Oporezivanje i efikasnost

Sadržaj predavanja

• Definisanje viška poreskog tereta• Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje• Diferencijalno oporezivanje inputa

2

Primer

• Neki potrošač pojede 10 sladoleda nedeljno, po ceni od 100 din po sladoledu.

• Država razrezuje porez od 25% na potrošnju sladoleda.

• Pri savršeno elastičnoj ponudi, cena za potrošača raste na 125 din.

• Potrošač smanjuje potrošnju sladoleda na nulu i troši 1000 din nedeljno na druga dobra i usluge.

• Porez državi nije omogućio nikakav prihod, a potrošača je doveo u gori položaj.

3

Višak poreskog tereta

• Povećanje cene kao reakcija na uvođenje poreza smanjuje tražnju i stvara distorziju ekonomskih odluka.

• Višak poreskog tereta– Gubitak blagostanja koji prevazilazi iznos poreskih prihoda.– Naziva se i troškom blagostanja ili čistim gubitkom.

4

Višak tereta - Primer

• Potrošač ima fiksni prihod I.• Prihod troši na samo dva proizvoda: ječam i kukuruz.• Cena ječma je Pb po kg, a cena kukuruza Pc po kg.

• Tržište funkcioniše u uslovima savršene konkurencije.• Granični troškovi su konstantni.• Razmotriti sledeće slučajeve:

1. Ne postoje porezi.2. Postoji ad valorem porez na ječam, po stopi od tb.

5

Efekat poreza na budžetsko ograničenje

6

Kol

ičin

a ku

kuru

za

Količina ječma

E1

B1

C1

DF

A

Cb

Ca

Ba

i

Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam

Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam

Nagib=-Pb/Pc

Nagib=-(1+tb)Pb/Pc

Odsečak I/PbOdsečak=I/(1+tb)Pb

Efekat poreza na strukturu potrošnje proizvoda

7

Kol

ičin

a ku

kuru

za

Količina ječma

E1

B1

C1

DF

A

Cb

Ca

B2

E2

iii

G

Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam

Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam

Višak tereta poreza na ječam

8

Kol

ičin

a ku

kuru

za

Količina ječma

E1

B1

C1

DF

A

C2

Ca

B2

E2

iii

G

H

B3

M

I

Poreski prihodi

Ekvivalentna varijacija

N

E3

Paušalni porez

Višak tereta - Zaključci• Ekvivalentna varijacija: promena dohotka koja ima

isti efekat na korisnost kao promena cene nekog proizvoda – služi kao reper za ocenu postojanja i veličine viška

poreskog tereta

• Svaki porez koji menja relativne cene stvara višak tereta.– Neefikasan je, pošto pojedinačnu korisnost smanjuje više

nego što je potrebno za namirivanje poreskih prihoda.

• Paušalni porez ne stvara višak tereta.– Efikasan je, pošto se pojedinačna korisnost smanjuje tačno

za iznos poreskih prihoda. 9

Zašto paušalni porezi nisu u širokoj upotrebi?

• Ako su paušalni porezi efikasni, zašto nisu u širokoj primeni?– Neprivlačni su pre svega iz političkih razloga: siromašni i

bogati bi plaćali iste iznose.– I pored toga oni predstavljaju važan standard sa kojim se

poredi višak tereta drugih vrsta poreza.

10

Da li se višak tereta pri oporezivanju proizvoda može objasniti ekonomijom blagostanja?

• Postoje li neki rezultati ekonomije blagostanja koji bi nam mogli pomoći da shvatimo zašto dolazi do viška tereta?– Uslov za Pareto efikasnost je

– Kako je

gornji uslov je narušen.

11

MRSbc (1 tb )PbPc

MRTbc PbPc

MRSbc MRTbc

Da li porez na dohodak dovodi do viška tereta?

– Razmotrimo situaciju kada pored ječma i kukuruza postoji i treće dobro – dokolica (l). Uslovi za Pareto efikasnost su:

– Proporcionalni porez na dohodak narušiće prva dva uslova, dok paušalni porez neće.

– Primer: MRSlb=(1-t)w/Pb≠MRTlb=w/Pb

12

MRSlb MRTlbMRSlc MRTlcMRSbc MRTbc

Da li je promena tražnje za oporezovanim proizvodom uslov za pojavu viška tereta?

• Ako se tražnja za nekim proizvodom ne menja posle oporezivanja, znači li to da ne postoji ni višak tereta?– Ne. – Oporezivanje će dovesti do promene budžetskog

ograničenja, pa samim tim i do smanjenja potrošnje ostalih (neoporezovanih dobara).

– To će ponovo uticati na promenu relativnih cena i narušiti uslove za Pareto efikasnost.

13

Proizvod sa savršeno neelastičnom tražnjom

14

C3

DF

A

C2

C1

B1 = B2

E2

i

ii

E1

J

B3

R

K

S

Kol

ičin

a ku

kuru

za

Količina ječma

E3

Dohodni efekat i efekat supstitucije

• Dohodni efekat– Promena tražnje za određenim dobrom koja se ostvaruje

isključivo kroz uticaj promene cene na promenu realnog dohotka.

• Efekat supstitucije– Sklonost pojedinca da troši više jednog a manje drugog

dobra, usled relativne promene cena.– Zove se još i kompenzovana reakcija.

15

Kompenzovana kriva tražnje

• Pokazuje kako se tražena količina menja sa promenom cene, pri čemu korisnost ostaje konstantna.

• Zove se još i Hicks-ova kriva tražnje.

16

Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje

17Količina ječma

Cena

ječm

a

a

Db

Sb

q1q2

ih

S’b

Pb

(1 + tb)Pb g f

d

Poreski prihodi

Višak poreskog tereta

Višak tereta = ½ ηPbq1tb2

Formula za višak teretaA = ½ * širina * visina

= ½ * (di) * (fd)

fd = ∆Pb = (1 + tb) * Pb – Pb = tb * Pb

di = ∆q

η = (∆q/∆Pb)(Pb/q)

∆q = η(q/Pb)∆Pb

∆Pb = tb * Pb

∆q = η(q/Pb)*(tbPb) = η * q * tb

di = ∆q

A = ½(di)(fd)

= ½(ηqtb)*(tbPb)

= ½ * η * Pb * q * (tb)2 18

Šta nam govori formula za višak tereta?

• η: Višak tereta je veći kada se porez plaća na dobro sa većom kompenzovanom cenovnom elastičnošću tražnje.– Što je veća distorzija odluke o potrošnji, veći je i višak tereta.

• Pbq1: Višak tereta raste sa početnim rashodima na oporezovano dobro.

• tb2: Višak tereta raste srazmerno kvadratu poreske stope.

– Udvostručenjem poreske stope učetvorostručuje se višak tereta.– Bolje je oporezovati veći broj proizvoda po nižoj stopi, nego manji

broj po višoj.19

Višak tereta = ½ ηPbq1tb2

Primer – Oporezivanje avionskih karata

• Poreska stopa na avionske karte u SAD je 10%.• Cenovna elastičnost tražnje je oko 1.0 [Oum et al. 1992].• Godišnji prihod od prodaje karata je približno 86 mlrd. $ [US

Bureau of the Census, 2006].• Sledi:

η = 1.0Pq = 86 mlrd. $t = 0.1Ukupni poreski prihodi = tPq = 8.6 mlrd. $Višak tereta = ½ ηPqt2 = 430 miliona $ (5% od poreskih prihoda).

20

Postojeće distorzije

• Monopoli, eksterni efekti, ranije uvedeni porezi• Teorija "drugog najboljeg":

U prisustvu postojećih distorzija – Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da povećaju

efikasnost, mogu i da je smanje.– Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da smanje

efikasnost, mogu i da je povećaju.

21

Višestruki porezi i teorija "drugog najboljeg"

22

Galoni džina Galoni ruma

Cen

a dž

ina

po g

alon

u

Cen

a ru

ma

po g

alon

u

Dg Dr

g1

PgDr’

Pr

(1 + tr)Pr

r1r3r2

a

b

c g

h

d

g2

e

f(1 + tg)Pg

Postojeće distorzije• Piguovski porez

– Porez na netržišnu ekonomsku aktivnost koja stvara negativne eksternalije.

– Primer: ekološki porez primorava zagađivača da smanji proizvodnju.

• Hipoteza o dvostrukoj dividendi:– Ako se prihod od nekog pigouvskog poreza koristi za

smanjenje stope poreza na dohodak, tada raste efikasnost na oba tržišta.

• Glavna kritika hipoteze:– Povećanje piguovskog poreza pogoršava postojeće

distorzije na tržištu rada. 23

Diferencijalno oporezivanje inputa

24

0 0’Sati rada u kući

Sati rada na tržištu

H*

w1w1

VMPhome

VMPmkt

(1 – t)VMPmkt

H1

ab

e

cd

w2

(1 – t)w2

Višak tereta = ½ (ΔH)tw2

Zarada

Višak tereta od subvencije

25Usluge stanovanja

Cena

po

jedi

nici

us

luga

sta

nova

nja

m

Dh

Sh’

h2h1

uq

Sh

(1 – s)Ph

Ph

n o

r

Višak tereta

v

Višak tereta poreza na dohodak

26Broj radnih sati

Zara

da p

o sa

tu ra

da

SL

L1L2

a

g(1 – t)w

wf i

h

Višak tereta

d

Višak tereta = ½ εwL1t2

Primer – Oporezivanje zarade

• Neka je poreska stopa na zaradu 40%.• Elastičnost broja časova rada u odnosu na zaradu je 0.2.• Broj radnih sati godišnje je 2000.• Zarada po satu je 20 $.• Sledi:

ε = 0.2wL = 40 000 $t = 0.4Ukupni poreski prihodi = twL = 16 000 $ godišnjeVišak tereta = ½ εwLt2 = 640 $ godišnje (4% od poreskih prihoda)

27