BELA KNJIGA ŠTA JE KORISNO ZNATI

ORGANSKA HRANA

Da li zaista znamo šta se sve nalazi u hrani koju jedemo? Hajde da sagledamo koje nam prednosti pruţa organska hrana. Nije nikakva tajna da mnogi proizvodjači hrane, u cilju postizanja što većih prinosa a samim tim i novčanih prihoda, upotrebljavaju veliki broj pesticida koji su opasni po zdravlje. Jabuka proizvedena na taj način divno izgleda ali čak i nakon pranja, u sebi moţe imati i više od 30 različitih pesticida. To moţe biti dobra vest za njihove bankovne račune, ali svakako nije dobra za naše zdravlje. Od drugog svetskog rata pa do danas kvalitet hrane je definitivno na daleko niţem nivou. Tako na primer, nivo vitamina C u današnjem voću nije isti kao što je bio pre 60 godina. Ne treba zaboravit i da su razna hormonska sredstva i antibiotici koji se daju ţivotinjama namenjenim za ishranu ljudi, takoĎe, veoma štetni po zdravlje.Pesticidi i druge hemijske supstance dovode se u vezu sa mnogim bolestima kao sto su rak, Alzhaimer, alergija, gojaznost... Uz unos otrova u organizam sasvim je normalno očekivati razne reakcije u telu. Sve to je dovoljan razlog da moramo biti informisani o prednostima organske hrane. Organska hrana proizvodi se na ekološki čistom i zdravom zemljištu, u čistom okruţenju i bez upotrebe hemijskih sredstava. Samo tako proizvedena hrana moţe se nazvati zdravom hranom i pruţiti nam ono sto je našem organizmu potrebno za normalno i zdravo funkcionisanje. Ne tako davno bilo je besmisleno uopšte i pričati o tome jer druge hrane nije ni bilo. Zato ni danas ne smemo zaboraviti šta nam priprema priroda a šta covek u hemijskim laboratorijama. Poznato je da organski proizvedena hrana sadrţi i do 50% više hranljivih materija, vitamina i minerala. Osim toga ukus i miris kvalitetne i zdrave organske hrane se bitno razlikuje od veštacki proizvedene, to je ono što stariju populaciju podseća na mladost a svima nama pruţa potpuno uţivanje. Zato ukoliko brinete o svom zdravlju i zdravlju svoje porodice opredelite se za organsku hranu, a kada se jednom naviknete na nju više se nikada nećete vratiti na masovno proizvedeno i nezdravo voće, povrće i meso bez pravog ukusa. Naravno da ćete u početku naići na probleme vazane za dostupnost i cenu organske hrane medjutim ukoliko se malo potrudite na pijacama i u obliţnjim selima i te kako se mogu naći kvalitetni, svezi i mirišljavi proizvodi majke prirode. Zdravstvene prednosti su nebrojive...

CVEKLA PRIRODNI LEK PROTIV STARENJA I ANEMIJE

Cvekla je prirodni je antianemik, antibakterik, antikarcinom, antipiretik, antioksidant, antisklerotik, detoksikant, diuretik, remineralizant. Ova lekovita biljka je kao lek poznata već 2000 godina. Sok od cvekle regeneriše jetru i sprečava starenje organizma. Još u ranoj medicini cvekla predstavlja lek za krv, tačnije lečenje malokrvnosti, mada ima lekovito dejstvo na niz drugih oboljenja. Cvekla uspešno reguliše krvni pritisak. Sok od cvekle koristan je antipiretik, jer sniţava visoku telesnu temperaturu. Seme cvekle koristi se za terapijsko lečenje tumora genitalija i creva. Ova biljka poznata je i kao: antikarcinom, antioksidant, laksativ. Blagotvorno deluje kod bolesti jetre, bolesti pluca, bolesti koţe, cišcenja organizma, groznice, jetrenih komplikacija, konstipacije, karcinoma, prehlade, posledica pušenja, regenerator stanica, trovanje nikotinom, tumora, zatvora i drugih zdravstvenih problema. Zdravija je tamnije crvena cvekla i ona koja je duguljastog oblika. Nakon dugotrajnog uzimanja cvekle u većim količinama mogu se javiti odredeni zdravstveni problemi kao što su teţina u ţelucu i poremećaji varenja. Treba znati da prilikom upotrebe cvekle mokraća i stolica dobijaju crvenkastu boju što je sasvim normalna pojava. Kuvana cvekla nije lekovita i korisna je u raznim dijeto-terapijama. Za lečenje se koristi isključivo sirova cvekla. Cvekla se pokazala kao uspešan prirodni lek kod sledecih oboljenja:

- krvi, kao što su anemije, malokrvnost, percinozna anemija, ateroskleroza, masnoća u krvi (holesterol, trigliceridi) - jetre, i to masne jetre, ţutice, tvrde jetre, ciroze - ova biljka je stanicni regenerator (uspešno regeneriše oštećene stanice) - citostatički efekti su još uvijek predmet proučavanja, a najnovija istraţivanja potvrduju pozitivno delovanje na promene karcinogenih stanica - betain i betacian čine cveklu izvrsnim lekom za učvršćivanje krvnih ţila, smanjenje holesterola u krvi - visoki sadrţaj gvoţĎa pospešuje obnavljanje i aktivnost crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) - diuretično delovanje cvekle pomaţe u oboljenjima reume i gihta - danas se cvekla najviše koristi kod najteţih karcinogenih bolesti: tumor, leukemija i rak - cvekla je delotvoran lek i u lečenju posledica zračenja, a pripisuje joj se i moć zaštite od radioaktivnosti i od X zraka - kod oboljenja disajnih organa kao što su bronhitis, upala pluća, grip i prehlada Prema ayurvedi, cvekla je namirnica koja ima zagrejavajuća svojstva, zbog toga je idealna hrana tokom hladnih zimskih meseci.Cvekla je jedinstvena zbog visokog sadrţaja anti-kancerogenih tvari i karotenoida. Ovo povrće je takoĎer odličan izvor folne kiseline. Cvekla je prepuna antioksidanata, koji štite organizam od prevremenog starenja i pomaţu u borbi protiv mnogih bolesti.

Još nešto o cvekli... (iz drugih izvora)

Betacyanin je pigment, koji daje cvekli njezinu crvenu boju. Ovaj pigment se apsorbuje u krvi i povećava sposobnost krvi da prenosi kiseonik i do 400%. Nemojte baciti lišće cvekle. Ono je bogato beta-karotenom, folnom kiselinom, klorofilom, kalijem, vitaminom C i gvoţĎem. Od lišća cvekle moţete napraviti zeleni kašasti sok ili pripremiti ga kao špinat. Ljekovita svojstva cvekle: • Cvekla je tradicionalni lek za leukemiju. Ovo povrće sadrţi aminokiselinu betain, koja ima antikancerogena svojstva. Terapija cveklom, koja podrazumeva svakodnevno uzimanje soka od cvekle ili sirove ribane cvekle, ima pozitivan učinak na leukemiju i mnoge druge vrste raka. • Redovno konzumiranje cvekle pomaţe protiv bolesti, uzrokovanih oksidativnim stresom. • Vlakna, koja sadrţi cvekla, mogu smanjiti razinu kolesterola u krvi i do 40%. • Poznato je da cvekla normalizira krvni pritisak. • cvekla pomaţe u očuvanju elastičnosti arterija. Redovito konzumiranje cvekle moţe sprečiti proširene vene. • Iako količina gvoţĎa, koju sadrţi cvekla, nije jako visoka, njegova kvaliteta je izvanredna. gvoţĎe iz cvekle je moćno sredstvo za čišćenje organizma od toksina i izgradnju krvi. Upravo zbog toga cvekla je efikasna u lečenju mnogih bolesti, uzrokovanih toksinima. • cvekla se posebice preporučuje trudnicama zbog visokog sadrţaja folne kiseline. Folna kiselina moţe sprečiti mnoge bolesti u novoroĎenčadi. • Sok od cvekle stimulira rad jetre i ţuči i sprečava zatvor. • Sok od cvekle u kombinaciji sa sokom mrkve je odličan lek za giht, bolesti bubrega i ţučnog mehura • Poznato je da cvekla moţe pomoći i kod mnogih drugih bolesti: glavobolje, zubobolje, dizenterije, krstobolje, koţnih problema, menstrualnih bolova itd. Kako konzumirati cveklu?

Cveklu moţete konzumirati u kuvanom ili sirovom obliku. Tokom kuvanja cvekla na ţalost gubi neke vredne sastojke, zbog toga sirova cvekla ima najveća terapeutska svojstva. Tokom zimskih meseci popularna je kisela cvekla. Sirovu cveklu takoĎe moţete naribati i dodati u Vašu salatu. Terapija sa sokom od cvekle

Sok od cvekle posjeduje moćna ljekovita svojstva. Ovaj sok je deo mnogih alternativnih metoda, posebno poznate terapije protiv raka Rudolfa Breussa. Rudolf Breuss, alternativni lekar iz Austriji, celi svoj ţivot je posvetio pronalaţenju najboljeg prirodnog leka protiv raka. Napravio je poseban sok, koji je davao odlične rezultate u lečenju ove bolesti. Uz pomoć svoje metode izlečio je preko 45000 ljudi od raka i drugih neizlečivih bolesti. Prema Breussu, rak moţe preţiveti samo uz pomoć belančevina, koje sadrţi kruta hrana. Zbog toga je razradio poseban post trajanjem 42 dana, tokom kojeg se piju samo čajevi i poseban sok od povrća, glavni sastojak kojeg je cvekla. Tokom ovih 42 dana stanice raka gladuju i umiru, dok se zdravlje kompletnog organizma poboljšava. Breussov sok se pravi samo od ekološki gajenog povrća. Sok se moţe napraviti kod kuće od domaćeg povrća ili od sokova, koje moţete nabaviti u trgovinama zdrave hrane (preporučujemo sokove Biotta). Sastav soka: • cvekla (55%) • šargarepa (20%) • celerov koren (20%) • krompir (3%) • rotkva(2%)

Moramo napomenuti, da terapija protiv raka prema Rudolfu Breussu uključuje ne samo 42-dnevni post, nego i mnoštvo drugih faktora, kao što su eliminacija iz kuće svih otrova, izbacivanje iz prehrane šećera, regulacija varenja, fizička aktivnost itd. Više o Breussovoj metodi moţete pročitati na našem forumu ili u knjizi Rudolfa Breussa. Napomena: Ako odlučite uzimati sok cvekle, nikada nemojte započeti sa velikom količinom. Sok od cvekle je toliko jak, da tokom čišćenja moţete osjetiti vrtoglavicu. To je normalan znak eliminacije toksina iz organizma. Pijte više vode, da bi pomogli procesu čišćenja i postepeno povećavajte unos soka.

ŠARGAREPA Šargarepa je nezamenljivi sastojak jela tokom cele godine, u supi, u čorbi, u glavnom jelu, za ukrašavane predjela, u salati ili soku, pa čak i u kolačima. Šargarepu moţete dodati i pri pravljenju dţemova od različitog voća. Iako je najbolje koristiti je sveţu ili sveţe ceĎen sok, šargarepa se moţe i kuvati i peći. Uz to, u 100g sveţe šargarepe ima samo 42 kalorije. Pretpostavlja se da potiče iz Evrope i prisutna je u ljudskoj ishrani oko 2000 godina. A šta mi danas znamo o njoj? 100 g sveţe šargarepe sadrţi: - 9,3 g ugljenih hidrata - 1,2 g proteina - 1,1 g biljnih vlakana - 0,3 g masnoće - 464 mg fosfora - 373 mg kalijuma - 267 mg magnezijuma - 38 mg kalcijuma - 15 mg natrijuma - 3,8 mg gvoţĎa - 1,8 mg niacina - 0,43 mg tiamina - 0,25 mg riboflavina - 100 I J vitamina A

Sok od šargarepe se preporučuje za čišćenje organizma od otrova nagomilanih usled obilnog konzumiranja loše hrane. Ovo je dragocen eliksir za čitav organizam. Posebno čuva nerve od iscrpljenosti i zato se preporučuje svima koji svoj nervni sistem troše preko mere. Kod anemije, šargarepa u rekordnom vremenu poboljšava krvnu sliku. Sok od šargarepe sa pravim, prirodnim medom odličan je za podizanje tonusa i jačanje potencije. Ovaj eliksir se uvek pravi neposredno pred upotrebu. Sniţava povišen nivo „lošeg“ holesterola u krvi za 10 – 20%. Istovremeno nivo „dobrog“

holesterola se podiţe u roku od samo nekoliko dana, sa samo dve pojedene šargarepe dnevno. Smanjuje rizik od moţdanog udara ĉak za 68% ako se jede redovno (pet puta nedeljno u raznim obrocima). Razlog za to je beta-karotin iz šargarepe koji deluje kao antioksidant, sprečavajući da holesterol postane toksičan i stvori naslage koje zatvaraju arterije i sprečavaju protok krvi. Kod moţdanog udara od presudne vaţnosti je količina vitamina A i beta-karotina u krvi, koji ublaţavaju razarajući tok izumiranja nervnih ćelija. Igra vaţnu ulogu u prevenciji raka. Karotin, koga ima dosta u šargarepi, je antikancerogena

materija. Kod osoba koje redovno jedu povrće bogato karotinom, leukociti su dva puta snaţniji u borbi protiv malignih ćelija, virusa i bakterija. Dobra je za dobar vid. Visoke doze beta-karotina smanjuju mogućnost nastajanja katarakte i

degeneracije roţnjače. Još nešto o šargarepi iz drugih izvora....(šargarepa - hrana i lek)

Šargarepa je jedno od najzdravijih povrća, jer sadrţi dosta korisnih i lekovitih sastojaka. Kao hrana koristi se u celom svetu. Ima antimikrobno (antibiotičko) dejstvo. Šargarepa je dvogodišnja zeljasta biljka, a za ishranu se koristi njen koren. Šargarepa potiče iz Avganistana, a tokom istorije preneta je u sve zemlje sveta. Šargarepa se koristi u ishrani u toku cele godine. Sastav

Interesantno je da sada postoje šargarepe raznih boja: narandţaste, bele, ţute, crvene, ljubičaste... Različite boje sadrţe i različite antioksidante. Najčešće se koristi koren, a mogu se koristiti i listovi, ali kuvani. Šargarepa sadrţi sledeće hranljive sastojke: •beta-karoten •biljna vlakna •vitamin C •vitamin A •vitamin B •vitamin D •vitamin PP •vitamin H •gvoţĎe •glutamin •kalijum •kalcijum •kalcijum-pektat •karotenoide •ksantofile •likopen •natrijum •pektin •razgradiva vlakna •ugljene hidrate •fosfor •cink •eterično ulje

Naĉin korišćenja

Šargarepa se u ishrani koristi: sirova (kao salata, cela, seckana na kolutiće ili rendana...), kuvana ili barena (supe, čorbe, jela bez mesa ili jela sa mesom), kao začin ili kao prilog drugim jelima. Šargarepa se koristi i zimi pošto se lako čuva (u rovu, u friţideru ili zamrzivaču). Pošto sadrţi malo kalorija a mnogo korisnih sastojaka, koristi se za dijetalnu ishranu, ali i za ishranu dece. Preporuka je da se pre korišćenja dobro opere i oljušti površinski sloj. Veoma je zdrav sok od šargarepe, bilo da se koristi sam ili pomešan sa drugim sokom. Sok od šargarepe se koristi i za obloge protiv nekih koţnih bolesti. Dejstvo

Šargarepa u sebi sadrţi dosta vitamina i minerala, a zbog antioksidanskog dejstva veoma povoljno deluje na organizam, pa se preporučuje protiv sledećih bolesti: •anemija •bolesti zuba •bolesti srca i krvnih sudova •gojaznost •gorušica •gubitak apetita •depresija i stres •dečje gliste •dermatitis •ekcem i problemi sa koţom •za dobar vid •za brţe zarastanje rana •za bolje sagorevanje masti u organizmu •imunodeficijencija •jačanje noktiju •kokošje slepilo •makularna degeneracija •oboljenja bubrega •odrţavanje moţdanih funkcija •opekotine •osteoporoza •otklanjanje umora •povišena temperatura •povišen holesterol •prehlade i grip •problemi sa kosom •protiv kašlja (sok) •protiv kiseline u ţelucu •regulisanje varenja i protiv zatvora •regulisanje krvnog pritiska •regulisanje prekomerne teţine •regulisanje metabolizma •sprečavanje raka •upala krajnika i glasnih ţica •utiče na ten i boju koţe •celulit •šećerna bolest •šlog

Naĉin delovanja

Ispitivanjima je utvrĎeno da šargarepa ima ulogu kao čistač organizma od štetnih materija nastalih lošom ishranom i dejstvom zagaĎene sredine i raznih zračenja. U Norveškoj se preporučuje deci u vidu "Oslo doručka", jer se smatra da pomaţe u otklanjanju umora, poboljšanju koncentracije, za bolje učenje i bolji uspeh u školi.

Šargarepa je veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti. Pošto je korisna, jeftina i pristupačna, šargarepu treba često koristiti u ishrani. Jarko narandţasta boja šargarepe potiče od karotina, kojeg u sargarepi ima u izobilju, kao ni u jednoj drugoj namirnici. Iz karotina nastaje vitamin A koji nam obezbedjuje bolju pigmentaciju i zdravu koţu, kosu i nokte. Zatim utiče na pravilan rast, rad jetre, ţeluca, creva, jača srce, popravlja vid, podiţe imunitet i još dosta toga. Sok od šargarepe odlično je prirodno sredstvo za čišćenje organizma od štetnih materija (posebno se preporučuje u proleće), protiv poliartritisa, osteohondroze, lošeg varenja, problema sa stolicom i hemoroidima. Ublazava psihički umor nastao prekomernim intelektualnim radom i stresom. Ublazava zamor srcanog misica, regulise razmenu materija u organizmu pa time utice i na regulisanje telesne teţine. U terapijske svrhe, kao lek, sok od šargarepe potrebno je piti ujutru pre doručka i to oko 150 ml, obavezno sveţe cedjenog soka. Posto sok od sargarepe vrlo efikasno ubija bakterije, poţeljno je i zadrţati ga malo u ustima pre gutanja. Osim toga jedna čaša ovog napitka dovoljna je da otkloni gorušicu. Zato je sasvim sigurno da bismo bili mnogo zdraviji ukoliko bi dan, umesto uobičajenom crnom kafom, započinjali ovim blagotvornim crvenim napitkom. Pa, dragi moji, molim vas razmislite o tome...

CELER

Celer (lat. apium graveolens) je dvogodišnja zeljasta biljka sa mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad moţe biti i gomoljast. Stabljika mu je uspravna, visine od 30 do 100 santimetara. Listovi su tamnozeleni i sjajni, perasto razdeljeni. Plod kuglastog oblika je rebrast. Biljka raste kao divlja, ali se i uzgaja u povrtnjacima. Samonikla je na vlaţnim livadama, močvarnim mestima i priobalnom području. Moţe se naći na Britanskim ostrvima, u Sredozemlju, Severnoj

Africi i Aziji, u Indiji. U domaćinstvu i u medicini koristi se samo "pitomi" celer. Kao začinska i povrtna biljka celer je počeo da se uzgaja u Evropi tek u 18. veku. Zanimljivo je da je divlji celer pronaĎen upleten u vence u egipatskim grobnicama. Poznat je bio i u antičko doba. U Homerovoj Ilijadi Mirmidonovi konji pasu divlji celer koji raste u močvarama Troje, dok se u Odiseji pominju livade ljubičica i divljeg celera koje okruţuju Kalipsinu pećinu. Zanimljivo je da su se u istoriji i mitologiji biljci pridavala različita značenja, od simbola lepote i veselja u antičko doba, preko suza i ţalosti, do simbola smrti u doba Rima. Zabeleţeno je da su nešto kasnije Rimljani celerom ovenčavali glave pobednika, pa je biljka postala simbol trijumfa. Verovanje da celer pospešuje polnu moć zadrţalo se do danas – sadrţi androsteron, hormon za koji se smatra da privlači ţene! Listovi i koren biljke bogati su mineralima, vitaminima, nutrijantima i eteričnim uljima koji joj daju snaţan, karakterističan miris. Celer ima izuzetna lekovita svojstva. Pomaţe u lečenju astme, katara pluća, promuklosti, reume, gihta, mokraćnih puteva, bubrega, nervnih oboljenja, poboljšava apetit i otklanja probavne smetnje. Celer poboljšava krvnu sliku i cirkulaciju. UtvrĎeno je i da jedan od njegovih sastojaka acetileniks zaustavlja umnoţavanje ćelija raka. Celer je prisutan na trpezama širom sveta. Ne sumnjamo da je uz šargarepu, luk i peršun jedan od "četiri asa" svake kuhinje. Kako obaren tako i sveţ, celer se koristi u pripremanju supa i jela, dok se seme upotrebljava kao začin. Lišće celera je, takoĎe, čest ukras raznovrsnih kulinarskih specijaliteta. Celer se moţe naći tokom cele godine. Najbolji je u jesen. Biljka dobro uspeva u baštama, ali i na terasama. Predrag Spasić, inţenjer poljoprivrede u Garden centru, savetuje one koji ţele da imaju celer u blizini: – Biljka se uzgaja iz semena. Najbolje je posejati je u periodu april-maj, napolju ili u ţardinjere na santimetar dubine. Razmak treba da bude oko deset, a prored do 40 santimetara. Celeru prija vlaţno tlo i polusenka. Zato biljku treba redovno zalivati. Kad biljka dostigne visinu 15 do 20 santimetara, spremna je za presaĎivanje. Plod se vadi od avgusta do kraja oktobra. Dakle, upravo sada. Preporučuje se upotreba celera u ishrani. Još nešto o celeru .... Celer - povrće, zaĉin i lek Divlji celer koristili su za jelo drevni Egipćani, Grci i Rimljani i o tome postoje mnogi istorijski zapisi. Celeru su kroz istoriju, zbog mirisa i ukusa, pripisivana razna simbolična značenja. Divlji celer i danas raste u močvarnim i priobalnim područjima Evrope, ali se u ishrani od 16. veka koristi domaći celer. I u našoj kulturi je celer poznat od davnina, pa se u narodnim predanjima i pesmama pominje i kao afrodizijak. Korisni satojci

Celer ima malu energetsku vrednost, pa je pogodan za dijetalnu ishranu, ali je zato bogat mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Celer sadrţi hranljive i korisne satojke u korenu, stablu i listovima: •belančevine •vitamin C •vitamin B1 •vitamin B2 •vitamin PP •vitamin E •gvoţĎe •eterična ulja •karotin •kalijum •kalcijum •natrijum •ugljene hidrate •hlor

Primena u ishrani

Celer je gotovo nezamenjiv sastojak u pripremi domaće supe ili čorbe s mesom. Pored toga što jelu ili supi daje odličan prepoznatljiv ukus, celer sadrţi hranljive materije, pa njima obogaćuje i tečnost u kojoj se kuva. Da bi u jelu koje pripremamo i samom celeru ostalo što više korisnih sastojaka, celer se stavlja u vrelu vodu i kratko kuva. Obično se pri pripremi jela uz celer dodaje i peršun kako bi ukus bio potpun. Celer se sirov koristi za pripremanje salate, ali veoma brzo potamni u prisustvu vazduha, pa zato treba da se poprska limunovim sokom ili sirćetom. Lekovito dejstvo

UtvrĎeno je da celer i jela od celera pomaţu u lečenju mnogih bolesti i tegoba: •reumatizam •vrtoglavica •visok krvni pritisak •glavobolja •migrena •giht •gojaznost •katar pluća •nadutost •zatvor •grčevi u grudima •bolesti ţeluca •kamen u bubregu, bešici, ţuči •smanjeni apetit •avitaminoza •oteţano mokrenje •malokrvnost •dijabetes •problemi sa varenjem •mamurluk •problemi sa jetrom •nervoza •reumatoidni artritis •neke vrste raka •problemi sa nervima •kašalj Veoma je lekovita smesa celera i meda ako se uzimaju dve do tri kašičice dnevno. Celer ili sok od celera deluju lekovito i u obliku obloga ili premaza bolnih mesta za razna koţna oboljenja. Oprez u korišćenju veće količine celera u ishrani nalaţe se trudnicama i pacijentima obolelim od hroničnih bolesti bubrega, pa se pre upotrebe treba posavetovati sa lekarom. Zakljuĉak

Iz navedenog se vidi da celer treba što više koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imuni sistem. Celer naravno ne moţe biti osnovni lek za lečenje bolesti, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji moţe biti veoma koristan.

PAŠKANAT U zvaničnoj medicini nije priznata njegova lekovitost, mada se alkaloid pastinacid, koji se nalazi u svim delovima biljke, u pojedinim zemljama koristi kao lek protiv neuroze, nemira i nesanica, ali i grčeva u ţelucu i crevima, kao i podsticaja boljeg varenja. Osim toga, pojačava znojenje i na taj način smanjuje telesnu temperaturu. Pokazalo se i da redovno uzimanje mešavine paškanata i praziluka u obliku guste supe, moţe da smanji telesnu teţinu. Paškanat je dvogodišnja biljka sa beličastim vretenastim korenom, iz koga tek druge godine izrasta snaţna stabljika visine do metar. Kod paškanata nije upotrebljiv samo koren, već i svi drugi delovi koji imaju specifičan začinski miris i ukus. Aromatičan ukus i miris potiču iz eteričnog ulja kojeg najviše ima u plodovima. Naţalost, i tamo gde za njega znaju nije dovoljno iskorišćen, jer se uglavnom koristi kao dodatak za poboljšanje ukusa supa i čorbi. Energetska vrednost sto grama paškanata odgovara, otprilike, energetskoj vrednosti decilitra mleka. Paškanat sadrţi najviše ugljenih hidrata, pa belančevina, organskih kiselina, a masti samo oko 0,4 procenta, što ga svrstava u red sa drugim korenastim povrćem. Ali ga zato, od drugog korenastog povrća, izdvaja visok sadrţaj mineralnih sastojaka. Najviše ima kalijuma, što je od posebnog fiziološkog značaja. Kalcijuma i fosfora ima podjednako, a bogat je i magnezijumom i sumporom, gvoţĎem i bakrom. Natrijuma ima relativno malo, što ga i svrstava u red vrednih dijetalnih namirnica. Vitaminski sastav paškanata sličan je vitaminskom sastavu ostalog korenastog povrća. Najviše ima vitamina C, E i beta karotina. PAŠKANAT, paštrnak (Pastinaca sativa) – ima karakterističan miris. Svi biljni delovi (koren, list i plod) imaju specifičan miris i ukus. Aromatičan ukus i miris potiče od eteričnog ulja koga ima najviše u plodovima. 100 g ima 84 kalorije. Sadrţi: 1,7 g proteina, 18,3 g ugljenih hidrata i 0,4 g masnog i etarskog ulja. Bogat je vitaminom C, B i E, organskim kiselinama, pektinom i alkaloidom pastinacin (ima ga u svim delovima biljke). U kulinarstvu se koristi sveţ i osušen, kao dodatak za supe, jela sa mesom, povrćem i dr. Lekovita svojstva: jača apetit, pospešuje varenje, ublaţava stomačne tegobe i bolove u grudnom košu (prouzrokovane začepljenjem arterije srčanog mišića). Jača srce i reguliše njegov nepravilan rad, reguliše krvni pritisak i ojačava zidove krvnih sudova. Deluje na bubrege poboljšavajući njihov rad i izlučivanje mokraće. Ima umirujuće dejstvo na organizam, pojačava znojenje čime smanjuje telesnu temperaturu). Koren i seme deluju kao diuretik, regulišu krvni pritisak i poboljšava laktaciju kod dojilja.

KROMPIR beskorisno povrće ili dar prirode?

U naše vrijeme, kada je krompir na lošem glasu kao nezdrava namirnica i bezvredno povrće, koje ne sadrţe vitamine, moram stati na njegovu obranu, jer to jednostavno nije istina.Niti jedno povrće nije toliko mnogostrano, kao skroman krompir. Jednako fin u kuhanom, pečenom ili prţenom obliku, krompir rijetko dobiva pohvale koje zasluţuje. Zaboravljamo da je ova skromna namirnica igrala vaţnu ulogu u istoriji čovječanstva. Puno puta spašavala je ljude od gladi tokom rata ili u područjima loših klimatskih uvjeta. U mnogim zemljama krompir je pogodovao rastu stanovništva i ekonomskom razvoju. Krompir su prvi počeli uzgajati Indijanci iz Perua prije više od 4000 godina. Iz Amerike u Europu krajem 16. veka ga je doneo Sir Francis Drake - pomorski istraţivač i vojskovoĎa. Naziv krompir potiče od bavarske reči Gruntbir - "kruška iz zemlje". Engleski naziv potato poiče od američko-indijanske reči "batata". 11 ĉinjenica koje niste znali o krompiru

1. krompir je ekološki čista namirnica. Uzgajati krompir je lako i jeftino. Za njegov uzgoj nije potrebno veštačko Ďubrivo niti pesticidi (iako ih mnogi poljoprivrednici svejedno koriste). 2. krompir je dobar za zdravlje pod uslovom da ga ne konzumirate u prţenom obliku. 3. krompir je savršena kultura za uzgoj u siromašnim zemljama. Ova jeftina i hranjiva namirnica raste čak i u lošim klimatskim uslovima. 4. krompir je prva namirnica koja je uspešno uzgojena u svemiru. 5. Po količini fenolnih spojeva krompir se moţe takmičiti sa brokulom, špinatom i kelj pupčarom. Flavonoidi koji sadrţi krompir štite od bolesti srca i krvnih ţila, bolesti disajnih puteva i raka. 6. Engleski naučnici u krompiru su pronašli poseban sastojak - kukoamin - koji štiti od visokog krvnog pritiska. 7. 2008 godina je proglašena godinom krompira. UN smatra da je krompir namirnica budućnosti, koja bi mogla suzbiti glad u svijetu. 8. Postoji preko 1000 vrsta krompira. krompir je četvrta najviše uzgajana kultura u svijetu. Ova namirnica se danas koristi u svakom delu sveta. 9. Evropljani konzumiraju duplo više krompira nego Amerikanci.

10. Tokom zlatne groznice u Klondajku krompir se koristio kao valuta. Krompir je bio toliko cenjen zbog visokog sadrţaja vitamina C da su ga menjali za zlato. 11. Čips od krompira je najprodavanija grickalica u svetu. Nutricionistiĉke karakteristike

• krompir je jedna od najhranjivijih biljaka u svetu • krompir ima manje kalorija od hleba, riţe i testenine • krompir sadrţi više kalijuma nego banana • krompir sadrţi više iskoristivog gvoţĎa od bilo kojeg drugog povrća • krompir sadrţi sloţene zdrave ugljene hidrate i vlakna • krompir je dobar izvor vitamina B, magnezijuma, fosfora i niacina • krompir ne sadrţi masnoće i holesterol • nekoliko krompira pokriva dnevne potrebne količine vitamina C Krompir ne deblja

Fitness gurui su proglasili krompir namirnicom koja deblja. Tvrde da zbog visokog glikemičkog indeksa i velikog sadrţaja skroba krompir nije pogodan za mršavljenje. MeĎutim to nije istina. Provedena su istraţivanja o uticaju krompira na telesnu teţinu. Osobe koje su tokom 6 nedelja svakodnevno konzumirali 7-9 krompira se nisu debljale, nego mršavile! To se objašnjava time da krompir izaziva osjećaj sitosti, dok sadrţi relativno malo kalorija. (Jedan krompir u proseku sadrţi 100-120 kalorija - 2,5 puta manje nego kruh). Ali ako svakodnevno konzumirate pomfrit ili čips svakako ćete se udebljati, jer ova hrana sadrţi puno kalorija zbog velikog udela masnoća. Pomfrit nije zdrav!

Kada govorimo da je krompir zdrav, ne mislimo na pomfrit. Pomfrit je najnezdravija hrana na našoj planeti! 1. Pomfrit sadrţi velike količine "loših" masnoća, koje povećavaju rizik od srčanog i moţdanog udara, debljanja i visokog kolesterola. 2. Zbog prţenja u ulju na visokoj temperaturi, pomfrit sadrţi akrilamid - poznati kancerogen i neurotoksin. Pretpostavlja se da samo u SAD-u akrilamid uzrokuje nekoliko tisuća slučajeva raka svake godine. Krompir kao lek

krompir se koristi ne samo kao hrana, nego i kao lek. Nekoliko primjera primjene krompire u svrhe lečenja: • obloge od kuhanog krompira koriste se kod reume, gihta, ozeblina • umivanje sa sokom od krompira liječi akne, ekcem i mrlje na licu • obloge od sirovog krompira koriste se kod temperature, opekotina, glavobolje • kora kuvanog krompira sniţava krvni pritisak • kod gastritisa uzima se 1 kašika soka od krompira 3 puta dnevno pre obroka Kako napraviti sok od krompira

Operite i naribajte krompir, stavite ga u lanenu krpu i stiskanjem iscedite sok. Sok moţete pripremiti i u sokovniku. Koristite uvijek svjeţe pripremljen sok. Zbog njegove pristupačne cene, izvrsnog ukusa, hranjivosti i bogatstva nutrijenata, krompir itekako zasluţuje da ga stavimo na popis super-namirnica, koje su prijatelji našeg zdravlja.

PAPRIKA

Paprike se već dugo vremena upotrebljavaju u kuhinjama sirom sveta. Teško bi bilo nabrojati vrste jela a kamoli recepte u kojima se pominje paprika. Zbog jarkih i raznovrsnih boja rado ih koriste i za dekoraciju hrane. Svima je dobro poznat veoma aromatičan miris i ukus ovog povrća koji će svakom jelu, čak upotrebljen u malim kolicinama, dati predivnu aromu. Ovu temu sada ostavljamo kuvarima a mi prelazimo na priču o paprici i njenim lekovitim svojstvima. Kao prvo da objasnimo šta su to fitohemikalije. Fitohemikalije u doslovnom prevodu znače biljne hemikalije ili hemikalije biljnog porekla. Pri tom se misli na ogroman broj biološki aktivnih hemikalija koje se nalaze u biljkama. Biljni pigmenti takoĎe spadaju u ovu ogromnu grupu jedinjanja, kojoj se u poslednje vreme prepisuje sve više značaja. Naime fitohemikalije sve cešće nazivaju vitaminima 21. veka. A sada šta nauka kaţe o parikama? Ovo povrće moţe biti u raznovrsnim bojama i to: ţutoj, narandţastoj, crvenoj, ljubičastoj, zelenoj pa čak braon i crnoj. Svaka boja paprike u sebi sadrţi različite vrste fitohemikalija potrebnih za zdravo funkcionisanje organizma. Veliki broj fitohemikalija u paprikama ima antioksidantna svojstva, pa mogu sprečiti ili smanjiti simptome odreĎenih bolesti. Osim toga one mogu biti i različitog ukusa, pa su tako neke blage i slatke a druge ljute. Bitno je znati da kakav god ukus imale, paprike su veoma hranljive i spadaju u biljke najbogatije vitaminima C i A. Imaju nisku energetsku vrednost, pa su odlične za dijetalnu ishranu, posebno zbog toga sto obiluju mineralima, naročito kalijumom. Crvena paprika je posebno bogata fitohemikalijama i dobar je izvor vitamina K, minerala mangana i molibdena. Pa da pogledamo i njena lekovita svojstva: - Zahvaljujuci vitaminu A, korisna je za očuvanje vida i protiv raznih vrsta infekcija. - Vitamin C podiţe imunitet i smanjuje rizik od pojave raka. - Vitamin B6 je od vitalnog značaja za ljudski organizam, hrani nervni sistem i popravlja imunitet. - Beta-karoten koji se nalazi u crvenoj paprici poznat je kao zaštita od odreĎenih vrsta raka, kao što je rak dojke. - Likopen u crvenoj paprici moţe smanjiti rizik od raka jajnika. - Ovo povrće deluje antidepresivno, antiseptički, otvara apetit, podstiče varenje hrane, pozitivno deluje na rad bubrega i creva. I na kraju da kaţemo, da je i papriku kao i mnogo drugo povrće, najbolje jesti dok je sveţa, da bi se vitamini (pogotovo vitamin C) sto bolje iskoristili.

BUNDEVA

Bundeva mnogim ljudima predstavlja omiljeno povrće, pogotovo u zimskom periodu s obzirom da ova biljka sazreva na jesen i moţe se do proleća uspešno očuvati u sveţem stanju. Inače, bundeva se često koristi za pripremu poslastica, čorbaste hrane i sokova. Ovde govorimo o bundevi i njenim lekovitim svojstvima. Unutrašnji i jestivi deo bundeve je ţuto-narandţaste boje. Bitno je istaći da je ovo jesenje povrće bogato antioksidansima i beta karotenom (provitaminom A), zatim mineralima (pogotovo cinkom i kalijumom), vitaminima (E, C, B) i vlaknima. Redovnom upotrebom bundeve u ishrani organizmu pruţamo zaštitiu od štetnog dejstva slobodnih radikala. Bundeva takoĎe, sprečava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte. Zahvaljujuci cinku pruţa podršku gustoći kostiju pa moţe posluţiti kao dobar saveznik u borbi protiv osteoporoze. Ova biljka reguliše varenje hrane pa se preporučuje osobama koje imaju problema sa ţelucem. Deluje i kao laksativ pa je korisna za suzbijanje zatvora. Osim toga, verovatno je manje poznata činjenica da meso bundeve sadrţi aminokiselinu L-tryptophan koja podstiče izlučivanje serotonina u organizmu a on izaziva dobro raspolozenje i osećaj sreće. Tako bundeva kao deo svakodnevne ishrane moze sprečiti nastanak depresije i očuvati vedro stanje duha. Semenke bundeve mogu sprečiti nastanak bubreţnog kamenca. Za to je potrebno svakodnevno

pojesti od 5 do 10 grama semenki. Seme bundeve je bogato cinkom tako da se danas često dodaje prirodnim sredstvima koji se upotrebljavaju kao lek za uvećanu prostatu. Ovaj mineral je neophodan i za pravilan rast i razvoj dece. Ulje semena bundeve

Ulje semena bundeve, dobijeno hladnim postupkom cedjenja, preporučuje se kao pomoćno sredstvo za suzbijanje mnogih tegoba, pogotovo kada su u pitanju neprijatne tegobe sa prostatom. Bundevino ulje je izvor vitamina A (beta karoten), B1, B2, C, D, E i K, zatim cinka (koji objasnjava njegove pogodnosti za zdravlje prostate), kalijuma, gvozdja, magnezijuma, kao i biljnih antioksidanata. Osim toga što je korisno za zdravlje muškaraca, ulje semena bundeve doprinosi jačanju imuniteta, smanjuje nivo holesterola, ublaţava štetno dejstvo slobodnih radikala, povoljno utiče na rad srca, krvni pritisak i druge bitne funkcije organizma. Zbog visoke količine esencijalnih masnih kiselina, vitamina E i beta karotena, korisno je i za negu koţe, tako da se tradicionalno upotrebljava kao dodatak raznih kozmetičkih sredstava. Uobičajeno, ulje semena bundeve upotrebljava se za kuvanje i prţenje hrane. TakoĎe je odličan i zdrav preliv za salate kojoj dodaje prijatan ukus vrlo sličan orahu. Sok od bundeve Sok od bundeve je dobar za bubrege, podstiče varenje, dobro raspoloţenje a narodna medicina ga preporučuje i osobama sa kardiovaskularnim tegobama. Za to je svakodnevno potrebno popiti po 1 dl sveţe ceĎenog soka. Evo i jedan jednostavan recept za sok od bundeve kako se moţe pripremiti za zimnicu, meĎutim treba znati da ipak ima nešto manje lekovitih svojstava od sveţeg soka. Priprema: 3 kg na kockice iseckanog mesa bundeve, 2 kg šećera i 7 l vode, kuvati da bundeva lepo omekša. Dok je smesa još uvek vrela sve zajedno dobro propasirati (moţe i mikserom), dodati 2 kesice limuntusa i naliti u staklene flaše. Flaše zatim zatvoriti celofanom, umotati u ćebe i tako ostaviti preko noći da se sok potpuno ohladi. Drţati sa ostalom zimnicom na tamnom mestu.

PARADAJZ

Osim toga što se lepo uklapa kao dekoracija i salata uz skoro sva kuvana jela, paradajz je veoma korisna biljka koju treba uvrstiti u ishranu i ako je potrebno kao prirodni lek za mnoge bolesti i tegobe. Paradajz je bogat vitaminima (C, B, K) i mineralnim solima (kalijuma, natrijuma, magnezijuma, kalcijuma, gvoţĎa) i svakako spada u zdravu hranu. Lipoken, koji se nalazi u paradajzu, pruţa zaštitu od nastanka arteroskleroze, infarkta srca i poboljšava celokupno stanje organizma. Posebno je značajan u prevenciji malignih bolesti i moţe sprečiti pojavu raka ţeluca, debelog creva, prostate, grlića materice. Sok od paradajza Paradajz kao lek, do sada je pokazao najbolje rezultate u vidu soka od paradajza. Lekovita svojstva ovog napitka ogledaju se u tome da: reguliše metabolizam, jača otpornost organizma, izbacuje suvišnu tečnost iz organizma, sniţava krvni pritisak (ukoliko se ne posoli), popravlja krvnu sliku (deluje protiv malokrvnosti), reguliše varenje, pozitivno deluje na bolesti jetre, pankreasa i protiv reume. Sok od paradajza treba koristiti kod premora jer okrepljuje i čisti organizam a ujedno telo oslobaĎa od neprijatnih mirisa. TakoĎe je dobar prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa. Naučna istraţivanja pokazuju da sok od paradajza umanjuje slepljivanje trombocita (sprečava trombozu), pogotovo kod osoba sa dijabetesom tip 2. Kako je poznato da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka tromba a ova pojava je najčešći uzročnik infarkta srca i mozga, preporučuje im se upotreba soka od paradajza, samo što pri tom treba i umanjiti unos natrijuma. Srčani bolesnici bi iz istog razloga trebali upotrebljavati sok od paradajza kao i zbog visokog sadrţaja kalijuma. Osim toga ovaj napitak smanjuje loš holesterol i ujedno umanjuje opasnost od njegovog taloţenja na krvnim sudovima. Podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa pa je koristan osobama koje pate od anemije i opet dijabetičarima. Regulise rad jetre i ţuči a u vrelim letnjim danima ublaţava ţeĎ i okrepljuje organizam. Kada se sok od paradajza upotrebljava kao lek potrebno je dnevno piti najmanje 2 dl sveţe pripremljenog napitka. Ako je lečenje anemije u pitanju ili nagli gubitak krvi, potrebno je povećati dnevnu dozu soka. Pored soka, paradajz pripremljen kao salata, čorba ili drugačiji vid dodatku jelima imaće pozitivan učinak na organizam. Izuzetak je zeleni paradajz, koji nije dobar za upotrebu i treba ga izbegavati.

ROTKVA Domaća crvena rotkvica (Raphanus sativus) je niskokalorična biljka tako da je u doba drevnih Egipćana bila vaţan deo faraonove dijete. Zbog svojih lekovitih svojstava crvenom rotkvicom hranili su i radnike piramide kojima je bilo neophodno obezbediti dobro zdravlje. Zatim rotkvica je kao lekovita i zdrava hrana bila visoko cenjena u staroj Grčkoj, Kini, Japanu pa i danas je na dobrom glasu. Crvena rotkvica je dobar izvor C vitamina i antioksidansa a evo i koje su sve prednosti upotrebe ove biljke. Rotkvica sadrţi nizak nivo kalorija pa je time korisna za dijetalnu ishranu. - kao dobar antioksidans pruza zastitu od raka - čisti krv - povoljno utiče na rad štitne ţlezde - podstiče varenje hrane - leči zatvor - eliminiše loš zadah iz usne supljine - sprečava nastanak bubreznih kamenaca - ublaţava bol i leči urinarne infekcije - ublaţava menstrualne bolove - organizmu daje krepkost i otklanja osećaj neraspoloţenja i letargije Zbog svog lepog izgleda crvena rotkva se često upotrebljava kao dekoracija na trpezi. Osobe sa osetljivim ţelucem trebaju biti obazrive sa upotrebom rotkvice jer se teško vari. Crna rotkva

Crna rotkva je veličine repe, sa crnom koţom i belim unutrašnjim delom. Narodna medicina crnu rotkvu najčešće preporučuje kao lek za jetru i ţuč. Znači, poznato je da ova rotkva podstiče proizvodnju ţuči, povećava protok u ţučnoj kesi, ispira i razlaţe nagomilani kamenac u ţučnoj kesi. Crna rotkva ima i antibakterijsko dejstvo, popravlja apetit, a koristi se i kao lek za reumu, bronhitis i kašalj. U ishrani se crna rotkva najčešće upotrebljava kao salata a da bi sačuvala svoja lekovita svojstva ne treba je ni malo soliti. Za lečenje bolesti ţuči upotrebljava se sok od crne rotkve, priprema se tako što se prethodno oljuštena rotkva narenda, ostavi malo da odstoji i nako toga iscedi. Potrebno je piti oko 1 dl soka dnevno, podeljeno u tri doze, ujutru u podne i uveče. Nakon 5 dana napraviti pauzu od 3 dana, pa nastaviti. Da bi se postiglo potpuno izlečenje obično je potrebno duţe vreme. Jedan od načina na koji se dobija sok je da se crna rotkva noţem izdubi i u nju stavi med. Nakon nekog vremena sok iz rotkve bi trebao sam da se izdvoji. Osobe koje imaju problema sa bubrezima kao i oni sa čirom na ţelucu ili dvanaestopalačnom crevu ne bi trebali da upotrebljavaju sok od crne rotkve. Seme crne rotkve upotrebljava se za lečenje gljivičnih oboljenja koţe.

ĐUMBIR

Đumbir je trajna gomoljasta biljka iz porodice ljiljana poznata po svome korenju. Đumbir se koristi već hiljadama godina kao lek, začin, hrana i sredstvo za ulepšavanje. Ova biljka je poreklom iz Kine, ali sada se uzgaja u mnogim zemljama, uključujući Aziju, Indiju, Afriku i Karipska ostrva. Đumbir je veoma popularan u kuhinji zbog svog posebnog ljutkastog okusa, što je upravo zasluga eteričnih ulja, koja sadrţi koren Ďumbira. Korin Ďumbira je dostupan u sirovom obliku, u prahu, ušećeren ili ukiseljen, u obliku sirupa ili tinkture u trgovinama zdrave hrane i supermarketima. Ovaj neverovatan začin ima brojne dobrobiti za zdravlje: 1.Đumbir je karminativ (ublaţava ţelučane tegobe i nadutost) i zbog toga se moţe koristiti za ţelučane probleme. 2. Upotreba Ďumbira stimuliše sekreciju mukusa i na takav način ublaţava kašalj i olakšava bol u grlu. 3. Brojna istraţivanja potvrĎuju da Ďumbir olakšava mučninu, naročito morsku bo lest, jutarnju mučninu, mučninu izazvanu kretanjem i mučninu uslijed kemoterapije. 4.Đumbir posjeduje anti-bakterijska, anti-gljivična i anti-toksična svojstva, zbog toga se koristi kao prevencija gripa i prehlade. 5.Đumbir je takoĎer anti-histamin i zbog toga se koristi kod alergija. 6.Đumbir ima anti-upalna svojstva, zbog kojih se koristi kod lečenja reumatoidnog artritisa, osteoartritisa i drugih bolesti mišićno koštanog i vezivnog tkiva. Hemijski sastojci, koje sadrţi Ďumbir, su korisni u sprečavanju procesa biosinteza prostaglandina, koji je odgovoran za nastanak upale. Koren Ďumbira se pokazao visoko efektivnim lekom protiv artritisa. Rezultati lečenja sa Ďumbirom premašuju rezultate lečenja konvencionalnim lekovima. 7.Đumbir sadrţi posebne enzime koji su odgovorni za katalizu proteina u hrani, i na takav način pomaţu probavi i sprečavaju grčeve. Drevni Grci nakon većeg obroka često su jeli Ďumbir, da bih olakšali proces varenja. 8. Zahvaljujući tome, da Ďumbir podstiče sekreciju mukusa, on sprečava nastanak čira – oštećenja sluznice ţeluca.

9. PotvrĎeno je da Ďumbir smanjuje nivo kolesterola i sprečava nastanak krvnih ugrušaka. 10.Đumbir se koristi za lečenje ţelučanih bolesti poput dispepsije i kolika. U zemljama trećeg svijeta Ďumbir se koristi za lečenje dijareje. Djumbir se vekovima upotrebljava kao začin za mnoga jela a ima i isto toliko dugu tradiciju kao pomoćno sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Poreklom je iz Azije, sada se gaji širom planete a najviše ga upotrebljavaju u Indiji. Ova korenasta biljka u sebi sadrţi proteine, eterična ulja, gvoţĎe, fosfor, kalcijum, magnezijum, mangan, folnu kiselinu, vitamine C i B6, gingerol, zingeron. Djumbir je dobar antioksidans, antiseptik, analgetik, antikoagulans a njegova lekovita svojstva dokazala su i mnoga naučna istraţivanja. Tradicionalna medicina ga najčešće preporučuje kao prirodni lek protiv raznih vrsta upala, prehlade, kašlja i nadimanja. Koristan je za podsticanje apetita, podstiče cirkulaciju i preznojavanje a u poslednje vreme se koristi i kao pomoćno sredstvo za mršavljenje. Orijentalna medicina često preporučuje upotrebu djumbira protiv bolesti zglobova i reumatizma. Posto ima analgetsko dejstvo vekovima se upotrebljava protiv bolova izazvanim kamenom u bubregu, zubobolje i glavobolje. Kineska medicina veoma često preporučuje upotrebu djumbira u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama zbog toga sto ima moc da ubrza dejstvo tih biljaka. Treba znati da postoji bitna razlika izmedju sveţeg i osušenog djumbira tako da orijentalna medicina koren sveţeg djumbira preporučuje za zagrevanje organizma, preznojavanje i izbacivanje štetnih materija a osušen koren protiv kašlja, reume i stomačnih tegoba. Zahvaljujuci vitaminu B6, djumbir moţe odagnati jutarnju mučninu. Čaj od djumbira koristan je prirodni lek protiv gorušice, menstrualnih bolova, glavobolje i migrene. Djumbir i limun protiv migrene

Za one koji pate od migrene evo jednog recepta za caj od djumbira i limuna koji moţe ublaţiti bolove a pojavu novih napada ove bolesti učiniti redjim. Osim što moţe ublaţiti pulsirajuću glavobolju djumbir je efikasan i u suzbijanju mučnine koja se obično javlja uz migrenu. Priprema: Jednu malu kašiku suvog djumbira u prahu preliti sa 2,5 dl ključale vode. Ostaviti da se malo ohladi, dodati sok od 1/2 limuna i piti dok je još uvek mlak. Čaj od djumbira i limuna piti svega nekoliko dana (3-4 solje dnevno), a korisno je piti ga i u periodu kada simptomi migrene nisu izraţeni da bi se sledeći napad odloţio što je moguće više. Ĉaj od djumbira za zagrevanje

Čaj od sveţeg djumbira zagreva telo i vraća osećaj toplote nakon dugotrajne izloţenosti hladnoći, za vreme povišene temperature i slično. Priprema: Jedan manji komad sveţeg djumbira iseći na komadiće, naliti 2,5 dl vode pa ga nekoliko minuta prokuvati. Nakon toga procediti i piti vruć čaj. Oblozi od djumbira Oblozi od djumbira šire krvne sudove i podstiču cirkulaciju, ublaţavaju zubobolju, mišićnu napetost, bolove izazvane reumatizmom, bolove izazvane kamenom u bubregu i ţucnoj kesi. Kupka od djumbira Djumbir je bogat magnezijumom i C vitaminom pa je dobro prirodno sredstvo za relaksaciju ukoliko se ubaci u vodu za kupanje. Dve-tri kašike djumbira u prahu i topla kupka opustiće nervni sistem, sniziti nivo hormona stresa i otkloniti umor a njegov prijatan miris osveţiće um i dušu. Mere opreza: Djumbir ne treba uzimati na prazan stomak, ne primenjivati ga na osetljivu ili

oštećenu koţu i ne treba ga u većim koncentracijama davati deci mladjoj od šest godina.

ĈIĈOKA Ako se povede priča o zdravoj hrani, u poslednje vreme plod čičoke je nezaobilazna tema. Reč je o biljki koja je stigla iz Amerike i kod nas je poznata i kao divlji krompir. Umesto skroba sadrţi inulin. Reč je o probiotiku koji pospešuje razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterije i acid-ofila). Inulin, dakle, normalizuje varenje, oporavlja crevnu floru kod primene antibiotika, pomaţe kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage, koje muče mnoge ljude s viškom kilograma. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare. Čičoka se odlikuje niskom energetskom vrednoš-ću. Dobar je izvor kalijuma i fosfora. Kalijum je vaţan za kontrolu krvnog pritiska, prenos nervnih impulsa, rad mišića i srca i regulaciju vode u telu. Fosfor je sastavni deo kostiju, zuba i vaţan je faktor za procese u ćelijama. Čičoka takoĎe sadrţi kalcijum, magnezijum i gvoţĎe u nešto manjim količinama, meĎutim, zahvaljujući inulinu, njihova je apsorpcija poboljšana. Domovina čičoke je Severna Amerika, u kojoj je bila izdašna hrana i lijek američkim Indijancima. Čičoka je višegodišnja biljka sa dobro razvijenim korenom u obliku vretenastih gomolja, koji prodire duboko u zemlju. Gomolji su slični su krtolama krompira, duţine do 10 cm i širine 5-7 cm, boja im moţe biti u različitim nijansama, od bele do ljubičastocrvene. Masa im je od 10 do 100 g. Formira jednogodiš-nje, u početku zeljasto stablo, koje kasnije odrvenjava, visine 1,5-3,5 m. Stablo, grane i lišće obrasli su grubim dlačicama. Cvetovi su na vrhu stabla u obliku glavice, ţute su boje i slični su cvetovima suncokreta, ali su znatno sitniji. Sirov gomolj ima ukus sličan lešnicima, a skuvan artičoki. Čičoka raste kao samonikla biljka uz puteve, rubove šuma, na šumskim čistinama, uz nasipe i na napuštenim zemljištima, gde stalno raste, jer se sama regeneriše. Hemijski sastav

Čičoka predstavlja veoma kvalitetno povrće visoke hranjive vrednosti, jer sadrţi suve materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%, proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija oko 1,1% i vitamin D, A i C, mineralne materije (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvoţĎe i dr). Čičoka je interesantna kao izvor esencijalnih aminokiselina,koje organizam ne moţe proizvesti. Osnovni sastojak ugljenih hidrata je inulin, koji je veoma vaţan u ishrani dijabetičara. Lekovitost

U narodu se čičoka upotrebljava kao antioksidant aperitiv, afrodizijak, diuretik, holagog, spermatogenik, stomahik, tonik, detoksikant i antibakterik, za lečenje: artritisa, bolesti krvi i krvnih sudova, bolestiprobavnog sistema, dijabetesa, impotencije, reume i reumatskih tegoba, šećerne bolesti, osteoporoze, itd. Smanjuje i nivo holesterola i triglicerida. Inulin je probiotik, pa stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju višestruko pozitivno delovanje na organizam; eliminišu štetne mikroorganizme crevne flore (Clostridium sp., Salmonella sp., E. coli, Candida sp…), sprječavaju crevne infekcije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20% (Ca, Mg i Fe), same proizvode vitamine B-grupe, smanjuju proizvodnju jetrenih toksina, jačaju imunitet i pomaţu u prevenciji raka debelog creva. Da bi se iskoristila lekovitost čičoke, treba konzumirati sirovi gomolj. Toplotom preraĎen gomolj nema lekovita svojstva karakteristična za sirov koren pa se preporučuje za ishranu zdrave osobe.

BELI LUK Beli luk, lat. - allium sativum) je biljka vrlo jakog ukusa, koja je poznata zbog svojih vrhunskih kulinarskih i medicinskih osobina. Glavni sastojak beli luka je allicin, koji posjeduje čudesna anti-bakterijska, anti-virusna, anti-gljivična, anti-parazitska i antioksidacijska svojstva. Poreklom iz centralne Azije, beli luk je jedna od najstarijih kultiviranih biljaka u svetu, koja se uzgaja već preko 5000 godina. Izgleda da su Egipćani prvi počeli uzgajati ovu biljku, koja je igrala vaţnu ulogu u njihovoj kulturi. beli luk, koji su Egipćani smatrali svetom biljkom, pronaĎen je u grobnicama faraona. Znali su i za ljekovita svojstva beli luka – davali su ga robovima, da povećaju njihovu snagu i otpornost na bolesti. O lekovitim osobinama bjelog luka jako su dobro znali drevne Grci i Rimljani, čiji su atleti jeli beli luk pre sportskih takmičenja. Prije nego što su krenuli u rat, grčki i rimski vojnici su konzumirali beli luk da bi povećali izdrţljivost i otpornost na bolesti. Kasnije, bijeli luk se proširio i u druga područja sveta. U 6. veku, beli luk se počeo gajiti u Kini i Indiji, gdje je poznat zbog svojih terapeutskih osobina. Već stotinama godina, beli luk je omiljena biljka mnogih naroda kako zbog ukusa, tako i zbog ljekovitog delovanja. U zadnjih nekoliko godina beli luk stekao je još veću popularnost, pošto su naučna istraţivanja počela potvrĎivati njegova brojna medicinska svojstva. Kako beli luk utjeĉe na zdravlje? Zbog svojeg jedinstvenog sastava, beli luk povoljno utječe na mnoge bolesti poput virusnih i bakterijskih infekcija, artritisa, kardiovaskularnih bolesti, bolesti dišnih puteva, probavnih tegoba, parazita i kroničnog umora. Istraţivanja potvrĎuju da redovno korištenje belog luka reguliše pritisak i nivo holesterola i šećera u krvi. Studije takoĎer govore o tome, da beli luk moţe posluţiti kao odlična prevencija protiv mnogih vrsta raka. Kardiovaskularne bolesti

Brojna istraţivanja beli luka potvrĎuju, da ova biljka igra vaţnu ulogu u zdravlju našeg kardiovaskularnog sistema. Najveća dobrobit belog luka se sastoji u tome, da on štiti krvne stanice i ţile od upalnih i oksidativnih procesa. Oštećenje krvnih ţila visoko reaktivnim molekulima kiseonika je ključni faktor, koji povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući infarkt i aterosklerozu. Oksidativno oštećenje takoĎer uzrokuje nepoţeljne upale i oksidativni stres, koji povećava rizik od začepljenja krvnih ţila. Jedinstveni sastav beli luka, koji sadrţi cijeli niz sumpornih spojeva, štiti nas od oksidativnog stresa i upala.

Lista spojeva sumpora u beli luku: • alliin • allicin • allixin • allyl polysulfides (APS)* • diallyl sulfide (DAS) • diallyl disulfude (DADS) • diallyl trisulfide (DATS) • N-acetylcysteine (NAC) • N-acetyl-S-allylcysteine (NASC) • S-allylcysteine (SAC) • S-allylmercaptocysteine (SAMC) • S-ethylcysteine (SEC) • S-methylcysteine (SMC) • S-propylcysteine (SPC) • 1,2-vinyldithiin (1,2-DT) • thiacremonone

Beli luk takoĎer utiče na nivo triglicerida i prvensveno, holesterola u krvi. Osim toga, što štiti naše krvne sudove od začepljenja, beli luk sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, zahvaljujući jednom posebnom sastojku, koji se zove ajoen. Vrlo impresivna je sposobnost belog luka ka smanjenju krvnog pritisaka. Pretpostavlja se da alicin u sastavu beli luka blokira aktivnost angiotensina, što sprečava nepoţeljnu kontrakciju krvnih sudova i rast krvnog pritisaka. Lekovito djelovanje beli luka na kardiovaskularni sistem je takoĎer povezano sa visokim sadrţajem vitamina C, vitamina B6, selena i mangana. Anti-upalna svojstva beli luka

Uvodna istraţivanja su pokazala, da beli luk djeluje i na naš koštani, mišićni i disajni sistem. Kao diallyl sulfide, tako i thiacremonone u sastavu belog luka pokazuju anti-reumatska svojstva. Beli luk je takoĎer izazvao poboljšanja kod upala, uzrokovanih alergijama. Druga istraţivanja, koja povezuju gojaznost sa upalnim procesima u organizmu, potvrĎuju, da spojevi sumpora, koji sadrţi beli luk, mogu sprečiti upalne procese, koji potiču formiranje stanica masti. Napominjemo, da su ova istraţivanja još uvijek u preliminarnom stadiju i tek se trebaju potvrditi daljnjim istraţivanjima. Anti-bakterijska i anti-virusna svojstva

U istoriji medicine, antibakterijska i antivirusna svojstva beli luka su legendarno poznata. Beli luk i njegovi sastojci su podvrgnuti brojnim istraţivanjima, da bi se dokazalo njihovo djelovanje na infekcije, uzrokovane bakterijama i virusima. Ne samo to - njegovo antimikrobno delovanje uključuje gljivice i parazite. Jedan od sastojka beli luka - ajoen - pokazao se posebno učinkovitim u lečenju gljivice candida albicans. Nedavna istraţivanja belog luka potvrdila su njegovo djelovanje na bakteriju Pseudomonas aeruginosa, kao i na mnoge druge bakterije. Posebno zanimanje lekara izaziva delovanje belog luka na bakterije, koje su postale rezistentne na moderne antibiotike. Prevencija raka

Istraţivanja beli luka potvrĎuju, da ova biljka ima značajna anti-kancerogena svojstva. Pokazalo se, da redovno konzumiranje većih količina belog luka značajno smanjuje rizik od pojave mnogih vrsta raka. Dok umereno konzumiranje ove namirnice moţe posluţiti za prevenciju samo dve vrste raka - rektuma i bubrega. Takva razlika izmeĎu "pojačanog" i "umerenog" unosa belog luka pokazuje, da radi efikasne prevencije raka je ipak potrebno konzumirati veće količine ove namirnice, u čemu mogu pomoći kapsule ili tablete beli luka. Kako konzumirati beli luk Da bi iskoristili ljekoviti potencijal belog luka, zgnječite ga ili ga sitno nareţite. To pospešuje oslobaĎanje posebnih enzima, koji pretvaraju alliin u allicin - sastojak, koji je odgovoran za većinu ljekovitih svojstava beli luka. Da bi se oslobodila maksimalna količina allicina, ostavite zgnječeni ili narezani beli luk na 5 minuta pre nego što ga pojedete ili skuvate. U većem unosu ove namirnice

mogu Vam pomoći kapsule ili tablete beli luka. Praktiĉni saveti Alergija

Beli luk reguliše rad imuniteta i sprečava upale, izazvane alergijom. Pojačajte unos belog luka 2 ili 3 nedelje pre početka sezonske alergije. Ako ga uzimate u kapsulama, preporučena doza za odrasle je 2-3 kapsule belog luka dnevno. Kašalj

Zbog svojih antibakterijskih svojstava, beli luk je odlično sredstvo protiv kašlja. TakoĎer ublaţava infekcije respiratornog trakta. Dijabetes

Beli luk moţe pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi. Preporučuje se uzimati 1-2 kapsule beli luka dnevno tokom duţeg vremena. Holesterol

Prema istraţivanjima, 600-900 mg (2 kapsule) beli luka dnevno mogu pomoći sniziti nivo holesterola do 18%. Visoki pritisak

Istraţivanja su potvrdila, da su ljudi, koji su uzimali 2-3 kapsule beli luka dnevno tokom 5 mjeseci, kontrolirali nivo pritisaka sa istom uspešnošću, kao i ljudi, koji su uzimali propisane lekove. Preporučena količina je 600-900 mg belog luka dnevno. Zubobolja

Beli luk ima svojstva analgetika i anestetika, zbog čega moţe pomoći kod zubobolje. Jednostavno stavite komadić zgnječenog beli luka na bolni zub, da bi dobili trenutno olakšanje (ne zaboravite posle otići kod zubara!). Bradavice

Zbog svojih antimikrobnih svojstava, bijeli luk je odlično sredstvo protiv bradavica i drugih koţnih problema: 1. Uzmite svjeţu glavicu belog luka i odreţite vrh. 2. Nekoliko sekundi trljajte bradavicu sa odrezanom stranom belog luka. 3. Ponovite to svaki dan, pre spavanja. Ako osjetite iritaciju ili pečenje na koţi, jednostavno operite to područje sa vodom. Koje su nuspojave uzimanja belog luka?

Većina ljudi neće imati nikakvih nuspojava tokom konzumiranja ove namirnice. Beli luk se pokazao sigurnim čak kod trudnica i dojilja. Kod dojenja, bebe su rado pile mleko od majki, koje su konzumirale beli luk. Ipak, postoji kategorija ljudi, koji su alergični na beli luk. Naravno, u ovom slučaju, konzumiranje beli luka se ne preporučuje. Kod ljudi sa osjetljivim ţelucem unos velikih količina beli luka moţe uzrokovati ţgaravicu i neugodan osjećaj u ţelucu. Beli luk poseduje lekovita svojstva kako u sveţem, tako i u kuvanom obliku a vaţno je znati da se protiv parazita, gljivica, virusa i bakterija preporučuje upotreba sveţeg belog luka. U kuvanom obliku daje najbolje rezultate za zaštitu krvnih sudova, protiv infarkta i tromboze, dok se ukiseljen beli luk preporučuje kao zaštita od raka. Beli luk, limun i med protiv starenja Priprema: Sitno samleti 10 glavica belog luka pa dobro pomešati sa 1 kg meda i sokom od 10 limuna. Nasuti u staklenu posudu, poklopiti i ostaviti da odstoji 8-10 dana. Nakon toga dva puta dnevno, pre obroka, uzimati po jednu kašiku mešavine. Ova mesavina belog luka, limuna i meda usporava proces starenja organizma.

JABUKA najzdravije voće na svetu

Vjerujete li da je jabuka na naš jelovnik stigla ravno iz raja? Da je ona simbol poţude, ljubavi i vječne mladosti? Ovi epiteti odraţavaju ljudsko divljenje prema tom voću. Već su stari Kelti smatrali da jabuka ima čudotvorne osobine i da onaj ko uspe pojesti jabuku iz čarobnog vrta neće više nikad biti ni gladan, ni ţedan, ni bolestan niti će ikad ostariti. Naravno, u svakoj bajci ima istine. Hvalospevi jabuci poteču od njenog izvrsnog ukusa i efekta na zdravlje. Iako ona direktno ne leči bolesti, njenim svakodnevnim konzumiranjem moţete sprečiti pojavu mnogih zdravstvenih problema. Stara engleska poslovica glasi, "an apple a day keeps the doctor away" - pojedete li jabuku ili još bolje dve velike jabuke dnevno, učinit ćete mnogo za očuvanje vašeg zdravlja. Jabuka korene vuče iz Evrope.Pitoma jabuka potiče iz juţnog Sibira i Azije, a već Grci i Rimljani uzgajali su brojne sorte. Stablo jabuke moţe narasti i do 12 metara i ima razgranatu krošnju s jajolikim listovima. Jabuka cvate u maju blijedo ruţičastim do bijelim cvjetovima, a plodovi sazrevaju od jula do oktobra, ovisno o sorti. Jabuka je danas meĎu najrasprostranjenijim vrstama voća. Postoji oko 10 000 sorti jabuke, koje se meĎusobno razlikuju po okusu, slatkoći ili kiselosti, konzistenciji i sočnosti. Plod jabuke bogat je hranjivim sastojcima čija količina ovisi o vrsti i načinu uzgoja. Ona sadrţi gotovo sve potrebne nutrijente. U jabuci ima i do 40 mg vitamina C, potom vitamina A, E, B1, B2, B6 i beta-karotena. Ona sadrţi i minerale kalijum (100 do 180 mg) te kalcijum, fosfor, magnezijum i gvoţĎe. Jabuka je bogata polifenolima - biljnim spojevima koji imaju snaţnu antioksidacijsku aktivnost. Sadrţi kvercetin, kamferol, miricetin, katehine, antocijanine i još preko 20 ant ioksidanata! 100 grama jabuke sadrţi 3,3 grama dijetalnih vlakana, što je više od deset posto preporučene dnevne količine. Jabuka - mala apoteka

Zahvaljujući visokom udjelu ugljikohidrata, posebno fruktoze i glukoze, jabuka opskrbljuje organizam energijom i sprečava umor i gubitak koncentracije. Zbog visokog sadrţaja vitamina C i antioksidanata, jabuka ima snaţno imunostimulirajuće djelovanje. Upravo zbog toga jabuka je vrlo učinkovita u borbi protiv virusa, bakterija i slobodnih radikala. Time štiti od prehlade i smanjuje rizik od karcinoma debelog crijeva. Jabuka pozitivno deluje i na srce i sistem krvotoka. Sprečava nakupljanje štetnih tvari u krvi, smanjuje povišeni holesterol i začepljenje krvnih ţila. Na takav način štiti od tromboze i ateroskleroze. Zbog bogatstva pektina i celuloze, jabuka poboljšava varenje, stabilizira crevnu floru te pomaţe kod proljeva i zatvora. Jabuka je neizostavna namirnica kod bilo koje dijete. Budući da sadrţi mnogo kalijuma, potiče izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma pa pogoduje mršavljenju. Njeno obilje vlakana bubri u ţelucu i tako stvara osećaj sitosti.Jabuka sadrţi i monosaharid fruktozu, šećer koji smanjuje ţelju za slatkim, i ne izaziva promenu koncentracije glukoze u krvi.

Novija istraţivanja pokazuju da taninska kiselina sadrţana u jabuci značajno utiče na metabolizam masti i onemogućuje njihovo taloţenje u jetri. Jabuka pozitivno utiče i na rad bubrega, jetre i ţuči. Njen uticaj na luţnatost mokraće pomaţe kod komplikacija u trudnoći. Od bioflavonoida jabuka sadrţi najviše antocijana, koji su koncentrirani u kori i daju nekim sortama jabuke crvenu boju. Iz tog je razloga preporučljivo jesti jabuku s korom (to se ne odnosi na jabuke špricane pesticidima). Antocijani imaju protuupalno djelovanje. Djeluju zaštitno na jetru i srce te sprečavaju nastanak karcinoma, a s druge strane potiču imunološki sustav. Zahvaljujući kalciju i fosforu povoljno utječe na izgradnju kosti i zuba. Jabuka sprečava karijes te jača i štiti zubno meso i usnu floru. Polaganim ţvakanjem jabuke čiste se zubi i uništavaju štetne bakterije u usnoj šupljini. Ona pomaţe protiv karijesa čak i bolje nego pranje zuba! Pranjem uništavamo 60 posto bakterija u ustima, a jedenjem jabuke 90 posto. Budući da sadrţi i do 90 posto vode i nimalo masnoća, jabuka uspješno gasi ţeĎ i osvjeţava nakon napornog treninga. U njoj se krije i triptofan - metabolički prethodnik serotonina - pa je u podizanju našeg raspoloţenja uspješnija i od pločice čokolade. K tome jabuka smiruje i ublaţava neurozu i razdraţljivost te je dobrodošla i kao sredstvo za smirenje i uspavljivanje. Zdravstvene dobrobiti jabuke...

• jača imunitet • potpomaţe mršavljenju • stimulira rad bubrega, jetre i ţuči •štiti od bolesti usne šupljine • stimulira probavu •štiti srce i krvne ţile • pomaţe kod stresa, umora i nesanice •štiti od bakterija i virusa • sprečava nekoliko vrsta raka Kupovanje i ĉuvanje

Kod kupovine birajte jabuke koje su čvrste, glatke i sjajne na dodir. Pazite da kora bude čvrsta i neoštećena. Iako ih moţete pronaći u trgovinama tokom cele godine. Jabuka je voće koje dugo moţe ostati sveţe. Ako imate podrum, moţete ih čuvati u drvenim sanducima, ali im osigurajte manje svetla, stabilnu temperaturu, prozračnost i dovoljno vlage. S vremena na vrijeme jabuke proberite kako bi uklonili one koje su s vremenom počele truliti. U hladnjaku ih moţete čuvati u delu za povrće nekoliko nedelja. Vaţno ih je čuvati u papirnatoj ambalaţi, jer oslobaĎaju plin etilen, koji pospješuje zrenje ostalog povrća ili voća koje čuvate u hladnjaku. Ako jabuke drţite na osvetljenom mjestu, pre dozrevaju, a ako se nalaze na suvom mjestu bez dovoljno vlage, plodovi će izgubiti vodu i smeţuraće se. Priprema jela s jabukama Jabuka se najčešće jede sirova, ali se i peče, kuva, suši, preraĎuje u sokove, marmelade, dţemove, ţelee, a poznato je i vrlo cenjeno jabukovo sirće. Ono se dobija vrenjem jabuka ili jabučnog soka. Konzumira se najčešće u salati ili kao napitak pomešan s medom i vodom. U alternativnoj medicini koristi se za lečenje mnogih bolesti. Sveţe jabuke jedite pola sata pre ili nekoliko sati posle obroka. Budući da jabuka sadrţi veliki procenat vode u kojoj su otopljeni hranjivi sastojci, prolazi kroz ţeludac za 15 do 20 minuta pa se brzo resorbuje. Jedete li jabuku s drugom hranom, posebno masnom i bogatom belančevinama, zajedno s njima zadrţat će se u ţelucu i nekoliko sati. U domaćinstvu se jabuke često upotrebljavaju kao fil za pite, savijače, torte, krustade i palačinke. Kao jednostavna dječja poslastica jabuke se često pripremaju narezane na kriške, obučene u tekuće testo, prţene i posipane cimetom i šećerom. Poznate su pod imenom jabuke u testu ili – po domaći – jabuke "u šlafroku". Jednako se konzumiraju i svjeţe pokapane limunovim sokom, kao deo voćnih salata ili kuvane kao kompot. Jabuke se mogu narezati na tanke kriške i sušiti na suncu ili u pećnici na 70°C, čime postaju ukusni voćni čips.

KRUŠKA Slatke i sočne, najčešće mekane, a ponekad tvrde unutrašnjosti - kruške su nekada nazivane "darom bogova". Postoji mnogo različitih vrsta, tako da se mogu naći na pijacama i u marketima gotovo tokom čitave godine, mada im je glavno vreme zrenja period od avgusta do oktobra. Spadaju u istu porodicu voćaka kao jabuke i dunje. U zavisnosti od vrste, kruške mogu biti ţute, zelene, braon ili crvene. Kruška je dobar izvor vitamina C. Poznato je, ali nije zgoreg da ponovimo - ovaj vitamin je moćno sredstvo u borbi protiv prehlade, jer stimuliše bela krvna zrnca da se bore protiv infekcije, direktno uništava mnoge viruse i bakterije, a takoĎe i regeneriše vitamin E - snaţan antioksidant. Konsumiranje ove voćke pomaţe i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i bolesti crevnog trakta. Ova voćka je jedna od prvih koje se preporučuju za ishranu odojčadi, kao glavni sastojak kašica. Zbog primamljivog i slatkog ukusa, vaše dete se neće buniti kada mu spremite obrok od krušaka. Iako je poznata činjenica da voće treba da bude deo naše svakodnevne ishrane, često se, kod dece najčešće, javljaju alergijske reakcije na pojedine vrste voća. U odnosu na ostalo voće, zanemarljivo je mala mogućnost da se konsumiranjem krušaka dobije alergija, tako da se ona smatra i hipoalergentskim voćem. Za one koje to zanima, latinsko ime kruške je Pyrus communis. Ova voćka ima i zanimljivu istoriju: poreklom je iz zapadne Azije. U ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Danas se najveći broj plantaţa na kojima se uzgajaju kruške nalazi u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američkim Drţavama. Tanka koţica krušaka takoĎe sadrţi hranljive sastojke, kao i njeno "meso", tako da je najbolje ne odstranjivati je prilikom uzimanja. Kada je jednom presečena, kruška će brzo oksidirati i zadobiti braonkastu boju. Moţete sprečiti da se to desi tako što ćete je preliti sokom od limuna ili narandţe. Nekoliko ideja za pripremanje krušaka

Dodajte iseckane kruške, Ďumbir i med u kašu od prosa - dobićete veoma ukusan i hranljiv doručak.

Izvadite koščice i oljuštite kruške, a potom ih obarite u jabukovom soku ili vinu. Za kraj još malo istorije: kruška je nekada bila ekskluzivno voće više klase, a danas svi moţemo uţivati u njenom primamljivom ukusu.

ŠLJIVA Šljiva, jedan od najčešćih simbola Srbije i vaţan izvozni brend, je takoĎe i namirnica koja itekako moţe da doprinese zdravoj ishrani. Ova naše ljubičasto voće nije samo dobra podloga za razne rakije i uvertira u jesen, već i pravi rudnik zdravlja. Poslednja istraţivanja pokazuju da šljiva smanjuje ''loš'' holesterol, jača kosti, smanjuje neke faktore rizika debelog creva. Ukusne, mesnate, sočne šljive su niskokalorične, a ne sadrţe zasićene masti, a pritom sadrţe brojne sastojke koji pozitivno utiču na zdravlje, kao i minerale i vitamine. O bilo kojoj vrsti da se radi, šljiva je niskokalorično voće. Treba je jesti najviše zbog njenih nutritivnih svojstava: Vitamina C , magnezijuma, kalcijuma, a naročito je treba uzimati zbog velike količine kalijuma. Za zdrava jedinjenja prisutna u šljiva, kao što su dijetalna vlakna, sorbitol i isatin se zna da pomoţu regulaciju funkcionisanja digestivnog sistema i na taj način pomaţu u problemima opstipacije. Sveţe šljive su odličan izvor vitamina C, koji je takoĎe moćan prirodni antioksidant. Potrošnja hrane bogate vitaminom C pomaţe telu da razvijaja otpornost protiv zaraznih agenasa, protiv upala i izbaciju štetne slobodne radikale. Sveţe šljive, pogotovo ţute, veoma su dobar izvor vitamina A i beta karotena. Vitamin A je neophodan za vid. TakoĎe je potreban za odrţavanje zdrave sluzi membrane i koţe. Potrošnja prirodnog voća bogata vitaminom zna da štiti od pluća i raka usne duplje. Ova voćka je takoĎe dobra jer sadrţi flavonoidne polifenolne antioksidante, kao što su lutein, criptokanthin i zeoksantina u značajnim količinama. Ovi sastojci funkcionišu kao zaštita u čišćenju kiseonika koje proizvode slobodni radikali i reaktivnih kiseoničnih vrsta (ROS) koji igraju neku ulogu u starenju i raznih bolesti proces. Zeaksantin, vaţan dodatak karotenoida selektivno apsorbuje mreţnjače Macula lutea gde se smatra da obezbeĎuje antioksidantivno i funkciju zaţtitnog filtriranja svetla. Šljive su bogate mineralima poput kalijuma, fluora i gvoţĎa. GvoţĎe je neophodno za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Kalijum je vaţna komponenta ćelija i telesnih tečnosti koja pomaţe kontroli srca i krvnog pritiska. Bogata je vitaminima grupe B-kompleks, kao što su niacin, vitamina B-6 i pantotenske kiseline. Ovi vitamini deluju kao kofaktori koji pomaţu metabolizam metabolizovanje ugljenih hidrata, proteina i masti. Oni takoĎe pruţaju oko 5% preporučenog dnevnog unosa vitamina K. Vitamin K je neophodan za mnoge funkcije zgrušavanje krvi, kao i u metabolizmu kostiju i usporava Alchajmerovu bolest kod starih.

GROŢDJE I VINO

Grozdje je od davnina poznato kao hrana bogova jer je primamljivog izgleda, neodoljivo ukusno, veoma hranljivo i izuzetno zdravo voće. U svetu postoji preko 50 sorti stonog groţdja i preko 60 sorti groţdja koje se uzgajaju za vinarije. Sledeća podela ovog voća jeste na crno, belo i crveno groţdje. Najviše naučnih ispitivanja usmerana su na uticaj groţdja u prevenciji i ublazavanju bolesti srca mada groţdje karakterišu i druga lekovita svojstva. U ovim predivnim plodovima vinove loze kriju se vitamini A, B i C, folna kiselina, enzimi, fruktoza, glukoza, proteini, kao i trinaest minerala vaţnih za ljudski organizam medju kojima su kalcijum, kalijum, magnezijum, mangan, fosfor, gvozdje, natrijum, cink, selen... Tako vidimo da je groţdje bogat izvor brojnih hranljivih i lekovitih materija. Mnoga istraţivanja potvrdjuju da sok od groţdja i crno vino mogu smanjiti rizik od pojave srčanih oboljenja. Dokaz za to jeste francuski narod za koji se zna da uz jelo često konzumira crno vino i manje oboljeva od srčanih oboljenja u odnosu na druge narode širom sveta. Objasnjenje leţi u tome ţto crno vino sprečava začepljenje krvnih sudova koje moţe dovesti do infarkta srca ali i mozga. Saponini, korisne materije koje se nalaze u groţdju vezuju se uz holesterol i na taj način sprečavaju njegovu apsorpciju u organizam. Osim toga, saponini mogu blokirati i upale u telu. Sledeća stvar čini groţdje dobrim borcem protiv raka a to su bioflavonoidi. To je skup hemijskih materija koje doprinose uništavanju stanica raka. Čini se da je crveno groţdje najzdravije i najbolje jesti u cilju sprečavanja ove opake bolesti. Zatim, visoka koncentracija tanina (polifenola) u groţdju, moţe pomoći u borbi protiv virusa i tumora. Odredjene supstance u groţdju aktiviraju enzime koji povećavaju stabilnost DNA i usporavaju starenje organizma. Groţdje je korisno i za oči pa povećanjem unosa ovog voća moţemo smanjiti rizik od gubitka vida za 30-40%. Suvo groţdje, "groţdje u malom pakovanju" veoma je bogato šećerom i ima visoku hranljivu vrednost pa ga valja upotrebljavati u slučajevima umora, iscrpljenosti kao i nakon duţe bolesti. Ulje semena groţdja reguliše nivo dobrog i lošeg holesterola u krvi, sniţava krvni pritisak a moţe se upotrebljavati na razne načine (za kuvanje, prţenje, kao preliv za hladna jela i salate...). Sagoreva na visokim temperaturama pa prilikom prţenja ne dolazi lako do razvijanja kancerogenih materija. Ulje od semenki groţdja upotrebljeno u kozmetičke svrhe za negu koţe tela i lica deluje regenerativno, obnavlja i hidrira koţu. Hrana bogova moze imati ogroman pozitivan učinak na ljudski organizam mada postoje i neka ogranicenja pa se oprez preporučuje osobama koje boluju od dijabetesa i onima koji imaju ţeludačnih tegoba. Takodje, ne zaboravite da groţdje ne treba konzumirati zajedno sa pivom, mineralnom vodom, mlekom ili dinjama jer takve kombinacije mogu izazvati ozbiljne probleme ţeluca.

LIMUN Limun i rak, tačnije limun kao lek protiv raka jeste jedna od najnovijih vesti iz savremene medicine. Naime, američki naučni institut za zdravlje u Baltimoru, Merilend, nedavno je objavio da je limun moćan prirodni proizvod za uništavanje kancerogenih ćelija. Utvrdjeno je da je limun čak 10.000 puta snaţniji od hemoterapije a što je veoma bitno, pri tom ne utiče na zdrave ćelije. Jedino što još uvek nije objavljeno o kojoj se količini limuna radi. Bez obzira na to, da je limun kao moćan antioksidans dokazani lek protiv raznih vrsta bolesti pa i raka, poznato je vekovima u nazad. Beli luk i limun su osnovni sastojci starog tibetanskog leka,

nastalog pre više od 2000 godina za koji se zna, da izmedju ostalog, sprečava nastanak tumora. Danas se govori o tome da limun ima najblagotvorniji efekat na ciste i tumore. Povoljno utiče na sve oblike raka a posebno raka pluća, dojke, prostate, debelog creva i pankreasa. Limun i zeleni čaj - poznato je da katehini u zelenom čaju smanjuju mogućnost od pojave raka i infarkta a naučnici sa američkog Univerziteta Purdue, pokazali su da se pozitivno dejstvo zelenog čaja povećava dodavanjem limunovog soka (preteţno zbog C vitamina). Zeleni čaj sa limunom ucinice da organizam bolje apsorbuje katehine. Još nešto o limunu - vitamin C popravlja imunitet organizma i usporava proces starenja, dok

limunska kiselina neutrališe otrovne materije iz organizma, olakšava varenje i pospešuje sagorevanje masti. Selen ima antidepresivno dejstvo. Na sreću, limun se moţe upotrebljavati tokom cele godine i to u različitim oblicima: kao limunada, dodatak cajevima, sokovima, sosovima, čorbama, slatkim i slanim kolačima, uz ribu, meso... Ne zaboravite da je i kora od limuna jestiva i korisna. Limonin iz kore limuna ima antiseptičko dejstvo a flavonoidi podstiču razmenu kiseonika u telu. Limun je jedna od najkorisnijih namirnica na našoj planeti. Limun štiti od tolikog broja bolesti, da ga s pravom moţemo nazvati super-hranom. Limun je pun nutrijenata - sadrţi bioflavonoide, pektin, folnu kiselinu, vitamini C, A, B1, B6, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, mangan. Povoljno djeluje na rad jetre, creva, ţeluca, imunog, ţivčanog i kardiovaskularnog sistema. Ako redovno konzumirate limun, moţete sprečiti bolesti poput laringitisa, bronhitisa, gripa, prehlade, artritisa, visokog krvnog pritisaka, bakterijskih infekcija, bubreţnih i ţučnih kamenaca, a prema najnovijim istraţivanjima i raka! Postoji puno načina da ovu namirnicu uvrstite u Vaš svakodnevni meni. Ipak, najjednostavniji način je svaki dan popiti 1-2 čaše mlake vode sa limunom. Voda sa limunom Čaša vode sa limunom odmah nakon buĎenja ima iznenaĎujuće dobar efekat na zdravlje. Joga i ayurveda koriste ovaj postupak za stimulaciju probave i eliminaciju ame (toksina) iz

organizma. MeĎutim, voda sa limunom ima i mnoge druge dobrobiti za naše zdravlje. 19 razloga zbog kojih trebate svakodnevno popiti čašu vode sa limunom. 1. Limun čisti jetru i stimulira njezin rad. 2. Prirodni je antiseptik i antioksidans. Sprečava grip, prehladu i mnoge vrste infekcija. 3. Pomaţe kod kolika i ţelučanih tegoba. 4. Limun je odlično sredstvo protiv peruti i masne kose. 5. Voda sa limunom pomaţe probavi, jer je njezin sastav sličan ţelučanoj kiselini. 6. Limun potiče stvaranje enzima u jetri. 7. Voda sa limunom normalizira rad crijeva i olakšava njihovo praţnjenje. 8. Limun sprečava gingivitis i stomatitis. 9. Pomaţe u sniţavanju krvnog pritisaka i povećava nivo dobrog (HDL) kolesterola. 10. Limun alkalizira organizam. 11. Voda sa limunom razblaţuje mokraćnu kiselinu, a time pomaţe kod artritisa i gihta. 12. Limun pomaţe eliminaciju viška sluzi iz organizma. 13. Sprečava grčeve i bolove u mišićima. 14. Limun reguliše rad metabolizma. 15. Štiti od stresa i depresije. 16. Smanjuje rizik od moţdanog udara. 17. Sprečava nastanak bubreţnih i ţučnih kamenaca. 18. Limun štiti od osteoporoze. 19. Voda sa limunom pomaţe mršavljenju. Osim toga, limun je odlična namirnica za čišćenje organizma i efikasno ekološko sredstvo za čišćenje stana. Limun i rak U zadnje vrijeme sve češće čujemo o djelovanju limuna na rak. Mnogi alternativni liječnici govore o tome, da je limun snaţno sredstvo protiv raka, jer ubija kancerogene stanice puno bolje od hemoterapije. Pretpostavlja se da je limun 10000 puta jači od adriamicina - popularnog leka za hemoterapiju. Još jedna prednost limuna je u tome, da on djeluje samo na stanice raka i ne uništava zdrave stanice. Ovu činjenicu su otkrili naučnici, ali pretpostavlja se da farmaceutska industrija striktno čuva ovu tajnu. Osim stanica raka, limun ubija bakterije, viruse i gljivice, a djeluje i na parazite. Ova super-namirnica ima toliko dejstvo na zdravlje da zasluţuje da je koristimo svaki dan. A zašto ne biste sada uzeli čašu vode, istisnuli u nju pola limuna i odmah to popili?

BRUSNICA

Najpoznatija podela kada je ova biljka u pitanju jeste na americku i evropsku brusnicu. Evropska brusnica je zimzeleni grm visine od 30cm do 60cm, koji voli kiselo zemljište. Njeni plodovi su crvene boje, kiselog i oporog ukusa. U poslednje vreme se sve više ističe njena lekovita moć i nalazi primenu u lečenje mnogih bolesti. Postoje podaci da su brusnicu kao lek i namirnicu koristili još indijanci (starosedelačka američka medicina). Njene plodove vole da jedu šumske ţivotinje kao što su medvedi, lisice, ptice... Ova biljka je izvor mnogih hranljivih, lekovitih i zaštitnih sastojaka koji se koriste i u proizvodnju lekova. Brusnica je bogat izvor flavonoida (antocijanina), flavonola i proantocijanida. Pored toga sadrţi visok nivo C vitamina, provitamina A (kao beta karotin), B vitamina (B1, B2, B3), kalcijuma, magnezijuma, fosfora, kalijuma, arbutin i vlakna. Plod ove lekovite biljke ima jako antioksidantsko dejstvo, a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo. Brusnica se koristi u ishrani kao: sveţ plod, sušeno voće, dţem, sok, sirup, ţele, vino ili čaj. Proizvodi se i kao lek u obliku sirupa za decu i tabletama za odrasle. Sta leči brusnica Naučna ispitivanja su pokazala da je sok od američke i evropske brusnice efikasan lek protiv bakterije ešerihije koli i da za 20% umanjuje rizik od ponovnog pojavljivanja bakterije. Pored toga dobra je u borbi protiv bakterije "helicobacter pylory" i gljivice kandide. Čaj od brusnice se koristi u prevenciji i lečenju svih vrsta bakterija urinarnog trakta. Ova biljka je dobar laktasiv, pomoc varenju, normalizuje rad digestivnog trakta, dobro se pokazala u preventivi i lečenju gonoreje, artritisa, reumatizma, dijabetesa, dijareje, bolesti (infekcije) koţe, očiju, polnih organa, protiv gljivica, protiv bolesti jetre, upale grla (ispiranjem), prehlade, kašlja, kamena u bubregu, kancera prostate i urinarnog trakta (kancerogenih celija "in vitro"), poremećaja u kardio-vaskularnom sistemu, raznih urinarnih infekcija, stresa itd. Uopšte biljka brusnica je dobar prirodni antibiotik. Kada se sve sabere, jasno je da je brusnica veoma lekovita i korisna namirnica i prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti pa je zato treba češće imati na trpezi. Čaj od brusnice Priprema: U 2 dl kljucale vode potopiti jednu kasikicu najbolje svezih, a moze i suvih plodova brusnice. Ostaviti da odstoji 5-10 minuta i piti dok je jos vruce.

TRNJINA

Trnjina je rasprostranjena u skoro celoj Evropi, Maloj Aziji, Iranu te delu severne Afrike. Ova biljka najbolje uspeva na dubokim tlima, mada moţe ţiveti i na krškim terenima. Najčešće je nalazimo u ţivicama, uz reke, po pašnjacima, rubovima šuma i si. Iz dubokog i razgranatog korena raste listopadni grm od 1 do 5 m visine s trnovitim granama. MlaĎe grane su smeĎe ili crvenkaste. Na granama se nalaze elipsasti listovi pilastoga ruba. Plojke duţine 2 do 5 cm su na oko 1 cm dugoj peteljci. Cvetovi su beli sa po 5 latica. Ima ih mnogo. Plodovi su okrugle crne bobice. Promera su 1 do 1,5 cm i kiselkastog ukusa. Trnjina cveta od marta do maja. Ova biljka se koristi u narodnoj medicini za jačanje ţeluca, protiv kašlja i grčeva, za mršavljenje i „čišćenje krvi“, te kod nekih poremećaja mokraćnog sistema. Koristi se kao ukrasna biljka za ţive ograde te za sprečavanje erozije tla. U plodu i kori ima tanina i gorkih materija, u stabljici i lišću ima kalijuma, kalcijuma i flavonskih heteroida, a u plodu ima pektina, jabučne i cijanovodonične kiseline, kao i vitamina C. Bere se u doba cvetanja, od marta do aprila, plod u jesen, kad ga je mraz omrazio, a koren u proleće i jesen. Uzima se i za jačanje krvi, posebno u slučaju koţnih bolesti, za bolesti pluća i dišnih organa, protiv ţutice i dizenterije, kao i kod bolova u ţelucu i probavnim organima.Deluje septično (zbog sadrţaja tanina), protiv proliva, isceĎen sok deluje na zapaljenu sluznicu organa za varenje, a u obliku kompota dobar je kao tonik Čaj od trnjine: 1 supena kašika osušenog ili 7 supenih kašika sveţeg cveta prelje se sa 2,5 dl ključale vode, prokuva 1 minut, i poklopljno ostavi da stoji 10 minuta, pa procedi. Pije se 3-4 dana po jedna šolja dnevno i to gutljaj po gutljaj svaki sat. Ako taj proceĎeni čaj prokuvamo sa 1 supenom kašikom meda, dobijemo lek za upalu pluća i bronhija, koji omekšava sluz i olakšava iskašljavanje. Piju se 2-3 šolje dnevno, svakih pola sata po jedna supena kašika. Protiv osipa kod dece se daje 1 šolja tog čaja dnevno, tako da se količina razdeli na četiri dela. Prašak od samlevenih suvih cvetova uklanja bolove oko srca i pritisak oko jetre. Uzima se, na vrhu noţa ujutro i uveče, pola sata pre jela.

LUBENICA Lubenica - idealna hrana za vruće dane. Dolaskom ljeta dolazi i novo sezonsko voće. No, nema voća koje bolje gasi ţeĎ u vrućim letnjim danima od lubenice. Iako za lubenicu kaţemo da je "voće", ona ja zapravo povrće - poput bundeve i tikve. Lubenice mogu biti duguljastog ili okruglog oblika. Imaju gustu i zelenu koru koja moţe biti pjegava ili prugasta. Ovo voće moţete pronaći u supermarketima tokom cele godine, no najbolje ga je jesti u letnjim mesecima jer tada sadrţi najviše hranjivih sastojaka. Lubenica je izvrstan izvor vitamina C, vitamina A, kalijuma i magnezijuma, sadrţi puno vode, a ima samo 30 kcal na 100 g. Lekovita svojstva lubenice Lubenica nije samo ukusno, nego i zdravo voće. Lubenica sadrţi aktivne supstance koje ublaţavaju upalna stanja, kao i antioksidanse koji nas štite od slobodnih radikala. Odličan je diuretik jer stimuliše rad bubrega. Povećava stvaranje urina što pogoduje izbacivanju toksina iz organizma. Za osobe sa slabim libidom, lubenica je savršeno voće. Naime, lubenica sadrţi fitokemikaliju citrulin koja ima svojstvo opuštanja krvnih ţila čime utječe na libido. U 120 grama lubenice nalazi se čak 150 miligrama citrulina. TakoĎer, lubenica je bogat izvor nutrijenata vaţnih za zdravlje srca kao što su vitamini A, C i B6. Sadrţi kalijum i magnezijum, dva minerala koji su poznati po tome što pomaţu regulaciji krvnog pritiska. Lubenica je odličan izvor vitamina B1 – vitamina koji učestvuje u proizvodnji energije. Koštice lubenice nisu štetne - upravo suprotno. Bogat su izvor magnezijuma, fosfora, kalijuma i drugih minerala. U azijskoj medicini koštice lubenice se koriste za čišćenje bubrega i u druge medicinske svrhe. Ĉišćenje organizma lubenicom

Ako ţelite iskoristiti sezonu lubenica i pritom očistiti svoj organizam, napravite jednodnevno čišćenje organizma lubenicom. Ujutro i navečer popijte čašu probiotičkog jogurta, a ostatak dana jedite samo lubenicu. Nije odreĎeno koliko lubenice smijete pojesti - to zavisi samo od vas. Ako ţelite, tokom dana moţete pojesti i do 5 kilograma lubenice. Bez obzira na to da lubenica sadrţi čak 92% vode, tokom čišćenja svejedno trebate piti vodu. Idući dan započnite voćem, a par sati nakon toga moţete pojesti kuvano povrće ili laganu juhu. Čišćenje tela lubenicom je zdravo i nije naporno za organizam. Ovo čišćenje moţete napraviti dva puta mesečno u letnjem periodu.

Ĉaj od sjemenki lubenice

Edgar Cayce posebno preporučuje čaj od semenke lubenice osobama koje imaju bubreţne kamence. Ovaj čaj takoĎer stimulira rad bubrega. Da biste pripremili čaj, potrebna Vam je jušna ţlica sjemenki lubenice, koje prethodno trebate samljeti ili isjeckati.Prelijte sjemenke s pola litre kipuće vode i ostavite da se čaj ohladi. Zatim procijedite i odmah popijte čaj. Ako je moguće, uvijek pripremite svjeţi čaj. Čaj pijte tri puta tjedno, a moţete ga piti i više puta na dan. Lubenica za vitku liniju

Kao i svo voće, lubenica pomaţe pri mršavljenju i odrţavanju ţeljene tjelesne teţine. Lubenica sadrţi mali broj kalorija - svega 30 kcal na 100 grama. Zbog visokog sadrţaja vode smanjuje apetit i ima osvjeţavajuće djelovanje. No, lubenica ima visok glikemijski indeks. Ako patite od šećerne bolesti, jedite lubenicu uz drugo voće niskog glikemijskog indeksa. Zanimljivosti

• Senat Oklahome je 17. travnja 2007. proglasio lubenicu sluţbenim drţavnim voćem, uz neke dvojbe je li lubenica uopće voće. • U Kini se koštice lubenice prţe i posluţuju kao grickalice. • Svaki dio lubenice je jestiv, čak i njegova kora. • Usprkos općeprihvaćenom mišljenju, ne morate drţati lubenicu u hladnjaku da biste sačuvali njezin okus, boju i aromu. • Ipak ako ste lubenicu već prerezali, najbolje je staviti je u hladnjak i što prije pojesti.

GLOG LEĈI SRCE Glog je tvrdo i ţilavo drvo srednje velicine. Nekada moţe biti i čvornovato. Cvetovi gloga imaju jak miris i mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se u kasno leto kada su potpuno zreli. Biljka glog veoma cesto raste u šikarama i uz ograde i ţivice. Lekoviti delovi biljke: Cvetovi, listovi i plodovi bez peteljke.

Cvetove i listove treba brati u proleće. Cvetovi se ubiru samo sa drveta koje je u punom pocetnom cvatu. Sušiti ih u tankom sloju i pri tom paziti da nikako ne promene boju. Listovi se beru nakon cvetanja biljke. Plodovi se beru nakon sazrevanja. Suše se prvo u hladu, da uvenu, a nakon toga dosuše na toploj peci.

Lekovito dejstvo gloga

Veruje se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvornijih lekovitih biljaka za srce. Glog jača i reguliše rad srca. Pored toga, glog se od davnina upotrebljava kao prirodni lek za regulaciju krvnog pritiska, jer ne samo da moţe sniziti povišeni krvni pritisak, nego i podići nizak u slučajevima oslabljenog srčanog mišića. Dobar je u lečenju oštećenog srčanog mišica u starosti, kod upale srčanog mišica, blagotvorno deluje u lečenju zakrečenja krvnih sudova i dobar je prirodni lek protiv angine pectoris. Drugim recima blagotvorno deluje protiv svih srčanih oboljenja. Glog isto tako ima pozitivan efekat na smirenje nervnog sistema.

ŢALFIJA

Zovu je još i kadulja, kuš, lekovita slavulja, krstašica. Ţalfija je višegodišnja lekovita biljka koja raste u visinu od 30 do 60 cm. Ima drvenastu stabljiku i veoma jak koren. Raste kao divlja biljka, najcesce po kamenitim mestima, a cesto se uzgaja i u vrtovima. Bere se pre cvetanja a lekoviti deo biljke su listovi i mlade grančice. Naziv ove lekovite biljke na latinskom (salvia officinalis) upucuje nas da je smatramo veoma lekovitom - njeno ime, naime, znači spasonosna i lekovita. Ţalfija ili kadulja leči mnoge bolesti i to promuklost, čisti krv i jača ţivce, greje ţeludac, otklanja vetrove, ublazava simptome alergijskog rinitisa, pomaţe kod svake vrste prehlade, katara i influence. Ţalfija se upotrebljava za cišcenje krvi, jetre, za bolesti bubrega i protiv noćnog znojenja i samim tim predstavlja prirodni lek za mnoge bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporučuje protiv svih zapaljenja , od zapaljenja ţdrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala. Ţalfija je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru: kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluća kadulja taj problem rešava za par dana. Ţalfija je zatim, odličan antibiotik širokog spektra i daje dobre rezultate kada se upotrebljava za lečenje reumatizma. Dobar je hormonalni regulator pa se preporučuje u periodu puberteta i menopauze. Poznato je i da ima pozitivno dejstvo za odrţavanje higijene i zdravlja usta i zuba.

Ĉaj od zalfije Čaj od zalfije priprema se od jedne kašike sveţe ili osušene biljke na šolju vode. Preliti lišće ključalom vodom i pustiti da stoji pola sata. Piti po jednu šolju čaja tri puta na dan. Ako je u pitanju neuredan menstrualni ciklus, čaj od ţalfije je potrebno piti tri puta dnevno u trajanju od tri nedelje, izmedju menstruacija.

Za grgljanje ili vaginalno ispiranje

Za grgljanje ili vaginalno ispiranje, jedna pregršt ove biljke kuva se u 1 litar vode 10 minuta. Vino od zalfije poboljsava potenciju

Vino od zalfije, se dobija kada se u 2 litra domaceg i kvalitetnog vina ubaci 30 grama zalfije i 70 grama ruzmarina, pa sve to prokuva na pari svega nekoliko minuta. Kada se vino prohladi (postane sasvim mlako) dodati mu 30 grama meda. Zatim promesati, naliti u staklene flase i piti po jednu čašicu od rakije pre jela. Ovo vino je vrlo dobar prirodni lek za potenciju a osim toga se preporučuje i rekonvalescentima za jačanje organizma. Ţalfija za inhalaciju

U sezoni gripa, udišite paru nad posudom u kojoj se kuvaju ţalfija, majcina dušica, lavanda i ruzmarin, a posle inhalacije iskoristiti tecnost za kupku.

RUZMARIN ZA CIRKULACIJU

Ruzmarin je još jedan veliki dar prirode. Latinski naziv za ovu lekovitu biljku je Rosmarinus officinalis a njegov najvaţniji sastojak je etarsko ulje, u čiji sastav ulaze kamfor, cineol, pinen. Osim toga sadrţi i gorke materije, holin, tanin, smole... Lekoviti deo ruzmarina su listovi biljke. Ruzmarin je u nasim krajevima dosta rasprostranjena biljka, ne zahteva neku posebu negu stoga nam je lako dostupan, zato vredi znati i njegova lekovita svojstva. Ako se vratimo u istoriju saznajemo da su stari Grci ovu biljku posvetili boginji lepote, Afroditi a maĎarska kraljica Izabela, upotrebljavala je ruzmarin kao prirodno sredstvo za podmlaĎivanje. Naša narodna medicina najčešće koristi ruzmarin kao sredstvo za bolju cirkulaciju krvi i podizanje niskog krvnog pritiska. Moţda je manje poznata ali ne i manje bitna činjenica da ruzmarin lečci malokrvnost kod dece, popravlja apetiti, blagotvorno deluje na rad ţeluca, krepi iscrpljen organizam, popravlja raspoloţenje, smiruje nervozu, napetost, otklanja anksioznosti (strahove). Zbog pomenutog pozitivnog uticaja na cirkulaciju, ova biljka takoĎe ublaţava menstrualne bolove (dismenoreju), i moze pomoći kod izostanka menstruacije (amenoreje). Ukoliko se čaj od ruzmarina popije u večernjim časovima umanjiće potrebu za snom. Čaj od ruzmarina (kao i oblog od ruzmarina), ublaţava glavobolju, pogotovo onu koja je nastala usled preteranog psihičkog opterećenja. U narodu je poznato da čaj ili vino od ruzmarina širi krvne sudove i time podstiče cirkulaciju kod muškaraca. Ruţmarin je grmolika biljka koja potiče iz mediteranskih krajeva, ali se danas gaji širom Evrope i u Americi. Ime je dobio po latinskim riječima ros (rosa) i marinus (more), u prijevodu "morska rosa", budući da na njegov rast povoljno utiče morski povetarac koji prenosi vlagu. Kroz istoriju je ruzmarin bio vrlo omiljen, a posebno mesto meĎu biljkama ima zbog simbolizma za koji je vezan. Više od hiljadu godina je cenjeni začin i prirodni lek, kojeg su voljeli i grčki bogovi. U starom veku bio je posvećen Afroditi, boţici ljepote i ljubavi.

Stari narodi su bili dobro upoznati s ovom biljkom, koju je pratio glas da poboljšava pamćenje, pa su je grčki studenti stavljali na glavu kada su pripremali ispite. Bio je korišten za venčanja, ali i za sprovode, za ukrašavanje krovova crkava i za svečane dvorane, kao tamjan u vjerskim obredima i protiv uroka. U staroj Engleskoj ruzmarin je bio simbol vernosti, iz čega je nastao običaj da se na svadbi odeća kiti ruzmarinom. Vino od ruzmarina

Ako niste raspoloţeni, ujutru se budite umorniji nego što ste bili kada ste otišli na spavanje, tokom dana ste tromi i pospani, pri tom imate nizak krvni pritisak, dobro će vam doći vino od ruzmarina. Priprema:

Jednu saku listova ruzmarina umešati u 1 litar kvalitetnog vina (najbolje je domaće crno vino). Mešavinu čuvati u staklenoj flaši sedam dana i svakoga dana 2-3 puta dobro promućkati. Osmi dan procediti i piti svakodnevno po jednu rakijsku čašicu, ujutru pre doručka i jednu popodne pre ručka. Kao i kod svake druge prirodne terapije i u ovom slučaju je potrebno odreĎeno vreme da bi se ispoljili svi pozitivni efekti (oko 30-tak dana). U blaţim oblicima bolesti i kod osetljivijih osoba efekat se ispoljava i ranije. Kupka od ruzmarina

Kupka od ruzmarina korisna je u jutarnjim satima jer razbuĎuje i osveţava organizam, nakon čega će biti sposoban da lakše podnese dnevne aktivnosti. Ne treba je koristiti u večernjim satima jer moţe rasterati san. Za ovu kupku dobro će posluţiti ekstrakt od ruzmarina. Moţe se nabaviti i u vidu ruzmarinske soli za kupanje.

Lekovito delovanje postiţe samo originalan karanfilić, koji prilikom stavljanja u vodu potone, oslobaĎajući jak, oštar i prijatan miris.. Začinsku biljku karanfilić (Syzygium aromaticum) kod nas uglavnom vezuju za ritual kuvanja vina. A malo njih zna da je on, zbog karakteristične arome, savršen dodatak mnogim jelima, kolačima, napicima. Karanfilić spada u slatke začine, zbog čega se dodaje pre svega slatkim jelima. Uz njega, meĎutim, poseban ukus dobija i svinjsko pečenje, pečena divljač, pojedine kobasice i salame, kao i supe. Prapostojbina ove tropske biljke iz porodice mirti je Indonezija, koja je i danas njen najveći potrošač, sa polovinom od celokupne proizvodnje u celom svetu. Na naše prostore stiţe u obliku osušenih, nerascvetalih pupoljaka. A da li su pravi, lako ih je proveriti, jednostavnim bacanjem u vodu. Ako potonu, i puste intenzivan, oštar i prijatan miris, zbog čak 12 odsto prisutnog aromatičnog ulja, znači da se radi o originalima. Ako ne potonu i puste blag miris, pokazuje da se radi o odlično napravljenim falsifikatima od estrahovanog etarskog ulja.

Ovo je vaţno da se zna i zbog lekovitog delovanja karanfilića, koji ukoliko nije original ne moţe da postigne ţeljeni efekat. Za karanfilić je potvrĎeno da pospešuje apetit i varenje, deluje kao antiseptik, odstranjuje sluz, jača jetru. Dokazano je i da su terpenski sastojci eteričnog ulja eugenola, koga ima u zavidnim količinama, najzasluţniji za antibakterijsko delovanje na veći broj bakterijskih vrsta. Eterično ulje karanfilića deluje i na mnoge vrste gljivica.

Ukoliko se gricka, dobar je aromatik za uklanjanje lošeg mirisa iz usta, ali i kao antiseptik za sprečavanje zubnog karijesa. Deluje i kao lokalni anestetik i trenutno zaustavlja zubobolju. Istovremeno poboljšava cirkulaciju krvi u desnima, čineći ih jačim i zdravijim.

U ajurvedskoj medicini za ovaj začin se smatra da poboljšava cirkulaciju, varenje i metabolizam. Savladava stomačne probleme kao što su gasovi, nadimanje i mučnina.

Kada je maĎarska kraljica Elizabeta odlučila da se pod stare dane (u sedmoj deceniji) uda za švedskog kralja suočila se sa velikim problemom. Artritis je od nje napravio invalida, jako teško se kretala, zglobovi su joj se deformisali i jako je boleli. Tada joj je neko preporučio ruzmarin. Za kratko vreme bolest se povukla, bolovi su prestali, kraljica se ispravila i podmladila. Prezadovoljna rezultatima, odlučila je da svatovi na njenoj svadbi budu zakićeni grančicama ruzmarina. Tako je, po legendi, nastao ovaj običaj koji se zadrţao do danas u mnogim evropskim zemljama.Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je jedna od najčešće korišćenih lekovitih, aromatičnih biljaka. Koristi ga fitoterapija, kozmetika ali je ova biljka i vrlo popularan začin. Miris i aroma ruzmarina potiče od etarskog ulja koje je osnovni aktivni princip ove biljke. Pored etarskog ulja (koje sadrţi cineol, levi i desni kamfor, borneol, pinen), ruzmarin sadrţi i tanine i saponine i gorke materije koje takoĎe doprinose lekovitosti ove biljke.

Ruzmarin se vekovima koristi u lečenju reumatizma, gihta, bolova u mišićima i artritisa.Ovo se objašnjava time što ova biljka sadrţi nekoliko antioksidantnih jedinjenja koja su od velike pomoći kod artritisa. U prošlosti, kada nije bilo konzervanasa, ruzmarin se koristio za konzerviranje ribe i mesa. Ovakva upotreba ove biljke očuvala se u mediteranskoj kuhinji koja obiluje ovim začinom. Sposobnost ruzmarina da spreči kvarenje hrane, takoĎe se zasniva na delovanju antioksidanata, supstanci koje sprečavaju aktivnost slobodnih radikala. Slobodni radikali su glavni krivci za starenje ljudskog organizma i zato se ova biljka često moţe pronaći meĎu sastojcima čajnih mešavina i ostalih biljnih pripravaka koji usporavaju proces starenja. U antička vremena, ruzmarin je vaţio za biljku koja poboljšava pamćenje. Senilnost i slabljenje pamćenja povezano je sa delovanjem pomenutih slobodnih radikala, a pored toga u ruzmarinu su pronaĎena jedinjenja koja sprečavaju poremećaj acetil-holina, što objašnjava korišćenje ove biljke u lečenju Alchajmerove bolesti. Pomenuta jedinjenja se apsorbuju kroz koţu, tako da je delotvorna i masaţa skalpa uljem od ruzmarina. Ovo ulje, aromaterapeuti, preporučuju i kod depresije, verovatno zahvaljujući cineolu, jedinjenje koje stimuliše centralni nervni sistem. Masaţa ovim uljem moţe biti od pomoći i kod opadanja kose i peruti, jer ruzmarin podstiče mikrocirkulaciju i deluje jako antiseptično.

Antioksidantno delovanje ove biljke korisno je i srčanim bolesnicima naročito onima koji pate od angine pektoris. U tom slučaju fitoterapeuti ga preporučuju u kombinaciji sa valerijanom, matičnjakom, imelom i glogom.Narodna medicina preporučuje ruzmarin kuvan u mleku protiv kašlja i bolesti pluća.

Profesr Jovan Tucakov, naš najveći autoritet u fitoterapiji, ruzmarin preporučuje protiv belog pranja i za ureĎivanje neredovnog menstrualnog ciklusa (u kombinaciji sa kamilicom, odoljenom, matičnjakom i omanom). Zbog visokog sadrţaja etarskog ulja ruzmarin se ne preporučuje trudnicama i maloj deci. Zahvaljujući sadrţaju tanina, ruzmarin moţe da zaustavi proliv. Adstrigentno (skupljajuće) dejstvo tanina i antiseptično delovanje etarskog ulja zasluţni su za to što se ova biljka često stavlja u paste za zube i razne vodice za odrţavanje oralne higijene.

Ruzmarin sprečava delovanje visokoreaktivnih molekula kiseonika, koji prouzrokuju starenje koţe, stimuliše cirkulaciju, podstiče limfnu drenaţu i podiţe tonus mišića. Zbog ovih osobina on je čest sastojak krema i drugih preparata za negu lica i sprečavanje nastanka bora. TakoĎe etarsko ulje ove biljke vekovima se koristi i u parfimerskoj industriji (on je osnovni sastojak čuvene vodice maĎarske kraljice, koja je ime dobila po kraljici sa početka teksta). Ţene na Mediteranu sveţe oprano rublje ostavljaju da se suši rašireno na grmovima ruzmarina kako bi veš upio sveţi miris ove biljke. Čajna mešavina za bolje pamćenje: Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) 30g Maslačak (Taraxacum officinale) 30g Ţalfija (Salvia officinalis) 20g Bosiljak (Ocymum bassilicum) 20g

Sve biljke pomešati pa tri kafene kašike preliti sa pola litra ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. Procediti i popiti u toku dana. Odlični rezultati postiţu se kombinovanjem ovog čaja sa ekstraktom ginka (Ginko biloba). Preporučena doze su do 250mg dnevno. Antioksidantna mešavina za usporavanje starenja: Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) 40g Majčina dušica (Thymus serpillium) 30g Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) cvet 30g

KOPRIVA IZVOR GVOŢĐA

Kopriva ima dosta veliki koren a stabljika raste u visinu i do metar i po. Listovi su joj u obliku srca, na vrhovima zašiljeni a na obodima testerasti. Prekriveni su ţaokama koje su kukaste na vrhovima.Kada se dodirne, ţari, jer izliva ostare sokove na koţu. Veruje se da ovakvo ţarenje koprivom leči reumatizam. Koristi se u lekovite svrhe i kao industrijska biljka. Kopriva raste kao korovska biljka na zapuštenim mestima, neobraĎenim oranicama, pored puteva, u jarkovima i slično. Sigurno da ne postoji osoba na našim prostorima, koja nikada nije videla koprivu. Drugi nazivi za ovu lekovitu biljku su još i kopriva obična, pasja kupina, pitoma kopriva, velika kopriva, ţara. Cela biljka je lekovita, tako da se u proleće kada je kopriva mlada, beru listovi i cela biljka sa stabljikom. Moţe se brati i tokom cele godine, dok se koren skuplja u proleće i jesen. Seme sazreva u avgustu. Lekovita svojstva

Kopriva se najčešće upotrebljava kao lek za čišćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluća, bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu, za zarastanje rana, protiv zračenja, malokrvnosti, čira na ţelucu, nesanice, nervoze. Izuzetno je bogata korisnim sastojcima: belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvoţĎem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Čaj od koprive odlično je prirodno sredstvo za iskašljavanje, pročišćava jetru, ţeludac i creva, a ujedno je koristan lek protiv anemije, groznice, ţutice, malarije. U kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama leči čir na ţelucu i dvanaestopalačnom crevu, pročišćava krv, olakšava varenje, umanjuje uznemirenost i nesanicu. Isto tako, kopriva je dobar prirodni lek protiv vodene bolesti, gihta, jetre, bubrega, prostate i nesvestice. Ipak u našem narodu se najčešće koristi za lečenje malokrvnosti.

Osim čaja, od koprive se mogu spravljati razna ukusna i lekovita jela, kao sto su supe, čorbe, pite, rolati, salate i slično. Zato je, kad god je moguće, treba imati na trpezi. Kapi od koprive preporučuju se za jačanje korena kose i protiv opadanja kose. Ĉaj od koprive protiv malaksalosti Priprema jedne šolje čaja: u 2 dl ključale vode potopiti jednu malu kašiku lista koprive, ostaviti da odstoji 5 minuta. Procediti i piti u gutljajima tokom celog dana na sledeći način: prvi dan 1 šolju čaja, drugi dan 2 šolje, treći dan 3 šolje i tako sedam dana. Nakon toga svakoga dana piti po jednu šolju čaja manje nego prethodnog dana. Postupak ponoviti i nakon tih mesec dana napraviti pauzu od dve nedelje nakon čega se moţe ponovo piti po istom rasporedu. Ukoliko je malaksalost nestala moţe se nastaviti sa po jednom šoljom dnevno, narednih mesec dana. Kopriva - ĉudesni lek

„Kopriva je jedna od najkorisnijih lekovitih biljaka. Kad bi ljudi shvatili, koliko je ova biljka lekovita, sadili bi samo koprive. Svi dijelovi koprive – stabljika, lišće, koren i cvet – imaju lekovita svojstva. U drevna vremena kopriva je bila vrlo cenjena. Na slici Albrechta Duerer (1471 - 1528) moţemo vidjeti anĎela sa koprivom u rukama. Švedski naučnik Abbe Kuenzle tvrdi, da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje, ako ne bi imala ţalce. Ţivotinje i insekti bi ju odavno pojeli. Jednom sam dao savjet majci sedmero djece, koja je od svog zadnjeg poroda patila od glavobolje i ekcema, da pije čaj od koprive.U kratkom vremenu riješila se ekcema i glavobolje. Pošto ekcem ima unutrašnji razlog, treba ga lečiti uzimajući trave koje čiste krv. Kopriva je najbolja biljka za čišćenje i poboljšanje krvi. Pozitivno djeluje na gušteraču i pomaţe sniţavanju šećera u krvi. Kopriva leči upale urinarnog trakta i stimuliše rad creva. Zbog toga koprivu preporučuju kao deo prolećnog čišćenja organizma. U biljnoj medicini čaj od koprive se koristi za bolesti jetre i ţući, za poremećaje sna, kod tumora slezine, za grčeve u stomaku, čireve, bolesti pluća itd. Čaj se pije 4 nedelje. Nemojte čaj zakuhati, jer će to uništiti dragocjene sastojke. Moţete piti 1 čašu čaja od koprive svaki dan tokom cijele godine, radi prevencije. Čaj od koprive takoĎer je blagotvoran kod virusnih i bakterijskih infekcija. Ako imate manjak gvoţĎa u organizmu i osjećate se umorno i beskorisno, kopriva je to što Vam treba! Kopriva sadrţi puno gvoţĎa, i uspješno se koristi kod anemije. Nakon odreĎenog vremena, opet ćete se osjećati puni energije i zdravlja. Čaj od koprive je diuretik i zbog toga se moţe koristiti kod vodene bolesti. IzgraĎuje krv i zbog toga je dobrotvoran kod mnogih bolesti krvi. U kombinaciji sa drugim lekovitim biljem, kopriva se moţe uspješno koristiti za lečenje leukemije. Ljudi, koji pate od alergije, uključujući polensku groznicu, takoĎer bi trebali piti čaj od koprive.

ORAH

Sa stanovišta narodne medicine, orah kao prirodni lek je simbol intelektualne snage jer se unutar njegove čvrste ljuske nalik lobanji, nalazi vijugavi plod koji izgledom podseća na mozak. Sa naučne tačke gledišta, plodovi oraha su bogati omega-3 masnim kiselinama koje su zaista neophodne za zdravo funksionisanje mozga. Prema tome, nema dileme u priči da orah povoljno deluje na najbitniji organ ljudskog organizma koji čini da budemo to što jesmo i 24 časa dnevno upravlja našim telom i umom. Drvo oraha potiče iz juţne Evrope i centralne Azije a danas se preteţno uzgaja u Evropskim zemljama, Indiji, Kini, Japanu, Cileu, SAD i Kanadi. Moţe da raste i na manje plodnoj zemlji ali ipak najviše prinosa daje u vinogradarskoj zoni na umereno vlaţnom zemljištu. Plodovi oraha pristiţu krajem septembra, a s obzirom na to da se mogu dugo očuvati dostupni su tokom cele godine i pri tom ne gube na kvalitetu. Zdravi orasi bi trebali biti svetlo smedje boje, kompaktnog izgleda, pribliţni po veličini, teški u ruci i bez uţeglog mirisa. Ovo koštunjavo voće je snaţan izvor energije a bogato je mnoštvom vitamina, minerala i antioksidansnih materija. Redovna konzumacija oraha podiţe nivo dobrog a sniţava nivo lošeg holesterola u krvi, podstiče koncentraciju, pamćenje i uopšte je izvrsna hrana za mozak. Mladi zeleni plodovi oraha sadrţe dosta C vitamina i joda a tradicionalna medicina ih najčešće preporučuje za lečenje štitne ţlezde kao sastavni deo likera od oraha ili orahovače. Osim toga, ovaj narodni lek blagotvorno deluje na ţeludac i jača krv. Zeleni plodovi oraha beru se u maju i junu. Čaj od listova oraha preporučuje se za čišćenje i jačcanje krvi, jačanje organizma, podsticanje varenja, za ispiranje upaljenih rana, protiv čireva i bubuljica, za ispiranje očiju i usne supljine, protiv belog pranja. Za pripremu čaja od listova oraha upotrebljavju se sveţi ili sušeni listovi a beru se dok su jos mladi, tokom proleća. Orahovo ulje koţu štiti od sunca, sprečava preterano isušivanje koţe, korisno je protiv opekotina i za jačanje kose. Ulje od oraha je bogato omega-3 masnim kiselinama, vitaminom E, vitaminima B1, B2, B3 tako da svakako spada u zdrave namirnice. Smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi, dobra je preventiva protiv koronarnih bolesti i odan saveznik u borbi protiv slobodnih radikala. Najzdravije je ukoliko se ne zagreva pa ga treba koristiti kao preliv za salate.

STARI TIBETANSKI LEK

Recept za ovaj tibetanski lek pronaĎen je u starom tibetanskom manastiru, ispisan na glinenim pločicama. Pretpostavlja se da je zapisan pre više od 2000 godina a koristi se protiv triglicerida, holesterola i krečnih naslaga na krvnim sudovima, kao i za dug vek. Pored toga sto uspesno čisti krvne sudove, ovaj stari tibetanski lek poboljšava elastičnost krvnih sudova (sprečava pucanje krvnih sudova a samim tim i izliv krvi), sprečava infarkt srca, mozga i anginu pektoris. Zatim, sprečava nastanak tumora, popravlja vid i podmlaĎuje organizam. Tibetanski recept (beli luk i limun)

Priprema: 300 grama belog luka i 1 kilogram limuna sa korom, sitno samleti. Nakon toga staviti da proključa 1,5 l vode a onda smanjiti vatru i dodati samleveni beli luk i limun pa poklopiti sud. Isključivo na laganoj vatri ovu smešu prokuvati 14-15 minuta (nikako duţe od toga). Zatim skloniti sa vatre i ostaviti da se prohladi. Ovo je gotov tibetanski lek koji treba sipati i čuvati u poklopljenoj staklenoj posudi (tegli). Ovaj lek uzimati na prazan stomak svakoga jutra i to 0.5 dl, tokom 25 dana. Iza toga obavezno napraviti pauzu od 10 dana a onda ponoviti postupak do poboljšanja zdravstvenog stanja. Nakon toga prestati sa upotrebom leka. Napomena: Strogo se pridrţavati dnevne doze leka i pauze od 10 dana izmeĎu dve kure. Nakon izlečenja ne treba uzimati lek već samo ako doĎe do pogoršanja zdravstvenog stanja. Zdrave osobe koje se odluče da lek uzimaju radi poboljšanja opšteg stanja organizma neka primenjuju samo jednu do dve kure godišnje i to dva puta po 25 dana u razmaku od 6 meseci. Tibetanski ĉaj za dugoveĉnost (djumbir, limun, med, paprika i anis)

Pored starog tibetanskog leka navodimo i recept za tibetanski čaj koji koristi kao zaštita od stresa i produţava ţivotni vek. 2 litra vode prokuvati 5 minuta, zatim ohladiti. Kada je hladno, dodati 5 grama narendanog Ďumbira, 2 velike kašike soka od limuna, 2 velike kašike meda, 1 prstohvat ljute papričice i 1 prstohvat anisa. Ovaj tibetanski čaj piti u gutljajima tokom celog dana ili još bolje po 1 šolju pre svakog obroka. Napravljena količina od 2 litra čaja dovoljna je za tri osobe.

LEKOVITA ULJA

Riblje ulje Da riblje ulje moţe poboljsati zdravstveno stanje našeg organizma vec odavno nije nikakva tajna, zato hajde da sagledamo kakve su njegove konkretne zdravstvene prednosti i lekovita svojstva. Najbitniji sastojak koji riblje ulje čini toliko lekovitim jesu omega-3 masne kiseline. Dakle, omega-3 masne kiseline imaju veoma povoljan uticaj na zdravo funckionisanje kardiovaskularnog sistema, mozga, daju podršku imunološkom sistemu, deluju antioksidativno, podstiču metabolizam koţe i još mnogo toga. Kao prvo, riblje ulje nam je od velike koristi još i pre nego što se rodimo. Ono se preporučuje u ishrani trudnica za odrţavanje zdrave trudnoće. Brojna naučna ispitivanja pokazuju da je posebno bitno za razvoj mozga bebe. Tako postoje podaci o tome da deca čije su majke uzimale riblje ulje za vreme trudnoće kao dodatak ishrani, imaju veći nivo inteligencije i redju pojavu mentalnih nedostataka. Kada se rodimo riblje ulje nam pruţa energiju koja stimuliše brzi prenos impulsa iz jedne ćelije u drugu. To nam daje brzinu misli, lakše skladištenje podataka u memoriju i ponovno preuzimanje podataka u zavisnosti od potrebe. Kako preterana konzumacija alkohola umanjuje nivo omega-3 masnih kiselina u organizmu (pogotovo u mozgu), što vremenom dovodi do raznih nervnih oboljenja, tako riblje ulje smanjuje mogućnost takvih oštećenja. Riblje ulje kao prirodni lek za srce i druge kardiovaskularne bolesti sve je više u upotrebi. Redovna konzumacija ribljeg ulja značajno umanjuje rizik od srčanog udara i to do 45%, ublaţava aritmije srca, sniţava krvni pritisak, sniţava nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak tromba i u svakom slučaju povoljno utiče na kvalitet ţivota osoba koje su pretrpele srčani udar. Jedno istraţivanje koje je sprovedeno u Australiji pokazalo je da riblje ulje normalizuje nivo serotonina, kojem dugujemo za "dobro raspoloţenje". Zato se redovan unos ribljeg ulja preporučuje i kao lek protiv depresije, neprijatnih simptoma menopauze i sličnih pojava koje nam kvare raspoloţenje. Zatim, riblje ulje povoljno utiče na vid, sprečava isušivanje oka, ublaţava simptome bronhitisa, bronhijalne astme, artritisa i raznih koţnih oboljenja. Prema najnovijim istraţivanjima, u ribljem ulju se čak moţe pronaći spas od prevremenog starenja organizma i nastanaka raka. Na kraju da kaţemo da se riblje ulje moze nabaviti u apotekama u vidu granula ali je mozda ipak bolje ukoliko ga unosimo konzumacijom sveze masnije ribe kao sto su skuša, tunjevina ili haringa. Napomena: Americki lekari sa Univerziteta u Michiganu preporucuju oprez osobama koje pate od

hronicnih bolesti creva jer su ustanovili da u takvim slucajevima preterani unos ribljeg ulja, tacnije dokozaheksaenoinske kiseline (DHA) koja se u njemu nalazi, moze izazvati i neke nuspojave kao sto su razvoj kolitisa (upala sluzokoţe debelog creva) i raka debelog creva.

Kako odabrati najbolje ulje za vaše zdravlje?

Nasuprot uvrijeţenom mišljenju, nisu sve masnoće koje unosimo u organizam štetne po zdravlje. Ustvari, mnoge masnoće, izmeĎu ostalog, pogoduju odrţavanju odgovarauće telesne teţine i pravilnom funkcioniranju kardiovaskularnog i nervnog sistema. Ipak, uz toliko pogrešnih informacija o štetnosti masti i ulja, teško je verovati u suprotno, pa mnogi ljudi, na štetu vlastitog zdravlja, izbjegavaju masnoću. Radi razjašnjenja tih nedoumica, sledi nekoliko informacija o uljima koja pogoduju zdravlju.

Kokosovo ulje - jedno od najzdravijih

Kokosovo ulje sve je češće zastupljeno u ishrani sportista i onih osoba koje imaju problema sa viškom kilograma. Osnovni razlog za to jeste činjenica da je kokosovo ulje manje kalorično od ostalih ulja, brzo se pretvara u energiju i ne doprinosi taloţenju masti na krvnim sudovima. Kokosovo ulje, takodje, povećava nivo izdrţljivosti organizma i na taj način poboljšava performance sportista a ujedno je visoko rangirano na spisku najzdravijih ulja na svetu. Zbog toga zasluţuje svoju stranicu na kojoj ćemo opisati njegove osobine i lekovita svojstva. Pre svega da kaţemo da se kokosovo ulje sastoji od 90% zasićenih masnih kiselina (većina od njih su trigliceridi srednjeg lanca), zatim višestruko nezasićenih masnih kiselina (linoleic acid), mononezasićenih masnih kiselina (oleinska kiselina), odredjenih derivata masnih kiselina, masnih alkohola, polifenola koji su odgovorni za miris i ukus kokosovog ulja, vitamina (E, K) i minerala. Na niţim temperaturama moţe se stegnuti pa ga je u tom slučaju pre upotrebe potrebno malo zagrejati. Kokosovo ulje doprinosi rešavanju mnogih zdravstvenih problema i preporučuje se kao pomoćno prirodno sredstvo za sprečavanje nastanka i lečenje sledećih oboljenja: gojaznost, dijabetes, srčane bolesti, problemi sa bubrezima, visok krvni pritisak. Zatim za podizanje imuniteta, odrţavanje normalnog nivoa holesterola, regulisanje varenja, regulisanje metabolizma, pomaţe zdravom funkcioniranju štitne ţlezde. Pored toga kokosovo ulje ima antivirusno i antibakterijsko dejstvo pa je vrlo efikasno sredstvo protiv raznih infekcija. Kokosovo ulje ubija viruse koji izazivaju ospice, grip, herpes, hepatitis, SARS, itd. Zatim bakterije koje izazivaju razne infekcije grla, infekcije mokraćnih kanala, upalu pluća, gonoreju, itd. Prisustvo triglicerida srednjeg lanca i masnih kiselina u kokosovom ulju veoma je korisno u prevenciji bolesti jetre jer se materije lako pretvaraju u energiju, čime se smanjuje opterećenje jetre i sprečava nakupljanje masnoća.Smatra se da kokosovo ulje ima uticaj na smanjenje osjetljivosti virusa HIV-a i raka. Kokosovo ulje pomaţe u leţenju različitih koţnih bolesti, kao što su psorijaza, dermatitis, ekcemi i druge koţne infekcije. Kokosovo ulje je vrlo umirujuće i stoga pomaţe u uklanjanju stresa. Neţna masaţa glave kokosovim uljem pomaţe u uklanjanju mentalnog umora. Na kraju, kokosovo ulje u kozmetičke svrhe jedan je od najboljih prirodnih sredstava za negu kose.

Ono kosi daje sjaj i podstiče zdrav rast kose. Ukoliko se redovno utrljava u koren kose otklanja perut a esencijalni proteini u kokosovom ulju hrane i regenerišu oštecćnu kosu. Kokosovo ulje predstavlja sigurno rešenje problema sa suvom i perutavom koţom, hidrira i sprečava prerano starenje koţe. Iz tih razloga kokosovo ulje je omiljeni sastojak za izradu savremenih kozmetičkih preparata za negu kose i tela, kao što su sapuni, samponi, losioni, kreme i sl. Kokosovo ulje višestruko je korisna namirnica i najbogatiji poznati izvor srednjeg lanca masnih kiselina (MCFA). One regulišu probavu, potpomaţu asimilaciju masti i snabdevaju organizam energijom. Kokosovo ulje bogato je zdravim zasićenim mastima i antioksidansima. Pospešuje rad mozga, jača imunitet i omogućuje pravilan rad štitnjače. Budući da ima visoku tačku dimljenja, vrlo je stabilno. Zahvaljujući tome odlično je i za kuvanje i za konzumiranje u sirovom obliku. Mnogi ljudi svakodnevno uzimaju po kašičicu nerafiniranog ekstra djevičanskog kokosovog ulja, jer je njegov ključni sastojak, laurinska kiselina koja ima snaţno protivgljivično, protivvirusno i protivbakterijsko dejstvo. Budući da brzo prodire u stanice, kokosovo ulje ubrzava probavu, no ujedno je i snaţan izvor energije.

Palmino ulje - izvor vitamina A i E Oko proizvodnje ovog ulja vode se brojne polemike, zbog bojazni da plantaţe palmi ne ugroze prirodno stanište orangutana i drugih ţivotinja. Taj problem zahteva odgovoran pristup, ali nezavisno od toga, palmino ulje vrlo je kvalitetno, stabilno ulje, bogato prirodnim vitaminom E i karotenom (vitamin A). Kao i kokosovo ulje, ima visoku tačku dimljenja, ne zahteva hidrogenaciju da bi zadrţalo stabilnost i u skladu s tim potpuno je lišeno transmasnih kiselina. To ga čini odličnim za pripremu kuvane i prţene hrane. Palmino ulje jedino je ulje koje ima savršen odnos tokoferola i tokotrienola (dva oblika E vitamina). TakoĎer, u njemu nalazimo 13 puta više karotena (A vitamina), nego u šargarepi, što ga čini jednim od najboljih izvora tog vaţnog nutrijenta.

Ulje avokada - snaţan antioksidans Kod nas skoro nepoznato, ulje avokada sve više dobija na značaju kao snaţno sredstvo u borbi protiv slobodnih radikala, koje štiti stanice od oštećenja. Bogato je fitonutrijentima i teško oksidiše. Zbog toga je kvalitetnije od ulja napravljenog od suncokreta, uljane repice, soje, kukuruza i kikirikija, koja se u mnogim zdravstvenim krugovima često preporučuju kao zdrava. Antioksidansi u ulju avokada poseduju sposobnost prodiranja u stanicu i na taj je način štite od bolesti uzrokovanih oksidacijom. Brojno voće i povrće, koje je prirodno bogato antioksidansima, nema tu sposobnost, barem ne u istoj mjeri. TakoĎer, ulje avokada pokazalo se kao vrlo moćno oruţje u borbi protiv bolesti srca i starenja.

Ulje makadamije - bogat izvor omega 3 Prosečni zapadnjak unosi u organizam znatno više omega-6, nego omega-3 masnih kiselina, usled čega dolazi do pojave mnogih, često i hroničnih bolesti. Ali, ulje makadamije ima izuzetno nizak udeo omega-6 masnih kiselina, i relativno visok udeo omega-3 masnih kiselina, što ga čini jedim od najzdravijih orahovih ulja za konzumaciju. TakoĎer je bogato oleinskom kiselinom, odnosno omega-9 masnom kiselinom koja se pokazala izuzetno korisnom u borbi protiv raka i u zaštiti od

srčanih oboljenja. Ulje australskog oraha, zahvaljujući ukusnoj, bogatoj aromi, odlično je salatno ulje. Budući da ima visoku tačku dimljenja, pogodno je za pirjanje i prţenje hrane.

Maslinovo ulje - kralj meĊu uljima

Zdravstvene prednosti upotrebe maslinova ulja očigledno su poznate. Zahvaljujući tome je ovo ulje postalo jednim od onih koja se najčešće preporučuju za konzumaciju, posebno za očuvanje zdravog srca. Zaista, autentično, ekstra devičansko maslinovo ulje poseduje sva svojstva koja im pripisuje industrija zdrave hrane. Kao jedan od glavnih sastojaka mediteranske prehrane, maslinovo ulje bogato je mononezasićenim mastima i lipoproteinima velike gustoće (HDL), koji pomaţu smanjenju nivoa holesterola u krvi. Zahvaljujući raznim vitaminima, hranjivim tvarima i antioksidansima, efikasno štiti od srčanih bolesti. IzmeĎu ostalog, poboljšava varenje, štiti od čira na ţelucu i gastritisa, te sprečava nastanak ţučnih kamenaca.

Masline i maslinovo ulje su dragocena blagodet prirode. Kroz istoriju maslina je sinonim za mir, slavu, moć, plodnost i mudrost. Masline i maslinovo ulje vekovima unazad upotrebljavaju se kao hrana i lek. Osim toga maslinovo ulje se smatra svetim uljem tako da se još uvek koristi u mnogim verskim obredima. Maslinovo drvo potiče sa podrucja Mediterana i zapadne Azije a uzgoj maslina počeo je pre više od 7000 godina. Drevni Grci mazali su svoje telo i kosu maslinovim uljem u cilju postizanja dobrog zdravlja. Drvo masline je veoma izdrţljivo i moţe ţiveti nekoliko vekova. Postoje i kazivanja da su neka stabla stara 1600 ili čak 2000 godina. Verovali ili ne, stanovnici Santa Bartolo di Carana na Sardiniji za jedno zaista staro stablo masline koje se tamo nalazi, tvrde da je staro od 3000 do 4000 godina. Masline se danas uzgajaju u mnogim krajevima sveta sa mediteranskom klimom kao sto je Sredozemlje, Izrael, Palestina, Juţna Afrika, Čile, Peru, Kalifornija... Masline sazrevaju i beru se u septembru ali se ne jedu u tako sveţem obliku već zahtevaju odredjenu vrstu pripreme i prerade pre nego dospeju na trpezu, bilo da se radi o celom plodu masline sa košticom ili o maslinovom ulju. Inače, hladno cedjeno maslinovo ulje poznato je kao jedna od najzdravijih namirnica koje se koriste u kuhinji. Zbog svojih zaista veoma lekovitih moći maslinovo ulje se sve više preporučuje od strane savremenih lekara i sve češće upotrebljava u kuhinji. Kao i svaki drugi prirodni lek i maslinovo ulje biće od veće koristi ukoliko se sa njegovom primenom počne na vreme, što znaci u preventivne svrhe (pre ispoljavanja bolesti). Treba znati da je za ishranu najzdravije hladno cedjeno nerafinisano maslinovo ulje i da njime već pripremljenu hranu treba prelivati a sto manje ga prziti i izlagati visokim temperaturama. Kada je u pitanju maslina kao lek, veruje se da ova biljka leči čak 60 vrsta bolesti. Zahvaljujuci visokom sadrţaju vitamina E masline su koristan antioksidans. Pored toga u sebi sadrţe mnoge hranljive i lekovite materije: vitamin C, D, A, K, biljne masti, belančevine, beta-karoten, enzime, nezasićene masne kiseline, omega-3 kiselinu, oleuropein, oliensku kiselinu, stearinsku kiselinu, palmitinsku kiselinu, hlorofil, flavonoide, fitosterole, gvoţdje... Tako da masline i maslinovo ulje

povoljno deluju na zdravstvene probleme kao što su: loše varenje, čir na ţelucu, čir na dvanaestopalačnom crevu, poremećena funkcija jetre, povišen holesterol u krvi, poremećen krvni pritisak, moţdani udar, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, hipertireoza, PMS i klimakterične tegobe, tegobe sa prostatom, reuma, bronhitis, astma, bolesti usta i zuba, glavobolja, upale i virusne infekcije, kandida, zatvor, oštećenje ćelija, bubuljice, akne, ekcem, suva koţa, oštećena kosa, nokti, opekotine zbog preteranog izlaganja suncu... U mediteranskim zemljama gde se vekovima upotrebljava maslinovo ulje u redovnoj ishrani zabeleţen je manji procenat obolelih od moţdanog udara, srčanih oboljenja i oboljenja organa za varenje. Maslinovo ulje ublaţiće bol u mišićima ukoliko se blago utrlja na bolno mesto. Protiv čira na ţelucu i gastritisa preporučuje se po jedna velika kašika ekstra devičanskog (u prevodu, domaćeg hladno cedjenog) maslinovog ulja, svakoga jutra najmanje 40 dana. Maslinovo ulje, limun i peršun korisni su za lečenje infekcije bešike i mokraćnih kanala. Za to je potrebno pomešati jednu kašiku domaćeg maslinovog ulja, jednu kašiku soka od limuna i jednu kašiku sveţeg lista peršuna, pa piti svakoga jutra na prazan stomak. U kozmetičke svrhe maslinovo ulje nalazi primenu u gotovo svim sredstvima za negu tela, lica, kose, noktiju i pri tom daje vidljive pozitivne rezultate. Verovatno da je vec svima poznato da nema ništa efikasnije za negu oštećene i suve koţe i kose od maslinovog ulja. Zato ne dozvolite da u svojoj kuhinji i kupatilu ostanete bez ovog divnog prirodnog saveznika.

Susamovo ulje - za zdravlje kardiovaskularnog sistema Popularno u azijskoj kuhinji, susamovo ulje ima specifičan okus, zahvaljujući kojem je postalo omiljenim dodatkom brojnim jelima. Uz to, izuzetno je zdravo, jer u meĎuvremenu se ustanovilo da sniţava krvni pritisak i smanjuje rizik od srčanih bolesti. Bogato je gvoţĎem, kalcijumom i magnezijumom te polinezasićenim mastima, koje pomaţu pravilnoj apsorpciji masti. Nadalje, izoštrava um, jača zube i kosti, koţi daje zdrav izgled. Pomaţe u borbi protiv dijabetesa, sprečava upale desni i pojavu zubnih naslaga, štiti bubrege i odlično je sredstvo u borbi protiv depresije. U ovom članku nismo nabrojali sva zdrava ulja. Ostala ulja na koja valja obratiti paţnju su...

• bademovo • bučino • laneno • ulje sjemenki groţĎa • orahovo • ulje konoplje • sacha inchi ulje • ghee (ayurvedski pročišćeni maslac) S druge strane, "popularna" rafinirana ulja poput suncokretovog, uljene repice, kukuruznog, sojinog, ulja sjemenki pamuka izbjegavajte, jer škode zdravlju.

KALINJI ILI ULJE CRNOG KIMA (CRNI KUMIN)

Zbog svog bogatog hemijskog sastava - sadrţi preko 100 aktivnih sastojaka - crni kim je vrlo lekovit. Crni kim blagotvorno djeluje na disajni, mokraćni sistem, sistem za varenje, imuni sistem i cirkulaciju. Daje odlične rezultate u liječenju astme i alergije, jer ima svojstva antihistamina (smanjuje i eliminira posljedice djelovanja histamina, koji se stvara kod alergijskih reakcija). Pomaţe kod bronhitisa, kroničnog kašlja i emfizema, bolesti ţeluca i koţe (akne, dermatitis, psorijazu), sprečava napade astme. Crni kim je prirodni antibiotik, koji nema štetnih posljedica. Kalinji se preporučuje: • za jačanje imuniteta • kod hroničnog kašlja • kod alergija i astme • kod koţnih bolesti • kod bolesti ţeluca Lekovita svojstva crnog kima

Nigella sativa (poznata kao kim, crni kumin, čurekot ili kalinji) je jednogodišnja biljka iz porodice Ranunculaceae. Poznata po svom plodu - crnom semenu koje se zove crni kumin (nemojte ga zamijeniti sa kuminom tj. običnim kimom, Cumunum cyminum, koji moţete pronaći skoro u svakoj trgovini). Crni kumin je jedna od najpoznatijih biljaka u istoriji medicine. U starom Egiptu su ga koristili za poboljšanje varenja, kod prehlada, glavobolja, infekcija i zubobolja. Seme crnog kumina bilo je pronaĎeno u grobnici faraona Tutankamona. Kalinji se spominje u Bibliji i Hadithu. Islamski prorok Muhamed o njemu govori sledeće:"Crni kumin leĉi sve bolesti osim smrti."

Poznati grčki lečnik Dioskorid koristio je crni kim za glavobolju i zubobolju. Hrišćani su ga upotrebljavali za čišćenje od parazita i crevnih glista te protiv nadutosti stomaka. Nučna ispitivanja crnog kima počela su pre 60-ak godina. Na različitim univerzitetima sveta bilo je napravljeno oko 200 istraţivanja, koja su potvrdila neverovatna lekovita svojstva ove biljke. Zbog svog bogatog hemijskog sastava - sadrţi preko 100 aktivnih sastojaka - crni kim je vrlo lekovit. Daje odlične rezultate u liječenju astme i alergije, jer ima svojstva antihistamina (smanjuje i eliminiše posledice delovanja histamina, koji se stvara kod alergijskih reakcija). Leči bronhitis, hronični kašalj i emfizem, bolesti ţeluca i koţe (akne, dermatitis, psorijazu), sprečava napade astme. Zahvaljujući sterolu i beta-sitosterolu, koji imaju anti-tumorna svojstva, crni kumin je odličan način prevencije svih vrsta raka. Podstiče proizvodnju odbrambenih ćelija, zdrave ćelije štiti od oštećenja, uništava ćelije tumora. Kada su ţene u pitanju umiruje grčeve materice, pospešuje menstruaciju, olakšava bolove prilikom poroĎaja i sam poroĎaj, ţenama za vreme dojenja obezbeĎuje mleko.

Popis svojstava crnog kumina: antibiotik, stimulant, aromatik, karminativ, digestiv, diuretik, emmenagogue, eksitant, galactatagogue, purgativ, resolvent, stomachic, sudorifik, tonik, vermifuge, anti histamine, antioxidant, antimikrobial, antiparazitik. Sastav crnog kumina

Nigella sativa sadrţi više od 100 nutrijenata, mnogi od njih još nisu poznati znanosti. Istraţivanja crnog kumina se nastavljaju, a bogati sastav biljke sve više iznenaĎuje znanstvenike. Glavni ljekoviti sastojci crnog kumina su crystalline nigellone i thymoquinone. Drugi vaţni sastojci su aminokiseline, probavni enzimi, masne kiseline i minerali. Neki od njih su: • myristic acid • palmitic acid • palmitoleic acid • stearic acid • oleic acid • linoleic acid (omega-6) • linolenic acid (omega-3) • arahidonska kiselina • tiamin • riboflavin • piridoksin • niacin • folacin • kalcij • gvoţĎe • bakar • cink • fosfor Ulje crnog kima Najznačajniji proizvod crnog kima je ulje, koje u sebi sadrţi stotinak aktivnih supstanci. Dobija se od zrelih semenki, hladnim ceĎenjem. Ovo ulje sadrţi nigellon koji siri bronhije i opusta mišiće i thymochinon koji sniţava holesterol, podstiče lučenje ţuči i olakšava varenje hrane. Pored toga ulje crnog kima leči bolesti pluća, bronhijalnu astmu, migrenu, sprečava opadanje kose i gojaznost. TakoĎe ima i antibakterijsko dejstvo. Kada se duţe vreme koristi otklanja simptome reumatizma, dijabetesa, tezih upala i povišenog pritiska. Zato bi oboleli od ovakvih bolesti trebali konzumirati hranu oplemenjenu uljem ove biljke, u periodu od pola godine. Ukoliko se u tom periodu vodi i zdrav način ţivota moguće je osloboditi se simptoma bolesti, a nekada i bolesti u celini. Ulje crnog kima preporučuje se kao dodatak salatama i za prelivanje već gotove hrane. Moţe se dodavati i pred kraj kuvanja ali ne treba ga koristiti za duga prţenja da se ne bi unistile lekovite materije. Za lečenje bolesti ulje treba uzimati po 25 kapi tri puta na dan, a zdrave osobe svega 25 kapi dnevno. Ĉaj od crnog kima protiv bronhitisa i kašlja

Jednu veliku kašiku crnog kima, jednu malu kašiku kamilice i pola male kašike anisa umešati u jednu šolju tople vode. Ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti, zasladiti medom i piti nekoliko puta dnevno. Sirup protiv astme Jednu malu kašiku usitnjenog crnog kima, dva izdrobljena čena belog luka i dve kašike meda, pomešati. Svakoga jutra na prazan stomak uzeti po jednu malu kašiku sirupa u periodu od tri nedelje

ZELENI ĈAJ SPREĈAVA RAK

Zeleni čaj se dobija od sasušenog lišća biljke Camellia smensis, koja prirodno raste u Kini, Japanu, Indiji, Gruziji, Šri Lanci. Ovo čuveno piće, blago kiselog ukusa, o kojem se u poslednje vreme toliko priča, moţe biti ključ za postizanje dobrog zdravlja a vrlo često se koristi kao prirodno sredstvo za čišćenje organizma. Razlog za to jeste što ovaj napitak ima pozitivan uticaj na skoro svaki deo ljudskog tela. Sardţi vitamin C, E, minerale, katehine, polifenole, fluorin, kofein. Nivo kofeina u zelenom čaju zavisi od veličine lista i vrste čaja. Naime, što je manji list, veća je koncentracija kofeina u njemu i obrnuto. Zatim, biljka koja je rasla u hladu razviće veći nivo kofeina od one koja je gajena na suncu. Veći je nivo kofeina u listovima koji se nalaze na vrhu biljke od onih koji su na dnu. Treba znati da zeleni čaj u odnosu na kafu ima pozitivno stimulativno dejstvo, tačnije, ne izaziva nervozu, lupanje srca i slične neprijatnosti. Pri tom, jedna šoljica kafe sadrţi od 60 do 160 mg kofeina, dok šoljica zelenog čaja od 6 do 30 mg. Lekovita svojstva Narodna medicina širom sveta veoma ceni lekovite moći ove biljke. Naučnim ispitivanjima potvrĎeno je da je zeleni čaj moćan antioksidans, tako da organizam uspesno štiti od štetnog uticaja slobodnih radikala. To su visoko reaktivni molekuli koji imaju sposobnost da oštete ćelije tela. Takve promene mogu izazvati bolesti srca, rak, prevremeno starenje i mnoge druge degenerativne bolesti. Antioksidansi su, dakle, vaţna odbrambena linija protiv mnogih bolesti. Redovnom upotrebom zelenog čaja moze se sprečiti pojava raka, pogotovo raka prostate. Zeleni čaj je dobar prirodni lek protiv bolesti srca i krvnih sudova, sniţava krvni pritisak, holesterol, nivo lipida i triglicerida u krvi. Pored toga pročišćava ceo organizam, relaksira telo posle napora, otklanja depresivne misli i čak, zahvaljujuci fluorinu, sprečava razvoj karijesa na zubima. Ne treba zanemariti njegovu primenu za očuvanje i negu lepote tela jer zeleni čaj blagotvorno deluje na koţu lica, dobar je u borbi protiv celulita (podstiče površinsku cirkulaciju), sprečava gojaznosti, koristan je za lečenje akni, protiv peruti. Zeleni ĉaj za mršavljenje

Kofein u zelenom čaju povećava bazalnu metaboličku stopu u telu (stopa po kojoj se koristi energija za osnovne funkcije kao što su disanje, pumpanje krvi i regulaciju telesne temperature). Ovaj čaj je dobar diuretik, ublaţava apsorpciju masti i povećava sposobnost tela da sagori unete kalorije, zbog čega se sve više koristi kao efikasno prirodno sredstvo za mršavljenje. Kao i svako drugo sredstvo, treba ga kombinovati sa pravilnom i zdravom ishranom i odgovarajućim veţbama. Moţemo da zaključimo da su koristi od zelenog čaja mnogobrojne i da je veoma dragocen prirodni lek ako se pravilno i redovno upotrebljava a to je obično oko 3 šolje čaja dnevno. Nema neţeljenih efekata osim kod ljudi koji su preosetljivi na kofein.

PELEN, BILJKA ZA VEĈNO ZDRAVLJE

Lekovita biljka pelen naširoko je poznata po svijim lekovitim moćima. Rimljani su nekada svoje najbolje pobednike nagraĎivali napitkom od pelena, sa uverenjem da je to najveća moguća nagrada za pobednika, jer im se na taj način daruje dobro i večno zdravlje, najveće ovozemaljsko bogastvo. Pelen je odličan prirodni lek za čišćenje krvi i jacanje ţeluca. Ova biljka upotrebljava se protiv bolesti ţeluca, lošeg varenja, mucnine, ţgaravice, nadimanja, nadostatka apetita (podstiče izlučivanje ţeludacnih sokova), bolesti jetre, slezene, bubrega, bešike, ţutice, groznice, vodene bolesti, glista i osipa. Izuzetna lekovita svojstva pelena povoljno utiču na rad celokupnog organizma tako da posredno leče i izvor bolesti. Upotrebom pelena regulišu se disbalansirane funkcije u organizmu koje uzrokuju razne poremećaje kao što su: smetnje u razmeni materija, gojaznost, psihički poremećaji uzrokovani nepravilnim radom probavnih organa, jetre, ţuci, slezene, ţenskih polnih organa i uopšte hormona. U našem narodu je najpoznatija lekovita moć pelena kada je u pitanju lečenje ţeludačnih problema, protiv bolova u ţelucu izazvanih čirom, gastritisom i slično. Za ove vrste tegoba narodna medicina preporucuje čaj od pelena. Ĉaj od pelena za ţeludac

U 2 dl ključale vode spustiti pola kašičice pelena. Ostaviti svega nekoliko sekundi da odstoji, pa procediti. Ovako pripremljen čaj je svetle boje, nije previše gorak i treba ga piti u gutljajima tokom dana. Ovo je blag, neškodljiv a ipak delotvoran napitak jer treba imati na umu da pelen u prevelikim i koncetrovanim kolicinama moţe biti i štetan. Prejak čaj prepoznaje se po tamno ţutoj boji i velikoj gorčini. Upotrebom ovog čaja najčešće se već za nekoliko dana postiţe ţeljeno ozdravljenje.

ŢUTI NOĆURAK

Ţuti noćurak (latinski naziv: Oenothera biennis) je biljka poreklom sa američkog kontinenta. Naziv je dobila po izrazito ţutim cvetovima koji se otvaraju u večernjim satima i polako zatvaraju u rano jutro.Indijanska plemena severne Amerike konzumirala su celu biljku u sveţem obliku kao salatu. Dakle, ţuti noćurak je jestiva biljka ali se ipak najčešće primenjuje kao lek. Ova biljka zaista ima široku lepezu lekovitih svojstava pa se upotrebljava za otklanjanje hroničnog umora, PMS-a (predmenstrualni sindrom), za lečenje alkoholizma, astme, magarećeg kašlja, poremećaja ponasanja kod dece kao sto je hiperaktivnost i slaba koncentracija, protiv osteoporoze, reumatoidnog artritisa...Osim toga, ţuti noćurak nalazi primenu i u lecenju veoma ozbiljnih i teskih oboljenja kao sto su: rak, Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes. U današnje vreme u terapeutske svrhe najčešće je u upotrebi ulje ţutog noćurka a moze se naći na policama svih bolje snabdevenih apoteka i prodavnica zdrave hrane. Ulje ţutog nocurka

Ulje ţutog noćurka dobija se iz semena ove biljke i izvrstan je izvor omega-6 esencijalnih masnih kiselina. Iako ovo ulje u svom sastavu sadrţi veliki procenat alfa linolenske kiseline, tajna se krije u gama linolenskoj kiselini koja čini 9% ulja. Gama linolenska kiselina je veoma značajna za ljudski organizam a od nje zatim nastaju prostaglandini. Prostaglandini su parakrini hormoni koji za razliku od endokrinih hormona ne deluju na udaljene stanice već na susedne ćelije u organizmu. Ova vrsta hormona igra bitnu ulogu u nasem telu pa da nabrojimo: - Utiče na sniţavanje povišenog krvnog pritiska - Stimuliše proizvodnju insulina - Reguliše ravnoteţu hormona u organizmu - Otklanja neprijatne simptome PMS-a - Odrţava optimalno zdravlje organizma kod ţena u periodu menopauze - Reguliše optimalni sastav krvi - Reguliše nivo tečnosti u telu - Deluje antiupalno (slično kortikosteroidima) - Bori se protiv autoimunih bolesti kao što su razne vrste alergija, reumatoidni artritis, psorijaza, multipla skleroza i slično - Podrţava zdrav imunitet i nervni sistem - Odrţava zdravo raspoloţenje - Usporava prevremeno starenje organizma - Ima uticaj i na zdravlje koţe

Logičan je zaključak da ulje ţutog noćurka nalazi primenu u lečenju mnogih tegoba izazvanih usled odredjenih poremećenih funkcija u organizmu. Ulje ţutog noćurka, tj. gama linolenska kiselina štiti ţivce od oštećenja pa je svakako dobrodošla osobama koje pate od poremećaja koji imaju negativan uticaj na moţdanu hemiju. Laboratorijskim istraţivanjima je potvrdjeno da ulje ţutog noćurka moţe imati povoljan uticaj u kontroli simptoma kod osoba koje boluju od Parkinsonove bolesti i multipla skleroze (MS). Treba napomenuti i to da ulje zutog noćurka deluje kao antioksidans jer uništava i sprečava nastanak slobodnih radikala u telu. Kada je u pitanju doziranje i način upotrebe ulja ţutog noćurka neophodno je pridrţavati se saveta proizvodjača i naravno lekara.

SVETI BOSILJAK KRALJ BILJAKA

Sveti bosiljak (latinski naziv Octimum sanctum), u mnogim zemljama sveta cenjen kao zaista sveta biljka često prisutna u mnogim verskim obredima, osim toga što je krunisan divnim mirisom karakterišu ga i mnoga lekovita svojstva. Da sveti bosiljak s pravom nosi naziv i "kralj biljaka" govori i činjenica da mu se Hindusi naročito klanjaju kao biljci sa ogromnim svetim i lekovitim moćima. Iz tog razloga ga upotrebljavaju isključivo za lečenje bolesti i u znak poštovanja ne koriste ga u redovnoj ishrani. Za ishranu kao začin upotrebljavaju samo običan bosiljak (Ocimum basilicum). Naredni redovi odnose se na lekovita svojstva svetog bosiljka. Ako se ponovo vratimo u prošlost zaključak je da su mnogi drevni narodi smatrali da sveti bosiljak pozitivno utiče kako na telo tako i na duh. Savremena ispitivanja potvrdjuju da sveti bosiljak svakako blagotvorno deluje na ljudsku psihu jer ima umirujuće dejstvo pa se preporučuje kao prirodni lek protiv stresa i napetosti nastale usled svakodnevnih briga i pritisaka. Posebno je koristan osobama cija profesija iziskuje velike intelektualne napore jer doprinosi i boljem pamćenju. Bosiljak zatim suzbija simptome prehlade kao što su kašalj i bolovi u grlu. Otvara apetit i umanjuje nadimanje stomaka. Preporučuje se protiv crevnih upala i upala mokraćnih kanala. Narodna medicina preporučuje upotrebu svetog bosiljka dojiljama za bolje lučenje mleka. Ĉaj od bosiljka - osim što doprinosi boljem opštem stanju organizma, ublaţava i simptome glavobolje, nesanicu i mučninu. Umiruje kašalj, upalu ţeluca, creva, bešike i bubrega. Nekada se upotrebljavao i za lečenje tuberkoloze. Eterično ulje svetog bosiljka - deluje antibakterijski, dobar je antioksidant a često se upotrebljava i kao prirodno sredstvo protiv nadimanja.

Sok od bosiljka - Sok od svezih listova bosiljka koristi se za ispiranje usta i grla kao i protiv koţnih

oboljenja i uboda insekata. Za lečenje raznih upala u usnoj šupljini potrebno je nekoliko puta dnevno ţvakati nekoliko listova bosiljka, što će ujedno otkloniti i loš zadah iz usta. Na samom kraju, u korist priče o tome koliko je ova biljka zaista dobra govori i narodna izreka koja glasi: "Duša dobrih ljudi miriše na bosiljak".

ŢEN-ŠEN, KOREN KOJI LEĈI SVE

Ova lekovita biljka je rasprostranjena u istočnim i centralnim delovima Azije gde je nazivaju čudotvornim korenom. Koren ţen-šena je cilindričan, tako da oblikom podseća na telo čoveka. Neki ljudi su ceo svoj ţivot posvetili traţenju čudotvornog korena koji što više liči na ljudsko telo jer se veruje da mu je tada i lekovita moć veća. U Kini je zbog dugogodišnje eksploatacije skoro iskorenjena na prirodnim staništima. Pozitivni efekti primene ove lekovite biljke su mnogobrojni. Ţen-šen je tradicionalni psihofizički tonik i stimulans. Koristi se kao opšti tonik, sredstvo za povećanje otpornosti organizma prema raznim stresnim situacijama i bolestima. Primena ţen-šena odlaţe pojavu zamora i poboljšava fizičke sposobnosti. Ţen šen je drevna biljka a u ljudskoj prehrani i lečenju primenjuje se više od 5000 godina. Kineska medicina vekovima ovu biljku smatraja čudotvornom. Razne vrste ţen šena, koje se danas mogu naći u širokoj prodaji, potiču iz Koreje, Kine, Amerike i Sibira, a sve su poreklom iz porodice Araliacea. Celokupno iskustvo vezano uz ovu biljku govori da ona podstiče mentalnu i fizičku snagu i sposobnost pa sveukupno blagotvorno deluje na ljudski organizam. Drevni istočnjački zapisi, poreklom od kineskih lekara, nazivaju koren ove biljke "biljkom koja leči sve" i "korenom ţivota". Tvrde da usporava proces starenja, čuva i vraća telesnu i mentalnu snagu. Stručnjaci najcešće vitalnost i dug ţivot svojstven Kinezima objašnjavaju redovnim korišćenjem ovog čudotvornog korena. Ţen-šen uspešno normalizuje funkcije organizma poremećene usled stresa. Bitno je istaći da podstiče reproduktivni sistem i cirkulaciju kod muškaraca i na taj način otklanja mušku impotenciju. Sibirski i indijski ţen-šen imaju i dodatne karakteristike. Tako sibirski ţen-šen podstiče imunološke funkcije organizma. Zato se preporučuje kao preventiva protiv prehlade i gripa. Nedavna naučna istraţivanja govore da sibirski ţen-šen pozitivan efekat kada je u pitanju dugotrajno lečenje teţih oblika bolesti imunog sistema, kao što su: razna autoimuna oboljenja, lupus, HIV infekcija, sindrom hroničnog umora. Indijski ţen-šen, ašvaganda, je odlično sredstvo protiv stresa, umiruje ali telu daje energiju, za razliku od sedativa koji uspavljuju. Ašvaganda pročišćava organizam a dobro je uzimati ga u kombinaciji sa Ďumbirom zbog boljeg varenja.

Ţen-šen preporučuje se: - sportistima i osobama koje obavljaju teške fizičke poslove - obolelima od bronhitisa, astme, artritisa, raznih zapaljenja i infekcije kandidom - nakon zračenja i hemoterapije - malokrvnim osobama i onima sa slabom cirkulacijom - osobama sa poremećenim varenjem i slabom cirkulacijom - protiv nesanice, depresije, hroničnog umora - za opštu vitalnost, čišćenje i detoksikaciju organizma Lekovita svojstva Prema zapisima kineske medicine, ţen šen delotvorno leči, izmedu ostalog, impotenciju i poremećaje krvnog pritiska (na poseban na način: sniţava pritisak osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska, a povisuje onima koji imaju problema s niskim pritiskom). Isto tako, ţen šen povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje te sprečava hipoglikemiju (pomanjkanje šećera u krvi). Pored navedenog, uticajem na ţlezde s unutrašnjim izlucivanjem (endokrine ţlezde), ţen šen posebno pomaţe u potpunom iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Bez vitamina i minerala organizam ne moţe preraditi i pretvoriti u energiju šećera i masti, odnosno belančevine u nuţne gradivne materije. Uzimanje ţen šena moţe koristi svima, bez obzira na starost i pol, koristan je za lečenje bolesti i kao preventiva. Naĉin pripreme 1-2 gr suvog korena konzumirati svakog dana skuvanog kao čaj ili u supi. Dodajte komadiće sušenog korena ţen šena u šolju vrele vode i ostavite da odstoji 4-5 minuta (u zavisnosti koliko ţelite da čaj bude "jak"). Komadiće korena moţete iskoristiti još 2-3 puta za ovakvu pripremu čaja, a zatim ih moţete pojesti. Ţen šen moţete dodati i u toku pripreme drugih čajeva. Potrebno je upozoriti na jednu karakteristiku ţen šena: niske doze povisuju, dok visoke doze sniţavaju krvni pritisak! Vaţno je znati i da je dovoljno delotvoran oblik ekstrakta ţen šena u obliku tableta ili kapsula, a najdelotvorniji je u obliku tinktura – ekstrakta. Preparati ţen šena u pravilu se uzimaju na prazan ţeludac, s mnogo tečnosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva.

BAMIJA ili OKRA Hibiscus esculentus; Abelmoshus esculentus

Bamija je jednogodišnja, grmolika biljka iz boţjeg vrta. Počela se uzgajati u dolini reke Nil vekovima pre Hrista. U većem delu Evrope, pa i kod nas, malo je poznata. Osobine bamije: Mlada bamija koristi se na razne načine, kuvana ili pirjana sa raznim vrstama

povrća i mesa. Bamijina sluz povezuje sastojke u jelima i daje odličan, specifičan ukus. U plodovima bamije zastupljeni su vaţniji minerali i vitamini. Koristi se sveţa, smrznuta, marinirana, sušena i mlevena. Zastupljena je u prehrambenoj, kozmetičkoj, farmaceutskoj industriji, kao i u narodnoj medicini. Kleopatra je za utjecaj bamije na glatkoću i zategnutost koţe. Zbog pripisanih afrodizijskih svojstava, bamija je bila omiljeno jelo begova (Begova čorba, Bajramska bamija i drugo).

Blagotvornost bamije: Reguliša nivo šećera u krvi, pomaţe rad jetre, korisna je u lečenju astme i

za redukcijske dijete. Bamijina sluz veţe holesterol. Pomaţe kod hronične iscrpljenosti. Izvrsna je za oblaganje zida ţeluca i razvoj crevne faune. Kao kafa ili ĉaj: Sušeno seme bamije moţe se koristiti kao dodatak ili kao potpuna zamena za

kafu ili se sušeni deo ploda koristi kao čaj. Eksperimentalno u 2009. godini prvi put je zasejana na našim poljima dekorativna crvena bamija, koja ne menja boju ni nakon termičke obrade (kuvanje, pirjanje, pečenje i dr.). Setva bamije u polje u našim krajevima počinje polovinom maja, a u krajevima uz more i ranije, čim temperatura vazduha i zemlje dostigne 15°C. Rasad se priprema mjesec dana pre već početkom aprila. Prvi plodovi se pojavljuje u drugoj polovini juna i ima ih sve do prvih mrazeva. Najbolje ju je konzumirati sveţu. Rok trajanja je 7 dana na temp 7-10°C. Ali kako sezona kratko traje, obično se suši i čuva sušena u tradicionalnim vencima. Sušena bamija se moţe pakovati u vrećice bilo rezana, mrvljena ili cela. Rok trajanja je 1 godina. Sveţa bamija se izuzetno dobro zamrzava i ne gubi svoja blagotvorna svojstva.

DIJABETES

7 biljaka za lijeĉenje dijabetesa

Dijabetes uzima maha. Prvo zabeleţen u Drevnoj Grčkoj, dijabetes je sada jedna od najproširenijih bolesti u svetu. Broj osoba obolelih od dijabetesa u zadnjih 10 godina se udvostručio. Pretpostavlja se da će u idućih 20 godina dijabetes poprimiti razmjere prave epidemije. Ali alternativna medicina i najnovija istraţivanja daju nadu. Uz pravilan način ţivota i ovih 7 biljaka moţete reći "NE" dijabetesu. 1.Borovnica

Jedan od najboljih lekova protiv dijabetesa je obična borovnica (Vaccinium myrtillus). Pokazalo se da lišće ove biljke smanjuje nivo šećera u krvi. 2-3 pregršti lišća borovnice kuvajte pola sata u 3-4 čaše vode. Uzimajte nekoliko čaša ovog čaja dnevno. Prema izjavi jednog farmaceuta iz Biljne apoteke (i Instituta) "Josif Pančić", čaj od lista borovnice je toliko jak da kod zdravih osoba može da izazove HIPOGLIKEMIJU

2.Srebrna svilenica (Gymnema sylvestre)

Srebrna svilenica je indijska biljka, koja se koristi u ayurvedi već nekoliko stotina godina. Glavni sastojak ove biljke je gimnemična kiselina, koja sprečava hiperglikemiju – previsok nivo šećera u krvi. Na jeziku Hindi ova biljka se zove gurmar - ta, koja uništava šećer. Pokazalo se da srebrna svilenica obnavlja beta stanice gušterače i djeluje kao izulinotropik (reguliše stvaranje insulina). Prema istraţivanjima, 400 mg srebrne svilenice dnevno pomaţe u smanjenju šećera. 3. Artiplex (jestiva loboda) Izraelska istraţivanja su potvrdila da biljka artiplex (salt brush) pomaţe kod dijabetesa tip 2. Preporučena doza je 3 grama jestive lobode dnevno. 4. Ginkgo biloba Ginkgo se pokazao delotvornim u lečenju simptoma dijabetesa. Ginkgo povećava dotok krvi u oči i ekstremitete i koristi se za sprečavanje dijabetičke retinopatije. Aktivni sastojak u ginkgu se zove flavoglikozid, a preporučena doza je 50-80 mg tri puta dnevno. 5. Crni kumin

Crni kumin ili nigella sativa je poznat kao "lek za sve bolesti osim smrti". Crni kim posjeduje čudesna lekovita svojstva i koristi se za mnoge bolesti od alergije do raka štitnjače. Najnovija istraţivanja potvrĎuju da nigella sativa pomaţe i kod dijabetesa. Preporučena doza je 1 čajna kašičica ulja crnog kumina 3 puta dnevno. 6. Lišće smokve

Lišće smokve je već odavno poznato zbog svojih ljekovitih svojstava - liječi bronhitis, bradavice, cirozu jetre, visoki tlak, koţne probleme i čireve. Ali novost je da je lišće smokve takoĎer izuzetno dobro za dijabetes. Obično se koristi sok lišća smokve, koji se uzima odmah nakon ustajanja, uz doručak. Moţete takoĎer prokuvati lišće smokve u pročišćenoj vodi i uzimati to kao čaj. 7. Cimet

Prema istraţivanju objavljenom u časopisu Diabetes Care, cimet pomaţe u smanjenju nivoa šećera i holesterola u krvi. U istraţivanju pacijenti su uzimali 6g cimeta dnevno tokom 40 dana. Svoj uobičajeni reţim ishrane nisu menjali. Na kraju istraţivanja nivo šećera im je pao do 30%. Moţete dodavati cimet u jela, uzimati ga sa medom ili napraviti čaj od cimeta. Čajnu kašičicu mlevenog cimeta prelijte vrelom vodom, te ostavite sa strane 5 minuta. Procijedite čaj i zasladite medom.

Zdrava dijeta i pravilan način ţivota su najbitniji. Medicina konačno počine govoriti o tome, da se dijabetes moţe izlečiti uz pomoć dijete i zdravog načina ţivota - to, o čemu alternativni lekari govore već godinama. U pravilu, od dijabetesa oboljevaju ljudi koji imaju višak kila, nezdravo se hrane i malo veţbaju. Konvencionalno liječenje dijabetesa uključuje kontrolu nivoa šećera u krvi i dnevne inekcije insulina - što nikako ne deluje na uzrok bolesti. Prema istraţivanjima, koja je objavio CNN, poboljšanjem dijete, gubitkom kila i redovnom veţbom milioni ljudi mogu se zauvek riješiti dijabetesa. "Vidjeli smo kako su se mnogi ljudi na takav način izborili za svoje zdravlje", - govori dr. Michelle Magee, direktor na fakultetu MedStar Diabetes u Washingtonu. "Ali morate biti odlučni da sledite zdrave navike celog Vašeg ţivota".

Komentar:

... Ja sam bio na insulinu gotovo jednu godinu i sada sam, hvala Bogu, zdrav . Dodao bih Vam još nešto iz mog iskustva. Uzmite biljku" Lady finger" ili kod nas poznatu kao Bamija i narežite je na kolutiće u 2 dcl vode. Ujutro popijete i šećer se smanjuje malo po malo da bi se na kraju ostavili igle . Ima i biljka sličan našem krastavcu -zove se Bitter Gord i ona je prirodan izvor insulina. Jedna na dan ne treba uzeti inekciju.