ODNOS LOGIKE, FILOZOFIJE I NAUKE

ODNOS LOGIKE I FILOZOFIJE

Logika je deo filozofije, filozofska disciplina.

Predmet logike je istraživanje uslova saznanja istine.

Znati istinu znači imati adekvatane informacije o stvarnosti onakva kakva je, nezavisno od naših želja i interesa.

Filozofija se u drugim svojim disciplinama bavi drugim bitnim problemima čoveka i sveta.

Ontologija je nauka o biću,epistemologija - nauka o saznanju,aksiologija - nauka o vrednostima, etika ispituje moralno dobro, estetika - lepo, filozofija prava - pravednost,politička filozofija, filozofija nauka, filozofska antropologiju – opšte

karakteristike ljudske prirode.

ODNOS FILOZOFIJE I NAUKE

Kao nauka filozofija se služi metodama racionalnog sistematskog mišljenja.

Kao činjenički materijal koristi već utvrđene rezultate posebnih nauka.

ODNOS FILOZOFIJE I NAUKE

Filozofska razmišljanja ne moraju imati naučni karakter.

Dela Šopenhauera, Ničea, Emersona, Bergsona i Hajdegera nisu naučna dela po svom stilu i metodi.

Ona su filozofska po svom celovitom pristupu čoveku i svetu, po svom poniranju u najdublje probleme ljudske egzistencije, koja prevazilaze uske granice bilo koje posebne nauke.

ODNOS FILOZOFIJE I NAUKE

Filozofija i nauka se delimično ukrštaju. Deo filozofije je bliži literaturi.Nauka se razlikuje od filozofije po tome

što se bavi posebnim problemima.Filozofija do svojih celovitih uvida i

teorija o čoveku i svetu dolazi sintezom ili kritičkom analizom sabranih, sistematizovanih naučnih znanja.

ODNOS LOGIKE I NAUKE

Primer:U antičko doba vladalo je uverenje da je

Zemlja centar sveta. Aristotel je ovu tezu pokušao da dokaže na sledeći način:

Priroda teških tela je da teže centru sveta.Iskustvo dokazuje da teška tela teže

centru Zemlje.Prema tome, centar Zemlje je

istovremeno i centar sveta.

ODNOS LOGIKE I NAUKE

Tek u 16. veku to rešenje je doveo u pitanje Kopernik a zatim opovrgao Kepler.

Logičko zaključivanje u ovom Aristotelovom dokazu je formalno tačno ali je prvo tvrđenje pogrešno.

Nikakve iskustvene činjenice ne govore o centru sveta.

U pitanju je zdravorazumska pretpostavka koju nauka ne prihvata.

ODNOS LOGIKE I NAUKE

Naučno saznanja treba razlikovati od filozofskog i od zdravorazumskog znanja.

Zdravorazumsko znanje se zasniva na čulnom iskustvu u kome je logika prisutna ali nije dovedena do svesti.

Zdravorazumsko znanje se razlikuje od mita i religije po tome što ne prihvata ništa na veru već samo ono što može čulno opaziti i u odnosu na sujeverje je značajan korak ka nauci.

ODNOS LOGIKE I NAUKE

Naučno saznanje je sistematično i kritično. Čulno iskustvo nas može varati.

Potrebno je nagomilano iskustvo mnogih generacija da bismo prevazišli početne zablude zdravorazumskog znanja i došli do naučnog znanja.

To je prirodan put kojim se nauka razvija.