opterecenje snegom

5/8/2018 Opterecenje snegom

1/15

PRIVREMENI TEUNICKI PROPISIZA OPTERECENJA ZGRADA

2 1 3OPTERECENJE SNEGOM2131Opterecenje snegom mora. se kod ravnih ili do 20" prerna horizontali nagnutih krovovauzeti sa 7Skg/ml povrsine osnove.2132Kod nagiba a vecih od 20" treba na 1 m2 povrsine osnovc uzeti vrednosti iz sledece tabele

0:= 20 " 25 " 30 " 15" 40'" 45 " s O " I, 55" 60' preko6 i . YI

up t ro I.\c nj e s ne go rn IQ Vrn J 75 10 65 60 S 5 S O 45 40 35 I Z l

Kad meduvrednosti uzeti najbliie [vece iii manje) optereeenje iz tabele.2133Kod krovnih povrsina sa nagiborn 08 dye strane im a se uzeti uobzir slueaj, da jc sa jedaestrane puna opterecenje snegam, a sa druge strane sarno polovina punog optercecnja.2134Mestirnicno nagomilavanjc snega na krovovirna (kod testerastih krovova i krovova sauvalama itd.) treba uzeti u obzir,2135U planinskirn predelima koji obiluju snegorn treba uzeti u obzir uveeano optcrecenjesnegom u zavisnosti od odgovarajucih rnesnih prilika, s tim da maklsimalno optereeenje,kod krovova nagnutih do 20" prema horizon tali ne srne precivredaosti prcma sledecemobrascu:

s = 7 5 .,.A -500. ' 4 ,S - opterecenje snegorn na m2 povrsine osnove,A - nadmorska visina u rnetrima


2/15

21351Kad nagiba vecih ad 20" treba na 1 m2 osnove uzeti opterecenje u srazmcri prcmavredn os tim a shodno t a c o 2132.2136U krajevima bez snega, treba ipak uzeti minirnalno zamcnjujuce optereccnje d 35 kglm2povrsine osnove krova,

3. DOPUNSKA OPTERECENJA3Kao dopunska opterecenja kod zgrada lreba smatrati:a) dopunsko optereceoje od vetra, shodno t a c o 2325 ovib propisa;b) trenje na pokretnim leziStima'c) sile kocenja kod rnotornih vozila;d) uticaj promene temperature;e) uticaj skupljanja betona.311Prilikorn statickog proracunavanja ne srne se uzeti u obzir kombinacija dejstva stalnogkorisaog ivih dopunskih opterecenja, ako je verovatnost jednovrernenog pojavljivanja svihnavedenih opterecenja neznatna. U ovom slucaju dovoljno jc ako se pored stalnog iverovatnog korisnog ptereccnja uzmu u obzir sam najizrazitija dopunska oprerccenja.3111Kada se uzimaju u obzir dopunska opterecenja mogu sc u pojedinim slucajevimaprekoraciti normalno dozvoljeni naponi sbodno odredbama tehnickih propisa za pojedinernaterijalc,312Za izracunavanje dejstva dopunskog opterecenja vetrom dovoljna je staticka kontrolastabilitcta, shodno t a c o 2325 i23251.313Trcnje na pokretnim IcZistllna od celika raeuna se po sledecem obrascu:

Tr = 6000 QoB r x du kornc znaci:Tr - silo trenja kod pokretnog leziSta (u tlern')Qo - priti ak na leZiste, neuvecan dinamickim koeficijentom ( u t/cm')d - precnik ldista, valjka ili klatna (Pendcl) u emBr - Brinelovu tvrdocu leziSta u kg/rnm2Za pribliine pr racune rnofe se uzeti Brinell-ova tvrdoca ( u kg/mrn/) prema obrascu:


3/15

Br = 28 ~zgde je I3z - evrstoca na zatezanje (kidanje) Celi~nogm aterija la u t/cm 23131Kod klizajucih leziSta treba racunati Tr a harem 20% od neuvecanog pritiska na leziste.314Sila kocenja rnotornih vozila dobiva se mnozenjern zbira svib vertikalnih pritisaka kojidejstvuju na konstrukciju sa koeficijentom.

lk l( = 140gde je 1- raspon konstrukcije u metrima.Maksir na ln a v re dno st ovoga k oe fic ije nta m a ze iz no siti 1 /7 .Ovu dopunsku silu treba uzeti u obzir prilikom proracunavanja prolaza iii drugihkonstrukcija preko kojih se vozila normalno krecu sa vecorn brzinom.315Prilikom proracunavanja nosecih konstrukcija izlozenih u punoj fieri temperaturnirnpromenama treba, po pravilu, u ze t i U obzir sledece oscilacije temperature, iznad i ispodsrednje mesne temperature.

kod eelicnih konstrukcija 30Ckod betoaskih iarmirano betonskih konslrukcija 15"C

3151Ako se izvodenje radova VI 'S} pri temperaturi koja se znatno razlikuje od srednje mesnetemperature treba 0 toj razlici voditi racuna u koliko su u pitanju konstrukcije koje sene mogu slobodno siriti.3152Ako noseee konstrukcije koje se nalaze u unutrasnjosti objekata nisu trajno zasticene oduticaja spoljn c temperature (otvorenc bale isl.) treba prilikom proracunavanja uticajatemperature uzeti u obzir polovinu vrednosti iz taco 315.3153Treba uzimati U obzir uticaje vanredno vi okih ili niskih temperatura u pojedinimprostorijama objekta (kotlarnice, hladnjace itd),316Skupljanje kod arm iranag betona treba racunati u vidu smanjenja temperature za 15"C.Kod nearrniranog betona treba velicinu skupljanja racunati sa smanjenjem temperature za25 QC.3161Kod armirano-betonskih skeleta duzine do 70 m, moze se smanjiti uticaj skupJjanja lime,sto se objekat g radi u kracirn o tse cim a , n ajv e6 e d uz in e do 20 m, koji se medusobno


4/15

3 5 0 .Opterecenje snegom 5 e prema propisima uzima ked ravnlh

krovova 1 1 1 kr~vova nagiba do 2 00 pre.ma horizontal! kao 0 ,75kN/m2 osnove. Kod nagiba krovova vec!ih od 200opterecenje sne-gom se uzirna prema sledecoj tabeli:uga o n ag ;l .ba 20 2 50 30 35 4 0 45 500 5 So 6 00~600rema horiz.opterecenje 0,35negom kN/m2 Q,75 0,70 0,65 0,60 0,55 0,50 0,45 0,40 a

Kod krovova sa dvostranim nagibom mora se, pored provere slucajapunog opterecenja snegom, obavezno izvrsiti provera za slucaj pu-nog opterecenja sa jedne 5 trane i polovine opterecenja snegomsa druge strane krova t e l ,6.1)

S1. 6.1

U slucaju da je moguce navejavanje odredjenih krovnih po-vrsina (testerasti krovovi na primer, st.6.2 ) to se mora uzetlu obz1 r u proraeunu.

S1. 6.2

planinskim predelima nadmorske v1 sine > 500 m sa velikimsneznim padavinama treba uzetl povecano opterecenje snegomprema obrascu:

(6.3)

gde je .4 = nadmorska vis ina mesta iZIaZena u metrima.o krajevima bez sDega (.Jadranska obala na primer) treba raCmlatisa zamenjujucim opterecenjem u iznosuod 0~3S k8/ 2 povrine 05-nove krova.


5/15

1 9 6

4 PR IKAZ DEJSTAVA4.1 PRIRODA OPTERECENJA

(1) Sneg m o r e biti rasporeden na krovuna veoma razliCite namne, Uzavisnosti od oblika krova,njegovih termiCkih svojstava, rapavosti njegove povrsine, koliCine toplote soja se . stvaraispod krova, blizine susednih objekata, okolnog terena ilokalne meteorolofke klime:naroeito vetrnvitosti, varijacija temperature iverovatnoee padavina (bilo u vidu hle illsnega), Dalje, naslage snega na krovu mogu biti rezulrar nagomilavanja snega iz razlieitihpravaca, ill ad jednog illv~e padanja snega, u tolrojednogjedinog vremenslcogsistema

4.2 MODELIRANJE OPTERECENJA(1) Za procenu opterecenja ad mega, uobieajeno je da se prvenstveno razmatraju ravnomemi

sneg, koji je napadao pri mirnim vremenskim uslovima, oblik krova iaspored snega izazvanve tr ov it im usl ovima ,


6/15

19

5 DISPOZICUE OPTERECENJA5.1 OPTERECENJE on SN EGA NA KROVOVEP(l) Optere6enja od snega na krov so moraju odrediti iz:

s = f J . i C, C,Sk (5.1)g d e s u

f J . 1 k oe flc ije nt o bL ik a o pte re ee nja o d sn eg a (videti g la vu 7 ),Sk karakteristicna vrednost opterecenja od snega na tlo [kN/ml] (videti glavu 6),C~ koeficijent izlozenosti, koji obicno irna vredaost 1,0,C, termiCki koeficijent, koji obieno ima vrednost 1.0.

P(2) Mora se pretpostaviti da opterecenje od snega deluje verlikalno iodnosi se na horizontalnu proje '-ciju povdine krova.

P(3) Optereeenja, prema ovoj glavi, izvedena su za prirodno napadao sneg j De uzimaju U obzir lokalneporemeeaje usled ve~tackog uklanjanja ili preraspode le soc ga na krovu. U takvim slueajevirna morn-ju se razmotriti odgovaraju6e dispozicije opterecenja,(4) Koeficijenti oblika optere6enja od snega su definisani u glavi 7, pretpostavljajuCi da je koe-

ficijent izlo~enostj jednak 1,0. Redukcija optere6enja od snega na krov se moze dozvolitiuvodenjem vrednosti koeficijenta ..izlofenosti manjeg od 1,0, da bi se u obzir urea utieaj 00-trijih uslova vetra,

(5) Za uobieajene standarde termicke izolacije, pretpostavlja se da je tenniB:.i koeficijen; jed-nak 1.0. Redukcija opterecenja od snega on krov se moze dozvoliti umdeojem vrednastitermiCkog koeficijenta rnanjeg ad I,D, da bi se u obzir uzeo uticaj gnbi 'a loplote kroz tmv.

5.2 SNEG KOJI V ISI PR EKO IVICE KROVAP C I) U proracunu onih delova krova koji su konzolno prepusteni preko zidova. mora se uzeti n obziI snegkoji visi preko ivice krova, tao dodatak optereeenjn na torn delu krova, :Mora se pretpostavitl da o p -

terecenja, ad snega koji visi, deluju na ivici krova izrafunava" se na s eO C : i n : :(5.2)

gde su.~< optereeenje ad snega roji visi.po metro strine [-'srm).J L i koeficijent oblika optereeenja ad nega, 'ojiodgovara krovu,II opterecenje ad snega na L I o {kNirrr'],k koeficijent, kojim se U obzir uzima nepravilan oblik snega, ikoji se krece od 0,0 do _, -, U za-

visnosti od klime ivrste krovnog pokrivaea,y zapreminska tezina snega, koja e za 0 aj proraeun moze uzeti kao k ImJ


7/15

198

Si tka 5.1 Sneg koji v is ip te k o i vi ce k r o va

,5.3 OPTERECENJA on SNEGA NA SNEGOBRANEIPREPREKE

P(I) Koeficijen t trenia tzm ed:U sn eg a ( krova m ora se uzeti da je jednak nn li, Taka. sila F J. izazvana maosom snega koji klizi, u p ra vc a k liz an ja , po je din ic i irin e m o ra b iti:F.= s b slna (5.3)gde suS =Pi Skoptereeenje ad snega na krov [kN/m~.b ra sto jan je u o sn ovi ad sn eg ob ra na illprepreke do slern en a [m ],a nagib hove. meren od h or iz on ta le [ "] ,.J~I k oe fic ije nt o b lik a o pte re ce nja a d s ae ga , z a o dg ov ara ja ci k ro v,

P(2) Optere6enje od saega na krov mora se dobiti iz 5.1(1) imo ra o dg ov ara ti n ajn ep ov oJjn ijo j ra sp od elio pte rece nja o d :m eg a.

5.4 OPTERECENJA on SNEGA NA MOSTOVEPC l) Za poknvene mostove, opterecen ja ad sn eg a mo ra ju se o dre ditip o istoj proceduri k ao z a zg rad e.

(2) Za mebani&i pokret ne mostove treba definisati nesimetrierm raspodelu u projektnim spe-cifikacijama,

P(3 ) Kada je opravdano klimatskim uslovim a irajan jem process izg radnje, o pterecen je ad snega, za pro-raeunsk] dokaz statieke ravnotefe za vrem e izvodenja, m ora se razm atrati kao da se sastoji od nesi-m etricn e ra spo de le sn eg a, lo cira ne IIn ajaepo vo ljaijem po lo zaju, Z a ovaj proracu nski do kaz, m orase pretpo staviti da su o ptereeenja o d sn ega 1 1 2 . 5 _ % 1 1 ad karakteristieno g optereeen ja o d snega na tlo,


8/15

199

6 OPTERECENJE on SNEGA NA TLO -KARAKTERISTICNE VREDNOSTI(1) Karakteristiene vrednosti opterecenja od snega na tlo, koje treba koristiti u proraeunu, za

svaku ddavu 6lan.ica CEN, date su u Aneksu A Kada je to potrebno, nadmorska visina. ~vratn.i periodi ostall korekcioni Iaktori su dati u,na primer, Aneksu ANapomena O ptretenje od snega na tl o za visi od ge og ra ftk og p% tn ja i nadmors ke visine

lo k ilc ij e k o ja s e r a zm a tr a . Ko rak te r is ti C n a v r ed n o st opterecenja od mega na fl ose zasniva no god ifn jo j verova tnoci prek or acen ja ad 0 ,02 , i t reba je odretliJi irn ae io na ln ih p od n ta ka z a o pte re ce nje a d s ne ga .U s pe cija ln im s iu ca je vim a, k ar ak te ris tiin a v re dn ost o pte re ce nja od m ega not lo , s .. t reba d o Sf d o b ije i z o d g ov a ra ju te staJistic/ce a na li ze d u go ro ln ih z ap is aop te r e6en ja ad snega , u ze lih sa d obra za J ticen e povri ine u b liz in i lokacije .K a k o oh icno posto ji zna tna var ijabilnost u zapisan im m ak sim aln im zim sk imv re dn ostim a, za pis i za p er iod e k ra ce od 20 g od ina U opltml slulaju neee bilip og od ni. R ezulia : stm istiE ke a na iu e tr eba d o bu de k ar ak ter is1iC no v rednos t O J rterecenja ad snega, II sk lad u sa (1). Medu t im , za n ek z k l ima I r e obiDsr i , moieb at podobn i j e da se za karakJerutic1Iu vrednos t usvo j i vredna 1deJ inuana adstr ane N acio na ln ik n ad lein in otg an a.

(2) U odredenim oblastima, zapisi opterecenja ad snega pokazuju pojedine ekstremne vred-nosti, koje se ne mogu tretirati uobieajenim statistickim metodama, koj se koriste za pro-cenu karakteristicne vrednosti odredene u skladu sa 6(1). Za ove oblasti. ekstremne vred-nosti se mogu srnatrati kao incidentna opterecenja,


9/15

200

7 KOEFICIJENTI OBLlKA OPTERECENJA onSNEGA

7.1 OPSTE ODREDBEpel) Generalno, moraju se koristiti koeficijenti oblika opterecenja ad mega. dati ovom odredbom Me-

dutim, u zavisnosti od klimatskih nslova oblasti, mogu se koristiti koeficijenti oblika optereeenja admega. dati u Aneksu B. Naznacene vrednosti koeficijenata oblika opterecenja ad snega su nomi-nalne vrednosti.(2) Generalno, rnogu se identifikovati tri primarne dispozicije optereeenja, koje su obuhvaeene

koeficijentima u 7.2:- ana, koja rezultlra iz ravnomerno raspodeljenog sloja snega preko celog krova, ikoja ve-

rovatno nastaje pri padanju 5nega uz malo vetra,- ana, koja rezultira, bilo iz poeetno neuravnotezene raspodele, lokalnih smetova na prep-

rekarna, illpreraspodele snega koja utice na raspodelu opterecenja na celom krovu, naprimer: sneg, koji je, kod kosog krova, prenesen (smetovima) sa strane illorene vetru nastranu u zavetrini,

- ana, koja rezult ira jz preraspodele snega sa gorojeg dela zgrade (us led ldizanja).

7.2 KOS KROVOVI(1) Vrednosti koeficijenata oblika optereeenja ad snega, za krovove tretirane U ovom poglavlju,

su prikazani na slid 7.1.

JEDNOVODNIKROVO~P(2) Koeficijenti oblika optereeenja od snega za jednovodne krovove (monopitch roofs) su dati u tabeli

7.1. Pretpostavlja se, da nije spreeeno klizanje soega sa krova. Ukoliko je donja ivica krova zavrsenaparapetom, snegobranom, ili drugom preprekom, tada koeficijenr oblika optereeenja od snega nesm e h ili re du ko va n ispod 0,8.(3) Treba razmotriti dyedispozicije:

- ravnom em a dispozicija optereeeaja ( sl ik a 7 .2 ( i .- dispozicija opterecenja, koja se sastoji ad polovine intenziteta opterecenja, koja deluje

n a n epo vu ljn ijo j p olo vin i k ro va (slik a 7 _2 (ii).

DVOVODN I KROVOVI(5) Koeficijenti oblika opterecenja ad snega za dvovodne krovove (d u o p itc h r oo fs ) su dati u

tabeli 7.2. Pretpostavlja se, da nije spreeeno klizanje snega sa krova. Ukoliko je jedna ivica


10/15

2 0 1

krova zavrsena parapetom, snegobranom ill drugom preprekom, tada koeficijent oblikaoptereeenja ad snega, za tu stranu, ne sme biti redukovan ispod 0,8.

1.6 ~3 ( 1 & ~ 1 5 0 " )I J .l.2

1 .1 ........ .., ~ 2.. ' ._ I t "" .0.8 ~ . " . "; .~,'.\'" . .".4 '\.. . ." '." . , .0'.0

o 15 30 4S 60C t

SUka 7.1 K oefic ije nti o blik a o pter ec en ja o d sn eg a - k osi krovovi

III

O . s III

Sl ika 7.2 K oefic ijen t oblik a op te r ecen ja od m ega - jed novod ni k rov

Tabela 7.1 KDe fi c ij en t o b li k a opterecehja o d slJ eg a jed no vo dn i k ro vo viUgao nagiba krova IJ ' Sa S 3 0 " 30" < a J : : 60" a2!: 60"Koeficijent oblika P 1 0 ,8 0,8 (60-a) j 30 0


11/15

202

(i)(ii) 0 . 5 1 1 - 1 , I S , -c:::::::::::!3

(iv)

Slika 7 .3 K oeficijen ti o blik n o pter ecen ja ad m eg a - d vovo dni k ro vo vi

Tabela 7. 2 Koe fi ci je n ti o b li k a o pt er ec en ja o d s ne ga - d v ov od n i' k ro vo viUgao nagiba krova O"s a S15" 15< a s30" 30"< a


12/15

2 0 3

Tabe.la 7.3 K oe fic ije nti o blik n a pte re ce nja a d s lI eg a - t es te r as ti k r ov o viU gao n ag ib a Icro va 0" Sa S 30 " 30'" < a


13/15

2 0 4

1 .0I I : J r J ~ dO).. . . 1

C I :I.!~0 41 a;r aJ 0.4 a.l' M

1 1 - U- S1- 39- 4$-

1-------I I : ! (J ~ lJ1i

Slika 7 .6 Koe fi ci je n ti o b li ka OpleTeeenjo ad m eg a za cilin dric ne k ro vo ve sa r azL iC itim o dn osim a stre le i rnspono

7.4 NAGLE PROMENE VISlNE KROVApel) Kod nagle promene visine krova ( O b r u P I change of roo f height) mora se uzeti u razrnatranje, bilo

ravnomemo illasimetricna optereeenjs ad snega, koja su izvedena iz 7.2, iiiopterecenje usled smelaad snega, prikazano na slici 7.7. prema lome, koje daje najnepovoljniji uticaj.

b ~ b y o '}-- 1-""":11r----'2---l~

Stika 7 .7 Kaejicijenti o b li k a o p te r e e enj a ad snes - nag la prom ena visine k rova


14/15

20 5(2) N agom ilavanje snega kod krovova u viS e nivoa zavisi od naduvavanja mega vetrom i

klizanja snega sa gornjeg krova, K oeficijenti oblika optereeenja od snega se odreduju aasledeci nacin:.~ll= 0 ,8 (pod pretpostavkom da je donji krov ravan)IJ2= .I's +#w

(7.5)(7.6)

gde soI 's koeficijent oblika optereeenja od snega. usled klizanja" " W ko eficijen t o blika optere6 enja o d sn eg a. u sled vetra

(3 ) K oeficijent oblika optere6enja odsnega, usled klizanja, se odreduje na sledeci nacin:" " s = 0)Js se odreduje iz dodatnog oplereeenja koje iznosi 5 0% odm aksim alnog opterceenja od m ega na susednom nagibu gornjeg krovs,s ra eu na to g p re rn a 7.2 .

(4 ) Koeficijent oblika optereeenja od snega, usled vetra, se odreduje na sledeci naC in:

Za a> 15 "

UZ ograrutenje:0 ,8 SIlw S II 4,011gdejey zaprem inska tezina snega, koja se za ovaj proracun m aze uzeti kao 2 W I l D ?

(5 ) Dmin8 sm eta ad snega je egranieena na:f. = VIuz ogran i renJe :

(7.7)

5 m S 1 , :;;;15 m (7.S)

Napomena : Aka je bJ < I. , k o e fi c ij en .t n a k ra ju d on jeg k ro va se o d re d u j e . in t e r po la c ij omi zmedu I I I il1# uz odsecanie n o k ro ju d o nje g krova.

7.5 SMETOVI KOD lSPUSTA I PREPREKA(1) U uslovima vetra, smetovi od snega se m ogu pojaviti na bilo kom hovu,. koji im a prepreke,

jer one im ajn povtS ine u aerodinam lcko] senci, na kojim a se nagom ilava sneg (videtisliku7.8).

(2) Koeficijente oblika optereeenja od snega i dmine smelt a ad snega trebauzeti na sledecinaein:j1 =081 -t (7.9)

uz ogran ieen je :


15/15

20 60, 8 $.~Ll s2, 0g de je'f zapreminska tdina snega, koja se za ovaj proracun maze uzeti kao 2 k N / r r rIs=2h,

( 7 .10)

UZ ogranieenje:5 m s I. s15 m (7.11)

S t ika 7 .8 Kol !f ic i jen t i ob l ik a opwecen ja o d sn eg a k o dis pu sta ip rep reka

opterecenje snegom

Documents