okultizam.doc

8/10/2019 OKULTIZAM.doc

1/11

OKULTIZAM

Pojam okultizma

Pojam okultizam dolazi od lat. rijei occultus koja znai tajni, skriven. Danas se ovaj izrazprvenstveno koristi da bi se oznaile pojave koje spadaju u podruje magije, spiritizma, vradbina, ezoterije,ali i mnoge druge aktivnosti koje vie ili manje zadiru u podruje paranormalnog.

Mnogo se govori da ivimo u vremenu prosveenosti, vremenu u kojem dominiraju egzaktnenauke, kada ovek vie ne veruje u besmislice u koje su, iz neznanja, verovali njegovi preci . U to naravno,

spada i podruje okultnog. Meutim, zapaa se apsurd da, uprkos napretku te!nike i uveavanju znanja,umesto da se smanjuje intenzivno se poveava broj ljudi koji se bave okultnim radnjama ili se interesuju zanji!.

"etki su dnevni listovi i asopisi koji na svojim stranicama nemaju !oroskop. #osti mnogi!$% emisija su ljudi koji se bave pogaanjem budunosti, tzv. vidovnjaci. &ovine su prepune oglasa koji nuderazne usluge sa ovog i srodni! podruja.

'znenauje injenica da (rancuzi troe vie novca za proricanja, usluge oni! koji se bavemagijom i istjerivanje demona nego za nauna istraivanja) *amo u &emakoj trenutno ima preko + milionaaktivni! okultista) &a listi oni! koji ulaze u ove statistike su mnogi poznati dravnici, umjetnici, nau nici,to ne znai da su obini ljudi ita manje u to upleteni. U naoj zemlji, takoe djeluje veliki broj astrologa,vidovnjaka, oni! koji bacaju ini, bave se !ipnozom, lijee pomou bioenergije i sl. 'ako su usluge veineovi! ljudi esto enormno skupe, ipak oni imaju toliko posla da jedva stiu da obave ono to se od nji!

oekuje. Paleta ovi! aktivnosti je vrlo iroka, od oni! sasvim primitivni! i o igledno spiritistiki!, do oni!koje izgledaju nauno i kojima se i pokuava izgraditi takav imid -!ipnoza, bioenergija itd..

Da li je mogue da stotine miliona oni! koji svake godine, irom sveta, na ovaj ili onaj nainulaze u vode okultizma, ne doivljavaju nita, da je sve samo stvar nji!ove imaginacije i da se svi oni koji se

bave ovakvim aktivnostima samo slue nekim dobrim trikovima. /ni koji su ovako neto doivili verovatnonemaju dilemu po tom pitanju.

0li, sada se namee drugo pitanje. 1ta se to deava pri bavljanju nekim od razni! vidovaokultizma2 3o su ljudi koji se time bave i kakve su sposobnosti koje oni imaju2 Da li su sve ovakveaktivnosti negativne, ili mogu u nekom svom obliku biti i pozitivne2 %eina ljudi je prilino neupuena uodgovore na ova pitanja, ili imaju samo ogranien uvid u to. *toga je svr!a ovoga razmatranja da to razlonoobjasni.

Poreklo okultnog

/dgovori na spomenute dileme e biti zasnovani na *vetom Pismu, loginom zakljuivanju inekim sociolokim istraivanjima. 'z biblijske perspektive, u samom poetku svi! stvari, kada je 4og stvoriosvemir i bia koja ga naseljavaju, sve je bilo dobro, savreno u svakom svom segmentu. 4ili su stvorenianeli, kao neka vrsta 4oje poasne svite koja #a je pratila i okruivala &jegov presto, kao i druga divna iinteligentna bia koja su se nalazila po raznim planetama u svemiru. &isu postojali bol, patnja i smrt.

5edan od anela, koji je zauzimao vrlo uzvieno mjesto pred 4ojim prestolom i koji se tadazvao 6uci7er, to znai *vetlonoa, je na neki neobjanjiv nain poeo da zavidi svom *tvoritelju i poelio

je da bude kao 4og. 4iblijski prorok koristi sliku jednog vrlo okrutnog, ponosnog i bezbonog vladara, caragrada $ira, da bi povukao paralelu sa 6uci7erom i njegovom pobunom protiv 4oga.

*ine ovjeiji, narii za carem $irskim, i reci mu8 ovako veli #ospod, #ospod, ti si peatsavrenstva, pun si mudrosti i sasvim si lijep. $i si bio !eruvim, pomazan da zaklanja9 i ja te postavi!9 ti

bjee na svetoj gori 4oijoj, !oae posred kamenja ognjenoga. *avren bjee na svim putevima svojim od

dana kad se rodi dokle se ne nae bezakonje na tebi. /d mnotva trgovine svoje napunio si se iznutra nasiljai grijeio si9 zato u te baciti kao neistotu s gore 4oje, i zatru te izmeu kamenja ognjenoga, !eruvimezaklanjau) *rce se tvoje ponese ljepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svjetlou svojom9 baciu te nazamlju, pred careve u te poloiti da te gledaju. -5ezekilj :;8


2/11

broj drugi! anela i na kraju je morao biti odvojen iz 4ojeg prisustva. Poto su mu nai praroditelji dopustili da i! zavede,njegova destinacija je postala ova naa planeta. @ajedno sa ovim padom nai! praroditelja, na planeti se pojavljuju i patnja,

bol, mrnja i smrt. &aravno, tome je doprineo ovaj aneo koji se ve nalazio u stanju aktivne pobune protiv 4ojevladavine.

Progresija zla

3renuvi putem pobune protiv 4oga, ovaj pali !eruvim je uao i u aktivan sukob. /n je opisan sledeimreima8' posta rat na nebu. Mi!ailo i aneli njegovi udarie na ada!u, i bi se ada!a i an eli njezini. ' ne

nadvladae, i vie im se ne nae mjesta na nebu. ' zbaena bi ada!a velika, stara zmija, koja se zove avo i sotona, kojivara sav vasioni svijet, i zbaena bi na zemlju, i aneli njezini zbaeni bie s njom. -/tkrivenje A

/vdje je vepromenjeno ime 6uci7eru. /n se sada zove sotona i avo. "ije sotona dolazi od jevrejske rijeisatan, to oznaava onoga koji je protiv, ko je neprijatelj. #rka rije diabolos, koja je prevedena sa avo ukazuje nanekoga ko optuuje, kleveta. Dakle, ljudski rod je dobio jednog neprijatelja koji mu eli zlo, koji nastoji da oveka osudi i

proglasi krivim pred 4ogom. /vdje je potrebno istaknuti da je ovo bie i dalje mono i veoma inteligentno, mnogointeligentnije nego bilo koji ovjek. /n nije neko smijeno i glupo stvorenje sa kopitama, trozupcem i rogovima, kako ganeki predstavljaju, a to njemu svakako odgovara. Protivnik koga potcenimo je mnogo opasniji nego onaj iju pravu morealno procenimo. /vo je bilo i ostalo veoma mono, sposobno i inteligentno bie, bie koje je ak pokualo da se izjednaisa samim 4ogom.

/igledno je da se ovo bie nije zadovoljilo nekom povrnom pobunom protiv svog *voritelja, ve jenastojalo da sada uini to vie zla. 'ako je ranije bio dobar i svet, sotona sada do maksimuma razvija svoje zle osobine,

postaje ekspert u svemu onom to je loe.%a je otac avo9 i slasti oca svojega !oete da inite8 on je krvnik ljudski od poetka, i ne stoji na istini9 jer

nema istine u njemu9 kad govori la, svoje govori8 jer je laa i otac lai. -5ovan ;8==, rekao je 'sus jednom prilikom.*otona je sebi zacrtao za cilj da uniti to je mogu e vei dio oveanstva. @ato, ma koliko njegovi metodi,

teorije i postupci delovali privlano, pozitivno, pa ponekada ak i plemenito, nji!ov cilj je uvijek i bez izuzetka unitenje ivena smrt ljudski! bia. @bog njegovog zlog karaktera i razornog delovanja, 4og je sotonu osudio na ve no i konanounitenje. @ato ovo zlo bie eli da sa sobom u propast povue to vie drugi! bia. $o je donekle slino osobi koja jezaraena sidom i koja je svesna da se njen ivot blii kraju, pa odluuje da pokua da zarazi to vie drugi! osobarazmiljajui8 3ad ja vie ne mogu da ivim, neka ne ive ni ostali)

/n pokuava da prevari sav vasioni svijet. Binjenica da se on bavi varanjem je vrlo vana za ovoistraivanje kojim se bavimo. /n je otac lai, nita istinito ne poti e od njega. Dakle, ovo bie se nikada otvoreno ne

predstavlja kao zlo i vrlo retko direktno poziva na injenje zla. Mnogo ee, sotona pokuava da ljude povede putem kojije toliko slian putu istine, da je teko napraviti razliku. &aravno, on to ne ini lino, nego preko ljudi koji mu dopuste dapreko nji! djeluje, preko svoji! medijuma. *vakako, oni ljudima nude neto to bi im moglo biti zanimljivo i privlano.$ako se u ovoj zanimljivoj lepezi mogu pronai8 proricanja budunosti, udesna iscelenja, mogunost delovanja na tueivote, dobijanje natprirodni! moi, sticanje unutranjeg mira itd. 0li, treba znati da sotona -neprijatelj nikada nita nijeuradio za dobrobit ljudskog roda, a svako prividno dobro koje on nudi oveku ima samo za cilj da ga zavede, da ga zbunitim prividnim dobrim namerama, a to sve zajedno za svoj konani cilj ima ovekovo odvajanje od 4oga i propast.

/vde se koriste doslovno !iljade naina a svi su u slubi ovog varalice koji za svakoga pokuava da pronaenajuspeniji nain obmane. 1irokim spektrom svoji! ponuda on pokuava da zbuni i otea da se jasno vidi razlika izmeuistine i lai. *istem prevare ne koristi samo sotona ve i oni koji rade za njega8 ' nije udo, jer se sam sotona pretvara uanela svjetla. &ije dakle nita veliko ako se i sluge njegove pretvaraju kao sluge pravde, kojima e svretak biti po djelimanji!ovijem. -: 3or


3/11

i televizije, a mnoge poznate linosti, politiari, poslovni ljudi, muziari i drugi, izjavljuju da za sve bitne odluke konsultujulinog astrologa. 1ta vie, oni esto svoje uspe!e pripisuju savetima svoji! astrologa i kao da nas tako savetuju da i mi naistom mestu potraimo savet i pomo.

0strologija je verovanje da zvezde i planete utiu na sudbinu pojedinaca ili naroda. /na potie jo iz Cgipta i3ine, a bila je vrlo zastupljena kod mnogi! drevni! naroda -posebno kod %avilonjana. Poetna pretpostavka je da su

planete bogovi i da su ti bogovi ve predodredili ivote ljude > sudbinu. 0strolozi su bili ljudi za koje se smatralo da znajuda protumae volju ti! bogova i objave ju. Danas opet postoje i oni koji pokuavaju da astrologiji daju neki nauni karakter,iako se ona uopte nije promenila i koristi iste metode.

Cvo par logini! problema povezani! sa astrologijom. Postoji vie astrologija8 kineska, indijska, nekolikoevropski! -tradicionalistika, nauna, simbolistika, strukturalna. *ve su razliite. Pa koja je onda ispravna2 Mi moemokupiti vie dnevni! asopisa, a !oroskopi e biti razliiti. 3oji je pravi2 &a ovo pitanje, jedna devojka mi je odgovorila8 Paonaj, koji mi pogodi) 0strologija je zasnovana na verovanju da se *unce okree oko @emlje -geocentrini sistem, mada jeopte poznato da se @emlja okree oko *unca -!eliocentrini sistem. 0strolozi to znaju, ali im oigledno nije vano da!oroskop bude zasnovan na naunim injenicama jer je izvor nji!ovog proricanja okultne prirode.

Uostalom, kako uopte planete deluju na ljude2 Da je to neka vrsta zraenja, elektromagnetno na primer, ondadelovanje ne bi moglo da bude selektivno, to jest, ne bi delovalo samo na ljude koji su u nekom astro>znaku, nego na sveljude. 3akvo je to zraenje planeta koje uspeva da izabere samo ljude koji imaju pribline datume roenja, dok na drugeljude ne deluje2 3ako je mogue da jedna dvanaestina stanovnitva svakog dana ima istu sudbinu2 4ogo!ulno je i

besmisleno tvrditi da bi 4og stvorio razumno bie koje nema moi da sobom upravlja, a da njegovim ponaanjem upravljajunerazumna nebeska tela. *tvoritelj je *uncu, Mesecu i zvezdama dao samo te!niku 7unkciju da obezbeuju svetlost i daslue kao merilo vremena i za orjentaciju, a ne da prisiljavaju ljude na odreeno ponaanje.

%erovanje u astrologiju je suprotno principima ljubavi, slobode i odgovornosti. /snovna 4oja karakterna osobina je ljubav.'z te ljubavi, on je stvorio ovjeka, ne kao bie koje nema slobodnu volju i mogunost izbora, ve kao potpuno slobodnomoralno bie koje moe da izabere da ivi plemenito i uzvieno, ali koje se moe odluiti i za lo put u ivotu. 0li, mi nismo

programirani i predodreeni. @ar to ne bi bilo strano2 $o verovanje u predodreeni ivotni put je navelo ljude da timeopravdavaju svoje postupke. 3riterijumi za dobro i zlo su esto dosta poremeeni. *aveti astrologa su esto puni poziva nanemoral8 promenite partnera, doiveete ljubavnu avanturu, i sl. Pre vie godina jedan ovek je optuen zbog pljake,silovanja i napada. 3akva je bila njegova odbrana2 /n je doveo grupu astrologa koji su tvrdili da se on tom svomkriminalnom porivu nije mogao odupreti zbog neskladnog ustrojstva planeta. *matram da bi bilo dobro obratiti panju nasledee biblijske sti!ove o ovoj temi8

Mudrost tvoja i znanje tvoje prevarie te... *tani sada sa vraanjem svojim i sa mnotvom ini svoji!, okokoji! si se trudila od mladosti svoje, ne bi li se pomogla, ne bi li se okrijepila. Umorila si se od mnotva namjera svoji!9neka stanu sada zvjezdari, koji gledaju zvijezde, koji proriu svakog mjeseca, i neka te sauvaju od onog to e doi na te.#le, oni su kao pljeva, oganj e i! spaliti, ni sami sebe nee izbaviti iz plamena... -'saija =?8


4/11

zatamnjenoj sobi tokom noi, i gledao u posudu s vodom koja je visila s limenog tronoca. Dotaknuo bi vodu tapiem,navlaio svoju !aljinu i onda buljio u povrinu vode. Uskoro su njegove oi poele gledati budue dogaaje koji su tamo

bili zasenjeni. Ponekad je, kako on kae, uo glasove koji su govorili. /vo su oigledno okultni naini proricanja. 0li,glavni test na kojem lani proroci, a meu njima i &ostradamus, padaju, jeste8 1to bi prorok rekao u ime #ospodnje, pa sene zbude, i ne navri se, to je rije koje nije rekao #ospod9 nego je iz o!olosti rekao onaj prorok, ne boj ga se -E Mojsijevaa itd.6istajui neke od nji!, naiao sam na upustva kako treba bacati ini, koje magine 7ormule izgovarati i ak kojim searobnim sredstvima treba sluiti da bi se postigla neija smrt) /no to je alosno jeste da veina ljudi ne zna da ne

postoji dobra bela i loa crna magija. Postoji samo magija. Besto se ista osoba bavi aktivnostima koje spadaju i udomene bele, a i u domen crne magije. ' to ukazuje na injenicu da je koren svake magije isti. 0ko bela navodno i sluida se skinu negativne posledice crne, dubljim izuavanjem, se vidi da sve te aktivnosti potiu iz istog izvora, da se obenegativno odraavaju na psi!u i du!ovni ivot oveka, i zato im ne moemo pokloniti nae poverenje.

/no to je ovde potrebno da se posebno naglasi jeste injenica da je strano baviti se ovakvim aktivnostima.*igurno je da 4og nee dopustiti da one prou nekanjeno. &aroito zbog toga to njima ne inimo zlo samo sebi, ve idrugima. 0ko neko misli da je u prednosti to e preko vradbina doi do nekog svog cilja, moe biti siguran da e cenakoju e na kraju platiti sasvim pouzdano daleko nadmaiti ono to je dobio. /padanje 7izikog, mentalnog i du!ovnogzdravlja su obino samo poetak posljedica koje proistiu iz bavljenja magijom. &a kraju, ako se ovek ne pokaje, gubitak,esto ve ovozemaljskog, a sasvim sigurno i venog ivota je konana posledica.

0li da bi ovek bio srean u svom ivotu, nije potrebno da trai pomo od oni! koji se bave magijom. 4og,koji je pun ljubavi, spreman je da pomogne svakome ko od njega iskreno zatrai pomo. /n je taj koji moe da nas spoji sa

pravom osobom za nau budunost, /n moe pomoi i blagosloviti oveka koji se nalazi u 7inansijskoj krizi, /n moepomoi onome koji zavidi drugome ili koji nekome eli zlo, da prestane da mrzi i drugome eli zlo, pomaui tako obema

4


5/11

stranama. /sim toga, svi oni koji su na 4ojoj strani uopte ne treba da se plae uticaja magije i vradbina. #ospod 4ogtvoj, koji je usred tebe, silni, spae te -*o7onija +8


6/11

5edan od ei! razloga zbog kojeg se ljudi obraaju vraarama i drugim ljudima sa natprirodnimsposobnostima, jeste da bi dobili pomo u sluaju bolesti. 4olest je ono to oveka najdirektnije pogaa, tako da su mnogispremni da na bilo koji nain pokuaju da dou do zdravlja. &ormalno je pri!vatiti klasinu i narodnu -leenje ajevima isl. medicinu, ali sve je vie oni! koji koriste metode koje su okultnog porekla. %e su stari narodi imali svoje vrae koji suu isto vrijeme vaili i za lekare. Danas je mnogo moderni! vraa koji koriste metode koje samo izgledaju malo savremenije.Ponekad se ovi iscelitelji prilogaavaju i okolnostima i verovanju oni! koji i! okruuju, pa se pozivaju na razne religioznerelikvije, crkvene ikone itd., koje imaju u prostorijama gdje vre tretman. 0 kada se desi da se neko zaista i izlei, skoro jenemogue uveriti onoga kome je bilo pomognuto da je to u svojoj sutini negativno.

6epeza naina leenja je dosta iroka i kree se od oigledno okultni! i sujeverni! metoda -npr. kada istrulizakopani konac, onda e proi bolest, pa do oni! kojima se pokuava dati nauno obrazloenje. /vde spadaju bioenergija,iris dijagnoza -dijagnosticiranje preko zenica, akupunktura itd. %eina ljudi, npr. ne zna da se sistem leenja akupunkturomsasvim zasniva na 7ilozo7iji istonjaki! religija9 iglama se pogaaju posebni centri, to navodno treba da omoguinesmetani protok tzv. kundalini energije -energije zmije, jednog od boanstava u !induizmu > a u 4ibliji simbol sotone.

*ai 4aba je jedan od najpoznatiji! udotvoraca i isceljitelja naeg vremena. 0li, ve nakon kraegprouavanja njegovog uenja i ivota, postaje jasno da je poreklo njegove sile okultno. 3ojega je dolazak po injenjusotoninu sa svakom silom, i znacima i lanijem udesima i sa svakom prijevarom nepravde meu onima koji ginu8 jerljubavi istine ne primie, da bi se spasli. -: *ol :8A.


7/11

3. Parapsi!oloka istraivanja su zapoeta u elji da se razne okultne pojave i delovanje spiritistikiorijenitisani! pojedinaca pokuaju racionalno i nauno objasniti.

4. 6judi koji imaju mo da ostvare odreene parapsi!oloke 7enomene kao to su telepatija, telekineza i!ipnoza itd., ponekad otvoreno priznaju da su tu mo dobili za!valjujui svojoj povezanosti sa silamatame. 4ilo je sluajeva kada su ljudi koji su bili izlagani tretmanima !ipnoze imali veliki! problema na

podruju psi!e, a viali su se ak i znakovi opsednutosti koja bi nestala tek nakon usrdne molitveupuene 4ogu, iako je istina da se ovo ne deava tako esto, jer je, kao to je to ve ranije naglaeno,

sotona vrlo lukav neprijatelj i trudi se da svoje delovanje zamaskira.5. U potpunom je neskladu sa uenjem 4iblije smatrati da bi 4og nekome dao mo da upravlja tuim

razumom, izborom i odlukama, da moe njime da manipulie, kao to se to redovno dogaa prilikommentalne sugestije, !ipnoze, a esto i pri telepatiji.

6. Preko !ipnoze se osoba navodno moe vratiti u neki od proli! ivota i precizno opisati neke dogaajekoji su se tada deavali. 4iblijski stav jeste da ovek ivi samo jedan ivot, ideja reinkarnacije se potpunoodbacuje. Da li ovakva iskustva dokazuju neto drugo2 'li samo ukazuju na injenicu da je jedna

prevarna sila na delu da bi zavela i obmanula one koji nisu dovoljno upoznati sa istinom2Makar i izgledalo da korienje onoga to parapsi!ologija moe da ponudi moe biti od koristi, ipak ona u

svetlosti slobodne ovekove volje koju je 4og dao svakome postaje sasvim nepri!vatljiva. 0 svi pozitivni ciljevi koji sepokuavaju dosegnuti putem ovi! 7enomena se mogu postii mudrim postupanjem i poverenjem u 4oga.

Misti!izamBovek po svojoj prirodi tei za znanjem, za spoznajama koje e proiriti njegove vidike, a ta osobina je, sama

po sebi, vrlo pozitivna. /vo je jedna od glavni! plat7ormi na kojoj misticizam gradi. &aime, jo u Cdemskom vrtu, sotona jeCvi rekao da kada bude jela od zabranjenog ploda, stei e posebno, boansko znanje, a njoj je drvo postalo vrlo drago radiznanja -< Moj +8G, te ga je ubrala i pojela. 0 ovim izborom je Cva odluivala !oe li ostati posluna 4ogu ili ne. U raznimi vrlo brojnim pravcima misticizma oveku se nudi znanje koje drugi obini smrtnici ne poseduju, koji ne s!vataju kakvemoi mogu da poseduju i ne znaju ta je prava sutina ivota. &a alost, i danas je sotona taj isti koji jo uvek ljudimanudi to posebno znanje. /n, koji je daleko inteligentniji od bilo kojeg ljudskog bia, oduevljava mnoge svojim udnimreligijskim sistemima, dubokim mislima koje se tamo ponekada izlau, udima koja se u sklopu toga doivljavaju.

U vreme nastanka !rianstva, najizraeniji ovakav sistem je bio gnosticizam. Danas, u ove sisteme svakakomoemo ubrojiti sledee pokrete8 I!ristian *cience -!rianska nauka, *cientologL movement -sajentoloki pokret,masonski pokret, "ozenkrojcere, kabalizam, 0ntropozo7iju, &eF 0ge -novo doba pokret koji u sebi objedinjuje mnogemistine i okultne pravce i jo mnoge druge. *vaki od nji! ima svoje sopstvene naine kako da privue ljude, kako da se

predstavi u najprivlanijem svetlu. &eki od ovi! pravaca navodno priznaju *veto Pismo, ali ga esto sasvim zanemaruju,stavljajui neke druge knjige u centar ili ga veoma iskrivljavaju i sasvim jednostavnim i jasnim sti!ovima daju nekomistino i nerazumljivo znaenje. Drugi *veto Pismo odbacuju i sasvim odlaze u svet okultnog. 0li, obino je zajedniko dase kree od neki! optepri!vaeni!, privlani! i logini! stavova prema ivotu, a oveku se nudi psi!ika i emocionalnastabilnost i prosperitet. 0li, rezultati pokazuju neto sasvim suprotno, ovo sve donosi psi!iku neuravnoteenost, vodi kamenjanju neki! osnovni! moralni! naela koja treba da upravljaju ovekom, a u odreenim sluajevima se doslovno moenazvati ispiranjem mozga. 4rao) Buvajte se da vas ko ne zarobi 7ilozo7ijom i praznom prijevarom, po kazivanjuovjeijemu, po nauci svijeta, a ne po Hristu -3oloanima :8;. *vaka nauka koja se ne slae sa *vetim Pismom i koja zacentar nema 'susa Hrista kao spasitelja sveta mora biti odbaena kao pogrena.

Isto#nja#ki misti!izam&ajraireniji oblik misticizma u ovo vreme je istonjaki misticizam. Besto vrlo veto prikriven iza vela korisni! 7iziki!vebi kao to su joga, ili smirujueg uticaja meditativni! te!nika -npr. transcedentalna meditacija, on uspeva da privue

vrlo veliki broj pristalica. /no to mnogi ne znaju, naroito poetnici, jeste da je poetak svi! ovi! korisni! te!nikaiskljuivo u religijama istoka, da rei koje se prilikom meditacije redovno ponavljaju jesu velianje !indu boanstava i danita od toga nije samo neki nevini sitem za unapreenje zdravlja. Hinduistika simbolika odie okultnim, a budizam bi semogao nazvati ateistiko>7ilozo7sko>okultnim sistemom. 0li zbog ogromnog broja pravaca, svaka opta izjava podleeopasnosti da postane neprecizna, pa i netana. Par reenica iz knjige "What is Buddhism?" -1ta je budizam2, koju jeizdala budistika loa iz 6ondona, moe nam dati jasnije smjernice o nji!ovom s!vatanju 4oga8 J0ko ateistom smatrateonoga koji odbacuje koncept osobe 4oga, u tom sluaju to jesmo... -str.


8/11

prosveenje i 7ilozo7iju koja zvui privlano. &pr., zar ne bi bilo lepo da nakon ovog ivota imate jo otprilike ; milionaivota -inkarnacija. Uticaj ove 7ilozo7ije je oigledan kada se pogledaju statistike koje ukazuju na injenicu da je prilinoveliki dio !riana poeo da veruje u reinkarnaciju, koja je potpuno strana *vetom Pismu i direktno se suproti onome toono ima da kae o ivotu i smrti. Hrianska nada je vaskrsenje. Popularnost reinkarnacije su potpomogla i iskustva ljudikoji su putem !ipnoze ili na neki drugi nain vraeni u neki proli ivot i precizno ga opisali. 0li, kako objasniti injenicuda je ak osoba opisivalo sebe u prolom ivotu kao 3atarinu %eliku2 Uostalom, zar sotona nema mo da upravo kroz!ipnozu utie na ljudski um, podstiui na taj nain sve mogue zablude i uveravajui ljude u lai na ovaj nain2 &eki oduitelja razni! pravaca !induizma i budizma su nakon svog obraenja priali potresne prie o svojim borbama koje su imali

sa sotonskim silama dok su naputali ovaj sistem verovanja i otvoreno govorili o injenici da su ove religije zaista proeteokultnim. @ato je alosna injenica da istonjaki misticizam sve snanije prodire u zapadni svet, koji tome ne uspeva da seodupre jer je nedovoljno upoznat sa 4ojom "ei > *vetim Pismom.Ke za znanjem je zaista dobra osobina, elja da se saznaju duboke istine o ivotu, oveku i 4ogu je za svaku po!valu, ali tue treba da utai onaj koji ju je u oveka usadio. /n kae8 *vaki koji pije od ove vode opet e oednjeti9 a koji pije odvode koju u mu ja dati nee oednjeti dovijeka9 nego voda to u mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee u ivotvjeni -5ovan =8


9/11

#ospodara $ame. &akon ovakvi! izjava, zaista bi trebalo da svakome bude jasno ko je ovoj eni pomogao da postane takouspena i slavna. 3ao to je ve ranije istaknuto, sve aktivnosti vezane za okultno su 4ogu odvratne. Makar i! neko

prikazivao i u bezazlenom svetlu i da uspe da takvim nainom zadobije naklonost svoji! italaca ili gledalaca, one imajuistog pokretaa > palog anela, koji je u

9


10/11

ogorenoj pobuni protiv svog *tvoritelja i isti cilj > da oveka odvoje od 4oga. 5o je dosta toga ostalo to bibilo dobro razmotriti da bi se predstavilo ono to sotona ini da bi oveka zbunio, prevario i odveo napogrean put. @bog ogranienosti prostora mi to ne moemo ovde uiniti, ali emo dati glavne smernice kojemogu biti od koristi da bi se ovek mogao orjentisati kroz analizu toga kako deluje sotona, a kako 4og.*otonski nain delovanja8

1. *tavlja oveka i njegove sposobnosti u centar, prividno ga uzdie i uverava da sam sebe moespasiti od zla i da mu nije potreban *pasitelj.

2. Umanjuje moralne norme, proglaava i! relativnim, ili pokuava oveka da nagovori da nastoji da i!svojom snagom ispuni.

3. *lui se obmanom, zbunjuje ljudski um neprozirnim teorijama koje esto deluju vrlo mudro. &e

ceni ovekovu slobodnu volju niti potuje ovekovu linost, pokuava da ljudski um dovede podsvoju kontrolu, nametanjem, esto i krajnje podlim i surovim metodama -satanistiki kult i slineorganizacije su tipian primer.

4. 'ako mrzi oveka, strpljivo deluje u ovekovom ivotu, nudei i prividne ili privremene prednosti,sa ciljem da konani kraj bude propast.

5. @atamnjuje pravu sliku 4oga, predstavlja ga kao strogog sudiju, pokuava da oveka zaokupi neimdrugim, tako odvraajui njegov pogled od divnog karaktera naeg nebeskog /ca.

6. Pokuava da oveka na bilo koji nain odvoji od jedinog izvora ivota, njegovog *tvoritelja,naroito da sprei molitvu -ili da ju pretvori u me!aniku radnju gde nije ukljuen razum i

prouavanje 4oje objave za oveanstvo, znajui da bi onda njegove lai bile raskrinkane i da biizgubile svoju silu.

&aini 4ojeg delovanja8

1. Pomae oveku da sebe ceni na pravi nain, istovremeno mu ukazujui na potrebu *pasitelja koji emu pomoi u borbi sa gre!om i zlom.

2. Uzdie naela plemenitog i istog ivota, ukazujui na korisnost i blagoslove koji proistiu iztakvog ivota.

3. 'stinu jasno izlae, upisuje ju u savest koja pomae da nam bude prirodno da inimo dobro i da seklonimo zla. Pri tome sasvim potuje ovekovu slobodnu volju, ne primorava ga da #a sledi, ako onto ne eli.

4. &eizmerno voli oveka, uvek i iskljuivo deluje samo za njegovo dobro.5. Poziva da Mu se kao *vemonom obratimo u molitvi da bi nas na najbolji nain vodio u ivotu.

Daje nam svoju "e > *veto Pismo, da bismo uvideli ta je istina, a ta la, i da bismo upoznali&jegovu neizmernu ljubav.

#eneralno govorei, ono to oveka usmerava ka istini, dobroti, pravdi, plemenitosti i ljubavi je od 4oga.

0li, to je neka la slinija istini, to se ona lake pri!vata, a to zna i neprijatelj svake pravde -sotona i estoto koristi. @ato svima onima koji ne ele da budu prevareni elim da preporuim da itaju 4ibliju, knjigu kojasadri istinu koju nam je 4og dao da bi obasjala nae ivote i usmerila i! ka /nome koji je *vetim Du!ominspirisao njene pisce.

Posledi!e i re)enje

4avljenje bilo kojim oblikom okultizma nije ni bezazleno ni bezopasno. *vaki kredit koji uzmemo, dobijamouz potpis koji potvruje da emo ga vratiti i to sa kamatama. *otona je spreman da izda kredit, ali ga beziznimke, ranije ili kasnije, naplauje i to sa nepodnoljivo velikim kamatama. &eke od posledica su duevninemir, stalno nezadovoljstvo, elja za samoubistvom, gubljenje vere u 4oga ili odbojnost prema boanskojistini itd. 6ino sam poznavao osobe koje su zavrile na psi!ijatrijskim klinikama, a pre toga su se intezivno

bavile okultizmom, a ranije su bile psi!iki zdrave i stabilne osobe. /no to moe izgledati prostoneverovatno, ali je realno, jeste opsednutost demonima, stanje u kojem ova zla bia u velikoj meri

preuzimaju kontrolu nad ljudskim umom, jer su im oni na neki nain za to otvorili vrata. Pa ipak,nesumnjivo, najstranija posledica bavljenja okultizmom, spiritizmom, vradbinama i svim takvimdelatnostima je 4oja osuda > vena i konana smrt. /ni koji se bave ovim se esto oseaju nadmonim,satanisti misle da e im sotona uvek pomagati, da e oni zajedno sa njim na kraju pobediti. 0li, sam sotonazna da lae i sebe i nji! i da on nema nikakve mogunosti da pobedi svog *tvoritelja koji ga moe unititilake nego to ovek moe spljotiti me!ur od sapunice. &e uzdajte se u rei lane -5eremija ?8=, pie u

*vetom Pismu)

1 1


11/11

1ta da ine oni koji su usko povezani sa nekom granom okultizma ili oni koji oseaju posledice svog ranijegbavljenja time2 "adosna i o!rabrujua je vest da 4og rado prata sve gre!e, pa i ovu vrstu gre!a. Bovek trebada Mu prizna ovaj gre!, da zatrai oprotaj, da potpuno prekine svaku veze sa svakim oblikom okultizma izatrai &jegovo vodstvo i zatitu u budunosti. $akoe je vano da se pomo zatrai u ime 'susa Hrista,onoga koji je svojom smru za gre!e oveka, svojom nepojmljivom ljubavlju ostvario konanu i potpunu

pobedu nad sotonom, nad njegovim carstvom zla i mrnje. @ato je Hristova zatita neprikosnovena iapsolutna, te se niko, ko stane na &jegovu stranu vie ne mora bojati kneza tame. %rlo su o!rabrujui

biblijski izvetaji u kojim 'sus isteruje demone iz opsednuti! -npr. Marko E8

okultizam.doc

Documents