- Dugo se mislilo da je brzina svetlosti - Dugo se mislilo da je brzina svetlosti beskonačno velika.beskonačno velika.

- Pokušaji da se izmeri brzina svetlosti,bili su - Pokušaji da se izmeri brzina svetlosti,bili su neuspešni.neuspešni.

- Brzina svetlosti je velika i na Zemlji ne postoje - Brzina svetlosti je velika i na Zemlji ne postoje dovoljno velika rastojanja pomoću kojih bi dovoljno velika rastojanja pomoću kojih bi moglo da se registruje prostiranje svetlosti. moglo da se registruje prostiranje svetlosti.

- Olaf Remer - danski astronom – 1675. - Olaf Remer - danski astronom – 1675. godine posmatrao je pomračenje godine posmatrao je pomračenje jednog Jupiterovog meseca.jednog Jupiterovog meseca.

- Ulazak meseca u senku Jupitera nije u - Ulazak meseca u senku Jupitera nije u istom vremenskom intervalu.istom vremenskom intervalu.

- Uporedio vremenske intervale – kasni - Uporedio vremenske intervale – kasni 1.000 sekundi1.000 sekundi

- Razlog kašnjenja – nije usporenje - Razlog kašnjenja – nije usporenje Jupiterovog meseca,već zato što Jupiterovog meseca,već zato što svetlosni zrak prelazi mnogo veću put svetlosni zrak prelazi mnogo veću put (prečnik Zemljine putanje oko Sunca)(prečnik Zemljine putanje oko Sunca)

Svetlost se najbrže prostire u vakuumu.

- Brzina svetlosti je najveća poznata - Brzina svetlosti je najveća poznata brzina u prirodi. brzina u prirodi.

- Brzina svetlosti u vazduhu je približna - Brzina svetlosti u vazduhu je približna brzini svetlosti u vakuumu,dok je u brzini svetlosti u vakuumu,dok je u drugim sredinama znatno manja.drugim sredinama znatno manja.

- Što je u nekoj - Što je u nekoj sredini brzina svetlosti manjasredini brzina svetlosti manjata sredina je optički gušća.ta sredina je optički gušća.

- - Brzina zvuka u vazduhu je za oko 9·10Brzina zvuka u vazduhu je za oko 9·1055 puta puta manja od brzine svetlosti. manja od brzine svetlosti.

- - Zbog toga je daleko lakše uočavanje, Zbog toga je daleko lakše uočavanje, praćenje i merenje određenih pojava kod praćenje i merenje određenih pojava kod zvuka nego kod svetlosti. zvuka nego kod svetlosti.

- I zato- I zato, da bi se lakše i bolje razumele izvesne , da bi se lakše i bolje razumele izvesne pojave vezane za svetlost, koje tretira pojave vezane za svetlost, koje tretira Specijalna teorija relativnosti, dobro je da Specijalna teorija relativnosti, dobro je da pre pristupanja analizi ove teorije pre pristupanja analizi ove teorije razmotrimo prostiranje zvuka u vazduhu i da razmotrimo prostiranje zvuka u vazduhu i da izvršimo upoređenje sa prostiranjem izvršimo upoređenje sa prostiranjem svetlosti u vakuumusvetlosti u vakuumu..

- - Danski astronom Olaf Remer je 1675. godine Danski astronom Olaf Remer je 1675. godine izmerio periode četiri satelita, ali je dobio izmerio periode četiri satelita, ali je dobio drugačije rezultate kada ih je opet izmerio drugačije rezultate kada ih je opet izmerio nakon šest meseci!nakon šest meseci!

-- Remer je izmerio vremenski interval potreban Remer je izmerio vremenski interval potreban jednom od Jupiterovih meseca od trenutka jednom od Jupiterovih meseca od trenutka izlaska meseca iz senke Jupitera do njegovog izlaska meseca iz senke Jupitera do njegovog dolaska ispred Jupitera, a zatim natrag u isti dolaska ispred Jupitera, a zatim natrag u isti položaj. položaj.

--Odredio je da taj period iznosi približno 42,5 Odredio je da taj period iznosi približno 42,5 sati kada se Zemlja nalazi u tački svoje orbite sati kada se Zemlja nalazi u tački svoje orbite koja je najbliža Jupiteru. koja je najbliža Jupiteru.

- - Nakon šest meseci Zemlja će se naći na Nakon šest meseci Zemlja će se naći na suprotnoj strani orbite oko Sunca, tj biće na suprotnoj strani orbite oko Sunca, tj biće na najvećem rastojanju od Jupitera, a Jupiter će se najvećem rastojanju od Jupitera, a Jupiter će se na svojoj putanji pomeriti zanemarljivo malo.na svojoj putanji pomeriti zanemarljivo malo.

-- Remer je sada takođe očekivao da se Remer je sada takođe očekivao da se pomračenja Jupiterovog meseca opet dešavaju pomračenja Jupiterovog meseca opet dešavaju u intervalima od po 42,5 sati, ali situacija je u intervalima od po 42,5 sati, ali situacija je bila malo drugačija. bila malo drugačija.

- - On je našao da se pomračenja dešavaju sa sve On je našao da se pomračenja dešavaju sa sve većim i većim zakašnjenjem kako se Zemlja većim i većim zakašnjenjem kako se Zemlja udaljavala od Jupitera, i nakon šest meseci, udaljavala od Jupitera, i nakon šest meseci, kada je ona bila najdalja, ovo zakašnjenje je kada je ona bila najdalja, ovo zakašnjenje je iznosilo 1000 sekundi. iznosilo 1000 sekundi.

- - Jedini logičan zaključak koji je Remer mogao da Jedini logičan zaključak koji je Remer mogao da donese bio je da ovo dodatno vreme predstavlja donese bio je da ovo dodatno vreme predstavlja vreme potrebno svetlosti da pređe dodatno vreme potrebno svetlosti da pređe dodatno rastojanje između Zemlje i Jupitera, odnosno da rastojanje između Zemlje i Jupitera, odnosno da pređe rastojanje preko prečnika Zemljine orbite.pređe rastojanje preko prečnika Zemljine orbite.

- - U to vreme verovalo se da prečnik Zemljine U to vreme verovalo se da prečnik Zemljine orbite iznosi 284 miliona, umesto tačnih 300 orbite iznosi 284 miliona, umesto tačnih 300 miliona, kilometara tako da su Remerovi podaci miliona, kilometara tako da su Remerovi podaci dali suviše malu vrednost za brzinu svetlosti. dali suviše malu vrednost za brzinu svetlosti. Ipak, Remerova metoda je ušla u istoriju kao Ipak, Remerova metoda je ušla u istoriju kao prvo uspešno određivanje brzine svetlostiprvo uspešno određivanje brzine svetlosti..

8.d