BIZNISponedeljak, 5. oktobar 2015. ponedeljak, 5. oktobar 2015.IV V

Interes za zajedni~kim

nastupom postoji ikod potencijalnih

konkurentkinja, jer ~esto ne mogu

da odgovore zahtevima velikih

tr`i{ta, ali i kodpreduze}a ~ija

je delatnost komplementarna.Upravo to se ve} i

de{ava sa firmamau regionu

Gabrijel Zicman ima rešenje za utaju poreza

Poreski rajevi kriju 7,6 biliona dolara

P oreski rajevi su po svojojprirodi tajnoviti i te{ko jeproniknuti u na~ine njiho-

vog funkcionisanja. Poenta nji-hovog postojanja odnosi se naskrivanje bogatstva, a nedavnoobjavljena studija Gabrijela Zic-mana „Skriveno bogatstvo naci-ja: plja~ka preko poreskih rajeva“,otkriva, kao nikada ranije, opsegnjihove uloge u globalnoj eko-nomiji. Zicman razmatra nelogi~-nosti u svetskim deviznim rezer-vama kako bi se obezbedile naj-preciznije i najpouzdanije brojkeo koli~ini novca deponovanog uporeskim rajevima. On procenju-je da je oko osam odsto svetskog

bogatstva, odnosno 7,6 bilionadolara, skriveno na mestima po-put [vajcarske, Bermudskih i Kaj-manskih ostrva, Singapura i Luk-semburga. To je vi{e bogatstvanego {to ukupno poseduje siro-ma{niji deo planete, odnosno 7,4milijardi ljudi. Navedena cifra jejo{ zna~ajnija ako se ima u viduda se odnosi na novac koji bi tre-balo da se nalazi u poreskoj bazi.Ukoliko bogate dr`ave u Evropi,ili SAD ne mogu delotvorno daoporezuju bogate, ima}e malo{ansi da o~uvaju socijaldemo-kratska na~ela i spre~e produblji-vanje nejednakosti, {to je od ne-davno postala ~esta pojava u nji-hovim ekonomijama. Istovreme-no, nema nade da }e dr`aveuspeti da uspostave napredan si-stem oporezivanja ukoliko neu|u u trag bogatstvu plutokrata.

Zicman se oslanja na nepo-tvr|enu tvrdnju da }e va`ni po-daci biti prona|eni u onome {tose obi~no klasifikuje kao „gre{kei propusti“. Ipak, postoje valjanirazlozi da su cifre koje navodi re-alne. Prema izve{tajima Central-ne banke [vajcarske, stranci sa-mo u bankama te dr`ave pose-duju 2,4 biliona dolara. Iako [vaj-carska ima reputaciju najstarijeg

poreskog raja ne radi se o najpri-vla~nijem mestu za deponova-nje novca. Jedan od razlogazbog kojih je te{ko eliminisatiporeske rajeve odnosi se na to{to ih zvani~nici u vladama nedo`ivljavaju na isti na~in. Bilo daje re~ o delovima sveta u kojimaje korupcija {iroko rasprostranje-na, poput Rusije, Kine i ve}ini ze-malja na Bliskom istoku, mnogipredstavnici dr`ave ne do`ivlja-vaju navedenu praksu kao „pro-blem prikrivanja prihoda“, ve}kao atraktivan posao. ̂ ak i u Sje-dinjenim Dr`avama suvi{e je ~e-sto slu~aj da se mere osmi{ljava-ju ne da osujete, ve} da omogu-

}e utaju poreza posredstvomporeskih rajeva. Biv{i predstav-nik administracije predsednikaD`ord`a Bu{a je to objasnio naslede}i na~in „u krajnjoj liniji, ra-di se o slobodi“. Zbog takvih me-toda prihodi od poreza na dobitameri~kih korporacija umanjenisu od kasnih devedesetih godi-na 20. veka za tre}inu. Najlakšeje re}i da se ni{ta ne mo`e u~ini-ti da se re{e problemi. Tako se, iz-me|u ostalog, konstatuje da je

nacionalni suverenitet suvi{e va-`an da bi bio pot~injen me|u-narodnim poreskim zakonima, asmatra se da plutokrate imajuprimat nad izabranim politi~ari-ma i zaposlenima u javnoj slu`bi.S druge strane, pre vi{e od jed-nog veka, tada{nji guverner NjuD`ersija Vudrou Vilson, ubedio jezakonodavce da iza|u iz poslautaje korporativnog poreza. Sto-ga, oni koji tvrde da je nemogu-}e uspostaviti uravnote`ene me-re na me|unarodnom nivou iz-begavaju da ka`u da taj zadatakuvek izgleda nemogu}e, sve dotrenutka kada se uslovi ne izme-ne i sve iznenada ne do|e nasvoje mesto.

Poreski rajevi, dakle, moguda budu eliminisani, samo je po-trebno „zakrpiti“ rupe u zakonukoje omogu}avaju utaju porezai pokrenuti mehanizme prinud-ne naplate. Prvi korak trebalo bida bude unapre|enje transpa-retnosti, jer „sun~eva svetlost jenajbolji lek“. Zicman se, izme|uostalog, zala`e za jedinstvenglobalni registar - javnu bazupodataka koja bi sadr`ala deta-lje o vlasni{tvu nad finansijama.Drugi korak treba da bude odre-|ivanje osnovice korporativnogporeza na osnovu prodaje odre-|enog proizvoda i plata ispla}e-nih zaposlenima, a ne na osno-vu prijavljenog profita. Kao {toon ukazuje, kompanija mo`e da

premesti svoje sedi{te i upotre-bi mehanizme da bi smanjilaporeske obaveze, ali preme{ta-nje zaposlenih izvan nacional-nih granica je te`e, kao {to je ne-mogu}e premestiti kupce.

D`on Bredford Delong jeprofesor ekonomije

na Univerzitetu Berkli, a Majkl M. Delong je

aktivista organizacije„Razoru`ajmo Oregon“

Procenjuje se da je oko osam odsto svetskog bogatstva, odnosno 7,6 biliona dolara, skriveno na mestima poput [vajcarske, Bermudskih i Kajmanskih ostrva, Singapura i Luksemburga

D`on Bredford Delong Majkl M. Delong

Copyright: Project Syndicate 2015.www.project-syndicate.org

Sanja Popovi} Panti}, predsednica Udru`enja poslovnih `ena Srbije

Oskudica povoljnih kredita guši ̀ enski biznis

M e|unarodna konfe-rencija „Preduzetni-ce za novo doba -nove mogu}nosti zao`ivljavanje privre-de u regionu“, koja

je u organizaciji Udru`enja po-slovnih `ena Srbije, odr`ana uBeogradu, okupila je predstav-nice relevantnih institucija i or-ganizacija za ̀ ensko preduzetni-{tvo iz Albanije, Bosne i Herce-govine, Crne Gore, Hrvatske,Kosova, Makedonije i Srbije. Bi-la je to prilika da se uka`e naprobleme sa kojima se preduzet-nice u regionu Zapadnog Balka-na suo~avaju, ali i na potrebuumre`avanja, odnosno usposta-vljanja regionalne mre`e za raz-voj preduzetni{tva ̀ ena. Kreato-rima ekonomske politike posla-ta je poruka da bi trebalo daunaprede ambijent, neophodanza razvoj malih i srednjih pred-uze}a posebno onih ~iji su vla-snici `ene. To, izme|u ostalog,podrazumeva uklju~ivanjapreduzetnica u lance dobavlja~a,njihovu edukaciju, kao i boljipristup izvorima finansiranja.Jedan od zaklju~aka ovog skupaodnosi se na primenu sistem-skih re{enja razvoja i osna`iva-nja malih i srednjih preduze}akoja su ve} definisana kroz prin-

cipe Akta o malom biznisu EU.Svoje utiske sa ove konferencije,u razgovoru za Danas, prenosidr Sanja Popovi} Panti}, pred-sednica Udru`enja poslovnih`ena Srbije.

Stvaranje klastera u raznimoblastima poslovanja gotovoje imperativ tr`i{ne ekonomi-je i savremenog na~ina poslo-vanja. Da li se, i kad je re~ o`enskom biznisu, razmi{lja oumre`avanju radi zajedni~kognastupa na tre}em tr`i{tu?

- @ensko preduzetni{tvo, kaoposeban sektor, prepoznato je ina nivou Evropske unije, kon-kretno u projektu Evropskamre`a preduzetni{tva (Enterpri-se Europe Network-EEN) koji sesprovodi više od decenije u pe-desetak zemalja sveta, ne samoEvrope. Kao neko ko je na ~elusektorske grupe za ̀ ensko pred-uzetni{tva u EEN-u, zastupamstav da su `enski biznisi kom-plementarni i da je ekonomskiveoma opravdano da se udru`u-ju i zbog toga, ali i zbog ~injeniceda je re~ o, mahom malim, fir-mama koje i kada su iz istog sek-tora, imaju interesa da se udru-`e kako bi pove}ale svoje kapa-citeta za nastup na tre}im tr`i{ti-ma. Dakle, interes za zajedni~-kim nastupom postoji i kod po-tencijalnih konkurentkinja, jerne mogu ~esto da odgovore zah-tevima velikih tr`i{ta, ali i kodpreduze}a ~ija je delatnost kom-

plementarna. Upravo to se ve} ide{ava sa firmama u regionu.

Da li je udru`ivanje provere-ni recept za lak{i pristup sred-stvima iz evropskih fondova?

- [to se ti~e generalno pristu-pa evropskim fondovima zaMSP, moj utisak je da tu ima do-sta mistifikacije. Naime, ta sred-stva su, uglavnom posredno, do-stupna MSP uz izuzetak nekihnovih programa i instrumenta,pomenu}u SME instrument u

okviru Horizonta 2020, koji sudostupni visoko inovativnim fir-mama. Na primer, do sada susamo dve firme iz Srbije, koje suponudile svetski konkurentan,inovativan projekat, uspele dadobiju ta sredstva. ^injenica jeda uslovi da se do|e do tih sred-

stva, ve}ini malih i srednjihpreduze}a nisu dostupni, iakosu ovi fondovi veliki. S drugestrane, strukturni fondovi jo{uvek nisu dostupni dr`avamakandidatima za ~lanstvo u EU,tako da su vlasnici ve}ine malihi srednjih preduze}a u Srbiji mo-gli da osete neke benefite od„evropskih fondova“ naj~eš}ekroz povoljnije investicione kre-dite, koje su povremeno dostup-ni preko komercijalnih banaka.

Sude}i prema rezultatima is-tra`ivanja Regionalnog centraza razvoj preduzetni~kih kom-petencija za zemlje jugoisto~-ne Evrope - SEECEL u zemlja-ma tog regiona, koje se pripre-maju za ulazak u EU, predu-zetnice su nedovoljno iskori-

{}en resurs za osnivanje pred-uze}a i stvaranje novih radnihmesta. [ta su, prema Va{ojoceni, glavne ko~nice razvojatog sektora?

- Prepreke variraju od zemljedo zemlje: na primer odsustvozakona o mikrofinansiranju jene{to {to povezuje Srbiju, CrnuGoru i Makedoniju. Naime, ka-ko su preduze}a, ~iji su vlasnici`ene, mahom mikro veli~ine,va`no je da se ova oblast pravnoreguli{e i da se izvori finansira-nja malih i mikro preduze}a di-verzifikuju. U ovom trenutku u~itavom regionu vlada pravaoskudica povoljnih kredita, takoda su šanse za razvoj ̀ enskog bi-znisa svedene na minimum. Po-stoje, me|utim, razli~iti pro-gram nefinansijske podr{ke, ko-ji su tako|e veoma va`ni, madasu za internacionalizaciju poslo-vanja `enskih firmi neophodniadekvatni finansijski instru-menti. Na potrebu usvajanja za-kona o zajedni~kim ulaganjima,što je ina~e veoma va`no zapreduze}a u ekspanziji, ukazalismo i mi i naše koleginice iz Ma-kedonije.

Sve ukazuje na to da uticajpreduzetnica na ambijent ukojem posluju nije tako izra-`en. [ta se na tom planu mo`eu~initi i kakva su iskustva po-slovnih ̀ ena u drugim zemlja-ma u regionu Zapadnog Bal-kana?

- U oblasti javnog zagovara-nja Udru`enje poslovnih `enaSrbije je iznelo najbolja iskustvaiako smo i mi u toj oblasti tek odpre tri godine zna~ajnije anga`o-vane. Ipak verujemo da }e na{aiskustva inspirisati koleginice izBiH , Makedonije, Crne Gore iAlbanije da strategijom malihkoraka, poput na{e, naprave od-re|ene pomake.

Kako biste, u nekoliko re~e-nica, formulisali glavne poru-ke ovog skupa?

- Rekla bih da je za unapre|e-nje ̀ enskog preduzetni{tva u ze-mljama regiona, veoma va`noda se usvoje neka zajedni~ka re-{enja i da jedinstveno nastupi-mo pred institucijama pre svegakad je re~ o uklju~ivanju `ena ulanac dobavlja~a {to je predu-slov za odr`ivost ove vrste bizni-sa. Diverzifikovanje postoje}ihizvora finansiranja, koji }e u ve-}oj meri odgovarati kapaciteti-ma ̀ enskih preduze}a, tako|e jeva`na tema za javno zagovara-nje u regionu i oblast u kojemnam je potrebno zajedni~ki na-stup pred institucijama. [to seti~e zajedni~kog nastupa na tr`i-{tima, zaklju~ak je da su formi-ranje mre`e udru`enja poslov-nih `ena i redovna okupljanjakroz B2B sastanke, najbolji na-~in da se kroz upoznavanje i raz-vijanje me|usobnih partnersta-va, nastupi i zajedno na tre}imtr`i{tima.

Jernej Pirc,nacionalni direktor za Biznis netvork internešenel Adria

Preduzetnici nisu savladali sva pravila

uspešnog poslovanja

S ude}i prema statisti~kimpodacima 40 odsto pred-uzetnika u SAD propad-ne u prvoj godini. Alar-mantan je i podatak da se~ak 80 odsto malih i

srednjih preduze}a, kao i pred-uzetnika, koji su pre`iveli prvugodinu poslovanja, ugase u na-rednih pet godina. Situacija nijemnogo bolja ni u Sloveniji, gdeje Biznis netvork internešenel(BNI) prisutan kako bi pomo-gao preduzetnicima, malim isrednjim preduze}ima da {ire-njem biznisa oja~aju privredniambijent. Rezultati istra`ivanjaBNI pokazuju da samo 65 odstoslovena~kih preduzetnika pre`i-vi prvih pet godina. ̂ injenica je,tako|e, da preduzetnici dobropoznaju svoju delatnost, ali dajoš nisu savladali sva pravila us-pešnog poslovanja - ka`e za Da-nas Jernej Pirc, nacionalni di-rektor za Biznis netvork inter-nešenel Adria, koji je nedavnoposetio Srbiju.

Podaci BNI govore da se 98odsto kompanija oslanja na sti-canje novih klijenata pomo}upreporuka, ali samo tri odstokompanija ima razvijen sistemza generisanje biznisa tom me-todom. Ova, ina~e najve}a orga-nizacija na svetu za poslovno ipreduzetni~ko umre`avanjeuspela je da razvije univerzalnisistem za poslovnu saradnju po-mo}u preporuka izme|u ~lano-va kompanija, primenljiv na svalokalna tr`i{ta. Pirc smatra da uregionu Jugoisto~ne Evrope ne-ma dovoljno poslovnih {kolakoje na adekvatan na~in eduku-ju preduzetnike za bavljenje bi-znisom, ali ukazuje i na to da nisami preduzetnici-po~etnici neplaniraju da investiraju u ta spe-cifi~na znanja. Osim toga, jedanod razloga za{to ta znanja neusvajaju jeste i nedostatak vre-mena jer su fokusirani na svojuosnovnu delatnost.

- Verujem da je svako udru`i-vanje preduzetnika bazirano naeti~kim standardima dobro zarazvoj privrede. Kad je po~elaekonomska kriza, politi~ari nisuznali na {ta da se fokusiraju i gdeda prona|e izlaz. Sli~no je i da-nas. Nije tako veliki broj zemaljau kojima se aktivnom politikompodr`ava razvoj mikro, malih i

srednjih preduze}a, što je i te ka-ko va`no, jer za izlazak iz krizenije dovoljan samo opstanak ve-likih preduze}a i kompanija. Ve-oma je va`no stvoriti uslove i zaproaktivan razvoj mikro, malihi srednjih preduze}a, koji ukup-

no zapo{ljavaju ve}i broj radni-ka - tvrdi Pirc.

Biznis netvork internešenel jeod juna prisutan i u Srbiji. Timeje i preduzetnicima, kao i vlasni-cima malih i srednjih preduze}au Srbiji, pru`ena šansa ne samoda uve}aju obim posla ve} i dasteknu nove klijente, razmenju-ju}i ideje. Na pet kontinenta tre-nutno deluje vi{e od 7.100 BNIgrupa, u koje je uklju~eno vi{e od179.000 kompanija. U 2014. go-dini su ~lanovi BNI grupa raz-menili više od 6,6 miliona poslo-va odnosno poslovnih uputnicai kroz poslove ostvarili oko 8,6milijardi dolara. M. S.

4P - formula uspeha

- Nesporno je da veliki broj preduzetnika kvalitetno obavlja svoju delatnost,odnosno stru~njaci su na svojoj „teritoriji“. S druge strane, me|utim, ne znajukako da se poslovno pona{aju. Zato smo u prethodnih nekoliko godina u okviruBNI poslovne mre`e realizovali niz radionica stavljaju}i u prvi plan upravo tu vr-stu izazova. Preduzetnicima sugerišemo da se fokusiraju na tzv. 4P principa - pro-fesionalnost, pozitivnost, predanost i proaktivnost - ka`e Jernej Pirc, nacionalnidirektor za Biznis netvork internešenel (BNI) Adria.

Krediti za samozapošljavanje `ena

Inovacije u oblasti finansiranja podrazumevaju i uvo|enje tzv. zele-nog i solidarnog bankarstvo, kao i Islamski model kreditiranja. Koje suglavne prepreke tom na~inu finansiranja na tr`i{tu Srbije i kakva su is-kustva zemalja gde se ti modeli primenjuju?

- Projekat Gramin banke, za koju je Muhmed Junus dobio Nobelovu nagraduza mir, mogao bi da bude uzor mnogim institucijama u sferi mikrokredita. Iakoje prevashodni cilj osnivanja ove banke borba protiv siroma{tva u nerazvijenimzemljama, poput Banglade{a, ipak ovaj model je za`iveo i u razvijenijem delusveta, pa je tako implementiran i u nekoliko opština u Turskoj. Re~ je o malimkreditima sa niskim kamatnim stopama koji su milionima `ena pomogli da sesamozaposle. Ali, da bi se ovakvi projekti uspe{no realizovali potreban je zako-nodavni okvir, mada je primenjivan i u zemljama bez adekvatne pravne regula-tive. To me je podsetilo i na situaciju u Srbiji gde je u izvesnoj meri prisutno mi-krokreditiranje uglavnom u agro sektoru i kroz donatorske programe, {to je ogra-ni~eno, upravo zbog nedostatka pravnog ambijenata.

Podaci BNI govore da se 98 odsto kompanija oslanja na sticanje novih

klijenata pomo}u preporuka, ali samo triodsto kompanija ima razvijen sistem za

generisanje biznisa tom metodom

Samo 65 odsto slovena~kih preduzetnika pre`ivi prvih pet godina poslovanja: Jernej Pirc

Luksemburg

@enski biznisi su komplementarni i ekonomski je opravdano da se udru`uju: Sanja Popovi} Panti}

Mirjana Stevanovi}

Foto

: Wik

iped

ia