oko istoka 13

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 13 - 19. јул, 2013. год. www.rtvbor.rs

Гара руфа рибице лече људе » стр. 10

Почела традиционална манифестација “Борско културно лето” » стр. 9

Губари напали шуме » стр. 2Завршен 33. рукометни камп на Савачи » стр. 12

Овим улагањем Србија постаје мањински сувласник. Предуговором предвиђено отварање 700 нових радних места у наредне три године

У Зајечару потписан Предуговор о улагању 15 милиона евра у фабрике “Горења” у Србији

» стр. 6

Шницла све тања Због економске кризе куповна моћ све слабија, па се месо купује и на граме

» стр. 3

Жетва у пуном јекуРатари незадовољни откупном ценом

хлебног жита » стр. 2

Владан Нововић: Бићемо најмодернија телевизија у овом делу Србије

Борски и јапански стручњаци процењују да је из јаловине могуће издвојити

две трећине наталоженог бакра

» стр. 5 Економска и еколошка корист

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 13петак, 19. јул 2013.

Поч е л а жет в аУ Тимочкој крајини под житима је 40.000 хектара, највише под пшеницом. - Пољопривредници очекују принос од 3,5 до 5,5 тона по хектару

Први откоси јечма у борској општини пали су брестовачком ата-ру на имању Ненада Атанацковића, који је житима засејао дваде-сетак хектара. Први приноси јечма су три тоне и значајно су бољи него код других пољопривредника. Атанацковић, међутим, није у потпуности задовољан родом, јер, каже, временски услови нису дозволили да буде бољи.

- Мајске кише нису пале у право време тако да се не може очеки-вати добар род као у осталим деловима Србије - каже Ненад Атанацковић.

Нешто хладније време по-следњих дана допринело је ква-литетнијем наливању зрна пше-нице, али је одложило почетак жетве за десетак дана. Ненад са његових њива очекује принос пшенице веће од три тоне по хек-тару, што је на нивоу просечног у борској општини. Са двадесетак хектара он ће у амбаре ускла-диштити више од пет вагона свих житарица.

- Јесам задовољан родом, али не у потпуности с обзиром на агротехнику коју сам применио - додаје Атанацковић.

Пред сваки почетак жетве пољопривредне произвођаче, по-пут Ненада, који производе ис-кључиво за тржиште, највише брине откупна цена. Из Прив-редне коморе најављују да ће она у жетви бити око 20 динара за килограм.

- По тој цени ми се не исплати да продајем пшеницу, с обзиром на примењену агротехнику. Зато ћу да сачекам боље време - категоричан је Ненад.

У одређивању цене пшенице значајну улогу има и комбајни-рање. Атанацковић каже да ће ове сезоне хектар коштати стотину евра, што је за комбајнере једино прихватљива цена, а да ли одговара пољопривредницима у борској општини, остаје да се види.

Љ. Ђорђевић

У општинама Борског ок-руга у јеку је и жетва пшенице. Приносе хлебног жита, који су ове године изнад очекиваних и крећу се од 3,5 до 5,5 тона по хектару, прати и одличан ква-литет зрна овогодишњег рода. Највећа количина пшенице, за коју откупна цена још увек није званично утврђена, преу-зимају „Уљарица“ и Пољоприв-редна задруга Прахово, на пет откупних места у Неготину и на два у Кладову. Пшеница ово-годишњег рода складишти се у силосе у Зајечару, Неготину и Кладову.

- Са приносима и квали-тетом жита можемо бити задовољни и очекујемо да жетва потраје до средине јула - каже Владица Гавриловић, саветодавац за ратарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби за Борски округ у Неготину.

Ј.С.

НЕГОТИН» До краја јула, ко-рисници даљинских система грејања у Неготину моћи ће да искористе право на отпис кама-та и репрограм старих дугова, сходно општинској одлуци, до-нетој на предлог Министарства за регионални развој и локалну самоуправу и Министарства енергетике, топланама и локал-ним самоуправама, које су узи-мале мазут из робних резерви.

Од тренутка потписивања спо-разума са Јавним комуналним предузећем „Бадњево“, корис-ници ће морати редовно да из-мирују приспеле обавезе, као и договорене рате старог дуга по уговору о репрограму. У овом тренутку грађани неготинском комуналу дугују око тридесет милиона динара на име грејања.

Ј. Станојевић

Репрограм дугова за грејање у Неготину

БОР» На подручју општине Бор губар се размножио на око 12.000 хектара шума, од тога у приватним на око 10.000, а оста-ло у државним. Мере механичког чишћења спрове-дене су у држав-ним шумама, док за приватне не по-стоје подаци да ли је и колико шума очишћено од ове веома опаснe штеточине.

- На нивоу општине је био формиран штаб за сузбијање губара, и спроведено је неко-лико акција, али тачне податке немамо, јер су приватне шуме неуређене и налазе се на великој површини - рекла је Силвана Николић, ревирни инжењер у Шумској управи Бор.

Губар је стални становник наших шума, али у периодима пренамножавања представља највећу опасност за шуме, али и воћњаке. У општини Бор највеће штете од губара забележене су на подручју Горњана, Танде, Луке, делимично Злота, где је на укупно 400 хектара конста-тован тотални, а на близу 900

хектара делимични голобрст. На око 1.200 хектара државних

шума губар је нанео незнатна оштећења.

- Следеће године очекује-мо јачи напад губара и дужни смо да упозоримо власнике да су у обавези да спроведу мере заштите. Најјефтиније је меха-ничко чишћење - додаје Силва-на Николић.

Пошто је губар сада у фази када не може да се сузбије, при-ватним власницима се саветује да, почетком септембра, обиђу шуме, утврде јачину напада и започну механичко чишћење. Према Закону о шумама они су у обавези да сами предузму мере заштите, а шумске управе могу да им пруже стручну помоћ и одређене савете.


Велика штета од губара

Због незапамћене најезде штеточина у борској општини угрожене шуме

БОР» Уградњом калориме-тара у подстаницама Топлане у Бору и заменом дела вреловодне мреже у дужини од два кило-метра започиње реализација пројекта „Рехабилитација систе-ма даљинског грејања“ немачке развојне банке Ка еФ Ве којим је овом јавном комуналном пре-дузећу одобрена донација од два милиона евра.

До почетка ове грејне сезоне калориметри ће бити уграђени у више од 200 подстаница у граду, а први мерачи топлотне енергије већ од наредног понедељка.

- Након уградње калориме-тара, почетком грејне сезоне, ми ћемо сачинити ширу анализу да видимо колика је количина ис-поручене топлоте како бисмо, кад дође време наплате, ускла-

дили потрошњу са реалном це-ном - рекао је Десимир Миљко-вић, руководилац производње у Топлани.

Наплата испоручене топлот-не енергије моћи ће квалитетно да се реализује тек уградњом мерно регулационе опреме у подстаницама. Из донације немачке банке за то ће бити издвојено највише средстава, 900.000 евра.

До краја 2015. године, до када би требало у потпуност да буде реализован пројекат немачке банке, планира се још изградња постројења за хе-мијску припрему воде и заме-на измењивача топлоте у свим подстаницама.


Калориметри из донације

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 13 петак, 19. јул 2013.

ЗАЈЕЧАР» Влада Србије ће, до 31. јануара 2015. године уложити 15 милиона евра, и постати тако мањински сувлас-ник свих фабрика компаније „Горење“ у Србији. Новац ће првенствено бити искоришћен у проширење и модернизацију Фабрике машина за прање веша у Зајечару, у коју ће у наредне две године заједнички бити инвестирано 22 милиона евра, а посао ће добити 200 радни-ка. Предуговором је предвиђен посао за 700 нових радника у наредне три године у свим фа-брикама „Горења“ у Србији, повећање производње са 108 на 230 милиона евра, као и по-већање извоза са 95 на 210 ми-лиона у 2016. години. Са друге стране, компанија „Горење“ ће овим предуговором најмање 40 одсто компоненти и репромате-ријала набављати од домаћих предузећа.

- Мислим да је одлична вест за Зајечар да ће се ова фабрика додатно модернизовати, рекон-струисати, и да ће се овде реа-лизовати комплетна производња машина за прање и сушење рубља, што до сада није био слу-чај, јер су се овде само склапали делови. У развојне капацитете

биће инвестирано 22 милиона евра, и 200 радника ће добити посао. Годишњи капацитет про-изводње биће 450.000 машина за прање веша, а највећи део ће се извозити. Посебно нас радује то што ће квали-тет тих маши-на бити заиста врхунски, и то не само марке „Горење“, већ и марке „Панасо-ник“. Са овом компанијом је пре неколико дана „Горење“ склопило уго-вор о стратеш-ком партнер-ству-- рекао је Млађан Динкић, министар финансија и привреде, након потписивања уговора.

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић захва-лио је градској управи и Бошку Ничићу на свему што су уради-ли у претходном периоду, као и свима који су допринели, како је рекао, да се цео посао „изгура“ до краја.

- Основни циљ Владе Репу-блике Србије у наредном перио-ду биће смањење броја незапос-лених, и у том смислу за нас не

постоји важнији задатак. Може-мо да се похвалимо чињеницом да се у Србији производе квали-тетне веш машине. Ово је добар дан за Србију, одличан дан за Зајечар, и уверен сам да зајед-

ничким напорима и трудом мо-жемо много тога да постигнемо - рекао је Александар Вучић, потпредседник Владе Србије.

Како је речено на свечаности поводом потписивања предуго-вора о сарадњи, посла има мно-го и треба га заједнички решава-ти свим расположивим снагама, односно, како је то нагласио Александар Вучић, страначке размирице треба оставити по страни, а оно што је најважније мора се заједнички реализовати.

Давор Марушић

Држава улаже у „Горење“Потписивању Предуговора у Зајечару , по коме ће Влада Србије уложити 15 милиона евра и постати мањински сувласник, присуствовали потпредседник Владе Александар Вучић и министар финансија Млађан Динкић

Потрошаче у Србији ових дана је запљуснуо још један та-лас поскупљења. У трговинама су поскупели свеже месо, сухо-меснати производи, хемијска средства и цигарете.

У борским продавницама и супермаркетима највише је поскупело свињско месо, од 20 па чак до 170 динара, тако да килограм бута у појединим маркетима кошта рекордних 599 динара. Већу цену за пет-наестак одсто у појединим тр-говинама имају и сухомеснати производи, тако да најјефти-нија квалитетнија кобасица кошта око 1.000 динара. Еконо-

мисти кажу да је Србија лидер по ценама хране у региону, а основни разлози су монопо-лизовано тржиште, прошлого-дишња суша и недовољне суб-венције у пољопривреди.

Пораст цена смањује купов-ну моћ грађана тако да, према статистици, становник Србије годишње поједе 15 килограма свињског меса, дупло мање него у осталим европским земљама.На жалост потрошња меса и даље опада, купује се на граме, а шницле у тањирима су све тање. Осим хране последњих дана поскупеле су цигарете за десет динара по паклици, затим

хемијски произ-води, практично све оно без чега се не може.

Произвођа-чи покушавају да прикрију по-скупљења тако што смањују грамажу, а цену не мењају, него-дују Борани.

У Србији се последњих година штеди на свему. Најпре смо се одрекли скупе гарде-робе, путовања, излазака, а изда-ци за културу су постали прави луксуз.

Навикли су грађани да се одричу многих, некад неза-

мисливих задовољстава, али када почну да штеде и на храни, то је поражавајуће за друштво, а поставља се питање где је гра-ница издржљивости.

Љиљана Ђорђевић

Шницла све тања

БОР» На седници Већа Са-веза самосталних синдиката Општине Бор, на којој су, из-међу осталог, разматрани Нацрт Закона о раду и Нацрт Закона о штрајку, као и програм мера за реформу јавног сектора, изне-те су примедбе које би, како се чуло, требало да размотри Влада Републике Србије, а потом до-несе Законе који су у интересу запослених.

- Није добар предлог да се рад на одређено време проду-жи, са садашњих годину дана на три године. Споран је и предлог примене тзв. „рада у пару“ по којем би два запослена радника делила радно време, али и зара-ду, као и предлог рада на даљи-ну. Такође сматрамо да би преи-спитивање репрезентативности синдиката и смањење цензуса на 5 одсто, довело до разбијања синдиката и слабљења њиховог утицаја у интересу запослених - објашњава Драгиша Трујкић, председник ВССС Општине Бор.

Није добра продаја преду-зећа из категорије јавних, али неизвесна је и судбина преду-зећа у реструктурирању, као у случају РТБ – а Бор. То је ал-тернативна мера Владе у циљу стварања уштеде у буџету, због које морамо бити на опрезу, сма-тра Трујкић.

М. Димитријевић

Спорне одредбе Закона о раду

стр.4


ДРУШТВО број 13петак, 19. јул 2013.

БОР» Обданиште „Црвенкапа“ у Бору отворено је 1967. године и најстарији је вртић у граду. Зуб времена прилично је оштетио објекат, а некадашње потребе не задовољавају нове стандар-

де, па су неоходне дораде и ре-конструкција. За овакве радове потребна су већа финансијска улагања, па је до сада поправља-но само оно што је било неоп-ходно. Представници локалне самоуправе у Бору буџетом су предвидели скоро 50 милиона динара за реконструкцију школ-ских зграда, адаптацију објеката и школских дворишта, од чега седам милиона и 900 хиљада за Предшколску установу „Бамби“. Ова средства биће искоишћена за реконструкцију најстаријег градског вртића.

- Планирамо да на вртићу „Црвенкапа“ заменимо кров и да доградимо трпезарију, што

је било у развојном плану још пре три године. Почели смо из-раду пројекта, прибављамо по-требне дозволе и решења, ситу-ациони план и након тога ћемо урадити предрачун радова са

„Дирекцијом за изградњу Бора“. Тада ћемо тачно видети шта нам је потребно и ко-лико је то сред-става. Ако нам нешто буде ос-тало, урадиће-мо и ограду око вртића, што је проблем у свим о б д а н и ш т и -ма – рекла је

Љиљана Радичевић, директор Предшколске установе „Бамби“ у Бору.

По завршетку радова, ако остане средстава, биће санира-не ограде у другим вртићима и прилази објектима. Ово је само почетак радова: неопходна су и даља улагања у градска обда-ништа, па већ постоје планови за наредну годину.

- Планирамо сређивање кро-ва на вртићу „Дечја радост“, као и замену опреме у радним собама, учионицама где ради-мо са децом. Недостаје опрема, инвентар, сточићи и столице, креветићи, душеци. У складу са могућностима радили смо неке

замене, али с обзиром на то да је у нашој надлежности седам вртића и одмаралиште на Са-вачи, нама су потребна велика финансијска улагања – додала је Љиљана Радичевић.

Осим улагања у реконструк-цију, вртићима у граду неоп-ходни су и пажња и одговорно понашање суграђана. Већина обданишта има пролазна дво-ришта, где услед неодговорног понашања и вандализма долази до оштећења на објектима.

Марија Ћосић

ЗАЈЕЧАР» Народна кухиња у Зајечару, након двонедељног смањеног обима рада, престала је да ради. Разлог је недостатак новца. Од првог јула, Црвени крст је делио само хлеб, а у дру-гој недељи јула и нареске. Затим је ова организација потпуно пре-кинула рад кухиње која је снаб-девала 650 људи једним оброком у граду и по селима, што је на годишње 200 хиљада оброка.

- Део намирница неопходних за рад народне кухиње општин-ски Црвени крст добија од репу-бличког Црвеног крста, а делом их купује од новца који добија из градског буџета, чиме се по-кривају и остали материјални трошкови, каже Владан Марко-вић, секретар ове организације.

Према његовим речима, уко-лико би средства легла на рачун Општинске организација ку-хиња би могла да почне да ради. Ако се то не догоди, намирнице које стоје у магацину мораће да буду враћене јер им истиче рок употребе.

Д.М.

БОР» Радници Електродист-рибуције у Бору почели су да искључују струју потрошачима који редовно не измирују оба-везе. Домаћинства укупно дугују 205 милиона динара, а највећи број дужника је, у категорији од десет до 20.000 динара.

- Месечна наплата је око 70 одсто обавеза тако да смо при-нуђени да примењујемо ову заиста непопуларну меру, каже Драган Милошевић, директор Електродистрибуције у Бору.

Правна лица за утрошену струју Електродистрибуцији у

Бору дугују 960 мили-она динара и њима ће најпре бити упућене опомене.

- Са утуженим и редовним обавезама највећи дужници су Топлана и Водовод који дугују близу 840 мили-она динара, затим Са-мачки смештај, Гранд инжењеринг и фирма Станчић - рекао је Милошевић

У Електродистрибуцији ис-тичу још да су задовољни про-центом наплате од потрошача

који су потписали уговоре о репрограму. Више од 90 одсто дуговања за струју измирује се на време.


Обнова најстаријег борског обдаништаДео средстава које је издвојила локална самоуправа, Предшколска установа „Бамби“ уложиће у реконструкцију и уређење Обданишта „Црвенкапа“

У Предшколској установи „Бамби“ у Бору борави више од 950 малишана у 30 васпит-них група. Надлежни у овој установи обратили су се осни-вачу, Општини Бор, са захте-вом за повећање броја деце у васпитним групама. Локална самоуправа усвојила је ову одлуку, којом је дозвољено повећање за 20 одсто. Своје место у обдаништима добиће више од 190 малишана који су већ неколико месеци на листи чекања.

Одлука локалне самоупра-ве омогућиће и другој деци да се упишу у обданиште, али, ограничавајући фактор, ипак су постојећи смештајни капацитети.

ВИШЕ МЕСТА У ВРТИЋИМА

Агенција за безбедност са-обраћаја почела је семинар за унапређење знања за возаче којима је одузета возачка дозво-ла у Бору, Зајечару и Бољевцу. Иако је на подручју Борског округа због 18 казнених поена више од 80 возача остало без во-зачке дозволе, за похађање се-минара пријавило се пет канди-дата. Они ће похађати наставу из три области: узроци и последи-це понашања, које су довеле до одузимања возачке дозволе, по-знавање саобраћајних прописа као и правила понашања возача у саобраћају. Семинар обухвата 40 часова.

Трошкови семинара уна-пређења знања и испита из об-ласти безбедности саобраћаја износе 43 хиљаде динара. Кан-дидатима који по завршет-ку семинара успешно положе тест биће издата нова возачка дозвола.

Ж. Ј.

Престала да ради Народна кухиња

у Зајечару

Семинар за несавесне возаче

Маказе за нередовне платишеЕлектродистрибуција почела искључивање струје

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 13 петак, 19. јул 2013.

ВИКЕНДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

19:20

Рударско полугодиште боље од лањског

БОР» После више од две годи-не рада, у Општини Бор пред-стављени су резултати пројекта „Управљање рударским отпадом и флотацијском јаловином у борском региону“, који су зајед-нички реализовали истраживач-ки тимови борског Института за рударство и металургију и јапан-ској Акита универзитета. Проје-кат је започет 2011. године, као резултат добре сарадње Инсти-тута и јапанског универзитета,

а циљ је био да се установе еко-лошке последице на земљиште и водотокове, могућности са-нације и евентуална економска исплативост прераде јаловине, након више од стотину година рада борског рудника.

На основу резултата анали-за, један од закључака пројекта је да се процесом лужења може издвојити бакар из старог борс-ког јаловишта. На овој локацији има више од 27 милиона тона ја-ловине, са просечним садржајем бакра око 0,3 одсто, а одгова-рајућим хемијским процесима било би могуће издвојити готово две трећине постојећег бакра, што обезбеђује економску и еко-лошку компоненту.

Да ли је или није економ-ски исплатива прерада бакра из старог јаловишта, за сада није познато, јер би било неопходно урадити комплетну студију, тех-нолошки поступак и пројекат, на основу кога би могла да буду утврђена улагања и евентуална добит.

- Циљ овог пројекта је раз-вој нових метода за извлачење бакра из јаловине и то на такав

начин да спречимо еколошко за-гађење и утицај на околину. Зато се овај пројекат састоји из два дела. Први део је анализа ме-талуршког поступка, а други је процена утицаја на животну сре-дину и на речне системе од Бора до Дунава. Ми сличне пројекте већ радимо у Јапану, а на ос-нову захтева Јапанске агенције за међународну сарадњу, која је у сарадњи са Владом Србије покренула пројекат смањења

еколошког загађења на овом подручју, дошли смо у Бор. Из-вршили смо анализе и предста-вили резултате. Веома смо задо-вољни сарадњом коју смо имали са Институтом за рударство и металургију и надамо се да ће се она наставити и у наредном периоду - каже Даизо Ишијама, директор Акита Универзитета.

Представљени су и резулта-ти анализе отпадних вода, а на основу испитивиња, утврђено је да би елиминисањем штетног дејства отпадних вода из мета-луршког процеса и јамских вода, загађење било смањено чак за 80 одсто. Испитивања су показала и да је око 17 хектара земљишта око Борске реке загађено и да се, по садашњој категоризацији, оно води као опасан отпад, што значи да би морало да буде ус-кладиштено на посебан начин.

Борски институт конкурисао је за наставак овог пројекта код надлежних републичких инсти-туција, а да ли ће и када анализе бити настављене, за сада није познато.

Дејан Ђорђевић

Заједнички пројекат борских и јапанских стручњака

Бакар из јаловине

Компанија “Kварцверке”, са 129 година искуства, постала већински власник још једног рудника у Србији

Истраживачки тимови Института за рударство и металургију и Акита универзитета процењују да се из борског јаловишта може издвојити две трећине наталоженог бакра

БОР» Шестомесечни произ-водни биланс у Рудницима бакра Бор, бољи је у односу на исти пе-риод прошле године за петину. Произведено је тридесет одсто више руде и сувог концентрата, а двадесет процената више бакра у концентрату. У РББ-у истичу да су задовољни постигнутим резултатима и да се сва пажња и даље посвећује површинском копу „Велики Кривељ“ и кри-вељској флотацији јер су то две целине које су носиоци развоја не само у РББ-у већ и у целој компанији. У флотацији је по-стигнута рекордна прерада која достиже 31.000 тона руде днев-но, а паралелно се у овом погону завршава и реконструкција. У РББ-у очекују да ће, када крајем

августа буде завршена ре-конструкција постројења и уведена ауто-матика, ме-сечна прерада п р е м а ш и т и 950 хиљада тона.

Оно што предстоји јес-те повећање искоришћења

у борској флотацији и побољ-шање услова на површинском копу „Церово“ посебно у елек-тромашинском делу. Тамо се прерађује 300 до 320 тона руде на сат, а уградњом још једне дробилице капацитет ће бити повећан на 350 тона.

Најзначајније је превентив-но одржавање погона и томе је посвећена највећа пажња. Зах-ваљујући томе, није било зна-чајнијих застоја у производњи, па се на шестомесечни резул-тат није значајно одразило то што више нема експлоатације богатог јамског рудног тела „Т“ одакле су прошле године до-бијане значајне количине бакра и племенитих метала .

Д. Ђорђевић

БОР» Немачка компанија „Кварцверке“ званично је за-вршила процес преузимања 87 одсто контролног пакета акција компаније Каолин АД и тиме постала власник и компа-није у Србији - „Југо каолина“.

У оквиру „Југо каолина“, у којем ради око 300 радника, послује пет рудника из састава предузећа „Копови“ Уб, чети-ри отворена копа за експлоа-тацију кварцног песка и један керамичке глине, као и рудни-ци кварцног песка Белоречки пешчар код Бора и Србокварц код Зајечара. Кварцверке је

компанија са 129 година иску-ства у експлоатацији, обради и преради индустријских ми-нерала као што су кварц, ка-олин, фелдспат, воластонит и лискун.

Д.Ђ.

Произведено за петину више бакра у концентрату, а у кривељској флотацији постигнута рекордна дневна прерада од 31.000 тона руде

Немци купили „Југо каолин“

стр.6


У ФОКУСУ број 13петак, 19. јул 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данас

Пише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (6)

Програм Регионалне телеви-зије Бор све је садржајнији и ква-литетнији, а промене и модер-низација нису само на екрану, већ и иза објектива. Менаџмент Јавног предузећа „Штампа, ра-дио и филм“ покренуо је обнову и модернизацију радног просто-ра, као и неопходне технике. Но-винари, монтажери, сниматељи и службеници у администрацији

раде у сређеним просторијама, где нови намештај и опрема одају утисак модерног преду-

зећа које се свакодневно развија и напредује.

- На моје велико задо-вољство, ми смо у протекла два месеца сређивали радне просто-рије, затим просторије за произ-водњу и емитовање програма, а после скоро две и по деценије замењен је и намештај. Вред-ност инвестиције је око 2,2 ми-лиона динара, а морам нагласи-

ти да смо све финансирали из сопствених средстава – рекао је Вла-дан Нововић, директор ЈП „ШРИФ“ у Бору.

Дигитали-зација медија најављена је за 2015. годину, а Регионал-на телевизија Бор једна је од

ретких медијских кућа која од-мах може да пређе на дигитално емитовање сигнала. Ипак, ради

побољшања квалитета по-требно је додатно обнови-ти технику, што је наред-ни корак модернизације.

- Једна од фаза уређења, је и комплетно сређивање студија, режије и монтажних јединица. И ту смо променили намештај, а купили смо и дигиталну опрему. Сада чекамо да из инострантва стигне још један део потребне опреме, како бисмо заокружи-ли тај процес и средили режију која је срце телевизије – додао је Нововић.

Програмски циљ Телевизије Бор је даље ширење сопствене продукције, па су у плану нови пројекти након опремања рад-них јединица продукцијског тима.

- У наредних месец, месец и по дана, набавићемо додатну опрему за потребе продукције, за потребе билтена „Око исто-ка“, за постпродукцију, као и за снимање филмског програма. У плану је да са неким филмовима конкуришемо на фестивалима. Телевизија Бор дуго то није ра-

дила, па оно што, ево сада могу да најавим, на чему радимо, јесте документарни филм о из-градњи нове Топионице. Назив предузећа је „Штампа, радио и филм“ – штампу смо вратили, а остало је да се више бавимо филмском продукцијом, као и продукцијом уопште. Циљ је да употпунимо постојећи садржај и да подигнемо квалитет програма – истакао је Владан Нововић.

Менаџмент има и велике планове за Клуб Телевизије Бор, који је недавно сређен, а до сада се користио и као студио за снимање емисија. Упоредо са модернизацијом програма и ин-формисањем у складу са посту-латима новинарске професије, наставиће се радови иза објекти-ва. Свакодневни рад и залагање Регионалну телевизију Бор до-воде на врх медијске сцене овог дела Србије.


Владан Нововић директор ЈП „Штампа, радио и филм“

Модернизација ЈП „Штампа, радио и филм“Менаџмент покренуо обнову и модернизацију радног простора, као и неопходне технике, а вредност инвестиције је око 2,2 милиона динара

Време отварања првих ло-калних телевизијских студија у Србији, у оквиру тадашњих до-писништава Телевизије Београд, биле су године 1988. и 1989. У то време завршена је изградња и пуштена су у рад студија у Кра-гујевцу, Нишу, Шапцу, Зајечару, Јагодини и другим местима, а међу првима и студио у Бору, из кога се и данас емитује програм Телевизије Бор.

Пре тога било је неопход-но, преко мреже предајника, поставити линковске везе ка предајнику на Авали и Телеви-зији Београд, како би се оства-рила замисао слања снимљених материјала и директих укљу-чења, па и емитовања појединих програма.

Наравно да се и у Бору с нес-трпљењем очекивало присти-зање линковских уређаја и ус-постављање везе. Годину или две пре тога адаптиране су нове просторије Предузећа „Штампа,

радио и филм“, у некадашњем Дому пионира, у згради Дома културе, где је и сада смештена Радио телевизија Бор. У нове просторије најпре су пресељени дописништво и „Бакар филм“, а потом и комплетни студијски уређаји и редакција Радио Бора, која се до тада налазила, као и руководство предузећа и редак-ција листа „Колектив“, на сед-мом спату зграде Општине Бор. Редакције „Колектива“ и „Бор-ских новости“ и рачуноводство, као и филмотека и монтажа „Ба-кар филма“, пресељене су у дру-ге делове Дома културе.

Линковска веза се, дакле, чекала у новим, лепо уређеним просторијама, у којима су већ почеле и прве припреме за из-градњу телевизијског студија. Када је техничка екипа Телеви-зије Београд, коначно, монтира-ла антену линка, у облику вели-

ког тањира, на кров зграде Дома културе и усмерила је ка предај-нику на Тупижници, одакле је веза даље ишла, преко Јастреп-ца, до Авале и београдске те-левизије, сви су се, наравно,

обрадовали и с нестрпљењем очекивали прво укључење. Најпре су линком слати прилози и снимљени материјал, а убрзо је обављено и то прво, директно укључење у програм.

Тог дана, по распореду, заједно са Јасмином Никитовић,

сада уредником и водитељицом емисије „Знање имање“ РТС-а, водио сам, из београдског сту-дија, редован програм „Региони данас“.

Када је уредник дописнич-ке редакције Слободан Аре-жина, током припреме, дао дозволу за проб-но, директно укључење лин-ком из Бора, настали су уз-буђење и трема код свих, реа-лизатора и во-

дитеља, и у Београду и у Бору. Хоће ли проба успети, питали смо се, неће ли, ваљда нешто не-предвиђено искрснути.

Током емисије, негде у пр-вом делу, по ранијем договору, Јасмина и ја, трудећи се да из-гледамо што лежернији, погле-

Видимо се, видимо

Стари студио Радио Бора, на седмом спрату зграде Општине Бор

стр.7


У ФОКУСУброј 13 петак, 19. јул 2013.

дали смо се и заједнички најави-ли укључење.

„Поштовани гледаоци, сада следи једно изненађење“, рекла је она. „Прво директно укљу-чење из Бора“, додао сам ја. „Држимо песнице“, рекли смо, потом, у глас.

На монитору, испред нас, појавио се колега Милољуб Милошевић, који се налазио у импровизованом борском „сту-дију“, смештен између монтаж-них уређаја, поздравио гледаоце и нас у студију и прочитао вест или две које су отишле у телеви-зијски етар.

Ето, тако је почела нова, јед-на у низу претходних и каснијих успешних етапа развоја теле-визијског информисања у Бору. Као кад први пут узлети лептир.

По завршетку емисије, с олакшањем, ми који смо се за-десили у Београду, говорили смо „види се, види“, а у Бору су узвикивали „видимо се, види-мо“. Све док се, убрзо, није и то заборавило, јер се, као што то у новинарству обично бива, мора-ло ићи даље.

(наставак у следећем броју)

НЕГОТИН» Манифестација „Дани дијаспоре“ у Неготину, одржана је на Петровдан, кр-сну славу Удружења „Дијаспора

источне Србије“. Тим поводом у цркви Свете Тројице служе-на је свечана Света Литургија, којој су присуствовали чланови Удружења, али и гости, учесни-ци и привредници, потенцијал-ни инвеститори, за које је у општинској Скупштини пријем приредио председник Општине, мр Милан Уруковић. Током раз-говора, касније и на Скупштини Удружења, углавном је про-вејавао став да овакви сусрети треба да донесу далеко боље и конкретније резултате у са-радњи која се годинама загова-ра. Учешћем наших земљака на првој манифестацији, задовољ-

ни су организатори у Удружењу „Дијаспора источне Србије“, јер су, како наводе, приликом покретања иницијативе о орга-

низовању Дана дијаспоре, пре свега, имали на уму податак да у овом тренутку у земљама ЕУ живи и ради више од трећине станов-ника Општине Неготин, или при-ближно 13 хиља-да људи, од којих

многи имају капитал и надају се скором повратку у завичај.

По одржавању свечане Скупштине Удружења „Дијаспо-ра источне Србије“, у Општини Неготин је приређена и пре-зентација пројеката за потен-цијалне инвеститоре. Регионал-на привредна комора Зајечар је том приликом наступила са обједињеном регионалном пре-зентацијом инвестиционих по-тенцијала општина Борског и Зајечарског округа. Према речи-ма Дејана Тошића, председника РПК, овом обједињеном стра-тегијом обухваћени су инвести-циони потенцијали, некретнине,

пољопривредни и ресурси у ту-ризму, а у изради су биле анга-жоване канцеларије за локални економски развој општина Ти-мочке Крајине.

Спремност да обострано корисним пројектима повежу потенцијале које источна Србија има и капитал наших исељени-ка, уз Регионалну привредну комору Зајечар, показала је и Општина Неготин, која је потен-цијалним инвеститорима пред-ставила посебно пожељне и про-фитабилне пројекте овдашњих струковних удружења и инсти-туција. Понуда је представље-на и на отвореном простору у центру града, где је током целог дана трајала изложба рукот-ворина, вина, меда и других производа по којима је позната и препознатљива Неготинска Крајина. Данима дијаспоре у Неготину присуствовали су и активно учествовали у разго-ворима, др Радивоје Петрикић, делегат Скупштине дијаспоре из Аустрије и Вукман Кривокућа, помоћник директора Канцела-рије за сарадњу са дијспором и Србима у Региону, Владе Репу-блике Србије.

Јованка Станојевић

ГОЛУБАЦ» Ревитализа-ција тврђаве „Голубачки град“ на Дунаву највероватније ће почети у септембру - најавио је

председник Општине Голубац Зоран Пајкић. Он је истакао да је пројектна документација готова и да је студија изводљивости до-била позитивну оцену у Бриселу.

Обнова Голубачког града почеће измештањем магистрале и про-бијањем новог тунела јужно од тврђаве. Након измештања сао-браћаја почеће радови на старом здању. Пројектом је предвиђена реконструкција свих десет кула, изградња видиковца, ресторана, амфитеатра, пристаништа за бродове, визиторског центра као и базена са филтрираном дунав-ском водом.

Припрему техничке доку-ментације највећим делом је финансирала наша држава, а обнова ће се финансирати сред-ствима из приступних фондова Европске уније. За овај посао, који би требало да траје две и по године, обезбеђено је 6,5 мили-она евра.

Ж. Јовановић

БОР» Управни одбор Јавног предузећа „Штампа, радио и филм“ данас је једногласно ус-војио предлог комисије и за главног и одговорног уредника изабрао дипломираног поли-тиколога за новинарство и ко-муникологију Данијелу Ново-вић. На конкурс за ову функцију јавила су се два кандидата, од којих је комисија бирала на ос-нову прописаних критеријума.

После уређивања Информа-тивног програма, Данијела Но-вовић била је заменик главног и одговорног уредника, а од јуна, на основу одлуке Управног од-бора, именована је за вршиоца дужности. Новинарство је завр-шила на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

М. Ћосић

Изабран главни и одговорни уредник РТВ БорДанијела Нововић, дипломирани политиколог за новинарство и комуникологију, обављаће ову функцију наредне четири године

Одржани први „Дани дијаспоре“ у НеготинуБогат дводневни програм, 12. и 13. јула, подржали су републичка Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Регионална привредна комора Зајечар, Општина Неготин, многи спонзори и медији

Голубачка тврђава ускоро ће добити нови сјај

стр.8


СПЕКТАР број 13петак, 19. јул 2013.

INVESTICIJLJI ÎN GRĂĐINJICÎ

» Ustanova đe kopij kare înkă na pljekat în škuolă Bambi în Bor, banji kare a dat Uopšćina Bor, o săj trošaskă đe rostîtu alu građinjica Crvenkapa, kare je măj batrînă în oraš. Măj întînj o să rostaskă kovilćiru kare sluobođe apa ka šî konašilji unđe manînkă kopiji. Kă jej, akuma ai+i, šî manînkă šî duorm. Uopšćina Bor đe rostîtu školjiluor šî obuorilji luor, o să đa 50 milioanje đe dinari, da numa đe rostît în Ustanova đe kopij kare înkă na pljekat în škuolă Bambi šapće milioanje nouă suće mij đe dinari.

TREJERATU PRORUPT

» Pintru vremja ra în Okrugu Boruluj măjdo a statut trejeratu grîuluj. În Njegoćin šî Kladova sa astrîns grîu đi pră žumătaće đe luokuri, da în Bor đi pră 40 đe procjenturi. Berekjetu grîuluj vara asta je în uopšćina Bor tri,

da în Kladova šî Njegoćin +in+i tone pră hektar. “Žitopromet” đin Zaj+erji a luvat 14 mij tone đe grîu đin Valja Ćimokuluj, ama să ašćaptă kă în ambarji o să să pună înkă atîta. Prijecu grîuluj, vara asta, înkă nu să šćije.

LUKRĂRLJI PUBLJI*E ĐE UAMINJI KU INVALIDITET

» Centru đe trăjitu lumji karje arje invaliditet în Bor a dobînđit projektu ku karje să va skrija objekturlji đe turizm, sport šî kultură karje i pot koristî în uopšćină. În projektu ăsta o să lukre šapće uaminji karje au invaliditet în Bor în šasă lunji +e vin. Pră o lună i o să fije plaćicî 23 mij đe dinari, da ku totu projektu je grjeu un million 700 mij đe dinari. Banji i dă Služba nacională đe gasît lukru đin fondu alu lukrărlji publji+e.

Prevodu: Goran Gramić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

Као чувари традиције и народних обичаја од забо-рава, и ове године, мешта-ни села Лука организовали су једанаести Сабор народ-ног стваралаштва Тимоч-ке Крајине. Лучани су са

гостима обележили и Пет-ровдан, сеоску славу.

Програм је почео дефилеом учесника, након чега је Сабор отворио Даниел Чорболоко-

вић, директор Центра за културу Општине Бор.

- Лепо је што сва наша кул-турно-уметничка друштва чу-вају и негују традицију нашег краја. Сви смо вечерас исти, сви смо победници. На овом Сабору

сви бра-нимо из-ворност, аутохто-ност и о р и г и -нално ст н а ш е г краја – рекао је Д а н и е л Ч о р б о -локовић.

У културно уметничком делу про-грама наступала су друштва „Ђидо“ из Брестовца, „Велики извор“ из Зјечара, „Кобишница“ из Неготина, „Мелница“ из Пе-

тровца на Млави, „Тргу Жиу“ из Румуније и домаћин, КУД „Лука“. Организатори су задо-вољни овогодишњим Сабором и надају се да ће наставити тра-дицију и наредних година.

- Изузетно смо задовољ-ни што су нам гости овде, има много људи и добро је дру-жење, а ту су и песма и игра. Ако смо то радили претходних једанаест година сигурно ћемо и наставити. Овакво дружење, традицију и обичаје, морамо сачувати од заборава – истакао је Бобан Жикић, председник Савета МЗ „Лука“.

Под покровитељством Општине Бор, организатори манифестације су МЗ „Лука“, КУД „Лука“ и Центар за кул-туру Општине Бор. Медијски спонзор Сабора је Регионална телевизија Бор.


Лепим културно-уметничким манифестацијама, које су окупиле госте из наше земље и иностранства, мештани два борска села обележили Петровдан

Сабор народног стваралаштва у Луки

НЕГОТИН» У оквиру Програ-ма „Лето у Неготину 2013“, које ће током наредна два месеца потписивати бројне установе, институције и удружења грађа-на, на Рогљевским пивницама одржана је Манифестација „Дан вина и Џеза“, са модном ревијом и дегустацијом крајинских вина. У музичком делу програ-ма наступили су џез бендови из Ниша: KREMBOU, EYOT и београдски St LOUIS Band. Ор-ганизатор је Туристичка органи-зација, а покровитељи Општина Неготин, Danube Competence center и GIZ- GmbH, уз техничку подршку Light and sound design из Земуна.

Туристичка организација је у суботу, 6. јула, на Кусјачкој плажи, обележила Дан Дунава са богатим садржајима, док је Канцеларија за младе, на град-ском стадиону, организовала Прву међународну плесну мани-фестацију младих „Street dance“, са учесницима из Мађарске, Аустрије и наше земље.

У сусрет званичном отва-рању Манифестације „Лето 2013“, у центру Неготина, у Му-зичком павиљону, одржано је и вече изворне влашке музике. Овај програм је потписало Уд-ружење за неговање и очување идентитета, традиције и културе Влаха „Гергина“, основано пре четири године.

Песма вокалних солиста који су се одазвали позиву организа-тора, као и њихове колеге музи-чари, нашла је пут до публике, која је са интересовањем прати-ла наступе учесника, уз обећање да ће отпратити и све најављене програме на отвореним сцена-ма у центру Неготина. У једно-часовном програму Удружења

„Гергина“, наступила је исто-имена етно група, солисткиње Љиљана Несторовић и Слобо-данка Петровић, млади Денис Ћурић, на труби, Група „Бадем“, Бобан Јоновић, на хармоници и интерпретатор стихова на влаш-ком језику, Бора Илић.

Вече са „Гергином“ у Музич-ком павиљону у центру Неготи-на испунило је очекивања љуби-теља влашке изворне музике.

Јованка Станојевић

Музичко вече са „Гергином“ у Неготину

стр.9


КУЛТУРАброј 13 петак, 19. јул 2013.

Почело Борско културно лето Завршен Фестивал младих Србије

БОР» Борско културно лето званично је почело у уторак, 16. јула и трајаће до 31. августа. У том периоду, два до три дана у недељи, на платоу испред Дома културе, Борани ће моћи да по-гледају различите програме, које је приредио Центар за културу. Овогодишња концепција култур-ног лета је промењена, а поједи-ни програми реализоваће се у сарадњи са борским културним и туристичким институцијама.

Афирмација локалног ства-ралаштва биће приоритет Бор-ског културног лета које и ове године припрема и организује Центар за културу у Бору. Тако ће се Боранима и њиховим гос-тима, који овде буду боравили, представити културно уметнич-ка друштва, демо и акустични бендови, плесни клубови, глум-ци, песници и други ствараоци. А у Бору је, као у мало којем граду, концентрисана велика количина талента и позитивне енергије, што ће борски ства-

раоци и показати - на добро познатом месту, које је већ годи-нама отворено за све људе добре воље и за нове идеје.

Даниел Чорболоковић, ди-ректор Центра за културу у Бору, истиче да ће се сви програми

одржавати на платоу Дома кул-туре или у амфитеатру зависно од врсте. Важно је да је ове го-дине програм Културног лета организован у сарадњи са дру-гим установама клутуре и ту-ристичким организацијама, јер

је свима у интересу афирмација културних вредности. Оно што је најбитније, ипак, јесте то што је интересовање младих ства-ралаца да се представе својим суграђанима веома велико, и ово је прилика да се они који

то до сада нису учинили једнос-тавно пријаве борском Цен-тру за клутуру, који ће про-наћи могућност промовисања.

Унапређење, промоција и афирмација ло-калног ствра-лаштва у свим областима, је

приоритет, али неће изостати ни гостујући програми, посебно по-зоришне представе за најмлађе. Потребно је, кажу пронаћи добру равнотежу између гос-тујућих и домаћих програма.

Елда Драгаш

Народне игре и обичаји из Србије, Румуније и Бугарске преплитали су се на „Петровдан фесту“, осмом Међународном сабору у песми и игри, одржа-ном у селу Оштрељ, надомак Бора. На тај начин, мештани Оштреља већ годинама обеле-жавају Петровдан, сеоску славу. Овогодишњу манифестацију отворила је Миљана Голубовић, члан Општинског већа задуже-на за културу и информисање.

- У петом веку пре нове ере Хелен је рекао да су очи и уши рђави сведоци онима којима су душе варварске. Управо ови фестивали говоре да наше душе нису варварске, већ јако богате. Желим да се и следеће године окупимо у што већем броју, са што више друштава, и да не-гујемо традицију и аматеризам у сваком погледу - истакла је Миљана Голубовић.

Домаћини и организатори задовољни су одзивом гостију и

сматрају да овакве везе и односе треба неговати и на тај начин чу-вати традицију од заборава.

- И поред финансијских про-блема задовољни смо овогодишњом организацијом. И гости су задовољни. То знамо по томе што увек поново до-лазе и представљају нам се песмом и иг-ром - рекао је Јован Петровић, потпред-седник Савета МЗ „Оштрељ“ и пред-седник КПД-а „Петар Јенић“.

На овогодишњем Петровдан фесту наступале су фолклорна група са певачима из Калафа-та у Руминији и група девојака са традиционалним играма из Видина у Бугарској, култур-но-уметничка друштва из Ва-лакоња, општина Бољевац, и из Великог Поповца, општина Петровац на Млави, и домаћин,

Културно-просветно друштво „Петар Јенић“.

- Радујем се што смо данас овде код вас, веома лепо сам се

осећала, заједно са мојим ансам-блом. Веома сте гостопримљи-ви и драго ми је што поштујете традицију - рекла је Маринела Караулеану, библиотекар и ко-ординатор Центра за културу Калафата у Румунији.

- Већ пет година долазимо у Оштрељ. Ја сам из Антимо-ва, села надомак Видина у Бу-гарској. Заиста смо задовољни

овим Сабором и имамо мно-го пријатеља у Оштрељу. На оваквим скуповима градимо мост између Бугарске и Ср-бије. Као што ми сарађујемо требало би да сарађују и наше државе - истакао је Светослав Флоров, кмет села Антимово у Бугарској.

- Ми смо овде први пут. Задовољни смо организацијом и гостопримством и надам се успешној сарадњи. Предста-вљамо игре из околине Ниша и из Шумадије - каже Слађана Николић, председник КУД-а „Јован Јовановић Змај“ из Ве-ликог Поповца.

Након наступа култур-но-уметничких друштава при-ређен је традиционални избор за лепотицу Сабора.

Организатори манифеста-ције су МЗ „Оштрељ“ и Кул-турно-просветно друштво „Пе-тар Јенић“.


Лепим културно-уметничким манифестацијама, које су окупиле госте из наше земље и иностранства, мештани два борска села обележили Петровдан

Гости из Србије, Румуније и Бугарске на смотри у Оштрељу

У Књажевцу је одржан 52. Фестивал културе младих Ср-бије, у оквиру којег је, у пет фестивалских вечери, насту-пало више стотина музичара, глумаца, ликовних стваралаца, песника, фолклорних ансамба-ла и хорова. Специјални гости фестивала били су бендови Ван Гог и Неверне бебе, хор Вива Вокс, познати вокални и ин-струментални солисти изворне народне музике које је пратио и народни хор РТС-а. Традицио-нално песничко признање‘‘Ти-мочка лира‘‘ Другог програма Радио Београда припало је ове године песнику Немањи Драга-шу, најмлађем члану Удружења књижевника Србије.

Фестивал у Књажевцу је и ове године пружио значајан простор неафирмисаним мла-дим људима, што је и циљ ове манифестације. Посебно су важне у том смислу биле излож-бе слика, стрипа и фотографија, организоване у сарадњи са ниш-ким универзитетом уметности.

Е. Драгаш

Овогодишња манифестација трајаће до 31. августа, а већина програма одржаће се на платоу испред Дома културе и у амфитеатру

стр.10


МОЗАИК

Поетски кутаклоБОРизми

• У данашње време и када се ша-лите на свој рачун, испоставе вам рачун.• Народ смо који цени знање. Екс-перте имамо и у затворима.

Пеко Лаличић

• Земља је толико упропашћена да ни влада више нема где да падне.• Распродаћемо све што имамо само да бисмо сачували самостал-ност по сваку цену.

Милен Миливојевић

• Све што сам имао потрошио сам, тако да је мој новац сад на сигур-ном!• Струја и гас неће поскупети до даљњег. До сутра!

Зоран Т. Поповић

• Влада нам је стабилна. Нашла је чврст ослонац у сиромаштву.• Подземље ради на принципу спојених судова. Прелива се на врх.

Зоран Додеровић

број 13петак, 19. јул 2013.

Гастрономске чаролије

Река је живот његови песма,у сред питомог краја зов,кити му се дивља чесма.Жена Марау слатком му сну спава,паук му пара,мрежу уснулих Морава...

Брана Филиповић

Здравље

Плашинте уз кисело млеко

ЖИВКОВА ВОДЕНИЦА

Рибица доктор у Брестовачкој бањи

БОР» Како би број и квалитет својих услуга повећали и подиг-ли на виши ниво запослени у ДОО Брестовачка бања – Српска круна код Бора, осим стандард-них увек нуде и нове садржаје. Тако је од недавно, корисници-ма услуга из целе Србије, као и гостима из Аустрије, Швајцар-ске и других земаља на распола-

гању и најновија метода лечења разних кожних болести.

В. д. директора ДОО Брес-товачка бања – Српска круна Дејана Туфегџић каже да је реч о терапији Гара руфа рибицама. Реч је о фиш спа или рибљој те-рапији, односно пилингу који се већ стотину година примењује на средњем истоку, а у нашој земљи је новина. Третман се препоручује особама са разли-читим кожним болестима, кошта 1000 динара, али ће у у наредних

десетак дана ово бањско лечи-лиште корисницима одобравати попуст.

Гара руфа рибице немају зубе и самим тим не уједају и не повређују, већ масирају. Микро масажа подстиче циркулацију и кажу да је третман пријатан потврдила је Радојка Ковачевић, пензионерка из Београда која ре-

довно долази на опоравак у ово лечилиште.

Брестовач-ка бања, чије су лековите воде користили и Римљани и Турци, је и сре-дином прошлог века била једна од најпосеће-

нијих у Србији.У овом лечилишту, плани-

рају да у понуду ускоро уврсте и бисерну купку. Очекују да ће због лековитих вода, базена, оп-реме за рехабилитацију, особља и окружења имати много већи број гостију. И да ће сви одлази-ти задовољни попут пацијент-киње из Новог Пазара, којој се, како је причала, у Брестовачкој бањи код Бора, десило чудо.

Е. Драгаш

Нова терапија Гара руфа рибицима све више привлачи пажњу бањских посетилаца

Ако размишљате шта да понесете за јело на језеро, базен или реку ево решења. Наши преци су то спремали за доручак на њиви, али времена су се променила.ПЛАШИНТЕ уз кисело мле-ко и јогурт је управо оно што је потребно у овим летњим топлим данима.

За припрему плашинта вам је потребно: 1.кг брашна, 500 мл топле воде, 40 г квасца, 1 кашичица соли, 1 кашичица шећера, 3 јаја, 250 г сира, свињска маст или уље за пржење.

У млакој води размутите квасац са додатком шећера и соли и оставите да квасац надође. Надошли касац сипајте у чинију и замесите са брашном. Оставите да нарасте око сат времена. У по-себну посуду измрвите сир, додајте јаја и изгњечите виљушком. Надошло тесто премесите и поделите на мање лоптице. Сваку лоптицу растањите оклагијом у круг неких 3 - 4мм. На растањено тесто ставите по кашику масе од јаја и сира и премажите равно-мерно. Крајеве теста савите ка унутрашњости до центра и фор-мирајте плашинту. Пржите на загрејаној масноћи док лепо не порумени, са обе стране пар минута.

Једноставно, брзо, укусно... и пожурите да вам неко не заузме место на плажи

Мирјана Васић

Лака ужина за летњи излет у природи

стр.11


7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Вести на знаков-номјезику (р)10.30 Викенд на истоку (р)11.20 Документарни програм12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Калеидоскоп15.15 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Нокаут20.30 Спортска хроника21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Палета (р)10.40 Није тешко бити ја11.30 ...И акција12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија “Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS Show14.55 Нокаут (р)15.20 Спортска хро-ника (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Ауто флеш20.40 Свет на длану21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан 10.40 Документарни програм11.30 Еколошка питања12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и виноградарство14.55 Свет на длану15.20 Ауто флеш16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Улична патрола18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Корак 2120.40 Филм на виде(л)о21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.35 ABS Show 11.05 Дивља планета11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Бели лук и папричица14.30 Агро дан14.45 Ауто спринт15.30 Филм на виде(л)о (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Улови трофеј20.35 У свемиру21.00 Гледишта/Објективно(наизменично)22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 Цртани филм9.25 Серијски филм10.15 Агро дан10.30 Везе11.00 Вино и виноградарство11.30 Меридијанима12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.05 Серија „Излог страсти‘‘14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј15.00 Гледишта/Објек-тивно (р)16.00 Дневник16.30 Серијски филм17.30 Око истока18.15 Навигатор18.25 Цртани филм19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Изнад времена21.10 Строго поверљиво22.00 Данас22.30 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)1.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Лек из природе8.30 Радим градим9.00 Навигатор (р)9.15 На точковима9.45 Цртани филм10.10 Дивља планета10.35 Интерфејс11.00 Школирање11.30 Мислити зелено12.00 Вести12.15 Играни филм14.00 Викенд на истоку15.00 Није тешко бити ја16.00 Дневник16.20 За све Роме16.35 Играни филм18.15 Култ арт19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 ABS Show00.00 Вести00.10 Ноћни програм

7.00 Фарма8.00 Храна и вино9.00 Свет дивљине9.30 Дивљи свет10.00 Цртани филм (омнибус)12.00 Вести 12.15 Село моје12.45 Зелени екран13.15 Здравље13.45 Палета, програм на румунском језику14.00 Вести на знаков-ном језику14.15 Изнад времена (р)15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.35 Играни филм18.05 Познати екстремно19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 Строго поверљиво21.30 Играни филм23.30 Атлас/Гуливер (наизменично)00.00 Вести

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово пристаниште) 05:16, 10:27, 14:08 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 13 петак, 19. јул 2013.

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

18:15

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ традицио-нално организује Борско културно лето

од 16. 07. дo 31. 08. 2013.године.Програми у оквиру Борског културног лета 2013

(16. 07. – 30. 07.)» 23.07. - Вече изворне музике и песме» 25.07. - Наступ плесног клуба „Лидо“» 30.07. - Вече књижевника, песника,сатиричара, афористича-

ра...

Сви програми почињу у 19 сати, на платоу Дома културе или у амфитеатру. У случају лошег времена програми ће бити одложени.

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:40

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:00

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 13петак, 19. јул 2013.

У походу планинској лепотици учествовало 370 планинара из 22 друштва

Најмасовнији рукометни камп окупио је у претходних десетак дана 200 дечака и девојчица из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине са којима је радило 20 истакнутих рукометних стручњака.

Завршен 33. рукометни камп на Савачи

Ста з а м а Ста р е п л а н и н е

БОР» Тридесеттрећи рукомет-ни камп на Савачи код Борског језера завршен је, а учесници кампа њих 200 кући се враћају задовољни и пуни утисака. Осим напорних тренинга деца су имала прилику и да се опусте, друже, за њих су организоване разне друштвено забавне игре, па се очекује да се многи од њих поново врате на Савачу и наред-не године.

- Има доста промена јер дошла су још три, четири нова тренера три из Македоније и двојица из Србије и из године у годину напредује рад на кампу, све је већи број деце,бољи су услови - рекао је Ђорђе Нико-лић - прошлогодишњи најбољи учесник кампа

- Мени је било боље ове го-дине, било нас је више, било је много тренера који другачије раде тако да смо могли више да научимо - казала је Марина Бастаја- РК Инђија

Овогодишњи камп остаће упамћен као најмасовнији до

сада. Са младим рукометашима радили су познати и уважени тренери, а осим екипних ор-ганизовани су и појединачни тренинзи.

- Ја сам био на много кам-

пова у Јужној Африци, Канади, Бразилу, Тајвану али код нас се стварно ради добро рукомет - рекао је Владимир Радић - про-фесор рукомета, Македонија

- Мислим да се радило ква-литетно као и претходних го-дина. Мало нас је послужило и време, у односу на прошлу

годину када је било изузетно то-пло, мало су услови за рад били бољи, а и рад са децом је право задовољство јер децу то интере-сује - каже Сребренко Марко-вић, рукометни тренер из Репу-

блике Српске. О р г а н и -

затори кампа ове године нису имали лак задатак, због великог броја деце. Ипак задовољ-ни су резулта-тима кампа и надају се да ће сваке наредне године камп

бити све бољи и бољи. - Ми смо на великој пре-

кретници, то смо видели про-шле године када је број деце почео да расте. Нешто мора да се уради јер ако бисмо сад ста-ли, ако бисмо се задовољили овим бројем деце били бисмо у проблему - да ли да и даље ор-

ганизујемо овај камп и да ли на овој локацији. Сами смо желели да овде у кампу покренемо неке ствари. Искрен да будем заиста сам изненађен на оно на шта смо наишли код људи који сад воде град. Оно пто нас радује је то да у будућности можемо да очекујемо и боље услове овде на Савачи и већи број деце са-мим тим и више смена. Оно што је евидентно и шта мора да се деси то је повећање броја деце из иностранства- рекао је Зо-ран Барбуловић, руководилац кампа

Стечено рукометно знање, неки од полазника кампа, при-мениће већ наредне недеље на турниру у Врњачкој Бањи, где ће наступати заједно са младом репрезентацијом Тимочке краји-не, а ривали ће им бити селек-ције кампа у Врњачкој Бањи и младе репрезентације Израела. Организатор кампа и ове као и сваке године је Рукометни клуб Борско језеро.

Маријана Симић

СРБИЈА» Борско Планинарско смучарско друштво „Црни Врх“ учествовало је, на традицио-налној планинарској акцији „Стазама Старе планине“, коју је орга-низовало књажевачко Планинарско друштво „Бабин зуб“.

Укупна дужина стазе „Летњи успон на Миџор“ у одласку и повратку је око 15 ки-лометара. Планинари су највиши врх Старе планине- Миџор ви-сок 2169 метара освајали пре-ко Жаркове чуке, Прилепског врха и Тупанара. Учествовало

је 370 планинара из 22 плани-нарска друштва и два удружења грађана.

- Ми смо имали прилику да видимо да су нас у неким актив-ностима сустигли јер смо такве

акције правили и ми, пет врхо-ва за три дана било је и код нас организовано раније, али они имају и веће планине и вишље врхове од нас и боље услове за пријем толиког броја људи. Ти услови се надовезују на то што је скијалиште Србије напррави-ло на тој планини и ти се услови користе кети баш за овакве ак-тивности - рекао је Мирослав Пајић - спортски директор ПСД „Црни Врх“ Бор

Наредни републичка плани-нарска акција, према календару Планинарског савеза Србије, је десетог августа на Црном Врху уз подршку Планинар-ско смучарског друштва „Црни Врх“ Бор, а очекује се учешће више од 150 планинара који ће се такмичити у планинарској оријентацији.

М. Симић

Борски клуб екстремних спортова „Рок енд ајс“ орга-низоваће Државно првенство у олимпијском триатлону, је-дино овогодишње у Србији, на Борском језеру 4. августа. Осим олимпијске дистанце која укључује километар и по пливања на Борском језеру, 40 километара вожње бицикла на Дубашници и десет километа-ра трчања предвиђене су и две мање дистанце спринт триат-лон на дупло краћој дистанци и акватлон који укључује пли-вање и трчање. Организацију Државног првенства у олим-пијском триатлону подржали су РТБ Бор, локална само-управа и Хотел „Језеро“.

М.С.

Триатлонци у Бору

oko istoka 13

Documents