1

ОСНОВНИ СУД ЗРЕЊАНИН

Кеј 2, октобра, бр. 1

Зрењанин

Душан Вукотић

Б. Вељка Влаховића 7/15

Зрењанин

О Д Г О В О Р Н А П Р И В А Т Н У Т У Ж Б У

Марић Сретенка од 08. фебруара 2011. (видети у прилогу)

Тужилац: Сретенко Марић, Лукићево, Бирчанинова бр. 55

Тужени: Душан Вукотић, Зрењанин, Б. В. Влаховића бр. 7/15

Тужени предлаже да се приватна тужба тужиоца одбије као неосновна,

- јер, по основним законима физике, један (исти) догађај никако не може истовремено да се

одигра на три различите локације

- јер је тужба несагласна са изјавом полицији, коју је тужилац дао 9. новембра 2010. гдине, где

исти тврди да га је наставник физичког (тужени) најпре вређао, а потом и једном ударио ударио у

грудни кош на степеништу школе. У приватној тужби тужилац говори другачије, наводећи да га

је тужени ударио код степеништа. Дакле, у првом случају тужилац каже да је ударен на

степеништу, док у другом то негира, тврдећи да није ударен на степеништу (синтагма код

степеништа јасно нас упућује да никаквог "инцидента" није било на степеништу, већ да се све,

наводно, догодило негде у близини (код, поред) степеништа

- јер је тужба сасвим у нескладу са Закључком, то јесте, документом којим је тужени удаљен

(суспендован) с посла, а који је издао тужилац (директор школе) оверивши тачност таквог

документа својеручним потписом и печатом школе. У поменутом документу тужилац оптужује

туженог да га је овај ударио песницом у грудни кош у холу школе, и, додатно, ту нигде не тврди

да га је тужени вређао, псовао или да му је претио

- јер је сведок Даринка Панић (књиговођа школе, која свакодневно пије кафу с тужиоцем)

учествовала на седници Наставничког већа у Лукићеву 14. децембра 2010. године, на коме пред

присутним члановима колектива није реаговала на тужиочеве речи да "нема сведока догађаја".

Дакле, месец дана након наводног инцидента, Даринка Панић не каже да је била сведок том

догађају, да би се након тога појавила да сведочи у суду, што јасно указује на то да је Даринка

Панић на одређен начин "стимулисана" да се касније (у суду) појави у својству лажног сведока

2

- јер је друга оптужба за вређање, псовање и претњу 24. новембра 2010. године несагласна са

изјавом коју је тужилац дао полицији 26. новембра 2010 (дакле два дана након "инцидента"!), где

тужилац не наводи псовање и претњу. Псовање и претњу не наводе ни друга два сведока (стр. 7 и

10) у својим изјавама полицији

- јер полицајац Мирослав Зорановић—који је са два дана закашњења дошао да изврши

"увиђај" и узме изјаве сведока (не зна се где је то учињено, да ли у школи или у кући тужиоца?)—у

захтеву за покретање прекршајног поступка лажно оптужује туженог да је овај "одбио да дâ писану

изјаву на наведене околности кршења ЈРМ-а"

- јер је друга оптужба начињена накнадно и са закашњењем од два дана, што јасно указује на

покушај да се маскирају очигледни недостаци и нелогичности прве оптужбе

У Зрењанину, 07. септембра 2011. Душан Вукотић

3

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

МОТИВ: Сретенко Марић је имао јаку потребу да некако из школе и школског одбора уклони

Душана Вукотића.

1) Наиме, Душан Вукотић је већ дуже времена инсистирао да се покрене питање изградње

фискултурне сале у школи у Лукићеву. Као члан Школског одбора, више пута је тражио да

директор достави одбору податке о ономе што је било предузето у вези изградње сале за физичко

васпитање, али, иако је обећао да ће то учинити, директор је то месецима избегавао.

ДОКАЗ: Електронска пошта коју је Вукотић слао на адресу школе и личну Марићеву адресу у

месецу септембру и октобру (2010).

2) Такође, Вукотић је покушао да успостави комуникацију са секретаром месне заједнице,

Драганом Станишићем1, сматрајући да би овај, као покрајински посланик, могао нешто више да

учини да се коначно почне са изградњом спортске сале у Лукићеву.

ДОКАЗ: Електонска пошта послата на мејл адресу Драгана Станишића

3) Након тога, 8. новембра 2010, године (само један дан пре него што ће директор Марић отићи

у Ургентни центар(!) и пријавити да га је наставник физичког "ударио у грудни кош"), Душан

Вукотић тражи од директора и административног радника, да му се доставе одређене

информације у вези пословања школе.

ДОКАЗ: Захтев директору школе од 8. новембра 2010.

5) Сретенко Марић је знао да Вукотић поседује докуменат о пријему секретара школе по уговору о

делу, као и о томе да је овај, касније, преузет у стални радни однос без конкурса. Због таквог

кршења Закона Школски одбор ОШ "Бранко Ћопић" Лукићево био је обавезан да директора

разреши дужности. О томе сам поднео захтев Школском одбору, још у децембру месецу прошле

године, али је то прослеђено Школском одбору тек на налог просветног инспектора, након више од

пола годиине, у јулу месецу. Иако су у таквим случајевима ствари сасвим јасне, Школски одбор се

огласио ненадлежним да се о питању разрешења дирекора недвосмислено изјасни. Састав

Школског одбора је могуће такав да тамо нико нема никаквих правних знања, али, у том случају,

просветни инспектор и начелник Школске управе, дужни су да их упуте на одредбе закона које се

морају поштовати. Пошто је Вукотић више пута усмено скретао пажњу Сретенку Марићу на

незаконитост пријема секретара по уговору о делу, јер то радно место није ван делатности

послодавца, сасвим је природно да је то Сретенко Марић схватио као озбиљну претњу за

своје радно место, те је одлучио да наставника Вукотића уклони из школе не бирајући

средства. Готово да је непотребно да се додаје да је тај исти моменат био веома важан и за Саву

1 Почетком новембра 2010, Вукотић је, са спортског терена, где је држао час, видео Сретенка Марића и

Драгана Станишића како стоје и нешто раговарају у школском дворишту, испред школске кухиње. Вукотићу

је то било необично, јер господа Марић и Станишић нису међусобно комуницирали годинама, још од

времена када је Станишић пре 8 или 9 година, као председник Школског одбора, покушао да Марића

разреши дужности директора, због наводног несавесног пословања. Вукотић је тада претпоставио да су ова

двојица међусобно "проговорила" пошто ни један ни други нису желели да се диже бука око изградње сале за

физичко у школи, чија изградња је требало да започне још 2008. године. Средства за изградњу фискултурне

сале тада су била обезбеђена, а посао је на тендеру добио ГК "Банат"; али, из непознатих разлога, до

реализације тог посла никада није дошло.

4

Поповића, којег је, према причи самог Марића на наставничком већу, крајем 2009/2010. школске

године, у школу у Лукићеву "углавила" или ухљебила Гордана Николић. Да ли је то Гордана

учинила из рођачких обавеза или је то урадила за новац, није до краја јасно. Коначно, у Школској

управи ради и извесна Весна Поповић (просветни саветник), па није искључено да су Саво и Весна

сродници у некој линији.

Извод из уговора о делу по коме је назконито запослен секретар школе Саво Поповић

4) На седници Наставничког већа 28. октобра 2010, Сретенко Марић, без икаквог повода и ван

дневног реда, говори како Вукотић "није поштовао смрт његове мајке". На питање Вукотића о чему

се ту ради, Марић није дао никакав одговор.

ДОКАЗ:

Записник са седнице Наставничког већа (28. октобар 2010).

Сведоци, наставници који су присуствовали поменутој седници Наставничког већа.

5) На седници Наставничког већа, одржаној 9. новембра 2010, Вукотић тражи од директора Марића

да му се објасни зашто не добија одговоре на његове приговоре и захтеве, али, Марић на то уопште

не реагује и без речи завршава седницу.

ДОКАЗ: Записник са седнице Наставничког већа (9. новембар. 2010).

Сведоци, наставници који су присуствовали поменутој седници Наставничког већа.

А) НЕИСТИНЕ ПОВОДОМ ПРВЕ ОПТУЖБЕ

1) Истог тог дана (9. новембра 2010), Сретенко Марић, око 15 часова, одлази у Ургентни центар,

где пријављује повреду грудног коша, тврдећи да га је ударио наставник физичког васпитања,

Душан Вукотић.

ДОКАЗ: Лекарско уверење2

2 Из лекарског уверења дознајемо да је лекар на грудима Сретенка Марића запазио "еритематозни траг

величине мањег длана" (еритема је црвенило; грч. ἐρσθρός 'црвен'). Рентгенски снимак је показао да није

било коштаних траума. Дакле, дијагноза је постављена на основу црвенила "величине мањег длана" и

анамнезе (разговора) са пацијентом. Сам доктор Дамјанов, који је поменуту дијагнозу поставио, на

5

2) На седници Наставничког већа која је одржана 14. децембра 2010, Сретенко Марић је рекао да је

из Ургентног центра звао "полицајца3 члана Школског одбора".

ДОКАЗ:

- Сведоци, наставници који су присуствовали поменутој седници Наставничког већа.

- Листинг позива Марићевог и Митровићевог мобилног телефона на дан 9. новембар 2010, од 15

часова надаље.

3) У Ургентном центру, Сретенко Марић даје изјаву полицији, где тврди да му је Вукотић у 13 и 45

часова на степеништу школе пресекао пут, потом га псовао и вређао, да би га на крају ударио

песницом у грудни кош.

Изјава полицији коју је Сретенко Марић дао 9. новембра 2010. године

У поменутој изјави Сретенко Марић је навео редослед догађаја, прво псовање и вређање, након

тога ударац. Касније ће Марић изменити поменути редослед, јер ће на директно питање судије у

саслушању у Прекршајном суду, између осталог, рекао је да је поменуто црвенило могло бити изазвано и

стискањем тог места.

Извод из изјаве коју је доктор Дамјанов дао у Прекршајном суду у Зрењанину

3 Полицајац, члан школског одбора је Мирослав Митровић, са станом у Лукићеву. Ако је истина да је

Марић звао полицајца Митровића из Ургентног центра, поставља се питање зашто је то учинио. Душан

Вукотић има одређена сазнања, од људи који не желе да буду именовани, да су Сретенко Марић, Драган

Станишић (секретар Месне заједнице у Лукићеву) и Мирослав Митровић (полицајац и члан Школског

одбора у школи у Лукићеву), планирали како да уклоне наставника физичког из школе. Једна од првих

њихових замисли (по неименованом извору) била је да Вукотића некако оптуже за педофилију, а пошто ту

нису успели да нађу дете (или пре родитеља) које ће лажно сведочити, одлучили су се за другу варијанту -

физички насртај на директора школе. Наводно, полицајац Митровић је предложио да то буде ударац у груди,

јер, како је додао, "таква оптужба обавезно пролази". Митровић је, кажу, саветовао Марића да једно место на

грудима, непосредно пре уласка код лекара, добро протрља руком, да би се појавило црвенило. Остало,

доктор утврђује на основу онога што пацијент сам каже (константан бол, бол при инспирацији и слично).

Дакле, ако је Марић звао Митровића из Ургентног центра пре прегледа, тада је јасно да је то учинио да би

још једном утврдио како треба да се понаша у ординацији лекара.

6

Прекршајном суду, да ли га је Вукотић прво псовао или прво ударио, дати недвосмислен одговор:

"Прво је ударио!"4

ДОКАЗ: Аудио снимак5

4) Тог 9. новембра 2010, Сретенко Марић је након наводног инцидента, који се, како он тврди,

догодио око 13:45 часова, ушао у управну зграду школе, у канцеларију коју деле секретар и

административни радник. Тамо је затекао књиговођу Даринку Панић и наставницу физике, Митру

Умићевић. Он ништа не говори6, то јесте, не помиње било какав сукоб с наставником Вукотићем.

После тога напушта просторије школе и одлази својој кући у Лукићеву, која је неких стотинак

метара удаљена од сеоске школе.

ДОКАЗ: Сведоци, Даринка Панић и Митра Умићевић

5) Полицајац Зоран Даничић, који је поднео захтев за покретање прекршајног поступка, лажно

сведочи у Прекршајном суду у Зрењанину:

Извод из записника са саслушања полицајца Даничића

Наиме, сигурно је да Вукотића полицајац Даничић никада није звао мобилним телефоном, па ни

тог 9. новембра 2010. Полицајац Даничић огољено лаже када тврди да је из Ургентног центра

отишао на адресу Вукотића, пошто су у то доба у стану били Вукотићева супруга и син. Уз све то,

веома је необично да полицајац тражи Вукотића тамо где је морао знати да га никако није могао

пронаћи, јер је Вукотић у то време био на послу, то јесте, држао је наставу у школи у Лукићеву. А

то да је Вукотић држао наставу тог поподнева у школи у Лукићеву добро је познато директору

Марићу.

6) Два дана касније, 11, новембра 2010, Вукотић дознаје од књиговође Даринке Панић да директор

не дозвољава да му се доставе подаци о пословању у школи, које је овај тражио 8. новембра 2010.

Због тога Вукотић 11. новембра 2010, подноси захтев Школском одбору, да се таква забрана

размотри и да се Одбор о томе изјасни. Тога дана, Вукотић пита Даринку Панић, где је директор, а

ова му одговара да је на боловању. На питање, због чега је на боловању, Даринка Панић је рекла да

не зна.

4 Такође, Марић у једном исказу (изјава полицији) каже да му је Вукотић "пресекао пут" на степеништу, у

другом (на саслушању у Прекршајном суду) да се са Вукотићем "сусрео" на степеништу (изјава и записник,

стр. 1 и 2). 5 Сви аудио снимци направљени су по одобрењу судије Прекршајног суда у Зрењанину Зорана Прибишића. 6 Због нечега, Сретенко Марић се овде труди да нико не дозна шта му се наводно догодило. Заправо, било би

логично да неко ко је урадио нешто лоше, покушава да то сакрије. Али, делује сасвим неприродно да неко

сакрива да је физички нападнут на радном месту, а да "нападача" пријави медицинским радницима и

полицији. Сутрадан је директор Марић донео дознаке боловања поменутој Даринки Панић, опет не рекавши

јој због чега је узео боловање. У школи данима нико од колега не зна да се у школи било шта необично

догодило.

7

ДОКАЗ: Аудио снимак једног дела телефонског разговора који је Вукотић водио с Даринком

Панић средином фебруара.

- Сведок Смиљка Медић, којој је Даринка Панић, неколико дана након "инцидента", рекла исто

што и Вукотићу у телефонском разговору.

7) Дана 24. новембра 2010, Вукотића, у своју канцеларију, позива секретар школе Саво Поповић.

Вукотић тамо одлази и, тада, на велико изненађење и неверицу, дознаје да га је директор Марић

суспендовао с посла због физичког напада на њега, који се, наводно, догодио 9. новембра 2010 .

Секретар Поповић уручује Вукотићу закључак о покретању дисциплинског поступка и решење о

удаљавању с посла. У закључку о покретање дисциплинског поступка пише:

Нешто доцније, након што је секретар школе уручио Вукотићу поменути закључак о покретању

дисциплинског поступка, у канцеларију секретара ушао је директор школе, Сретенко Марић.

Вукотић га тада пита где је то он ударио директора, на ком месту у школи. Марић одговара да се то

догодило на степеништу. Тада га је Вукотић питао, како на степеништу, када у Закључку пише да

се то десило у холу школе7.

Извод из изјаве (стр. 2) секретара школе, Саве Поповића, у Прекршајном суду у Зрењанину

ДОКАЗ:

- Закључак о покретању дисциплинског поступка од 22. новембра 2010.

- Аудио снимак разговора директора Марића и наставника Вукотића (24. новембар 2010, у 10 сати

и 45 минута).

8) На овом месту било би занимљиво да добијемо одговор од Марића, због чега је чекао готово две

недеље, да би тек онда покренуо дисциплински поступак против Вукотића. Наиме, он је о

"насиљу", које је наставник физичког над њим "починио" морао знати у тренутку када се то

"насиље", наводно, догодило.

7 Марић тада излази из просторије, Вукотић пита секретара да ли ће да му посведочи шта је директор ту

рекао. Поповић каже да хоће. Утом, директор се враћа у канцеларију секретара. Вукотић тада опет поставља

директору исто питање и овог пута, мобилним телефоном, снима тај део разговора (послушајте овде).

8

Из записника са саслушања Сретенка Марића у Прекршајном суду

Како видимо из горњег Марићевог исказа, он тврди да је дисциплински поступак покренут 23.

новембра 2010; или оног дана када се са боловања вратио на посао. Међутим увидом у сâм

докуменат, видећемо да је закључак о покретању дисциплинског поступка донесен дан раније, то

јесте 22. новембра 2010. Зашто је то битно? Битно је зато што је директор Марић донео поменути

Закључак у време док је био на боловању (а не по повратку на посао, како је лажно изјавио у

Прекршајном суду у Зрењанину) и да боловање није разлог због којег дисциплински поступак није

покренут одмах након "инцидента".

ДОКАЗ: Закључак о покретању дисциплинског поступка против Душана Вукотића

9) Удецембру 2010, одржава се седница Наставничког већа у школи у Лукићеву (14. 12. 2010), на

којој, поред наставника, учествују и други запослени у школи, укључујући и Даринку Панић,

администартивног радника који је директно подређен директору Марићу.

Сретенко Марић је тада информисао раднике школе о својој одлуци да с посла суспендује

наставника Вукотића. На тој седници рекао је да нема сведока који би могао да потврди његове

наводе. Даринка Панић ће у марту месецу 2011. године, у Прекршајном суду у Зрењанину,

сведочити да је тог 9. новембра 2010, након седнице Наставничког већа, видела Марића и Вукотића

како се "расправљају на улазу у школу". Ако би то била истина, тада није јасно зашто би то госпођа

Панић прећутала на седници Наставничког већа 14. децембра 2010, када је директор рекао да нема

сведока догађаја. Да господин Марић није имао сведока ни месец дана након "инцидента", показује

следећи извод из записника са поменуте седнице:

9

ДОКАЗ: Записник са седнице Наставничког већа од 14. децембра 2010.

- Сведоци, радници школе у Лукићеву који су присуствовали поменутој седници.

10) На саслушању у Прекршајном суду у Зрењанину, Марић је рекао:

Наставница Умићевић добро зна да Даринка Панић није кувала кафу у том периоду у којем је она

била у њеној канцеларији. Судећи по томе, ово је још један очигледан лажни исказ Сретенка

Марића.

11) Дакле, Даринка Панић, кључни сведок Сретенка Марића (иначе књиговођа у школи и особа

која свакодневно пије кафу у друштву директора), учествовала је на седници Наставничког већа

(у прилогу) у школи у Лукићеву 14. децембра 2010. године и да тада још увек није знала да је 9.

новембра 2010., "видела директора и наставника физичког како нешто расправљају на улазу".

Сретенко Марић, месец дана након наводног инцидента, није имао сведока (видети записник са

седнице Наставничког већа 14. децембра 2011.). Сведока налази тек који месец касније у особи

коју сваког дана виђа и с којом свакодневно проводи радно време у школи.

На саслушању 15. марта 2011. године у Прекршајном суду, Даринка Панић је дословно рекла, да је

директора и наставника физичког видела "на вратима од школе" (аудио ДОКАЗ).

А да нема никаквог спора, да Даринка Панић није видела Душана Вукотића и Сретенка Марића

на вратима школе 9. новембра 2010. године, јасно показује већ поменуто питање Митре Умићевић,

постављено на седници Наставничког већа у децембру: "На основу чега се покреће

дисциплински поступак када је у питању реч против речи?" (Записник с Наставничког већа од

14. децембра 2010., стр 2). Директор Марић на то одговара "да је на суду да то утврди". Као што

видимо, директор тада, више од месец дана након дана када се "инцидент" догодио (9. новембар

2010), не каже да има сведока, нити се будући лажни сведок Даринка Панић, која такође

присуствује тој седници, јавља да пред колективом каже да је била сведок том "инциденту".

Наиме, из поменутог записника јасно се види да директор Марић, до тог 14. децембра

2010.године, још није био успео да наговори (убеди или присили) административног радника

Даринку Панић, којој је на послу надређени и с којом свакодневно испија кафе, да буде лажни

сведок у монтираном процесу против Душана Вукотића.

Да ли човек може да се сети неког догађаја након што прође више месеци, а да такав догађај

уопште не запази и не буде га свестан у тренутку када се исти дешавао, питање је за стручне људе

(психологе, психијатре, социологе...), због чега је Вукотић на суочењу са сведоцима тражио да у

том смислу сви сведоци (укључујући и њега) буду подвргнути полиграфском испитивању

("детектор лажи") на његов трошак. Судија је такав Вукотићев предлог одбио.

Коначно, упоредимо ли изјаве Сретенка Марића, где овај, 15. марта 2011, на питање судије у

Прекршајном суду да опише сам "инцидент", дословно каже:

"Овај… кад сам излазио напоље, на самом степеништу, скоро код врата сам се сусрео са

господином Вукотићем и онда смо се на неки начин сударили којом приликом је он потегао

10

шаком, песницом.. ударио у груди. Ту смо се мимоишли и он је стајао на улазу у… значи већ

унутра у холу и обратио ми се са пар изузетно непријатних речи…"(ДОКАЗ аудио снимак8).

Шта из ових Марићевих речи можемо да закључимо? Најпре, можда, да он добро разликује где се

налази степениште, а где хол. Видимо да директор Марић тврди да се с Вукотићем наводно

сударио (а не само сусрео како је судија забележио) на самом степеништу. Ту га је, наставља

Марић жаргонски, Вукотић "потегао шаком" , а онда су се њих двојица мимоишли. Ако се људи

мимоилазе, тада се они крећу супротним смеровима. Пошто је, по Марићевој причи, Вукотић, пре

него што је почео да га вређа и псује, "стајао на улазу у... значи већ унутра у холу", Вукотић је

продужио уз степенице, а Марић низ степенице. Без обзира да ли је Вукотић стајао "на вратима"

или "већ унутра у холу" (Марићева несигурност је ту евидентна, јер се конструисани или

измишљени догађаји тешко могу поновити без "муцања"), јасно је да ту Марић сасвим негира

изјаву Даринке Панић. Да се подсетимо, Даринка Панић је рекла да је "видела наставника

Вукотића и директора Марића да се расправљају на вратима од школе" (ДОКАЗ аудио снимак са

саслушања Даринке Панић 15. марта 2011), што, судећи по Марићевом сведочењу, ни хипотетски

није могуће. Марић тврди да га Вукотић удара, потом се овај пење уз степенице (мимоилази се с

њим), кроз врата, улази у хол школе и тек тада га одонуд вређа и псује (он је стајао на улазу у…

значи већ унутра у холу и обратио ми се са пар изузетно непријатних речи - саопштава Марић).

Ако је тако, тада госпођа Панић ни у једном тренутку није могла видети Марића и Вукотића на

"вратима од школе", јер је Вукотић "вређао" Марића из "хола", а Марић је тада (пошто се с

Вукотићем "мимоишао" на степеницама), морао бити прилично далеко и од врата и од хола и од

Вукотића, па и од степеница.

Ако је Вукотић псовао и вређао Марића из хола школе, тада је готово немогуће да то није чула

наставница Тања Милосављевић, која је у то време била у школској зборници. Дакле, час је

трајао, била је мукла тишина, а наставница Милосављевић9 не чује да неко псује у ходнику.

Веома су мале шансе да је тако нешто вероватно. Наравно, осим ако Вукотић није изговарао псовке

и увреде шапатом или у себи!

Митра Умићевић, наставница физике у школи у Лукићеву је, оног дана када се "десио инцидент",

тачно у 13,45 часова ушла у канцеларију код административног радника у коју je потом ушао и

8 На судијино питање, шта му је Вукотић рекао, Марић, како можемо да чујемо из снимка, што је типично за

необразоване људе који нису сигурни у то што причају, на крају каже "вако-нако". 9 Будући доследан свом галиматијасно-неразумљивом и збрканом стилу, судија Прибишић, који је по

прекршајној пријави полиције водио овај случај у Прекршајном суду у Зрењанину, констатује да је баш због

сведока Тање Милосављевић затражио од школе информацију у вези са видео надзором. Да погледамо шта

судија Прибишић о томе вели: Због тога je у својству сведока саслушана Милосављевић Тања која je у време

инцидента била у зборници и која je изјавила да ништа није видела, због тога je од школе у Лукићеву

затражена информација да ли имају видео надзор у школи и од њих je добијена информација да дана

09.11.2010 г. видео систем у школи није био у функцији.

Наравно,тешко је схватити какве везе има наставница хемије, Тања Милосављевић, с видео надзором. За

нормалан свет, никакве! Но добро, хајдемо да видимо какву је информацију судија Прибишић добио из

школе. Из школе су га обавестили да у школи "постоји видео надзор од 10.09.2006 г. али да од самог

почетка није уредно функционисао jep се нису могли прегледати снимци na су компјутер заменили

дигиталним снимачем-рисивером који je услед струјног удара 2008 г. прегорео. Одтада се налази код

овлашћеног сервисера "МГ-Нет" из Зрењанина, a због недостатка средстава поправка још није урађена. С

тога дана 09.11.2010 г. систем видео надзора у школи није био у функцији".

И судија Прибишић верује директору Марићу да видео систем није у функцији од 2008. године! Судија се не

пита како је то могуће. Нема пара! - тврде у школи у Лукићеву. Али, сви апарати у школи су осигурани и за

њихову поправку није потребан новац. Стога, и даље остаје отворено питање да ли је поменута информација

о видео надзору тачна. Чак и да се покаже да је тачна (у шта је тешко поверовати), кривицу што данас

немамо снимак тог 9. новембра 2010. године, у времену између 13 и 14 часова, сноси директор школе због

немара и крајње аљкавог односа према школским ресурсима. Суд би требало да утврди да ли се у последње

2-3 године, са школског рачуна, ишта пребацило у име трошкова за видео надзор.

11

директор и да јој је "мало чудно да се ништа није чуло" (Записник са седнице Наставничког већа

од 14. децембра 2010, стр. 2). Наиме, тог дана падала је киша, а по причи директора Марића,

Вукотић му је дошао у сусрет у 13,45 часова (дакле у исто време у коме је наставница Умићевић

ушла у канцеларију административног радника) и онда су се њих двојица "сударили" на

степеништу. Ако је то тако, тада је окривљени Вукотић могао да дође само однекуд из дворишта

школе, да би се "сусрео" са директором Марићем на степеништу. При уласку на школску капију,

госпођа Умићевић је имала јасан поглед на већи део школског дворишта и уколико се Вукотић

налазио негде у дворишту школе, било је готово немогуће да га не примети. Теоријски, наставник

Вукотић је могао бити сакривен иза управне зграде (у коју је наставница улазила), која је госпођи

Умићевић заклањала јасан поглед на тај део дворишта. Но, и ако бисмо занемарили чињеницу да

би било крајње неразумно да било ко стоји иза дворишне зграде, да би, одонуд, на киши, вребао

моменат када ће директор Марић изаћи из зграде школе, јасно је да би га тамо неко морао видети,

са улице или оближњих кућа или барем помоћно особље школе, које из своје канцеларије има

слободан поглед на тај део дворишта. Заправо, да би се схватило колико је такав "сценарио"

невероватан, мора се узети у обзир да би наставник Вукотић (пошто га нико није видео у простору

школе након седнице Наставничког већа), у таквом случају, морао негде у дворишту, на киши, да

"чучи" 15-ак минута! Поред тога, да би "потрефио" тренутак у коме ће се директор појавити из

зграде школе, морао би да стално извирује иза зграде, а то би било неприродно понашање у једном

дужем временском периоду, које би неко морао запазити. Коначно, чак и када би се претпоставило

да је таква лудачка "представа" могућа, тешко је претпоставити да би наставник Вукотић успео да

"сусретне" директора Марића на степеништу, јер би у том случају морао да потрчи из све снаге, па

и тада је велико питање да ли би успео да дотрчи до степеништа, које има само 3-4 степеника, пре

него што Сретенко Марић са њих сиђе.

Реченица Митре Умићевић ("На основу чега се покреће дисциплински поступак када је у

питању реч против речи"), јасно даје до знања да нешто у вези "кључног" сведока Даринке

Панић, у најмању руку, звучи сумњиво. Дакле, Сретенко Марић, није имао сведока ни након више

од месец дана од оног момента када га је, наводно, наставник Вукотић ударио.

Поред свега, Даринка Панић ради у школи са пола норме административног радника и одавно

тражи да јој Сретенко Марић да пуну норму. Није искључено да јој је Сретено Марић у неком

смислу ту изашао у сусрет, да би она на крају пристала да лажно сведочи у процесу против Душана

Вукотића. Да ли у самом повећању норме или у исплаћивању фиктивних дневница и трошкова

путовања или на неку други начин, требало би проверити.

12) Наводни догађај од 9. марта 2010. године, након завршетка седнице Наставничког већа, добија

једну надреалистичку форму једне перфектне конспирације, којој се сврха, наизглед, никако не

може одгонетнути:

- директор Марић добија ударац у груди песницом од наставника Душана Вукотића на степеништу,

а потом га наставник псује и вређа

- директор на све то не реагује, већ мирно одлази у канцеларију књиговође у којој затиче

књиговођу Даринку Панић и наставницу Митру Умићевић

- директор им не говори шта му се десило, нити га оне ишта питају

- Марић одлази својој кући, не рекавши никоме у школи да се било шта необично догодило

- коначно, директор Марић одлази на боловање, а да нико у школи—укључујући и

административног радника Даринку Панић (којој је дознаке за боловање донео следећег дана)—о

томе ништа није знао данима.

Из изјаве Митре Умићевић са саслушања у Прекршајном суду у Зрењанину

12

13) Коначно, занимљиво је да у Закључку којим је директор Марић удаљио Вукотића с посла само

стоји да је Вукотић ударио деректора у грудни кош у холу школе, док се нигде не помиње било

какво вређање, претња или псовање.

Б) НЕИСТИНЕ ПОВОДОМ ДРУГЕ ОПТУЖБЕ

1) Дана 26. новембра 2010, Сретенко Марић наговара књиговођу Даринку Панић, секретара Саву

Поповића и полицајца Мирослава Зорановића, да дају лажне исказе којима ће оптужити Душана

Вукотића да је 24. новембра 2011. године (дакле два дана раније) вређао директора школе речима:

"Бедниче, љигавче..." и да је потом пљунуо на под.

ДОКАЗ: Захтев за покретање прекршајног поступка

2) У изјави полицији (стр. 4)директор Марић каже следеће:

"Дана 24.11. 2010. године, око 10.30 часова у просторијама Душан Вукотић проф. физичког ме је вербално

напао речима да сам бедник, љигавац, нечовек и слично, нашта ја нисам реаговао. Разлог напада је решење

о удаљењу са посла до окончања дисциплинског поступка, који сам покренуо против истог. Секретар школе

Саво Поповић је покушао да смири "ситуацију, као и админ. радник Даринка Панић. Након тога секретар

школе је направио службену забелешку. Касније — око 12,00 Душан Вукотић је поново дошао са захтевом да

обуставим поступак. Пошто сам негативно одговорио на захтев — поново је почео да ме вређа те сам позвао

полицију."

а) Из Марићеве изјаве полицији види се да Вукотић није Марићу претио нити му је псовао мајку.

Исто тако, он ту, како видимо, не помиње никакво пљување. Касније, у изјави на саслушању у

Прекршајном суду (стр. 5), Марић ће додати да му је Вукотић псовао мајку, да му је претио и да

је пљунуо на под. Да је Марић измислио да му је Вукотић псовао мајку, јасно се види из изјава

друга два сведока, који тако нешто не помињу ни у изјавама које су дали полицији 26. новембра

2010, ни у изјавама на саслушању 15. марта 2011. године у Прекршајним суду у Зрењанину (видети

овде, стр. 7-13) . Такође, у својим изјавама полицији, псовање и претњу не помињу друга два

сведока (Панић и Поповић).

б) У изјави полицији (стр. 4) Сретенко Марић тврди да га је Вукотић вређао у два наврата. За

разлику од Марића, Даринка Поповић у својој изјави полицији (стр. 7) говори да је све текло

континуирано, и не помиње никакво вређање у два наврата. Истина, она додаје на крају своје

изјаве да је Вукотић "све исто поновио више пута". Ако томе додамо и изјаву полицији Саве

Поповића, који каже да је Вукотић долазио "још у два наврата" (дакле, укупно три пута) и вређао

директора школе (изјава Саве Поповића, стр. 10). Саво Поповић у поменутој изјави чак тврди да је

Вукотић два пута пљунуо на под.

На саслушању у Прекршајном суду ниједно од троје сведока (укључујући и Марића, изјава са

саслушања, стр. 5, 9 и 11) више нису тврдили да је Вукотић вређао директора више пута, већ се ту

све збивало у континуитету.

Стога, из сведочења два сведока у Прекршајном суду, као и самог Марићевог сведочења пред

судијом Прибишићем, јасно се види да је он лагао када је дао изјаву полицији 26. новембру 2010.

године (два дана након што се наводни инцидент догодио). Наиме, нико од троје сведока не

помиње вишекратно вређање од стране Вукотића. Чињеница да су у изјавама полицији све три

сведока били поприлично сагласни да је Вукотић вређао (Марић каже двапут, Поповић тврди три

13

пута, а Даринка нејасно саопштава да је Вукотић "исто све поновио више пута"), поприлично

говори у прилог претпоставци да су се ово троје унапред договарали за шта да оптуже Душана

Вукотића, али да договорено нису најбоље упамтили.

в) Додамо ли свему горе реченом и изјаву полицајца Мирослава Зорановића, који узима изјаве

сведока са закашњењем од два дана и који лажно тврди да је "Вукотић одбио да дâ писану изјаву

на наведене околности кршења ЈРМ-а", тада постаје поприлично јасно да се ту ради о унапред

спремљеној, лажној оптужби, којом је директор Марић желео да нечим поткрепи и "замаскира"

претходну лажну оптужбу, у којој је тврдио да га је наставник Вукотић "ударио песницом у грудни

кош".

У Зрењанину,

07. септембар 2011.

Душан Вукотић

14

15

16

17

18