit, str. 263.207 Jovanović V., op. cit, str. 25.74SUBJEKTI POSLOVANJA

zakonom208. Tako se kao elementi ovog ugovora navode: firma, sedište, delatnost preduzeća koje se osniva, iznos sredstava potrebnih za rad, uslovi i način pribavljanja tih sredstava, prava i obaveze osnivača, uslovi i način utvrđivanja i raspoređivanja dobiti, zatupanje, zaštita životne sredine, kao i druga pitanja značajna za njegovo osnivanje. Ovaj ugovor može da se zaključi lično ili preko punomoćnika. Kada je društvo jednopersonalno tada nastaje problem oko postojanja ugovora. Kod njega ugovor je zamenjen odlukom o osnivanju. Što se drugih prava tiče neka od njih ne zahtevaju obaveznu pisanu formu ovih ugovora (francusko) ukoliko je evidentno postojala volja za osnivanjem. Ova formalnost nije bila nužna ni kad su bila u pitanju "javna družtva trgovačka" po Trgovačkom zakonu za kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju u Austrougarskoj iz 1875. godine, i koji, npr. u paragrafu 64 izričito predviđa da: "Za valjanost družtvenoga ugovora nije potrebno niti sastavljanje isprave, niti ine koje formalnosti".2. Drugi bitan element je ulog, pod kojim se podrazumeva dobro za koje osnivač preuzima obavezu da ga stavi

na raspolaganje društvu koje osniva u cilju obavljanja neke privredne delatnosti209. To dobro može biti novac, sredstvo za rad ili neko drugo dobro ili, čak, lični rad vrednovan u novčanom iznosu koji svaki osnivač ulaže. Najčešće je to ipak novac, a ponekad je to dobro u naturi (pokretna ili nepokratna stvar) koje je procenjeno, mada se ni prava ne isključuju. Od prava najčešće je to neko od prava intelektualne svojine, ali mogu biti i krediti, odnosno kreditni ugled koji neki od osnivača ima. Tako je, npr. naš Zakon o akcionarskim društvima za Srbiju i Crnu Goru od 1896. godine (ZADSCG) predviđao je da se u osnovnu glavnicu može umesto novca uneti fabrika, zgrada, zemljište, rudnik, patent, potraživanje, portfelj osiguravajućeg društva i sl., ali ne i "koraci i proučavanja, činjenja za obrazovanje društva". Problem nastaje sa dobrima u naturi i njihovim prelaskom u imovinu društva - odnosno da li svojina ostaje osnivaču ili se podrazumeva da se i ona prenosi zajedno sa pravom korišćenja. Rešenje toga stvar je dogovora osnivača. U svakom slučaju ulog postaje imovina društva i njena glavnica, odnosno njen početni kapital210. Visina uloga može biti jednaka za sve osnivače, ali i različita. Od nje će kasnije srazmerno zavisiti i prava i obaveze tog osnivača. Nekad se ulog može i obećati, obećani ulog, s tim da se do određenog roka mora i uneti u društvo. Ukoliko se ne unese povlačiće kamatu, odnosno naknadu štete. Neka prava, englesko npr. predviđa da se ulog mora pojaviti za određeni tip društva i u nominalnom iznosu od najmanje 50.000 funti od čega bar 12.500. moraju uplatiti akcionari. Vrednost ovih uloga predstavlja početni kapital društva (u novcu i naturi koji su izraženi novčano)211.208 Zakon o preduzećima, čl. 10.209 Vasiljević M., op. cit., str. 61 - 63.21" Osnivački ulog je imovina društva, odnosno novoosnovanog preduzeća, te osnivač ne može zahtevati njegov povraćaj. Presuda Višeg privrednog suda u Beogradu P. broj 3116/95, od 2. 6. 1995. godine.211 Zakon o preduzećima, čl. 50.75OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

3. Učešće u dobiti je pravo svakog člana društva, a istovremeno i njegov cilj i cilj društva. Naime, cilj svakog privrednog društva je dobit. Učešće u dobiti pretpostavlja pravo svakog člana društva da učestvuje u tome. Međutim, nije izvesno da li će i koliko društvo ostvarivati dobit tako da se može desiti da se umesto dobiti pojavi gubitak. Kao i kad je u pitanju dobit i gubitak se deli. Udeo u dobiti ili gubitku veoma je često srazmeran udelu koje osnivač ima, mada se može ugovoriti i drugo. Isto tako, udeo u gubitku zavisi i od tipa društva. Ono što se ne može ugovarati su lavovske klauzule kojima se predviđa učešće samo u gubitku ili samo u dobiti ili dovodi neko od osnivača u neravnopravan položaj (mada to faktički postoji u privilegovanim akcijama ili u dvostrukom pravu glasa). Ova klauzula može obuhvatati i fiksno označavanje procenta za obračunavanje dividende zavisno od dobiti, što je, takođe, nedopustivo. Učešće u dobiti je, znači, nešto šire od same dobiti, to je u stvari učešće u riziku poslovanja212.4. Jasna namera, odnosno volj a članova da se u društvo udruže, ili kako se to obično naziva "affectio societatis" je upravo ono što razlikuje člana od nečlana i jednog od drugog člana. Kod nekih je volja jače izražena, kod drugih je slabije. Intenzitet zavisi i od tipa društva koje je u pitanju. Ovaj element je po nekim autorima213 upravo ono što otkriva postojanje društva, reguliše njegov život i omogućuje razlikovanje društva od sličnih instituta.Pored ovih elemenata za određivanje pojma i osnovnih obeležja društva bitno je istaći da po našem pravu ona imaju pravni subjetivitet, a stiču ga momentom registracije, dok u nekim pravima (englesko, američko, nemačko) neki od oblika društva ga imaju, a drugi ne (parinership, npr.). Dakle, ona koja imaju svojstvo pravnih lica, mogu stupati u poslovne odnose, sklapati poslove i obavljati pravni promet, kao što mogu i preuzimati određena prava i obaveze u vezi sa njima.

2.3.2.2.2. Vrste društavaPrivredna društva mogu biti raznovrsna i pojaviti se u raznim oblicima. Naravno da njihova raznovrsnost potiče iz raznovrsnosti kriterijuma na osnovu kojih se prave klasifikacije214.Na osnovu klasične podele ona mogu biti:1. društva lica su ona čiju suštini čine poznanstvo i poverenje članova, njihova neograničena odgovornost za obaveze, opstanak zavistan od svakog člana ponaosob (po pravilu smrt, gubitak poslovne sposobnosti, vodi prestanku društva, a i za ustupanje udela nekom trećem licu potrebna je saglasnot svihVasiljević M., op. cit., str. 63. Vasiljević M., op. cit., str. 63 i 64.. 214 Jovanović V., op. cit, str. 26 i 27.76SUBJEKTI POSLOVANJA

članova)215 i u koja se ubrajaju: 1.1. ortačko društvo (javno trgovačko društvo), i 1.2. komanditno društvo;2. društva kapitala su nepersonalizovana društva u kojima je dominantan kapital, udeli se lako prenose, opstanak i prestanak društva se ne vezuje za ličnost članova, odgovornost nije ličnom imovinom već je u pitanju snošenje rizika poslovanja u visini uloga216 i koja mogu biti: 2.1. akcionarsko društvo, 2.2. društvo sa ograničenom odgovornošću, i 2.3. komanditno društvo na akcije (u nekim pravima i po našem starom pravu).Zavisno od načina određenosti kapitala postoje:1. društva na udele koja sačinjavaju: 1.1. javno trgovačko društvo, 1.2. komanditno društvo, i 1.3. društvo sa ograničenom odgovornošću;2. društva na akcije su: 2.1. akcionarska društva, i 2.2. komanditna društva na akcije.Kada se kao kriterijum pojavi organizaciona struktura (ova je podela potekla iz nemačkog prava) društva mogu biti:1. individualistička; i2. kolektivistička.Ako se kao kriterijum uzme pravni subjektivitet društva mogu biti:1. društva - ugovor nemaju pravni subjektivitet kao što su, npr. u američkom pravu: 1.1. javno trgovačko društvo, 1.2. franšize, 1.3. joint venture; i sl;

2. društva - institucije koje poseduju pravni subjektivitet, kao što su svi oblici društava kod nas i 2.1. corporate u američkom pravu, i 2.2. svi oblici inkorporisanih društava po pravu V. Britanije.U zavisnosti od načina osnivanja ona se mogu pojaviti kao:1. društva sa javnim upisom kapitala, a to su: 1.1. akcionarsko društvo, i 1.2. komanditno društvo na akcije;2. društva bez javnog upisa sačinjavaju: 2.1. javno trgovačko društvo, 2.2. komanditno društvo, 2.3. društvo sa ograničenom odgovornošću, i 2.4. akcioinarsko društvo bez javnog upisa kapitala.215 Vasiljević M., op cit, str. 59.216 Vasiljević M., op. cit, str. 59.77OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

U našem pravu pravile su se i u prošlom veku razlike između raznih oblika trgovačkih društava. Tako, npr. po TZKHS (a sličan mu je i Trgovački zakon za Bosnu i Hercegovinu) predviđeno je postojanje217:1. trgovačka družtva javna;2. družtva komanditska;3. družtva dioničarska; i4. zadruge.Ove podele ukazuju ne samo na raznovrsnost oblika društava nego i na zaokupljenost i teorije i prakse njima. No, bez obzira na postojeće klasifikacije jasno je da postoji više različitih vrsta društava i da su od njih najčešća:1. ortačko (javno trgovačko) društvo;2. komanditno društvo;3. akcionarsko društvo;4. društvo sa ograničenom odgovornošću;5. jednopersonalno društvo;6. komanditno društvo na deonice (akcije); i7. tajno društvo.Prvih pet oblika ovih društava navedena su u Zakonu o preduzećima, a ostala dva su važna zbog pojavljivanja u nekoj od faza razvoja našeg pravnog sistema.

2.3.2.2.2.1. Ortačko društvoMnogi pravni sistemi predvideli su kao poseban vid društava lica javno trgovačko društvo (Offene Handelssgelellchaft, Kollektivesellschaft, societe en nom colectif, societa il nome collectivo, parinership, javno družtvo trgovačko po TKHS), odnosno kako ga naš Zakon o preduzećima naziva ortačko društvo. Po nekim shvatanjima rani oblici ovog društva potiču iz 2000 god. p.n.e.218. U V. Britaniji su bila zastupljena pre nekoliko vekova i Common Law ih je regulisao kao dobro razvijena još u vreme otkrića i kolonizacije Amerike. U svakom slučaju poznaju ga mnogi trgovački zakoni, a u V. Britaniji i SAD doneti su i posebni zakoni o njima (Partnership Act, 1890; Uniform Patrenship Act, 1915.)219. Naše zakonodavstvo regulisalo ga je pre II sv. rata220.Trgovački zakon, Nova ispravljena izdatba zakonskoga članka XXXVII zajedničkoga sabora od godine 1875. uvrštena u XXI. komad sbornika zakonah i naredabah valjanih za kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju, pod br. 44., što je izdan i razposlan dne 30. srpnja 1877., Zagreb, Tiskara Narodnih Novinah, 1877., čl. 61.Kogan I.S., Business Organization, New York, Alexander Hamilton Institute, 1970., str. 11. Do početka XX veka u SAD su, takođe, bila regulisana Common Law. 220 Bartoš M, op. cit, str. 302.78SUBJEKTI POSLOVANJA

Pod ortačkim društvom podrazumeva se društvo koje ugovorom osnivaju dva ili više lica (po pravilu, fizičkih) da pod zajedničkom flrmom vode neko trgovačko društvo, a svako lice poveriocima društva odgovara čitavom svojom imovinom221, odn. kako ih je definisao TZKHS "Trgovačko družtvo javno postaje, kada dvie ili više osobah pod zajedničkom tvrtkom, uz neograničenu i solidarnu obavezu tjeraju obrt trgovački."222 Nešto modifikovanije je i određenje koje se nalazi u UPA (The Uniform Partnership Acff^ po kome su "to udruženja dva ili više lica koje učestvuju, kao suvlasnici, u biznisu" pri čemu se pod licem podrazumevaju pojedinci, druga javna trgovačka društva, akcionarska društva ili druga udruženja224.Jugoslovenski Zakon o preduzećima iz 1996. godine (prethodni ga je nazivao društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću) definisao je ortačko društvo kao "društvo koje se osniva ugovorom dva ili više fizičkih lica koja se obavezuju da, uz sopstvenu neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva, obavljaju određenu delatnost pod zajedničkom firmom"225.Za razliku od nekih prava (francusko, japansko, belgijsko, pozitivno jugoslovensko) u kojima je ovim društvima priznato svojstvo pravnog lica, naše ranije pravo prihvatilo je rešenje anglo-saksonskog i nemačkog prava po kome se to svojstvo ne priznaje, već se ono tretiralo kao pravni posao.Sve u svemu, u našem pravu226 i drugim pozitivnim pravima koja znaju za ovu instituciju, kao karakteristike ortačkog društva navode se:a. ono je društvo nastalo ugovorom ili drugim sporazumom, za čije zaključenje važe pravila ugovora o ortakluku (obligacionog, kod nas), a nekim pravima forma tog ugovora nije bitna (po američkom pravu to može biti i usmeni sporazuma);b. ono ima pravni entitet, te može pod svojom firmom sticati prava i obavezivati se (mada mu se po pravu V. Britanije, Mađarske, Nemačke, starom jugoslovenskom pravu entitet ne priznaje)227;c. minimalan broj članova je dva, dok maksimalan u našem pravu nije određen (u engleskom pravu taj limit je 20);221 Antonijević Z., op. cit, str. 27; Grupa autora, Pravna enciklopedija, op. cit, str. 494.222Paragraf 64 st. 1 TZKHS.Ovaj Jednoobrazni zakon o javnim trgovačkim društvima usvojilo je 49 država SAD, bez Lujzijane, ali su neke od njih

(Alabama, Nebraska) modifikovale zvaničnu verziju unoseći određene lokalne specifičnosti.224 paragraf g drugog dela UPA i paragraf 2 prvog dela UPA.225 Zakon o preduzećima, čl. 105.226 Bartoš M., op. cit., str. 288.Rasprava o personalitetu ovog tipa društava vodi se veoma dugo u našim i stranim pravničkim kragovima, o čemu više kod Mirković Đ., Javna trgovačka društva kao pravna lica, Beograd, Međunarodna knjižarnica, 1945.79OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

d. ono se osniva radi obavljanja neke (privredne) delatnosti, najčešće trgovinske;e. mora imati posebno ime, za koje važe uobičajena pravila (npr. američko pravo određuje da to ime ne sme biti isto ili obmanjujuće slično sa imenom druge firme, u nekim državama ne sme stajati izraz "anđ company", sem ako ne ukazuje na pridodatog partnera i u većini država zahteva se izmišljeno, a ne lično ime partnera, odn. partnerstva). Ono, kod nas, mora imati imena svih članova, više njih ili jednog od njih uz posebnu oznaku "i ostali". Osim toga mora biti i oznaka tipa organizacije (o.d). Naše ranije pravo predviđalo je da firma ovog društva koja ne sadrži porodično ime svih drugara, mora sadržati bar porodično ime jednog, sa obaveznim dodatkom vrste društva (to ne smeju biti imena koja stvaraju obmanu o vrsti i obimu delatnosti, niti to mogu biti izrazi koji označavaju vladaoca, njegovu porodicu, istorijske ličnosti, istorijska mesta i sl. ukoliko za to nemaju posebna odobrenja);f. u većini prava imovina društva se sastoji od sve imovine koju su partneri priložili ili koja je poslovanjem stečena ili iz njegovih fondova (englesko pravo ne priznaje posebnu imovinu ovog društva, već imovinu svakog ortaka ponaosob228). Ulozi mogu biti novac, stvari, prava, rad i usluge, pri čemu se nenovčani ulozi procenjuju i iskazuju u novcu. Po pravilu ulozi ortaka su jednaki229;g. partneri mogu biti različite vrste: opšti (oni koji javno i aktivno učestvuju u vođenju poslova), nominalni (sebe smatraju van partnerstva i dozvoljavaju drugima da ih tako smatraju), tihi (oni koji, iako mogu biti poznati u javnosti kao partneri, ne uzimaju aktivno učešće u poslovanju), tajni (partneri koji imaju aktivno učešće u poslovanju, ali u javnosti nisu poznati kao partneri) ili latentni (oni koji ne uzimaju aktivno učešće u poslovanju i koji ostaju nepoznati javnosti)230. Naše pozitivno pravo nije predvidelo ove razlike;h. odgovornost svih ortaka prema trećim licima je neposredna, solidarna i to celom imovinom i ne može se suprotno ugovarati. Uneti ulozi ne služe kao garancija ili osnova za namirenje potraživanja. Novi član društva odgovara za obaveze društva kao i stari članovi i to se ne može promeniti;i. vođenje poslova obavljaju svi oratci podjednako, sem ako se ne dogovore drugačije, pa se odrede oni ortaci koji će u ime sviju zaključivati poslove i preduzimati određene poslovne operacije. Ukoliko se, pak, odrede pojedini članovi da rade za ostale onda on(i) predstavlja punomoćnika svih ortaka. Poslovodsvo se ne može preneti na treća lica. Svi ili većina članova koji imaju pravo na poslovodstvo to rade samostalno, s tim što drugi članovi mogu uložiti prigovor na kvalitet ili način rada. Ako se ugovorom o osnivanju predvidi da članovi društva ovlašćeni za poslovodstvo postupaju isključivo zajedno, onda svaki član društva za svaki posao mora dati saglasnost, sem u slučaju postojanja opasnosti od odlaganja;228 Charlesworth S., Morse G., op. cit, str. 34.Zakon o preduzećima, čl. 110. 230 Anderson R., Fox I., Twomey D., op. cit., str. 805.80SUBJEKTI POSLOVANJA

j. članovi društva imaju određena prava. Prava, pored prava upravljanja, mogu biti: pravo na učešće u dobiti, odnosno primena pravila da se dobit deli srazmerno udelu; obligaciona prava, odnosno prava koja proističu iz poslovnih odnosa člana sa društvom; pravo informisanja, odnosno da zna detalje o radu i poslovanju i sl; pravo raspolaganja udelom u društvu, odnosno član koji želi da svoj udeo proda trećim licima mora ga prvo ponuditi članovima društva (pravo prvenstva) i tražiti njihovu saglasnost;k. ortaci odgovaraju za ortakluk i nakon istupanja i to za sve poslove koji nisu bili okončani u trenutku napuštanja (po TZKJ do protokolisanja njihovog istupanja iz firme, kao protokolisanje uzima se dan objavljivanja sudskog oglasa u Službenim novinama). Ista pravila važe i za dobit;1. ortaci su, po pravilu, članovi društva, a ne njegovi poverioci, što znači da oni mogu učestvovati u deobi dobiti samo ako je ima, a nemaju pravo na kamatu za uložene delove, kao i pravo svakog ortaka na uzimanje 4% od svog udela u prethodnoj poslovnoj godini bez obzira na dobit, što se tretira kao režijski trošak (npr. staro i pozitivno jugoslovensko pravo);m. poverioci društva namiruju se u slučaju stečaja prvo iz imovine društva, pa potom, ukoliko to nije dovoljno i iz privatne imovine svakog člana, a u skladu sa udelom (slično je bilo i u TZKHS, po kome se "Vjerovnici družtva namiruju u slučaju stečaja ponajpre iz društvene imovine. Iz privatne imovine pojedinih članovah mogu vjerovnici družtva u slučaju stečaja tražiti namirenje onoga samo diela tražbinah svojih, koj nije dostao iz imovine družtvene.").S obzirom da postoji neograničena odgovornost partnera za dugove to ovaj oblik društva biva postepeno potisnut mnogo povoljnijim formama za članstvo, a naročito sa društvima sa ograničenom odgovornošću.Ako bi se, pak, uporedila rešenja data u američkom i engleskom pravu moglo bi se zaključiti da su ona veoma slična, ali da su tokom vremena doživljavala i određene modifikacije. To se najbolje može videti iz sledeće tabele:Tabela 2.1. Karakteristike ortačkog đruštva po američkom, jugoslovenskom pravubritanskom

USA UK SRJ

Karakteristike Partnership Partnership Ortačko društvo

sporazum dve ili više sporazum dve ili više ugovor dva ili više

osoba, kao suvlasnika osoba radi obavljanja fizičkih lica za

u profitu, o posla sa izgledom na obavljanje određene

nastanak preduzimanju biznisa, profit, forma sporazuma delatnosti pod istomforma sporazuma nije nije stroga, može biti firmom, forma

stroga čak i usmena ugovora, sem što je

pismeni, nije stroga

81OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Tabela 2.1. - nastavakUSA UK SRJ

Karakteristike Partnership Partnership Ortačko društvo

prestanak aktima i ukoliko se drugačije pored slučajeva iz

odlukama partnera posebno ne čl. 100 otkazom,

(sporazum, sporazumeju prestaje isključenjem člana,

isključenje, otuđenje, smrću ili bankrotstvom smrću člana, a nije

povlačenje iz partnera ako dragi ne ugovoreno

ortakluka), na osnovu preuzmu njegovo nasleđivanje,

zakona (smrt, partnerstvo ili to urade protokom vremena

bankrotstvo. njegovi naslednici, kojejeugovorom

trajanje nezakon., rat), odlukom suda predviđeno,sudskom odlukom sudskom odlukom

(gubitak razuma, ako je član namerno

duševna bolest, ili iz nepažnje

nesposob., loše prekršio obavezu iz

ponašanje, ugovora,

nepraktičnost, likvidacijom društva

nedostatak uspeha i

pravnih okolnosti)

po zakonu ne mora, na njih se ne odnose firma lična, sadrži

ali može imati pravila o imenu, jer je u imena svih članova,

posebnu firmu, bira se pitanju posao, a ne ili bar jednog i

bilo koje ime, mogu i pravno lice oznaku da se radi o

lična, obično imena ovom tipu društva,

firma svih članova, ili neko kao i dodatke koji

posebno, u nekim moraju ispuniti

državama zabranjen određ. uslove

nastavak "and

company"

ranijenisuuopšte ne poseduje posebnu ima svojstvo

imala entitet, ni danas pravnu sposobnost po pravnog lica

nemaju svojstvo engleskom pravu, po

pravnog lica, ali mogu škotskom ima

da tuže ili budu određenih atributa

pravni položaj tužena pred pravnog lica

- federalnim sudom, da

svojstvo sprovode sve

računovodst.

procedure, da im se

svojina tretira kao

svojina društva, u

dostavljanju podataka

o porezima

82SUBJEKTI POSLOVANJA

Tabela 2.1. - nastavakKarakteristike USA Partnership UK

PartnershipSRJOrtačko društvo

broj članova nema ograničenja u max. broju, min. je 2

ograničen max. broj članova na 20

nema ograničenja u max. broju, min. je2

učešće u dobiti i gubicima

sporazumom se određuje podjednako učešće partnera u dobiti, kao i gubicima, partneri su suvlasnici

sporazumom se određuje podjednako učešće partnera u dobiti, kao i gubicima

zakonom i ugovorom se određuje učešće u dobiti i gubicima, jer su i ulozi jednaki

odgovornost svi partneri su lično odgovorni, celokupnom svojom imovinom

svi partneri su lično odgovorni, za dugove odgovaraju zajednički, po engleskom, a solidamo po škotskom pravu

svi članovi su lično odgovorni neograničeno, neposredno, solidarno i primamo celokupnom svojom imovinom

udeo u kapitalu nema min. ili dozvoljenog iznosa, osnivački udeo može biti u novcu, pravima, stvarima, u poslednje vreme i u uslugama

osnivačka sredstva mogu biti novčani iznosi, prava, stvari, ali ne ulaze u imovinu društva

osnivačka sredstva mogu biti jednaki ulozi u novčan. iznosu, stvarima, pravima, radu i uslugama

upravljanje, vođenje poslova

na osnovu sporazuma, svi partneri vode poslove, ali se mogu zadužiti i određeni članovi

svi partneri su i agenti, odn. svi učestvuju u rukovođenju poslovima društva, ako se drago ne dogovori

poslovima upravljaju svi članovi, odn. jedan ili više članova društva, poseban organ ili lice -prokuristi, odluč. svi ili većina ako je to ugovorom predviđeno

prioriteti u likvidaciji

1. spoljni poverioci, 2. kreditori firme, 3. kreditori individual. partneri, 4. partneri kreditori

1. spoljni poverioci 2. partneri kreditori

1. spoljni poverioci 2. članovi

ustupanje prava interes se može preneti, ali cesionar nema prava partnera bez saglasnosti drugih

udeli u poslu nisu prenosivi sem ako se drugačije ne dogovori

članovi mogu preneti svoje udele određ. trećim licima, ali uz saglasnost ostalih

Naravno, ovo se društvo može i transformisatri u neki drugi oblik, što se obavlja bez prethodne likvidacije. Transformacija se vrši na osnovu odluke koja se donosi na način koji je predviđen ugovorom.83OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

2.3.2.2.2.2. Komanditno društvoKomanditno društvo (Kommanditgeselsschaft, societe an commanđite simple, limiteđ partnership, specialpartnership) je jedan od najstarijih oblika društava i vezuje se za srednji vek i pomorsku trgovinu231. Ovaj tip društva je i u novije vreme veoma omiljen. U nekim zemljama on dobija puni zamah tek sredinom ovog veka, kao što je to slučaj sa SAD, gde je do II sv. rata njihov broj bio mali232 iako je 1916. godine donet i poseban zakon poznat kao ULPA (Uniform Limiteđ Partnership Act) i to pod uticajem francuskog prava koje se primenjivalo u Lujzijani. Nakon toga brzo raste njihov broj, što dovodi čak i do revizije ovog zakona, poznate kao RULPA (Revised Uniform Limiteđ Partnership Act)2^. Interesantno je da je ovaj oblik društva poznat i kod nas u prošlom veku, kad ga je pod nazivom komanditno društvo ili tajni ortakluk234 regulisao Trgovački zakon iz 1860. godine. Isto tako poznaju ga i trgovački zakonici delova Austro-Ugarske, počevši od Ugarske, Hrvatske i Slavonije, Bosne i Hercegovine, pa do Dalmacije. Tako je Trgovački zakon za Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju odredio u članu 125 da "Družtvo komanditsko postaje, kada pri poslu, tjeranu pod zajedničkom tvrdkom, jedan ili više (vanjskih) članovah jamči samo ugovorno oprijedeljenim uložkom imovine, dočim jedan ili više (nutarnjih) članovah nosi neograničenu i solidarnu odgovornost. Glede članovah nutarnjih, ako jih je više, smatra se družtvo ujedno javnim družtvom trgovačkim". Znači, unutrašnji članovi bili su komplementari, a spoljni komanditori.Naravno, i Trgovački zakon za Kraljevinu Jugoslaviju predviđa ova društva kao jedan od tipova, mada se mora ipak konstatovati da im posvećuje mnogo manje pažnje nego drugim. Tako u članu 165 ovaj Zakon određuje da

"Komanditno društvo postoji kada dva ili više lica vode trgovačko preduzeće pod zajedničkom firmom, a odgovornost prema društvenim verovnicima kod jednog ili više drugara ograničena je novčanim iznosom određenim za svakog od njih (komanditori), dok je odgovornost jednog ili više drugara neograničena (lično odgovorni drugari)".Veoma slično ovaj oblik društva definiše i Zakon o preduzećima u članu 168 (kao i prethodni Zakon) smatrajući da je to "društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva (komplementar), a rizik najmanje jednog lica ograničen je na iznos ugovorenog uloga (komanditor)."231 Vasiljević M., op. cit, str. 75, navodi primer takvog ugovora {commenda) iz srednjeg veka koji je zaključivalo neko lice i po kome je predavalo robu ili novac trgovcu ili vlasniku broda, uz rizik koji je bio u visini te sume, kako bi učestvovao u nekom poduhvatu, uz pravo dobijanja dela dobiti koji je iz njega nastao.2321 taj mali broj nastao je pod uticajem Lujzijane, jedne od federalnih država u kojoj je bio snažan uticaj Francuske u čijem pravu je ovaj oblik društva bio poznat.233 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit., str. 678, navode da je RULPA bolje prošao pri usvajanju od strane federalnih država, jer ga je prihvatilo njih 36 (nasuprot 13 za ULPA).234 Bartoš M, op. cit, str. 289.84SUBJEKTI POSLOVANJA

U stvari, kao svodna definicija mogla bi se prihvatiti ona po kojoj komanditno društvoje društvo najmanje dva lica koje posluje (obavlja delatnost) pod zajedničkom flrmom i kod koga postoji dve vrste članova, jedni koji imovinski odgovaraju za obaveze društva celokupnom svojom imovinom, solidarno neograničeno i koji upravljaju njegovim poslovima (komplementari) i drugi koji odgovaraju samo do visine sredstava uloženih u društvo (komanditori)235. Ove dve vrste članova naši raniji autori nazivaju tajni i javni ortaci, pri čemu su komplementari javni ortaci, a komanditori su tajni236.Ovim određenjem pojma komanditnog društva defmisale su se i njegove karakteristike:a. ovo je društvo lica pošto nastaje intuitu personae (iako postoji i neslaganje sa ovim shvatanjem), jer se komplementari u odnosu na društvo pojavljuju sa personalnim osobenostima;b. ovo društvo osnivaju lica, pri čemu komplementari mogu biti samo flzička lica237, a komanditori i flzička i pravna. Ovakvo rešenje postoji u našem pozitivnom pravu238, za razliku od prethodnog zakona po kome su i jedni i drugi članovi mogla biti fizička i pravna lica, strana i domaća. To je istovremeno i osnov za primenu odredbi o ortačkom društvu jer komplementari imaju isti položaj kao ortaci;c. ova lica daju odgovarajuće uloge u komanditno društvo. Mnoga prava, pa i naše predviđaju različite oblike uloga. Tako, komplementari mogu uneti novac, stvari, prava, rad i usluge u društvo, a ulog komanditora je u stvarima i pravima (ako im je vrednost preko $3000 tada procenu vrše osnivači, a ispod toga ovlašćeni procenjivač). Njihov ulog ne može biti u radu i pružanju usluga društvu (slično je postojalo i u TZKJ);d. ono ima pravni subjektivitet i za svoje obaveze, preuzete u pravnom prometu, odgovara svojom i imovinom komplementara;e. minimalan broj članova je, po prirodi stvari, ograničen bar na dva jedan komplementar, a drugi komanditor, jer ukoliko ovih subjekata nema, nema ni ovog oblika društva. Maksimalan broj nije određen kod nas, mada u nekim pravima postoji i ovaj limit;f. ono se osniva za obavljanje neke delatnosti, a koja je to delatnost nije posebno određeno (u američkoj praksi, npr. to je najčešće kupovina i zakup nepokretnosti, najčešće u periodu od 5 ili više godina i nakon toga njena preprodaja; kupovina i zakup skupocene, retke i glomazne opreme; pozajmljivanje novca i hipoteke, mada se sve više pojavljuje i u drugim235 Slično i kod: Jovanović V., op. cit, str. 47; Vasiljević M., op. cit, str. 76; Bartoš M., op. cit, str. 289; Antonijević Z., op. cit, str. 29 i 30.236 Bartoš M, op. cit., str. 289.23' Na njih se primenjuju pravila koja važe za ortačko društvo, odnosno oni imaju isti status kao iortaci. 238 Zakon o preduzećima, čl. 168.85OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

oblastima, kao što su finansije, filmska produkcija, istraživanje i razvoj239, što je u nekim drugim zemljama baš za njih isključeno);g. flrma je personalna, sa zajedničkim navođenjem svih, nekoliko ili jednog komplementara, što se mora i videti tako da ukoliko nisu svi uneti dodaje se "ostali", "drugi", a pored toga se naznačuje i oblik društva ili skraćenica k.d. (TZKJ predviđao je da firma mora sadržati porodično ime bar jednog komplementara, sa dodatkom iz koga se vidi da je u pitanju ovaj tip društva. Ime komanditora ne sme biti navedeno u firmi, a isto rešenje ima i Trgovački zakon za Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju);h. društvom upravljaju (poslovode) komplementari i komanditori se ne mogu protiviti njhivom radu;i. prema komanditoru se mogu primenjivati klauzule konkurencije (ukoliko je to ugovorom predviđeno) i ne mogu imati svojstva niti biti zaposleni u bilo kom drugom preduzeću. Postoji mogućnost da se ovo pravilo primeni i na komanditore (naravno, pod uslovom da je to predviđeno osnivačkim aktom).Dakle, društvo se osniva ugovorom čiji su elementi često propisani, kao što je to bio slučaj i sa našim Zakonom o preduzećima240. Propisivanjem forme i sadržaja osnivačkog ugovora je ona crta po kojoj se naše razlikuje od onih prava koja nisu propisala obaveznu formu, a to znači nisu ni predvidela mogućnost da ova društva poseduju svoj pravni entitet. Tako, osnivački ugovor mora sadržati sledeće: 1) firmu, ime, sedište, odn. prebivalište osnivača; 2) firmu i sedište društva; 3) delatnost; 4) osnivačke uloge; 5) prava, obaveze i odgovornosti osnivača prema društvu i društva prema osnivaču; 6) način raspodele dobiti i snošenje rizika; 7) zastupanje; 8) zaštitu životne sredine; i 9) druga pitanja koja se propisuju Zakonom.

Tabela 2.2. Karakteristike komnditnog društva po američkom i jugoslovenskom pravuKarakteristike USA - ULPA

Limited partnershipUSA - RULPALimited partnership

SRJKomanditno društvo

natanak sporazum dve ili više osoba kao suvlasnika, popunjavanjem sertifikata prihvaćenog od državne uprave

isto kao i po ULPA, jedino što popunjavanje sertifikata čini državni sekretar

ugovor koji zaključuju osnivači, min. elementi ugovora su predviđeni zakonom

trajanje sporazumom ili odlukom suda, povlačenje, smrt ili duševna bolest jednog komplementara, ili prestankom prava dragih, smrt jedinog komanditora

isto kao i po ULPA, sem što se povećava broj aktivnosti komplementara koje mogu dovesti do prestanka

statusne promene, transformacija, primena pravila intuitu personae (otkaz, smrt). protok vremena, odluka suda i likvidacija

239 Clarkson K., Miller R., Jentz G., Cross F., op. cit., str. 678.240 Zakon o preduzećima, čl. 11.86SUBJEKTI POSLOVANJA

Tabela 2.2. - nastavakKarakteristike USA - ULPA

Limited partnershipUSA - RULPALimited partnership

SRJKomanditno društvo

firma imena komplementara i imena komanditora

imena komplem., a ne i imena komand., na kraju obavezna oznaka "limited partner-ship"

imena jednog ili više komple. (ili i oznaka "i ostali"), svih komple. i naznaka vrste društva, ili skraćenicom "k.d."

pravni položaj -svojstvo

nema pravnu sposobnost, odn. nema pravni entitet

nema pravnu sposobnost, odn. nema pravni entitet

upisom ugovora o osnivanju, odn. odluke u sudski registar stiče pravnu i poslovnu sposobnost

broj članova min. 2 (1 komplementar i 1 komanditor)

min. 2 (1 komplementar i 1 komanditor)

min. 2 (1 komplementar i 1 komanditor)

učešće u dobiti i gubicima

po sertifikatu, sem što komanditori učestvuju u gubicima zavisno od uloženog kapitala

isto kao i po ULPA, sem u slučaju izostavljanja provizije u sertifikatu, profiti i gubici raspodeljuju se na osnovu učešća u kapitalu

u skladu sa ugovorom komplementari i komanditori učestvuju u dobiti i gubicima

odgovornost nema ograničenja odgovornosti za komple., a komand. odgovaraju proporcijalno uloženom kapitalu

isto kao i po ULPA kompl. odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze društva, a komand. u srazmeri uloženim sredstvima

udeo u kapitalu gotovina, stvari ili u svim drugim obligicijama, sem u uslugama

kao i po ULPA, ali mogu i usluge

komplementari novac, prava, stvari, rad, usluge, komanditori novac, stvari i prava, ne mogu rad i usluge

upravljanje komplementari imaju jednako pravo glasa, komanditori nemaju pravo glasa niti su subjekti u odlučivanju

isto kao i po ULPA, komanditori mogu da odgovaraju onda kad za to zna treća strana. Akoje agent ili zaposleni komanditor može glasati u skladu sa sertifikatom o prodaji ili prestanku društva

komplementari upravljaju i vode poslove društva ako u ugovoru nije drugačije određeno, komanditori samo u posebnim slučajevima

87OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Tabela 2.2. - nastavakKarakteristike USA - ULPA

Limited partnershipUSA - RULPALimited partnership

SRJKomanditno društvo

prioriteti u likvidaciji

1. spoljni kreditori i komand. kreditori 2. profiti komandit. 3. uloženi udeli komanditora 4. kompl. kreditori 5. profiti kompl. 6. uloženi udeli komplementara

1. spoljni kreditori i komanditori kreditori 2. iznoszakoji su partneri dali pravo da se opozove na osnovu sporazuma o društvu 3. uloženi kapitali oba tipa partnera 4. profiti oba tipa partnera

1. spoljni kreditori i komplementari 2. ostali kapitali i udeli

ustupanje prava isto kao i kod javnih, ukoliko cesionar postane partner to se mora naći u sertifikatu

isto kao i po ULPA, na osnovu sporazuma svih partnera cesionar može postati partner

udeli se mogu prenositi na treća lica samo uz saglasnost svih komplementara i komanditorakoji imaju većinski udeo

Ulog određuje udeo u društvu i prava koja im na osnovu toga pripadaju. Pošto se radi o različitim članovima, to se i njihova prava razlikuju. Ukoliko član svoj udeo želi da prenese na treće lice za to mora imati saglasnost svih komplementara i komanditora sa većinskim udelom241. Ako prodaju svoje udele tada članovi imaju pravo preče kupovine. Obaveze se, takođe, razlikuju od kategorije kojoj lice pripada, tako je zakonom i ugovorom o osnivanju predviđena i obaveza poštovanja zabrane konkurencije (konkurentska klauzula) svom društvu od strane komplementara (isto je i po TZKJ). To se može predvideti i za komanditore pod posebnim uslovima.Komandirno društvo prestaje zbog: protoka predviđenog vremena trajanja; otkaza; odluke članova; odluke suda; spajanja; likvidacije. Smrću komplementara ili padom pod stečaj, po našem pozitivnom pravu, društvo ne prestaje242. Komanditno društvo se može transformisati u neki drugi oblik. Interesantna je transformacija u ortačko društvo ili preduzetnika. To se može desiti ukoliko iz ovog društva istupe svi komanditori. Ukoliko iz društva istupe svi komplementari društvo se može transformisati u društvo sa ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo ili preduzetnika.Zakon o preduzećima, čl. 184. 242Zakon o preduzećima, čl. 186.88SUBJEKTI POSLOVANJA

2.3.2.2.2.3. Akcionarsko društvoAkcionarsko ili deoničarsko društvo (societe anonyme ou par actions, Aktiengesellschalft, Companies limiteđ by shares, Joint stock company, Joint Stock Corporation, bezimeni ortakluk po Trgovačkom zakoniku Kraljevine Srbije iz 1880. godine, akcionarsko društvo po Zakonu o akcionarskim društvima za Srbiju i Crnu Goru iz 1896. godine, družtvo dioničarsko po TZKHS, deoničarsko društvo po TZKJ) je oblik poslovnih organizacija243, odnosno društava koji je bio jedan od najzastupljenijih u XIX veku (naročito popularan u SAD), mada se pojavio još u XVIII veku., pa i ranije244. Računa se da se sa prvim "komercijalnim kompanijama", kao pretečama, englesko pravo srelo još u XIV veku. One su se bavile trgovinom, ali svaki član je trgovao za sopstveni račun. To je trajalo sve do XVII veka kada se pojavljuju prve "joint stock companies" koje su kao "akcionarska" društva osnivana za trgovinske organizacije i u kojima je svaki član uživao beneficije proistekle iz fmansijskog uspeha osnovanog društva. Kasnije se ove kompanije počinju zasnivati i na osnovu kraljevske povelje ili pojedinačnih akata parlamenta. Sredinom XIX veka u Engleskoj se donosi i poseban zakon (Joint Stock Companies Act, 1844.), po kome se pojavljuju registrovane kompanije, mahom tipa akcionarskog društva. Potom se u Engleskoj donosi novi Joint Stock Companies Act (1856.) po kome se, između ostalog, predviđa potvrda o udruživanju (Memorandum of Association) i klauzule o udruživanju (Articles of Association), kao preteče modernog konstituisanja ovih društava245. Kasnije se donosi čitav niz zakona kojima se konsoliduje englesko zakonodavstvo vezano za postojanje društava i njihovih određenih formi, pa i akcionarskih246.No, nikako ne treba zanemariti činjenicu da ova društva imaju veoma lepu tradiciju i kod nas. "Akcijsko pravo" u Srbiji razvijalo se skoro pedesetak godina prošlog veka, a pravi procvat doživelo je donošenjem Zakona o akcionarskim društvima za Srbiju i Crnu Goru (ZADSCG). Ovaj zakon bio je sačinjen po ugledu na ugarski trgovački zakon (istovetan Trgovačkom zakonu za Kraljevinu Hrvatsku i Slavoniju, važio je i za Vojvodinu, a veoma sličan bio je i za Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju i Dalmaciju), austrijski iz 1862. godine, nemački iz 1870. godine, kao i francuski i belgijski. Smatralo se, opravdano, da je ovaj srpski zakon bio potpunija i modernija varijanta u ono vreme od zakona koji su mu bili uzor.Ni kasniji naši zakoni nisu zanemarivali tuđa iskustva. Tako je za rešenja vezana za akcionarska društva po Trgovačkom zakoniku Kraljevine Jugoslavije evidentan bio243 Kogan I.S., op. cit, 1970., str. 36.244 Charlesworth S. Morse G., op. cit, str. XIX, Tables of Statutes. 24^ Goldenberg P., Cane L., op. cit, str. 1.246 Dj-akuiić M., Drakulić R., Esencijalne forme poslovnih organizacija u anglo-saksonskom pravu, Zbornik radova: Strategija investiranja i metodologija ocenjivanja investicionih projekata, Beograd, FON, Centar zaupravljanje ivesticijama, 1993., str. 95-127.89

OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

uticaj poljskog zakona o deoničarskim društvima, lihtenštajnskog, italijanskog, nemačkog, mađarskog i švajcarskog247.U literaturi i pozitivnom zakonodavstvu postoje različite definicije ovih društava. ZADSCG, npr. definisao je akcionarsko društvo kao "ono, koje s glavnicom unapred određenom i podeljenom na delove jednake vrednosti - akcije - i u kome učesnici sudeluju i odgovaraju samo svojim ulozima"248. TZKHS, pak, propisuje "Kao družtvo dioničarsko smatra se družtvo, koje se sklopi s glavnicom u unapried ustanovljenom i sastojećom iz dionicah (cielih ili na dielove razstavljenih) opredieljenog broja i jednake vriednosti, i pri kojem vlasnici dionicah jamče samo do iznosa dionicah svojih"249. TZKJ određuje da "Deoničarsko društvo ima pravilima određenu i na jednake delove (deonice) podeljenu glavnicu (osnovna glavnica), u kojoj svaki drugar (deoničar) učestvuje sa po jednom ili više deonica". Čini se da najneodređenija zakonska definicija postoji u našem važećem Zakonu o preduzećima koji pod ovim društvom podrazumeva "društvo koje osnivaju pravna, odnosno fizička lica radi obavljanja delatnosti, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti."250.Ni definisanje eminentnih pravnika nije u potpunosti međusobno identično. M. Zebić u komentaru ZADSCG, kritikujući zakonsko opredeljenje za akcije koje su "jednake vrednosti" i smatrajući da to i nije najbolje rešenje, dalje, daje pojam akcionarskog društva u pravnom smislu podrazumevajući pod njim, u suštini, ugovor koji zaključuju akcionari da zajedničkim sredstvima rade i srazmerno svojim udelima dele dobit ili štetu ukoliko ona nastane poslovanjem251. Veoma sličnu definiciju nalazimo kod M. Bartoša252 po kome se pod akcionarskim društvom podrazumeva pravno lice - udruženje kapitala, sa unapred određenom glavnicom i podeljenom na jednake vrednosti - akcije, i u kome pojedinci učestvuju i odgovaraju srazmerno svojim ulozima. V. Jovanović253, pak, deoničarska društva definiše kao "udruženje više licaradi učešća u nekom preduzeću putem određenog kapitala, koji se unosi kupovinom deonica (akcija) koje predstavljaju delove unapred utvrđene glavnice društvenog kapitala". Z. Antonijević254 umesto definicije daje karakteristike ove vrste trgovačkih društava, navodeći sledeće: "a) svako društvo ima osnovnu glavnicu (osnovni kapital) određenu statutom društva (odnosno zakona); b) osnovna glavnica društva podeljena je na jednake delove (akcije, deonice); c) članovi društva nemaju nikakve lične odgovornosti prema poveriocima društva, nego su samo dužni da uplate uloge određene statutom društva."U to vreme ovi su zakoni bili najbolji u Evropi.248 ZADSCG, čl. 1.249 TZKHS, čl. 147.Zakona o preduzećima, čl. 187.251Zebić M., Akcijsko pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Komentar Zakona, Beograd, 1928., str. 2.252 Bartoš M, op. cit., str. 289 i 290.253 Jovanović V., op. cit, str. 29.254 Antonijević Z., op. cit, str. 32.90SUBJEKTI POSLOVANJA

Novije određenje može se naći kod M. Vasiljevića255, koji, takođe, pribegava zakonskoj defmiciji dopunjenoj sa šest karakteristika: "Prvo, akcionarsko društvo je društvo kapitala. Drugo, akcionarsko društvo posluje pod realnom firmom, a izuzetno pod personalnom firmom dominantnog akcionara. Treće, akcionarsko društvo je pravni subjekt koji ima svoju imovinu, sa kojom u potpunosti odgovara za obaveze koje preuzima u pravnom prometu prema trećim licima. Četvrto, akcionarsko društvo ima fiksnu glavnicu. Peto, osnovna glavnica društva je podeljena na akcije, određene nominalne vrednosti izražene u novcu. Šesto, akcionarsko društvo je trgovačko društvo bez obzira na predmet poslovanja."Kao svodno određenje moglo bi se, dakle, pod akcionarskim društvom, definisati društvo više lica (pravnih i/ili fizičkih, domaćih i/ili stranih) koje posluje (obavlja privrednu delatnost) pod zajedničkom flrmom (realnom) sa određenim kapitalom, koji se unosi kupovinom akcija, a koje predstavljaju delove, unapred utvrđene, glavnice (osnovna glavnica) kapitala društva.Dakle, za ovaj tip društva, kod nas sada, karakteristično je sledeće256:a. to je društvo kapitala, odnosno bitan je skup kapitala izražen u akcijama i koje su alikvotni delovi cele glavnice;b. ono posluje pod realnom firmom koja u sebi nosi oznaku oblika društva ili skraćenicu a.d. (TZKJ je predviđao da je to firma prema predmetu delatnosti i sa naznakom vrste društva);c. ono poseduje pravni subjektivitet, odnosno ono je pravni subjekt od momenta registrovanja i koji, imajući svoju imovinu, odgovara za obaveze preuzete u pravnom prometu;d. osnovna glavnica u a.d. je fiksna i podeljena na jednake akcije određene nominalne vrednosti izražene u novcu, s tim da je minimalna određena zakonom i mora se čuvati neokrnjena u toku postojanja društva (TZKJ je predviđao da pored minimuma osnovne glavnice postoji i minimum na koji glasi akcija, a za one od posebnog interesa to je polovina od uobičajene);e. broj akcionara nije limitiran, mada je po nekim pravima, kao i našem ranijem zakonodavstvu postojalo određivanje najmanjeg broja lica potrebnih za osnivanje (5 deoničara osnivača po TZKJ, 10 po ZADSCG, 2 za javne kompanije u Engleskoj, 5 u Nemačkoj, 2 u Austriji);f. osnivači mogu biti flzička i/ili pravna lica, domaća i strana257, što nije opšteprihvaćeno pravilo u našim prošlim zakonima, niti u drugim zemljama (tako je u nekim državama SAD ranije izričito bilo zabranjeno da se pravna255 Vasiljević M., op. cit., str. 97-99.256 Vasiljević M., op. cit., str. 198 i 109; Kogan I. S., op. cit., str. 38.257 Pod stranim pravnim licima podrazumevaju se u smislu člana 2 Zakona o stranim ulaganjima, Službeni list SRJ br. 79/94, 29/96., "strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu, strano fizičko lice, jugoslovenski državljanin sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu dužim od godinu dana, preduzeće u kome je učešće stranog kapitala veće od 51% i preduzeće koje je

strano lice osnovalo u Jugoslaviji."91OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

lica pojavljuju kao osnivači, slično tome ZADSCG posredno isključuje pravna lica). Kad su u pitanju strana lica (pravna i/ili fizička) ona se, u principu, mogu pojaviti kao osnivači ili ulagači i to na način i pod uslovima koji važe za domaća. Međutim, sasvim opravdano, postoje i ograničenja oblasti u kojima se mogu naći kao osnivači, samostalno ili u zajednici sa drugim stranim licima (npr. u oblasti proizvodnje i prometa oružja, javnog informisanja, sistema veza - telekomunikacioni objekti međunarodnog i magistralnog značaja, mreže sa integrisanim uslugama i satelitske telekomunikacije, ako se time narušava jedinstvo sistema, niti na području koje je prema odredbama saveznog zakona, određeno kao zabranjena zona), ali se može pojaviti kao suosnivač sa domaćim licima, pri čemu ne može steći pravo većinskog učešća u upravljanju258); ig. uvek je u pitanju trgovačko društvo bez obzira kakav je predmet (može biti i humanitarni, kulturni i sl.).Akcionarsko društvo nastaje na osnovu ugovora o osnivanju, koji se registruje kod nadležnog suda, i statuta. koji se podnosi pri registraciji. Sadržaj ugovora i statuta predviđen je odgovarajućim zakonom. Po našem važećem Zakonu o preduzećima i Zakonu o stranim ulaganjima259, ugovor o osnivanju mora da sadrži, ako je u pitanju mešovita svojina: 1) firmu, sedište, delatnost; 2) firmu osnivača i adresu osnivača; 3) osnivački ulog; 4) prava, obaveze i odgovornosti osnivača; 5) uslove i način utvrđivanja i raspoređivanja dobiti i rizika; 6) zastupnika; 7) zaštitu životne sredine; 8) druga pitanja bitna za osnivanje. Takav je sadržaj i akta o osnivanju ukoliko se radi i o privatnoj svojini. Statut je, isto tako, formalan i njegov sadržaj je propisan Zakonom260. On mora da sadrži: 1) firmu i sedište; 2) predmet poslovanja; 3) iznos osnovne glavnice, nominalnu vrednost akcija, njihov broj, rok upisa i uplate, visinu kamate koja se plaća kod prekoračenja roka uplate, vrstu akcija i način prenosa; 4) izbor, opoziv i delokrug organa društva; 5) način sazivanja skupštine i donošenja odluka; 6) način potpisivanja finne; 7) zastupanje; 8) raspodelu dobiti i snošenje gubitaka; 9) rezerve; 10) posledice propuštanja uplate akcija ili neblagovremene uplate; 11) zaštitu životne sredine; 12) način promene oblika draštva; 13) prestanak društva; i 14) ostala pitanja predviđena zakonom. Ovo su obavezni sadržaji statuta, ali Zakon ide dalje i predviđa fakultativne odredbe među kojima su261: poseban ugovor koji se odnosi na nenovčani ulog i posebna258 Zakon o stranim ulaganjima, čl. 7.2^"Zakon o stranim ulaganjima, čl. 20., "Ugovor, odnosno odluka o osnivanju preduzeća sadrži odredbe o: 1) firmi i sedištu preduzeća; 2) imenu, odnosno firmi i adresi, odnosno sedištu osnivača; 3) delatnosti preduzeća; 4) osnivačkom ulogu; 5) pravima, obavezama i odgovornostima osnivača prema preduzeću i preduzeća prema osnivaču; 6) uslovima i načinu raspoređivanja dobiti i snošenju rizika; 7) zastupniku preduzeća; 8) zaštiti životne sredine; 9) trajanju ugovora, odnosno odluke o osnivanju. Ugovor, odnosno odluka o osnivanju, zavisno od oblika preduzeća koji se osniva, sadrži i drage odredbe u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća, kao i druge odredbe o kojima se sporazumevaju osnivači.260 Zakon o preduzećima, čl. 219., st. 1.261 Zakon o preduzećima, čl. 219., st. 2.92SUBJEKTI POSLOVANJA

prava osnivača ili trećih lica, vrste obveznica i prava njihovih nosilaca, povlačenje akcija (mogućnost i ovlašćenja), ovlašćenja upravnog odbora vezana za povećanje osnovnog kapitala, ograničenje prenosa akcija na ime, i sl.Po našim ranijim zakonima sadržina akcionarskog ugovora bila je određena pravilima, njih su određivali osnivači, a odobravali odgovarajući ministri. Danas se pravila, u suštini, određuju statutom. Sadržaj statuta ne podleže prethodnoj verifikaciji od strane nekog drugog tela osim nadležnog registarskog suda. Ovo je svakako korak u nazad, iako opravdavan racionalnošću i olakšavanjem procedure, jer bi prethodno razmatranje bilo još jedna stepenica u proveri dozvoljenosti i opravdanosti osnivanja. No, ukoliko bi se želela uporediti pravila koja se u "dva ravnoglasna primerka projekta društvenih pravila" po ZADSCG podnose sa sadašnjim obaveznim odredbama statuta, može se videti da su preciznost i detaljnost na strani ranijih zakona.Sam postupak osnivanja odvija se kroz šest faza262:♦ zaključivanje ugovora o osnivanju;♦ obrazovanje osnivačkog odbora;♦ upis akcija;♦ uplata akcija;♦ sazivanje osnivačke skupštine; i♦ registracija.U mnogim pravima, kao i kod nas ranije, da bi se akcionarsko društvo moglo osnovati nužno je odobrenje, odnosno dozvola nadležnog tela (ministra za trgovinu i industriju, ministra narodne privrede, Privrednog saveta) za sva ili samo za neka (TZKJ predviđa263 neophodnost prethodnog odobravanja za bankarske i druge kreditne poslove, gradnju i eksploataciju javnih železnica, vazduhoplovstvo, PTT i otpravnih radio stanica i iseljeničke poslove). Sistemom koncesija želela se obezbediti kontrola osnivanja i postojanja ovih društava, ali i raznih aktivnosti koje su se "prikrivale" iza njih. Tako je, npr. ovo bio način da strana trgovačka i industrijska preduzeća prodaju svoju robu izbegavajući plaćanje poreza, odobrenja za nabavku, ličnih obaveza stranih predstavnika i sl. Ne samo da je za osnivanje bila potrebna dozvola, nego je ona često važila određeno vreme (TZKJ, kao i ZADSCG predviđaju samo godinu dana). I pozitivno jugoslovensko pravo takođe poznaje sistem koncesija, ali samo za strana lica koja ulažu ili osnivaju preduzeća u Jugoslaviji. Takve koncesije traju 30 godina264, Daju ih nadleži262 Jovanović V., op. cit, str. 31 i 32.263Paragraf 185 TZKJ.264Zakon o stranim ulaganjima u čl. 20b predviđa da "Stranom licu može se odobriti da izgradi, upravlja i transferiše (B.O.T. - Build, Operate and Transfer) određeni objekat, postrojenje ili pogon ili objekte infrastrukture i komunikacija, pod uslovima utvrđenim tim odobrenjem, u trajanju do 30 godina. Istekom ugovorenog roka i ugovorenih uslova, objekat, postrojenje ili pogon

iz stava 1. ovog člana postaje državna svojina.93OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

organ nakon raspisane javne licitacije265. Da bi se dobila neophodno je da je "korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi, odnosno obavljanje delatnosti obezbeđuje održavanje tehničko-tehnološkog jedinstva sistema, njegovo efikasno funkcionisanje, racionalno upravljanje i da se ne ugrožava životna sredina."266. Pored toga, sve promene ovakvog preduzeća, ugovor o koncesiji i ugovor o kupovini akcija, prijavljuju se saveznom organu nadležnom za ekonomske odnose sa inostranstvom267.Međutim, i dalje je prisutno izostavljanje mnogih rešenja koja postoje u drugim pravnim sistemima, kao i u našim ranijim zakonima, naročito kod postupka osnivanja, kod koga je ostalo mnogo nerešenih pitanja i mogućnosti za različita tumačenja.Način osnivanja može biti različit: sukcesivni ili simultani (oba je propisao i TZKJ). Simultano osnivanje znači da sami akcionari osnivači preuzimaju akcije, a na osnovu pravila društva. Ako je u pitanju sukcesivan način tada akcionari osnivači zadržavaju samo jedan deo akcija, a ostatak, javnim pozivom, otkupljuju druga zainteresovana lica. Po ranijem Zakonu o preduzećima postojao je i treći oblik -kvalifikovani način po kome se za jedan deo povlašćenih akcija predviđala mogućnost da akcionari umesto novca unose druga novčana davanja (predmete i prava), što se, naravno, mora posebno predvideti pravilima društva.Akcije268, kao speciflčne prenosive hartije od vrednosti svom donosiocu (vlasniku) daju pravo na učešće u dobiti i upravljanju društvom koje je akcije izdalo, odnosno emitovalo269, predstavljaju granicu odgovornosti nosioca i osnovu za upravljanje. Takođe, one predstavljaju osnovu za određena prava i obaveze akcionara. Kao najčešća prava akcionara270 se navode:• imovinska - pravo aktivnog učešća u dobiti - dividenda, pravo udela u likvidacionoj masi, pravo prioritetne kupovine akcija, pravo raspolaganja akcijama;• lična - pravo izbora u organe društva, pravo glasa u skupštini, pravo indirektnog nadzora, pravo postavljanja pitanja organima društva, pravo informisanja u pogledu poslovanja, pravo žalbe i sl;265 Član 20g. Zakona o stranim ulaganjima dalje precizira: " ... Uz prijavu za učešće na licitaciji, pored podataka utvrđenih za učešće na licitaciji, podnose se i podaci o vremenu korišćenja, uslovima i načinu korišćenja, naknadi za korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi, uslovima predaje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi odnosno objekta po završetku korišćenja, podaci o bonitetu stranog lica, kao i podaci o drugim uslovima u pogledu prava i obaveza ugovornih strana." Zakon o stranim ulaganjima, čl. 20d.267Zakon o stranim ulaganjima, čl. 21., 22.268 Akcije po čl. 12. Zakonu o hartijama od vrednosti predstavljaju "hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva". Jovanović V., op. cit., str. 33.270 Vasiljević M., op. cit., str. 109-112.94SUBJEKTI POSLOVANJA• poverilačka - ako stupi u određene obligacione odnose na osnovu njih može sticati određena prava;• specijalna - nastaju na osnovu ugovora o osnivanju i statuta, a mogu biti, npr. pravo konvertovanja akcija, pravo na participativnu prioritetnu dividendu.Naše ranije zakonodavstvo predviđalo je i različite rodove deonica i na osnovu toga i različita prava deoničara (TZKJ je predvideo prvenstvene i radničke deonice). Obaveze akcionara su, pre svega, obaveza uplate upisanih deonica, dodatnih uplata kad su u pitanju akcionari sa prioritetnim akcijama, dodatnih činidbi, kao i određene obaveze kao članova organa upravljanja društva i sl.Akcija ima više vrsta271. Tako one mogu biti: na ime ili na donosioca. Akcije na ime se izdaju pre celokupnog plaćanja ili pre privremenih akcija. Mogu se izdati i pri upisivanju akcija onih akcionara koji zaključuju ugovor sa sporednim činidbama. Akcije na donosioca su najčešći oblik akcija.Zavisno od redosleda izdavanja pojavljuju se: osnivačke (obična akcija s pravom na glas. Ona glasi na ime, prenosi se punim indosamentom i daje druga prava u skladu s odlukom o emisiji, uključujući i pravo preče kupovine akcije sledećih emisija272) i akcije sledećih emisija.Ukoliko je u pitanju pravo učešća onda se pojavljuju: obične (redovne273) i prioritetne (povlašćene274) akcije. Ove druge mogu biti: kumulativne (daju prioritetno pravo na isplatu svih dividendi koje nisu isplaćene pre nego što se isplate imaoci običnih akcija), participativne (daju pravo i na isplatu dividendi koje pripadaju imaocima običnih akcija, pored utvrđene prioritetne dividende), i zamenljive (konvertibilne, daju pravo imaocu da ih može pretvoriti u običnu akciju, u skladu sa odlukom o emisiji akcija275).

Takođe, postoje akcije sa istim pravima i koje čine jednu klasu: obične, prioritetne, sa pravom glasa i bez prava glasa.271 Zakon o hartijama od vrednosti, Službeni list SRJ, br. 26/95, 28/96, 59/98., čl 21.272 Zakon o hartijama od vrednosti, čl. 22.Zakon o hartijama od vrednostim čl. 23., predviđa da "Obična akcija daje pravo na učešće uupravljanju, pravo na učešće u dobit akcionarskog društva i pravo na deo likvidacione mase, uskladu s odlukom o emisiji." 274Zakon o hartijama od vrednosti, čl. 24. određuje da "prioritetna akcija daje pravo prvenstva naisplatu dividende u odnosu na obične akcije, na raspodelu likvidacione mase i na naplatu izstečajne mase u slučaju stečaja akcionarskog društva." 275 Zakon o hartijama od vrednosti, čl. 24.95OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Akcionarskim društvom, kao i ostalim društvima i preduzećima, upravljaju sledeći organi276:1. Skupština (zbor akcionara) je najviši organ upravljanja i organ vlasnika sredstava u kome, pored akcionara, mogu da učestvuju i predstavnici zaposlenih. Ima više vrsta skupštine, ali je zakonska podela na: osnivačku, redovnu, vanrednu i specijalnu277. Osnivačka skupština278 je vezana za društvo koje nastaje sukcesivno javnim

upisom akcija. Ona donosi određene akte, bira prve organe, odlučuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivačima i sprovodi pojedine radnje bitne za pravno nastajanje društva, i njihovim završavanjem ona prestaje da postoji. Mora se sazvati u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija. Saziva se oglasom najmanje 15 dana pre održavanja. Za odlučivanje neophodno je prisustvio više od polovine upisnika koji imaju više od polovine upisanih i uplaćenih akcija. Ako nema kvoruma na prvom i ponovljenom sastanku smatra se da osnivanje društva nije uspelo. Odlučivanje je većinom glasova po osnovu uplaćenih akcija. Redovna skupština se saziva najmanje jedanput godišnje. Vanredna skupština se saziva po potrebi, po pravilu u hitnim situacijama. Obe ove skupštine su opšte. Njihov delokrag je određen opštim odredbama koje se odnose na skupštinu bilo kog društva, ali obuhvata, takođe, i: promene prava vezana za pojedine klase i vrste akcija, ostvarivanje zahteva društva prema članovima uprave, nadzornog i upravnog odbora u vezi sa naknadom štete nastale pri osnivanju i zastupanju društva u sudskim postupcima protiv članova uprave279. Specijalnu skupštinu sazivaju akcionari sa prioritetnim akcijama. Ona je vanredni organ akcionara koji nemaju prava glasa u redovnoj skupštini, a čija se prava žele zaštititi. Odluke opšte skupštine postaju punovažne nakon dobijanja saglasnosti od strane specijalne. Skupština, u stvari, donosi najvažnije odluke vezane za sudbinu uloženih sredstava, raspolaganje kapitalom i dobitima, postavljanje i razrešenje članova upravnog odbora, povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, kao i prestanak postojanja društva, kako je to predviđeno Zakonom280. I pored jednakog prava akcionara u skupštini odlučujuću reč imaju oni koji su vlasnici "kontrolnog" paketa akcija, kao većeg procenta ukupnih akcija (TZKJ276Zakon o preduzećima, kako ističe Milan Pavić, predviđa obavezne i fakultativne organe, a što zavisi od načina na koji je društvo osnovano, dalatnosti, osnivača, oblika svojine, broja zaposlenih i broja akcionara. Za simultano osnovana društva obavezni organi su: skupština i direktor. U sukcesivno osnovanim: skupština, upravni odbor i direktor. Kad su u pitanju javna akcionarska društva obavezni organi su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, što je slučaj i sa društvima sa kompletnim društvenim kapitalom. Ako akcionarsko društvo ima više od 100 zaposlenih obavezni su nadzorni i upravni odbor. Više kod Pavić M., Sistemi uprave akcionarskog društva, Pravni život, br. 10/97., str. 918-921.277 Novaković S., Skupština akcionarskog društva, Pravni život, br. 10/97., str. 925.278 Zakon o preduzećima, čl. 211-217. Zakon o preduzećima, čl. 249.280 Zakon o preduzećima, čl. 61; TZKJ, čl. 251.96SUBJEKTI POSLOVANJA

predviđa da svaki deoničar ima jedan glas, a pravilima se može broj glasova imaoca ograničiti, ali samo podjednako za podjednak broj deonica), s tim da nema pozajmljivanja i posluge uzetih akcija kao učešća u glasanju. Ranije naše pravo predviđalo je i ograničavanje prava glasa zbog nastupanja određenih činjenica, a koje mogu štetiti društvu, kao što su: suprotni interesi, saradnja u upravljanju i sl.2. Upravni odbor je organ upravljanja koji postavlja i razrešava direktora, donosi opšte akte, priprema predloge odluka za skupštinu i izvršava njene odluke, stara se o pripremi godišnjih obračuna i usvaja periodični obračun, priprema godišnje računovodstvene iskaze, izveštaje o poslovanju i sprovođenju poslovne politike, predlaže raspodelu dobiti, bira predsednika upravnog odbora (iz svoga reda), daje uputstva i smernice za rad direktora, odlučuje o trajnoj poslovnoj saradnji i povezivanju sa drugim preduzećima, donosi investicione odluke, odlučuje o raspolaganju akcijama i udelima, odlučuje o osnivanju novih preduzeća i obavlja druge poslove utvrđene zakonom, osnivačkim aktom i/ili statutom. Raniji Zakon predviđao je da se upravni odbor sastoji najmanje od tri člana, a da će se statutom utvrditi tačan broj (TZKJje predviđao maksimalno 15 članova, ako je samo jedno lice tada mora biti državljanin Kraljevine, a predviđen je i krug lica koja ne mogu biti članovi, jer su iz drugog društva, pod stečajem, koje je izgubio "časna prava" i sl). U odredbama pozitivnog Zakona nema sastava upravnog odbora, te se može zaključiti da se to predviđa satutom i/ili aktom o osnivanju, a za posebne tipove ovih društava i posebnim zakonima. Odgovornost, lojalnost članova i nagrađivanje su sadržaji koje je naše zakonodavstvo propustilo da reguliše statutom, za razliku od drugih prava, kao i našeg ranijeg Trgovačkog zakonika.3. Direktor, kao organ poslovođenja je nadležan za organizovanje i vođenje procesa rada i poslovanja i zastupanje društva prema trećim licima. Za svoj rad odgovoran je skupštini, a odgovoran je i za zakonitost rada društva. Način imenovanja, za razliku od prethodnog Zakona, novi Zakon nije razradio, kao ni uslove i način imenovanja, već je to ostavio opštim aktima. Sličan je problem i sa mandatom. Naime, ni Zakon o preduzećima, ni Zakon o osnovnim pravima iz radnog odnosa281 ne propisuju ništa u vezi sa mandatom. Jedino što odluka o imenovanju i razrešenju mora biti doneta na sednici organa upravljanja282. TZKJ je ove poslove poveravao pojedinim članovima uprave, obrazujući i posebne odbore (izvršne odbore) ili odseke za vođenje pojedinih grana. Zakon o preduzećima predviđa da se može formirati izvršni odbor direktora, ukoliko je to određeno statutom283. To je istovremeno i jedna od najnedifinisanijih institucija u propisima vezanim za društva. Ovo telo se samo spominje kao fakultativni organ i verovatno je pomoćni i izvršni organ. Njegov sastav i izbor ostao je krajnje maglovit. Posredno se može tumačiti da njegovi članovi mogu biti i članovi upravnog281 Službeni list SRJ, br.29/96.Vinčić M., Imenovanje i razrešenje direktora preduzeća, Pravni život, br. 10/97., str. 954. 283 Zakon o preduzećima, čl. 60.97OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

odbora i to do 1/3284. Takođe, neizvesno je ko imenuje ovaj odbor. Postoje mišljenja da je to direktor285. Drugi autori smatraju da bi to mogao biti i upravni odbor.4. Nadzorni odbor je nadzorni organ koji vrši neposrednu internu kontrolu (po TZKJ nadzorni odbor ili revizijsko povereništvo je interno telo, a nadzor se može poveriti i udruženju za revizije, kao spoljnjem telu). U mnogim zemljama, naročito kontinentalnog prava, ovaj organ je obavezan i ne vrši samo nadzor već je i organ uprave jer bira članove upravnog odbora, određuje visinu njihovih primanja, ali što je još važnije defmiše poslovnu politiku društva. U anglosaksonskom sistemu ovaj organ nije predviđen, već se nadzor vrši od strane eksternog organa, koga imenuje skupština286. Po odredbama našeg Zakona287 ovaj organ vrši nadzor nad zakonitošću rada

uprave i izvršnog odbora direktora, pregleda periodične i godišnje obračune i utvrđuje da li su u skladu sa propisima, utvrđuje valjanost poslovnih knjiga i drugih dokumenata i usklađenost sa propisima, izveštava o godišnjim računovodstvenim iskazima i izveštajima o poslovanju, daje mišljenje o predlozima za raspodelu dobiti, razmatra izveštaje revizora i obavlja druge poslove ukoliko je to predviđeno zakonom, osnivačkim aktom i/ili statutom. Ranije zakonodavstvo imalo je veoma precizne odredbe ne samo o broju članova, sposobnostima, izboru, trajanju dužnosti, već i o načinu obavljanja tih poslova i ograničenjima koja važe (TZKJ članovi 309 - 322; ZADSCG članovi 48 - 55). Pozitivni propisi predviđaju da se ovaj odbor sastoji najmanje od 3 člana, a maksimum se određuje statutom. Članovc bira skupština iz reda akcionara i drugih lica izvan društva, zajedno sa članovima koji su predstavnici zaposlenih. Prilikom odlučivanja nužan je kvorum od najmanje 1/3 članova, a odluke se mogu doneti samo većinom glasova prisutnih. Zanimljivo je da je Zakon o preduzećima u članu 275. stav 2., predvideo da se donošenje odluka može vršiti i pismeno, telefonski, telegrafski ili korišćenjem drugih tehničkih sredstava (i elektreonski) ukoliko se tome ne suprotstavi ni jedan član, ali nije predvideo na koji se način utvrđuje verodostojnost poslate poruke. Rad ovog organa morao bi biti nezavisan od uticaja drugih organa, a što se vidi i iz toga da je direktno vezan za skupštinu koju obaveštava o svojim nalazima. I ne samo to, već je on čak može i sazivati.5. Raniji Zakon o preduzećima predvideo je i radnički savet kao organ koji je bio nama svojstven. On je predstavljao organ participacije radnika. Starao se o ostvarivanju samoupravnih prava zaposlenih, a na osnovu zakona, statuta, pravilnika i kolektivnog ugovora. Po novom Zakonu predviđeno je učešće radnika u upravljanju društvom ali kroz učešće u upravnom i nadzornom odboru ili savetu zaposlenih. Naime, kad su u pitanju akcionarska društva sa284Zakon o preduzećima, čl 267., st. 4. 285 Pavić M., op. cit., str. 921.Radonjić D., Nadzorni odbor akcionarskog društva, Pravni život, br. 10/97., str. 956. 287Zakon o preduzećima, čl. 64.98SUBJEKTI POSLOVANJA

većinskim društvenim kapitalom, odnosno državnim, trećinu članova upavnog i nadzornog odbora čine predstavnici zaposlenih (izbranih na način koji je propisan u statutu). U akcionarskom društvu sa privatnim kapitalom, odnosno većinskim privatnim kapitalom, samo je jedan predstavnik zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru. Savet zaposlenih pojavljuje se kod društava sa više od 50 zaposlenih (u društvima sa manje od 50 zaposlenih funkcija saveta predata je predstavniku zaposlenih). Ovaj savet288: a) učestvuje u odlučivanju o korišćenju posebnih fondova i drugih sredstava, b) učestvuje u odlučivanju o dobiti; c) prati primenu zakona, kolektivnih ugovora, statuta i drugih opštih akata važnih za položaj zaposlenih, prima predloge zaposlenih i daje direktoru preporuke značajne za njih; d) daje mišljenje o odlukama i aktima organa preduzeća značajnim za zaposlene; e) daje mišljenja o unapređenju profesionalne rehabilitacije i uslovima rada starijih, invalida, žena, omladine; f) daje mišljenje o programu zbrinjavanja zaposlenih kao ekonomskog i tehnološkog viška. Dakle, zaposleni učestvuju u veoma osetljivim i problematičnim oblastima. Međutim, mora se napomenuti da njihova mišljenja i predlozi nisu obavezujući za organe društva. Organi društva su jedino obavezni da obaveste savet o razlozima neprihvatanja predloga.Pored ovih u drugim zemljama, i ranije kod nas, postojali su i računoispitivači (ZADSCG, računoispitivači su nadzornici koji vrše pregled bilansa i računa) i likvidatorski odbor. Ni jedan od ovih organa nije predviđen u našem pozitivnom zakonodavstvu.Direktori, članovi upravnog i izvršnog odbora, predstavnici vlasnika u skupštini ili likvidatori ne mogu biti lica koja su osuđena za privredni kriminalitet za koja su nastupile posledice osude, dok te posledice traju. Zanimljiva je ova odredba jer ih isključuje samo za određeni period, a ne generalno.Dalje, Zakon predviđa i zabranu određenim kategorijama (članovi uprave, prokuristi, članovi izvršnog odbora, direktori preduzeća i njihovi srodnici) da mogu biti birani za članove nadzornog odbora. Ovakva odredba je sasvim normalna jer treba da isključi pristrasnost i uticaj u kontroli rada i poslovanja društva.Poseban problem bilo je spajanje funkcija. Ono se često dešavalo, a još češće zloupotrebljavalo. Otuda za pojedine oblike preduzeća (matičnog i zavisnog) jedno lice ne može obavljati obe funkcije. Propušteno je detaljnije defmisanje spajanja funkcija u upravnim odborima. Doduše, predviđeno je da jedno isto lice ne može biti član upravnog odbora u više od tri društva (preduzeća) koja obavljaju istu ili srodnu delatnost289. Isto se predviđa i za člana nadzornog odbora.2°° Zakon o preduzećima, čl. 88.289 U našoj praksi dešavalo se da pojedinci imaju mnogo više članstva u ovim organima. Primera radi generalni sekretar jednog od organa uprave bio je član u preko 70 upravnih odbora.99OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Mandat predstavnika vlasnika, odnosno kapitala, članova upravnog i izvršnog odbora, članova uprave i izvršnog odbora direktora i članova nadzornog odbora ne može biti duži od pet godina, uz mogućnost ponovonog izbora.Naravno, sva ova lica mogu biti i opozvana, ali se ova činjenica ne uzima u obzir u kasnijem izboru u iste ovakve organe u istom ili nekom drugom društvu, što je kontradiktorno cilju ovog pravnog instituta.Ako bi se želela sagledati i uporediti rešenja koja postoje kod nas u našim sadašnjim propisima i zakonodavstvima Engleske i SAD, moglo bi se konstatovati sledeće:

Tabela 2.3. Karakteristike akcionarskog društva po američkom, britanskom i jugoslovenskom pravu

Karakteristike USACorporation

UKCompany limited by shares

SRJAkcionarsko društvo

nastanak ugovorom (Artical of Incorporation) u strogo propisanoj formi, na osnovu zakona ili odlukom, izdatom od strane države

ugovorom, a kao osnivački akti pojavljujuse Artical ofAssociation i Memorandim of Assoiciation, u strogo propisanoj formi

osnivački akti: ugovor u strogo određenoj pismenoj formi i sa određenim sadržajem, odluka o osnivanju, statut

trajanje može trajno postojati u zavisnosti od odluka (skup., suda, nadležmih organa, tela)

može trajno postojati u zavisnosti od odluka (skupštine, suda, nadležnih organa)

može trajno postojati u zavisnosti od odluka (skupštine, suda)

pravni položaj - svojstvo

na osnovu potvrde (Cerificat of Incorporate)^"^ stiče poseban pravni i poslovni entitet

registracijom stiču poseban pravni i poslovni entitet291

upisom ugovora o osnivanju, odn. odluke u sudski registar stiče pravnu i poslovnu sposobnost

290 pravna fikcija je da poseduje sopstvenu svojinu i može biti stranka u sporu.Što znači da može tužiti ili biti tužena, može zaključivati ugovore, nastavlja da postoji i nakon smrti, bankrotstva, mentalne bolesti i sl. njenih članova, imovina i prava su njeni, odgovara za štete i kriminal, može sačinjavati ugovore sa članovima i tužiti i biti tužena radi njih i sl.100SUBJEKTI POSLOVANJA

Tabela2.3. - nastavakKarakteristike USA

CorporationUKCompany limited by shares

SRJAkcionarsko društvo

flrma mogu razna imena, ali ne sme isto ili slično drugom, niti koje označava dragu svrhu postojanja i na kraju mora da stoji "' corporation", "corp", " incorpor ateđ', "inc"', "limiteđ', "company", "co", "Itđ'

može svako ime koje nije zabranjeno, apsolutno ili uslovno, na kraju privatnih kom. mora stajati reč "limiteđ', odn. "Itd', a javnih "public limited company" ili„ , „292 -7 1 ■»' ■ plc . Za konscenjeodređenih 79 reči mora postojati posebna dozvola

realna (stvamo-predmetna), izuzetno personalna - ime dominantnog akcionara, oznaka tipa društva ili skraćenicu "a.d."

broj članova u većini država zahteva se po 3 deoničara, ali dominiraju "korporacije jednog akcionara"

min. 2 i za privatne i za javne (od 1980.), ukoliko se svede na jednog člana nakon 6 meseci prestaje da postoji, max. nema

nema ograničenja u broju, postoje mišljenja da je to 3-7 akcionara, ali to nije striktno Zakonom predviđeno

odgovornost ograničena odgovornost akcionara, lično ne odgovaraju za dugove društva

odgovornost društva, a ne njegovih članova

odgovornost društva, izuzetno akcionara koji su istovremeno i članovi uprave društva

ustupanje prava akcionari imaju pravo transfera akcija i prodaje po bilo kojoj ceni, pravo prvenstva dragih akcionara mogu ih pokloniti

akcije prenosive, javno se nude ukoliko su u pitanju javne komp., akcionari imaju pravo prvenstva u određenom periodu, odn. mogu odustati od tog prava i vremenskog ograničenja ako su privatne, kodjavnih je zabranjen iskup ili prekup akcija mimo kapitala

akcije prenosive na treća lica, pravo prvenstva uz saglasnost ostalih članova

292A ako je registrovana u Velsu onda "cyfyngeding" ili "cyf kod privatnih i "cwmni cyfyngedig cyhoeddus", odn. "ccc" za javne.

Reč "Company" ne mora da se koristi i nove su tendencije da se ona i izostavlja iz imena.101OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Tabela 2.3. - nastavakKarakteristike USA

CorporationUKCompany limited by shares

SRJAkcionarsko društvo

upravljanje upravljanje akcionara ograničeno je na glasanje na "akcionarskim sastancima" i biranje direktora, odn. odbora direktora (board of directors), aktomje određeno da članovi odbora moraju biti vlasnici određ. broja akcija, utvrđuju politiku i imenuju službenike. Svako društvo ima predsed., vice-preds., sekretara i blagajnika, koje nekad biraju akcionari, a većinom kolegijum direktora. Kontrolu vrše akcionari indirektno izborom direktora, inspekcijom knjiga i kontrolora

upravljanje akcionara na skupštini. Saziva se radi: objave dividendi, razmatranja završnog računa i izveštaja direktora i kontrolora, izbora i imenovanja direktora i utvrđivanja naknada kontrolorima. Rukovode direktori, upravni odbor ili član upravnog odbora Javne komp. moraju imati min. 2 direktora, u privatnim min. 1. Pored njih postoje i "direktori senke". Svaka kompanija mora imati i sekretara. Kontrolu obavljaju kontrolori i članovi kontrolori

poslovima upravlja skupština koju čine svi članovi sa pravom glasa, saglasno statutu, sama skupština ima 4 funkcije: normativnu, imovinsku, izbomu i statusnu. Vođenje poslova obavljaju upravni odbor i direktor, dok kontrolu obavlja nadzorni odbor. Kao oblik participacije radnika pojavljuje se savet zaposlenih

ustupanje prava akcionari imaju pravo transfera akcija i prodaje po bilo kojoj ceni, pravo prvenstva drugih akcionara mogu ih pokloniti

akcije prenosive, javno se nude ukoliko su u pitanju javne komp., akcionari imaju pravo prvenstva u određenom periodu, odn. mogu odustati od tog prava i vremenskog ograničenja ako su privatne, kod javnih je zabranjen iskup ili prekup akcija mimo kapitala

akcije prenosive na treća lica, pravo prvenstva uz saglasnost ostalih članova

102SUBJEKTI POSLOVANJA

Tabela 2.3. - nastavakKarakteristike USA

CorporationUKCompany limited by shares

SRJAkcionarsko društvo

učešće u dobiti i gubicima

srazmerno vrednosti akcionarskog uloga

srazmemo vrednosti akcionarskog uloga

srazmerno vrednosti akcionarskog uloga

udeo u kapitalu osnivački kapital formira se otkupom akcija ali minimalni kapital nije određen, može i bez kapitala

za javne kompanije autorizovani minimum koji društvu plaćaju akcionari (50.000 funti od čega bar 12.500 akcionari), kod privatnih nema minimuma, sredstva su u novcu

osnivački kap. (simult. $10000, sukces. $20000) nastaje otkupom (javnim i privatnim) akcija u min. iznosu uloga akcionara ($500), a sred. su novac, stvari (pokretne i nepokretne) i prava, izričitozabranjene usluge i lični rad

prioriteti u likvidaciji

spoljni poverioci, pa običani imaoci obveznica (bond holders), potom akc. nosioci glavnice (common stock holders)

spoljni poverioci, kreditori, investitori i dmgi, potom ostali akcionari, shodno tipu akcija

spoljni poverioci, pa akcionari, prvo sa prioritetnim, onda redovnim, srazmerno uplaćenim akcijama

I na kraju, treba istaći da se akcionarsko društvo može transformisati i prestati.Transformacija se realizuje odlukom skupštine društva na način predviđen statutom. Pošto je novonastalo društvo pravni sledbenik ranijeg ono i odgovara ranijim poveriocima i za ranije preuzete obaveze. Sto se prestanka tiče društvo prestaje onda kada postoje osnove za njegovu likvidaciju. To su iste one osnove koje postoje i za bilo koje drugo preduzeće, odnosno društvo, kao što je nepostojanje prirodnih uslova, istek vremena osnivanja, ispunjenje cilja, odluka skupštine, nepostojanje zakonskih uslova u pogledu broja članova, kapitala i sl.

2.3.2.2.2.4. Društvo sa ograničenom odgovornošćuOvaj tip društva (societe a responsabilite limitee, societa a responsabilta limitata, private limited company, Gesellschaft mit Beschrankter Haftung) nastao je tek krajem prošlog veka u Nemačkoj i odatle je prenet u druge zemlje, po pravilu, evropske (Portugalija, Austrija, Italija, Švajcarska, Francuska). Njihova pojava tumačena je manama akcionarskih, komanditnih i naročito javnih društava koje su bivale sve103OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

uočljivije sa razvojem i proširivanjem poslovanja. Personalna društva tipa javnih trgovačkih društava postaju sve veće opterećenje sopstvenim osnivačima, jer solidarna, lična i neposredna odgovornost, a podeljeno učešće u upravljanju i ograničenja u poslovnim zahvatima, dovode do nezadovoljstva i postepenog smanjenja njihovog broja. S druge strane, akcionarska društva su izuzetno pogodan oblik za velike organizacije, a što je istovremeno njihov nedostatak pošto je mnogo više srednjih i malih kojima limitirana minimalna osnivačka glavnica predstavlja gotovo nedostižnu sumu. Zato je bilo nužno izgraditi takav oblik društva koji će imati veliko učešće svih članova u vođenju poslova, ali sa ograničenim imovinskim rizikom. Za razliku od evropskih zemalja ovaj tip društva nije uobičajen u V. Britaniji, niti SAD, a ono što se pojavljuje (Companies limiteđ by guarantee, Limiteđ liability company) je slično, ali ne i identično.Prva takva društva kod nas srećemo na području apelacionih sudova u Splitu i Ljubljani, pa se potom prenose i na druge banovine Kraljevine Jugoslavije. Procvat su doživljavala neposredno posle I sv. rata. Praksa je pokazala, kod nas i svim zemljama u kojima je ovaj oblik počeo svoje življenje, da je najveći deo ovih društava imao dva ili tri člana, nešto manje ih je bilo sa pet, a svi članovi su bili i "poslovođe". To je bio i jedan od razloga za njihovo unošenje u Trgovački zakonik Kraljevine Jugoslavije.Društvo sa ograničenom odgovornošću predstavlja društvo više lica (pravnih i/ili fizičkih, domaćih i/ili stranih) koje posluje (obavlja privrednu delatnost) pod zajedničkom flrmom (realnom ili personalnom) i flksnom osnovnom glavnicom (članski udeli ne moraju biti jednaki), uz odgovornost članova ograničenu na unapred određen imovinski ulog (osnovni ulog)293. Zakoni su malo drugačije defmisali ovaj tip društva. Tako TZKJ ga, u članu 415, određuje kao "društvo koje ima pravilima određenu glavnicu (osnovna glavnica), u kojoj svaki drugar učestvuje sa jednakim ulogom (osnovni ulog). Osnovni ulozi ne moraju biti isti. Drugari su društvu obavezni samo na davanja i druge činidbe određene pravilima, sem toga svaki drugar odgovara društvu i za uplatu uloga ostalih drugara, ali samo do iznosa osnovne glavnice. Za obaveze društva drugari ne odgovaraju." Naš raniji zakon nije toliko precizan i predviđa: "Društvo sa ograničenom odgovornošću je društvo u kome svaki od ulagača učestvuje sa određenim ulogom. Članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva. Ulozi ulagača ne moraju biti jednaki". Veoma slično i sadašnji Zakon o preduzećima defmiše ovaj tip društava kao294: "društvo koje, radi obavljanja delatnosti, osnivaju pravna ili fizička lica koja ne odgovaraju za obaveze društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga. Ulozi članova društva čine osnovni kapital društva".Za ovo društvo je karakteristično295:a. ono je društvo kapitala, a postojanje ili prestanak društva nije vezano za neko lično svojstvo članova;Jovanović V., op. cit., str. 43; Vasiljević M., op. cit., str. 91. 294Zakon o preduzećima, čl. 332. 295Vasiljević M., op. cit., str. 91 i 92.104SUBJEKTI POSLOVANJA

b. ima svoj pravni subjektivitet koji počinje upisom u sudski registar, a znači da društvo svojom imovinom odgovara za obaveze koje je u pravnom prometu preuzelo. Imovina društva je odvojena od imovine članova. Odgovornost društva, a ne članova, je potpuna. Međutim, kod neizvršenja obaveza poverioci se mogu nakon izmirenja svojih potraživanja iz imovine društva izmirivati i iz udela (ne i iz imovine) njegovih članova;c. mogući su poslovi između društva i njegovih članova. Ne retko ti poslovi nose u sebi klicu zloupotrebe, čije sprečavanje može biti kroz predviđanje prethodne saglasnosti svih ili većine članova društva);d. osnovnu glavnicu čini zbir uloga članova, a svaki član može imati samo jedan ulog koji ne mora biti jednak sa drugima;e. rizik koji snose članovi društva srazmeran je visini njihovog uloga, odnosno ako društvo posluje sa gubitcima njegovi članovi ne mogu izgubiti više od onog što su uložili;f. posluje pod sopstvenom firmom ili pod firmom nekog svog člana, s tim da se oblik društva ili skraćenica "d.o.o." unosi u firmu (TZKJ je predviđao da ukoliko ovo društvo ima svoju finnu ona je određena prema predmetu ili ako je sastavljena iz porodičnih imena svih drugara ili bar jednog od njih tada se mora naznačiti da se radi o ovom tipu društva, a ako se stavljaju posebni dodaci za neke od njih mora postojati saglasnost bana). Firma

može biti realna (koja upućuje na delatnost) ili personalna (nekog člana društva);g. delatnost može biti bilo koja, čak i javnih preduzeća, ali je uvek u pitanju trgovačko društvo, s tim da je u nekim slučajevima zabranjeno osnivanje ovakvih društava ili je potrebna posebna dozvola (kao što je to predviđao TZKJ po kome su zabranjeni poslovi osiguranja kao predmet delatnosti, a za PTT, železnicu i druge delatnosti, kao i za deoničarska društva, predviđana je prethodna dozvola od ministra privrede i industrije ili naš važeći Zakon o stranim ulaganjima po kome postoje zabranjene oblasti296 u kojima se kao osnivači ne mogu pojaviti strana lica sama ili sa drugim stranim licima);h. broj članova je limitiran, najviše može imati 30 članova (italijanski predviđa maksimalno 13, a švajcarski 50 članova, kod nas može i više ukoliko su članovi društva zaposleni u društvu i kupuju udele po povlašćenim uslovima), ali minimum nije određen, tako da je moguće i jednopersonalno društvo.Društvo se osniva pismenim ugovorom o osnivanju, čija je sadržina utvrđena Zakonom297. Elementi ugovora su obavezni i fakultativni. Kao obavezni predviđeni su sledeći sadržaji: 1) iznos osnovnog kapitala i iznos uloga pojedinih članova; 2) broj296 Po članu 3 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stranim ulaganjima predviđeno je da "Strano lice ne može, samo ili sa drugim stranim licem, osnovati preduzeće u Jugoslaviji u oblasti proizvodnje i prometa oružja, javnog informisanja, sistema veza (telekomunikacioni objekti međunarodnog i magistralnog značaja, mreže sa integrisanim uslugama i satelitske telekomunikacije) ako se time narušava jedinstvo sistema, niti na području koje je prema odredbama saveznog zakona, određeno kao zabranjena zona.".297Zakon o preduzećima, čl. 334.105OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

članova i postupak odlučivanja u slučaju jednake podele glasova; 3) način i vreme uplate novčanih uloga; i 4) imenovanje direktora i zastupnika (jednog ili više zastupnika, ukoliko ih je više onda se definiše i način poslovodstva, zastupanja i potpisivanja društva). Fakultativne su sledeće odredbe: nenovčani ulozi i njihove vrednosti, druge činidbe imovinske vrednosti koje terete članove, ovlašćenje skupštine na propisivanje dopunskih uplata, povlačenje udela, ograničenja prava zastupnika i drugo. Ukoliko je u pitanju samo jedan osnivač, tada je akt o osnivanju u formi odluke, koja ima potouno isti sadržaj kao i ugovor. Kad se ugovor zaključi obavlja se upis uloga članova, njihova uplata i unošenje u imovinu društva, bira se direktor društva i lice koje ga zastupa. Dokazi i isprave o ovim činjenicama prilažu se za upis u registar. Obavezan je i statut, sa pravilima, koji mora da se podnese sudu u određenom roku. Sadržaj statuta propisan je Zakonom, i mora obuhvatati sledeće298: 1) firmu, sedište; 2) predmet poslovanja; 3) ukupan iznos uloženih sredstava, vrstu, visinu osnovnog uloga svakog ulagača, način uplate i upisa osnovnog uloga; 4) deobu dobiti i način snošenja rizika i gubitaka; 5) način upravljanja i organe (izbor, opoziv i delokrug organa društva); 6) vreme trajanja i prestanak rada društva; 7) postupak za izmenu statuta; 8) zastupanje; 9) rezerve; i sl.Registracijom društvo stiče svojstvo pravnog lica.Ulozi koji ulaze u imovinu društva mogu biti u novcu, stvarima i pravima, a explicite su isključeni rad i usluge (TZKJ je predviđao pored novca i prestacije u naturi, kao i činidbe). Minimum osnovnog kapitala određen je Zakonom i ne može biti manji od $5.000 (u dinarskoj protiv vrednosti na dan uplate). Zakon je odredio da novčani osnivački ulog ne može biti manji od $500. Ako neki ulagači ne uplate ulog u roku predviđenom statutom smatra se da društvo nije ni osnovano, a oni ulagači koji su uplatili mogu svoj ulog dobiti natrag299. Za uplatu neuplaćenog dela uloga, odnosno ako se ne unesu ulozi u stvarima i pravima članovi društva solidarno odgovaraju. Članovi društva se ne mogu osloboditi uplate uloga ni u celini ni u delovima, kao što se ne mogu naći ni u situaciji da traže odlaganje izvršenja obaveze. Naravno, ulagači mogu uloge preneti na treća lica (ili druge ulagače), ali samo uz saglasnost svih ostalih.Za ovo društvo je, u našem zakonodavstvu, predviđena fleksibilna upravljačka struktura300. To znači da članovi društva mogu izabrati organe kao kod akcionarskog društva ili upravljanje vršiti neposredno. Obavezan je direktor, upravni i nadzorni organ. Skupština može postojati ukoliko je to predviđeno ugovorom o osnivanju. Takođe je moguće postojanje i izvršnog odbora direktora. Što se našeg prethodnog zakonodavstva (TZKJ) tiče kao organi ovog društva bili su predviđeni: skupština, uprava od jednog ili više poslovođa, koji moraju biti "fizički neograničeno svojevlasna lica, koji ne moraju biti drugari"; nadzorni odbor (pri čemu se predviđa da društva sa više od 20 članova i osnovnom glavnicom preko 5.000.000. dinara moraju imati ovaj odbor) ili reviziono poverenstvo, mada se revizija može poveriti udruženju za reviziju; nadzorni odbor; računoispitivači i računovodstvo.Zakon o preduzećima, čl. 335. Jovanović V., op. cit, str. 44. 300 Vasiljević M., op. cit., str. 97.106SUBJEKTI POSLOVANJA

Prava koje imaju članovi društva mogu biti: imovinska; lična pored klasičnih, kao što je pravo glasa, članovi društva imaju i pravo na tužbu (actio pro socio - tužba jednog prema drugom članu društva da izvrši neku obavezu koju je statutom, ugovorom ili na drugi način prihvatio; actio negatoria - tužba člana društva protiv društva); obligaciona i specijalna (veći broj glasova, pravo veta, i sl). Pored prava članovi, naravno, imaju i obaveze, kao što su obaveza uplate uloga, dodatnih uplata, ispunjenja dodatnih činidbi i sl.Osim prava i obaveza postoje i odgovornosti. Članovi društva mogu odgovarati imovinski, za štetu načinjenu društvu ili njegovim članovima i krivično, pri čemu krivična odgovornost ne isključuje i odgovornost za neurednost, nepažnju i nemarnost (disciplinsku). Mada se naš Zakon o preduzećima ne bavi posebno ovim aspektima, rešenja iz drugih zakonodavstava, stranih i naših ranijih, mogu se primeniti ukoliko je to moguće. TZKJ, u odredbama koje su se odnosile na odgovornost deoničarskog i ovog društva, predviđao je, npr. odgovornost pri osnivanju društva, povišenju i sniženju osnovne glavnice, otuđenju cele imovine društva; odgovornost zbog nesrazmerne protivčinidbe; odgovornost za protivpropisno izdavanje deonica i privremenica;

odgovornost zbog iznošenja neistinitih činjenica; odgovornost za reviziju i čuvanje tajne; odgovornost za povredu dužnosti društvenih organa; odgovornost viših funkcionera; odgovornost za delovanje po nalogu; odgovornost za zloupotrebu uticaja; odgovornost u zastupanju; krivičnu odgovornost za namerno oštećenje, za povredu zakona pri osnivanju, za zloupotrebe pri glasanju i rukovođenju skupštinom, za njeno nesazivanje, za povredu tajne, za nered i sl. Naravno sve ove odgovornosti su odgovornosti pojedinaca - članova, ali u različitim svojstvima, kao i određenih lica koja se u ovom društvu pojavljuju (poslovođe i sl). Ono što je posebno bitno istaći je da članovi ne odgovaraju za obaveze društva301.301 Trebalo bi napraviti distinkciju između ovih i akcionarskih društava, kao i između njih i javnih trgovačkih društava. Za to mogu poslužiti upravo objašnjenja koja su data u opštim naređenjima četvrte glave, prvog odseka TZKJ, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde kao obrazloženje prihvaćenih zakonskih rešenja. Tako se kao razlike ističu sledeće: 1) članovi javnog trgovačkog društva za njegove obaveze poveriocima načelno odgovaraju direktno i primamo, neograničeno i solidarno, a članovi društva sa ograničenom odgovornošću upošte ne odgovaraju. Društvu su oni odgovorni samo za svoje, pravilima društva određene, uloge koje unose u svojinu društva, i odgovaraju samo supsidijamo za uplate cele osnovne glavnice; 2) pri osnivanju javnog trgovačkog društva nije propisana zakonska minimalna (osnovna) glavnica, a za d.o.o. jeste; 3) smrt ili stečaj jednog od članova javnog trgovačkog društva, s obzirom da se radi o društvu lica, načelno povlači i prestanak samog društva, dok za d.o.o. to nije relevantno; 4) kad je u pitanju otkaz jednog od članova javnog trgovačkog društva on prouzrokuje prestanak društva, za razliku od d.o.o. za koga nema takvo pravno dejstvo, sem ukoliko se to u pravilima društva izričito ne odredi; 5) javno trgovačko društvo može postojati i bez upisa u sudski registar, a d.o.o. ne.; 6) javno trgovačko društvo nije pravno lice, dok d.o.o. jeste; 7) deoničar odgovara samo za uplatu svoje deonice, a član d.o.o. za uplatu cele glavnice; 8) deoničarska glavnica podeljena je u određeni broj podjednakih delova (deonica), od kojih svaki deoničar načelno može uzeti po više, a osnovna glavnica d.o.o. je podeljena na osnovne uloge, koji mogu, ali ne moraju biti jednaki i od kojih svaki član može uzeti samo jedan; 9) deonice d.d. mogu se slobodno prenositi pravnim poslovima, među živima, a sam107OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

U određenim situacijama član društva može i istupiti iz njega. Po našem pravu istupanje je moguće, za razliku od nekih drugih prava koja to ne dozvoljavaju (odnosno to je moguće samo na osnovu sudske odluke). Dakle, istupanje iz društva biće moguće ukoliko postoji salasnost svih članova, a ukoliko se to ne desi član to može ostvariti u sudskom postupku302. Član koji istupa ima pravo na naknadu procenjene vrednosti svog udela. Ovakve odredbe sasvim su razumljive jer je u pitanju takvo društvo koje istovremeno ima odlike i društva lica i društva kapitala.Naravno, kao i za sva društva pored nastanka moguć je i prestanak i transformacija. Po ranijem našem pravu ovo društvo je moglo prestati da postoji: po odluci članstva, a na osnovu primene određenih pravila; stečajem; odlukom registarskog suda; po odluci nadležne vlasti; u slučaju spajanja. Dakle, isto i kao kod deoničarskog društva. To bi isto moglo važiti i za naše pozitivno pravo. Transformacija može biti u bilo koji oblik društva, kao što i oni mogu da se transformišu u ovaj, ukoliko se ispune uslovi koji se zakonom i pravilima društva predviđaju.

2.3.2.2.2.5. Jednočlano društvoJednočlano društvo (Elnmanngeselschalft, One man's company, societes uni-personnelles, jednopersonalno, unipersonalno društvo) poteklo je iz nemačke prakse i prava i počelo se postepeno širiti i u druge pravne sisteme. Nastajanje ovih društava, veruje se, da je posledica intervencija države u privredi naročito što je nacionalizacija u nekim oblastima privrede omogućila da se ona (država) javi kao jedini deoničar, odnosno vlasnik društva. Međutim, tu pojavu uplitanja države pratili su nastanci javnih preduzeća tako da se udeo države podelio između njih.Sam pojam jednočlanog društva označava društvo kod koga jedan jedini subjekt (akcionar ili član), kao vlasnik celokupne imovine društva nije i lično odgovoran (svojom ostalom imovinom), za obaveze društva. Ono, u suštini, manje podrazumeva osnivanje društva od strane jednog subjekta, već više situaciju kada ukupne akcije, odnosno udeli društva dođu u vlasništvo jednog jedinog lica i to iz raznih razloga303.Naše pravo u novije vreme (tačnije od Zakona iz 1988. godine) priznaje postojanje ovog tipa društva, ali zbog njegove specifičnosti predviđa i mogućnost probijanja pravne ličnosti (lifting the veil) koja znači stvaranje utiska da se radi o jednopersonalnom društvu. U stvari jedini akcionar ili jedini član društva sanačin prenosa je olakšan, o udelima u d.o.o. ne smeju se izdati takve isprave, a prenos je otežan samom činjenicom da je potrebna saglasnost svih članova i to pismena i overena, što ukazuje i na veću povezanost među članovima ovog društva; 10) deoničari, kao takvi i po pravilu, nisu zastupajući i poslovodstveni organi društva, kad je u pitanju d.o.o. upravo članovi toredovnojesu. Zakon o preduzećima, čl. 387. 303 Jovanović V., op. cit, str. 56.108SUBJEKTI POSLOVANJA

ograničenom odgovornošću, ili jedini vlasnik privatnog preduzeća ili mešanjem svoje sa imovinom preduzeća stvara privid privrednog identiteta sa društvom, odn. preduzećem. On tada odgovara neograničeno solidarno poveriocima društva za obaveze304.Ovaj tip društva moguć je za društva kapitala (što je i sasvim prirodno, jer se društva lica i onako osnivaju kao društva - ugovori, te je teško zamisliti da mogu biti jednopersonalna)305. Međutim, u teoriji i praksi još uvek se postavlja pitanje da li se ona mogu osnivati kao takva ili isključivo nastaju kao posledica određenog stanja i dešavanja sa već postojećim akcionarskim ili društvom sa ograničenom odgovornošću? U nacionalnim pravima stanje je podeljeno: u jednoj grupi zemalja dozvoljeno je njihovo osnivanje (Mađarska, Republika Hrvatska, većina zemalja Evropske Unije, izmene i dopune Zakona o preduzećima iz 1989. godine po kome je bilo dozvoljeno "osnivanje privatnog deoničarskog i društva sa ograničenom odgovornnošću sa samo jednim osnivačem"), dok se u drugim zemljama ne prihvata mogućnost njihovog osnivanja (većina ranijih jugoslovenskih zakona).Sadašnji Zakon o preduzećima ne samo što je priznao postojanje jednočlanog društva kao oblika akcionarskog i društva sa ograničenom odgovornošću, već je dozvolio i njihovo osnivanje. Tako se jednočlano akcionarsko društvo osniva od strane jednog fizičkog lica, s tim da to ne može biti ortak, komplementar ili preduzetnik.

Prilikom upisa u sudski registar mora se uplatiti novčani deo osnovnog uloga ili dati odgovarajuća sredstva obezbeđenja i isprave. Ova se pravila primenjuju i kod jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću.Osnivački akt ovog društva je odluka o osnivanju i obavezno je u pismenoj formi306. Način osnivanja kad je u pitanju akcionarsko društvo je simultano. Minimalni osnivački kapital kad je u formi akcionarskog društva je $10.000, dok ako je u pitanju društvo sa ograničenom odgovornošću je $5.000.Jednopersonalno društvo sa ograničenom odgovornošću nema statut, dok akcionarsko ima.Organi mogu biti obavezni i fakultativni. Ukoliko je ono u formi akcionarskog društva poslove skupštine i direktora obavlja vlasnik, ali se odlukom o osnivanju može odrediti i drugačije. Ako se kao osnivač pojavljuje pravno lice njegov upravni odbor je skupština i upravni odbor društva, a nadzorni odbor ima istu limkciju. Odluke se upisuju u knjigu odluka, a one koje nisu unete ne proizvode pravno dejstvo. U tu knjigu unose se odluke o: usvajanju godišnjih računovodstvenih iskaza i izveštaja, raspodeli dobiti i pokriću gubitaka, povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala, investicijama, statusnimZakon o preduzećima, čl. 140, Zakona o preduzećima iz 1988, i izmenama iz 1989. 305]306 Zakon o preduzećima, čl. 10, 188, 333.305 Rilke B., Jednopersonalno društvo, Pravni život, br. 10/97., str. 970.109OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

promenama i drage307. Slično je i kod jednočlanih društava sa ograničenom odgovornoscir .U svakom slučaju mora se voditi računa i o posledicama koje nastaju zbog ovakvog društva. Jedna od njih je kad član ovog društva pri obavljanju poslovodne funkcije treba da sklopi i zaključi neki ugovor sa samim sobom. Sporno je da li je to dozvoljeno309. Ali sigurno nije dozvoljen otkup sopstvenih akcija, odnosno siticanje sopstvenog udela.Poseban problem je teško distanciranje imovine društva od imovine osnivača, naročito u slučajevima zloupotreba. Naime, u praksi se često pojavljuju različiti slučajevi zloupotreba koje nastaju preuzimanjem ili otuđenjem imovine društva od strane vlasnika koji se pravda da je to i onako njegova imovina. U rešavanju ovog problema pojavio se institut "podizanja vela". Koliko je to značajno i sporno pokazuje i tendencija da se u okviru ovog instituta identifikuju četiri oblika ponašanja pri sudskom otkrivanju zloupotreba kompanije: "provirivanje iza vela" (radi dobijanja informacija o licima koja kontrolišu organizaciju, a kad se to ostvari veo se vraća); "probijanje vela" (prodiranje kroz veo i nametanje odgovornosti akcionarima koji imaju kontrolni paket akcija); "proširivanje vela" (sa svakog dela podiže se veo i spušta jedan preko svih); i "ignorisanje" (kompanija se smatra osnovanom ne za obavljanje normalnih aktivnosti, već za izigravanje poverilaca i zakona). Kod nas ove varijante nisu zakonski predviđene, ali su se pojavili i prvi sudski slučajevi310. Tada se "podiže veo" i negira odvojenost imovine društva i imovine akcionara što dovodi do neograničene odgovornosti akcionara za obaveze društva, kao i do zaštite poverilaca311.Unipersonalno društvo je u nekim zemljama mnogo zastupljenije u praksi, zakonodavstvu i teoriji nego kod nas. Čak su predviđeni i razrađeni razni oblici ovakvih društava.

2.3.2.2.2.6. Komanditno društvo na deoniceKomanditno društvo na deonice (societe en commandite par astions, societa in accomamdite per azioni, Komanditegesellschaft aufaktien) je poseban tip komanditnog društva koji je potekao prvo iz prakse, pa potom iz francuskog zakonodavstva. Naime, uZakon o preduzećima, čl. 248.308 Zakon o preduzećima, čl. 365.309RilkeB., op. cit., str. 976.Poznat je slučaj vlasnika jedne privatne štedionice koja u jednom momentu nije dozvoljavala da se podignu ulozi ni kamate štediša. Naknadnim ispitivanjem slučaja utvrđeno je da je Narodna banka Jugoslavije zabranila njen rad. Sud u V. Banji, pred kojim se vodio spor, utvrdio je da je tuženi i jedini vlasnik i osnivač uloženi novac koristio za zadovoljenje sopstvenih potreba i mešao imovinu štedionice sa ličnom. Time je stvarao privid društva. Više o tom slučaju kod: Rilke B., op. cit, str. 982.311 Rilke B., op. cit., str. 983.110SUBJEKTI POSLOVANJA

Francuskoj je po Trgovačkom zakoniku za osnivanje akcionarskih društava ili kako su se tada zvala "anonimna" društva bila potrebna dozvola vlade čime se ne samo usporavala već i u znatnoj meri otežavala praksa njihovog osnivanja. To je trebalo, po svaku cenu, izbeći. Jedan od načina bio je osnivanje komanditnog društva koje ima akcije kao deoničarsko, ali za koga nije nužna dozvola. Taj specifičan vid društva bio je upravo komanditno društvo na deonice. Iz francuskog prava ovaj oblik društva preneo se i u druga prava iako za mnoga od njih nisu važile dozvole kao uslov osnivanja akcionarskih društava. Ovaj tip društva poznavao je i naš Trgovački zakon iz 1860. godine i to čini se upravo iz istih razloga kao i francuski. Naime, za osnivanje akcionarskog društva bilo je potrebno tražiti dozvolu od Ministarstva trgovine i industrije, odn. banaka (tzv. sistem koncesije). Diskrecionog karaktera, dozvola je važila godinu dana. U tom periodu sami osnivači (najmanje njih deset, o čemu se podnosi dokaz uz zahtev za dozvolu) moraju društvo osnovati. Za komanditno društvo na deonice ovakva dozvola nije bila potrebna312, pa, se ubrzo ovaj oblik društva pokazao kao veoma pogodan. "Komanditna groznica", počela je da jenjava kada se francuski Trgovački zakon promenio i ukinuo sistem koncesija. U mnogim zemljama, naročito anglosaksonskim, komanditno društvo na akcije nije stiglo ni da se pojavi, te nije čudno što ga ni danas ne poznaju. Druge zemlje svele su njegovo zakonsko regulisanje na jedan ili eventualno dva člana313.Komanditno društvo na deonice je društvo najmanje dva lica (fizičkih i/ili pravnih, domaćih i/ili stranih) koje posluje (obavlja privrednu delatnost) pod zajedničkom flrmom (personalnom komplementara), uz solidarnu neograničenu odgovornost komplementara koji imaju udele u društvu i ograničenu odgovornost za rizik poslovanja komanditora, koji imaju akcije u društvu314. U suštini to je komanditno društvo kod koga je

kapital, kojim komanditori učestvuju u društvu, podeljen na deonice315.Iz ovakvog određenja slede njegove osnovne karakteristike:a. ono je istovremeno društvo kapitala i društvo lica pošto je za jednu kategoriju članova to društva lica (komplementari) i za njih se primenjuju pravila koja za takva društva važe, dok je za komanditore ono društvo kapitala za koje se primenjuju pravila koja važe za akcionarsko društvo;b. ovo dvojstvo karaktera društva odražava se i na odgovornost koju imaju članovi sa različitim statusom;c. društvo mora imati najmanje dva člana, bar po jedan komplementar i komanditor, s tim da to mogu biti i pravna i fizička, i domaća i/ili strana lica;d. zakonski se određuje minimum osnivačkog kapitala i to u visini minimuma predviđenog za akcionarsko društvo;312Bartoš M., op. cit., str. 301.O genezi više kod Vasiljević M., op. cit., str. 87 i 88; Jovanović V., op. cit., str. 50.314 Vasiljević M., op. cit., str. 87 i 88.315 Jovanović V., op. cit, str. 50.111OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

e. ono ima pravni subjektivitet, odnosno ima status pravnog lica na osnovu koga je društvo odgovorno za obaveze koje u pravnom prometu preuzima, ali je odgovornost podeljena između društva i komplementara, kao kod komanditnog društva;f. raspolaganje deonicama, odnosno udelom komplementara, vrši se po pravilima komanditnog društva, što znači da je za prenos potrebna saglasnost svih komplementara i većine komanditora;g. flrma je presonalna, znači, unose se imena svih, većine ili jednog komplementara, a ako nisu uneta sva dodaje se naznaka "ostali" ili "drugi". Firma sadrži i naznaku oblika društva.Upravljanje ovim društvom kod nas vršilo se po pravilima koja su važila za mešovita društva, odnosno dva obavezna organa su skupština i upravni odbor, ukoliko ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Poslovodnu funkciju obavlja jedan od komplementara ili poseban organ ili lice - prokurista316.Transformacija se obavljala po pravilima transformacije komanditnog društva, a deoničarski kapital se pretvarao u udeo u drugom društvu, ukoliko ono nije akcionarsko.Prestanak se vršio na način na koji prestaje i komanditno društvo kao društvo lica, ali i na osnovu odluke skupštine deoničara.

2.3.2.2.2.7. Tajno društvoMnoga prava317, kao i staro jugoslovensko318, poznaju posebnu kategoriju društava - tajno, tiho, društvo (societe en participation, societe simple, stille Geosellschalt, silent parnership, tajno društvo). Ovo društvo, u stvari, nije trgovačko društvo u pravom smislu reči mada ima neke njegove elemente. Pod njim je Trgovački zakonik za Kraljevinu Jugoslaviju, članom 489, podrazumevao "kad ko s pravom na udeo u dobitku u trgovačkom preduzeću koga drugoga učestvuje imovinskim ulogom. Samo imalac trgovačkog preduzeća vodi preduzeće, stiče prava i preduzima obaveze iz poslovanja preduzeća". Ovo društvo ni po jednom pravu nema pravni subjektivitet i nigde se ne registruje. Ono postoji samo između članova. Sa trećim licima sklapaju se individualni ugovori, a poslovi se preduzimaju samo sa pojedincima. Treća lica ne znaju da je u pitanju društvo. Ono se319, dakle, koristi za tajno finansiranje nekog posla, pri čemu poslovođa radi za račun više lica, služi i za saradnju između preduzeća, a posebno je značajna njihova "vitkost, jednostavnost i diskretnost"320.Zakon o preduzećima, čl. 120.317Na primer: francuski Zakon o trgovačkim društvima, Zakon o obligacijama Švajcarske. 318 TZKJ, paragraf 489-499.Vasiljević M., Trgovinsko pravo, privredno pravo, Beograd, ABC Glas, 1992., str.240. 320 Vasiljević M., op. cit., str. 240.112SUBJEKTI POSLOVANJA

Znači, imajući ovakvo određenje u vidu za tajno društvo bilo je karakteristično:a. to nije društvo, nego oblik udruživanja za obavljanje poslova na zajednički rizik, s tim što prema trećima istupa samo jedan od članova;b. tajni član je onaj ko u trgovačkom preduzeću učestvuje imovinskim ulogom koji prelazi u imovinu imaoca trgovačkog preduzeća, znači, u pitanju je takav ulog koji se može proceniti i uneti u inventar. Ulog u vidu rada ili drugih usluga je isključen;c. tajni član učestvuje u dobitku, kao i u gubitku, s tim da u gubitku učestvuje samo do iznosa uplaćenog ili još nedoprinesenog uloga, što znači da i on snosi rizik poslovanja;d. imalac trgovačkog preduzeća rukovodi poslovima, stiče prava i preuzima obaveze, što znači da je nosilac tih prava i obaveza imalac, a ne društvo;e. tajni se član načelno ne pojavljuje pred trećim licima, odn. poverioci svoje dugove zahtevaju od imaoca trgovačkog preduzeća, sem u slučaju kada se u sredstvima javnog informisanja oglasi postojanje tajnog člana, tada će on, do visine ugovorenog ili oglašenog uloga, neposredno i solidarno odgovarati za obaveze iz poslovanja;f. firma društva sa tajnim članom ne sme imati ime ovog člana, ukoliko se ono nađe, a on je to znao ili je mogao znati, to će povlačiti njegovu neograničenu i solidarnu odgovornost zajedno sa imaocem trgovačkog preduzeća prema poveriocima, doduše samo u visini uloga.Pored prava vezanih za dobitak i obaveza vezanih za snošenje gubitaka tajni član ima još i pravo da bude obavešten o godišnjem bilansu, bez obzira da li će ga dobiti neposredno od imaoca trgovačkog preduzeća ili će nadležni sud, u posebnom postupku, narediti da mu se ovi, ali i drugi podaci, učine dostupnim, kao i da mu se omogući uvid u knjige i spise.Kao i kad je u pitanju pravo društvo, i za tajno društvo su postojali određeni, zakonom predviđeni, razlozi prestanka. To može biti: protok vremena za koje se ono sklopilo; sporazum članova; napuštanje ili otuđivanje

trgovačkog preduzeća; stečaj; smrt imaoca trgovačkog preduzeća, odn. njegovim prestankom ukoliko nije fizičko lice; otkazom nekog od članova i sudskom odlukom.Članovi društva ponašaju se po pravilima predviđenim ugovorom, a ako ga nema tada je u pitanju građansko društvo ili javno trgovačko društvo. Članovi društva imaju određena prava i obaveze. Posebna je obaveza unošenje uloga i snošenje gubitaka društva. Oni istovremeno imaju i pravo upravljanja, mada je to poseban problem (jer pri upravljanju oni bi morali da istupaju u sopstveno ime, a zbog javnosti to se prenosi na poslovođu uz zadržavanje kontrole). Zatim, imaju pravo na dobit, pravo na ustupanje svog udela, pravo na informisanje i vršenje funkcija generalne skupštine.Ono što je suština ovog društva je tajnost prema trećim licima jer oni smatraju da u poslovne odnose i pravne poslove stupaju sa jednim licem (poslovođom). Poslovođa113OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

radi u svoje ime, a za račun društva. Otuda prava i obaveze članova ne postoje prema trećim licima321.

2.3.2.3. Povezivanje preduzećaPovezivanje preduzeća može biti različito. U našem pravu ovi oblici preduzeća su preuzeti iz francuskog, nemačkog i anglosaksonskog prava.Francusko pravo, kao i naše i većina drugih prava, poznaje nekoliko različitih tipova složenih preduzeća, a zavisno od različitosti kriterijuma koje primenjuje. Tako sa aspekta vrste delatnosti u kojoj se obavlja grupisanje pojavljuje se: 1) finansijsko povezivanje; 2) produkciono povezivanje; 3) povezivanje u svrhu zajedničkog snabdevanja sirovinama i repromaterijalom; 4) povezivanje radi zajedničke prodaje; 5) povezivanje radi zajedničkog istraživanja i sl.Sa aspekta formi povezivanja složeni oblici mogu biti: 1) učešće u interesnoj zajednici; 2) finansijsko učešće; i 3) grupacije preduzeća.Kad su u pitanju statusni oblici ona mogu biti: 1) zavodi; 2) preduzeća; i 3) grupacije322, a u zavisnosti od sadržine odnosa u grupaciji ona su: 3.1. grupacije zasnovane na kontroli i dominaciji; 3.2. grupacije zasnovane na saradnji (kooperaciji); i 3.3. specifične grupacije tipa poljoprivrednih zadružnih društava i sl.Nemačko pravo je znatno konkretnije opredeljeno za nabrajanje pojedinačnih oblika povezivanja, odnosno udruživanja kao što je323: 1) koncern (vertikalni i horizontalni); 2) kartel; 3) konzorcijum; 4) trust; i 5) interesna grupacija.U anglosaksonskom pravu pojavljuju se324: 1) holding (po engleskom pravu može biti čisti i mešoviti; kontrolni i holding za plasmane)325; 2) trust, kao jednu od32^ Samo izuzetno, kako ističe M. Vasiljević, po švajcarskom pravu članovi društva prema trećim licima mogu solidarno odgovaratii kad nastupaju zajedno ili posredstvom poslovođe.322Po Jovanović V., op. cit, str. 63, zavodi predstavljaju koncentraciju funkcija i tehnologije, udruživanjem materijalnih sredstava, ostvarivanjem jedinstvenog rukovođenja s tim da centar odlučivanja nije na nivou zavoda; preduzeća predstavljaju udruživanje sredstava i rada radi postizanja određenog cilja na određenom tržištu; grupacije su stalna povezanost preduzeća u dominantnu jedincu ili oblik koji vrši dominaciju nad članovima i koja nemaju potpunu slobodu za donošenje odluka.Koncern je oblik u kome postoji samo jedno dominantno preduzeće i više zavisnih pod jedinstvenim rukovođenjem od strane dominantnog preduzeća; kartel je skup istovetnih ili različitih preduzeća koja su međusobno povezana horizontalno ili vertikalno i koja isključuju međusobnu konkurenciju, odnosno uticaj države; konzorcijum predstavlja oblik povezivanja putem sporazuma o ispunjenju određenog posla; trust je oblik povezivanja u trajniju čvršću grupaciju u kojoj preduzeća zadržavaju svoj identitet; i intersna grupacija predstavlja objedinjenje čiji je cilj zajedničko pribavljanje dobiti, Jovanović V., op. cit, str. 64.114SUBJEKTI POSLOVANJA

"sociotarnih" formi udruživanja (po američkom pravu najčešće nastaje kupovinom većine glasova da bi se stavilo pod kontrolu drugog društva, ili kao "voting trusf, odnosno "trust primitif")326; 3) kartel; 4) konzorcijum; i 5) drugi oblici ugovornih grupacija.Naše pozitivno pravo je veoma neodređeno definisalo oblike povezivanja poslovnih organizacija i prepustilo je zainteresovanim poslovnim subjektima da sami odrede koji oblik grupisanja i udruživanja će izabrati. Znači, preduzeća se mogu udruživati u dva ili više oblika. Takođe, mogu se i povezivati u više složenih oblika, pa čak i u specifične koncerne327. Međutim, Zakon predviđa da se povezivanje preduzeća može realizovati kao: grupacija preduzeća iliposlovno udruženje, odnosno, drugi oblici povezivanja.Grupacija preduzeća može biti:1. matično i zavisno preduzeće (mešoviti holding, koncern);2. preduzeće sa uzajamnim učešćem;3. holding.Pored poslovnog udruženja kao poseban vid udruživanja pojavljuju se:1. konzorcijum;2. franšizing;3. zajednica preduzeća;4. poslovna unija;5. poslovni sistem;6. pul; i7. drugi oblici.Pod matičnim preduzećem smatra se ono preduzeće koje u drugom preduzeću ima većinski ili značajan kapital ili ako na osnovu zaključenog ugovora ima pravo da imenuje većinu ili najmanje 1/4 članova upravnog odbora ili skupštine tog drugog preduzeća328.324 jrus( nastaje kada jedno lice (trustor) poverava dragome (trustee) neko dobro (stvar - trust res) uz obavezu da ga čuva za

korist i za račun trustora kao vlasnika. Trustee ima obavezu da upravlja poverenom stvari u skladu sa njenom namenom i da prenese na stvamog vlasnika plodove i proizvode dobara koja su predmet trasta.325 Vasiljević M., op. cit., str. 220-222.326 Vasiljević M., op. cit., str. 222.32' S obzirom da se pojedini oblici složenih organizacija i grupacija razmatraju kodtransnacionalnih korporacija, to se ovde neće posebno razrađivati. 328 Zakon o preduzećima, čl. 406.115OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Za njega je bitno329:a. da na osnovu učešća od više od 50% u kapitalu ima i više od 50% glasova u skupštini i pravo da imenuje više od 1/2 članova upravnog odbora drugog preduzeća, odnosno da ima učešće u odlučivanju srazmerno kapitalu;b. zavisno preduzeće može, takođe, u matičnom pribaviti akcije i udele i ostvariti svoje pravo glasa na osnovu njih;c. sticanje značajnog ili većinskog i uzajamnog učešća upisuje se u registar i objavljuje u službenom glasilu;d. ukoliko matično preduzeće nanese štetu zavisnom preduzeću, odgovaraće za nju, s tim što kao solidarni dužnici odgovaraju i članovi uprave matičnog preduzeća, a ukoliko štetu matičnom preduzeću nanese zavisno preduzeće tada će ono odgovarati zajedno sa članovima svoje uprave;e. za obaveze zavisnog preduzeća odgovaraće neograničeno solidarno akcionar koji poseduje 75% njegovih akcija (zavisno društvo pod neposrednim upravljanjem);f. akcionari zavisnog preduzeća imaju i određena prava između ostalog i da im se plati dividenda koja im pripada po participativnim akcijama, da se njihove akcije kupe po berzanskoj ceni ili ceni javne licitacije, i/ili da im se zamene akcije za akcije matičnog društva;g. poverioci zavisnog preduzeća mogu tražiti od matičnog društva obezbeđenje iznosa svojih potraživanja pod određenim uslovima; ih. akcionari mogu imati i udela u prinudnom otkupu ili zameni akcija pod uslovima predviđenim zakonom.Preduzeća sa uzajamnim učešćem kapitala su povezana preduzeća kod kojih svako preduzeće ima učešće kapitala u drugom330. Ova preduzeća mogu sticati pravo učešća na dva načina:1. relativno istim učešćem - ako postoji relativno isto međusobno učešće u kapitalu, tada će svako preduzeće smanjiti svoje učešće u osnovnom kapitalu drugog za 10%, o čemu obaveštava drugo preduzeće, kao što ga obaveštava i o sticanju učešća većeg od 10%. Ove akcije i ulozi moraju se otuđiti u roku od godinu dana od dana poslatog obaveštenja i ne mogu predstavljati osnov za ostvarivanje prava glasa331; ili2. sa većim učešćem jednog preduzeća - postoji ako jedno preduzeće ima akcije ili udele koji čine više od 10% osnovnog kapitala drugog preduzeća, onda ni učešće tog drugog preduzeća ne može biti veće od 10% kapitala prvog. Ako se to desi preduzeće je dužno o tome odmah obavestiti drugo preduzeće i od datuma prijema obaveštenja obavešteno preduzeće neće moći kupovati akcije ili udele preduzeća koje je steklo više od 10%. Ukoliko329Zakon o preduzećima, čl. 411 - 418; Zakon o sistemima veza, Službeni glasnik RS, br.41/96,20/97., čl. llv.Zakon o preduzećima, čl. 407. 331 Zakon o preduzećima, čl. 408; Vasiljević M., op. cit., str. 224.116SUBJEKTI POSLOVANJA

obavešteno preduzeće poseduje akcije ili udele koji su veći od 10% osnovnog kapitala preduzeća od koga je poteklo obaveštenje sporazumom se uređuje smanjenje učešća. Može se desiti i da se sporazum ne postigne tada preduzeće koje ima manji procenat učešća mora otuđiti svoje akcije ili udele do 10% osnovnog kapitala, i to u roku od godinu dana. I u ovom slučaju nema sticanja prava glasa332.Treći, i najčešći, oblik su holdinzi. Institucija holdinga preuzeta je iz engleskog prava i u desetak proteklih godina prilično se odomaćila i kod nas. Zakon o preduzećima333 u članu 410 definisao je holding kao "preduzeće koje ima u svojini akcije ili udele zavisnog preduzeća, a prvenstveno obavlja delatnost upravljanja, sticanja učešća kapitala u drugom preduzeću putem akcija, udela ili zamenljivih obveznica, kao i delatnost raspolaganja tim hartijama".Za ovaj tip grupacija preduzeća karakteristično334 je:a. ono se može organizovati u bilo kom obliku preduzeća. To znači ono može biti ortačko, komanditno, akcionarsko ili društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i javno ili društveno preduzeće. Kako ističe M. Vasiljević "holding nije posebna forma preduzeća, već forma specifičnog povezivanja postojećih pravnih formi i na toj osnovi obavljanja određene posebne delatnosti"335;b. do povezivanja dolazi radi obavljanja određene delatnosti (npr. novinsko-izdavačka, PTT, spoljna trgovina). Ukoloko je u pitanju sticanje kapitala učešća u drugim preduzećima na osnovu akcija, udela ili zamena obveznica onda je to čisti holding. Ako se raspolaže ovim hartijama onda je to patentni holding (jer po drugim pravima ono obuhvata sticanje i raspolaganje patentima). Porodični holding postoji ukoliko fizičko lice i neprofitne organizacije imaju ulogu holdinga. Kod mešovitog holdinga dolazi do mešanja sa drugim oblicima povezivanja preduzeća (koncernom, po pravilu) radi obavljanja određene poslovne delatnosti;c. on nastaje na osnovu kapitala učešća ili ugovora, odnosno promenom delatnosti postojećeg preduzeća uz osnivanje bar jednog zavisnog društva,Zakon o preduzećima, čl. 409.Ili po članu 70 Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Službeni list SRJ, br. 46/92; 49/92;29/97; 59/98; 44/99; 55/99; "Osnivač može osnovati preduzeće u inostranstvu za holdingposlovanje ako ispunjava uslove iz člana 68. ovog zakona i ako u tom preduzeću raspolaže saviše od 50% udela u osnivačkom ulogu. Pod holding poslovanem, u smislu ovog zakona,podrazumeva se osnivanje i finansiranje dragih preduzeća i upravljanje dragim preduzećima u

inostranstvu."33'*Zakon o javnim preduzećima, Službeni list SRCG, br. 6/91; Zakon o svojinskoj i upravljačkoj transformaciji, Službeni list RCG, br. 2/92; 27/94; 4/93; 30/94; 23/96; Zakon o sistemima veza, Službeni glasnik RS, br. 38/91; 41/91; 20/97.335 Vasiljević M., op. cit., str. 225.117OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

sticanjem učešća u kapitalu postojećih društava i promenom sopstvene delatnosti336;d. pravila koja važe za preduzeća sa većinskim učešćem jednog preduzeća važe i za holding.Na žalost, Zakon o preduzećima propustio je da detaljnije reguliše mnoga druga pitanja vezana za holding. To je, na primer, sam njegov pojam. U englaskom pravu holding je društvo (holding company je društvo-majka) u kome je jedno društvo filijala (subsidiary) drugog društva u sledećim slučajevima: 1) kada je ovo drugo društvo njegov deoničar i kontroliše sastav njegovog poslovnog odbora; 2) kada drugo društvo čini više od 1/2 njegovog kapitala; i 3) kad je jedno društvo-kćer društva koje je društvo-kćer nekog trećeg društva. Zatim, kakva je tehnika holdinga, odnosno ostvarivanje kontrole i značaj holding-piramide. Naravno, tu su, takođe, i oblici holdinga, odnosno tipovi i njihove karakteristike337.Za sve ove oblike povezivanja bitno je postojanje pravnog subjektiviteta svih pojedinačnih društava i pravnog subjektiviteta društva - majke, ali ne i cele grupacije.Ostali oblici udruživanja su: poslovno udruženje, pul, i razni oblici ugovornih grupacija (neimenovani ugovori, trenutna udruženja, join venture, odnosno posao uz zajednički rizik). U uporednom pravu pojavljuju se još i evropska ekonomska grupacija i grupacija ekonomskog interesa, kao i drugi oblici.Poslovno udruženje je specifična grupacija koju osnivaju dva ili više preduzeća ili preduzetnika sa ciljem da se unapredi i uskladi privređivanje.Za ovaj vid udruživanja karakteristično je338:a. ne osniva se radi sticanja dobiti, već zbog unapređivanja i usklađivanja delatnosti339;336 Vasiljević M., op. cit., str. 226.337 Abott K., op. cit., str. 75 - 79.338 Zakon o preduzećima, čl. 419.339 Po Zakonu o bankama i drugim fmansijskim organizacijama, Službeni list SRJ br. 32/93; 61/95; 44/99; u članu 75a. perdviđeno je "Banke i druge finansijske organizacije mogu radi unapređivanja sopstvenog poslovanja i usklađivanja svoje delatnosti osnovati poslovno udruženje. Usklađivanje delatnosti iz stava 1. ovog člana obuhvata naročito: 1) ujednačavanje bankarske prakse putem pravila, standarda, kodeksa poslovnog ponašanja i etike; 2) organizovanje integralnog informacionog sistema banaka i dragih finansijskih organizacija; 3) organizovanje profesionalne obuke kadrova u oblasti bankarsko-finansijske struke; 4) predstavljanje članica poslovnog udruženja u zemlji i u međunarodnim strukovnim i dragim organizacijama gde se predviđa kolektivno članstvo banaka ili zaposlenih; 5) prihvatanje međunarodnih pravila koja unapređuju tehniku i tehnologiju bankarsko finansijskog poslovanja i uvođenje standardizovanih finansijskih instramenata i certifikovanje znanja izvršilaca koji rade na poslovima sa inostranstvom; 6) organizovanje arbitraže i poslova118SUBJEKTI POSLOVANJA

b. ono je pravno lice;c. upisuje se u registar;d. naznaka "poslovno udruženje" unosi se u flrmu;e. prava članova ne mogu biti izražena u hartijama od vrednosti;f. ono u pravnom prometu istupa u svoje ime i za račun svojih članova i u imei za račun svojih članova;g. odgovara svojom imovinom za obaveze preuzete u pravnom prometu, a odgovornost članova definisana je ugovorom sa trećim licima.Pul je posebna zajednica interesa u kojoj bez ograničenja postoje prava i nezavisnost članova, uz obavezu da se međusobno informišu o proizvodnji i poslovanju. Tome svakako treba dodati i razmenu prava intelektualne svojine, pogotovo patenata, know how, iskustava, kao i dogovore o proizvodnji novih proizvoda i kreiranju organizacije za zajedničku prodaju cele ili nekog dela proizvodnje.Ovaj oblik udruživanja je relativno novijeg datuma i potekao je iz posebnih oblika kartela (za repatrijaciju prihoda i kontigentiranje proizvodnje)340.

2.3.2.4. Transnacionalne korporacijeMeđunarodni ekonomski i pravni promet u periodu posle II sv. rata, a naročito u poslednjih dvadesetak godina obeležile su dve, na prvi pogled potpuno nezavisne, pojave: rapidno narastanje broja i uticaja transnacionalnih korporacija (TNCs) i ubrzano osnivanje i povećanje ingerencija regionalnih međunarodnih organizacija341. Prve, u početku nazivane multinacionalnim kompanijama dobijale su sve veći primat u međunarodnim ekonomskim odnosima. Druge su bivale osnivane prevashodno radi političkih uticaja, da bi kasnije dobijale i ekonomske, pa i vojne ingerencije. Razvoj i razgranjavanje ovih organizacija sve više počinje da biva međusobno tesno ispreplitano iveštačenja; 7) obavljanje zajedničkih poslova za banke u vezi sa platnim karticama. Po članu 96 Zakona o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima, Službeni list SRJ, br. 45/91; 48/93; 53/93; 53/93; 67/93; 69/94; 49/95. predviđeno je da Udraženje može da: 1) organizuje stručne dogovore radi unapređenja i ujednačavanja brzanske i vanberzanske trgovine; 2) organizuje stručnu obuku za dobijanje zvanja brokera; 3) donosi trgovinske uzanse i kodeks ponašanja; 4) prati izvršavanje profesionalnih dužnosti i pridržavanje kodeksa ponašanja berzanskih brokera; 5) vodi registar berzanskih brokera koji imaju dozvolu za trgovanje; 6) vodi registar slobodnih brokera; 7) obavlja drage poslove predviđene aktima Udruženja.340 Vasiljević M., op. cit., str. 234.341 Posebno treba istaći postojanje različitih termina koji se za ovaj tip organizacija upotrebljava, mada je od početka 60-ih pa do sredine 70-ih bio u upotrebi termin multinacionalne kompanije, multinacionalne korporacije ili multinacionalna preduzeća (MNEs), i sl. Danas se umesto ovog, ili mnogo više nego ovaj, koristi termin transnacionalne kompanije, odn. korporacije

(transnacional corporations) naročito u publikacijama OUN. U suštini termin transnacionalne korporacije je i mnogo prihvatljiviji s obzirom na prirodu ovih organizacija (latinska reč trans u složenicama označava preko, kroz, dok latinska reč multi označava mnogo, više, mnogostruko).119OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

sve teže odvojivo. Iako su ponekad regionalne međunarodne organizacije pokušavale da zaštite TNCs sa svog područja, obezbeđujući im tržište raznim merama, ipak je pospešivanje integracija, nicanje i kooperacija velikih korporacija iz različitih zemalja određenog regiona dovelo do međusobnog sporazumevanja i povezivanja. Nizom pravnih, ekonomskih, političkih i drugih mera stvoreni su okviri za delanje moćnih korporacija kao što su Henkel - Colgate, Fiat - Citroen, Goođyear - Michelin, Dunlop -Pirelli.

2.3.2.4.1. Pojava transnacionalnih korporacijaNe postoji usaglašenost oko identifikacije prve TNCs^42. Po nekima to je Singerova korporacija za proizvodnju šivaćih mašina, dok drugi smatraju da primat nosi Standard Oil, a treći korene vide u Royal Duch-Shell. U svakom slučaju nastanak prvih multinacionalnih kompanija bio je veoma interesantan pa je irelevantno ko je bio prvi, već kako su nastajale343. Tako je, još je 1850. godine /. M. Singer uočio da su tadašnje šivaće mašine veoma komplikovane i nepraktične, pa je sam sebi dao u zadatak da to ispravi, nadajući se da će novi tip mašina doneti veliku zaradu. I stvarno, posle nepune godine izumeo je upravo takvu mašinu. Te 1851. godine podneo je i zahtev za patentiranje svog izuma u SAD i inostranstvu. No, za veću proizvodnju trebalo je imati pogodnije uslove tako da s njihovom proizvodnjom počinje 4 godine kasnije. Nekako u isto vreme Singer prodaje francuskom trgovacu (Charles Callebaut) svoj patent, a ovaj se obavezuje da će mu osigurati asistenta za usavršavanje mašine. Ugovor je Singer-a obavezao i na dostavljanje alata i mašina, kao i obuku zaposlenih. Dobivši sve ugovoreno Callebaut 1855. godine započinje proizvodnju, ali uskoro isključuje Singer-a iz daljeg rada i konkuriše mu na tržištu. Singer pokreće sporove za zaštitu svojih prava i izvršenje ugovornih obaveza druge strane. Istovremeno i sam započinje proizvodnju. Ali, kako je loše prošao u prethodnom pokušaju, više ne ustupa svoja prava nikome već svoje proizvode prodaje u sopstvenim salonima. Sve više širi trgovačku mrežu (1859. godine u SAD ima 14 salona za prodaju, 1858. već ima sopstvenog prodajnog agenta u Rio de @eneiru i još nekim drugim gradovima van SAD, a od 1863. to je razgranata mreža). Razvojem i razgranjavanjem mreže počinju se postavljati zahtevi za smanjenjem troškova prevoza i zbog toga se Singer 1867. odlučuje na poseban poduhvat - podizanje fabrike u inostranstvu. Izbor pada na Glazgov. Naravno da je strah od neuspeha bio veliki, ali želja za boljim poslovanjem je bila presudna. Eksperimentalna fabrika posluje odlično pa će, čak, u 1874. godini ona predstavljati izlaz iz krize. Isti je slučaj i sa sveVeruje se da prapočeci TNCs vode u period 2.500 godina p.n.e. do sumerskih trgovaca koji su imali svoje ljude za detaširanje, prihvatanje, uskladištavanje i prodaju svoje robe u drugim državama i područjima. Tu praksu nastavili su i rimski trgovci, a kasnije je, npr. u Firenci postojalo preko 150 firmi koje su imale takav obim delatnosti da su mogle biti i internacionalne. U XV veku su nemački bankari Fuger imali veoma razgranat posao po raznim zemljama, a od XVII veka mnoge su engleske, francuske i danske trgovačke porodice slale svoje članove u Ameriku i Indiju za predstavnike svojih kompanija. O tome više kod Svetličić M., Zlatne niti transnacionalnih preduzeća, Beograd, Ekonomika, 1986., str. 27-33. 343 Wilkins M., The Emergence of Multinational Enterprises: American Business Abroad from the Colonial Era to 1914, Massachusetts, Harvard Univeristy Press Cambridge, 1970., str. 66.120SUBJEKTI POSLOVANJA

mnogobrojnijim inostranim prodajnim salonima u kojima se prodaje više od polovine ukupne Singer-ove proizvodnje. U 1878. godini "glavna poslovnica" u Engelskoj obuhvata 26 "centralnih poslovnica", što u Engleskoj, to i u Parizu, Madridu, Milanu, Briselu, Bazelu, Keptaunu, Bombaju, Oklandu. Svaka od njih ima još i niz podređenih poslovnica, a samo dve godine kasnije Singer-ova "imperija" obuhvata sijaset poslovnica i fabrika širom Evrope, Australije, Azije, Afrike, Južne Amerike, pa sve do Kariba, Filipina, Kine.Daleke 1890. godine u Haguje osnovana holandska kompanija Royal Dutch radi eksploatacije nafte na Sumatri. Sedamnaest godina kasnije dolazi do udruživanja sa britanskom kompanijom Shell Transport anđ Trađing i bankom Rothshilđ koje su svoje područje eksploatacije vezale za Rusiju. Udruživanje u savez ovih velikih firmi biva u formi kombinacije konzorcijuma i holdinga, pod nazivom Royal Duch-Shell, a dve korporacije - majke združuju svoje pravne entitete. Udeo u ukupnom poslovanju Royal Dutch-a je 60%, a Shell-a 40%. Shell Petroleum N. V. u Hagu i Shell Petroleum u Londonu kontrolišu 278 proizvodnih preduzeća u 113 zemalja, od toga više od polovine kompletno. Danas glavno bogatstvo ove TNCs leži u ustupanju 25.000 patenata i licenci (ceni se da je ovo najmoćniji fond patenata i licenci skoncentrisan u jednoj korporaciji)344.Esso France, Esso Italiano, i slični nazivi nalaze se na mnogobrojnim pumpama u svetu, u mnogim zemljama i na gotovo svim delovima kontinenata. Iza tog naziva nalazi se Exxon, bivši Standard Oil ofNew Jersey, koji već mnogo godina zauzima vodeće mesto na rang listi uspešnih korporacija. U suštini je ova organizacija nastala 1862. godine kada je John D. Rockefeller, trgovac mešovitom robom, kupio svoju prvu naftnu kompaniju (Andrews, Clark & Company). Nekoliko godina docnije ovaj beskrupulozni mladi čovek istiskuje svog partnera i kupuje 10 rafinerija u Ohaju. Menja naziv firme od Standard Work u Standard Oil. Kupujući 27% akcija Rockefeller postaje predsednik nove kompanije. Međutim, dolazi do krize i pada cena nafte. To dovodi do kraha mnogih dotada uspešnih firmi. Paralelno sa ovom pojavom dolazi do ujedinjavanja Vanderbilt-a, Drew-a i Scotts-a u kartel. Oni priželjkuju uspešnog mladog Rockefeller-a u svojim redovima. Cilj im je bio da prevozeći naftu železnicom smanje cenu i tako unište konkurenciju. Zavera biva otkrivena, ali se Rockefeller izvlači iz ovog skandala i biva još bogatiji za sva ona naftna preduzeća koja su bankrotirala, te je već od 1897. godine njegovo carstvo činilo 90% naftovoda, 75% rafinerija, kao i kompletan transport nafte SAD. Smatra se da je samo za desetak godina ovaj magnat postao ne samo sinonim za uspeh nego i vlasnik najveće korporacije u istoriji kapitalizma. Umnogome je tome doprinela špijunaža, korupcija i niz drugih operacija često na granici legalnosti. Paralelno sa nastajanjem

giganta Standard Oil New Jersey osniva se i First National City Bank - New York i to od strane John-ovog brata. U njihovim rukama nalazi se sada 70% svetske trgovine naftom. Njima prilazi i American Oil Company koja kasnije postaje Esso. Postepeno njihova snaga prevazilazi okvire SAD i tako počinje međunarodna ekspanzija. Ne samo što je nastajanje i postojanje ove korporacije često pratilo ogromne godišnje dolarske sume prometa, nekad i veće od godišnjeg nacionalnog dohotka344Đurović R., op. cit, str. 162-163.121OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

zemalja kao što su Španija, Švedska, već i zbog toga što je nastajanje ovog trusta izazvalo donošenje većeg broja anti-trustovskih zakona. Naime, sporazumom Rockefeller-a i Standard Oil-a po kome njihovi vlasnici mogu zajednički kombinovati i/ili pripajati akcije pridruženih korporacija, stvoreni su pogodni uslovi za monopole. To se želelo sprečiti donošenjem, od strane Kongresa, Zakona o zabrani monopola, trustova i namerne monopolizacije, nazvanim popularno Sherman's Act. Clayton's Act donet 1914. godine i revidiran 1930. godine, takođe predstavlja osnov za regulisanje određenih antitrustovskih pitanja. Nakon ova dva zakona donosi se i niz drugih345. Neki od njih predstavljaju osnov za presudu Vrhovnog suda SAD iz 1911. godine kojom se aktiva Standard Oil-a deli na 36 filijala, koje su dobile i pravni entitet. Time se pokušao razbiti monopol ove korporacije. Međutim, uzaludno, jer Rockefeller indirektno utiče na njih. Ni smrt nije mogla da zaustavi nadiranje ove organizacije. Naslednik J. D. Rockefeller 11 kreće u novu ekspanziju. Kupuje teksaški Humble Oil & Rafining Company, godinu dana kasnije odobrava kanadskoj finni - posestrimi da otkupi kolumbijsku naftnu kompaniju, da bi kasnije postepeno otkupljivao peruansku, venecuelansku i osnivao nove. Otuda ova korporacija obuhvata 200 velikih filijala u mnogim zemljama sveta i kontroliše preko 15% svetske proizvodnje, prerade i prometa nafte i raspolaže sa 20% tankerske flote za njen prevoz. Ekspanzija, s jedne strane, i sudovi, s druge, su realnost koja kontinuirano prati poslovanje ove TNCs. Naime, od 1969. godine presudom Vrhovnog suda SAD zabranjuje se korišćenje imena Esso na američkom srednjem zapadu, a zbog špekulacija, nelojalne konkurencije i sličnih malverzacija. Trebalo je naći novo ime. To je bio veoma mukotrpan poduhvat, jer je trebalo pregledati oko 15.000 telefonskih imenika, saslušati mišljenja i predloge brojnih naučnika, savetnika, lingvista. Nakon više krugova izbora u koje je uključen i računar izabrano je ime - Exxon. Od 1972. godine džin nosi ovaj naziv346.Nešto mlađa, stara oko 90 godina, je holding korporacija osnovana od legendarnog Henry Ford-a, koji, pored toga što je potpredsednik, glavni inženjer i vlasnik prvobitno 25% kapitala (početne nominalne vrednosti od 100.000 dolara), korporaciji daruje i svoje ime. Samo tri godine kasnije on poseduje 51% akcija društva. Ford korporacija svake godine biva sve uspešnija. Poslovni uspeh omogućuje proširivanje proizvodnje na vojnu opremu, protiv vazdušnu odbranu, televizore i sl. i osnivanje sve većeg broja filijala širom sveta. Iako danas, zbog krize, i ova korporacija biva prinuđena da smanji svoje investicione programe i broj radnika, ipak se nalazi veoma visoko na svetskoj rang listi najuspešnijih korporacija.I naravno, tu je i nezaobilazni General Motors, koji već skoro pedesetak godina biva pojmom poslovne uspešnosti i jedan od glavnih nosioca "agresivne izvozne spoljne invazije" koja se danas proteže na Evropu, Japan, Latinsku Ameriku, Južno-afričku uniju, Južnu Koreju, Filipine i mnoge druge zemlje u kojima se nalazi i veliki broj fabrika organizovanih kao filijale i koje zajedno sa 119 fabrika u SAD i 6 fabrika u Kanadi čine jedan džinovski trust. U proizvodnom asortimanu ove TNCs, pored345 Allison J., Prentice R., op. cit, str. 357-364.346 Skoro celokupan opis uspona i istorijata ove korporacije preuzeta je od Svetličića M., op. cit., str. 35-38.122SUBJEKTI POSLOVANJA

proizvodnje automobila i kamiona, sve je zastupljenija proizvodnja dizel i električnih lokomotiva, elektronskih aparata, kao i vojne opreme i ratnog materijala.Posebno zanimljiv je i nastanak korporacije koja je zbog svoje delatnosti u mnogim zemljama sveta postala toliko ozloglašena da je verovatno bila i glavni "krivac" negativnih stavova i strahova koji sa pojavom ovih korporacija na nekom tržištu nastaju. To je ITT. Ovaj konglomerat je nastao pre svega šezdesetak godina, a samo do 1969. godine računa se da je imao u 93 zemlje 331 sopstvenu, pridruženu ili integrisanu korporaciju, odn. kompaniju, a sve one zajedno još i oko 708 filijala, koje su proizvodne pogone imale u 27 zemalja, a kompanije u 70347. Ove silne kompanije i filijale proizvode ili distribuiraju proizvode iz elektronike, telekomunikacija, farmaceutike, kozmetike, hrane, svetlećih tela, hotela, osiguranja i sl. Istovremeno moderna informaciona sredstva sa kojima se ona pojavljuje na tržištima postala su osnov i za razne zloupotrebe, malverzacije, "piratske" aktivnosti, politička uplitanja i mešetarenja, intrige, ucene, špijuniranje i slične operacije. Dovoljno je znati da je ova TNCs tesno sarađivala sa Hitlerom pre II sv. rata, snabdevajući naciste naoružanjem, a paralelno sa njima i saveznike (artiljeriske nišanske sprave). Koliko je to daleko otišlo vidi se i iz primera da je ITT direktno učestvovao u izgradnji vazduhoplovne industrije Nemačke. Jedan od osnivača ove TNCs S. Bohn formirao je i razvio posebnu obaveštajnu službu za koju se smatra da je jedna od neprevaziđenih, najbolje ustrojenih i najefikasnijih privatnih obaveštajnih službi. Ona je u tesnoj vezi sa CIA-om (neki od direktora ili visokih funkcionera ITT bili su savetnici ili saradnici ove državne obaveštajne službe, tako je J. McCon 1965. godine postao direktor ITT, a i dalje je bio saradnik CIA), pa zajedno sa njom čini razgranatu mrežu koju, posredno ili neposredno, povezuju sa mnogim političkim prevratima i skandalima - uspon i pad Aljendea, dovođenje Pinočea i sl. Takođe, mnogi državni službenici i funkcioneri bivaju na neki način povezani sa ovom organizacijom (npr. D. Turner ili L. Loveinger predsednici Antitrustovskog Komiteta postaju savetnici ITT). Otuda su mnoge aktivnosti ove TNCs bile "pokrivene" ili izglađene, a za koje su druge bivale kažnjavane ili proganjane. No, nije uvek sve prikrivano. Tako je pokušaj da se preuzme televizijska mreža ABC bila svojevrsna afera koja je pokrenula lavinu i postupak pred antitrustovskim komitetom. Međutim, ona je samo pomogla ITT-u da postane još poznatiji, mada postoje insinuacije da je uspešno završen postupak rezultat političkih pritisaka i ulaganja u izbornu kampanju za

predsednika SAD.Naravno među uspešnim američkim TNCs pojavljuju se i takve kao što je IBM, JVestinghouse, pa Texaco i druge.Ovo su primeri samo nekih, sigurno najstarijih, ako ne i najuspešnijih TNCs, koje su sasvim sigurno obeležile kraj XIX i XX veka. Potekle mahom iz SAD ove korporacije tek posle II sv. rata u Evropi i drugim delovima sveta postaju sve zastupljenije da bi danas preko 200 TNCs poslovalo sa različitim uspehom i u različitim oblastima. Ono što je svakako zanimljivo je da su sve one na neki način povezane sa tržištem SAD, bilo da sa njega dolaze bilo da ka njemu streme. Tako je nemačka347 Svetličić M., op. cit, str. 38-42.123OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

transnacionalna korporacija pod nazivom Badische Anilin & Soda Fabrik (BASF), iako glavni izvoznik hemijskih materijala drugim evropskim korporacijama, stalno težila da direktno investira u SAD (bar sa oko 500 miliona dolara) u veliku proizvodnju boja i plastike. Dalje, sve više sa kapitalom učestvuje u drugim korporacijama, npr. ima 98,5% interesa u Wyanđotte Chemicals Corp., Michigan firm34S. Međutim, pored SAD ova TNCs, inače jedna od tri naslednice velikog nemačkog koncerna IG Farben (druge dve su Bayer i Hoechsi), imajoš i oko 103 društavau23 zemlje349. Zanimljivo je daje 1969. godine BASF kupila društvo Wintershell, čije su koncesije na Severnom moru, u Teksasu i na Bliskom istoku, i preko njega došla u vezu sa RoyalDuch-Shell-om.Među nemačkim TNCs ništa manje nisu poznati i značajani Thyssen i Volkswagen.Od italijanskih TNCs najpoznatiji je svakako Fiat, osnovan 1899. godine, u početku kao proizvođač automobila, a potom i u oblasti crne metalurgije, proizvodnje delova za železnice, mašina za javne radove, brodske opreme, sve do izgradnje centrala na laku vodu, nuklearki, po licenci Westinghous-&.Ni Japan nije bio zaobiđen od ovakvih korporacija, od kojih je svakako jedna od najznačajnijih Nippon Steel, koja je 1970. nastala spajanjem čeličana Yawata i Fuđi, mada je prva fuzija ovih dveju korporacija bila još pre II sv. rata, ali su je dekartelizovale američke okupacione vlasti.Dakle, ako bi se pokušale izvući neke zajedničke karakteristike pojavljivanja TNCs može se konstatovati sledeće:a. prve TNCs nastaju u XIX veku prevashodno u SAD, pa potom u Engleskoj, s tim što se engleske, po pravilu, udružuju sa TNCs iz drugih zemalja (mahom holandskim) dok je za američke matice TNCs karakteristična samostalnost350;b. u drugim zemljama Evrope prve se TNCs pojavljuju u dvadesetim godinama XX veka, a prava ekspanzija nastaje nakon II sv. rata;c. u početku većina TNCs bila je osnivana u raznim industrijiskim granama, od automobilske do naftne, obuhvatajući proizvodnju, transport i distribuciju, a danas su to gotovo sve privredne oblasti, kombinovano sa vojnom industrijom, međunarodnim plaćanjima, korišćenjem tehnoloških dostignuća (ugovori o licencama, know-how), međunarodnim investicijama, ili direktnim stranim investicijama (FDI), telekomunikacije, informatika, a, naročito, značajna postaje hrana;d. mnoge TNCs imaju znatne prihode, često veće i od nacionalnog dohotka pojedinih srednje i visokorazvijenih zemalja, i uvek veće od zemalja u razvoju ili nerazvijenih zemalja;348 Kogan I. S., op. cit, str. 256.349 Đurović R., Multinacionalne kompanije, pravni i organizacioni aspekti, Beograd, Savremena administracija, 1977., str. 43.350 Đurović R., op. cit, str. 43.124SUBJEKTI POSLOVANJA

e. sve je evidentniji uzajamni uticaj TNCs i regionalnih ekonomskihzajednica, a naročito međunarodnih regionalnih organizacija;f. pojava TNCs prouzrokuje sve više pojavu i dominaciju "anacionalnog kapitalizma";g. nastanak TNCs prouzrokuje i određene političke potrese, kao i eskalaciju određenih oblika "piratskog" ponašanja;h. pojava TNCs povlači u samom početku čitavu poplavu antitrustovskog zakonodavstva, a kasnije i sve veću harmonizaciju i unifikaciju nacionalnih zakonodavstava vezanih za režime carina, poreza i sl.;i. sve je učestalija potreba za međunarodnim "normiranjem" ponašanja 7!/VCs351, između ostalog, i formiranjem specijalnih tela OUN kao što je UNCTC (UN Centre on Transnacional Corporations) i posebne Komisije za transnacionalne korporacije (Commision on Transnacional Corporations), kao i rad na Kodeksu ponašanja TNCs pod okriljem Ekonomskog i socijalnog saveta i Komisije za rjVCs352. U poslednjih 30 godina značajne su aktivnosti u okviru GATT-a, što se vidi i kroz 28 multilateralnih sporazuma Urugvajske runde (usvojenih na aprilskom Ministarskom sastanku 1994. godine u Marakešu, a stupaju na snagu 1.1. 1995.) čiji je jedan od značajnih Sporazum o trgovinskim merama koje utiču na investicije, kao i Sporazum o trgovinskim aspektima prava na intelektualnu svojinu. Pored ovih znatna je i delatnost drugih međunarodnih organizacija i agencija.

2.3.2.4.2. Pojam transnacionalnih korporacijaIako se termin TNCs sreće već više od celog veka, ipak ne postoji usaglašenost šta se pod njim podrazumeva. Postoje čak i pitanja da li je postojanje ovakvih korporacija moguće s obzirom na činjenicu da svaka korporacija ima svoju "nacionalnost", odnosno nacionalnu pripadnost. Uzimajući u obzir sve ili bilo koji od uslova za utvrđivanje "nacionalnosti" stvarno je otežano određivanje relevantnog sedišta kad su u pitanju TNCs. Naime, veliki broj društava ili drugih organizacionih oblika koji sačinjavaju TNCs i njihova rasprostranjenost po raznim zemljama i svim kontinentima stvarno dovodi u pitanje određivanja njihove nacionalnosti. Verovatno je logično pitanje - zašto je određivanje nacionalnosti uopšte potrebno? Ono je prevashodno bitno zbog pravnog režima koji se na poslovanje i poslovne odnose primenjuje, kao i zbog građanskopravnog statusa ili nadležnosti suda, odnosno

spoljnotrgovinske arbitraže u slučaju spora. Iako veoma bitna ova pitanja svakako ne mogu da ignorišu da TNCs stvarno postoje i delaju. Otuda je nesnalažljivost klasične pravne teorije u pogledu ovih korporacija morala biti prevaziđena. Mukama ipak tu nije kraj. Činjenicom postojanja ovih organizacija nije određeno i šta su one. Prisutne su razlike u shvatanjima. Naravno,351Đurović R., Ponašanje transnacionalnih kompanija, Beograd, referat sa II savetovanja jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno pravo "Kodifikacije i progresivni razvoj principa i normi novog međunarodnog ekonomskog poretka", 1978, str. 13.352Behrman N.J., Grosse E. R., International Business and Governments, Issues and Institutions, South Carolina, University of South Carolina Press, 1990., str. 313-327.125OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

razlike su rezultat različitosti kriterijuma od kojih se polazi. Tako pojedini autori353 ističu postojanje dve osnovne grupe kriterijuma: kvalitativnih i kvantitativnih. Sa ekonomskog aspekta kao obeležja na osnovu kojih je moguće razlikovati TNCs od organizacija koje to nisu pojavljuju se veličina, geografska rasprostranjenost i strani sadržaj. Pri tome ne postoji saglasnost oko granica od kojih se ove veličine računaju. Najšire rečeno to su snažne ekonomske celine koje se sastoje od više delova domiciliranih širom sveta354. Veoma slično je određenje koje pod transnacionalnim korporacijama podrazumeva trgovačka društva koja raspolažu sredstvima za ostvarivanje profita u svetskim razmerama - na svetskom tržištu355. Kritika o opisnom karakteru ovih defmicija je samo delimično tačna, više bi se kritika mogla usmeriti na to da se iz ovakvog određenja ne vidi kakva je razlika između transnacionalnih korporacija i bilo kog trgovačkog društva koje svoju aktivnost usmerava na razne kontinente i razne zemlje. No, ne ulazeći u dalje rasprave čini se da je prihvatljiva ona definicija koja pod transnacionalnom korporacijom podrazumeva grupaciju preduzeća, odnosno društava, u određenom obliku koja je obezbedila i legalizovala svoju poslovnu aktivnost u više zemalja, pri čemu su udruženi delovi zadržali samostalnost i pravni subjektivitet356.Znači, kao osobenosti ovih organizacija pojavljuju se:a. to je, po pravilu, grupacija organizacija koju čini veliki broj delova;b. ta grupacija je u određenom organizacionom obliku (najčešće u formi trusta, holdinga, kartela i/ili koncerna);c. ta grupacija je obezbedila i legalizovala svoju poslovnu aktivnost u više zemalja;d. svaki deo grupacije zadržava svoj pravni entitet;e. svojstvo pravnog lica delovi grupacije stiču na osnovu registrovanja po propisima zemlje u kojoj im se nalazi sedište; if. celina ima svoje sedište, a taj centar je mesto u kome se donose sve bitne odluke i iz koga "teče" ekonomska i pravna potčinjenost preduzeća, društava i filijala.

2.3.2.4.3. Tipovi transnacionalnih korporacijaPostoji veći broj klasifikacija, manje ili više uspešnih, za objašnjavanje i razumevanje ove pojave. Veoma često se polazi od vrste delatnosti u kojoj se TNCs pojavljuje. Ova klasifikacija najčešće je korišćena za statističke svrhe, kako bi se sagledala brojnost i zastupljenost TNCs u pojedinim oblastima, pa su to TNCs u oblasti agrikulture, rudarstva (naročito uglja i nafte), industrije i usluga.353 Svetličić M., op. cit, str. 175.354 Grapa autora, Pravna enciklopedija, op. cit, str.723.■"^ Đurović R., Međunarodno privredno pravo, Beograd, Savremena administracija, 1991., str.161. 356 Nešto modifikovana definicija koju daje Đurović R., op. cit., str. 39.126SUBJEKTI POSLOVANJA

Druga grupa polazi od organizacionih oblika u kojima se mogu TNCs pojaviti i smatra da su to: 1) TNCs u formi trustova, a u okviru njih najčešće su to holdinzi; 2) TNCs kao karteli; i 3) TNCs kao koncerni. Svaki od ovih oblika ima specifičnosti u odnosu na funkcije, karakteristike upravljanja i odnosa između matice i podređenih kćeri. Tako mnogi autori357 ističu sledeće karakteristike ovih organizacionih oblika:1. TNCs kao trustovi - trustovi su posebna udruženja, često veoma moćna, koja su se prvo pojavila i razvila u SAD, te su i dobili osobenosti upravo primerene pravu i ekonomiji u kojoj nastaju. Trust je takva složena asocijacija kapitala u kojoj sporazumom akcionari raznih društava prenose na trustees svoje pravo glasanja sa svojim hartijama od vrednosti u zamenu za cerifikate učešća u novim zajedničkim hartijama koje se nalaze u rukama trustees359. U stvari, trust nastaje prenosom prava upravljanja nad organizacijom (društvom, preduzećem) na koje glasi, ali ne i prenosom prava svojine na hartijama od vrednosti. U formi trusta pojavljuju se Exxon Corporation.Poseban, danas mnogo češće zastupljenje holding. Ovaj oblik trustova nastao je radi izbegavanja posledica antitrustovskih zakona. To je, u stvari, akcionarsko društvo koje supstituiše efekte učlanjenih društava efektima bez prava glasa ili sa delom glasa. Otuda se ovim organizacionim oblikom asimiliraju sve one negativne posledice koje nastaju ukoliko se udruživanje vrši sporazumima koji su nedozvoljeni. Umesto sporazuma udruživanje se realizuje akcijama. Tako holding društvo ima više izdanja akcija, najčešće tipa A, B, i C. Akcije tipa A znače da svaka akcija vuče 1 glas, za akcije tipa B važi da 100 akcija predstavljaju 1 glas, dok su akcije tipa C u srazmeri 1000 akcija 1 glas. Sto se vrednosti tiče sve akcije imaju istu vrednost i glase na istu sumu. Vlasnici akcija A, prioritetnih akcija, sa malim (relativno) kapitalom dobijaju celokupno upravljanje nad ukupnim kapitalom, jer poseduju "kontrolni paket akcija". Holding korporacija, koja poseduje taj kontrolni paket akcija kontroliše ostale i upravlja radom svih delova, korporacija - kćeri. Pošto su prenele ta prava na korporaciju - majku, kćeri, odnosno članovi uprava ovih društava, moraju se povinovati odlukama holdinga. To je bio slučaj sa mnogim TNCs u SAD, kao što je, npr. Forđ.2. TNCs kao koncerni - koncerni su samostalna građanskopravna društva koja sačinjava više društava sa

zajedničkom upravom, najčešće nastala račvanjem jednog matičnog društva u više učlanjenih društava. Ovo raščlanjavanje vrši se na dva moguća načina: matično društvo osnuje jedno ili više novih društava koja su njemu potčinjena (fllijacija društva) ili jedno već postojeće društvo se podčini drugom većem, matičnom (adopcija društva). Koncern upravlja kapitalom i odlučuje o učlanjenim preduzećima. Mada se to formalno ne dešava, faktički postoji koncentracija velikih privrednih mogućnosti u rukama pojedinaca ili manje grupe. To je slučaj, npr. sa Standard Oil Company koja je imala preko 500 društava u 52 zemlje sa kapitalom od preko 20 milijardi■"' Đurović R., op. cit, str. 24-9; kao i Korać J., Dončević D., kod nas i Liejmann R., Passow R. idrugi od stranih. 358 Đurović R., op. cit., str. 25.127OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

dolara, a vrhovna uprava je bila skoncentrisana u rukama tri čoveka. Posebno je bitno da pojedine države bivaju zavisne potpuno ili u znatnoj meri od koncerna u određenoj oblasti. Čist oblik koncerna se ne pojavljuje u poslednjih pedesetak godina, već je obično to kombinacija koncerna sa holdingom.3. TNCs kao karteli - karteli su udruženja nastala sa ciljem monopolističkog uticaja na proizvodnju ili plasman robe. Ove grupacije nastaju ugovorom između određenih firmi - članica sa ciljem da monopolistički utiču na povećanje cena proizvoda učlanjenih preduzeća. Kartel ima trostruku funkciju: isključenje slobodne konkurencije, izjednačavanje uslova prodaje, proizvodnje i nabavke i racionalizacija proizvodnje. Upravo zbog ovih funkcija često dolazi do njihovog zabranjivanja, mada se danas ovi oblici sve više modifikuju i kombinuju sa drugim ne bi li se zabrane izbegle.Posebna podela, karakteristična za novije vreme, polazi od potencij alnih doprinosa TNCs vladinim ciljevima359, odnosno iz odnosa ciljeva vlada i ciljeva TNCs. Ciljevi TNCs su vezani za tržišne uslove, njenu strategiju, istorijske slučajnosti i način reagovanja na politiku vlade. Različiti ciljevi prouzrokuju različite organizacione strukture, vlasništvo i kontrolu, što predstavlja osnovu za njihovo sporazumevanje sa vladama. Na osnovu svega ovoga sledi da se u odnosu sa vladama pojavljuju četiri osnovna tipa TNCs:1. TNCs zainteresovane za resurse su one koje traže partikularne resurse iz drugih zemalja. Neke od TNCs investiraju u druge zemlje radi obezbeđenja proizvodnih inputa koji im nisu na raspolaganju u zemlji porekla, dok druge istražuju načine uspostavljanja posebnih aktivnosti u oblasti proizvodnje sa najmanjim troškovima, povećanja produktivnosti uz najveće smanjenje cene kompletne proizvodnje. I prvi i drugi cilj investicija usmeren je ka određenim resursima. Dva najatraktivnija resursa u koje TNCs investiraju, i to veoma često i kroz direktne investicije (FDI), su: prirodni i ljudski resursi i to oni koji se ne mogu uopšte naći ili se nalaze, ali po visokim cenama u domaćoj zemlji. Vrsta resursa na koji se investicije usmeravaju uslovljava i razlike u strukturi i organizaciji odnosa između majke - korporacije i njenih kćeri. Kada su predmet investiranja prirodni resursi onda je taj odnos u duhu tesne integracije, ali na niskom nivou. To je toliko tesna integracija da mnoge operacije majke - korporacije i drugih filijala umnogome zavise od snabdevanja iz izvora filijale iz zemlje u kojoj su resursi, tako da se ta filijala pojavljuje u ulozi "poluprovodnika". Kada su u pitanju ljudski resursi tada filijale u zemlji domaćinu obavljaju delatnosti tesno vezane za korišćenje visokih tehnologija kojima ih, u određenim dozama, snabdeva majka -korporacija, ali uz visoki stepen kontrole, potpuno vođenje i predviđanje koje majka stalno sprovodi. To naravno ima i svoje obrazloženje - osiguranje od "curenja" podataka o toj tehnologiji, kao i održanje cene radi obezbeđenja i359 Behraman N. J., Grosse E. R., op. cit, str. 36. 128SUBJEKTI POSLOVANJA

osiguranja konkurentnosti korporacije - majke i njenih drugih filijala -kćeri360.2. TNCs zainteresovane za prodor na određeno tržište su one koje istražuju ulazak na strana tržišta i snabdevanje sa tih lokacija. Ovaj oblik pojavljivanja TNCs naročito je učestao onda kad postoji situacija suviše skupog izvoza u neku zemlju ili kad u njoj važe stroge restriktivne mere kao što su trgovinske barijere ili zabrane. U tom slučaju je mnogo prihvatljivije osnivanje TNCs kako bi se ovakvi problemi lakše, i uz nižu cenu, savladali. Investicije koje ovakav tip TNCs prate nisu vezane samo za proizvodnju već i za maloprodaju, bankarstvo i razne druge oblike usluga (osiguranje, turizam, mala preduzeća, arhitektonske biroe, distributere tllmova, lance hotela, rentiranje automobila i sl.). Organizaciono, filijale - kćeri su u svemu tesno integrisane sa korporacijom - majkom i drugim filijalama - kćerima. Organizaciona struktura je decentralizovana sa filijalama koje su van internacionalne korporacije. Uprava je locirana u štabu ili je regionalna uprava locirana u drugom gradu u zemlji porekla.3. TNCs zainteresovane za postizanje efikasnosti su one koje ispituju mogućnosti smeštanja proizvodnje u druge zemlje i koje mogu biti internacionalno integrisane radi opsluživanja svetskog tržišta. Naime, od 1950. godine kada su se smanjile trgovinske barijere i kada je protok roba i kretanje ljudi postalo mnogo lakše nego ranije, nastaju TNCs bazirane na multinacionalnosti. Ove TNCs počinju sve više da istražuju koje su proizvodne strukture širom sveta najbolje. Stvaraju se mogućnosti da se proizvodnja parceliše tako da se veoma uspešno delovi istog proizvoda mogu proizvoditi na nekoliko različitih mesta, čak u raznim krajevima sveta. Borba za tržište dovela je do podele u nivoima razvijenosti i na osnovu tog do međusobnog povezivanja između TNCs razvijenih zemlja Evrope, Severne Amerike i Azije. Ali, dolazi i do međusobnog povezivanja korporacija iz manje razvijenih zemalja. Ne retko se dešava i da se na lokaciji jednog tržišta konstituiše TNCs sa istim nazivom i proizvodnim asortimanom sa drugim, već postojećim. Time se postiže znatno smanjenje troškova transporta, marketinga koje dozvoljava distribuciju širom sveta ili povećanja ekonomičnosti u proizvodnoj skali i sl. Standardizacijom kvaliteta proizvoda potrošači i konzumenti roba i usluga nastalih u ovakvim TNCs ne bivaju ugroženi, čak se on može i poboljšavati zahvaljujući dobrom poznavanju zahteva tog tržišta. To je bio slučaj sa Forđ-om za Evropu, ASEA za Svedsku i slično. Pri tome je nužno istaći da se ovi delovi međusobno povezuju mada, što se organizacije i veza između njih tiče, oni mogu biti različiti. Neke

operacije bivaju integrisane radi povećanja efikasnosti. Centralizuje se kontrola, kao i skup kriterijuma za odlučivanje koji se, takođe, kreiraju u štabu. Stil rukovođenja teži da bude "geocentričan", za razliku od TNCs prethodnog tipa koji neguje "policentričan" stil rukovođenja. Međutim, čini se da su finansije, odn. investicije najvažnija aktivnost koja se kod ovog tipa TNCs centralizuje - za svako ulaganje koje se želi preduzeti od strane filijale obavezno se pita centar.360 Behraman N. J., Grosse E. R., op. cit, str. 41-43.129OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Centralizacija se proteže i na ispitivanje tržišta, promociju proizvoda za neke kompanije i harmonizaciju i usklađivanje cena među filijalama. Proizvodnja komponenti, planiranje snabdevanja i kontrola kvaliteta su decentralizovani, kao i istraživanje i razvoj, koje se ranije, mahom, razvijalo u centru, sada sve više teži "tihim" disperzijama ka filijalama. Međutim, za dve aktivnosti filijala - kćeri postoji stvarna opravdanost da se definišu u njenoj zemlji porekla. To su eksterne veze sa lokalnom vladom i kadrovska politika. Ponekad, disperzija obuhvata i određene marketinške aktivnosti361.4. TNCs zainteresovane za uspostavljanje određenih veza su one koje ispituju uspostavljanje mreže sa drugim TNCs kako bi se povećale vrednosti njihove konkurentnosti ili minimizirale intervencije vlada. Ovaj tip TNCs je nastao kao posledica porasta zainteresovanosti država u vođenju razvoja industrijskog i uslužnog sektora na svojoj teritoriji i u okviru svoje ekonomije, kao i porasta broja koncerna pod kontrolom finansijskog tržišta i bankarskih institucija. To je povećalo broj raznih oblika kooperacija počevši od joint venture, konzorcijuma, zajedničkih projekata, i drugih, manje ili više, stalnih asocijacija. Ovo je diktirano širenjem tehnoloških i finansijskih resursa u svetskim razmerama, što je zahtevalo i njihovo funkcionalno i geografsko povezivanje. Vidovi saradnje i kooperacije razvili su se i iz težnje država za uključivanjem nacionalnih institucija i pojedinaca u međunarodnu proizvodnju koja se odvija na njenoj teritoriji i želje za povezivanjem lokalnih kapaciteta i resursa vezanih za menadžment, tehnologije, kapital, marketing, know-how, kao i pospešivanje povezivanja filijala - kćeri kroz porast kooperativnih projekata. Ovo je osobito izraženo u severnoj hemisferi i u gotovo svim područjima ljudske delatnosti362.Na kraju nužno je istaći da se gotovo ni jedna od ovih TNCs ne pojavljuje samo kao jedan tip, odnosno u čistoj formi. Neke, čak, uključuju i sve oblike, mada je mnogo češća varijanta kombinacija tri tipa - "okupatora" prirodnih resursa, tržišta i efikasnosti.

2.3.2.4.4. Transnacionalne korporacije u JugoslavijiTransnacionalne korporacije teže, bez obzira na tip pojavljivanja, investiranju i odgovarajućem plasmanu svojih investicija. Da bi se to postiglo potrebno je363, ispunjenje određenih preduslova od strane zemalje domaćina, i to:1. ekonomska i politička stabilnost;2. sigurnost pravila za "privlačenje" stranih investitora;3. niske barijere u trgovinskim i finansijskim kretanjima;4. definisanost uloge domaćih poslovnih organizacija;5. male intervencije u poslovnim operacijama i odlučivanjima;361 Behraman N. J., Grosse E. R., op. cit, str.43-46.362 Behraman N. J., Grosse E. R., op. cit, str. 46-49.363 Behraman N. J., Grosse E. R., op. cit, str. 50.130SUBJEKTI POSLOVANJA

6. dovoljnost zaštite u odnosu na stranu konkurenciju;7. ekonomska politika koja obezbeđuje odgovarajuću infrastrukturu i prioritete zarazvoj;8. prihvatanje na međunarodnom pravu zasnovanog poslovanja i investiranja.Ovim preduslovima svakako treba dodati i grupu onih koji se tiču karakteristika pozitivnog pravnog sistema364 kao:1. izgradnja, regulacija i stvaranje uslova za primenu načela kojima se obezbeđuju uslovi za slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala;2. povoljno poresko zakonodavstvo;3. razvijeno carinsko zakonodavstvo usklađeno sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (osobito Opštim sporazum o carinama i trgovini iz 1994. godine) i Evropske Unije (posebno sa njihovom zajedničkom carinskom tarifom, kao i dažbinama koje imaju isto dejstvo kao i carinske), ali i drugih odgovarajućih međunarodnih organizacija i asocijacija;4. definisane i stabilne odredbe o minimumu mera vezanim za kvantitativna ograničenja365;5. moderno i stabilno poslovno, naročito investiciono, zakonodavstvo;6. zadovoljavajuće radno zakonodavstvo koje dozvoljava zapošljavanje stranaca;7. pravne norme kojima se obezbeđuje sloboda transfera dobiti i retransfera kapitala;8. usklađenost zakonodavstva svih nivoa;9. zaštita od nacionalizacije i eksproprijacije.Upravo iz ovih pravnih pretpostavki može se videti kolika je spremnost naše zemlje da garantuje pojavljivanje TNCs na svom tržištu. Tako, na osnovu analize pozitivnih pravnih propisa može se konstatovati sledeće stanje:a. promenljivost postojećih propisa iz oblasti deviznog poslovanja (npr. savezni Zakon o deviznom poslovanju donet je 1995. godine, a menjan 1996., 1997., 1999. i to dva puta), mada, istini za volju, to i nije toliko velika promenljivost u odnosu na druge sistemske zakone kojima se reguliše ova oblast. Mnogo su učestalije promene u poreskoj politici i poreskom zakonodavstvu;364Goldštajn A., Ugovor o stranim privatnim investicijama u Jugoslaviji, joint venture, Zagreb, Informator, 1972., str. 18.Kvantitativna ogranlčenja obuhvataju nacionalne mere kojima se ograničava obim ili iznos uvoza ili izvoza nametanjem

direktnih ili indirektnih granica u pogledu fizičkog kvantiteta robe koja se izvozi ili uvozi ili se utiče na opstanak robe. Dozvoljene su najčešće mere koje se odnose na zaštitu javnog morala, poretka i sigurnosti; zaštitu zdravlja i života ljudi, životinja i biljaka; zaštitu nacionalnog nasleđa i zaštitu intelektualne svojine. Više o tome kod Vukadinović R., Pravo Evropske Unije, Beograd, Institut za međunarodnu politiku i privredu, 1966., str. 96-100.131OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

b. čini se da su izmenljivost i nestabilnost koje su inače odlike našeg pozitivnog pravnog sistema, naročito vidljive u oblasti poslovnog, odnosno trgovinskog prava. Tako je samo savezni Zakon o trgovini za protekle četiri godine (od kada su počele promene u sistemu vlasništva i vraćanja na Trgovinsko sa Privrednog prava) menjan nekoliko puta, s tim da su kompletne promene bile u dva maha. Tu svakako treba dodati i izmene u zakonodavstvu koje se odnosi na spoljnotrgovinsko poslovanje (Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju od donošenja 1992. godine pa do sredine 2000. promenjen je 9 puta);c. naše pozitivno pravo predvidelo je mogućnost zapošljavanja stranih državljana, naravno, uz ispunjenje određenih uslova. Ovi uslovi, kod nas, mnogo su manje restriktivni nego u drugim zemljama, a i mnogo manje menjani nego što je to slučaj sa drugim propisima;d. pored toga, predviđena je i određena "doza" transfera dobiti i retransfera kapitala, kao i zaštita od nacionalizacije i eksproprijacije;e. međutim, oblast koja je, pored mogućnosti osnivanja i registrovanja raznih oblika društava i preduzeća u užem smislu, od izuzetnog značaja za pojavu TNCs kod nas je strano ulaganje. Saveznim Zakonom o stranim ulaganjima nastavljena je praksa iz ranijih perioda, ali i uz izvesne dodatne odlike. Strana ulaganja, dakle i ulaganja TNCs su moguća kroz: 1) osnivanje preduzeća, kao dela svog preduzeća (filijale), koja ima svojstvo pravnog lica i posluje po našim propisima ili kupovanjem celog, odn. dela, našeg preduzeća, kao i akcija naših preduzeća; 2) kroz ulaganje sredstava u preduzeća preko ugovora o ulaganju, odn. joint venture ugovora, 3) strano lice može kupiti pređuzeće, odnosno njegov deo ili akcije preduzeća u skladu sa zakonom 366. Međutim, Zakon je potpuno neopravdano, za uslove u kojima se poslovalo pod sankcijama, predvidelo princip reciprociteta367. Da će primena ovog principa biti izuzetno otežana vidi se i iz činjenice da ne postoji pravni reciprocitet sa gotovo ni jednom zemljom, a faktički je teško utvrdiv. Takođe, ovaj Zakon neopravdano nije vodio računa o usvojenim sporazumima Urugvajske runde GATT-a (WTO) pa će kasnije usaglašavanje izazivati nove promene i nestabilnost.Prosto je zapanjujuće da se naše pravo nije oglasilo sa boljim rešenjima vezanim za TNCs, ali i većim brojem mogućih oblika njihovog pojavljivanja. Takođe, nisu pružene pravne mogućnosti za uspostavljanje raznih oblika veza koje TNCs mogu, pored onih jednostavnih, imati i sa našim preduzećima i društvima. Nespremnost našeg prava na ovakve "poduhvate" sigurno će biti veoma veliki problem kad do takvih oblikaZakon o stranim ulaganjima, čl. 5.367Zakon o stranim ulaganjima, čl. 1. precizira: "Strana lica mogu, radi obavljanja delatnosti u Saveznoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: Jugoslavija), pod uslovima uzajamnosti, ulagati sredstva u preduzeća i druge oblike organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga (u daljem tekstu: preduzeća) i osnivati preduzeća u skladu sa ovim zakonom i dragim saveznim zakonima, kao i dobijati dozvolu (u daljem tekstu: koncesija) za korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opšteg interesa."132SUBJEKTI POSLOVANJA

dođe. No, imajući u vidu izuzetnu "spremnost na promene" našeg prava koja je u poslednjih pedesetak godina bila njegova osnovna odlika, postoji tračak nade da će se i ovaj problem rešiti.3. Međunarodne organizacijeKao jedan od veoma značajnih subjekata u Poslovnom pravu, odnosno poslovnim odnosima i poslovnim aktivnostima pojavljuju se međunarodne organizacije. Pojava ovih subjekata naročito se uočava u oblastima međunarodnog plaćanja, transporta, izgradnje investicionih objekata, turizma, telekomunikacija, ali i drugih sličnih poslova koji su zahtevali ne samo tesnu saradnju država, već i povezanost velikih poslovnih sistema. Međusobno udruživanje ovakvih sistema nije zadovoljilo potrebe, pa je počela njihova integracija na regionalnom planu što je uslovilo i stvaranje regionalnih međunarodnih organizacija, kao novog oblika kooperacije. Ubrzo je za to stvoren i odgovarajući pravni osnov koji je, ne suprotstavljajući se članu 52 glave VIII Povelje UN, obezbedio mogućnost zaključivanja regionalnih sporazuma ili osnivanja agencija, naročito specijalizovanih. Ista Povelja u čl. 57 predviđa oblasti za koje se osnivaju ovakve agencije kao i njihove obaveze i nadležnosti. Međutim, to nije bilo dovoljno već se pokušalo i sa stvaranjem univerzalne trgovinske organizacije, o kojoj ideja potiče još od kraja XIX i početka XX veka. Poveljom donetom u Havani 1948. godine na Velikoj međunarodnoj trgovinskoj konferenciji UN, osnovana je Međunarodna trgovinska organizacija (International Trađe Organization - ITO), ali ona, na žalost, nikad nije počela sa radom. Potom su postepeno nastajale druge međunarodne organizacije.Međunarodne organizacije, kao subjekt međunarodnog prava i poslovnih odnosa sa elementom inostranosti, su pravna lica, odnosno imaju pravni subjektivitet. U međunarodnim poslovnim odnosima međunarodne organizacije se mogu, zavisno od svojstava, pojaviti u dvostrukoj ulozi:1. kao subjekti koji svojim aktima, kao što su sporazumi, konvencije, preporuke i sl., stvaraju pravne okvire i uslove nastajanja konkretnih međunarodnih poslovnih odnosa između drugih subjekata (to su, npr. ekonomske komisije UN za pojedine regione); i2. one mogu kao aktivni poslovni subjekt direktno stupajući u međunarodne poslovne odnose (kao što je slučaj sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, MMF-om i sl.)368.Sve se međunarodne organizacije mogu, u obe ove uloge, pojaviti kao opšte ili regionalne. Od opštih međunarodnih organizacija osobito značajne su: UN i njene specijalizovane agencije i organizacije; GATT (Opšti sporazum o carinama i trgovini -General Agreement of Tarijfs anđ Trade); Svetska trgovinska organizacija (Worlđ

Trađe Organization - WTO); Međunarodna finansijska korporacija; Međunarodno368 Đurović R., op, cit., str. 67.133OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

udruženje za razvoj; i sl. Od regionalnih značajne su: regionalne komisije UN, Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA), Latinoamerička zona slobodne trgovine (LAFTA), Evropska Unija (EU) i druge.Svaka od njih, u okviru svoje delatnosti i nadležnosti, dakle, ima odgovarajući značaj za poslovanje i odgovarajući značaj kao subjekt međunarodnih poslovnih odnosa.3.1. Svetska trgovinska organizacijaIdeja o stvaranju specijalizovane medjunarodne asocijacije koja bi se bavila medjunarodnim trgovinskim tokovima i poslovima nije nova. Bilo je više pokušaja da se ona realizuje, naročito u poslednja dva veka. Jedan od takvih pokušaja bio je neposredno posle II sv. rata kada je trebalo da se konstituiše Međunarodna trgovinska organizacija. Kao i prethodni i ovaj je pokušaj bio bezuspešan, između ostalog, zbog negativističke uloge SAD. Naime, još u toku osnivanja Ekonomskog i Socijalnog Saveta UN, a na ranije pripremljeni predlog SAD kojem je prethodio niz aktivnosti na realizaciji ideje o održavanju Međunarodne trgovinske konferencije, krajem 1945. i u toku 1946. godine, kristališe se i ideja o osnivanju posebne međunarodne trgovinske organizacije. Za pripremu konferencije i osnivanje ove organizacije na prvom zasedanju Ekonomskog i Socijalnog saveta UN u Londonu donosi se Rezolucija o osnivanju Pripremne komisije za Konferenciju UN o trgovini i zapošljavanju. Komisija ima 18 članova (sa SSSR-om, koji iako član, ne učestvuje u radu). Tokom 1946. godine Komisija se sastala u nekoliko navrata, ali bez stvarnog uspeha jer nije uspela da izradi nacrt buduće Povelje Medjunarodne trgovinske organizacije.Paralelno sa radom Komisije teku i carinski pregovori, ali je njihova sudbina znatno bolja. Završni akt biva potpisan, a protokol o privremenom stupanju na snagu počinje da važi od 1. januara 1948. godine U međuvremenu u Havani se održava Velika međunarodna trgovinska konferencija, čiji učesnici (53 zemlje) potpisuju završni akt, poznat pod nazivom Havanska povelja. Za njeno stupanje na snagu bilo je potrebno svega 20 ratifikacija i nije postojala nikakva sumnja da će se to ubrzo realizovati. Koliko je to uverenje bilo nesporno vidi se i kroz formiranje Privremene komisije za pripremu i sazivanje prve konferencije buduće Međunarodne trgovinske organizacije. Međutim, do ratifikacije nije došlo zbog toga što je njen "idejni tvorac" odustao od svoje ideje, odnosno Povelja nije nikad podneta Kongresu SAD na ratifikaciju. Mlako objašnjenje delegacije SAD na Tokijskim pregovorima GATT-a bilo je da je u SAD procenjeno da je svrsishodnije podržavanje GATT-a nego ITO-a. To je bila i smrtna presuda Havanskoj povelji i Međunarodnoj trgovinskoj organizaciji, a i početak posebne ere u svetskim političkim i trgovinskim odnosima.Vreme prolazi i dok se u okviru GATT-a postižu kakvi takvi sporazumi369, u toku, ali i van posebnih seansi nazvanih runde, ideja o organizaciji koja bi predstavljala369 Tako se računa da stotine hiljada stranica i na desetine sporazuma predstavljaju samo jedan od pokazatelja kompleksnosti i obimnosti delatnosti koje se u okviru pregovaračkih rundi, ali i134SUBJEKTI POSLOVANJA

instituciju za obavljanje trgovinskih pregovora i regulisanje trgovinskih odnosa ne prestaje da zaokuplja pažnju. U više navrata se ona pokušava i realizovati, ali bez naročito vidljivog uspeha.Nekih četrdesetak godina nakon prvih koraka u osnivanju Međunarodne trgovinske organizacije donosi se Sporazum o osnivanju Svetske Trgovinske Organizacije u Urugvajskoj rundi multilateralnih sporazuma u okviru GATT-a, započetih u Punta đel Este 1986. godine, donetih u Marakešu aprila 1994., a koji su stupili na snagu 1. januara. 1995. godine370. Sama Urugvajska runda GATT-a sadrži veći broj posebnih multilateralnih i plurilateralanih sporazuma (28 sporazuma), koji su istovremeno i sastavni deo Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije.Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije sadrži 16 članova kojima se reguliše: način osnivanja, obuhvat i funkcije, struktura, odnos sa drugim organizacijama, budžet, status, odlučivanje, članstvo, pristupanje i istupanje, kao i ostala pitanja od važnosti za rad i funkcionisanje ove organizacije.Svetska trgovinska organizacija je zamišljena kao značajni međunarodni subjekt čiji je cilj uspostavljanje harmonije između potreba za rastom standarda, osiguranja pune zaposlenosti, obimnog i jednomernog rasta obima realnog prihoda i efektivne tražnje i, ekspanzije proizvodnje i trgovine robom i uslugama, s jedne strane i optimalnog korišćenja svetskih resursa u saglasnosti sa ciljevima održivog razvoja uz istovremeno očuvanje životne sredine, s drage371. Ova organizacija zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom i Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj čini treću stranu institucionalnog i pravnog "trougla" u kojem će se sankcionisati i sprovoditi pravila ponašanja zemalja u međunarodnoj trgovinskoj, finansijskoj i monetarnoj politici372.Sporazumom o osnivanju kao osnovne funkcije WTO predviđene su:1. primena, administriranje, delovanje i unapređenje ciljeva multilatreralnih i plurilateralnih trgovinskih sporazima;van njih, dešavaju (npr. do 1967. godine dokumentacija GATT-a obuhvatala je 27.000 stranica i više stotina multilateralnih i bilateralnih sporazuma, a studija o konsekvencama Uragvajske rande na privredu SAD oko 22.000 stranica). O tome više kod: Jackson H. J., World Trade and The Law of GATT, A Legal Analysis of the General Agreement of Tariffs and Trade, Indianapolis, The Bobs - Merrill Company, INC, 1969.370 Iako je WTO izrasla iz GATT-a, ona se razlikuje od njega. Tako u dokumentu Trading into the Future, WTO, The World Trade Organization, April 1999., www.wto.org, se ističe da je GATT bio ad hoc a Opšti sporazum nije nikad ratifikovan u parlamentima, za razliku od WTO čiji je sporazum permanentan, a kao međunarodna organizacija WTO ima članstvo koje je ratifikovalo sporazume. Pored toga što WTO ima članove, a GATT "ugovome strane". GATT se odnosio na robu, a WTO "pokriva" i usluge i intelektualnu svojinu.

371 Preambula Sporazuma o osnivanju WTO.372Milivojević R., Uragvajska randa multilateralnih pregovora u okviru GATT-a, - Sporazum o trgovinskim aspektima prava na inetlektualnu svojinu, interni materijal, str. 1.135OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

2. predstavljanje foruma za pregovore članica u vezi sa njihovim trgovinskim odnosima;3. administriranje rešavanja sporova na osnovu Dogovora o procedurama i pravilima;4. administriranje mehanizama ispitivanja trgovinskih politika; i5. sarađivanje sa Međunarodnim monetarnim fondom i Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u postizanju veće koherentnosti u kreiranju globalne ekonomske politike.Danas oblasti koje su od prioritetnog značaja za ovu organizaciju su373:• regionalno ekonomsko grupisanje,• trgovina i okruženje,• trgovina i investicije;• politika konkurencije;• transparentnost vlada - trgovina bez barijera i carina;• trgovina i prava rada;• elektronsko poslovanje.Članice WTO mogu biti374: članice osnivači - originalne članice i članice koje naknadno pristupaju (čl. XI, XII).Članice osnivači su strane ugovornice GATT-a iz 1947., čiji je status zadržan i na dan stupanja na snagu Sporazuma o osnivanju i zemlje Evropske Zajednice, koje prihvate Sporazum o osnivanju, Multilateralne trgovinske sporazume i čije su Liste koncesija o obavezama pridodate GATT-u 1994., kao i zemlje (strane ugovornice) čije su Liste speciflčnih obaveza pridodate GATT-u (znači, 121 zemlja). Posebne pogodnosti imaju najmanje razvijene zemlje. Njima je, u skladu sa paragrafom 1 Odluke o merama u korist najmanje razvijenih zemalja, odobren dodatni vremenski rok u trajanju od jedne godine, nakon 15. aprila 1994., da podnesu svoje liste koje se zahtevaju po osnovu Člana XI Sporazuma o osnivanju.Po članu 5. Finalnog akta zemlje koje su ranije započele pregovore o pristupanju GATT-u prvo moraju te pregovore okončati i tako postati njegove strane ugovornice, pa će tek onda moći prihvatiti Sporazum o osnivanju. To su zemlje koje su se izjasnile da se njihov postupak pristupanja GATT-u kombinuje sa procesom njihovog pristupanja WTO-u. One mogu da zahtevaju od Pripremnog komiteta za organizovanje stupanja na snagu WTO-a, da ovaj proces započne pre nego WTO stupi na snagu, što je npr. slučaj sa Jermenijom, Bugarskom, Hrvatskom, Estonijom, Latvijom, Litvanijom, Mongolijom, Ruskom federacijom, Slovenijom, Ukrajinom, Kinom, Alžirom. Ove poslednje dve zemlje ionako nisu bile članice mada su učestvovale u pregovorima Urugvajske runde.3 '3 Trading into the Future, WTO, The World Trade Organization, April 1999., www.wto.org 374Krajem 2000. godine IVTU je imao 140 zemalja članica i budžet od 127 miliona švajcarskih franaka)136SUBJEKTI POSLOVANJA

Takođe se pojavljuje jedan broj zemalja kojima je odobren status posmatrača na sastancima Generalnog saveta i to u cilju omogućavanja i olakšanja adekvatne pripreme za njihovo pristupanje WTO-u u kasnijoj fazi. To su 34 zemlje među kojima je Albanija, Belorusija, BJR Makedonija, Jordan, Kambodža, Kape Verde, Nepal, Vatikan, Vijetnam. Pored zemalja posmatrača pri Generalnom savetu pojavljuju se i međunarodne organizacije posmatrači. Među njima je: UN, UNICTAD, IMF, Worlđ Bank, FAO, WIPO, OECD.Naravno, tu su i zemlje koje su pristupile GATT-u nakon 15. IV 1994., a pre stupanja na snagu WTO-a, i koje su podnele svoje liste koncesija radi odobrenja i usvajanja od strane Pripremog komiteta.Pored ovih članstvo može steći i bilo koja država ili zasebna carinska teritorija koja poseduje punu autonomiju u vođenju svojih spoljnotrgovinskih poslova, podnošenjem zahteva WTO-u. Ovi subjekti postaju članice na osnovu dvotrećinske odluke Ministarske Konferencije i isključivo saglasno uslovima koji se budu dogovorili izmedju njih i WTO.Svaka članica može i da se povuče, a sam akt povlačenja stupa na snagu nakon 6 meseci od dana kad je Generalni direktor primio pismeno obaveštenje o povlačenju.WTO ima pet glavnih stalnih organa: Ministarsku konferenciju; Generalni savet; tri stalna Saveta; tri stalna Komiteta i Administraciju, za razliku od GATT-n koji je imao: Plenarno zasedanje, Savet i Sekretarijat.Ministarsku konferenciju čine predstavnici svih država članica. Ona se redovno sastaje jednom u dve godine i, u suštini, obavlja funkcije WTO-a i donosi odluke po pitanjima iz Multilateralnih trgovinskih sporazuma. Odlučivanje je konsenzusom, a samo izuzetno glasanjem. Svaka članica ima jedan glas, a ako glasa Evropska Zajednica njihov broj glasova jednak je broju zemalja članica koje su istovremeno i članice WTO.Generalni savet je telo koje obavlja funkcije Ministarske Konferencije u periodu između dva zasedanja. Čine ga predstavnici svih članica, a sastaje se po potrebi. Pored limkcija Ministarske Konferencije, Generalni Savet obavlja i poslove iz nadležnosti Organa za rešavanje sporova i Organa za ispitivanje trgovinskih politika, primenjujući odgovarajuće procedure i pravila.Kao stalna tri saveta Generalnog saveta predviđeni su: Savet za trgovinu robama, Savet za trgovinu uslugama i Savet za trgovinske aspekte prava na intelektualnu svojinu. Oni deluju u vezi sa sporazumima koji se na njih odnose i koje im dodeljuje Generalni savet. Članstvo je otvoreno za sve članice, a sastaju se po potrebi.Ova tri saveta mogu osnivati, u zavisnosti od potreba, svoja ad hoc tela i pomoćne organe.137OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Ministarska Konferencija osniva i tri stalna komiteta: Komitet za trgovinu i razvoj, Komitet za

platno-bilansne restrikcije i Komitet za budžetska, administrativna i finansijska pitanja. Članstvo u njima je otvoreno za predstavnike svih država članica. Osim ovih stalnih komiteta Ministarska Konferencija može osnivati i druge komitete.Sekretarijat je administrativno telo kojim rukovodi Generalni direktor, anjega bira Ministarska konferencija. Generalni direktor imenuje osoblje (na dan 30. XI 2000. bilo ih je 500), a svi oni imaju odgovornost i status međunarodnog karaktera.lVTO\e pravno lice.Jugoslavija je bila strana ugovornica GATT-a od 1966. godine. Odlukom Saveta iz juna 1993. godine Jugoslavija faktički biva isključena iz njegovog i rada radnih tela i komiteta, kao i pregovora Urugvajske runde. To svakako povlači krajnje nepovoljne posledice. A, da nije došlo do sankcija mi bi se pojavili kao originalna članica u skladu sa Sporazumu o osnivanju WTO. Originalno članstvo ni malo nije nerelevantno za određenu zemlju. S obzirom da nam je šansa promakla i u odnosu na međurok jer nismo mogli da podnesemo svoju listu koncesija u vezi liberalizacije carinskih i necarinskih mera (uključujući i listu koncesija u agraru) i listu inicijalnih obaveza - koncesija u vezi liberalizacije u oblasti usluga, to ćemo se naći među grupom "običnih" članica, kad nam sankcije budu skinute. I kad se to bude desilo to neće značiti siguran i brz povratak na međunarodnu scenu, niti nastavak tamo gde se stalo. Nije izvesno da li će Ministarska konferencija dvotrećinskom većinom doneti pozitivnu odluku (ne treba zaboraviti da bivše jugoslovenske republike uskoro postaju članice, pa je neizvesno kako će one glasati). Takođe, apstrahujući postojanje sankcija, netrpeljivost mnogih zemalja i problematičnu mogućnost brzog ukidanja ekonomskpg "obruča" oko nas, a imajući u vidu dosadašnju dugu proceduru pristupanja GATT-u (npr. samo je minimalno godinu dana trajalo ispitivanje trgovinskog režima zemlje koja pristupa) to se postavlja veliko pitanje šta će se sa nama u tom periodu dešavati. Dakle, Jugoslaviji put u WTO predstoji, sa mnogo neizvesnosti i problema375.

4. DržavaMeđu raznim subjektima poslovnih odnosa može se pojaviti i država. Ona je posebno značajan subjekt međunarodnog poslovnog prava. U međunarodnim poslovnim odnosima država ima različite uloge i različite oblike učešća. Tako se ona može pojaviti376:1. kao učesnik međunarodnih ekonomskih odnosa u svojstvu nosioca suverenih ovlašćenja. U tom svojstvu i ulozi ona omogućuje i učestvuje u stvaranju pravnih okvira i odgovarajućih ekonomskih i pravnih situacija zaDrakulić M., Svetska trgovinska organizacija, Poslovna politika, br. 7-8/95., str. 26-29. 376 Šire kod Đurović R., op. cit, str. 59.138SUBJEKTI POSLOVANJA

nastanak poslovnih odnosa sa elementom inostranosti (mada se ova njena uloga pojavljuje i kod poslovnih odnosa na nacionalnom nivou). U okviru ove uloge država svojom aktivnošću stvara uslove za poslovanje drugih subjekata, pojavljuje se kao nosilac određenih prava i obaveza, inicijator je raznih aktivnosti, subjekt je koji podstiče i pomaže razvoj poslovanja; 2. država se i sama pojavljuje kao direktni učesnik raznih poslovnih odnosa, bez obzira da li se kao drugi subjekti pojavljuju druge države, međunarodne organizacije ili drugi subjekti poslovanja. Ona može biti i ugovorna strana kod nekih neposrednih poslovnih ugovora, ali i drugih poslova. U tim poslovnim odnosima država se pojavljuje kao stranka i otuda treba da poseduje odgovarajuće atribute i obeležja. Pored opštih obeležja (suverenitet vlasti, teritorija, stanovništvo) kao posebno značajni pojavljuju se:2.1. ekonomski suverenitet - predstavlja neotuđivo pravo svake države da dozvoli ili zabrani, potpuno ili delimično, svaku trgovinu sa inostranstvom, ili trgovinsku delatnost stranih poslovnih subjekata na svojoj teritoriji377. U okviru svog ekonomskog suvereniteta država samostalno uređuje mnoga, za nju važna pitanja, kao što su: novac i sredstva plaćanja, ekonomski i fiskalni imunitet određenih kategorija lica isl;2.2. ekonomska teritorija i ekonomske granice države - predstavljaju teritorije u kojima deluju jedinstveni osnovni propisi kojima se utvrđuje jedinstvo tržišta u okviru carinskih granica. Ekonomske granice nisu samo carinske, već i trgovinske, valutne, poreske i granice različitih društveno-ekonomskih odnosa. Ove granice, imajući trostruku funkciju (obezbeđenje zaštite oblika određenog ekonomskog sistema, obezbeđenje ekonomske samostalnosti države i obezbeđenje mogućnosti privredne razmene između nje i drugih država), obezbeđuju realizovanje ekonomske suverenosti države koju ona, na svojoj ekonomskoj teritoriji i u okviru svojih ekonomskih granica, ima. Posebno treba istaći da se carinske ili ekonomske granice ne moraju uvek podudarati sa političkim granicama. To je slučaj sa carinskim unijama (kao posebnom ugovornom odnosu u kome se države ugovornice odriču svoje spoljne trgovinsko-političke individualnosti u korist novonastale zajednice) ili sa slobodnim carinskim zonama (kao prostor, deo teritorije, na kome se za stranu robu i njeno oplemenjavanje ne primenjuju carine sve dok se ona nalazi u zoni)378.Znači, država se sa ovakvim ulogama i oblicima učešća pojavljuje u međunarodnim poslovnim odnosima.Sto se poslovnih odnosa u nacionalnim okvirima tiče, uloga države može biti raznovrsna. Pored karakteristične uloge nosioca i stvaraoca pravnih okvira poslovanja, država se može pojaviti i kao akter poslovnih odnosa u svojstvu: osnivača određenih377 Đurović R, op. cit, str. 62.378 Đurović R., op. cit., str. 64.139OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

poslovnih subjekata; nosioca određenih prava i obaveze iz ugovora ili drugih poslovnih odnosa u koji je stupila sa drugim poslovnim subjektima; kao i prodavca ili kupca, odnosno korisnika određene robe i usluga. Tu se lista ne iscrpljuje.Poseban problem nastaje u ulozi države u elektronskom poslovanju. Države i vlade se sve više sreću sa minimizacijom svoje uloge u regulaciji uslova poslovanja i donekle pravila elektronskog poslovanja. Njihova

uloga u ovom poslovanju je manje protekcionistička i restriktivna nego kad su u pitanju klasični oblici poslovanja i trgovine. Naime, države u novom poslovnom Internet okruženju treba da uklanjaju i predefinišu postojeće restrikcije, kao i da svedu svoje intervencije samo na neophodne. To pretpostavlja podršku u stvaranju odgovarajućeg pravnog okvira ovog poslovanja i trgovine379.Nepriznavanje državnih granice komplikuje naplatu poreza. Tome se dodaje elektronski keš, koji je osnovni oblik plaćanja kod ovog poslovanja, čime problem postaje još kompleksniji, jer tehničke mogućnosti dozvoljavaju gotovo momentalni prenos gotovine sa jednog računa na drugi, iz jedne zemlje u drugu, bez evidentiranja prenosa. Pored toga, mnogi kupci i prodavci posluju samo sa svojih elektronskih adresa koje se nalaze na besplatnim serverima i ne sadrže podatke o njihovim fizičkim adresama. Takođe je nejasno koja vlada bi preuzla porez koji je posledica prekograničnog protoka podataka. Sve to je samo vrh ledenog brega koji izranja iz elektronskog poslovanja380.5. Fizička licaČovek, pojedinac se, takođe, može pojaviti u poslovnim odnosima i poslovnim aktivnostima. Međutim, fizičko lice mora da zadovoljava određena svojstva, odnosno sposobnosti da bi se moglo pojaviti kao relevantan subjekt u poslovnim i pravnim odnosima. Fizičko lice, da bi moglo biti subjekt u pravu, pa dakle, i u mnogim poslovnim odnosima, mora imati dve sposobnosti:1. pravnu - priznajese svakom licu;2. poslovnu - da bi ona postojala fizičko lice treba da zadovolji određene uslove, kao što je uzrast i zdravlje, a u nekim pravima može biti i pol381,Sperti A., The Public Forum Doctrine And Its Possible Application To The Internet, UCLA SchoolofLaw, 1997.380 DrakuUć fvl., Drakulić R., Pravna regulacija elektronskog poslovanja, zbornik radova sa VII medjunarodnog simpozijuma "Menadžment promena" SymOrg 2000, Zlatibor, 2000., str. 715-720.381 Udata žena u francuskom pravu nije mogla steći svojstvo trgovca ako se njen bračni drag tome protivi. Isto je bilo i u srpskom trgovačkom zakonu.140SUBJEKTI POSLOVANJA

porodično stanje, krivično-pravni status, i sl382. Što se uzrasta tiče postoji minimum godina koje neko lice mora imati da bi moglo da stupa u pravne poslove. Mnoga prava su se opredelila da lica do 7 godina starosti nemaju uopšte poslovnu sposobnost. Delimična poslovna sposobnost se stiče određenim brojem godina (u nekim pravima sa 14, neka prave razliku i između ženske i muške dece). Potpuna poslovna sposobnost, uz ispunjenje određenih drugih uslova, stiče se punoletstvom, naravno i to u zavisnosti od sistema. Drugi uslov sticanja poslovne sposobnosti, koji se uglavnom pojavljuje u svim pravima, vezan je za zdravlje, odnosno da li je neko lice psihički383 i fizički zdravo, jer se u slučaju određenih psihičkih oboljenja ona gubi, trajno ili privremeno. Gotovo sva prava su telesnu bolest isključila iz mogućnosti gubljenja ili sticanja poslovne sposobnosti.Pored pravne i poslovne sposobnosti za učešće fizičkih lica u poslovnim odnosima često se zahteva i državljanstvo. Pod njim se uglavnom podrazumeva odnos javnopravnog karaktera između flzičkog lica i suverene države na osnovu koga to lice ima status po kome su mu formalno-pravno dostupna sva građanska, politička i ekonomsko-socijalna prava bez obzira da li se nalazi na domaćoj ili stranoj teritoriji384.Sa aspekta poslovanja i poslovnih odnosa pojavljuje se i domicil kao činjenica bitna za nastajanje određenih prava i obaveza. Pod domicilom podrazumevaju se dve stvari. Domicil u unutrašnjem pravu (često mu je sinonim prebivalište ili stalno boravište) je centar životnih odnosakoje ima jedno lice ujednom mestu. Kadje upitanju domicil u međunarodnom pravu tada se pod njim podrazumeva centar životnih odnosa koje ima jedno lice u jednoj određenoj državi. I u jednom i u drugom smislu domicil je važan u pogledu primene domaćeg ili stranog prava, ali i za sticanje određenih prava i obaveza385.Fizičko lice se pojavljuje u poslovnim odnosima najčešće kao nosilac određenih prava (nekad i obaveza) od kojih umnogome mogu zavisiti dalji oblici i pravci uspostavljanja ovih odnosa. Tako se ono može pojaviti kao nosilac prava intelektualne svojine, naročito industrijske koja je značajan predmet poslovanja, ali i drugih prava, npr. upravljanja, predstavljanja. Zato je nužno tu njegovu ulogu, kao i sve druge, shvatiti upravo onako kakva je ona u kontekstu tako bitnih odnosa kao što su poslovni.Oni mogu biti trgovci i preduzetnici.382 Na primer, po nekim pravima lica koja su stavljena pod starateljstvo zbog rasipništva, oficiri, sveštenici, državni činovnici, javni pravozastupnici. To su, po pravilu, razna psihička oboljenja.384 Jezdić M., op. cit, str. 69.385 Jezdić M., op. cit, str. 124, 125.141OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

Trgovac, naravno, nije nepoznata kategorija ni u uporednom stranom, ali ni našem pravu iz ranijih perioda386. Naime, još u davna vremena postojali su trgovci za čija se individualna prava vezivalo nastajanje ius mercatorium (trgovačko pravo), kao staleškog prava. Svi poslovi koje je trgovac obavljao ili preduzimao smatrani su za trgovačke. Vremenom su se menjala određenja i status trgovaca, pogotovo sa nastajanjem raznih oblika trgovačkih društava. Tako, na primer, novije francusko pravo je od pojedinaca koji su želeli da budu trgovci zahtevalo ispunjenje 2 uslova: da obavljaju trgovinske poslove i da to bude kao njegovo redovno zanimanje. Nemačko pravo je pravilo razliku između više različitih vrsta trgovaca: trgovci po delatnosti (su oni koji stalno obavljaju jedan od osnovnih trgovinskih poslova u vidu delatnosti); trgovci po upisu (su lica koja obavljaju neke trgovinske poslove koji inače ne spadaju u trgovinske); trgovci po postanku (su pravna lica); prividni trgovci (su lica koja su upisana u trgovački registar bez obzira što ne ispunjavaju uslove koji se po zakonu zahtevaju). Takođe, po istom pravu postoje i veliki i omanji trgovci. Pravo SAD pod trgovcem podrazumeva "lice koje posluje sa određenom

robom ili inače svojim zanimanjem pokazuje da poseduje znanje ili veštinu svojstveno delanju ili robi koja stoji u vezi s trgovačkim poslom, odnosno lice kome se može pripisati takvo znanje ili veština na osnovu toga što je zaposleno kao zastupnik, mešetar ili kakav drugi posrednik koji svojim zanimanjem pokazuje da poseduje takvo znanje ili veštinu"387.Stari srpski trgovački zakonik zahtevao je od nekog lica da ispuni 3 uslova da bi se mogao smatrati trgovcem: da trguje u svoje ime i da tako obavlja neki od osnovnih trgovinskih poslova; da mu je trgovina zanimanje i da ima poslovnu sposobnost i ispunjava ostale uslove koji se zahtevaju zakonom388. TZKJ ne samo što poznaje kategoriju trgovca - pojedinca, već pravi razliku između velikih i malih trgovaca, trgovaca prema poslovima koje obavljaju, trgovaca po upisu u trgovački registar.U našem novijem pravu pojavljuje se kategorija trgovca (Zakon o trgovini389) koja se razlikuje od preduzetnika i trgovaca u ostalim pravima. Pošto se pojam trgovine široko definiše kao razmena robe (kupovina i prodaja)390, ali i vršenje trgovinskih usluga391, otuda je i trgovac je osoba (preduzeća, druga pravna i flzička lica) koja se bavi trgovinom i koje je registrovano za obavljanje te delatnosti.386 Antonijević Z., op. cit., str. 21-25; Vasiljević M., op. cit., str. 28 i 27. Jedoobrazni trgovački zakonik, čl. 2-194.388 Antonijević Z., op. cit., str. 23.389Zakon o trgovini, Službeni list SRJ, br. 32/93; 50/93; 41/94; 29/96. Zakon o trgovini, čl. 1.391 Pod trgovinskim uslugama podrazumeva se u skladu sa članom 8. Zakona o trgovini ".. agencijske, posredničke, zastupničke, komisione i berzanske usluge, usluge uskladištenja, otpremanja i dopremanja robe, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe, usluge osiguranja robe, usluge ekonomske propagande i promocije, usluge tržnice i druge usluge uobičajene u trgovini."142SUBJEKTI POSLOVANJA

Zakon o preduzećima iz 1996. godine i crnogorski Zakon o djelatnosti preduzetnika392 priznaju kategoriju preduzetnika podrazumevajući pod njom "flzičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti"393. On je i fizičko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije ukoliko mu to svojstvo prizna odgovarajući zakon. Pored poslovne i pravne sposobnosti, državljanstva, domicila, kao uslovi koje treba da ispuni fizičko lice da bi moglo sticati svojstvio preduzetnika, pojavljuje se i: neosuđivanost za određena krivična dela ili privredne prestupe394

(veoma često se pojavljuje kao uslov za obavljanje neke poslovne aktivnosti u mnogim pravima, iako ga naš Zakon o preduzećima nije posebno predvideo, kao što nije definisao ni ostale uslove); kao i inkopatibilnost za vršenje određenih profesija395.Iako ne eksplicitno, naše zakonodavstvo pravi razliku između "velikih" i "malih" preduzetnika, a što zavisi od godišnjeg ostvarenog prihoda (veći od $200.000).Na preduzetnika primenjuju se odredbe koje važe za društva lica396, kao i posebne koje se odnose samo na njih. Tako na primer: preduzetnik ne može biti član ortačkog društva, ni komplementar u komanditnom397; mora podneti prijavu u pismenom obliku pre početka obavljanja delatnosti (u prijavi se mora navesti ime, adresa, matični broj, firma preduzetnika; delatnost; zaštita životne sredine; i sl); firma sadrži njegovo lično ime398; za svoje obaveze odgovara celokupnom svojim lmovinom3".Preduzetnik ima flrmu za obavljanje delatnosti. Firma sadrži: ime preduzetnika, oznaku koja upućuje na djelatnost, i poslovno sedište.Preduzetnik može privremeno obustaviti poslovanje400:1. za vreme bolesti, odnosno nesposobnosti za rad;392Zakon o djelatnosti preduzetnika, Službeni list RCG, br. 43/95; 1/96, čl. 1.393 Zakon o preduzećima, čl. 1.394 Vasiljević M., op. cit., str. 28.395 Po članu 8. Zakona o djelatnosti preduzetnika da bi jedno fizičko lice moglo da ima pravo upisa u registar neophodno je da: 1) da je poslovno sposobno, 2) da nije u radnom odnosu, 3) da ima zdravstvenu sposobnost za obavljanje odgovarajuće djelatnosti, 4) da za obavljanje djelatnosti obezbijedi stručni kadar u skladu sa propisima, 5) da obezbijedi odgovarajući poslovni prostor, ako je i poslovna prostorija neophodna za obavljanje djelatnosti, 6) da ispunjava i druge uslove utvrđene posebnim propisima."39° Član 104 Zakona izričito propisuje: "Odredbe Dela prvog (Zajedničke odredbe) ovog zakona shodno se primenjuju na preduzetnike, ako zakonom nije drugačije propisano".397 Zakon o preduzećima, čl. 9.398 Zakon o preduzećima, čl. 27. 399Zakon o preduzećima, čl. 53.400 Ove razloge predviđa Zakon o djelatnosti preduzetnika, a ne i Zakon o preduzećima. Kako ovakve odredbe nedostaju to se mogu primenjivati pravila predviđena crnogorskim zakonom.143OSNOVI POSLOVNOG PRAVA

2. za vreme korišćenja godišnjeg odmora u trajanju do 36 radnih dana;3. za vreme vršenja većih popravki poslovne prostorije, odnosno sredstava rada kojima preduzetnik obavlja delatnost najduže šest mjeseci u toku godine;4. za vreme vojne obaveze ili vršenja po pozivu druge javne službe;5. za vreme pritvora ili izdržavanja kazne zatvora u trajanju do šest meseci, odnosno zaštitne mere zabrane obavljanja delatnosti ili druge izrečene mere zbog koje ne može da obavlja delatnost dok ti razlozi traju; i6. po drugom osnovu u trajanju do 30 dana u toku godine.Sto se prestanka obavljanja delatnosti preduzetnika tiče, Zakon je predvideo da to može nastati401:1. pismenom odjavom;2. prestankom prirodnih i drugih uslova za obavljenje delatnosti;3. istekom vremena za koje je registrovano obavljanje delatnosti;4. gubitkom poslovne sposobnosti;5. smrću;6. neobavljanjem delatnosti duže od 2 godine;

7. zabranom obavljanja delatnosti;8. poništenjem rešenja o upisu;9. drugih razloga.Preduzetnik, kao i preduzeće, podleže odgovornosti za privredni prestup i prekršaj. Privredni prestup biće u slučaju: obavljanja delatnosti za koju ne ispunjava uslove; zaključivanja ugovora ili obavljanja drugih poslova izvan okvira registrovane delatnosti; nekorišćenja firme u poslovanju; neizdvajanja sredstava obavezne rezerve ili njihovog smanjivanja; smanjivanja imovine zbog oštećenja poverioca ili postizanja zabranjenih ciljeva; nevodjenja poslovnih knjiga, nepodnošenja računovodstvenih iskaza i poslovnih izveštaja; pravljenja neistinitih godišnjih obračuna; i slično402. Za ovakve radnje kazniće se preduzetnik novčanom kaznom (od 15.000 do 150.000 dinara).Takođe, preduzetnik odgovara i za prekršaje naročito: ako ne sačini pismenu prijavu ili ona ne sadrži određene podatke; ako u roku ne podnese prijavu za upis određenih podataka (npr. o promenama); ako preduzme poslove zastupanja i druge poslove u vezi sa tim bez odobrenja i saglasnosti koja je predviđena; i slično403. Za ove prekršaje preduzetnik odgovara novčano (od 6.000 do 60.000 dinara).Brisanjem iz registra fizičko lice prestaje da bude preduzetnik, odnosno gubi svojstvo preduzetnika.Zakon o preduzećima, čl. 101. Zakona o preduzećima, čl. 339, st. 1. 403 Zakon o preduzećima, čl. 440, st. 1.144