odrzivi turizam elektronsko izdanje

Odrivi turizam u funkciji

ruralnog razvojaMala poljoprivredna gazdinstva

i ruralni turizam u Srbiji

Suzana orevi Miloevi

Jelena Milovanovi

BEOGRAD - VRAC - BUDIMPETA, 2012

Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji4

ODRIVI TURIZAM U FUNKCIJI RURALNOG RAZVOJAMala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji

Autori

Vanredni profesor dr Suzana orevi Miloevi Vanredni profesor dr Jelena Milovanovi Izdava Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd Agroznanje, Vrac FAO, Budimpeta Recenzenti Dr Eleonra Mariov, docent i prodekan za meunarodnu saradnju Fakulteta za evropske studi-je i regionalni razvoj Slovakog poljoprivrednog univerziteta u Nitri

Dr Mirjana Bartula, docent Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura Univerziteta Singidunum Beograd

Slika na koricama: Suzana orevi Miloevi

Autori fotografija: Suzana orevi Miloevi, UNJP STRD Aleksandar Damnjanovi, Aleksandar Davidov Vera Jovanovi, Mile Gonji, Vesna Vandi, Milica ivanovi Lektura i korektura: Branislava Markovi Dizajn i prelom: Miodrag Bogdanovi tampa: Lighthouse Studio d.o.o. Godina: 2012 Knjiga je, prema miljenju recenzenata, prepoznata i kao tivo pogodno za studente i mlae generacije naunika i strunjaka u oblasti ruralnog razvoja i ouvanja ivotne sredine, te je prihvaena kao udbenika literatura na predmetu Ruralna ekologija, koji se realizuje u okviru akreditovanog programa Osnovnih akademskih studija Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura Univerziteta Singidunum u Beogradu. Knjiga je, ta-koe, pogodna i kao pratea literatura na vie predmeta na Diplomskim akademskim studijama - master i Doktorskim akademskim studijama istoimenog fakulteta.

Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji 5

Opstanak malih seoskih gazdinstava i farmi u Srbiji ini se, s obzirom na probleme koji u ovom sektoru danas postoje, kao nemogua misija. Ruralni turizam, koji ovom opstanku treba da pomogne, ali od njega i zavisi, takoe nailazi u Srbiji na brojne prepreke i proble-me. Meutim, ne vredi ni aliti se, ni beati od problema, jer oni nee ni nestati ni odleteti, ve se na taj nain posmatrani mogu samo malo zamagliti ili udaljiti za trenutak, pa se tek uiniti nevidljivim ili pak manjim.

Cela filozofija u pozadini svakog uspeha je prekinuti beg, okrenuti se i suoiti se sa svojim strahovima i problemima uhvatiti problem za vrat, pokazati ko je gazda, problem pretvo-riti u izazov, a zatim ga shvatiti kao priliku, i konano postii svoj cilj.

Selu Srbije treba novac, ali i razumevanje, posveenost i ljubav. Treba mu i struna, jed-nako koliko i iroka drutvena podrka. Selu, meutim, ne treba ni saaljenje ni verbalna podrka, posebno ne onih koji se lako rasplau nad sudbinom sela iz koga potiu, ali mu se nerado vraaju, ak i kad strukom i poloajem i te kako mogu pomoi. Sa druge strane, niko ne moe da razvije ruralne sredine ako taj razvoj ne ukljuuje smo ruralno stanovnitvo. Ma koliko spoljna pomo bila iskrena i kvalitetna, ona uvek zahteva lokalno odluivanje o odlukama, akcijama i rezultatima.

U tom smislu bezbroj identifikovanih problema s kojima UNJP STRD nije imao ni vreme-na ni sredstava da se nosi, ne umanjuje vrednost uinjenoga. Svaki identifikovani problem doprinosi pokretanju novih dobro ciljanih akcija za njihovo efikasno reavanje. ao mi je to program nije due trajao, to novootkirivene probleme moda neu ja reavati, ali neko moda pametniji i spretniji, znam da hoe. I, ako i samo jedna pobeda bude inspiri-sana ovom knjigom, znau da trud nije bio uzaludan. Ova je knjiga i pisana samo za one koji ne ale truda da pokrenu akciju i istraju u njoj. Oni e znati i ta je pisac hteo da kae i emu sve ovo moe da poslui. Za ostale nije ni bitno.

Suzana orevi Miloevi


SK R A E N IC E

BDP bruto drutveni proizvodCAP (Common Agricultural Policy) zajednika poljoprivredna politikaDAP Direktorat za agrarna plaanja

EAFRD (European Agricultural Fund for Rural Development) Evropski agrarni fond za ruralni razvojEC (European Commission) Evropska komisija

ENRD (European Network for Rural Development) Evropska mrea za ruralni razvojEU (European Union) Evropska unija

EU-15 broj lanica Evropske unije pre prikljuenja novih 10 lanica 1. maja 2004. godine. EU-15 predstavljaju: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija,

Portugalija, panija, vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo (Velika Britanija)

FAO (Food and Agriculture Organisation of the United Nations) Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacijaGAP (Good Agricultural Practices) dobre poljoprivredne prakse

GGAP ili GLOBALGAP (prethodno ime EUREPGAP)

dobrovoljna serifikaciona ema i privatno telo koje je postavilo svoje standarde dobre poljoprivredne prakse

GMO genetski modifikovani organizmi

HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Point)

analiza opasnosti i kritine kontrolne take / sistem za identifikaciju, ocenjivanje i kontrolu opasnosti od znaaja za bezbednost hrane

HDI (Human Development Index) UN indeks humanog razvojaHNVF (High Nature Value Farming) farmerstvo visoke prirodne vrednosti

ICT (Information and Communications Technology) informaciona i komunikaciona tehnologija

IFAD (International Fund for Agricultural Development) Meunarodni fond za razvoj poljoprivrede

IPA (Instrument for Pre-accession Assistance) instrument pretpristupne pomoi

IPA CBC (Instrument for Pre-accession Assistance -

Cross-border Cooperation Programme) Program prekogranine saradnje iz instrumenta pretpristupne pomoi

IPARD (Instrument for Pre-accession Assistance Rural Development) instrument pretpristupne pomoi za ruralni razvojJPP javno-privatno partnerstvo


LEADER (Liaison Entre Actions de Dveloppement de lEconomie Rurale)

Veze izmeu akcija ruralnog razvoja naziv inovativnog pristupa unutar politike ruralnog razvoja EU

MDG-F (Millenium Development Goals Fund) Milenijumski razvojni ciljeviMERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

MICE (Meetings, Incentives, Conferences, and Exhibitions)

Sastanci, podsticaji, konferencije, izlobe skraenica za poseban tip turizma za velike grupe koji se

planira unapred radi okupljanja s posebnom svrhomMPV Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede

NAEP (National Agri-environmental Programme) Nacionalni agroekoloki programNSRGRT nacionalna strateka radna grupa za razvoj ruralnog turizma

NSRR Nacionalni savet za ruralni razvojNTOS Nacionalna turistika organizacija SrbijeNVO nevladine organizacije

NWFP (Non-Wood Forest Products) nedrvni (sporedni) umski prozvodiPDO (Protected Designation of Origin) zatiena oznaka poreklaPGI (Protected Geographical Indication) zatieno geografsko porekloRTS Radio-televizija Srbije

SAPARD (Special Pre-accession Assistance for Agriculture and Rural Development) Specijalni pretpristupni program pomoi poljoprivredi i ruralnom razvoju

TSG (Traditional Speciality Guaranteed) garantovano tradicionalni specijalitetTV televizijaUN (United Nations) Ujedinjene nacije

UNDP (United Nations Development Programme) Program Ujedinjenih nacija za razvoj

UNEP (United Nations Environmental Programme) Program Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinuUNICEF (United Nations Childrens Fund) Fond Ujedinjenih nacija za decu

UNJP STRD

(United Nations Joint Programme Sustainable toruism for rural development)

Zajedniki program Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja

UNWTO (The World Tourism Organisation) Svetska turistika organizacija


O knjizi

Ova knjiga je rezultat elje da se napravi mali vodi, kovei dragocenih informaci-ja spremnih za irenje dobrih praksi i iskustava steenih tokom niza aktivnosti koje je sproveo tim Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u okviru Zajednikog programa Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja (UNJP STRD) izmeu 2009. i 2012. godine.

Ona je i pokuaj da se integriu razliite perspektive i pogledi iskustva naunika i tehni-ka, praktina iskustva razvojnih radnika, te iskustva stanovnika sela, korisnika tehnike i finansijske podrke. Korien je holistiki pristup koji, odabran da bi pre svega ukazao stanovnicima sela kako da prepoznaju sopstvene resurse i mogunosti koje mogu utkati u lokalni ekonomski razvoj, a ne da prui instant reenja, koja bi posluila za prosto kopira-nje onima koji se bave ovim razvojem.

Naravno, ova knjiga bi trebalo da posluu i kreatorima politike ruralnog razvoja kako bi bili u mogunosti da kreiraju mere koje odgovaraju stvarnim potrebama i realnim mo-gunostima ruralne Srbije. Iz tog razloga, autori ove knjige iskoristili su uveliko povoljan moment to je UNJP STRD relizovan u etiri potpuno razliite ruralne oblasti razliite po prirodnim uslovima i resursima, strateke po svom poloaju, s raznovrsnim stanovni-tvom po poreklu i kulturi, istoriji i nivou razvijenosti, specifinim po tradiciji, ekonomiji i nainu ivota. FAO tim smatra da je teritorijalni pristup kljuan za uspeh politike rural-nog razvoja, pa time i razvoja turizma.

FAO vidi razvoj turizma u ruralnim oblastima kao direktan interest poljoprivrede jer obezbeuje trite za njene proizvode, i to kako na samoj farmi, tako i van nje, pomae smanjenju siromatva meu malim farmerima i seoskom populacijom uopte, a obezbe-uje i dodatan izvor prihoda na farmi kroz dodavanje vrednosti primarnim proizvodima, kao i zapoljavanjem vika radne snage i raspoloivog prostora i objekata.

Razvoj turizma je podstrek za uvoenje poboljanja u poljoprivrednu proizvodnju, pre-radu i ponudu hrane, kao i uvoenje savremenih standarda (ukljuujui promociju viso-kokvalitetne hrane, aktuelizovanje pitanja bezbednosti hrane itd.), koji se teko primenju-ju na malim farmama zbog visokih trokova njihove primene.

Uvoenje turizma u krhko tkanje srpske ruralne ekonomije prua vie ansi za konzistentnu primenu ekolokih farmskih praksi, kao i aktuelizovanje uloge poljoprivrede kao ekolokog servisa, koji obezbeuje uslove da se u ruralnim sredinama zadri i zaposli mlaa radna snaga.

Za turizam kao ekonomsku delatnost poljoprivreda i farmerstvo nisu samo neophodni izvor hrane ve i izvor atraktivnih aktivnosti i kreator atraktivnog ambijenta, predela i biodiverziteta, koji pomau u poveanju raznovrsnosti turistike ponude. Turizam, s druge strane, oivljava seoski ambijent jer lokalna zajednica ima konkretnu materijalnu korist od odravanje njegovog atraktivnog tradicionalnog izgleda.

Autori


U V O DMandat Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) jeste podizanje nivoa ishrane, kao i unapreenje poljoprivredne proizvodnje, poboljanje ivotnog stan-darda seoskog stanovnitva, te doprinos rastu svetske privrede.

Cilj FAO-a u okvirima UNJP jeste omoguavanje povoljnog ambijenta za trita koja bi omoguila poboljanje ivotnog standarda i ruralni razvoj. Glavni nain za postizanje ovog cilja je preduzimanje akcije za stvaranje radnih mesta u ruralnom ambijentu, omo-guavanje pristupa zemljitu i diverzifikacija prihoda. Obezbeenje povoljnog okruanja za postizanje ovih ciljeva treba da obuhvati integraciju povoljnih odluka i mera u politiku poljoprivrede i ruralnog razvoja i programe na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Obezbeivanje finansijskih sredstava za ovu podrku treba da ide ruku pod ruku sa transferom znanja, organizacionim promenama i nadogradnjom institucija.

Divan primer mogunosti za ruralni razvoj je integracija razvoja poljoprivrede s razvo-jem turizma u ruralnim podrujima. Kljuna aktivnost za ovu integraciju je rad na nje-nim osnovama poboljanje kvaliteta i bezbednosti hrane u svim fazama lanca ishrane. Naravno, uspeh ovih akcija zavisie od toga koliko je lokalna razvojna strategija uspeno identifikovala raspoloive resurse i na osnovu njih definisala mogue najuspenije pri-

vredne aktivnosti koje imaju kapacitete da doprinesu blagostanju lokalne zajednice. Ako prirodni i ljudski resursi ne dozvoljavaju razvoj poljoprivrede i turizma, svi napori mogu biti uzaludni. Utemeljivanje lokalne ekonomije na odrivom upravljanju raspoloivim resursima, zajedno s racionalnim planovima unapreenja kao sredstvom za njihovo poveanje, osnovni je preduslov uspeha svake preduzete aktivno-sti. Iz tog razloga je izgradnja lokalnih kapaci-teta za razvoj, koja ukljuuje unapreenje par-tnerstva svih zainteresovanih strana, sastavni deo aktivnosti ruralnog razvoja.

Zajedniki program Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja imao je za cilj da podri diverzifikaciju rural-ne ekonomije kroz razvoj odrivog turzma. Aktivnosti Zajednikog programa sprovodile su se u 4 pilot-regiona Srbije, i to: Juni Banat na Dunavu, Istona Srbija, Centralna Srbija i Donje Podunavlje.

Implementiralo ga je 5 agencija Ujedinjenih nacija, i to: FAO, UNDP, UNEP, UNICEF

FAO tim je veinu vremena proveo na terenu, angaovan na praktinim

aspektima uspostavljanja i unapreenja veze izmeu primarne poljoprivredne

proizvodnje, prerade i ruralnog turzima.


i UNWTO u saradnji s na-cionalnim partnerima Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja (MERR, u poslednjoj godini sprovo-enja projekta Ministarstvom finansija i ekonomije MFE), Ministarstvom poljoprivred-ne, umarstva i vodoprivrede i Nacionalnom turistikom organizacijom Srbije (NTOS). Na lokalnom nivou, glavni im-plementacioni partner za FAO komponentu bila je Nacionalna mrea za ruralni razvoj, i to njeni regionalni centri u Vrcu, Ljigu, Zajearu i Velikom Graditu. U delu programa saraivao je i regionalni centar iz Loznice. Korisnici rezultata Programa bila su seoska domainstva s poljoprivrednim gazdinstvima i bez poljoprivred-nog gazdinstva i seoska turistika domainstva, poljoprivredni proizvoai i preraivai hrane i neprehrambenih proizvoda znaajnih za ruralni turizam. panski fond za dosti-zanje Milenijumskih ciljeva obezbedio je 4 miliona amerikih dolara za implementaciju Zajednikog programa.

U tenji da pomogne uspostavljanje odrive veze od njive do trpeze, FAO je uspostavio efektan program aktivnosti u sklopu UNJP STRD kako bi promovisao efikasnije prila-goavanje proizvoaa hrane meunarodno preporuenim principima dobre prakse u oblasti bezbednosti hrane i njenog kvaliteta u svim fazama u lancu ishrane, kao i njihovo usklaivanje sa zahtevima trita. Aktivnosti su ukljuile:

obezbeivanje uslova za snanu podrku investicijama u razvoj ruralnog turizma kroz adekvatnu politiku ruralnog razvoja;

jaanje savetodavstva i informisanosti, kao i transfera znanja namenjenog seoskim gazdinstvima koja se bave turizmom i/ili proizvodnjom hrane za turizam i oblikovanjem vrednih ruralnih predela i

podrku naporima za dostizanje odrivosti sektora malih farmi kroz bolje poveziva-nje primarnih proizvoaa u poljoprivredi s preraivaima i pruaocima usluga u turizmu.

Obezbeivanje uslova za modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava kako bi zadovoljili zahteve za kvalitetnom hranom i bezbednosne standarde osnovni je preduslov za povea-nje prihoda u ruralnim oblastima, kao i za poveanje konkurentnosti ponude seoskog tu-rizma. FAO za kvalitet je niz treninga kombinovanih s mentorskim radom, dizajniranim tako da doprinese uspenosti razvoja ruralnog turizma u smislu obezbeenja uslova za uspostavljanje kvalitetnog vrednosnog lanca u proizvodnji i plasmanu hrane. Namenjen je osposobljavanju zainteresovanih seoskih gazdinstava proizvoaa lokalnih proizvoda i prualaca usluga u ciljnim ruralnim podrujima koji zbog atraktivnosti svog prirod-

Nacionalni partneri su paljivo pratili aktivnosti UNJP STRD doprinosei razvoju nacionalnih okvira za podrku razvoja ruralnog turizma.


nog i kulturnog naslea imaju najvee izglede za razvoj seoskog turizma. Treninzi FAO za kvalitet su obezbedili polaznicima upoznavanje s raznovrsnim temama znaajnim za njihovo poslovanje, i to: HACCP i GGAP standardima, standardima prerade hrane u do-mainstvima, gastronomskim standardima, marketingom proizvoda i usluga, stratekim planiranjem, izradom predloga projekata, upravljanju projektima, obezbeenju finansij-ske podrke, brendiranju proizvoda i regiona itd. Izgradnja kapaciteta obezbeena kroz treninge i mentorstvo dopunjena je upoznavanjem s primerima dobre prakse u regional-nom i ruralnom razvoju u EU zemljama kandidatima, kao i kroz upoznavanje podrke ruralnom razvoju koja Srbije oekuje u procesu prikljuenja EU na primeru zemlje kandi-data Hrvatske, i to kroz organizovanje studijske ture.

Na nacionalnom nivou FAO komponenta UNJP STRD obezbedila je podrku progra-miranju politike ruralnog razvoja kroz izradu IPARD mera ose 2 i 3 (obezbeeni su kao osnova za kompletiranje Nacionalnog i IPARD plana za podrku ruralnom razvoju), kao i podrku uspostavljanju i razvoju Nacionalnog saveta za ruralni razvoj (NSRR). Kao po-drka izradi Master plana za ruralni turizam, obezbeeni su inputi za okvir definisanja ra-zvoja ruralnog turizma kao komponente ruralnog razvoja i identifikovanje izvora podrke razvoju ruralnog turizma u politici podrke razvoju poljoprivrede i ruralnom razvoju.

Na lokalnom nivou FAO je obezbedio izgradnju kapaciteta mree za ruralni razvoj i po-boljanje tehnike podrke za njega. Fokusirani treninzi, tehnika pomo i mentorstvo ko-rieni su za teme znaajne za primenu modernih standarda, kreiranja proizvoda i uprav-ljanja, osnova poveanja konkurentnosti, marketinga i komercijalizacije za proizvoae i njihove grupacije. Razvijene su i baze podataka lokalnih proizvoda od znaaja za turizam u pilot- regionima najznaajnijih tradicionalnih proizvoda iz poljoprivrede i nepoljopri-vrednih zanatskih proizvoda.

Organizovan je niz aktivnosti u regionalnim okvirima radi povezivanja poslenika iz obla-sti poljoprivrede i turizma, a u cilju uspostavljanja i poboljanja vrednosnih lanaca i iz-gradnje i jaanja regionalnih brendova, kao i njihovog integrisanog promovisanja s ponu-dom ruralnog turizma.

Konano, obezbeena je podrka uspostavljanju lokalnih partnerstava, kroz strateki rad i uvoenje permanentnog projektnog planiranja.

U toku realizacije UNJP STRD uraeno je nekoliko studija: agroekoloka, studija o mo-gunostima diverzifikacije ruralne ekonomije, studija o moguem doprinosu ruralnog turizma razvoju sektora malih farmi, marketinka analiza odabranih proizvoda od po-sebnog znaaja za ruralni turizam iz razvijene baze proizvoda. Steena iskustva iz serijala inovativnih treninga bie predstavljena u ovoj knjizi.

Da bi se dala mogunost vebanja korienja steenih znanja, serije treninga kompletirane su objavljivanjem poziva za finansiranje najboljih projekata u oblasti razvoja turizma u se-gmentu koji vertikalno povezuje poljoprivredu i turizam, kao i uspostavljanje zajednikih marketinkih kanala izmeu proizvoaa i prualaca usluga. Radi harmoninog razvoja i prodaje lokalne i regionalne turistike ponude u skladu s prioritetima lokalne zajedni-ce korien je LEADER koncept. Takoe je sproveden konkurs za unapreenje kvaliteta,


primenu standarda i unapre-enje marketinga kroz inve-sticije u individualna seoska gazdinstva i mala preduzea u ruralnom turizmu, po princi-pima IPARD podrke.

FAO tim je sa svojim lokal-nim partnerima organizovao nekoliko promocija regio-nalne hrane kroz ponudu u seoskom turizmu tokom Meunarodnog sajma turiz-ma 2011. i 2012. godine, za-tim otvaranja Arheolokog nalazita Lepenski vir, Meunarodne manifestaci-je Kosidba na Rajcu 2010, 2011, 2012, Balkanskog kuli-narskog kupa i raznih drugih

regionalnih i lokalnih seoskih manifestacija. O sprovedenim aktivnostima pisali su naci-onalna dnevna tampa, specijalizovani asopis za gastronomiju Gastromag, a aktivno-sti su prezentovane i u nizu lokalnih elektronskih medija, kao i na nacionalnoj TV RTS. Najuspeniji prie poput marketinke platforme Srpske magaze prezentovane su i na sajmovima etno-hrane. Verujemo da su aktivnosti FAO-a doprinele i odluci NTOS-a da itavu kampanju meunarodne promocije srpskog turizma u 2012. godini pod nazivom Soul Food vee za gastronomsku tradiciju Srbije. Partnerski projekat Mirisi i ukus ba-natskog vina i sira predstavljen je meunarodnoj javnosti i na okupljanju evropske mree za ruralni razvoj PREPARE kao primer najbolje prakse u ruralnom razvoju, podran u okviru Nacionalne mree za ruralni razvoj Srbije za 2011. godinu.

Uspena viestepena obuka vodeih lokalnih aktera i srpske mree za ruralni razvoj odr-ana je u neposrednom ruralnom okruenju raznovrsnim poduavanjem praktinog rada, on-line mentorstvom i finansijskom podrkom realizaciji projekata i zajednikim monitoringom sprovedenih aktivnosti. Obuka je formulisana na temelju naunih i stru-nih istraivanja mogunosti i potreba na terenu, uz podjednako uee lokalnih i nacio-nalnih aktera podrke ruralnom razvoju. Na taj nain je obezbeen odgovarajui izbor tema, jednako koliko i prave ciljne grupe uesnika treninga. Iako je u pilot-regionima ostalo mnogo onih koji su eleli da uestvuju u treninzima, motivisani dobrim utiscima uesnika prethodnih akcija, moe se smatrati da je postignuta kritina masa za pokretanje pozitivnih promena u ruralnom turizmu i lancima snabdevanja. Sprovoenje istraivanja i obuka kombinovanjem nacionalne i meunarodne ekspertize pokazali su se najboljim za korisnike programa. Jedino se na taj nain za kratko vreme moe postii da trening odgovara stvarnim potrebama.

lanovi FAO tima su, osim obezbeenja finansijske i tehnike podrke iz fonda UNJP, redovno uestvovali

u lokalnim i regionalnim manifestacijama i tradicionalnim aktivnostima seoskih zajednica.


Osim uspeha, naravno, UNJP STRD morao se suoiti i s preprekama i izazovima u spro-voenju planiranih aktivnosti. Problem je predstavljao ogranien stepen reagovanja na inicijative programa i lokala, kao ograniena apsorpciona mo za obezbeene informacije na nacionalnom nivou. Problem je bila vredna, ali retka, pa i nedostajua podrka lokalnih lidera u delovima nekih regiona, neefikasna saradnja razliitih sektora kako bi se obezbe-dila odriva aktivnost u primeni steenih znanja na lokalnom nivou ili potpuni izosta-nak saradnje itd. Svi ovi izazovi naterali su FAO tim da uloi ogroman napor da umrei, vodi i podri razvojne procese, to kao mogua opcija, mora se priznati, nije u dovoljnoj meri predvieno prilikom kreiranja projekta. Bilo je neophodno raditi i na uspostavlja-nju sinergije s razliitim aktivnostima koje su u istoj oblasti, u istom vremenskom okvi-ru sprovodili implementacioni partneri, razne druge meunarodne organizacije i lokalni akteri. Nedostatak saradnje i centralizovane koordinacije svih aktera razvojnih procesa u srpskom ruralnom ambijentu ostavio je brojne praznine u izgradnji kapaciteta za ruralni razvoj. Proizveo je i mnoga neoekivana i neracionalna preklapanja u aktivnostima koja ciljaju na isti auditorijum, to je uinilo posao racionalne podrke razvoju ruralnog tu-rizma i malog farmerstva veoma komplikovanim za jedan program ogranienih resursa i nadlenosti. Naroito se osetio nedostatak sredstava za obezbeenje neophodnog stalnog prisustva strunjaka na terenu, kao i za konkretnu podrku lokalnim liderima koji su do-brovoljno dali veliki doprinost i jak peat svim aktivnosti FAO na terenu.

Lokalni nivo je visokoosetljiv na razvojni rad prilagoen njihovim stvarnim potrebama. Integralni pristup izgradnji kapaciteta veoma je cenjen, pa se ini da multisektorski UNJP, kao i teritorijalni pristup treba dalje razvijati, a steena iskustva i nauene lekcije redovno iriti na ostale teritorije i razmenjivati s drugim meunarodnim i nacionalnim razvojnim programima, institucijama i organizacijama. Oito je i da investicije koje se podravaju grantovima bilo koje vrste moraju biti praene jakom tehnikom pomoi, transferom zna-nja i savetodavnim radom. Jasno je da su pozivi za dodelu bespovratne pomoi odlian reality show neophodna veba koja priprema i podstie i uspene i neuspene kandi-date za ozbiljne izazove velikih podsticajnih ema koje slede na nacionalnom i meuna-rodnom nivou.

FAO tim je u okviru svojih aktivnosti sa UNJP STRD jasno utvrdio potrebu za razvojnim programima koji bi aktivno podrali identifikaciju lokalnih lidera, pozitivnih pojedinaca, poznavalaca problematike ruralnog razvoja ili organizacija sa slinim karakteristikama i razvio mehanizam za njihovo aktiviranje i prevenciju njihove marginalizacije, i to zarad ubrzavanja ruralnog razvoja u Srbiji.

Dalji konkretan, permanentan grupni rad neophodan je za jaanje vrednosnog lanca naslee poljoprivreda turizam korienjem modela javnog-privatnog partnerstva, LEADER koncepta, regionalnog brendiranja itd. Brendiranje i standardizacija nacionalne kuhinje uz uvoenje modernih standarda, pravila i procedura u UNJP pilot-regionima, na primer, samo su dodirnuti, a svojim znaajem definitivno zavreuju vie panje. Takoe, podrka ekspresiji multifunkcionalne uloge poljoprivrede u smislu njene funkcije ekolo-kog servisa, kroz podrku farmerstvu visoke prirodne vrednosti, ekstremno je znaajna u regionima u kojima se razvija turizam, kao i podrujima znaajnim za zatitu prirode.


UNJP STRD je bio, oito, samo poetak kompleksnih aktivnosti neophodnih za podrku diverzifikaciji ruralne ekonomije u Srbiji, kroz introdukciju turistikih aktivnosti. Ove ak-tivnosti mogu mnogo pomoi dostizanju krajnjeg cilja obezbeenju odrivosti sektora malog farmerstva i racionalnog korienja raspoloivih resursa u ruralnoj Srbiji, iako tu-rizam nije i nee nikada biti jedan i jedini nain da se to u potpunosti postigne.

Teko da jo u nekom sluaju postoji takav primer povezanosti dve ekonomske aktivnosti kao to je ona koja moe da se izgradi izmeu poljoprivrede i turizama u kojoj se odlino integrie celokupna mrea ivota ruralnih oblasti, na korist lokalnog stanovnitva, lokal-nih aktera ali i celokupnog drutva. Lepota raznovrsnosti aktivnosti koja se u ovoj vezi moe sadrati ini svaku raspravu o terminu koji bi ga mogao oznaavati irelevantnom ruralni turizma ili seoski turizam, ili pak turizam u ruralnim oblastima. Utemeljen je u lokaciji njegovog deavanja i znai uvek isto turizam u ruralnim oblastima koristei i okoriujui se od specifinog sklopa tradicije lokalnog stanovnitva, njegove kulture, poljoprivredne delatnosti, prerade hrane, gastronomije, biodiverziteta kreiranog uprav-ljanjem njivama, livadama, panjacima i umama, selekcijom domaih ivotinja i gajenog bilja, tradicionalne arhitekture, naina ivota, nematerijalnog naslea u verovanjima, re-ligiji, etnosu i borbi za opstanak tokom istorije, specifinog mesta geografski i ekoloki uvek originalno inegrisanog.

Autori su nainili veliki napor da ova knjiga bude upotrebljiva za sve mogu-e korisnike: za one koji su uestvovali u UNJP aktivnostima za izgradnju kapaciteta kao podset-nik, za one koji su obueni i imaju nameru da igraju ulogu programera ili age-nata promena u buduno-sti kao vodi, za nauni-ke i analitiare kao ideja kako da prilagode svoje statistike i istraivanja da bi mogli da ih tumae i koriste i praktiari i krea-tori politika. Knjiga je na-menjena i onima koji nisu imali sree da ih bilo koja

aktivnost UNJP dodirne, a imaju sline potrebe kao oni koji jesu ili imaju prosto namere da u budunosti postanu pruaoci turistikih usluga, poljoprivrednicima zainteresovanim za razvoj turizma, savetodavcima, konsultantima, akademcima, kreatorima razvojnih po-litika, agencijama... ali pre svega onima koji se jo koluju, mladim ljudima u ruralnim oblastima ili onima koji bi se u selo rado vratili da se turizmom i malim farmerstvom bave

Trenutak mira za FAO tim u predahu izmeu aktivnosti u Donjem Podunavlju

i Junom Banatu, na skeli preko Dunava


u budunosti. Razvoj seoskog turizma je dugoroan posao, sloen i multidimenzionalni. On je po svojoj prirodi multisektorski, jednako koliko i sam ruralni razvoj. Nijedan panje vredan rezultat u ruralnom turizmu ne moe se postii angaovanjem samo turistikih strunjaka, niti se njegovi problemi mogu reavati jednostranom akcijom, pa ni jednim, vremenski i materijalno ogranienim programom. Aktivnosti moraju biti integrisane, du-gorone i permanentne uz posveen i stalni rad na terenu. Meutim, bez obzira na to koliko se kvalitetno obavljaju razvojne aktivnosti, seoski turizam i dalje ne moe biti opte reenje za sve probleme malih farmi iako moe da doprinese razvoju ruralnih oblasti uz adekvatan razvoj svih vrsta infrastrukture, uspene primene nacionalne politike o zatiti ivotne sredine i zatite prirode, razvoj prekogranine saradnje, promociju zemlje na me-unarodnom nivou, a najvie od svega racionalne razvojne politike i podrke implemen-taciji te politike, ukljuujui sprovoenje pravne reforme i procesa decentralizacije.

Seoski turizam daje najbolje od sebe ako se razvija kritikom primenom dobrih praksi uz puno potovanje mogunosti i stremljenja lokalnog stanovnitva i razumevanje njihovih potreba, tenji, navika i obiaja, etno-psihologije i finansijske moi. Razvojem ruralnog turizma morale bi se baviti grupe specijalaca, ali njima moraju upravljati strunjaci univerzalci, koji umeju da vide iru sliku i shvate ruralni razvoj u celini. Srbiji, nedo-staje holistiki pristup razvoju. UNJP je jedan od retkih razvojnih programa koji je u svojoj osnovi multidisciplinaran, i to ne samo zato to u njegovoj realizaciji uestvuje 5 UN agencija s razliitim oblastima delovanja ve i zbog toga to sami Milenijumski ciljevi razvoja nameu multisektorski pristup. Velika je teta to zbog ekonomske krize jedinstve-na i dragocena, a pre svega konkretna podrka panske vlade Razvojnom fondu u dosti-zanju Milenijumskih ciljeva izvesno vie nee biti dostupna za nastavak rada na razvoju ruralnog turizma u Srbiji. Ostaje, meutim, nada da e rezultati Zajednikog programa Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja posluiti drugim dona-torima da identifikuju razvojni potencijal koji se krije u malim farmama Srbije i ruralnom turizmu, kao i mogunostima koje njihova interakcija moe da prui u zapoljavanju i smanjenju siromatva u ruralnim oblastima.

Prof. dr Suzana orevi Miloevi,programski oficir za ruralni razvoj / FAO tim lider u Programskoj implementacionoj jediniciZajednikog programa Ujedinjenih nacija Odrivi turizam u funkciji ruralnog razvoja


T E O R I J A I S T VA R N O S T R U R A L N E S R B I J E

Teorija i stvarnost ruralne Srbije


Novi pristup RURALNOM RAZVOJU kao ODGOVOR NA STVARNE POTREBE

Literatura nudi brojne definicije ruralnog razvoja, koncentriui se na razliite aspekte i razmatranja. Van der Ploeg i saradnici veruju da je koncept ruralnog razvoja (je) iznad svega heuristiki izum. On predstavlja potragu za novom budunou i pogonskom sna-gom ruralnog stanovnitva. On prevazilazi teoriju modernizacije gde se problemi poljo-privrede i ruralnih oblasti smatraju reenim. Teorija ruralnog razvoja nije o svetu kakav on jeste, ve o nainu na koji poljoprivreda i ruralne oblasti mogu biti rekonfigurisane (citat od Nemes, 2005).

U prolosti je poljoprivredni sektor esto bio motor razvoja ruralne ekonomije i predstav-ljao preovlaujui izvor ruralnih prihoda, zaposlenja i proizvodnje. Shodno tome, ruralna i poljoprivredna pitanja su smatrana praktino sinonimima i esto se pretpostavljalo da poljoprivredni i ruralni ciljevi mogu biti realizovani jedinstvenom politikom stvorenom da pomogne tranziciju poljoprivrednog sektora. Ta situacija se promenila, pre svega zato to poljoprivreda vie nije glavni sektor u ruralnim oblastima kada je posredi proizvodnja ili zapoljavanje. Kreatori politike sve vie shvataju da je politika ruralnog razvoja potreb-na iz najmanje tri razloga.

Prvi: ruralne oblasti se suoavaju s velikim izazovima, koji podrivaju teritorijalnu koheziju unutar zemalja.

Drugi: ruralne oblasti esto poseduju ekonomski potencijal koji je uglavnom neiskorien ili se moe bolje iskoristiti za dobrobit ruralnog stanovnitva i ukupan nacionalni razvoj.


Trei: nijedna sektorska politika ni sile trita nisu u stanju da u potpunosti odgovore na heterogenost izazova i potencijala ruralnih oblasti i da se izbore sa svim pozitivnim i ne-gativnim spoljnim faktorima.

Mnogi istraivai ukazuju da postoji potreba za novom paradigmom ruralnog razvo-ja. Njene glavne karakteristike treba da se fokusiraju na teritorije, pre nego na sektore i naglase investicije, pre nego subvencije. Pritom ciljeve kao to su ujednaavanje uslova ivota u ruralnim i urbanim oblastima, poveanje prihoda gazdinstva, konkurentnost gaz-dinstva treba dopuniti konkurentnou ruralnih oblasti, valorizacijom lokalnih resursa, eksploatacijom neiskorienih resursa. Kljuni akteri za primenu ovakve paradigme nisu vie samo nacionalne vlade i poljoprivrednici ve svi nivoi vlasti (nadnacionalni, nacio-nalni, regionalni i lokalni), razliiti lokalni akteri (javni, privatni, nevladine organizacije) (OECD, 2006).

S dramatinim smanjenjem zaposlenosti na farmi ruralne oblasti postaju zavisne od irokog spektra ekonomskih motora rasta. Rast globalizacije, unapreenje komunikacija i smanjenje transportnih trokova su dodatni pokretai ekonomskih promena u ruralnim oblastima. Teorija i praksa regionalne politike su spoznale da finansijska redistribucija i politika bazi-rana na poljoprivredi nisu u mogunosti da iskoriste potencijal ovih ekonomskih motora. Ruralne oblasti se u celom svetu su-oavaju s nazadovanjem kroz odliv i starenje stanovnitva, niu bazu ve-tina i niu prosenu produktivnost. Sve to smanjuje kritinu masu po-trebnu za efikasne javne servise, in-frastrukturu i razvoj biznisa, ime se stvara zaarani krug. Meutim, mno-ge ruralne oblasti su iskoristile svoje mogunosti i realizovale ih, profiti-rajui od postojeih potencijala kao to su lokacija, prirodni i kulturni sadraji i drutveni kapital. Uspeh ovih dinaminih ruralnih oblasti je evidentan u regionalnim statistikama (OECD, 2006).

Krajem prolog veka koncept ruralnog razvoja dobija na znaaju i u razvijenim i u zemlja-ma u razvoju, ukljuujui Srbiju. Pogled na politiku drutvenoekonomskog razvoja u celi-ni se drastino menja. U fokusu je ne samo prevazilaenje regionalnih dispariteta i razlika izmeu urbanog i ruralnog razvoja ve i koordinacija razvoja poljoprivrede i drugih de-latnosti i usluga u ruralnim podrujima, da bi se osigurao bolji kvalitet ivota i unapredio ivotni standard stanovnitva racionalnim korienjem resursa i njihovim ouvanjem za budue generacije. Ovaj integralni pristup je danas osnova svih razvojnih politika drava EU, ijem lanstvu Srbija tei.


Promocija integralnog ruralnog razvoja sadri brojne izazove u politici i upravljanju. Ona pre svega podrazumeva jaanje koordinacije meu sektorima, razliitim nivoima vlasti, kao i izmeu javnih i privatnih aktera. Prelaz s jednosektorske (poljoprivredne) politike ka integrisanom pristupu ruralnom razvoju zahteva veliku panju prema najmanje etiri kljune oblasti: 1) transport i razvoj elektronskih komunikacija; 2) pruanje javnih usluga; 3) valorizacija prirodnih i kulturnih resursa; 4) promocija ruralnih preduzee, ukljuujui razvoj i finansiranje malih i srednjih preduzea (OECD, 2006).

Integralni ruralni razvoj je proces koji traje. On ukljuuje i spoljnu intervenciju i lokalne aktivnosti, obe da bi se obezbedio boljitak ruralnom stanovnitvu, ouvaju i unaprede ruralni resursi, smanje komparativni nedostaci u odnosu na konkurenciju i pronau novi naini korienja ruralnih resursa. On je integralni u smislu da je, za razliku od centrali-zovanog razvoja, kontrolisan i upravljan lokalno. Ali, nasuprot lokalnom razvoju, osim lo-kalnih resursa oslanja se i na profesionalnu i finansijsku podrku centra. Drugim reima, integralni ruralni razvoj se moe nazvati i teorijom nove paradigme ruralnog razvoja koja pokuava da identifikuje lokalni razvoj i/ili da rekonfiguracija lokalnih resursa moe biti potpomognuta iz centra, za dobrobit ruralnih oblasti a u isto vreme da se ouvaju ru-ralne vrednosti za budunost. Prema ovom shvatanju, integralni sistem ruralnog razvoja je i odreena organizacija centralnih i lokalnih institucija u smislu administracije, znanja, informacija i sistema donoenja odluka, drutvenih mrea itd., to fukcioniu skladno, pa su u tom smislu sposobne da realizuju ideje teorije integralnog ruralnog razvoja.

Potreba za novom ruralnom paradigmom je raspravljana najpre u zemljama OECD, gde su radi konsolidacije poljoprivrede predlagane promene u pravcu uvoenja ireg pristupa rural-noj ekonomiji. U nekoliko zemalja koje nisu u OECD politika integralnog ruralnog razvoja se takoe uvodi, ali kao nain da se od ruralnih oblasti to vie zaradi. U mnogim drugim


sluajevima ruralne strategije su usmerene na sma-njenje siromatva i poveanje novih aktivnosti na gazdinstvima i van njih koje mogu pomoi ruralnim oblastima da se nose sa smanjenjem zaposlenosti usled uvoenja, po korienom kapitalu, intenzivne poljoprivredne proizvodnje.

Odriv razvoj sela u Srbiji u osnovi upravo i zavisi od praktine primene kombinacije koncepta mul-tifunkcionalne poljoprivrede i integralnog pristupa sveoptem poboljanju uslova ivota, kao i socioekonomskog poloaja sela i seoskih zajednica, kroz vee mogunosti za zapoljavanje van poljoprivrede (poveanja raznovrsnosti ekonomskih aktivnosti) u skladu s raspoloivim resursima. U dosadanjoj, pa i trenutnoj agrarnoj politici Srbije, i dalje postoji zabluda poistoveivanja razvoja poljoprivrede i ru-ralnog razvoja (orevi-Miloevi S., 2008).

U sutini, koncept multifunkcionalnosti promovie da sistem poljoprivredne proizvodnje pored svojih bazinih funkcija ima i brojne neproi-zvodne eksternalije vezane za odrivi i ruralni razvoj, kao i snanu socijalnodemografsku komponentu. Poljoprivreda je i dalje najvei korisnik seoskih resursa i odluujui faktor koji utie na izgled ruralnog prostora Srbije. Stoga Srbija nema alternativu za koncept mul-tifunkcionalne poljoprivrede ukoliko eli odriv ruralni razvoj. Realizacija ovog cilja po-drazumeva da model podrke poljoprivredi bude u okviru ruralnog razvoja, i da snano odraava upravo multifunkcionalnu ulogu farmerstva u bogatstvu i raznovrsnosti predela, proizvodnji hrane i kulturnom i prirodnom nasleu. Za takvu podrku neophodno je jaa-nje institucionalnih mehanizama za poboljanje socioekonomskog statusa i kvaliteta ivota ruralnih zajednica, te ouvanje kulturnog i prirodnog naslea (orevi-Miloevi S., 2008).


Srbiji je uz sve ove promene potrebna i temeljna promena odnosa ka svemu to je ruralno. Seljak je u Srbiji i dalje runa re, a seoske teme su predmet podsmeha. Desetinama godina, a moda i stotinama, stvaraju se psiholoke prepreke u javnosti koje vode ka negativnom odnosu prema svemu to nosi epitet seosko. Neodrivost ovakvog odnosa jasna je ako se ima u vidu da se prosperitet mnogih evropskih ruralnih oblasti zasniva upravo na suprotnom glorifikaciji seoskog naina ivota, ruralne tradicije i sl. (orevi-Miloevi S., 2008).

Nova ruralna paradigma zahteva znaajne promene u nainu osmiljavanja i sprovoe-nja politika. Tradicionalne hijerarhijske administrativne strukture nisu advektne za efek-tivno sprovoenje multisektorske politike na vie nivoa horizontalnom na centralnom i lokalnom nivou i vertikalnom na razliitim nivoima vlasti (OECD, 2006).

FAO je svestan potrebe primene nove paradigme u srpskoj teoriji i praksi ruralnog razvo-ja. Zajedniki program Ujedinjenih nacija Odrivi turizam za ruralni razvoj bio je savr-ena prilika da se primeni u praksi, integracijom aktivnosti koje sprovodi pet agencija UN FAO, UNWTO, UNDP, UNEP i UNICEF sa razliitim portfolijima u etiri, za Srbiju karakteristina, ali i potpuno razliita pilot-regiona. Praktinim radom na reavanju ve poznatih problema na terenu i istovremeno uvoenjenjem neophodnog transfera znanja, u skladu s multidisciplinarnim procenama novih potreba, kao i dogradnjom nacionalnog politikog okvira s implementacionim partnerima Ministarstvom ekonomije i regional-nog razvoja (kasnije Ministarstvom finansija i ekonomije), Ministarstvom poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i Nacionalnom turistikom organizacijom, uz odgovarajue fi-nansijske inpute, UNJP STRD uveliko je doprineo usvajanju nove ruralne paradigme na nacionalnom i lokalnom nivou.

Sinergija aktivnosti uspostavljena u Programskoj implementacionoj jedinici i Upravnom odboru projekta pokazala je da novi ONE-UN nain rada (inicijativa UN koja ima za cilj da omogui da sve UN agencije i programi deluju jedinstveno na nivou jedne zemlje) jeste dobar model i za integraciju svih aktera u ruralnom razvo-ju, kakav treba da bude da bi nova paradi-gma ruralnog razvoja zaivela u buduno-sti i pomogla stvaranju boljih uslova ivota u ruralnim oblastima. Rezultati i steena iskustva kroz UNJP STRD ostavljeni su kao zavetanje nosiocima ruralnog razvoja Srbije, kroz ije aktivnosti treba da nasta-vi da ivi za dobrobit ruralne Srbije, kao i da permanentno obezbeuje povratne informacije za razvoj neke nove, jo bolje paradigme (modela) ruralnog razvoja u budunosti.


RURALNE OBLASTI I POLITIKA RURALNOG RAZVOJA EVROPSKE UNIJE

Oko 57% stanovnitva EU ivi u ruralnim oblastima, koje obuhvataju preko 90% teritorije Unije. Prosena gustina naseljenosti je od 38 stanovnika/km2 u preteno seoskim regijama, do 125 u naglaeno seoskim regijama i 614 u preteno urbanim regijama. U udaljenijim ili retko naseljenim oblastima, kao to je severni deo Finske, gustina moe biti ak i 2 stanov-nika/km2 (EC, 2004). Ruralne oblasti se po karakteru izuzetno razlikuju: od prigradskih seo-skih podruja, do panjaka na visokim planinama; od mediteranskih maslinjaka i vinograda Portugala, do panjaka u tundrama Laponije. Ruralne oblasti su veoma bogate i raznovrsne po zastupljenom predeonom diverzitetu i kulturnom nasleu, i ogroman su rezervat ljud-skih vetina i energije. Ruralne oblasti Evrope obezbeuju vei deo evropske hrane, drvne grae i sl. Ruralna ekonomija Evrope je vrlo raznovrsna, kao i lokalne zajednice koje na njoj zasnivaju svoj opstanak. Ruralne oblasti su i prostor za rekreaciju evropskih graana i doma-in rastuem broju turista, kako lokalnih, tako i onih inostranih.

Uprkos naem uobiajenom poimanju nesporno razvijenije ekonomije Evrope, ruralne oblasti u njoj esto ostvaruju nizak nivo prihoda i imaju visoku stopu nezaposlenosti, naroito u novim zemaljama lanicama, ali i u nekim starim lanicama EU-15 (Portugal, panija, Italija, Grka, Finska). Interesantan je i podatak da je manje od 25% poljoprivrednih proizvoaa, a svega 10% njihovih suprunika an-gaovano s punim radnim vremenom u poljoprivredi, i da se 30% poljopri-vrednih proizvoaa i preko 25% nji-hovih suprunika bavi nekim drugim, ekonomskim aktivnostima. Nove dr-ave lanice, plus Rumunija i Bugarska, imaju ukupno 7,5 miliona gazdinstava s manje od 5 ha zemlje, a veina ne moe da ostvari dovoljno prihoda za svoje poljoprivredno domainstvo (EC 2004). Milioni vlasnika takvih malih gazdinstava u EU danas su primorani da trae posao ili dopunske prihode u drugim delovima ruralne privrede. Na sve njih utiu brze promene u poljopri-vredi, koje slede iz reforme Zajednike poljoprivredne politike EU (EU CAP), pa se spektar njihovih interesovanja sa primarne proizvodnje sve vie iri ka drugim aspektima ruralnog razvoja.


Mnoge seoske oblasti u blizini gradova brzo menjaju svoj karakter jer u njima gradski rad-nici trae svoj novi dom, ili se u njih, zbog manjih trokova, useljavaju gradska preduzea. U takvim naseljima metani dolaze u priliku da svoju ekonomiju diverzifiikuju, pa ak i da napuste poljoprivrednu proizvodnju. Njihovim naslednicima se, zbog previsokih cena stanovanja, sve manje isplati da u svojim selima zasnuju odvojeni ivot. Suprotno tome, u mnogim udaljenijim, perifernim ili planinskim regijama EU-15 ve due vreme se smanjuje populacija, a ovaj proces traje i sada. U takvim naseljima je lokalna privreda slaba i svodi se na nekoliko aktivnosti. Takoe, teko je odrati interes drave za pruanjem javnih usluga i odravanje, izgradnju i razvoj infrastrukture. Mladi i ovde tee da napuste regiju. Pojedne zemlje, kao to su zemlje Skandinavije, stoga obezbeuju visoke subvencije lokalnim zajed-nicama kako bi zadrale stanovnitvo u ovim oblastima.

U novim dravama lanicama u Centralnoj i Istonoj Evropi privatizacija poljoprivred-nog zemljita je dovela do gotovo potpunog nestanka zadruga, to je imalo za posledicu gubitak posla i sistema socijalne pomoi koju su one nudile. Meutim, poljoprivredna dobra su i dalje znaajni elementi poljoprivrede u mnogima od njih. Zadruge i trgovake firme se nalaze na velikom procentu obradive zemlje u Slovakoj (76%), Bugarskoj (74%), ekoj (72%) i Maarskoj (50%). S druge strane, mala, individualna gazdinstva pokrivaju veinu obraenog zemljita u Sloveniji (94%), Letoniji (90%) i Poljskoj (86%). U novim dravama lanicama i u dravama pred prikljuenjem EU postoje ozbiljne slabosti u seo-skim oblastima nasleene iz perioda socijalizma: nekonkurentna poljoprivreda, ogroman broj malih gazdinstava koji se jedva izdravaju i veoma mali broj radnih mesta u drugim privrednim sektorima. Ova situacija utie na milione ljudi, koji ve sada, nekoliko godina nakon proirivanja Unije, masovno migriraju ka urbanim oblastima razvijenijih zemalja lanica. EU drave stoga planiraju da sledee decenije ponu da izdvajaju znaajnija sred-stva za obuku i stvaranje radnih mesta u ruralnim oblastima. Ako se u ovim zemljama ne ojaaju ruralne privrede, nastavie se masovna migracije u gradove, kako u okviru nacio-nalnih granica, tako i ka bogatijim zemljama Evropske unije.


Politika ruralnog razvoja Evropske unije razvila se kao deo istorijske evolucije Zajednike poljoprivredne politike (CAP). U trenutku kada je roena, pedesetih godina prolog veka, cilj CAP bio je da se povea snabdevenost Evrope prehrambenim proizvodima. Predviala se direktna podrka proizvodnji na farmama i pruanje pomoi za moder-nizaciju strukture farmi i preduzea za preradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda, i to radi poveanja njihove efikasnosti i konkurentnosti. Sredinom sedamdesetih godina u CAP je dodata Direktiva o regijama u nepovoljnom poloaju, koja je omoguila davanje posebne pomoi poljoprivrednim proizvoaima u regijima koje su bile u nepovoljnom poloaju za poljoprivrednu proizvodnju zbog inilaca kao to su nadmorska visina, klima ili lo sastav zemljita. Cilj je bio da se zaustavi masovni odlazak ljudi iz ovih regija, to je oslabilo seoske zajednice i prouzrokovalo tetu prirodnim stanitima i naruilo izgled okoline. Ova direktiva je veoma vana jer je prvi put u njoj primenjen teritorijalni pri-stup i ponuena pomo posebnim podrujima kako bi ona postigla privrednu, drutvenu i ekoloku ravnoteu. Ali, pomo je i dalje ila poljoprivrednim proizvoaima, a ne i drugim uesnicima u ruralnoj privredi ili drutvu. Ovaj teritorijalni pristup je proiren osamdesetih godina, kada su poljoprivredni elementi integrisani u regionalnu politiku. Promene su ciljale regije koje se suoavaju sa strukturalnim slabostima i ruralne oblasti u nepovoljnom poloaju, pruajui podrku ruralnom razvoju i primeni koncepta diverzifi-kacije proizvodnje u gazdinstvima.

Tih godina je ve bilo jasno da je CAP doprinela enormnom porastu poljoprivredne pro-izvodnje i stvaranju vikova mleka, mesa, penice, vina i drugih proizvoda u Uniji. To je nateralo EU da preispita politiku podrke vezane za poveanje proizvodnje. Istovremeno je shvaeno da CAP nije uspela da doprinese ruralnom razvoju, ve je, naprotiv, doprine-la stvaranju ozbiljnih problema, na primer, ekolokih, problema s bolestima i dobrobiti ivotinja na velikim farmama, kao i potencijalne opasnosti za ljudsko zdravlje. Visoke subvencije uznemirile su svetske trgovake krugove, zbog ega je EU bila primorana da ponovo menja svoju poljoprivrednu politiku. Naglasak je pomeren sa vie prehrambenih


proizvoda uz niske trokove na sveobuhvatnu dobrobit ruralnog stanovnitva, koja uk-ljuuje i ekonomiju i zatitu ivotne sredine u ruralnim oblastima. Naglasak se posebno stavlja na diverzifikaciju ruralne privrede, a uz poljoprivrednu proizvodnju podstie se i uloga poljoprivrednog proizvoaa u ouvaju i odrivom upravljanju prirodnim i kultur-nim nasleem.

U periodu 20002006. niz promena je ponovo unet u CAP. Uvedeno je postepeno smanje-nje fondova za podrku proizvodnji, preradi i izvozu prehrambenih proizvoda, kao i dru-gi stub vezan za podrku ruralnom razvoju. Ponuen je niz mera grupisanih u odgovara-jue ose za ispunjenje odgovarajuih ciljeva ruralnog razvoja, za koje su se zemlje lanice slobodno opredeljivale. Mere su ukljuivale i inicijativu LEADER, iji je cilj unapreenje akcije uz lokalna partnerstva radi realizovanja integrisanog ruralnog razvoja u mnogim regijama EU. Istovremeno je lansiran i SAPARD program (skraenica od: Posebna pomo za pretpristupanje u poljoprivredi i ruralnom razvoju), kojim je EU ponudila podrku ru-ralnom razvoju u 10 zemalja Centralne Evrope, ukljuujui Maarsku, a koje su tada bile zemlje kandidati za lanstvo u Uniju. Uz podrku ovog programa, vlade ovih zemalja su lansirale nacionalne programe ruralnog razvoja fokusirane na investicije u poljoprivrednu proizvodnju, preradu prehrambenih proizvoda i dobrobit ivotinja, radi ispunjavanja EU standarda (acquis communataire), kao i diverzifikaciju ruralne ekonomije.

Izmenama CAP 2003. godine, od 2005. godine finansijska podrka poljoprivrednim gaz-dinstvima odvojena je od njihove proizvodnje kako same subvencije ne bi uticale na odlu-ku farmera kojom e se proizvodnjom baviti i na taj nain stvarati vikove hrane na tritu. Jednom reju, pod ovim novim sistemom proizvoai mogu da proizvode sve to misle da e imati dobru prou na tritu, a ne da prate signale koje daje EU ili dravne subven-cije. Uvedeni su i novi uslovi za ostvarivanje prava na ovu podrku, kao to je potovanje zakonskih zahteva za zatitom okoline, dobrobit ljudi, ivotinja i biljaka, kao i obaveza ouvanja kvaliteta zemljita na kome se obavlja proizvodnja. Kako bi ispunili ove zahteve, sredstva namenjena podrci farmerima su takoe obezbeena u setu predvienih mera politike podrke ruralnom razvoju. Evropska komisija je 2007. godine formirala Evropski agrarni fond za ruralni razvoj (EAFRD) sa tri glavna cilja: poveanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora kroz podrku za restrukturisanje, unapreenje ivotne sredine i okoline podravanjem upravljanja zemljom i unapreenje kvaliteta ivota u ruralnim oblastima i razvoj diverzifikacije privrednih aktivnosti. Uredba o ruralnom razvoju, koja ini zakonsku osnovu EAFRD-a i koju je odobrio Savet ministara EU, uvela je odredbe i za etvrtu spajajuu osovinu LEADER, i to kao integralni deo nacionalnih ruralnih programa koji podravaju inicijativu organizovanih lokalnih zajednica u ruralnim obla-stima. Korienje sredstava EAFRD podrazumevalo je i izradu nacionalnih programa za ruralni razvoj koji doprinose ostvarivanju tri velika cilja Evropske unije: konkurentnost (Lisabonska agenda), odrivost (Agenda iz Geteborga) i kohezija. Sve ovo se ini da bi se korigovali ogromni dispariteti u prihodima i standardima ivota meu regijama Unije.

Integralni razvoj ruralnih oblasti postao je prioritet EU, koncept koji svojom kompleksno-u bitno nadilazi ne samo ono to se uobiajeno podrazumeva pod agrarnom politikom ve i ono to se do pre izvesnog vremena podrazumevalo pod sintagmom ruralni razvoj.


Ovaj koncept se podjednako odnosi na ekonomski razvoj kao i na demografsku, ekoloku, institucionalnu, socijalnu i kulturnu obnovu ruralnih prostora. On, dakle, podjednako pokriva i ruralnu polivalentnu ekonomiju, infrastrukturu, kulturu, turizam i naslee, i to sve zasnovano na principima odrivog razvoja, primereno regionalnim specifinostima i raspoloivim resursima. Jednom reju, smisao koncepcije integralnog ruralnog razvoja nije samo u pukom oivljavanju ovih prostora i reruralizaciji ve i u omoguavanju vieg kvaliteta ivota, u njegovoj celovitosti (Zaki, 2002).

Strukturalne promene u poljoprivredi i na ruralnim podrujima EU podrazumevale su i podrazumevaju i radikalno smanjivanje postojeeg broja sitnih, pa i srednjih, naturalnih i svatarskih porodinih gazdinstava, koja ne mogu izdrati konkurenciju u evropskoj i svet-skoj poljoprivredi i ekonomiji uopte. Gotovo sve zemlje Evropske unije prole su kroz tu neminovnu fazu. Tako se, na primer, broj seoskih gazdinstava u periodu 19591970. godine u Francuskoj sveo na manje od 800.000 . U viestuko manjoj Srbiji danas ih ima oko milion (Zaki, 2002). Pravu sliku mogao bi da da Popis poljoprivrednih domainstava zapoet ok-tobra 2012. (mada propisani kriterijumi za popis upravo ine da popis zaobilazi veliki broj malih domainstava, ime je preliminarni broj od oko 600.000 verovatno daleko od tanog). Da li su u toku procesi tzv. modernizacije i globalizacije, koji eliminiu veinu sitnih i sred-njih gazdinstava, ije resurse preuzimaju krupni proizvoai, sposobni za organizovano sueljavanje s nestabilnou trita poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, pokazae vre-me. Mada, sve govori da se u ambijentu globalne ekonomske krize taj proces nee odvijati

Vinogradi uvenog Rajnskog vinogorja u Nemakoj primer su uspene male proizvodnje u ekstremnim uslovima.


na isti nain kao u ostatku Evrope, i da se ovim problemom u smislu podrke opstanku dela malih ruralnih gazdinstava, bez drugih alternativa za zapoljavanje vika radne snage s njih, treba ozbiljno pozabaviti. Strategija i politika ruralnog razvoja Evropske unije i u novijem periodu su bile izloene daljem profilisanju. Znaajnije promene nastale su koncipiranjem novih pretpristupnih programa i fondova za budue lanice Evropske unije (IPA), koji e biti osnova saradnje na razvoju poljoprivrede i rurala izmeu EU i zemalja koje imaju nameru da postanu njeni lanovi. Mnoge od predvienih mera uveliko su doprinele naporima za stabilizaciju ruralnog sektora u zemljama korisnicima. One mogu doprineti i razvoju srpske ruralne ekonomije u celini, ali i opstanku malih farmi i malih ruralnih gazdinstava.

Meu najznaajnije EU programe ruralnog razvoja, odnosno neku vrstu originalnog pri-stupa ruralnom razvoju, spada i tzv. LEADER program. Iako na prvi pogled lii na engle-sku re LEADER voa, to je, zapravo, francuska skraenica za mreu akcija usmerenih na razvoj ruralne ekonomije: Liaisons Entre Actions de Development de lEconomie Rurale. Ovaj program je program podrke celovitom razvoju lokalnih zajednica u ruralnim po-drujima. On podrava inicijative po principu odozdo nagore, odnosno jaanje uloge lo-kalnih partnerstava izmeu javnog i privatnog sektora lokalnih akcionih grupa (LAG). Ovim pristupom stimulie se ne samo endogeno generisan ruralni razvoj ve se podstie i transnacionalna saradnja evropskih regija u razmeni iskustava i zajednikoj akciji za ko-rist ruralnog razvoja. Instrument odabran za tu namenu je umreavanje nacionalnih mre-a u Evropsku mreu za ruralni razvoj, koja olakava razmenu iskustava meu lokalnim grupama ukljuenim u nacionalne mree. Projekti koji se podravaju moraju biti deo stra-tekog opredeljenja lokalne zajednice i najveim delom se odnose na ruralnu ekonomiju, odnosno na diverzifikaciju delatnosti na ruralnim podrujima. U okviru prvog LEADER programa ko-misija Evropske unije u partnerstvu sa dravama lanicama Unije potvrdila je 217 lokalnih akcionih grupa. U okviru jo ambicioznije LEADER II inicijative program je obuhvatio gotovo sve rural-ne oblasti u nekim od zemalja lanica Unije. LEADER + je u periodu 20002006. potroio oko pet milijardi evra ohrabrujui dalju primenu integralnih, visokokvalitetnih i originalnih strategi-ja za odrivi razvoj s izraenim fokusom na partnerstvo i umreavanje radi razmene iskustava. Ukupno ima 893 LAG-a izabranih tokom LEADER+ ini-cijative meu 15 drava lanica EU pre njenog proirenja 2004. Tekui period LEADER-a nastavie se do kraja 2013.


godine s trenutno aktivnih 2300 LAG-a. Evropska komisija ve radi na pripremi nove zajednike poljoprivredne politike, koji e takoe odluivati i o budunosti LEADER-a.

Dana 2728. aprila 2012. vie od 400 eksperata za lokalni razvoj iz 300 lokalnih akcionih grupa i predstavnici svih 27 lanica EU sastali su se u Briselu na ENRD LEADER konfe-renciji Strategije lokalnog razvoja i kooperacija: kljuni pristupi lokalnom razvoju. Cilj je bilo podsticanje poetka njihove pripreme za eru lokalnog razvoja kojim upravlja lokalna zajednica Unije 20142020. koja treba da doprinese ciljevima EU 2020. godine. Nasuprot pozadini propisa za sledei programski period 20142020. i pojavi lokalnog razvoja kojim upravlja lokalna zajednica Unije kao njenog centralnog instrumenta, uesnici konferen-cije podrali su deklaraciju o podrci LEADER pristupa. Podrana je inicijativa Evropske komisije da u prvi plan narednog programskog perioda stavi lokalni razvoj kojim upravlja lokalna zajednica. Komisija je oigledno prepoznala pravi potencijal i pozitivan uti-caj izvornih metoda i pristupa koji dolaze iz baze u oporavku stagnirajue ruralne ekonomije i podmlaivanje ruralnih obla-sti u celini.

LEADER pristup je identifikovan kao idealno sredstvo za podrku ciljevima Strategije Evrope 2020. u smislu pamet-nog, odrivog i inkluzivnog rasta.

Hiljade lokalnih akcionih grupa poka-zalo je da primena specifinih karakteri-stika LEADER pristupa moe pomoi u pronalaenju inovativnih, ekoloki i so-cijalno odrivih reenja za ruralni razvoj, kao i pomoi u mobilisanju jedinstvenih ljudskih, socijalnih, ekonomskih i kultur-nih potencijala ruralne Evrope. Uesnici ENRD konferencije pozvali su kreatore politike da sauvaju kontinuirano i ne-smetano sprovoenje LEADER pristupa obezbeenjem minimum 5% sredstava iz Fonda za ruralni razvoj.

Iako su uspesi politike ruralnog razvoja Evropske unije neosporni, izvesno je da se ona mora i dalje prilagodjavati, koliko zbog sve snanijih procesa globalizacije, toliko, jo i vie, zbog unekoliko promenjene sop-stvene ruralne stvarnosti, do ega je dolo posle prijema novih lanica i projekcije da-ljeg irenja Unije (Popovi, 2003).

Jedan od LEADER projekata u nemakom Algoju sastojao se od izgradnje zatvorenog objekta s vetakom stenom, koja je trebalo

da omogui produenje turistike sezone za alpiniste, i na taj nain omogui bolje iskoriavanje raspoloivih smetajnih

kapaciteta i radne snage tokom cele godine.


RURALNI RAZVOJ U SRBIJI

Ruralne oblasti u SrbijiSrpski ruralni prostor je jedan od drutveno i prirodno najraznovrsnijih u Evropi, pa je zato upravljanje njegovim razvojem veoma kompleksno. Zahvaljujui turbulentnoj isto-riji, ali i propustima u politici podrke ruralnom razvoju, on je danas uveliko ekonomski i socijalno razoren i depresiran. Meutim, vredno prirodno i kulturno naslee koje je i pored svih nedaa sauvano u savremenim uslovima moe predstavljati veliki potencijal za razvoj ukoliko se njegov koncept bazira na potovanju principa odrivosti. Planiranje i sprovoenje ovog vida ruralnog razvoja veoma je sloeno i zahtevno, naroito u uslovima ogromne heterogenosti na fiziki malom prostoru, kao i ekonomske zaostalosti ruralnih oblasti i zemlje u celini. Odriv razvoj sela u osnovi zavisi od praktine primene kombi-nacije koncepta multifunkcionalne poljoprivrede i razvoja drugih ekonomskih aktivnosti u skladu s raspoloivim prirodnim i ljudskim resursima, sveukupnog poboljanja uslova ivota, kao i socioekonomskog poloaja sela i seoskih zajednica. Meutim, u nedostatku odgovarajue ekspertize, ali i jakog poljoprivrednog lobija, u dosadanjoj razvojnoj poli-tici Srbije i dalje vlada zabluda poistoveivanja razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja. Poslednjih godina i u Srbiji raste svest o neophodnosti da se i poljoprivreda, kao sektor, i ruralne oblasti kao specifini prostor na kome se ona odvija moraju tretirati integralno, sa svim komponentama koje ga ine. Meutim, ovakav pristup nikako da u potpunosti zaivi i u praksi. Isti je sluaj s konceptom multifunkcionalnog razvoja poljoprivrede i rural-nih oblasti, koji aktivno podrava tenju ka sveptoj odrivosti razvoja ruralnih prostora (orevi-Miloevi S., 2008).

Predeo karakteristian za srpske ruralne prostore planina Miro, Donje Podunavlje


Ruralni prostor Srbije se ne moe opisati ni jednostavno ni ukratko. Jedna aljiva reenica iz literature mogla bi posluiti da objasni koliko bi ova namera mogla biti komplikovana: Ako si video jedan seoski prostor, video si jedan seoski prostor. Ruralne oblasti Srbije se meusobno veoma razlikuju u ekonomskom, socijalnom i demografskom smislu. To poti-e od geomorfolokih razlika (planinske, brdske i ravniarske oblasti), razlikama u stanov-nitvu, ekonomskim strukturama, infrastrukturi, uslovima ivotne sredine, transportnoj pristupanosti itd. Ruralne oblasti sadre veinu prirodnih resursa drave: poljoprivredno zemljite, ume i vode s bogatim eko-sistemima i biodiverzitetom, ukljuujui znaajne ljudske resurse i privredne aktivnosti, kao i znaajno prirodno, kulturno i istorijsko nasle-e. Raznovrsnost ruralnih oblasti Srbije je predivna pojava za, na primer, razvoj turizma, ali stvara velike probleme za planiranje ruralnog razvoja i podrke u celini.

Tereni Srbije obuhvataju raspon od bogatih, plodnih ravnica Panonske nizije na severu, preko krenjakih planinskih venaca i basena na istoku i zapadu, do drevnih vulkanskih masiva na jugu. Severom dominira reka Dunav, od juga ga deli reka Sava, a duboko u planinska bespua juga see sliv reke Morave.

Severne ravnice Vojvodine administrativno pri-padaju Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, koja ini 28% ukupne povrine Srbije i 26% njenog ukupnog stanovnitva. To je najbogatiji region, koji je imao i neto priliv stanovnitva u periodu 19951999. U Vojvodini je manje od 10% optina klasifikovano kao nerazvijeno prema UN Indeksu ljudskog ra-zvoja (HDI). U Vojvodini postoji manje sela nego u drugim regionima i relativno je mala gustina stanovnitva 94 stanovnika/km2. Sela su pove-zana dobrom saobraajnom i komunikacionom mreom. Poljoprivreda je glavni element vojvo-anske ekonomije. Preovlauje ratarska proizvod-nja zbog plodnog zemljita, dobrih uslova gajenja i velikog procenta obradivog zemljita: 78% od uku-pne povrine regije. Proizvoai u ovom regionu su snanije trino orijentisani nego u druga dva regiona. Vojvoanski poljoprivrednici raunaju na trine vikove svinja, ivine i mleka kao i veine useva itarica, uljane repice, eerne repe...

Brdsko-planinski predeli Centralne Srbije ine 29% ukupne povrine Srbije sa 44% njenog sta-novnitva. To je najraznovrsniji i najnaseljeniji od tri regiona, delom i zbog uticaja Beograda. Glavni grad je vano trite i izvor zaposlenja. Vonjaci Centralne Srbije

Karakteristini prizor sa vojvoanskih njiva nepregledna

polja pod kukuruzom


Ovaj region ima nabolje razvijenu infrastrukturu u zemlji mada to ne znai da je ona kompletna i funkcionalna. BDP po glavi stanovnika je neto malo nii nego u Vojvodini i ovde je vei udeo (21%) optina klasifikovanih kao nerazvijene po HDI. Ruralne oblasti karakteriu regionalna brdska topografija, mala gazdinstva i raznovrsni proizvodni farm-ski sistemi. Ovakva topografija ograniava i povrinu pogodnu za poljoprivredu (66%) i procenat poljoprivrednog zemljita pogodnog za obradu (67%). Proizvodni sistemi su prilino intenzivni i region rauna na veliki udeo visokovrednog voa i povra. Oko 90% bobiastog voa, koje je glavni izvozni artikal, proizvede se u ovom regionu.

Planine i doline June Srbije sa 44% ukupne po-vrine Srbije, Juna Srbija je najvei od tri regiona a takoe i najsiromaniji i najnerazvijeniji region. Vei deo podruja je planinski, sa 37% povrine pod umom i samo 55% poljoprivrednog zemljita. Zemljite je, s izuzetkom dolina, esto vrlo siroma-no i plitko, dobrim delom i na strmim padinama. Glavni poljoprivredni resurs koji je odravao lokal-nu ruralnu ekonomiju bili su prostrani visokopla-ninski travnjaci pogodni za ekstenzivno stoarstvo i dolinski predeli pogodni za povrtarstvo. Neki delovi regiona veoma su pogodni za ratarske kulture, voe i vinovu lozu.

U nastojanju da se identifikuju slinosti i razlike meu ruralnim oblastima Srbije, kao i njihove snage i slabosti, kroz klaster-analizu razvijena je njihova tipologija i dat opis. Ova analiza je identifikovala etiri homogene grupe optina kao reprezentativne tipove ruralnih oblasti Srbije. U nastavku je dat njihov kratak profil.

Tip 1: visokoproduktivna poljoprivreda i integralna ekonomija. Ova grupa ruralnih optina obuhvata optine u Vojvodini i severnim delovima Srbije oko Save i Dunava. Ova oblast je imala pozitivne demografske promene u periodu 19912002. BDP po stanovniku je ovde povoljniji nego u drugim krajevima Srbije, kao i struktura zaposlenih po sekto-rima. U ovim oblastima je visokoproduktivna poljoprivreda predstavljena boljom struk-turom gazdinstva (vea gazdinstva s produktivnijim zemljitima) i vertikalnom integra-cijom s poljoprivredno-prehrambenim sektorom. Takoe su usluge i industrijski sektor u kontekstu Srbije ovde bolje razvijeni. Kombinovani efekti povoljne ekonomske strukture Vojvodine doprinose veem prihodu po glavi stanovnika

Tip 2: male urbane ekonomije s intenzivnim radom u poljoprivredi. Ovaj kla-ster-region se geografski protee kroz ruralne optine du dolina reka i nalazi se na glav-nim putnim pravcima u Srbiji, koji se radijalno ire od Beograda ka Crnoj Gori, Bosni i Makedoniji. Mnoge ruralne optine ovog klastera identifikovane oko glavnih urbanih centara imaju raznovrsnije ekonomije i vee mogunosti zapoljavanja. BDP po glavi sta-novnika je priblino na nivou nacionalnog proseka (98% nacionalnog BDP po stanovni-ku). Demografske promene nisu znaajno vidljive i ne prelaze mnogo nacionalni prosek.

Tipini planinski predeo Istone Srbije


Ove oblasti su identifikovane kao tzv. urbanizovana sela, locirana blizu ve-likih srpskih gradova. U njima je in-tenzivna poljoprivredna proizvodnja (povre, vinogradi) trino orijen-tisana, dok im je ruralna ekonomija raznovrsna razvijene usluge i mala i srednja preduzea. Produktivnost poljoprivrednog zemljita je sli-nog nivoa kao u ruralnim delovima Vojvodine. Meutim, pritisci na i-votnu sredinu su ovde snaniji usled zastarele industrije.

Tip 3: preteno planinska ekonomi-ja orijentisana na prirodne resurse. Ovaj klaster-region obuhvata pla-ninske seoske optine Jugoistone Srbije. Odlikuje se niom gustinom naseljenosti i negativnim demograf-skim promenama. BDP po stanov-niku je znaajno ispod nacionalnog proseka. Najnii je meu ovde data etiri tipa ruralnih oblasti i iznosi 51% nacionalnog BDP po stanovniku. Ova ekonomska struktura ima niu produktivnost u poljoprivrednoj proizvodnji, neke industrijske delatnosti, razvijenije usluge i turistiki potencijal. To je u osnovi ruralni region orijentisan prema prirodnim resursima, s neisko-rienim prirodnim resursima i turistikim potencijalom, kao i s mogunou iskoria-vanja ruralnih pogodnosti: prirodni resursi, ruralno okruenje, kulturno naslee.

Tip 4: veliki turistiki kapaciteti i loa poljoprivredna struktura. Ovaj klaster rural-nih optina nalazi se u zapadnom delu Srbije i ima velike turistike kapacitete. Indeks broja hotelskih soba na 1000 osoba je u ovom klasteru tri puta vei od nacionalnog pro-seka. Meutim, poljoprivredne strukture su najloije meu svim ovde opisanim tipovima. Produktivnost poljoprivrednog zemljita i rada je samo oko polovine nacionalnih 48% i 54% respektivno. Takoe, BDP po stanovniku je u ovom tipu ruralnih oblasti meu najniima od svih ruralnih oblasti i iznosi 54% od nacionalnog proseka (Efstratoglou, Bogdanov, Meredith, 2006).

Zahvaljujui raznovrsnim teritorijalnim razlikama i posebnostima Srbija je Evropa u malom. U Srbiji su praktino zastupljeni svi tipovi ruralnih oblasti od udaljenih mar-ginalizovanih oblasti, do onih s razvijenom ruralnom ekonomijom, bliskom gradskoj. Ekstremna neujednaenost regionalne razvijenosti ogleda se u izraenom krajnjem rural-nom siromatvu juga nasuprot visokoj razvijenosti severa, i sve to na udaljenosti od samo nekoliko stotina kilometara.


ivotna sredina

Stanje u mnogim ruralnim oblastima Srbije brojni strunjaci ocenjuju povoljnim za ivot-nu sredinu, koja je manje optereena hemizacijom, komunalnim i drugim vrstama otpada. Ovaj, gotovo jeretiki, stav dovodi javnost u zabludu da naputanje ruralnih oblasti ima i svoje dobre strane. Meutim, istina je da je ivotna sredina razliito optereena uticajima iz ruralne ekonomije, zavisno od dela zemlje koji se posmatra. Intenzivan pritisak poljo-privrede na prirodne resurse u ravniarskim oblastima rezultira iscrpljivanjem zemljita i izrazitom zagaenou vazduha, tla, povrinskih i podzemnih voda. Smanjenjem kori-enja ubriva u marginalnim planinskim oblastima moe se smanjiti rizik od zagaenja izvorita voda, ali potpuno naputanje primene agrotehnike moe doprineti degradaciji fizikih osobina zemljita i ugroziti njegovu plodnost.

Iako je Srbija i dalje bogata u smislu biodiverziteta, pretrpela je njegov progresivni gubitak kao posledicu ljudskih aktivno-sti ili zbog njihovog nedostatka. Naroito su nekontrolisani pre-komeran lov, ribolov, urbaniza-cija, rudarstvo i delimino tran-sport i industrija negativno uti-cali na bioloku raznovrsnost.

Bogatstvo predeonog i geneti-kog diverziteta, kao i diverzite-ta vrsta ugroeno je, na primer, prevelikom eksploatacijom uma. S druge strane, mnogim dostupnim umskim resursima u nekim delovima Srbije se jo upravlja na tradicionalan nain koji je odriv i s modernog stanovita. Meutim, depopulacija ostavlja ovu zemlju bez tradicionalnog upravljanja i ponovo je izlae degradaciji. Najvei uticaj na biodiverzitet imaju poljoprivredne aktivnosti kao rezultat dva paralelna ali suprotstavljena procesa: in-tenzifikacija poljoprivredne proizvodnje uz prelazak na monokulturu na velikim povri-nama i naputanje zemlje uz nestanak tradicionalnih sistema proizvodnje niskog ulaganja u planinskim predelima, to degradira prirodna stanita i biodiverzitet, koje je ranije po-dravala povoljna poljoprivredna praksa poljoprivrednih gazdinstava s intenzivnom pro-izvodnjom. Sve ee naputanje ovih oblasti, koje su se koristile za uzgoj stoke na ispai, rezultiralo je nestankom mnogih oblasti poluprirodnih travnjaka zbog prirodnih procesa ekoloke sukcesije. Prelazak travnate u bunastu ili umsku vegetaciju niskog kvaliteta ugrozio je na ovim povrinama opstanak mnogih vrsta, esto onih retkih i endemskih. Uz to, evidentan je i gubitak genetike raznovrsnosti rasa domae stoke i gajenog bilja kao rezultat intenziviranja poljoprivrede i modernizacije.

Najvee krako polje u Srbiji Smilovsko polje u Istonoj Srbiji, primer je snanog uticaja poljoprivrede

i see ume na izgled i biodiverzitet predela.


Demografija

U praksi ne postoji statisti-ka definicija ruralnih nase-lja Srbije. Podela na urbana i ostala naselja u Srbiji, prema popisima od 1981. do 2002. godine bazirana je na od-lukama optina kojima one daju selima status gradskog naselja. Dovoljno je da selo ima Generalni urbanistiki plan da bi mu bio dodeljen status gradskog naselja. Sva naselja koja nisu proglae-na gradovima su tako osta-la klasifikovana kao sela. Prema ovoj definiciji, oko 70% teritorije Srbije moe biti klasifikovano kao rural-

na teritorija, sa 43% stanovnitva koje tu ivi. Za potrebe Plana ruralnog razvoja i da bi se omoguilo poreenje sa EU statistikom, ruralne oblasti Srbije su definisane prema OECD kriterijumima kao optine s gustinom naseljenosti ispod 150 stanovnikakm2. Prema toj definiciji se 129 od 165 optina karakterie kao ruralne optine. U ovom sluaju ruralne oblasti zauzimaju do 85% ukupne teritorije sa 55% stanovnitva koje tu ivi. Ruralni deo Srbije ima oko 3900 naselja. U ruralnim regionima Srbije, definisanim prema OECD me-todologiji, ima 1.365.000 domainstava, to je 54% ukupnog broja domainstava u Srbiji.

Dugo vreme su ruralni regioni bili neto izvoznici stanovnitva za urbane sredine. Ruralne oblasti, specijalno one planinske, i dalje gube stanovnitvo, naroito mlai deo populacije. To preti da ugrozi ne samo razvoj ve i opstanak ruralnih zajednica u veem delu Republike, bez obzira na slab reverzibilni proces, nastao propadanjem lokalnih indistrijskih centara i prilivom izbeglica. Od 1991. do 2002. godine broj stanovnika u ruralnim podrujima Srbije opao je za 3,6% u poreenju s ukupnim padom broja stanovnika u zemlji za 1%. Razlozi za ovu pojavu su raznovrsni, mada preteno ekonomski. Meutim, za njihovo ispravno razu-mevanje nije dovoljna ekonomska ve i socijalna ekspertiza, kako bi se predupredilo izvlae-nje pogrenih zakljuaka. To esto uslovljava sterilan odnos ka problemu depopulacije i de-populisanih oblasti, kao neemu prema emu se treba odnositi kao prema trijai ranjenika u velikim nesreama pomoi manje povreenima, a ozbiljno ugroene ostaviti da umru. Uz uvreen stav da je selo neto nazadno, u Srbiji se moe lako desiti da ono samo nikada i ne doivi razvoj, ve da u najboljem sluaju samo preivi. Dok drutvenoekonomski indikatori pokazuju da se ruralne oblasti suoavaju sa zajednikim izazovima, postoji upadljiva razno-likost u putevima razvoja uglavnom ruralnih regiona s prednostima u dobrim uslovima za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, uz postojanje industrije za preradu hrane i blizine trita, to je sve daleko od tradicionalne, opte slike ruralnih nedostataka.

Sve manje dece se raa u selima Srbije, pa je i sezonski povratak unuka radost za ostarelo seosko stanovnitvo


Ekonomija

Do koje mere je za Srbiju znaajan ruralni razvoj govori i injenica da 55% populacije Republike ivi u ruralnim oblastima, stvarajui 41% BDP zemlje. Ovo govori i o ogromnoj vanosti ruralnih prostora i ruralnog stanovnitva Srbije, uprkos tome to je do poetka XXI veka, zahvaljujui agrarnom egzodusu zbog procesa modernizacije poljoprivrede i trenda urbanizacije i rtvama u lokalnim ratovima, ruralna Srbija izgubila veliki procenat stanov-nitva, naroito mladog. Stopa nezaposlenosti u ruralnim oblastima dostie 21%, a BDP po stanovniku tek 74% nacionalnog proseka. Situacija je jo alarmantnija u ruralnim oblastima marginalnim za poljoprivredu, gde, prema navodima Svetske banke, priblino milion ljudi ivi ispod granice siromatva sa 2 dolara na dan. Razlog ovome je uglavnom iskljuivo osla-njanje ruralne ekonomije na poljoprivredu 68% malih ruralnih domainstava identifikuje poljoprivredu kao izvor prihoda ak i u uslovima koji ne obezbeuju njenu odrivost i pro-fitabilnost. Poljoprivredu Srbije tako i dalje uveliko karakteriu niska stopa produktivnosti i nizak prihod gazdinstava, a veliki broj gazdinstava proizvodi i dalje samo za svoje potrebe.

Ekonomska struktura ruralnih regiona Srbije umnogome zavisi od primarnog sektora i jo je bazirana na ekstenzivnoj eksploataciji prirodnih resursa. Mala ruralna domainstva su visoko zastupljena u socioekonomskoj strukturi ruralnih domainstava Srbije. Gazdinstava do 3 ha ima oko 328.000 i ona ine oko 56% svih gazdinstava u ruralnim oblastima. Preko 600.000 gazdin-stava ima manje od 5 ha zemlje. Prosena veliina porodinog gazdinstva u Srbiji je oko 3,7 ha. Privatno vlasnitvo je dominantan oblik u vlasnikoj strukturi 5,4 miliona hektara ukupnog poljoprivrednog zemljita Srbije. Od ukupnog obradivog poljoprivrednog zemljita 83,7% je u privatnim rukama. Poljoprivredna populacija ukljuuje starije od 60 godina s niim stepenom obrazo-vanja i veliki procenat izdravanih lica starijih od 15 godina.

Nezaposlenost u ruralnim oblasti-ma dostie ak 21%, emu treba dodati virtuelnu nezaposlenost ili nisku produktivnost upoljenih u poljoprivredi koja ih ini nespo-sobnim da stvore dohodak dovo-ljan za opstanak. I pored egzodusa iz ruralnih krajeva, u Srbiji je stopa uea poljoprivrede u zaposleno-sti ostala meu najviim u Evropi, sa 33% zaposlenih u primarnom sektoru, dok je 7580% aktivnog radnog stanovnitva u ruralnim podrujima ukljueno u poljo-privredu. Agrarna prezaposlenost je, meutim, delimino iluzija jer

lanovi domainstva porodica Dmitrovi su povratnici iz Beograda. Danas se na Rudniku uspeno

bave proizvodnjom kozjeg sira. UNJP je obezbedio duplikator kao doprinos privoenju njihove mini

sirarnice novim propisima bezbednosti hrane.


je starosna struktura ruralne populacije vrlo nepovoljna preko 50% farmi nema aktivne farmere, a gotovo etvrtina farmera je starija od 60 godina. Postojea struktura zaposlenih rezultat je nedovoljno raznovrsne ekonomske strukture, koja se i dalje uveliko oslanja na poljoprivredu i industriju prerade hrane. Ruralna radna snaga je uglavnom zaposlena na po-slovima koji zahtevaju muku radnu snagu: graevinarstvo, transport, delimino industrija prerade hrane, kao i radnike s relativno niskim kvalifikacijama.

U strukturi ruralne zaposlenosti gotovo 59% ruralnog stanovnitva u radnom dobu iz-meu 15 i 64 godine ima srednje obrazovanje. U Srbiji osobe sa zavrenom trogodinjom srednjom strunom kolom spadaju u ovu kategoriju. U strukturi seoskog stanovnitva starijeg od 15 godina veina od 39,2% ima srednju kolu, 28% zavrilo je samo osnovnu kolu a 29% nije pismeno i nema nikakvo formalno obrazovanje. Samo je 4% seoskog stanovnitva starijeg od 15 godina zavrilo fakultet. Obrazovna struktura ena u okvi-ru seoskog stanovnitva starijeg od 15 godina je nepovoljna jer je 36% njih nepismeno i bez osnovnog obrazovanja. Vetine i kompetentnost s takvim kvalifikacijama svakako ne zadovoljavaju zahteve za primenu moderne tehnologije i nepovoljno utiu na ukupan kapacitet raspoloive radne snage u ruralnim podrujima.

Diverzifikacija ruralne ekono-mije, usklaena s intenzifika-cijom poljoprivrede gde god je to mogue, u Srbiji je jedini put za oporavak srpskog sela. Ona je uveliko oteana nedo-statkom znanja o razvoju po-godnih modela koji odgovaraju konkretnim uslovima. Najrei tip zaposlenosti seoskog stanov-nitva od 3% predstavlja privatni biznis sa zaposlenima. Po sekto-rima, najvie ovako zaposlenih ima u trgovini 39%, poljopri-vredi 28% i industriji 13%. Privatni biznis koji ne angauje tuu radnu snagu ima 20% ak-tivnog seoskog stanovnitva, preteno u poljoprivredi 76% i u skromnom broju u trgovini i graevinarstvu. Generalno, na-vedeni podaci znae da je samo 7% aktivnog seoskog stanovnitva samozaposleno, sa angaovanjem drugih zaposlenih ili bez toga, na nepoljoprivrednim poslovima. Ovaj podatak se moe smatrati objektiv-nom merom nedostatka preduzetnitva u ruralnoj ekonomiji Srbije. Stopa nezaposlenosti u ruralnim oblastima je takoe zabeleena kao vrlo visoka, sa 21%, odraavajui pono-vo problem nedostatka mogunosti zaposlenja. Investitori nevoljno angauju svoj novac

Tkanje obezbeuje dodatni prihod Dragice Joovi iz Ljiga, Centralna Srbija.


tamo gde nema dobro obuenog osoblja. Nasuprot tome, obrazovani ljudi teko mogu da se skrase u ruralnim sredinama koje nemaju atraktivan privredni ambijent i mogunosti za zaposlenje koje odgovaraju njihovim specifinim potrebama. Vrlo mali broj ljudi u ru-ralnim oblastima je bio u stanju da valorizuje javna ili kvazijavna dobra kao to su ista ivotna sredina, atraktivni predeli i kulturno naslee, ukljuujui hranu. Govor o uspe-nim ruralnim regionima na bazi ovih potencijala je jo daleka budunost, kada poboljana infrastruktura i ulaganja u turizam uine moda rekreaciju u ruralnim sredinama izvodlji-vijom i/ili stanovanje u ruralnim oblastima atraktivnijom ivotnom opcijom.

Ugroene grupe u rural-nim podrujima: siroma-ni, mladi i ene, pogoene su nezaposlenou koja se ne vidi uvek kao takva ili je prikrivena. Regionalna politika trita rada mora da se nosi sa takvim pro-blemima, kao i sa specifi-nim potrebama ove popu-lacije. Problem zaposlenja u ruralnim podrujima je pogoran hroninim ne-dostatkom kapitala za po-kretanje novih proizvodnih programa i neophodno re-strukturisanje. Problem je nerazvijenost svih vrsta se-oske infrastrukture, uklju-ujui obrazovnu, socijalnu a posebno putnu, to sve spreava razvoj ruralne ekonomije. S obzirom na to da demografska struktura ruralnih obla-sti esto nije odgovarajua, kako bi podrala pruanje lokalnih javnih usluga ili izgradnju fizike infrastrukture, teko je oekivati da e veina srpskih ruralnih oblasti dobiti bilo koju od njih u blioj budunosti. Kako ovi regioni imaju tekoa da uspostave neophodnu kriti-nu masu objekata, proizvodnih usluga i infrastrukture za podrku uspostavljanja poslova ili preduzetnitva, privreda ne stvara mogunosti za zapoljavanje i postoje jaki podsticaji za mlade ljuda da nastave da se iseljavaju. Nezaposlenost i nedostatak usluga, to vodi do rural-nog egzodusa, bio je opti ablon u ruralnim podrujima od kada je poljoprivredni sektor prestao da bude pribeite u zapoljavanja (OECD, 2006) i to nije specifino samo za Srbiju.

Ruralne oblasti i sela su najvee blago i najdragocenije javno dobro svake zemlje, pa i Srbije. Pored ekonomskih i socijalnih razloga ouvanje, obnavljanje i razvoj ruralnih za-jednica imaju svoju demografsku, ekoloku i kulturnu dimenziju i iskazuju potrebu i spo-sobnost da se pobolja kvalitet ivota tih zajednica u svoj njegovoj punoi. Otuda i naa potreba za kreiranjem pravog drutvenog pokreta za integralni ruralni razvoj i jaanje

Ne znamo kakve probleme ima ovaj ovek, ija e partnerka danas dobiti cvee, ali problem aktivne muke populacije u selima nije samo veliki stepen nezaposlenosti (budui da su

upravo oni najee vlasnici poljoprivrednih imanja),ve loi uslovi ivota koji uzrokuju intenzivnu migracija ena iz sela u gradove. U Srbiji danas ima sela u kojima polovina mukaraca

ostaju neoenjeni do kasnih pedesetih ili do kraja ivota.


prepoznatljive ruralne kulture, samopouzda-nja i samosvesti (Maleevi, 2004).

Ruralne zajednice moraju da se suoe s brojnim izazovima, koji doprinose slabijim ekonom-skim performansama, ali i pojavi siromatva. Prema studiji Svetske banke Ruralna ranjivost u Srbiji, domainstva i regioni s veom zavisno-u od poljoprivrednih aktivnosti su u veem riziku od ugroenosti i siromatva od onih gde vei udeo prihoda dolazi iz nepoljoprivrednih izvora. Vei udeo prihoda iz poljoprivrede je direktno povezan s veim ukupnim rizikom, posebno od elementarnih nepogoda kao to je, na primer, sua (Ersado, 2006). Smatra se da, s obzirom na to da e ruralne oblasti Srbije i u budue biti pogoene negativnim klimatskim promenama, promenjeni uslovi za razvoj po-ljoprivrede mogu preizvesti jo tee posledice po opstanak ruralnih zajednica, vee i od efe-kata trenutne ekonomske krize.

Danas je teko nai ovara za uvanje sta-da na srpskim planinama. Njihov je ivot teak jer provode veinu godine izolovani u planini, gde nepostojanje bilo kakve in-frastrukture potpuno onemoguava ko-munikaciju, snabdevanje, pa i pristizanje

hitne pomoi. Ovo stado na Staroj planini uvaju ovari izloeni na milost i nemilost otroj klimi, bez kvalitetnog smetaja i pod stalnom pretnjom vukova. Oni odravaju retka preostala stada sastavljena mahom od autohtonih, danas retkih rasa, od prole-a do jeseni, kada ih sputaju u dolinu. Iskustvo nedavnih pokuaja subvencionisanja njihovih plata, pokazalo je da interesovanje za ovu delatnost nije u potpunosti nestalo, to predstavlja veliki potenci-jal za aktiviranje ogromnog resursa planinskih polupri-rodnih panjaka za stoarsku proizvodnju.

Petar Bekov, popularni Pera, povratnik je iz grada. I sa desetak zanata u

prstima i svojom velikom angaovanou u poljoprivredi i turizmu, Pera ivi teko u svom malom selu Smilovci

u podnoju planine Vidli blizu Dimitrovgrada u Istonoj Srbiji.


Odrivi ruralni razvoj u SrbijiOdrivost je termin novijeg datuma. On pred-stavlja kapacitet da se traje, izdri. Re odrivo, meutim, koristi se danas u previe situacija; pri-tom javnost naroito zbunjuje termin ekoloka odrivost. esto se govori i o odrivom razvoju, odrivom rastu, odrivoj ekonomiji, odrivom drutvu i odrivoj poljoprivredi. Sve je odrivo (Temple, 1992 cit. Wikipedia, 2012). Moda odri-vosti polako nervira jer zbunjuje javnost, koja se s pravom pita ta ona zapravo znai. Termin odr-iv zapravo je teko objasniti van konteksta, pa emo pokuati da ga objasnimo u okvirima sekto-ra poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Po prirodi stvari, odriva poljoprivreda je su-protnost efikasnoj intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, baziranoj na eksploataciji tehnikih proizvodnih kapaciteta zemlje, biljaka i ivotinja,

Odrivost ruralnog razvoja u Srbiji pre svega zavisi od ovekovog aktivnog

prisustva u seoskim sredinama.

June rase bua, nalik divljim preivarima, odlino se snalazi i na siromanim panjacima na kojima moderne rase goveda nemaju ta da trae. Da li su

poboljanje rasnog sastava i prisilna melioracija siromanih travnjak koja ugroava ivotnu sredinu onda pravo reenje za njihovu ekonomsku valorizaciju?


radi ostvarivanja niske cene, bez raunice o teti po ovekovu okolinu i dovoljne koliine hrane, bez obzira na kvalitet. Poljoprivreda koja moe da nosi epitet odrivosti zasniva se na razumevanje prirode i njenih procesa i vie znanja nego ikad to je novi nain gledanja na stare stvari.

Odrivost nije stvar izbora ve stvar nunosti. Prihvatanjem i razumevanjem odrivosti postoji mogunost da se nedostaci u ruralnoj Srbiji pretvore u prednosti. Srbija zaista ima dobre anse da preskoi nekoliko stepenika na putu ka dostizanju odrivosti svog rural-nog raz

odrzivi turizam elektronsko izdanje

Documents