opasne materije kol 1

5/26/2018 Opasne Materije Kol 1

1/21

1.ta su opasne materije?

Opasne materije su materije koje mogu za vreme proizvodnje, prevoza, prerade, skladitenja ilikorienja u tehnolokom procesu da isputaju ili stvaraju: zarazne, nadraujue, zapaljive,eksplozivne, korozivne, zaguljive, toksine ili druge opasne praine, gasove, magle, pare ilivlakna kao i tetna zraenja, u koliinama koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi, materijalnadobra i okolinu, na manjoj ili veoj udaljenosti od objekata u kojima se nalaze. Opasne materije su svematerije koji mogu izazvati OPASNE ili TETNE posledice po oveka i njegovu okolinu prineodgovarajuem postupanju njima, prilikom:

proizvodnje,

pakovanja,

skladitenja,

prevoza,

manipulacije i

uporabe.

2.ta su postrojenja, a ta pogoni saopasnim materijama?Postrojenje podrazumeva celokupan prostor gde su opasne supstance prisutne u jednom ili viepogona, ukljuujui i pripadajuu infrastrukturu.

Pogon sa opasnim materijama podrazumeva tehniku jedinicu unutar postrojenja u kojem se opasnesupstance proizvode, koriste ili skladite. Pogon obuhvata i sve objekte, opremu, cevovode, maine,alate, fabrike koloseke i depoe, istovarna pristanita za postrojenje, skladita ili sline graevine kojesu nune za funkcionisanje postrojenja.

3.Definisati pojam manimulacije i prevoza opasnih materijaManipulacija opasnim materijama podrazumeva sve radnje vezane za njihovo pakovanje, prenoenje,

utovar, istovar, utakanje, pretakanje i istakanje kada se radi o zapaljivim tenostima.Pod prevozom opasnih materija podrazumeva se transport u odgovarajuoj ambalai, drumskim,eleznikim, vodenim ili vazdunim prevoznim sredstvima.

4.Definisati pojam skladitenja opasnih materijaSkladitenje opasnih materija podrazumeva prisutnost odreene koliine opasne supstance usleduskladitenja, odlaganja pod nadzorom ili dranja na zalihama. Skladitenje materija i materijala imafunkciju prikupljanja, uvanja i izdavanja u proizvodnji i prometu. To je tehnoloki proces u kojem sumaterijali u stanju fizikogmirovanja i ekaju vreme da uu u proizvodnju, pakovanje ili potronju.

5.Definisati Klasu 1. opasnih materijaEksplozivne materije su vrste i tene materije koje, pod odreenim spoljanjim uslovima,eksplozivnim hemijskim razlaganjem (izuzetno brzim hemijskim reakcijama) oslobaaju toplotnuenergiju uz pojavu gasovitih produkata pod pritiskom veim od pritiska okoline, usled ega dolazi doirenja gasova (produkata) i tom se prilikom deo osloboene energije pretvara u rad. Iako je svakaeksplozija praena oslobaanjem energije, eksploziju ne karakterie koliina osloboene energije, vebrzina kojom se ova energija oslobaa, tj. koliina energije osloboene u jedinici vremena.

6.Definisati Klase 2. i 3. opasnih materijaKlasa 2. Opasni gasovisu gasovi kojima je kritina temperatura nia od 50C ili im je na 50C, apritisak pare vii od 3 bara. Transportiraju se kao:

komprimovani utenjeni gasovi (kiseonik, vodonik, azot, ugljendioksid, TNG, prirodni gas...),

duboko pothlaeni teni gasovi (kiseonik, argon, azot),


2/21

gasovi rastvoreni pod pritiskom (amonijak u vodi, acetilen u acetonu) i

aerosoli (rasprivai).

Klasa 3.Zapaljive tenostisu tenosti koje na temperaturi 50C imaju pritisak pare ispod 3 bara ikojima se pare u odreenom odnosu sa vazduhom i uz prisustvo izvora paljenja pale.

7. Definisati Klasu 4. opasnih materijaKlasa 4. Zapaljive vrste materije

. Zapaljive vrste materije su one materije koje se, kada su u suvom stanju, lako pale u dodiru splamenom ili iskrom (sumpor, slama, drveni ugalj, stari papir, naftalin, celuloid, nitroceluloza, crveni

fosfor i dr.), ali nisu sklone samopaljenju.

8.Definisati Klasu 5. opasnih materijaKlasa 5. Oksidirajue supstance

Oksidirajue materije su materije koje hemijski reaguju s pojedinim drugim materijama i pri tomemogu da izazvu poar (nitrati u vetakim ubrivima, hlorati, perhlorati, peroksidi alkalnih metala,vodeni rastvor H2O2 idr.).

9.Definisati Klase 7 i 8 opasnih materijaKlasa 7. Radioaktivne supstance

Radioaktivne materije su materije ija specifina aktivnost prelazi 74 bekerela po gramu.

Klasa 8. Korozivne materije

U dodiru s drugim materijama i ivim organizmima izazivaju njihovo oteenje ili unitenje. Dele sena:

vrlo opasneu dodiru s tkivom do 3 minuta izazivaju pojavu nekroze (odumiranja),

opasnepri delovanju na tkivo od 3 do 60 minuta izazivaju razaranje tkiva u roku od 14 dana,

manje opasne razaranje tkiva e se desiti posle 14 dana ako je tkivo bilo izloeno materiji od 60minuta do 4 sata.

10.Definisati Klasu 9. opasnih materijaKlasa 9. Razne opasne materije

Razne opasne materije obuhvataju rastvore i smese navedenih materija koje su tetne isto ili manjenego kada su u koncentrovanom obliku. Tu spadaju i materije koje predstavljaju opasnost za vreme

prevoza, a ne mogu se svrstati u razrede od 1. do 8. (azbest, magnetne materije i sl.). Opasnim

materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije, kao i otpaci, ako imaju

svojstva tih materija.

11.Definisati pojam udesa (nesree) sa opasnim materijamaUdes (nesrea)izazvana opasnim materijama jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja,koji nastaje nekontrolisanim oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija sa stacionarnih imobilnih objekata i ureaja pri proizvodnji, preradi, prometu, upotrebi, prevozu, skladitenju,odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom uvanju, to moe negativno uticati na ljude, materijalnadobra i ivotnu sredinu.

12.ta su pokazatelji nesrea izazvanih opasnim materijama?Pokazatelji nesrea izazvanih opasnim materijama su: poari i eksplozije, pojava veeg broja ljudisa zdravstvenim problemima (munina, povraanje, smetenost, tekoe s disanjem, grevi, upala oiju,crvenilo koe i osip, plikovi) i umrlih, neuobiajen broj mrtvih divljih i domaih ivotinja, ptica, riba i

insekata Udesi mogu biti: prirodnog karaktera, tj. udesi prouzrokovani elementarnim katastrofama(zemljotresi, poplave, erupcija vulkana, ...) i tehniko-tehnoloke katastrofe (havarije na proizvodnim


3/21

sistemima, havarije nastale usled razliitih kvarova, zastoja, neispravnosti sistema, ljudskih greakaitd.).

13. ta su uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama?

Najei mogui uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama u miru su: ljudska greka odnosnopropusti u radu, nestruno rukovanje opasnom materijama, neuvaavanje statikog elektriciteta utehnolokom procesu, kvar na opremi i postrojenju, neodgovarajui prevoz opasne materija,saobraajna nesrea ali i teroristiki napad na objekte.

Najei mogui uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama u ratu su: udari nuklearnim, biolokim ihemijskim orujem.

14.Koji su ulazni putevi opasne materije u organizam oveka?Postoje tri ulazna puta opasne materije u na organizam:

oralnogutanjem,

inhalacijomudisanjem i

absorpcijompteko koe

15.Definisati direktno i indirektno dejstvo opasne materijeDejstvo opasnih materija na oveka moe biti:

direktnoi

indirektno(posredno).

Direktnodelovanjeopasnihmaterija ogleda se u njihovom hemijskom vezivanju za ivi organizamili nekim drugim fiziko-biohemijskim delovanjem pri emu izazivaju znatne funkcionalne promene.

Indirektno dejstvo na oveka ili posredno dejstvo opasnih materija se najee javlja prilikompoara, kao posledica eksplozija, ili kao posledice od zraenja radioaktivnih materija.

16.Definisati posledice koje, svojim dejstvom, prouzrokuju opasne materijePosledicekoje, svojim dejstvom, prouzrokuju opasne materije: akutne i hronine.Akutne posledicenastaju usled kratkorone izloenosti dejstvu opasnih materija (na primer, opekotineprouzrokovane korozivnim materijama, guenje prouzrokovano udisanjem toksinih gasova, iritacijaoiju) i obino su odmah vidljive.

Hronine posledice nastaju pri dugoronoj izloenosti dejstvu slabog intenziteta opasnih materija.Hronine posledice mogu se manifestvovati tek nakon vie godina, teko ih je predvideti i utvrditinjihove uzroke.

17.Dejstvo opasnih materija na ivotnu sredinuBrojne grane ljudske delatnosti, ogroman broj hemijskih supstanci i radioaktivnih izotopa kojidospevaju u prirodu, stvaraju brojne puteve zagaivanja ivotne sredine. ivotna sredina se zagaujeu:

akcidentima i

permanentno.

Permanentno zagaivanje ivotne sredine posledica je svakodnevnog rada industrije, poljoprivredneproiz-vodnje i linog ivota. Teko je pobrojati sve mogue izvore i naine zagaivanja ivotnesredine.

18.Definisati hemijski udesHemijski udes je neoekivan dogaaj u kome dolazi do oslobaanja hemijskih materija, a koji sedeava iznenada i predstavlja opasnost po ljude, materijalna dobra ili ivotnu sredinu.


4/21

19.Definisati nuklearni udesNuklearni udesi podrazumevaju sve pojave iznenadnog i nekontrolisanog oslobaanja i dejstavaizotopa jonizujueg zraenja uz ostale propratne pojave. Pod nuklearnim udesom u miru smatraju sehavarije na nuklearnim reaktorima (nuklearne elektrane, instituti, brodovi, podmornice) i drugim

objektima (vetaki sateliti, kontejneri sa nuklearnim gorivom i radioaktivnim materijalom), usled

ega dolazi do emitovanja radioaktivnog zraenja u spoljnu sredinu ime se ugroava ivot ljudi iivotinja

20.Definisati bioloki udesBioloki udesi podrazumeva masovna oboljenja pod dejstvom mikroorganizama. Iznenadna pojavabolesti izazvana oslobaanjem agensa, naroito endemskog tipa, moe biti shvaena kao prirodnaepidemija. Bioloki agensi, namerno ili nenamerno upotrebljeni, spadaju u tiha i podmukla" oruja,jer su iva materija koja se razmnoava, pa je mogue da se iz zone napada (primarni rejon) biolokiagensi prenesu i raseju na nova podruja

21. Mesta nastanka udesa

Mesta nastanka udesa su:

proizvodna i tehnoloka postrojenja u kojima opasne materije uestvuju uprocesu proizvodnje (40%);

skladita, magacini i objekti u kojima se deponuju ili uvaju opasne materije (25%), i

sredstva transporta kojima se prevoze opasne materije (35%).

U udese (havarije) u stacionarnim objektima svrstavaju se sve havarije u proizvodnim sistemima,

magacinima i rezervoarima, kao i na stacionarnim cevovodima, transpor-tnim trakama i slino, uokviru nekog proizvodnog sistema. Osnovna karakteristika je, da se zna tana lokacija moguehavarije. Jedino je nemogue predvideti vreme kada e doi do havarije.

22.Faze udesaFazeudesa su:

prva faza, vreme pre nastanka udesa i u njoj je potrebno preduzeti sve preventivne mere da bi se

spreio udes,

druga faza, vreme trajanja udesa u kojoj je potrebno obezbediti spasavanje ivota i preduzeti merezatite najugroenijih,

trea faza se odnosi na vreme neposredno nakon udesa kada se prua medicinska pomo u okviruzdravstvene slube i obezbeuje opstanak u nepovoljnim uslovima, dok

etvrtafazapredstavlja vreme posle udesa kada se preduzimaju mere sanacije i otklanjanja posledicaudesa.

23. ZoneugroenostiodudesaZoneugroenostiodudesa su:

-prva zona je zona u kojoj je nastao udes i u kojoj se pruanje prve pomoi ugroenom stanovnitvusvodi na efikasnu primenu zatitnih sredstava;

-druga zona je odreena teritorijom na kojoj e se hemijske materije pojaviti u intervalu od 10 do 30minuta od momenta nastanka udesa, kada dolazi do intenzivnog rasprostiranja toksinih materija.

-trea zona je odreena teritorijom na kojoj e se hemijske materije pojaviti nakon 30 minuta pa svedok se bude oseao njihov uticaj. Ova zona predstavlja definitivnu zonu ugroenosti teritorije nekimhemijskim udesom. U njoj se takoe preduzimaju mere zatite stanovnitva, evakuacija i druge mere i postupci odreene planovima zatite.

24.Fizika svojstvaopasnih materija


5/21

Fizika svojstva:

Granice eksplozivnosti (donja i gornja granica eksplozivnosti)

Temperatura paljenja

Korozivnost

Stanje na atmosferskim uslovimaGustina (zapreminska masa)/relativna gustina

Taka kljuanja

Rastvorljivost

Taka topljenja/zamrzavanja

Parni pritisak

Isparljivost

25.

Parni pritisak

Parni pritisakje sila koja dolazi iz materije koja potiskuje paru u vazduh . Moe se opisati kao fazniprelaz iz vrstog ili tenog u stanje pare. to bre materija isparava, vei je i njegov parni pritisak.Parni pritisak izraava se kPa.

Vie od 5[kPa] smatra se isparljivim.

26.Isparljivost

Isparljivostje pojam koji se odnosi na koliinu materije koji odlazi u vazduh.

Faktori koji utiu na brzinu isparavanja su:

vetar i temperatura,

povrina ivrsta povrine.

Kao jedan od kriterijuma za ocenjivanje isparljivosti neke materije uzima se njegova temperatura

kljuanja, jer to je nia temperatura kljuanja, isparljivost je vea.

27.KoncentracijaKoncentracijaje koliina aktivne materije u posmatranoj drugoj materiji ili nekoj zapremini:

-zapreminska - predstavlja zapreminu rastvorene supstance po jedinici rastvora, (cm3/m3),

-masena - predstavlja masu rastvorene supstance po jedinici zapremine rastvora, (kg/m3),

-molarna -predstavlja broj molova odreene supstance po jedinici zapremine rastvora, (mol/m3).

28.GustinaGustina pokazuje kolika je masa neke materije sadrana u jedinici zapremine, tj. to je ta masa vea,telo je gue. Ona zavisi od temperature, jer se sa promenom temperature menja i zapremina.

Zapreminska masa, odnosno gustina, predstavlja masu supstance po jedinici zapremine:

3m

kg

V

m

Gde je:

3

m

kg - zapreminska masa (ili gustina),


6/21

kgm - masa i

3mV - zapremina koju zauzima supstanca mase m.

= 9981000

3

m

kg

za vodu = 1,29

3

m

kg

za

vazduh

29.Relativna gustinaRelativna gustina je gustina u odnosu na vodu, za tenosti, ili u odnosu na vazduh za gasove:

= 751

3

m

kgza benzin

r= 175,0998751 znai da e materija da pliva po povrini vode

= 0,717

3

m

kgza metan

r= 155,029,1

717,0 znai da e materija da se izdvaja u gornjim delovima prostorija

Materije sa relativnom gustinom pare manjom od 1 dizae se u gornje slojeve vazduha.

Materije sa relativnom gustinom pare veom od 1 padae u donje slojeve vazduha.

Tenosti sa relativnom gustinom manjom od 1 e plutati.

Tenosti sa relativnom gustinom veom od 1 e tonuti.

30. Viskoznost

Viskoznostje unutranji otpor fluida. Viskozitet je rezultat unutranjeg trenja, pa se i meri silom trenjakoja se javlja pri kretanju. Viskozitet zavisi od hemijskog sastava fluida i temperature. Viskozniji

fluidi daju vei otpor pri kretanju. Tenost koja ima ve i viskozitet je manje pokretnija, a ona samanjim viskozitetom je vie pokretna tenost. Tenosti su viskoznije od gasova.

31. Rastvorljivost

Rastvorljivost je osobina materije da se rastvara u drugoj materiji. Pod pojmom rastvorljivost

podrazumeva se najvea koliina materije koja se moe rastvoriti u odreenoj koliini rastvaraa,odnosno koliina rastvorene materije koja je u ravnotei sa vikom nerastvorene materije (zasienrastvor).


7/21

32.TemperaturakljuanjaTemperatura kljuanja je temperatura na kojoj, pod datim uslovima, tenost isparava po celojzapremini.

Taka kljuanja je temperatura na kojoj se napon pare tenosti izjednaava sa spoljanjim pritiskom.Naime, tenost je uvek u ravnotei sa svojom gasnom fazom (parom), dakle, tenost uvek isparava, alina taki kljuanja do isparavanja dolazi iz cele zapremine.

33.Temperaturatopljenja / ovravanja

Temperaturatopljenjaje temperatura pri kojoj materija iz vrstog agregatnog stanja prelazi u teno,tj. temperaturni nivo kada se vrsta i tena faza nalaze u ravnotei.

Temperatura ovravanja (mrnjenja) je temperatura pri kojoj neka supstanca prelazi iz tenogagregatnog stanja u vrsto stanje.

34.Temperatura tinjanjaTemperatura tinjanjaje temeratura na kojoj dolazi do sagorevanja bez pojave plamena, ona je bliskataki paljenja. Temperatura tinjanja je najnia temperatura na porini zagrejane podloge pri kojojdolazi do paljenja 5 mm debelog sloja nataloene praine.

35.Temperatura paljenjaTemperatura paljenjazapaljive materije predstavlja najniu temperaturu na kojoj se ta materija, uobliku gasa, pare, magle ili praine, pomeanih sa vazduhom (oksidatorom), moe zapaliti uz pomoodgovarajueg spoljanjeg izvora.

36.Temperatura paljenja tenog gorivaTemperatura paljenjatenog goriva (plamite), je ona temperatura tenog goriva pri kojoj se iznadpovrine tenog goriva obrazuje dovoljna koliina parne faze tako da se nakon njenog paljenja isagorevanja nastavi proces sagorevanja tenog goriva.

Ukoliko se pri zagrevanju neke vrste ili tene materije do temperature kljuanja ili termikograzlaganja ne postigne temperatura paljenja ta materija se ne smatra zapaljivom.

37.Temperatura bljeskaTemperatura bljeska (zapaljivosti)je najnia temperatura materije na kojoj se iznad njene povrineobrazuju gasne ili parno-vazdune smee sposobne da bljesnu pri postojanju odgovarajueg izvorapaljenja. Pri tome ne dolazi do ustaljenog procesa sagorevanja materije.

38.

Temperaturasamopaljenja

Temperaturasamopaljenjaje najnia temperatura do koje je potrebno zagrejati zapaljivu materiju dabi se ona u daljem procesu samooksidacije zagrejala i zapalila bez spoljanjeg izvora paljenja.Samozagrevanje materije mogue je samo onda kada je koliina osloboene toplote u procesuoksidacije vea od toplote koja se predaje okolnoj sredini. Vremenski interval koji je potreban da bidolo do samozagrevanja i paljenja materije oznaava se kao period indukcije.

39.Granicezapaljivosti(eksplozivnosti)Proces sagorevanja u homogenim smeama zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti i zapaljivihpraina sa vazduhom ili kiseonikom mogu je samo u odreenim granicama koncentracije njihovogsastava. Pomenute granice se oznaavaju kao koncentracione granice zapaljivosti (eksplozivnosti).

Donja granica eksplozivnosti DGE je najmanja koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle uvazduhu, kod koje postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.


8/21

Gornja granica eksplozivnosti - GGE je najvea koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle uvazduhu kod koje jo uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.

Interval zapaljivosti je interval izmeu donje i gornje granice zapaljivosti.

40. Definisati vrednost NOAEL

NOAEL (No observable adverse effect level)- maksimalna koncentracija pri kojoj se ne primeujunikakvi toksini efekti, bezbedna koncentracija;

41.Definisati vrednost LOAELOAEL(Lowest observable adverse effect level)- minimalna koncentracija pri kojoj se zapaaju prvineeljeni efekti;

42.Definisati vrednost LC 50LC 50 (Lethal concentracions) - koncentracija koja dovodi do smrti 50% pacova pri izlaganju u

vremenskom periodu od 4 h, koncentracija akutne otrovnosti;

43.Definisati vrednost ALCALC(Approximate lethal concentracions) - smrtonosna koncentracija pri izlaganju od 15 min.;44.Definisati vrednost ILDHILDH(Immediately Dangerous and Health)momentalna opasnost po ivot

45.Definisati vrednost MDKMDKMaksimalno dozvoljena koncentracija (radnogprostora i ivotnog prostora).

46.Smrtonosna dozaSmrtonosna doza (letalna doza oznaava se kao LD ili DL) je jedna od metoda objektivnogoznaavanja toksinosti materije. Vrednost LD oznaava dozu supstance, iji unos u organizam,izaziva smrt odreenogprocenta odreene vrste ivotinja.

47. ta je radijacija?Radijacija je energija koja dolazi iz izvora i putuje kroz neku materiju ili prostor. Radijacija moebiti:

Nejonizirajua ili jonizirajua

Prirodna i vetaka

Nije svaka radijacija tetna.

estino jonizujue zraenje

alfa zraenje

beta zraenje

Elektromagnetsko (fotonsko) zraenje

X (rendgensko) zraenje

(gama) zraenje

X-zraenje nastaje kao posledica ubrzanog kretanja elektrona pri njihovim kvantnimskokovima sa jedne na drugu orbitalnu putanju, pri emu se oslobaa kvant energije.

Alfa, beta i gama zraenja nastaju pri radioaktivnom raspadu atoma pojedinih elemenata iizotopa.


9/21

48.ta su oksidaciona svojstva?Oksidaciona supstanca, je ona koja prima elektrone od druge supstance tokom hemijske reakcije.

S obzirom da je kiseonik najee oksidaciono sredstvo, pod oksidacionim supstancama sepodrazumevaju supstance koje daju kiseonik drugoj supstanci kao, na primer to kalijumnitrat ubarutu, daje kiseonik drvenom uglju i sumporu, pri emu dolazi do eksplozivnog sagorevanja.

Oksidacione supstance se esto koriste za ubrzavanje procesa sagorevanja u pirotehnici i kodtermitskih smea.

49.ta je korozivnost?Korozivnost se definie kao potencijal supstance da nanese tetu tkivima ili metalima.

U korozivne materije ubrajamo kiseline i baze.

ako je pH izmeu 0 i 6,9 upitanju su kiseline.

a ako je pH izmeu 7,1 i 11 re je o bazama.

Ugljovodonici (goriva) nisu korozivni.

50. ta sadri procena rizika?Procena rizika treba da sadri sledee celine:

identifikaciju izvora opasnosti od udesa postrojenja sa opasnim materijama,

analizu posledica hemijskog udesa postrojenja sa opasnim materijama,

procenu hemijskog rizika na ivotnu sredinu i

predlog osnovnih mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes.

51. ta je cilj procene rizika?

Cilj procene rizika je da se:

uradi procena stepena ugroenosti ljudi, objekta i okoline od opasnih materija sa merama zatite ljudi,objekata i okoline,

u skladu sa procenom definie postupanje i angaovanje ljudi i sredstava u sluaju udesa i

saini kratko uputstvo za postupanje u sluaju udesa.

52.Definisati pojam rizikaRizik je mogunost nastajanja okolnosti sa neeljenim dogaajem, koji u sluaju ostvarivanja mogubitno da narue ili ugroze ljudske ivote, materijalna dobra i funkcionisanje ekosistema.

Rizik u optem smislu obuhvata i neizvesnost i rezultat neizvesnosti. Mera rizika u praksi moe bitirazliita. Nekada je ona jednaka verovatnoi nezadovoljavajuih izlaza, anekadaserizik meri moguimfinansijskim gubitkom. To su razlozi za razvoj analize rizika kao inenjersko-ekonomske discipline,koja nastoji da razvije i standardizuje pristupe tretiranju rizika.

Kvantitativnoj analizi rizika prethodi precizna definicija mogueg neeljenog dogaaja Q (T) ije bideavanje izazvalo gubitak. Analiza poiva na sledeoj osnovnoj definiciji faktora rizika ili izlaganjeriziku:

R = Q (T) x L (T)

gde je:

Rizlaganje riziku,

L (T)gubitak ako se desi neeljeni dogaaj i

Q (T) - mogunost neeljenog dogaaja.

53.ta podrazumeva sistemska analiza rizika?


10/21

Sistemska analiza rizika podrazumeva:

Analiza opasnosti od udesa,

Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i

Otklanjanje posledica.

53.Udesni rizikUdesni rizikpodrazumeva iznenadno odstupanje funkcionisanja tehnolokih sistema od normalnogreima. Pri tome, nastaje oslobaanje energije i emisija materija, koje dovode do ugroavanjaodreenog ekosistema, ili ak i do nepovratnih promena prirodnih procesa u ivotnoj sredini. Popravilu, posledice ovog vida delovanja rizika imaju lokalni karakter, mada u nekim sluajevima mogubiti od regionalnog ili globalnog karaktera

54.Kumulativni rizikKumulativni rizik, ima iste posledice, s tim to one mogu dovesti do loka lnog, regionalnog iglobalnog efekta (promena klime, troenje ozona i sl.). Posledice se javljaju kao rezultat akumuliranjaniza procesa ili materija (ugljen-dioksida, azotovih oksida, freona, ugljovodonika i sl.), u ivotnojsredini pri normalnom funkcionisanju tehnolokih sistema.

55.ta ini prvu fazu, fazu identifikacije opasnosti?Prvu fazu, fazu identifikacije opasnosti ine:

priprema,

sakupljanje podataka,

identifikacija i

primena identifikacije.

56.ta ini drugu fazu, fazu analizu posledica?Ova faza sadri:pripremu,

prikaz mogueg razvoja dogaaja prema scenariju,

modeliranje efekata,

analiza povredivosti i

proraun udaljenosti karakteristinih koncentracija, koji se obino vri pomou programskih paketaARCHIE, CAMEO i ALOHA.

57.ta ini treu fazu, fazu procene rizika?Procena verovatnoe nastanka udesa

Procena moguih posledica

Ocena rizika

58.Ocena rizikaRizikdadoedoudesaje:

zanemarljiv,

mali,

srednji,

veliki i

veoma veliki.


11/21

59.Cilj plana zatite od udesaCilj plana zatite od udesa je da se njime definie saeta i pregledana osnova po kojoj se u svimsituacijama pri nastanku tehniko-tehnolokih poremeaja moe organizovano pristupiti gaenju,saniranju eksplozije i hemijskih akcidenata i, ako treba, evakuaciji koristei sva raspoloiva sredstva:radnike, tehniku opremu, postojee ureaje i tehniku.

60.Svrha plana zatite od udesaSvrha plana je da se ostvari:Maksimalna zatita radnika;

Sto je mogu manji gubitak u proizvodnji, oteenja postrojenja i materijalnih teta zbog oteenjaprocesne opreme i prekida rad;

Izolacija ugroenog prostora i otklanjanje uticaja na susedne objekte i radne procese.

61.Postupak informisnja o udesuTelefonski brojevi kojima treba raspolagati

U portirnici, kljunim mestima u proizvodnji, kod poslovoe i teh. direktora za potrebe komunikacijeFabrike i vanih slubi u cilju dojave havarija moraju biti istaknuti brojevi:

Sluba 112

Vatrogasci 93

Hitna pomo 94

Dom zdravlja

Policija 92.

Brojevi telefona mora da se nalaze na zidu radnih prostora.

Informacija o udesu, mora da bude kratka i jasna i da sadri podatke:

O mestu i vremenu udesa;

Vrsti opasnih materija koje su prisutne;

Proceni toka udesa;

Proceni rizika po okolinu i

Druge znaajne podatke.

62.Ophoenje s medijimaInformacije za javnost dati to je mogue bre.

Javnosti se ne sme uskratiti informacija.

U ovakvim sluajevima informacije za tampu mogu dati samo sledei radnici:direktor fabrike ili njegov zamenik (tehniki direktor) i

radnik zaduen zarad s javnou.

Ostali radnici ne smeju davati nikakva obavetavanja u vezi sa ekscesnim dogaajem.

63.Ophoenje sa slubenim organimaDravno tuilatvo, policija i neki drugi dravni ograni (npr. privredna inspekcija, organi vlasti zazatitu okoline i strukovna udruenja) uz odreene uslove imaju pravo i bez odobrenje rukovodstvapreduzee da uu u krug preduzea.

Nakon toga se obavetava rukovodioc zaduen za krizne sluajeve da je doao slubenik istraitelj i

obavetava se pravnik preduzea.


12/21

Nikakve izjave o kriznom sluaju ne treba da daju radnici koji nisu ovlaena lica za davanjeinformacija.

64.PostupakzatitestanovnitvaObavezno izolovati prostor tj. ugroenu zonu na kojoj je dolo do isticanja ili prosipanja opasnematerije u radijusu od procenom rizika izraunatog radijusa u metrima.

Skloniti nepotrebno ljudstvo iz Ugroene zone.

Postaviti se uz vetar.

Odluiti o uvoenju vanrednog stanja za okolno stanovnitvo.

Uvoenje vanrednog stanja za okolno stanovnitvo se vri emitovanjem:

Znaka za uzbunu

Znaka za evakuaciju i

Obavetenjem radnika.

65.EvakuacijaZnak za evakuaciju daje se samo u sluaju vanrednih opasnosti; koordinator za evakuaciju nareujeaktiviranje signala ili evakuaciju na osnovu procene opasnosti i samo ako koordinator za evakuaciju

nije prisutan tada svaki radnik moe dati znak sa evakuaciju a nakon procene da je opasnost velika.

Zborno evakuacijsko mesto je obino portirnica ako je dovoljno udaljena od tehnolokog procesa.Radnici se kreu evakuacionim putevima, jer su najbri, najsigurniji i najkrai prema mestuevakuacije. Koordinator za evakuaciju brine o panici i spreava je. Radnici ostaju na zbornomevakuacijskom mestu sve dok se ne izvri evidencija prisutnih. Evidenciju vri voa evakuacije.

66.PrvapomoZatrovanog odmah ukloniti iz kontaminirane zone. Pozvati odmah lekara. Ukoliko je dolo do udisanja

isparenja, zatrovanu osobu utopliti i ostaviti u miru, a u sluaju prestanka disanja, primeniti vetakodisanje. Ukoliko je osoba bila due izloenadejstvu toksinih gasova, odstraniti kontaminiranu odeu,dok je osoba pod mlazom vode. Kou isprati vodom, a oi isprati 10 15 min. vodom pod blagimmlazom, priemuonekapke otvoriti palcem i kaiprstom.

Ukoliko je potreban transport, zatrovanog staviti u boni leei poloaj.

67.Na kojim informacijama i injenicama se zasniva odgovor na udes?Rukovodilac odgovora na udes sagledava situaciju i prikuplja potrebne informacije, a pre svega:

Veliinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se odreuje, pre svega, veliinom udesa, vrstommaterijala koji istie ili gori, konstrukcijom objekta i slino.

Gde gori, ta gori i kako gori?

Da li su ljudi ugroeni?

Da li postoje posebne opasnosti po uesnike spaavanja?

Da li postoji opasnost od proirenja poara ili hemijskog udesa?

Da li postoji opasnost od ruenja objekata?

Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, bioloka i sl.)?

Kakvi su putevi za intervenciju.


13/21

68. Prvi odgovor

Prvi odgovar ine koraci koji se odmah preduzimaju da bi se:

spasili ivoti ljudi;

sauvao dokazni materijal i

zatitila imovina.U prvom odgovoru esto postoji lini i organizacioni rizik. Posledice eventualnog neuspeha su velike.Vreme za delovanje je esto kratko i ogranieno. Izvetavanje je esto nekompletno i protivreno.Lina bezbednost i bezbednost ostalih je najvanija.

69.Opasna zona i kontrolne zone opasnostiU incidentu koji ukljuuje opasne materijale ove zone se zovu vrue, tople i hladne zone.

Unutranjideo vruezone je poznat kao Trenutno opasna po ivoti zdravlje ili smrtonosna zona.

Hladna zona je zona gde je postavljen komandni garnizon za incident. Pomone funkcije koje nisupotrebne u vruoj zoni postavljene su ovde, kao to su:

medicinske,

rehabilitacione i

veze.

70.SklonitaSklonita na poloaju niz vetar otporna su na isparenja. Vrata i prozori treba da su zatvoreni. Sistemiza grejanje i hlaenje iskljueni.

71.Zatitna oprema, vrsteZatitna opremamoe da bude:

respiratorna zatita,

hemijska zatita,

toplotna zatita i

specijalizovana zatita.

72.Ogranienja opreme za linu zatitustres od toplote,

ograniena mobilnost,

ograniena vidljivost,

teka komunikacija i

ograniena okretnost.73.Respiratorna zatitaRespiratorna zatita predstavlja najvaniji pojedinani deo hemijske zatite onih koji interveniu .Razlikujemo:

samostalan disajni aparat (takoe ga nazivaju disajnim aparatom, nudi najbolju respiratornu zatitu,ograniene zalihe vazduha, pitanje teine),

respirator za dovod vazduha (maska je povezana sa crevom, lagan, jednostavan za upotrebu, zahteva

bocu za isputanje, ima ogranienje od 91 metra duine creva),

respirator za preiavanje vazduha (jednostavan za upotrebu, lagan, filtrira poznate kontaminirajue

materije, zahteva od 19,5% do 23,5 % kiseonika),


14/21

respirator za preiavanje vazduha na struju (jednostavan za upotrebu, u masku se dovodi hladanfiltriran vazduh, zahteva 19,5-23,5% kiseonika, baterijsko napajanje).

Filteri mogu da budu:

filteri su napravljeni za razliite hemikalije i porodice hemikalija,

filteri imaju rok trajanja,filteri su za jednokratnu upotrebu,

zahtevaju kontrolu vazduha i procenu rizika i

nisu za situacije koje ukljuuju mogunost poara.

74.Hemijska zatitna odeaHemijska zatitna odea je napravljena od tkanine koja prua otpor na hemikalije. Nijedno hemijskoodelo ne prua zatitu protiv svih hemikalija. Veina hemijskih odela prua slabu ili nikakvu zatituprotiv toplote i plamena

Vrste hemijske zatitne odee:

Zatita od prskanja tenosti - Koriste se samo kada postoji opasnost od tene faze opasne materijeodnosno kada se:

isparenja ili gasovi ne smatraju toksinim za apsorpciju preko koe,

isparenja ili gasovi nee ostaviti posledice na koii

nije za zapaljive atmosfere;

Zatita od hemijskih isparenja

za toksine materijale koji se apsorbuju preko koe,

za materijale koji oteuju kou i

nije nepropustljiva za tenost.

75.Nedostaci opreme za hemijsku zatitu:proputanje, hemikalija prolazi na molekularnom nivou i ako nema spoljnih oteenja odela,prodor kroz rajsferluse, ostale prirodne otvore i

usled fizikog oteenja odela.

76.DekontaminacijaDekontaminacija moe biti:

dekontaminacija za vanredne situacije,

tehnika,

za dokazni materijal,masovna i

dekontaminacija zatvorenika.

77.Nivo dekontaminacijeNivo dekontaminacije zavisi od:

vremena, duine kontakta,

koncentracije,

temperature i

agregatnog stanja opasne materije

Plan za dekontaminaciju je uvek potreban. Kontaminirajua materija odreuje vrstu dekontaminacije.Opasnije kontaminirajue materije zahtevaju detaljniju dekontaminaciju


15/21

78.Dekontaminacijaprincipi

tok od prljavog ka istom kraju, princip pranja automobila,

koristiti procese sa vie koraka,

koristiti vie od jedne stanice i

sapun i voda su najbolji.79.CAS registarski brojCAS registarskibroj je jedinstven numeriki identifikator hemijskih jedinjenja. U literaturi naengleskom moe stajati CAS nambers, Chemical Abstracts Service(odatle i potie skraenica CAS),kao deo Amerikog hemijskog drutva (American Chemical Society), dodeljuje ove numerikeidentifikatore svakom jedinjenju koje je objavljeno u literaturi.

80.EINECS broj(European Inventory of Existing Comercial Chemical Substances)

Od 1981. u zemljama EU je na snazi EINECS (European Inventory of existing Commercial

Substances), koji nalae obvezu izrade dosijea o komercijanim opasnim materijama sa podacima ofizikim, hemijskim i bolokim svojstvima opasnih materija, proceni rizika, preporukama o sigurnostikorienja i predlog njihove klasifikacije i obiljeavanja.

81.ELINCSbroj

(EU) (The European List of Notified Chemical Substances), Evropska lista hemijskih materija

ELINCS znai popis novih materija prema postojeim propisima o usklaivanju zakona i propisa kojise odnose na razvrstavanje, pakovanje i oznaavanje opasnih materija. Trenutno postoji oko 1500pojedinanih hemikalija koje su od 1981. navedene na takozvanoj ELINCS listi, ukljuujui pregledsvih informacija o njihovoj klasifikaciji i proceni opasnosti/rizika.

82.REACH broj(Registartion, Evaluation, Authorisation of Chemicals, integrisani sistem za registraciju,

evaluaciju i autorizaciju hemikalija), novi propis koji je donela Evropska komisija u vezi sa

hemijskim supstancama i njihovim bezbednim korienjem (EC 1907/2006). Cilj donoenja jepoboljanje zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine kroz bolju identifikaciju karakteristika hemijskihsupstanci. Obavezno testiranje se proiruje, ne samo na hemikalije uvedene od 1981. godine ve i nasve one koje se trenutno koriste (oko 30.000 supstanci).

83.UNbroj (UjedinjeneNacije) brojUveden radi identifikacije opasne materije prilikom transporta. Utvrivanje UN broja je vano jer jenjime opasna materija u potpunosti definisana, a to znai da su za tu materiju poznati: zvanini naziv,

klasa, klasifikacioni kod, ambalana grupa, broj listice opasnosti, posebni propisi, granine koliine,uputstva za ambalau i pakovanje, uputstvo za meovito pakovanje, kakvo se vozilo koristi, itd.

84.Oznaavanje opasnih materija na bazi NFPA standardaOznake kojima se predstavljaju kategorija i stepen opasnosti materija zahvaenih poarom temelje sena NFPA Standardu M 704 (National Fire Protection Agency). Uz neke manje modifikacije te su

oznake prihvaene i u naojzemlji, standardom SRPS Z.C0.012.

Prema ovoj klasifikaciji opasnosti su svrstane u tri kategorije:

opasnost po zdravlje,

opasnost od poara i

opasnost od reaktivnosti.


16/21

Svaka od tri navedene kategorije opasnosti deli se na pet nivoa opasnosti koji se oznaavaju brojevimaod 0 do 4 (0, 1, 2, 3 i 4). Nivo 0 oznaava da praktino ne postoji opasnost, a nivo4 predstavlja najveuopasnost.

85.Znaci opasnosti T+ i TZnakom za vrlo jaku otrovnost (T+) i simbolom oznauju se jaki otrovi. Pored znaka stavlja se natpis"vrlo jak otrov".

Znakom za otrovnost (T) i simbolom oznauju se otrovi.Pored znaka stavlja se natpis "otrov".

86.Znaci opasnosti Xn+ i XiZnakom za tetnost (Xn) i simbolom oznauju se tetne materije.Pored znaka stavlja se natpis"tetno". Znakom za nadraujue delovanje (Xi) i simbolom oznauju se otrovi koji trenutnim,produenim ili ponovljenim dodirom s koom ili sluzokoom izazivaju upale.Pored znaka stavlja senatpis "nadraujue".

87.Znaci opasnosti E i OZnakom za eksplozivnost (E) i simbolom oznauju se materije koji pod utjecajem plamena ili drugihtoplotnih izvora eksplodiraju, ili kod kojih postoji opasnost od eksplozije zbog udarca, pritiska, trenja

ili hemijske reakcije.Pored znaka stavlja se natpis "eksplozivno".

Znakom za oksidirajue delovanje (O) i simbolom oznauju se materije koji u dodiru s drugom dajujaku egzotermnu reakciju (oslobaanje toplote) ili pri tome nastajudruge promene koje poveavajustepen opasnosti. Pored znaka stavlja se natpis "oksidirajue"

88.Znaci opasnosti F+, F i NZnakom za vrlo laku zapaljivost (F+) i simbolom oznauju se materije koji se pod normalnimpritiskom (1013 mbara) i na normalnoj temperaturi (20C) mogu zapaliti i gasovi koji su zapaljivi u

dodiru sa vazduhom. Pored znaka stavlja se natpis "vrlo lako zapaljivo".

Znakom za laku zapaljivost (F) i simbolom oznauju se materije koji se lako zapale u dodiru s izvorompaljenja. Simbol je grafiki prikaz otvorenog plamena, crne boje na narandastoj podlozi. Pored znakastavlja se natpis "lako zapaljivo

Znakom opasnosti za okolinu (N) i simbolom oznauju se materije koji su opasne za biljke i ivotinje,organizme u tlu, pele, ozonski omota i dr. Pored znaka stavlja se natpis "opasno za okolinu"

89.Oznake upozorenja i obavetenjaOznake upozorenja se odnose na vrstu rizika koji postoje ili mogu nastati u prometu i pri rukovanju

opasnim materijama. Oznake obavetenja se odnose na mere kojese moraju primeniti u prometu i prirukovanju sa opasnim materijama. Oznake upozorenja i obavetenja se stavljaju na ambalau, anjihovo znaenje upisuje se u uputstvo za upotrebu opasne materije, koje se prilae uz svakopakovanje. Znaenje najvanijih oznaka upozorenja i obavetenja upisuje se, po potrebi i pored oznakaopasnosti.

90. Listica opasnosti za klasu 1.

Eksplozivne supstance i predmeti koriste se za izvoenje eksplozija i pirotehnikih efekata.

Podgrupa 1.1. Eksplozivi, opasnost od velike eksplozije

Podgrupa 1.2. Eksplozivi, opasnost od projektila

Podgrupa 1.3. Eksplozivi, opasnost od poara

Podgrupa 1.4. Eksplozivi, mala opasnost od eksplozije

Podgrupa 1.5. Eksplozivi, veoma stabilni eksplozivi ali postoji rizik od eksplozijePodgrupa 1.6. Izuzetno stabilni eksplozivi


17/21

91.Listica opasnosti za klasu 2.Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tenom stanju ili rastvoreni pod pritiskom

Podgrupa 2.1. Zapaljivi gasovi

Podgrupa 2.2. Nezapaljivi i netoksini gasovi

Podgrupa 2.3. Toksini gasovi

92.Listica opasnosti za klasu 3.Klasa 3. Zapaljive tenosti

93.Listica opasnosti za klasu 4.Klasa 4. Zapaljive vrste materije

Podgrupa 4.1. Zapaljive vrste materije

Podgrupa 4.2. Samozapaljive materije

Podgrupa 4.3. Supstance koje su opasne kada dou u dodir sa vodom

94.Listica opasnosti za klasu 5.Klasa 5. Oksidirajue supstance (oksidanti, oksidansi)

Podgrupa 5.1. Oksidirajue supstance

Podgrupa 5.2. Organski peroksi


18/21

95.Listica opasnosti za klasu 6.Klasa 6. Otrovne (toksine) i infektivne supstance

Podgrupa 6.1. Otrovne supstance

Podgrupa 6.2. Zarazne supstance

96.Klasa 7. Radioaktivne supstance7A, 7B, 7C i 7D radioaktivne materije sa rizikom od unosa u organizam i spoljanje radijacije

7E Fisioni materijal, rizik od lanane nuklearne reakcije

97.Listice opasnosti za klasu 8 i 9Klasa 8. Korozivne supstance i Klasa 9. Meovite opasne supstance

98.Kemlerov kodPrva cifra predstavlja glavnu (osnovnu) opasnost:

2 - sabijen gas, 3 - zapaljive tenosti, 4 - zapaljive vrste materije 5 - oksidirajue materije ili organski peroksidi,


19/21

6 - otrovne materije, 8 - nagrizajue (korozivne) materije, 9 - ostale opasne materije

Druga i trea cifra predstavljaju dodatne opasnosti i imaju sledee znaenje:

0 - nema dodatnih opasnosti, tj.osnovna opasnost nije pojaana 1 - opasnost od eksplozije, 2 - oslobaanje gasova zbog pritiska ili hemijske reakcije (naee izazvana vodom ili

vlagom),

3 - zapaljivost tenosti (para) ili gasova, 4 - zapaljive vrste materije 5 - oksidirajue delovanje, 6 - otrovnost, 8 - korozivnost, 9 - opasnost od spontane energine reakcije. Slovo X u gornjem delu tableOpasnost od burne reakcije sa vodom

99. Proizvodnja opasnih materija

Proizvodnja opasnih materija je:

izrada,

dorada,

prerada,

oblikovanje,

punjenje,pretakanje,

meanje opasnih materija u meuproizvode i konane proizvode, uz hemijske, fizike ili biolokeprocese i postupke, te prenos i meuskladitenje unutar proizvodne lokacije.

100.Pakovanje i ambalaaPakovanje opasnih materija zavisi od agregatnog stanja i od klase, odnosno grupe kojoj materija

pripada.

Funkcija ambalae:

zatitna,

skladino-transportna,

prodajna i

upotrebna.

101.Skladitenje opasnih materijaSkladita treba graditi na mestima sa povoljnom konfiguracijom terena (koja nisu podlona poplavamai na kojima ne postoji mogunost zagaivanja voda), klimatskim uslovima (u pogledu rue vetrova,temperaturnih promena, direkte suneve svetlosti itd.).

Objekti, odnosno prostorije namenjene skladitenju opasnih materija moraju biti izgraene u skladu sanamenom. Zidovi moraju biti izgraeni od materijala zadovoljavajue otpornosti na dejstvo poara.

Pod u skladitima mora biti gladak, lako periv i otporan na dejstvo opasnih materija koje se na laze unjima. Na ulazu u skladita u kojima se opasne materije skladite prag mora biti izveden u visini


20/21

najmanje 5 cm tako da se mogu zadrati prolivene ili prosute opasne materije. U prostorijama u kojimase nalaze opasne materije na podu ne sme biti direktnog odvoda u kanalizaciju. Ako su odvodi

neophodni oni povezuju nepropusnim kolektorom do jame za obradu otpadnih voda.

102.Zatvorena skladitaZatvorena skladita mogu biti:

skladita u posebno izgraenom objektu;

skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene.

Prema vrstama opasnih materija, skladita se dele na:

specijalna skladita za opasne materije

skladita za opasne tenosti

skladita za hemikalije

skladita za gasove.

Gasovi i opasne tenosti se skladite u hermetiki zatvorenim rezervoarima.

103.RezervoariRezervoari namenjeni skladitenju opasnih gasova i tenosti mogu biti:podzemni,

nadzemni ili

sa plivajuim krovom.

Podzemni rezervoari moraju imati posebnu zatitnu izolaciju. Nadzemni rezervoari moraju imatitankvanu (prihvatni bazen) inadstrenicu.

104.Prevoz opasnih materijaDrumski saobraaj

elezniki saobraaj

Vazduni saobraaj

Vodeni: morski i reni

105.Prevoz opasnih materija, dokumentacijaPrilikom transporta opasnih materija u vozilu se moraju nalaziti sledei dokumenti:

sertifikat za vozaa,

sertifikat za vozilo,

isprava o prevozu,

uputstvo o posebnim merama bezbednosti,

odobrenje za prevoz i

potvrda o osiguranju robe.

106.Zatvorena skladista.

Zatvorena skladita mogu biti:

skladita u posebno izgraenom objektu;

skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene.

Prema vrstama opasnih materija, skladita se dele na:

specijalna skladita za opasne materije

skladita za opasne tenosti


21/21

skladita za hemikalije

skladita za gasove.

Gasovi i opasne tenosti se skladite u hermetiki zatvorenim rezervoarima.

107.Rezervoari.

Rezervoari namenjeni skladitenju opasnih gasova i tenosti mogu biti:podzemni,

nadzemni ili

sa plivajuim krovom.

Podzemni rezervoari moraju imati posebnu zatitnu izolaciju. Nadzemni rezervoari moraju imatitankvanu (prihvatni bazen) I nadstrenicu.

108.Prevoz opasnih materija.

Drumski saobraaj

elezniki saobraaj

Vazduni saobraaj

Vodeni: morski i reni.

109.Prevoz opasnih materija,dokumentacija.

Prilikom transporta opasnih materija u vozilu se moraju nalaziti sledei dokumenti:

sertifikat za vozaa,

sertifikat za vozilo,

isprava o prevozu,

uputstvo o posebnim merama bezbednosti,

odobrenje za prevoz ipotvrda o osiguranju robe.

opasne materije kol 1

Documents