odabrani slucajevi evropskog suda za ljudska prava

Odabrani sluajevi iz prakse Evropskog suda za ljudska prava

SEMINAR

Zabrana diskriminacije Roma i problem pravno nevidljivih osoba Medija Centar, Beograd, 14. decembar 2010.

This project is funded by the European Union.

This project is implemented by Center for Advanced Legal Studies, in

partnership with The AIRE Centre.

THE AIRE CENTRE Advice on Individual Rights in

Europe

2

priredio AIRE centre

This textbook has been published within the project titled: European integration priorities: Capacity building of the Serbian civil sector to fight discrimination. The project is implemented by Center for Advanced Legal Studies in partnership with The AIRE Centre.

The European Union is made up of 27 Member States who have decided to gradually link together their know-how,

resources and destinies. Together, during a period of enlargement of 50 years, they have built a zone of stability,

democracy and sustainable development whilst maintaining cultural diversity, tolerance and individual freedoms.

The European Union is committed to sharing its achievements and its values with countries and peoples beyond its

Borders.

For more information, please contact:

Center for Advanced Legal Studies The AIRE Centre

Goce Deleva 36 17 Red Lion Square 190177 Belgrade London WC1R 4QH

Serbia United Kingdom

+381 11 2608 360 + 44 20 7831 4276

[email protected] [email protected]

http://www.cups.rs http://www.airecentre.org

This publication has been produced with the assistance of the European Union. The contents of this publication are the

sole responsibility of the Center for Advanced Legal Studies and The AIRE Centre, and can in no way be taken to

reflect the views of the European Union.

3

SADRAJ

ANGUELOVA PROTIV BUGARSKE ............................................................................................... 4

ASSENOV I DRUGI PROTIV BUGARSKE .................................................................................... 7

CHAPMAN PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA .................................................................. 9

COSTER PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA ...................................................................... 9

BEARD PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA ........................................................................ 9

LEE PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA .............................................................................. 9

JANE SMITH PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA .............................................................. 9

ONKA PROTIV BELGIJE ............................................................................................................. 12

CONNORS PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA ................................................................ 15

D.H. I DRUGI PROTIV EKE REPUBLIKE ................................................................................ 18

D.H. I DRUGI PROTIV EKE REPUBLIKE (PRESUDA VELIKOG VEA) ........................... 20

JASAR PROTIV "BIVE JUGOSLOVENSKE REPUBLIKE MAKEDONIJE" ............................ 22

K. H. I OSTALI PROTIV SLOVAKE ............................................................................................ 24

MOLDOVAN I DRUGI PROTIV RUMUNIJE (BR.2.) ................................................................... 27

MUOZ DIAZ PROTIV PANIJE ................................................................................................... 30

NACHOVA I DRUGI PROTIV BUGARSKE .................................................................................. 32

NACHOVA I DRUGI PROTIV BUGARSKE (PRESUDA VELIKOG VEA) ............................. 35

ORU I DRUGI PROTIV HRVATSKE ......................................................................................... 38

PARASKEVA TODOROVA PROTIV BUGARSKE ...................................................................... 42

PETROPOULOU-TSAKIRIS PROTIV GRKE .............................................................................. 43

EI PROTIV HRVATSKE ........................................................................................................... 45

SEJDI I FINCI PROTIV BOSNE I HERCEGOVINE .................................................................... 47

TANASE I OSTALI PROTIV RUMUNIJE ...................................................................................... 51

VELIKOVA PROTIV BUGARSKE ................................................................................................. 53

YORDANOVA PROTIV BUGARSKE ............................................................................................ 55

4

PRESUDA U SLUAJU ANGUELOVA PROTIV BUGARSKE

13. jun 2002.

1. injenino stanje

Assya Anguelova je bugarska dravljanka, roena 1959. godine i nastanjena u gradu Razgrad. Sluaj se odnosi na smrt njenog sina, Anguela Zabchekov-a, starog 17 godina, koja se dogodila 29. januara 1996. godine dok je bio u policijskom pritvoru, nakon hapenja zbog pokuaja krae.

Kasno uvee 28. januara 1996. godine g. Zabchekov je sa porodicom i prijateljima u baru pio alkohol. Oni tvrde da je bio dobrog zdravlja i nepovreen kada su ga poslednji put videli, izmeu 10.30h i 11.30h uvee.

Ubrzo nakon ponoi, stanari koji ive u susednoj stambenoj zgradi su videli kako g. Zabchekov "radi neto" oko parkiranih automobila i obavestili policajca van dunosti, narednika Mutafov-a, koji je bio u blizini. Narednik Mutafov je jurio g. Zabchekov-a, a kasnije je tvrdio da je g.

Zabchekov nekoliko puta pao na lice dok je pokuavao da pobegne. G. Zabchekov je uhapen i odveden u policijsku stanicu neto pre 1h ujutru. Ne postoji odgovarajui zapisnik o njegovom hapenju i dovoenju u pritvor.

Neto posle 3h ujutru policajci u stanici su obavestili policajce odgovorne za hapenje - koji su u tom trenutku bili u kolima u patroli - da se zdravlje g. Zabchekov-a pogorava. Policajci su se vratili u policijsku stanicu da bi procenili situaciju i zatim se odvezli do bolnice, vrativi se sa lekarom i ambulantnim kolima. G. Zabchekov je odveden u bolnicu, gde je oko 5h ujutru bolniki lekar potvrdio da je mrtav.

Pokrenut je krivini postupak da bi se istraile okolnosti njegove smrti. Autopsijom izvrenom 29. januara 1996. godine utvreno je da je do smrti dolo zbog frakture lobanje, koju je g. Zabchekov zadobio etiri do est sati pre trenutka smrti. Meutim, kasnije je podnet drugi izvetaj, zasnovan iskljuivo na dokumentarnim dokazima, u kome je zakljueno da su povrede g. Zabchekov-a morale da budu nanesene bar 10 sati pre trenutka smrti. Istraga je na osnovu ovog drugog izvetaja okonana, na temelju toga da nije postojala veza izmeu postupanja policije i smrti g. Zabchekov-a. Podnosilac predstavke se neuspeno alila. Dodatna istraga je prekinuta na osnovu toga da nije mogue utvrditi na koji nain su povrede nanete.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke je tvrdila da je njen sin umro nakon to su policajci prema njemu loe postupali, da mu policija nije pruila odgovarajuu medicinsku negu za povrede i da vlasti nisu preduzele delotvornu istragu, to je protivno lanovima 2. i 3. Evropske konvencije (pravo na ivot i zabrana muenja, neovenog i poniavajueg postupanja). Ona je dalje tvrdila po lanu 5. (pravo na slobodu i sigurnost) da je pritvor njenog sina bio nezakonit, da nije imala na raspolaganju

delotvoran pravni lek za potrebe lana 13. (pravo na delotvoran pravni lek) i da je dolo do diskriminacije na osnovu romskog porekla njenog sina, to je bilo protivno lanu 14. (zabrana diskriminacije).

5

lan 2.

Loe postupanje u policijskom pritvoru

Evropski sud za ljudska prava je primetio da je g. Zabchekov preminuo nakon to je nekoliko sati bio pritvoren u policijskoj stanici Razgrad-a i da je prema prvom izvetaju vetaka povreda lobanje bila nanesena najverovatnije etiri do est sati pre trenutka smrti, verovatno u vreme dok je bio pod nadzorom policije, bilo pre ili nakon to je doveden u policijsku stanicu.

Evropski sud je doveo u pitanje zakljuke drugog izvetaja vetaka, u kome se iznosi da je do povreda dolo bar 10 sati pre trenutka smrti g. Zabchekov-a. Izvetaj je bio zasnovan iskljuivo na vizuelnom ispitivanju fotografija krvnog ugruka snimljenih est sati nakon smrti g. Zabchekov-a. Ovaj izvetaj se u znaajnim aspektima razlikovao od zakljuaka donesenih u prvom izvetaju, koji je bio zasnovan na direktnom posmatranju lea, bez iznoenja razloga za to. Ako je g. Zabchekov bio povreen pre 7h uvee 28. januara 1996. godine, to bi znailo da je izaao sa prijateljima i zatim odluio da ukrade automobil dok je patio od frakture lobanje, to izgleda malo verovatno.

Vladina tvrdnja da je g. Zabchekov mogao biti povreen od pada na zemlju - poto je pio i imao istoriju zdravstvenih problema - nije podrana forenzikim dokazima.Imajui u vidu sve relevantne okolnosti, Sud je zakljuio da je neuverljivo Vladino objanjenje okolnosti smrti g. Zabchekov-a, zasnovano na zakljucima drugog izvetaja vetaka po pitanju vremena povreivanja i pretpostavci da se deak mogao povrediti padom na zemlju. Sud je stoga zakljuio da je dolo do povrede lana 2. Evropske konvencije.

Tvrdnje o propustu da se obezbedi blagovremena medicinska nega

Sud je primetio da je policija odgodila pruanje medicinske pomoi g. Zabchekov-u. Prema prvom izvetaju vetaka i miljenju vetaka koje je podnela podnosilac predstavke odlaganje u pruanju medicinske pomoi je bilo fatalno. Sud je prema tome zakljuio da su ponaanje policije izmeu 3h i 5h ujutru 29. januara 1996. godine i nedostatak bilo kakve reakcije vlasti predstavljali povredu

obaveze drave da zatiti ivote lica pod njenim nadzorom. Stoga je u ovom pogledu dolo do povrede lana 2. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Tvrdnje o nedelotvornoj istrazi

Sud je primetio vei broj nedostataka u istrazi. Od policajaca nije zahtevano da objasne zato je zapisnik o pritvoru falsifikovan, zato nisu odmah pozvali hitnu pomo i zato su bolnikom lekaru dali oigledno pogrene informacije. Svedoenje policajaca je smatrano za potpuno verodostojno uprkos njihovom sumnjivom ponaanju. I pored oigledne protivrenosti dva medicinska izvetaja, vlasti su prihvatile zakljuke drugog izvetaja, ne pokuavajui da razjasne nedoslednosti.

Sud je stoga zakljuio da istraga nije bila objektivna i temeljna. Dolo je do povrede lana 2 stav 1. Konvencije zbog propusta da se sprovede delotvorna istraga okolnosti smrti g. Zabchekov-a.

lan 3.

Primetivi da Vlada nije pruila uverljivo objanjenje povreda na telu (grudima, licu i desnom runom zglobu) g. Zabchekov-a i da su te povrede ukazivale na neoveno postupanje preko granice ozbiljnosti dozvoljene po lanu 3. Konvencije, Sud je zakljuio da je dolo do povrede lana 3. Evropske konvencije.

6

lan 5.

Nije sporno da pritvor g. Zabchekov-a nije bio zasnovan na pisanom nalogu, kako je zahtevano po

lanu 35. Zakona o narodnoj policiji. Sud je primetio da, u tenji da se sakrije i sama injenica da je g. Zabchekov bio pritvoren, u prvom obavetenju porodici o njegovoj smrti nije ni pomenuto da je bio pritvoren. Sud je takoe primetio da liavanje slobode g. Zabchekov-a nije odmah evidentirano i da je zapisnik u policijskoj stanici kasnije falsifikovan.

Nepostojanje pisanog naloga i ispravnog zapisnika o pritvoru g. Zabchekov-a je dovoljno da Sud

zakljui da je taj viesatni pritvor 29. januara 1996. godine predstavljao povredu domaeg prava i bio protivan zahtevima sadranim u lanu 5. Konvencije za ispravno evidentiranje liavanja slobode.

lan 14.

Sud je bio miljenja da, iako su albe o diskriminaciji podnosioca predstavke zasnovane na ozbiljnim tvrdnjama, nije u mogunosti da zakljui da su dokazane van razumne sumnje, i da stoga nije dolo do povrede lana 14. Konvencije.

Sudija Bonello je, iznosei svoje delimino protivno miljenje, objasnio zato se po ovom pitanju ne slae sa zakljukom veine. On je otro kritikovao injenicu da Sud tokom preko pedeset godina sudske prakse nije do dananjeg dana utvrdio ni jedan sluaj povrede prava na ivot (lan 2.) ili prava da se ne bude podvrgnut muenju ili drugom poniavajuem ili neovenom postupanju ili kanjavanju (lan 3.) na osnovu rase, boje koe ili mesta porekla rtve. Razlog za ovo, prema sudiji Bonello jeste pravilo koje je Sud sam sebi nametnuo, prema kome je standard dokaza - koji se

prema Konvenciji zahteva - "dokaz van razumne sumnje". Sudija Bonello je bio miljenja da je ovaj standard pravno neodriv i u praksi neostvariv.

lan 41.

Evropski sud za ljudska prava je podnosiocu predstavke dodelio 19 050 eura () na ime nematerijalne tete i 3 500 na ime trokova postupka.

3. Komentar

Dva aspekta ovog traginog sluaja zasluuju poseban komentar.

Kao prvo, Evropski sud je ponovio znaaj da policija kada neko lice liava slobode, bilo hapenjem bilo pritvaranjem, odmah napravi detaljni pisani zapisnik. Obavezne stavke zapisnika su tana evidencija mesta, datuma i vremena pritvora kao i ime pritvorenog, ako je poznato, i njegovo

zdravstveno stanje, ime policajca koji vri pritvaranje i razlozi za pritvaranje. Propust da se takav zapisnik napravi sam e po sebi predstavljati povredu lana 5. Konvencije, "poto nije u skladu sa samom svrhom" tog lana. Ovi podaci su od sutinske vanosti, ne samo da bi se spreila proizvoljnost duine pritvora kao posledica neobaveznog pristupa prema voenju zapisnika, ve i da bi se osiguralo da u situacijama u kojima su iznesene tvrdnje o loem postupanju u pritvoru postoje verodostojne informacije.

Kao drugo, nadahnuto miljenje, koje je izneo sudija Bonello, preporuie se svima sa znanjem iz prve ruke o loem postupanju koje je rasno motivisano. Sudija Bonello otvoreno kritikuje Sud zbog stalnog odbijanja da utvrdi povredu lana 14. u vezi sa lanovima 2. ili 3. Konvencije, ma kako pouzdani bili podaci koji ukazuju na takve motive kao na razlog za loe postupanje.

7

PRESUDA U SLUAJU ASSENOV I DRUGI PROTIV BUGARSKE

28. oktobar 2008.

1. injenino stanje

Podnosioci predstavke, g. Assenov i njegovi roditelji, porodica su bugarskih dravljana romskog porekla. Policajac van dunosti uhapsio je prvog podnosioca predstavke (etrnaestogodinjeg g. Assenova) koji se kockao na pijaci i odveo ga do oblinje autobuske stanice, odakle je pozvao pojaanje.

Roditelji prvog podnosioca predstavke su traili da ga oslobodi i, da bi pokazali policajcu da biti kanjen, njegov otac je uzeo dasku i udario ga. Pojaanje je zatim stiglo i podnosioci predstvake tvrde da su ovi policajci tukli pendrecima prvog podnosioca. Usledila je rasprava i prvi podnosilac i

njegov otac su uhapeni i odvedeni u policijsku stanicu gde su zadrani oko dva sata, pre nego to su osloboeni bez optube. Prvi podnosilac predstavke je tvrdio da su ga policajci u stanici tukli pitoljem-igrakom, pendrecima i uzdarali u stomak.

Sledeeg dana, prvi podnosilac predstavke i njegova majka su posetili sudskog vetaka koji ga je pregledao i izdao doktorsko uverenje o povredama, zakljuivi da su zadate onako kako su podnosioci tvrdili. Njegova majka je zatim podnela albu tvrdei da je policija prebila njenog sina. albu je ispitao pukovnik P, inspektor zaposlen u okrunom direktoratu unutranjih poslova (ODUP), koji uzeo izjave od svih strana ali je zakljuio da je otac prebio prvog podnosioca. Direktor ODUP je obavestio podnosioce da je postupanje policije stoga bilo u skladu sa zakonom i

da nee pokrenuti krivini postupak. Podnosioci predstavke su se alili Okrunom vojnom tuilatvu, meutim, na osnovu dokumentacije iz prvobitne (sprovedene od strane ODUP) istrage koju je policija obezbedila, zakljueno je da krivini postupak protiv policije ne treba da bude pokrenut. Podnosioci predstavke su se alili na ovu odluku tvrdei da su razmatrani dokazni materijal inile izjave policajaca, da doktorsko uverenje nije uzeto u obzir i da nije istina da prvi podnosilac i njegov otac nisu saraivali. Pokrenuta je nova istraga, ali njeni rezulati nisu saopteni podnosiocima predstavke. Dalja alba Glavnom tuiocu Bugarske preneta je vojnom tuilatvu, koje je obavestilo advokate podnosilaca predstavke da nema osnove za ponitenje prethodne odluke.

Kasnije je prvi podnosilac uhapen na osnovu sumnje da je poinio vei broj kraa i pljaki, zbog ega je zatim i osuen.

Podnosioci predstavke su podneli albu Komisiji. Ubrzo zatim su u dva novinska lista objavljeni lanci u kojima se tvrdilo da je romski kockar izveo Bugarsku pred Sud u Strazburu i da su moda neki romski aktivisti gurali sluaj i zavarali Amnesty International. Dalje, tuilatvo ili policija su zahtevali od podnosilaca da potvrde da li su podneli predstavku Komisiji. Kao posledca

ovih dogaaja, podnosioci su posetili javnog belenika i potpisali izjavu u kojoj su negirali da su podneli predstavku Komisiji, iako su priznali da su potpisali neka dokumenta koju su pripremile

organizacije za zatitu ljudskih prava, ali im nisu date kopije.

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su se alili prema lanovima 3, 6 stav 1 i 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima zbog loeg postupanja od strane policije prema prvom podnosiocu predstavke u septembru 1992. godine i nedostatka delotvornog pravnog leka u ovom pogledu; pozivajui se na lanove 3 i 5

8

Konvencije u pogledu njegovog lienja slobode od jula 1995. do marta 1996.; i na lan 25 Konvencije zbog mera koje je tuilatvo preduzelo u vezi sa predstavkom podnetoj Komisiji.

Pre 1998. godine pojedinci nisu imali direktni pristup Evropskom sudu, ve Komisiji koja bi zatim odluila da li da sluaj prosledi Sudu. Komisija je ukinuta Protokolom 11uz Konvenciju koji je stupio na snagu 1998. godine, ime je pojedincima omoguen direktan pristup Evropskom sudu za ljudska prava.

lan 3

Evropski sud je smatrao da su povrede nanete prvom podnosiocu predstavke bilo od strane

njegovog oca bilo od strane policije bile dovoljno ozbiljne da bi predstavljale loe postupanje shodno lanu 3. Konvencije. Sud je zakljuio da na osnovu raspoloivih dokaza nije mogue utvrditi da li su povrede prvog podnosioca predstavke bile nanesene od strane policije. Meutim, u ovim okolnostima doktorsko uverenje, pritvor u policijskoj stanici i nedostatak svedoka koji bi dali

izjavu o tome ta se dogodilo izmeu prvog podnosioca i njegovog oca, zajedno dovode do razumne sumnje da su ove povrede mogle biti uzrokovane od strane policije. Evropski sud je stoga bio

miljenja da u ovim okolnostima, budui da je prvi podnosilac predstavke podneo albu prema lanu 3, ta odredba u sprezi sa lanom 1 Konvencije, zahteva delotovrnu zvaninu istragu, jer bi u suprotnom zabrana muenja u praksi bila nedelotvorna i dravnim slubenicima bi bilo omogueno da nekanjeno kre prava pojedinaca. Evropski sud je dalje ispitao istragu koju su domae vlasti sprovele i zakljuio da nije bila dovoljno temeljna i delotvorna za potrebe lana 3 Evropske Konvencije. Shodno tome, Sud je utvrdio povredu lana 3. Konvencije.

U pogledu lienja slobode, Sud je sa zabrinutou primetio duinu pritvora prvog podnosioca predstavke. Evropski sud je utvrdio da nije primio nikakve objektivne dokaze u pogledu uslova

pritvora. Dalje je primetio da prema proceni Komisije uslovi pritvora podnosioca predstavke nisu

bili dovoljno ozbiljni da bi predstavljali povredu lana 3 i da je podnosilac dobrog zdravlja. Stoga, Sud je utvrdio da uslovi pritvora prvog podnosioca nisu bili dovoljno ozbiljni da bi doveli do

povrede lana 3. Evropske konvencije.

lan 6 stav 1

Evropski sud je skrenuo panju na bugarsku sudsku praksu, posebno odluku Vrhovnog suda, u sluaju u vezi sa saobraajnom nesreom; da graanski sud nije obavezan odlukom tuilatva kojom se prekida krivina istraga. Podnosilac predstavke je meutim tvrdio da zbog ozbiljne prirode njegovih tvrdnji sudovi u graanskom postupku ne bi primenili ovo pravilo. Evropski sud je ovo smatrao prostim nagaanjem poto podnosilac predstavke nije pokuao da pokrene graanski postupak. Stoga, Sud je bio miljenja da se ne moe rei da mu je uskraen pristup sudu ili da je bio lien pravinog suenja pri utvrivanju graanskih prava.

Shodno tome, Sud je zakljuio da nije dolo do povrede lana 6 stav 1. Evropske konvencije.

lan 13

Evropski sud je primetio da obaveza prema ovom lanu Konvencije kada pojedinac ima dokazivu tvrdnju da je prema njemu loe postupano protivno lanu 3 Konvencije, podrazumeva delotvoran pravni lek; delotvornu i temeljnu istragu, delotvoran pristup alioca istranom postupku i isplatu nadoknade tete gde je to odgovarajue. Sud je dalje primetio u svojim prethodnim zakljucima da je prvi podnosilac predstavke imao dokazivu tvrdnju da je prema njemu loe postupano i da nije sprovedena delotvorna i temeljna istraga.

Evropski Sud je stoga utvrdio povredu lana 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

9

PRESUDA U SLUAJEVIMA CHAPMAN PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

COSTER PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

BEARD PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

LEE PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

JANE SMITH PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

18. januar 2001.

1. injenino stanje

Sluaj se odnosi na predstavke koje su podneli lanovi pet romskih porodica: Sally Chapman, roena 1954. godine i naseljena u Hertfordshire-u; Thomas i Jessica Coster, roeni 1962., odnosno 1964. godine i naseljeni u Kent-u; John i Catherine Beard, roeni 1935., odnosno 1937. godine i trenutno bez stalne adrese svoje erge; Jane Smith, roena 1955. godine i nastanjena u Surrey-ju; i Thomas Lee, roen 1943. godine i naseljen u Kent-u.

Sally Chapman kupila je zemljite 1985. godine u okrugu Three Rivers u Hertfordshire-u, da bi na njemu smestila svoju ergu, a da pre toga nije dobila graevinsku dozvolu. Njoj je izdavanje ove dozvole odbijeno, kao i izdavanje dozvole da izgradi provizorno sklonite. Njeno zemljite je u zoni Zelenog pojasa (zona pod posebnom ekolokom zatitom). U postupku je priznato da u toj zoni ne postoji zvanina lokacija za romske erge i vremenski rok za sprovoenje odluke je iz tog razloga produen. Ona je novano kanjena zbog neizvravanja naloga za sprovoenje odluke i napustila je svoje zemljite na osam meseci, vrativi se zbog navodnog nedostatka drugih reenja, poto je provela ovaj vremenski period selei se iz jednog nezakonitog kampa u drugi. Ona jo uvek ivi na svom zemljitu sa muem i ocem, starim preko 90 godina i obolelim od senilne demencije.

Thomas i Jessica Coster, mu i ena, tvrde da su bili, zbog nepostojanja drugih reenja, primorani da ive u konvencionalnim stambenim zgradama od 1983. do 1987. godine. Nakon to su 1988. godine kupili zemljite blizu Maidstone-a u Kent-u, naselili su se na njemu u ergama. Njihovi zahtevi za izdavanje graevinske dozvole odbijeni su u dva navrata na temelju toga to bi takva izgradnja predstavljala znaajno naruavanje izgleda privlanog seoskog podruja. Protiv njih je pokrenut postupak i kanjeni su 1989., 1990. i 1992. godine. Nakon zakljuenja postupka za donoenje privremenih mera zabrane u 1992. godine, oni su napustili svoje zemljite, ali su se ubrzo vratili. Nanovo su kanjeni 1994. godine i pokrenut je postupak za donoenje privremenih mera 1996. godine, koji je zamenjen izvrnim postupkom za prisilno uklanjanje po sekciji 178. Zakona o gradskoj i seoskoj izgradnji iz 1990. godine. Oni tvrde da nakon ovog postupka nisu imali drugog

izbora osim da prihvate smetaj u optinskom stambenom naselju 1997. godine.

John i Catherine Beard, suprunici, smestili su svoju ergu na zemlji koju su kupili u Lancashire-u. U dva navrata im je odbijano izdavanje graevinske dozvole zbog naruavanja izgleda podruja i zbog bezbednosti auto puteva. Protiv njih su pokrenuta etiri postupka u periodu izmeu 1991. i 1995. godine, a 1996. godine pokrenut je postupak za donoenje privremenih mera zabrane, to je dovelo do toga da John Beard dobije uslovnu kaznu zatvora u duini od tri meseca zbog nepotovanja naloga da ukloni svoju ergu. Oni su zbog toga napustili svoje zemljite i od tada su bez stalne adrese.

Thomas Lee i njegova porodica su smestili svoju ergu na zemljite koje su kupili u zoni posebnog pejzanog planiranja u Kent-u. Izdavanje graevinske dozvole je odbijeno poto je graevinski inspektor utvrdio da je ova lokacija izuzetno vidljiva i znaajna za izgled pejzaa. Iako u toj zoni postoje druge zvanine lokacije za erge, podnosilac predstavke se alio da na njima ne postoje uslovi za ljudsko stanovanje poto su smetene na deponijama otpada ili starih kanalizacija. Meutim, izdata je dozvola za korienje prikolice u poljoprivredne svrhe na zemljitu blizu

10

njegovog, kao i graevinska dozvola za veliki stambeni kompleks udaljen od njegovog zemljita samo 600 jardi (550m).

Jane Smith i njena porodica kupili su zemljite za svoju ergu u zoni Zelenog pojasa u Surrey-ju i odbijena im je graevinska dozvola, jer bi takva upotreba zemljita tetila osetljivoj zoni seoskog pejzaa. Njen zahtev za izdavanje gravinskih dozvola za provizorno sklonite je odbijen, da bi se spreilo ugroavanje seoskog pejzanog karaktera podruja. 1994. godine je pokrenut postupak za donoenje privremenih mera zabrane, nakon ega je porodica podnela zahtev da im kao "beskunicima" bude obezbeen smetaj. Jane Smith se alila na to da je smetaj koji joj je do sada ponuen bio ili u stanovima u gradskim podrujima ili je na zemljitu nepogodnom za ljudsko stanovanje zbog zagaenosti. Ona je ostala na svom zemljitu pod pretnjom nasilnog uklanjanja i pritvaranja zbog nepotovanja sudskih odluka.

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su se alili da su mere preduzete protiv njih radi sprovoenja graevinskih ogranienja u vezi sa korienjem njihovog sopstvenog zemljita za smetaj ergi predstavljale povredu lanova 8. (pravo na potovanje porodinog i privatnog ivota) i 14. (zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Svi podnosioci predstavke, izuzev porodice Beard, tvrde da su mere takoe predstavljale meanje u njihovo pravo na mirno uivanje svoje imovine (zemljita) protivno lanu 1. Protokola broj 1.

Sally Chapman i Jane Smith su se dalje alile po lanu 6. Konvencije na nepostojanje delotvornog pristupa sudu radi podnoenja albe na odluke u vezi sa izdavanjem graevinskih dozvola i sprovoenjem odluka vlasti, a porodica Coster, Jane Smith i Thomas Lee takoe su se pozvali na lan 2. Protokola broj 1. uz Konvenciju, tvrdei da su njihova deca ili unuii merama za sprovoenje naloga bili lieni mogunosti za obrazovanje.

lan 8.

U svih pet sluajeva, Sud je smatrao da je stanovanje podnosilaca predstavke u ergama predstavljalo sastavni deo njihovog romskog etnikog identiteta i da su mere za sprovoenje naloga i graevinske odluke u svakom sluaju predstavljale meanje u pravo podnosilaca predstavke na potovanje porodinog i privatnog ivota.

Meutim, Sud je utvrdio da su mere bile "u skladu sa zakonom" i da su teile opravdanom cilju zatita "prava drugih" ouvanjem ivotne sredine.

Po pitanju neophodnosti upotrebljenih mera u tenji za postizanjem tog opravdanog cilja, Sud je smatrao da mora biti pruena iroka sloboda odluivanja domaim vlastima, koje su u mnogo boljem poloaju da donesu odluke u vezi sa graevinskim obzirima u pogledu konkretne lokacije. U ovim sluajevima, Sud je utvrdio da su graevinski inspektori dali znaajne ekoloko-estetske primedbe na takav nain upotrebe zemljita podnosilaca predstavke, koje su pretegle nad interesima podnosilaca predstavke.

Sud je takoe primetio da su Romi bili slobodni da koriste kao kamp bilo koju lokaciju za erge sa graevinskom dozvolom. Iako nije postojalo dovoljno lokacija na kojima su Romi mogli zakonito da smeste svoje erge, a koje su oni smatrali prihvatljivim i priutivim, Sud nije bio ubeen da podnosiocima predstavke nisu bila na raspolaganju druga reenja, osim korienja zemljita bez graevinske dozvole, u nekim sluajevima ak i u zoni Zelenog pojasa ili posebnog pejzanog planiranja.

11

Sud nije prihvatio tvrdnju da su, poto je statistiki broj Roma vei od broja mesta na raspolaganju u odobrenim lokacijama za romske kampove, odluke da se podnosiocima predstavke ne dozvoli da

koriste zemljite na kome su eleli da smeste svoje erge predstavljale povredu lana 8. Konvencije. Evropski sud je takoe smatrao da lan 8. ne treba da bude protumaen tako da namee Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i svim drugim dravama ugovornicama Evropske konvencije o ljudskim pravima, obavezu da daju romskoj zajednici na raspolaganje dovoljan broj lokacija

opremljenih na odgovarajui nain za smetaj njihovih ergi. lan 8. ne namee obavezu drave da obezbedi dom, niti se takvo pravo pojedinaca priznaje u bilo kojoj sudskoj praksi. Da li drava obezbeuje sredstva da svima omogui da imaju dom jeste predmet politike, a ne sudske odluke.

Sud je zakljuio da nije bilo povrede lana 8. Konvencije.

lan 14.

U svih pet sluajeva, Sud je imao u vidu svoje zakljuke u vezi sa lanom 8., da je bilo kakvo meanje u prava podnosilaca bilo srazmerno opravdanom cilju zatite ivotne sredine i nije utvrdio povredu ovog lana.

lan 1. Protokola broj 1.

Iz istih razloga navedenih u vezi sa lanom 8., u sluajevima Chapman, Coster, Lee i Jane Smith, Sud je utvrdio da je bilo kakvo meanje u mirno uivanje podnosilaca predstavke njihove imovine bilo srazmerno i postavilo pravinu ravnoteu u skladu sa zahtevima lana 1. Protokola broj 1.

lan 6.

U sluajevima Chapman i Jane Smith Sud je utvrdio da podnosioci predstavke nisu uspeli da dokau svoje tvrdnje da su njihova deca ili unuci bili delotvorno lieni prava na obrazovanje zbog graevinskih mera na koje se alilo.

U sluaju Coster, Sud je primetio da su njihova starija deca, koja su sada stara preko 16 godina, sama napustila kolu i otila da rade, a da su mlaa deca pohaala kolu u blizini njihovog doma. U sluaju Lee, unuci podnosioca predstavke su pohaali kolu blizu njihovog doma na zemljitu podnosioca predstavke, a u sluaju Jane Smith podnosilac predstavke je ostala na svom zemljitu od 1993. godine.

3. Komentar

U ovim sluajevima odluku je donelo Veliko vee. Veliko vee razmatra samo one albe koje ne mogu biti razreene na temelju uspostavljene sudske prakse ili koja pokreu temeljna pitanja u vezi sa primenom ili tumaenjem Konvencije. U takvim sluajevima poeljna je njegova odluka, jer se time izbegava mogunost da se bude doneta presuda na osnovu male veine u Veu. Veliko vee je sastavljeno od predsedavajueg i pomonika predsedavajueg Suda, kao i predsedavajuih Vea sa ostalim sudijama imenovanim u svrhu uravnoteene geografske pokrivenosti, kao i odravanja svih pravnih sistema.

U svih pet sluajeva Veliko vee je utvrdilo sa deset glasova prema sedam da nije bilo povrede lana 8. Konvencije. Imajui u vidu da je svrha donoenja presude od strane Velikog vea odluivanje o sutinskim pitanjima i davanje jasne vodilje za budunost, tako mala veina ini ovu presudu manje vrednom. U budunosti ne bi bilo nezamislivo da Vee sastavljeno od nekih od sudija, koje su se izjasnile protiv veine u ovom sluaju, utvrdi povredu lana 8. Konvencije na osnovu slinog injeninog stanja.

12

Iako su se sluajevi ticali Roma koji su eleli da ive u ergama, na odluku Suda je u velikoj meri mogla da utie injenica da Romi u Ujedinjenom kraljevstvu, uopte uzev, ne trpe isti stepen maltretiranja i rasne netrpeljivosti, kao to je to sluaj u nekim zemljama centralne i istone Evrope. Sud je sigurno imao u vidu da se sluajevi nisu ticali "putujueg naina ivota Roma", ve jednostavno odbijanja lokalne vlasti da im izda graevinsku dozvolu da koriste zemljite na odreen nain.

PRESUDA U SLUAJU ONKA PROTIV BELGIJE

5. februar 2002.

1. injenino stanje

Podnosioci predstavke, Jn onka, Mria onkov i njihova deca, slovaki su dravljani romskog porekla.

Oni su novembra 1998. godine iz Slovake preli u Belgiju, gde su podneli molbe za davanje politikog azila na osnovu toga to su ih u Slovakoj vie puta napadali skinhedsi (neonacisti). Ministar unutranjih poslova je 3. marta odbio njihove molbe za azil sa obrazloenjem da nisu izneli dovoljno dokaza da su njihovi ivoti u Slovakoj u opasnosti. Naelnik Sekretarijata za izbeglice i lica bez dravljanstva je 18. juna 1999. godine podrao ovu odluku i naloio podnosiocima predstavke da u roku od pet dana napuste teritoriju Belgije.

Podnosioci predstavke su 3. avgusta 1999. godine podneli zahteve Dravnom savetu za sudsko preispitivanje odluke od 18. juna 1999. godine i za odlaganje njenog izvrenja u redovnom postupku. Oni su 23. septembra 1999. godine podneli i molbu za besplatnu pravnu pomo. Dravni savet je odbio molbu za besplatnu pravnu pomo poto nisu bila priloena neophodna uverenja o sredstvima i naloio podnosiocima predstavke da plate sudske takse u roku od petnaest dana. Kako oni to nisu uinili, njihov zahtev je izbrisan sa liste.

Septembra 1999. godine policija Ghent-a je veem broju slovakih romskih porodica, ukljuujui i podnosioce predstavke, poslala obavetenje zahtevajui od njih da 1. oktobra 1999. godine dou u policijsku stanicu. U obavetenju je stajalo da se njihovo prisustvo zahteva da bi se upotpunili dosijei u vezi sa njihovim molbama za azil.

U policijskoj stanici je podnosiocima predstavke uruen novi nalog da napuste teritoriju Belgije, odluka o proterivanju u Slovaku i odluka o pritvoru u tu svrhu. U trenutku hapenja je bio prisutan i prevodilac. Oni su zatim zajedno sa drugim romskim porodicama odvedeni u zatvoreni tranzitni

centar blizu Brisela. Podnosioci predstavke i oko 70 drugih izbeglica romskog porekla ije su molbe za azil odbijene su 5. oktobra 1999. godine odvedeni na vojni aerodrom i smeteni u avion za Slovaku.

2. Odluka Suda

Pozivajui se na lanove 5. i 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima i lan 4. Protokola broj 4., podnosioci predstavke su se alili na okolnosti njihovog hapenja i proterivanja u Slovaku.

13

lan 5. stav 1.

Konvencija zahteva da bilo koja mera kojom se pojedinac liava slobode mora biti u skladu sa svrhom lana 5., a to je zatita pojedinca od proizvoljnosti. Iako Sud ni na koji nain ne iskljuuje da moe biti opravdano da policija koristi lukavstva da bi se, na primer, delotvornije suprotstavila kriminalu, moe se zakljuiti da je lukavstvo kojim su vlasti elele da osvoje poverenje azilanata da bi ih uhapsile i zatim proterale protivno optim naelima sadranim u Konvenciji.

U tom pogledu, ima razloga da se smatra da je tekst obavetenja "neumesan", ali ne kao posledica nepanje, ve je naprotiv namerno izabran tako da osigura pristanak najveeg mogueg broja primalaca. ak i u pogledu stranaca koji su povredili imigraciona pravila, svesna odluka vlasti da obezbede i poboljaju delotvornost planirane operacije proterivanja stranaca, obmanjujui ih u pogledu svrhe obavetenja tako da olakaju liavanje slobode, nije u skladu sa lanom 5. Evropske konvencije. Prema tome, dolo je do povrede lana 5. stav 1. Konvencije.

Sud je odbacio prethodnu primedbu vlade da podnosioci predstavke nisu iscrpli domae pravne lekove (alba veu krivinog suda), zakljuivi da vlasti podnosiocima predstavke nisu pruile realnu mogunost korienja pravnog leka (vidi vie dole pod lan 5. stav 4.).

lan 5. stav 2.

Sud je primetio da su podnosioci predstavke po dolasku u policijsku stanicu bili obaveteni o razlozima hapenja i raspoloivim pravnim lekovima. Prevodilac je takoe bio prisutan. Iako te mere same po sebi nisu u praksi bile dovoljne da podnosiocima predstavke omogue korienje odreenih pravnih lekova, obavetenje koje im je dato na ovaj nain je i pored toga zadovoljilo zahteve lana 5. stav 2. Evropske konvencije. Prema tome, nije bilo povrede te odredbe.

lan 5. stav 4.

Sud je ukazao na vei broj inilaca koji su albu veu krivinog suda nesumnjivo uinili manje dostupnom. Oni ukljuuju injenicu da je obavetenje o raspoloivim pravnim lekovima, dato podnosiocima predstavke po dolasku u policijsku stanicu, bilo odtampano sitnim slovima na jeziku koji nisu razumeli. Velikom broju romskih porodica koje su bile u policijskoj stanici je u

razumevanju usmenih i pismenih obavetenja koja su im upuivana pomagao samo jedan prevodilac i, iako je bio prisutan u policijskoj stanici, on nije ostao sa njima u zatvorenom centru. U tim

okolnostima, podnosioci predstavke su nesumnjivo imali male izglede da iz policijske stanice uz

pomo prevodioca dou do pravnog zastupnika i, iako su mogli da iz zatvorenog centra telefoniraju pravnom zastupniku, nisu vie bili u mogunosti da se oslone na usluge prevodioca; uprkos tim tekoama, vlasti im nisu ponudile nikakav oblik pravne pomoi ni u policijskoj stanici ni u centru.

Dalje - i ova okolnost je bila odluujua u oima Suda - pravni zastupnik podnosilaca predstavke je o dogaajima o kojima je re i poloaju njegovih klijenata bio obaveten u 10:30 uvee u petak, 1. oktobra 1999. godine, tako da bi bilo kakva alba veu krivinog suda bila nesvrsishodna, poto, da je 4. oktobra uloio albu veu krivinog suda, sluaj ne bi bio ispitan do 6. oktobra, dan nakon to su podnosioci predstavke proterani. Stoga pravni zastupnik podnosilaca predstavke nije bio u

mogunosti da veu krivinog suda podnese albu. Prema tome, bilo je povrede lana 5,. stav 4. Konvencije.


Evropski sud za ljudska prava je primetio da su odluke o pritvoru i proterivanju bile donete da bi se

sprovela naredba za naputanje teritorije, donesena iskljuivo na osnovu odeljka 7. stav 1., (2) Zakona o strancima, a jedina veza sa linim okolnostima podnosilaca predstavke je injenica da je

14

njihov boravak u Belgiji prekoraio tri meseca. Konkretno, u dokumentu se nije pominjao njihov zahtev za azil ili odluke po tom pitanju. U tim okolnostima i imajui u vidu veliki broj lica istog porekla, koja su imala istu sudbinu kao podnosioci predstavke, Sud je zakljuio da usvojeni postupak nije omoguio otklanjanje svake sumnje da je proterivanje moglo biti kolektivno.

Ovu sumnju potvrdjuje vie okolnosti: kao prvo, pre proterivanja podnosilaca predstavke politike vlasti su najavile da e biti dejstava te vrste i dale su uputstva relevantnim vlastima za njihovu primenu: kao drugo, od svih stranaca je zahtevano da budu u policijskoj stanici u isto vreme; kao

tree, uruene odluke o proterivanju i hapenju su formulisane na identian nain; kao etvrto, strancima je bilo veoma teko da dou do pravnog zastupnika; konano, postupak za davanje azila nije okonan.

Ukratko, ni u jednom trenutku u periodu izmeu uruenja poziva strancima da dou u policijsku stanicu i njihovog proterivanja postupak nije pruio dovoljna jemstva koja bi pokazala da su line okolnosti svakog od ukljuenih bile istinski i pojedinano razmotrene. U zakljuku, bilo je povrede lana 4. Protokola broj 4.

lan 13.

U ovom sluaju od Dravnog saveta je zahtevano da ispita albe podnosilaca predstavke prema njihovom zahtevu za sudsko preispitivanje. Imajui u vidu vreme koje bi zahtevalo ispitivanje sluaja i injenicu da su bili pod pretnjom od proterivanja, podnosioci predstavke su takoe podneli zahtev za odlaganje izvrenja u redovnom postupku, iako je vlada izjavila da postupak nije bio pogodan za okolnosti sluaja. Vlada je smatrala da je primeren postupak bio postupak za izuzetno hitne sluajeve.

Sud je, meutim, morao da primeti da je zahtev za oslaganje izvrenja u redovnom postupku jedan od pravnih lekova koji je, prema odluci naelnika Sekretarijata za izbeglice i lica bez dravljanstva od 18. juna 1999. godine, podnosiocima predstavke bio dostupan za osporavanje te odluke. Kako su

prema toj odluci podnosioci predstavke imali samo pet dana da napuste nacionalnu teritoriju, i

zahtev za odlaganje u redovnom postupku nije sam po sebi imao suspenzivno dejstvo, a Dravni savet je imao etrdeset i pet dana da odlui o takvim zahtevima, sama injenica da je taj zahtev bio pomenut kao raspoloiv pravni lek je u najmanju ruku mogla da zbuni podnosioce predstavke.

Zahtev za odlaganje izvrenja po postupku za izuzetno hitne sluajeve takoe nije imao automatsko suspenzivno dejstvo. Primena ovog pravnog leka je iz vie razloga suvie nesigurna da bi bili zadovoljeni zahtevi lana 13. Konvencije. U zakljuku, podnosioci predstavke nisu imali raspoloiv pravni lek koji bi zadovoljio zahteve lana 13. Konvencije za iznoenje albe po lanu 4. Protokola broj 4. Prema toma, dolo je do povrede lana 13. Konvencije.

lan 41.

Sud je podnosiocima predstavke dodelio 10 000 eura () na ime nematerijalne tete i 9 000 na ime trokova postupka.

3. Komentar

Pravo da se prime ili proteraju stranci je oduvek smatrano za kljuni atribut dravnog suvereniteta. Evropska konvencija o ljudskim pravima nema odredbu koja izriito odreuje sutinska pitanja imigracije ili azila. Protokol broj 4. zabranjuje proterivanje ili liavanje prava na ulazak na teritoriju drave dravljana te drave. Jedino drugo izriito pominjanje kontrole imigracije su procesna jemstva u pogledu pritvora postavljena u lanu 5. stav 1. (f) i stav 4. Evropske konvencije, zabrana

15

kolektivnog proterivanja po lanu 4. Protokola broj 4. i procesna obezbeenja za lica koja zakonito borave na teritoriji odredjene drave postavljena u lanu 1. Protokola broj 7. Praksa Suda je razvila doktrine u vezi sa primenom lana 3. (zabrana muenja, neovenog i poniavajueg postupanja) Konvencije.

Ova presuda ponavlja znaaj koji Konvencija pridaje zatiti pojedinaca od proizvoljnosti od strane drave. Evropski sud se na to poziva na vie mesta u presudi: on kritikuje upotrebu lukavstva da bi se rtve dovele u policijsku stanicu, kao i raspoloiv pravni lek primeujui da je preispitivanje bilo ogranieno na zakonitost pritvora, a ne na ispitivanje njegove srazmernosti; on primeuje nepostojanje procesnih obezbeenja koja bi osigurala da se line okolnosti svakog pojedinca istinski i pojedinano razmotre.

Pristup lanu 5. stav 2. Evropske konvencije koji je Sud usvojio tei je za praenje. Sud je podsetio da je u sluaju Fox, Campbell i Hartley protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 30. avgusta 1990. godine, zakljuio da je svrha lana 5. stav 2. Konvencije da omogui pojedincu da ospori zakonitost pritvora. Ali odbijajui tvrdnju vlade u vezi sa lanom 5. stav 1. Konvencije da nisu iscrpljeni domai pravni lekovi, Sud je takoe izneo izriit zakljuak da okolnosti koje su stvorile vlasti nisu pruile podnosiocima predstavke realnu mogunost da koriste pravni lek. Jedini elemenat postupka za koji je Evropski sud zakljuio da je u skladu sa lanom 5. Konvencije je obavetenje o razlozima pritvora koje je dato pritvorenicima. Nedostajalo je delotvorno obavetenje o pravnim lekovima.

Ovo je prva presuda u kojoj je Evropski sud za ljudska prava utvrdio povredu lana 4. Protokola broj 4. Sud je, to je veoma korisno, izneo pet inilaca koji su mu omoguili da doe do ovog zakljuka. U bilo kakvom buduem razmatranju tvrdnji da je ova odredba bila povreena, bie potrebno utvrditi da li su veina ili svi ovi inioci prisutni.

Konano, Sud je dao znaajnu izjavu u pogledu lana 13. Konvencije primeujui da "njegovi zahtevi imaju oblik jemstva, a ne proste izjave ili namere ili praktinog sporazuma".

PRESUDA U SLUAJU CONNORS PROTIV UJEDINJENOG KRALJEVSTVA

27. maj 2004.

1. injenino stanje

Podnosilac predstavke, James Connors, britanski je dravljanin, roen 1955. godine i ivi u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Podnosilac predstavke i njegova porodica su Romi, koji su vodili tradicionalni nain ivota uz stalnu selidbu. Meutim, oni su tvrdili da su toliko trpeli zbog ikaniranja i sve eeg preseljavanja, da su se naselili u romskom naselju pod upravom lokalnih vlasti u mestu Cottingley

Springs u okrugu Leeds u Engleskoj, gde su bili trajno naseljeni tokom 13 godina. U februaru 1997.

godine su se odselili alei se, izmeu ostalog, na nasilje i uznemiravanje. Uselili su se u iznajmljenu kuu, ali nisu bili u stanju da se prilagode.

Podnosilac predstavke i njegova supruga su se u oktobru 1998. godine vratili u Cottingley Springs i

dobili dozvolu da zauzmu parcelu u naselju pod uslovom da oni, njihova porodica i gosti ne

uzrokuju "smetnje" stanovnicima naselja ili njegove okoline. Odrasla erka podnosioca predstavke, Margaret Connors, dobila je 29. marta 1999. godine dozvolu da zauzme susednu parcelu, gde je

ivela sa Michael-om Maloney-om. Odrasli sinovi podnosioca predstavke su bili esti posetioci.

16

Porodici je 31. januara 2000. godine dostavljen nalog za naputanje naselja kojim se od njih zahteva da napuste obe parcele, jer se Michael Maloney i deca podnosioca predstavke - ukljuujui i njegove odrasle sinove - nisu ponaali na odgovarajui nain, prouzrokujui uznemiravanje drugih u naselju. Podnosilac predstavke je osporio ove tvrdnje. Lokalne vlasti su 20. marta 2000. godine

pokrenule hitan postupak za oduzimanje obe parcele.

U tom trenutku, podnosilac predstavke i njegova supruga su iveli sa etvoro male dece - Charles-om, Michael-om, Daniel-om i Thomas-om - starim 14, 13, 10 godina i etiri meseca. Thomas je imao probleme sa bubrezima, a supruga podnosioca predstavke, koja pati od astme, pretrpela je vie napada zbog kojih su bili neophodni odlasci u bolnicu. Podnosilac predstavke, koji je imao bolove u

grudima, ekao je na zakazivanje pregleda u bolnici. Daniel je uspeno pohaao redovnu nastavu u oblinjoj osnovnoj koli, a drugi su dobijali pomo, ukljuujui i poduavanje kod kue.

U jutarnjim satima 1. avgusta 2000. godine vlasti su iselile porodicu, u akciji koja je trajala pet sati.

Karavan koji je porodica posedovala nije vraen, tvrdio je podnosilac predstavke, do kasno tog popodneva. Vlasti su 3. avgusta vratile njihovu imovinu, koja je izbaena pored puta na izvesnoj udaljenosti od karavana.

Podnosilac predstavke je tvrdio da porodica nije dobila nikakvu pomoili savet u pogledu toga gde moe da ode, izuzev ponude za smetaj na istonoj obali Engleske, pri emu nisu uzete u obzir veze porodice sa lokalnom zajednicom (oni su iveli u okrugu Leeds oko 20 do 30 godina). Podnosilac predstavke je tvrdio da je, nakon iseljenja, njegova porodica morala da se vie puta seli, i da su stres i nesigurnost doveli do toga da se njegova supruga useli u kuu i do njihovog razdvajanja u maju 2001. godine. Daniel se nakon iseljenja nije vratio u kolu.

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se alio, konkretno, da mu nije pruena mogunost da pred sudom ospori tvrdnje na osnovu kojih je njegova porodica iseljena i da - za razliku od vlasnika privatnih naselja,

stambenih udruenja i lokalnih upravitelja - lokalne vlasti koje vode romska naselja ne moraju da dokau tvrdnje protiv stanovnika naselja (prema Zakonu o pokretnim domovima iz 1983.). On se pozvao na lanove 8. (pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota), 14. (zabrana diskriminacije), 6. (pravo na pravino suenje) i 13. (pravo na delotvoran pravni lek) i lan 1. Protokola broj 1. (zatita imovine).

lan 8.

Sud je primetio da osetljiv poloaj Roma kao manjine znai da mora biti posveena posebna panja njihovim potrebama i drugaijem nainu ivota, kako u uspostavljanju odgovarajueg pravnog okvira, tako i u donoenju odluka u konkretnim sluajevima. U tom smislu, postoji pozitivna obaveza Ujedinjenog Kraljevstva da omogui romski nain ivota.

Ozbiljnost onoga to je bilo u pitanju za podnosioca predstavke nije predmet sumnji. On i njegova porodica su isterani iz naselja u kome su iveli, sa kratkim odsustvom, tokom 14 do 15 godina, sa posledinim tekoama u nalaenju druge zakonite lokacije za svoje karavane, i u reavanju zdravstvenih problema dece i osiguranju njihovog daljeg obrazovanja. Porodica je, u sutini, uinjena beskunikom, sa negativnim posledicama na bezbednost i blagostanje koje to uzrokuje.

Osnovno pitanje u ovom sluaju je da li, u ovim okolnostima, pravni okvir primenljiv na zauzimanje parcela u romskom naselju pod upravom lokalnih vlasti, prua podnosiocu predstavke dovoljnu procesnu zatitu njegovih prava.

17

Ozbiljno meanje u prava podnosioca predstavke prema lanu 8. Konvencije moralo je biti opravdano, prema miljenju Suda, posebno ozbiljnim razlogom u javnom interesu. Prosta injenica da je u romskom naselju pod upravom lokalnih vlasti dolo do asocijalnog ponaanja ne moe, sama po sebi, opravdati ovlaenje za iseljenje po hitnom postupku, poto se takvi problemi javljaju i u stambenim zonama i drugim naseljima pokretnih domova pod upravom lokalnih vlasti, a u tim

sluajevima vlasti koriste irok izbor ovlaenja, i mogu izvriti iseljenje samo na osnovu preispitivanja neophodnosti mere od strane nezavisnog suda. I pored tvrdnje da bi stav Roma prema

vlastima uinio sudski postupak nepraktinim, Sud je primetio da se sigurnost zatite zakupa odnosi na romska naselja pod privatnom upravom na koje su izgleda primenljive iste okolnosti. Shodno

tome, Sud nije bio ubeen da je postojala neka posebna karakteristika romskih naselja pod upravom lokalnih vlasti koja bi njihovo voenje uinila nemoguim, ako se zahteva da utvrde razloge za iseljenje dugoronih stanovnika.

Evropski sud nije potcenio tekoe zadatka sa kojima se vlasti suoavaju u nalaenju ostvarivih reenja za smetaj romskog i migratornog stanovnitva, i prihvatio je da je to oblast u kojoj domae vlasti uivaju odreenu slobodu odluivanja pri usvajanju i sprovoenju socijalne i stambene politike. Meutim, Sud nije bio ubeen da je vlada Ujedinjenog Kraljevstva na zadovoljavajui nain dokazala neophodnost zakonske eme kojom se dozvoljava iseljenje po hitnom postupku podnosioca predstavke i njegove porodice. Nije ubedljivo dokazano da ovlaenje za iseljenje, bez obaveze da se iznesu razlozi koje bi mogao ispitati nezavisni sud, odgovara bilo kakvom

odreenom cilju ili da prua neku odreenu korist pripadnicima romske zajednice.

U zakljuku, Sud je utvrdio da iseljenje podnosioca predstavke i njegove porodice iz naselja pod upravom lokalnih vlasti nije bilo praeno neophodnim procesnim jemstvima, naime zahtevom da se utvrdi odgovarajue opravdanje za ozbiljno meanje u njihova prava, i shodno tome ne moe biti smatrano za opravdano "hitnom drutvenom potrebom" ili srazmerno opravdanom cilju kome se teilo. Prema tome, dolo je do povrede lana 8. Evropske konvencije.

lan 14.

Utvrdivi povredu lana 8., Sud je zakljuio da nije izneto posebno pitanje po lanu 14. Konvencije.


Sud je bio miljenja da nije izneto posebno pitanje po lanu 1. Protokola broj 1.

lan 6.

Sud je zakljuio da nije izneto posebno pitanje po lanu 6. Konvencije.

lan 13.

Evropski sud je podsetio da lan 13. Konvencije nema tako irok obuhvat da jemi pravni lek koji dozvoljava da se sami zakoni drave ugovornice osporavaju pred domaim vlastima na osnovu toga da su protivni Evropskoj konvenciji. Utvrdivi da se albe podnosioca predstavke u sutini odnose na izuzetak predvien Zakonom o pokretnim domovima iz 1983. godine, koji se odnosi na romska naselja pod upravom lokalnih vlasti, Sud nije utvrdio povredu lana 13. Konvencije.

lan 41.

Sud je podnosiocu predstavke dodelio 14 000 na ime nematerijalne tete i 21 643 na ime trokova postupka.

18

3. Komentar

Sutinsko pitanje u ovom sluaju jeste da li je postojao odgovarajui pravni okvir koji je u dovoljnoj meri titio prava podnosioca predstavke prema lanu 8. Evropske konvencije. Vlada je tvrdila da dravama treba biti odobrena iroka sloboda odluivanja u ovakvim i slinim sluajevima.

Pojam "sloboda odluivanja" proizvod je meunarodnog prava. On odreuje odnos izmeu domaih sudova i suda vieg stepena - Evropskog suda za ljudska prava. Prema Konvenciji drave su slobodne da usvoje razliita sredstva radi zatite prava prema Konvenciji, to je podlono nadzoru Evropskog suda. Konvencija ne zahteva da se isti standardi primenjuju jednako irom Saveta Evrope, poto drave lanice imaju veoma razliite drutvene, kulturne, ekonomske i pravne sisteme. Dokle god drave "jeme" prava, to se od njih zahteva prema lanu 1. Konvencije, imaju slobodu odluivanja u pogledu toga kako e to uiniti. Da li je ova sloboda iroka ili uska zavisie od prava u pitanju i okolnosti sluaja.

Protivno onome to je tvrdila vlada, Sud je u ovom sluaju bio miljenja da, poto je meanje u prava podnosioca predstavke prema lanu 8. Konvencije bilo ozbiljno (njegova porodica je praktino uinjena beskunikom), sloboda odluivanja doputena domaim vlastima treba da bude ua. Podnosilac predstavke nije mogao da ospori injeninu osnovu odluke da se on i njegova porodica isteraju. Ovaj nedostatak procesnih obezbeenja nije opravdan hitnom drutvenom potrebom i stoga je predstavljao povredu prava podnosioca predstavke.

PRESUDA U SLUAJU D.H. I DRUGI PROTIV EKE REPUBLIKE

7. februar 2006.

1. injenino stanje

Podnosioci predstavke su 18 ekih dravljana romskog porekla roenih izmeu 1985. i 1991. godine, koji ive u okrugu Ostrava u ekoj republici.

Izmeu 1996. i 1999. godine upisani su u specijalne kole za decu sa tekoama u uenju, koja nisu u stanju da slede redovni kolski program. Prema zakonu, odluku da se dete upie u specijalnu kolu donosi direktor kole na osnovu rezultata testova za merenje intelektualnog kapaciteta deteta izvrenog u Centru za obrazovnu psihologiju i usmeravanje dece, i zahteva se saglasnost zakonskog zastupnika deteta.

etrnaest podnosilaca su od Odeljenja za obrazovanje Ostravae zahtevali preispitivanje odluke na osnovu toga da su sprovedeni testovi nepouzdani, i da njihovi roditelji nisu bili dovoljno obaveteni o posledicama davanja pristanka. Odeljenje za obrazovanje je zakljuilo da su upisi obavljeni u skladu sa zakonskim pravilima.

Uz to, dvanaest podnosilaca se alilo Ustavnom sudu. Oni su tvrdili da je njihov upis u specijalne kole predstavljao optu praksu koja stvara segregaciju i rasnu diskriminaciju putem paralelnog postojanja dva nezavisna obrazovna sistema, naime specijalnih kola za Rome i "normalnih" osnovnih kola za veinu stanovnitva. Ova alba je odbijena 20. oktobra 1999. godine.

19

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su se alili prema lanu 2. Protokola 1. uz Konvenciju, uzetom samostalno i u vezi sa lanom 14. Konvencije, da su pretrpeli diskriminaciju u uivanju prava na obrazovanje zbog svog romskog porekla.

lan 14. u vezi sa lanom 2. Protokola 1.

Evropski sud je primetio da je vie organizacija, ukljuujui tela Saveta Evrope, izrazilo zabrinutost u pogledu sistema prema kome se romska deca koja ive u ekoj republici smetaju u specijalne kole i tekoa koja imaju u ostvarivanju pristupa u redovne kole. Meutim, Sud je naglasio da nije na njemu da ispituje celokupni drutveni kontekst; njegova uloga je da utvrdi da li su razlozi za upis podnosilaca predstavke u specijalne kole bili njihovo etniko ili rasno poreklo. Sud je ponovio da osmiljavanje i planiranje programa obrazovanja u naelu spada u okir nadlenosti drave u pitanju. Imajui u vidu slobodu odluivanja drava u obrazovnoj sferi, one ne mogu biti spreene da osnuju razliite vrste kola za decu sa tekoama u uenju, ili u primenjivanju posebnih obrazovnih programa u odgovoru na potrebe drutva.

U sluaju podnosilaca predstavke, Sud je primetio da se pravila za upis dece u specijalne kole ne odnose na etniko poreklo uenika, ve tee opravdanom cilju prilagoavanja obrazovnog sistema potrebama i sposobnostima ili smetnjama dece. tavie, predstavnici podnosilaca predstavke nisu uspeli da pobiju zakljuke strunjaka u pogledu njihovih tekoa u uenju.

Takoe se mora imati u vidu da, u svom svojstvu pravnih zastupnika podnosilaca predstavke, roditelji nisu preduzeli nita, iako su primili jasno napisane odluke kojima se obavetavaju o upisu njihove dece u specijalnu kolu; u stvari, u nekim sluajevima su roditelji traili da se njihova deca upiu ili ostanu u specijalnoj koli. tavie, injenica da su neki podnosioci predstavke kasnije prebaeni u redovne kole dokazuje da, nasuprot tvrdnjama podnosilaca, situacija nije nepovratna.

Stoga, iako priznajui da statistike ukazuju na brojke koje su zabrinjavajue i da opta situacija u ekoj republici u pogledu obrazovanja romske dece nije ni u kom sluaju savrena, konkretni dokazi pred Sudom u sluaju podnosilaca predstavke ne omoguavaju mu da zakljui da su upis, ili dalje pohaanje specijalnih kola u nekim sluajevima, bili posledica rasnih predrasuda. Shodno tome, Sud je zakljuio da nije dolo do povrede lana 14. Konvencije u vezi sa lanom 2. Protokola 1.

3. Komentar

Evropski sud pri donoenju odluke nije razmotrio jedno od osnovnih pitanja u sluaju, naime pitanje posredne diskriminacije, izriito izneto u intervencijama organizacija koje su podnele amicus curiae. Zaista, iako je Sud podvukao da, kada "politika ili opta mera imaju nesrazmerno nepovoljno dejstvo na odreenu grupu ljudi, ne moe biti iskljuena mogunost da budu smatrane diskriminatornim, ak i ako nisu naroito usmerene ili ciljane na tu grupu", on je ograniio svoje razmatranje na to da li je odluka o upisu podnosilaca u specijalne kole bila posledica "rasistikih" stavova.

Sud, u skladu sa svojim tradicionalnim stavom po takvim pitanjima, radije nije zauzeo stav

ocenjujui obrazovnu politiku eke republike kao takvu. Meutim, utanje Suda po pitanju posredne diskriminacije, u velikoj meri prihvaene prema pravu Evropske unije i domaim zakonima mnogih drava, podlono je kritici i bilo je predmet otrog neslaganja sudije Cabral Barettoa.

20

U svom protivnom miljenju, on je tvrdio da je Sud trebalo da drugaije razmatra sluaj. Sudija Cabral Baretto je poeo svoje obrazlaganje izvetajem vlade eke iz 1999. godine, koji se poklapa sa relevantnim vremenskim periodom u ovom sluaju. U izvetaju je priznato da se "romska deca sa prosenim ili nadprosenim inteligencijom esto smetaju u specijalne kole na osnovu rezultata psiholokih testova" i da su ti testovi "osmiljeni za veinu stanovnitva i ne uzimaju u obzir romske specifinosti". Posledica tih testova je flagrantna nesrazmera u uenikoj populaciji u specijalnim kolama sa ne manje od 80-90% romskih aka. Prema protivnom sudiji, ovaj rezultat odrava diskriminatornu praksu.

PRESUDA VELIKOG VEA U SLUAJU D.H. I DRUGI PROTIV EKE REPUBLIKE

13. novembar 2007.

1. injenino stanje

Podnosioci predstavke su 18 ekih dravljana, roeni od 1985. do 1991. godine, i nastanjeni u oblasti Ostrava. U periodu izmeu 1996. i 1999. godine upisani su u "specijalne kole" za decu ometenu u razvoju, koja nisu u stanju da prate redovni kolski program. Prema domaem zakonu, odluku o upisivanju deteta u "specijalnu kolu" donosi direktor kole na osnovu rezultata merenja inteligencije deteta sprovedenih u centru za obrazovnu psihologiju, i zahteva se saglasnost

zakonskog staratelja deteta.

etrnaest podnosilaca predstavke je trailo od Obrazovne slube Ostrave da preispitaju njihove sluajeve, tvdei da su testovi nepouzdani i da njihovi roditelji nisu bili dovoljno obaveteni u pogledu posledica davanja svog pristanka. Sluba je utvrdila da su upisi sprovedeni u skladu sa zakonskim pravilima.

Dvanaest podnosilaca se alilo Ustavnom sudu. Oni su tvrdili da je njihovo upisivanje u "specijalne kole" predmet opte prakse, koja dovodi do segregacije i rasne diskriminacije putem dva odvojena obrazovna sistema - "specijalnih kola" za romsku decu i "obinih" osnovnih kola za veinu stanovnitva. alba je odbijena u oktobru 1999. godine.

2. Odluka Suda

Nakon podnoenja predstavke Evropskom sudu, 7. februara 2006. Vee tog Suda je zakljuilo da nije dolo do povrede lana 14. u vezi sa lanom 2. Protokola 1. uz Konvenciju. Podnosioci predstavke su prema lanu 43. Konvencije zahtevali da se sluaj uputi Velikom veu, to je prihvaeno 3. jula 2006. godine.

Podnosioci predstavke su se alili da su trpeli diskriminaciju na osnovu romskog porekla u uivanju prava na obrazovanje.

lan 14. u sprezi sa lanom 2. Protokola 1.

Veliko vee je najpre primetilo da su, usled burne istorije i stalnih preseljenja, Romi postali posebna vrsta ugroene manjine. Ovo znai da im je potrebna posebna zatita, ukljuujui i u oblasti obrazovanja.

21

Diskriminacija predstavlja razliito postupanje, bez objektivnog i razumnog opravdanja, prema licima u relevantno slinim situacijama. Meutim, opta politika ili mera, iako izraena na uopten nain, koja ima nesrazmerno nepovoljno dejstvo na odreenu grupu, moe se smatrati ravnom "posrednoj (indirektnoj) diskriminaciji" u skladu sa, npr Direktivama Evropske unije 97/80/EC i

2000/43/EC, osim ako ima objektivno i razumno opravdanje.

eke vlasti su u izvetajima, koje su predale u skladu sa Okvirnom konvencijom za zatitu nacionalnih manjina, prihvatile da su 1999. godine romski aci inili od 80 do 90% ukupnog broja aka u nekim "specijalnim kolama". Uz to, prema izvetaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije iz 2000. godine, romska deca su preterano zastupljena u "specijalnim kolama". ak i ako je i dalje teko utvrditi taan procenat romske dece u "specijalnim kolama", jasno je da je njihov broj nesrazmerno visok.

Sva ispitana deca su polagala iste testove, bez obzira na njihovo etniko poreklo. Same vlasti su 1999. godine priznale da su romska deca sa prosenom ili nadprosenom inteligencijom esto smetana u "specijalne kole" na osnovu rezultata psiholokih testova, i da su testovi osmiljeni za veinsko stanovnitvo, ne uzimajui u obzir specifinosti Roma. U izvetajima je primeeno da je upisivanje romske dece u "specijalne kole" za ometene u razvoju esto poluautomatsko, i da mora biti preispitano da bi se osiguralo da svako upotrebljeno testiranje bude pravino i da su istinske sposobnosti svakog deteta ocenjene na odgovarajui nain. U takvim okolnostima, rezultati testova ne mogu sluiti kao opravdanje za nametnutu razliku u postupanju.

eka vlada je bila miljenja da je roditeljski pristanak odluujui inilac, meutim, Sud nije bio ubeen da su roditelji romske dece, koji su pripadnici ugroene manjine i esto slabo obrazovani, bili u stanju da ocene sve aspekte situacije, i posledice davanja svog pristanka. U svakom sluaju, imajui u vidu temeljni znaaj zabrane rasne diskriminacije, nikakvo odricanje prava da se ne bude podvrgnut rasnoj diskriminaciji ne moe biti prihvaeno.

Evropski sud za ljudska prava nije bio uveren da je razlika u postupanju izmeu romske dece i neromske dece bila objektivno i razumno opravdana. Kako je utvreno da je relevantni eki zakon u to vreme imao nesrazmerno nepovoljno dejstvo na romsku zajednicu, podnosioci predstavke su

neminovno trpeli isto diskriminatorino postupanje, i njihovi sluajevi ne moraju biti ispitani pojedinano.

lan 41.

Podnosiocima predstavke je dodeljeno po 4 000 na ime nematerijalne tete i 10 000 zajedno na ime trokova postupka.

3. Komentar

Ovaj sluaj je prvo razmatralo Vee Suda, koje je sa est glasova prema jednom zakljuilo da nije dolo do povrede Konvencije (vidi sluaj D.H. i drugi protiv eke republike, 7. februar 2006.). Prema miljenju Vea, pravila koja reguliu smetanje dece u "specijalne kole" nisu se bavila etnikim poreklom dece, ve su teila opravdanom cilju prilagoavanja obrazovnog sistema potrebama, sklonostima i invaliditetima dece u pitanju.

Presuda Vea je kritikovana zbog neispitivanja pitanja posredne (indirektne) diskriminacije, koje je izriito postavljeno intervencijom tree strane. Veliko vee je, sa druge strane, svoju presudu u potpunosti zasnovalo na ovom naelu. inei to, direktno se pozvalo na direktive Evropske unije u pogledu naela posredne diskriminacije, kako je ono u njima najtemeljnije razradjeno.

22

Posredna diskriminacija nastupa kada opte pravilo ili uslov, primenjeni jednako na sve, stavljaju lica iz izvesne grupe u loiji poloaj, imajui nesrazmerno nepovoljno dejstvo na tu grupu. Korienjem statistika iz razliitih izvora, Veliko vee je zakljuilo da je utvreno da je eki zakon, na snazi u relevantno vreme, imao nesrazmerno nepovoljno dejstvo na romsku zajednicu.

Stoga je zakljuilo da su podnosioci predstavke nuno trpeli istovetno diskriminatorno postupanje, i da njihovi pojedinani sluajevi ne moraju biti ispitani. Bie zanimljivo videti kako e Komitet Ministara Saveta Evrope, telo koje nadzire sprovoenje presuda, posmatrati pitanje optih i posebnih mera koje moraju biti preduzete radi potovanja lana 46. Konvencije u kontekstu ove presude.

PRESUDA U SLUAJU JASAR PROTIV "BIVE JUGOSLOVENSKE REPUBLIKE MAKEDONIJE"

15. februar 2007.

1. injenino stanje

Podnosilac predstavke, Pejrusan Jasar, makedonski je dravljanin romskog etnikog porekla roen 1965. i ivi u tipu ("Biva jugoslovenska republika Makedonija").

On je 16. aprila 1998. godine bio u lokalnoj kafani. Izbila je tua tokom koje je i pucano iz pitolja. Nekoliko policajaca je dolo da uspostavi mir, nakon ega je podnosilac predstavke povreen.

Vlada i podnosilac predstavke su izneli razliite tvrdnje u pogledu toga kako je podnosilac zadobio povrede.

Podnosilac predstavke je tvrdio da su ga policajci zgrabili za kosu i naterali ga da ue u policijski kombi. On je odveden u policijski pritvor, gde tvrdi da ga je policajac utirao u glavu, udarao i tukao pendrekom. U lekarskom izvetaju sastavljenom sledeeg dana utvreno je da je podnosilac predstavke u policijskoj stanici pretrpeo "lake telesne povrede" u obliku brojnih povreda glave, ruke

i lea.

Prema tuenoj vladi, podnosilac predstavke je uestvovao u tui u kafani i zatim je odveden u policijsku stanicu, nakon to je ometao policajce u vrenju slubene dunosti. Protiv njega u policijskoj stanici nije koriena sila i nije podignuta optunica protiv njega.

U maju 1998. godine podnosilac predstavke je javnom tuiocu podneo krivinu prijavu protiv nepoznatog policajca. Nakon dva upita, javni tuilac je u novembru 1999. godine izjavio da je zvanino podneo zahtev Ministarstvu unutranjih poslova da preduzme dodatnu istragu. Nema naznaka da su preduzeti dalji istrani koraci.

Podnosilac predstavke je takoe pokrenuo parnicu protiv drave, tvrdei da je bio rtva policijske brutalnosti. U martu 1999. godine njegova alba je odbijena. Domai sudovi su, na osnovu ispitivanja svedoka i medicinskog vetaka, zakljuili da je podnosilac predstavke mogao da zadobije povrede u kafani, bilo u tui, bilo tokom opiranja hapenju, i da policajci koji su ga uhapsili nisu koristili prekomernu silu.

23

2. Odluka Suda

Podnosilac predstavke se alio da je podvrgnut zlostavljanju od strane policije i da nije sprovedena delotvorna istraga. On se pozvao na lanove 3. i 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

lan 3.

U pogledu tvrdnji o zlostavljanju

Evropski sud je primetio da nije dobio nikakve dodatne dokaze koji bi mogli dovesti u pitanje

zakljuke domaih sudova i potvrditi izjave podnosioca predstavke. Osam godina nakon dogaaja u pitanju - najvie zbog neaktivnosti domaih vlasti i nevoljnosti da sprovedu delotvornu istragu u pogledu tvrdnji podnosioca predstavke - Sud nije bio u stanju da utvrdi koja verzija dogaaja je uverljivija.

Poto mu izneti dokazni materijal nije omoguio da van svake razumne sumnje utvrdi da je podnosilac predstavke bio podvrgnut fizikom i psihikom zlostavljanju tokom boravka u policijskom pritvoru, Evropski sud je smatrao da ne postoji dovoljno dokaza da zakljui da je dolo do povrede lana 3. Konvencije na osnovu tvrdnji o zlostavljanju.

U pogledu nedelotvorne istrage

Evropski sud je primetio da je pravni zastupnik podnosioca predstavke uloio krivinu prijavu zbog tvrdnji o policijskoj brutalnosti zajedno sa lekarskim uverenjem, tako da je na to pitanje skrenuta

panja relevantnih domaih vlasti. Evropski sud se uverio da je prijava dovela bar do razumne sumnje da su povrede podnosioca mogle biti uzrokovane postupanjem kome je podvrgnut tokom

policijskog pritvora. Javni tuilac je, prema tome, bio duan da istrai da li je izvreno krivino delo. Meutim, jedina istrana mera koju je tuilac preduzeo je zahtev za dodatne podatke Ministarstvu unutranjih poslova, podnet vie od godinu i po dana nakon podnoenja krivine prijave.

Uz to, nedelovanje javnog tuioca je spreilo podnosioca predstavke da preuzme istragu po privatnoj tubi i liilo ga pristupa narednom postupku pred sudom odgovarajue nadlenosti. Podnosilac predstavke i dalje nije u mogunosti da preuzme istragu, poto javni tuilac jo nije doneo odluku da odbaci krivinu prijavu.

U tim okolnostima, imajui u vidu nedostatak bilo kakve istrage tvrdnji podnosioca predstavke da je bio podvgnut zlostavljanju tokom policijskog pritvora, Sud je zakljuio da je dolo do povrede lana 3. Evropske konvencije.

lan 41.

Evropski sud je podnosiocu predstavke dodelio 3 000 na ime nematerijalne tete i ukupno 9 148 na ime trokova postupka.

3. Komentar

Ovo je jo jedan sluaj, ovog puta iz BJRM, koji ilustruje neprihvatljivo loe postupanje kome su lica romskog etnikog porekla esto podvrgnuta u rukama onih iji je posao da brane zakon. Zabrana sadrana u lanu 3. Konvencije je apsolutna i Sud je zakljuio da postoje dva elementa ovog lana: prvo, negativni, koji zabranjuje podvrgavanje zlostavljanju i drugi, pozitivni (jednako apsolutan), koji zahteva sprovoenje delotvorne istrage kada lice iznese uverljivu tvrdnju da je u

24

rukama drave pretrpelo postupanje protivno lanu 3. Konvencije. Delotvornost istrage je kljuni element.

Pristup Evropskog suda tvrdnjama o povredi lana 3. Konvencije je retko da utvrdi povredu lana 3. zbog zlostavljanja u pitanju. On je odluio da u pogledu takvih tvrdnji primeni standard dokaza "van svake razumne sumnje", pre nego uobiajenu "verovatnou" i esto, kao u ovom sluaju, zakljuuje da nema dovoljno dokaza da utvrdi da je do zlostavljanja dolo kako se tvrdi. Medjutim, kada drava nije sprovela hitnu, detaljnu i brzu istragu u pogledu takvog loeg postupanja, kao u ovom sluaju, bie utvrena povreda lana 3. Konvencije. Naelo se a fortiori primenjuje na smrt u pritvoru.

PRESUDA U SLUAJU K. H. I OSTALI PROTIV SLOVAKE

28. april 2009.

1. Osnovne injenice

Ovu predstavku je podnelo osam ena, slovakih dravljanki, romske etnike pripadnosti. Sve one su tokom trudnoe i poroaja leene u dvema bolnicama u istonoj Slovakoj, a posle toga nijedna od njih nije vie mogla da zane, uprkos mnogobrojnim pokuajima. Podnositeljke predstavke izrazile su sumnju da razlog njihove neplodnosti moe biti u postupku sterilizacije koji je nad njima primenjen tokom poroaja carskim rezom; navele su da je sterilizaciju sprovelo zdravstveno osoblje u bolnicama u kojima su leene.

Da bi pribavile medicinsku analizu razloga svoje neplodnosti i utvrdile mogune oblike leenja, podnositeljke predstavke su ovlastile svoje advokate da pregledaju i fotokopiraju njihove

zdravstvene kartone, kao potencijalne dokaze u buduem parninom postupku za naknadu tete, kao i da bi se osiguralo da ti dokumenti i dokazi ne budu uniteni ili izgubljeni. Njihovi advokati su dva puta pokuali, u avgustu i septembru 2002. godine, da pribave fotokopije zdravstvenih kartona, ali im uprave bolnica to nisu dozvolile.

Podnositeljke predstavke su tuile bolnice o kojima je re, traei od sudova da naloe tim bolnicama da izdaju zdravstvene kartone ovlaenim pravnim zastupnicima podnositeljki predstavki i da im omogue da nabave fotokopije dokumenata koji su se uvali u kartoteci.

U junu 2003. godine sudovi su naredili bolnicama da dopuste podnositeljkama predstavke i

njihovim ovlaenim pravnim zastupnicima da konsultuju zdravstvene kartone i naprave rukom pisane ispise, ali su odbacili njihove zahteve za fotokopiranje dokumenata, uz obrazloenje da se tako spreava zloupotreba. Sudovi su takoe zakljuili da podnositeljkama predstavke nije onemogueno da u budunosti iznesu bilo kakav zahtev za naknadu tete, u skladu sa zahtevima Konvencije. To pre svega znai da su shodno odgovarajuem zakonu zdravstvene ustanove dune da predoene traene informacije, izmeu ostalog, sudovima, na primer u kontekstu parninog postupka u vezi sa zahtevom pacijenta za naknadu tete.

Posle toga, u skladu sa novousvojenim Zakonom o zdravstvenoj zatiti iz 2004. godine sedam podnositeljki predstavke steklo je mogunost pristupa svojim zdravstvenim kartonima i fotokopiranja tih kartona. to se tie osme podnositeljke predstavke, bolnica joj je dostavila samo saeti izvetaj o hirurkom zahvatu iz koga se videlo da je nad njom izvrena operacija i da je tokom te operacije sterilisana.

25

2. Odluka Evropskog suda

Pozivajui se na lan 8 (pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota), lan 6 stav 1 (pravo na pravino suenje) i lan 13 (pravo na delotvorni pravni lek) podnositeljke predstavke su u tubi navele da im je bilo omogueno da naprave fotokopije svojih zdravstvenih kartona, a te fotokopije su im bile potrebne kako bi mogle da ustanove razloge svoje neplodnosti; takoe su navele da im je na taj nain onemoguen pristup sudu jer nisu mogle kvalifikovano da procene svoju poziciju u potonjoj graanskoj parnici, nisu mogle da utvrde koji su izgledi za uspeh takvog parninog postupka niti da sudu predoe te fotokopije zdravstvenih kartona kao dokazni materijal.

lan 8

Evropski sud je konstatovao da su podnositeljke predstavke u predstavci navele da nisu mogle da

ostvare svoje pravo na delotvorni pristup informacijama u vezi sa sopstvenim zdravstvenim stanjem

i reproduktivnim sposobnostima u datom vremenskom trenutku. To pitanje je tesno povezano sa

njihovim privatnim i porodinim ivotom, te je samim tim zatieno lanom 8 Konvencije. Sud je zakljuio da lica koja, poput ovih podnositeljki predstavke, ele da dobiju fotokopije dokumenata u kojima se nalaze podaci o njihovim linostima ne bi smele da budu u obavezi da iznose konkretno opravdanje i obrazloenje zato su im te fotokopije potrebne. Pre bi trebalo da vlasti koje te podatke poseduju dokau da postoje ubedljivi razlozi za nedostavljanje, odnosno nepruanje na uvid tih podataka.

S obzirom na to da su podnositeljke predstavke dobile sudski nalog kojim im je omogueno da u celosti konsultuju svoje zdravstvene kartone, vlasti nisu iznele primereno obrazloenje same injenice da im je onemogueno da naprave fotokopije tih kartona. Da bi se izbegao rizik od zloupotrebe medicinskih podataka bilo je dovoljno ustanoviti zakonske mere bezbednosti kako bi se

strogo ograniile okolnosti u kojima takvi podaci mogu biti obelodanjeni, isto onako kao to treba ograniiti krug lica koja imaju pravo pristupa zdravstvenim kartonima. Evropski sud je primetio da je novi Zakon o zdravstvenoj zatiti usvojen 2004. godine primeren tom zahtevu, ali je on stupio na snagu suvie kasno, te nije mogao uticati na poloaj podnositeljki predstavke u ovom sluaju. S tih razloga, Sud je zakljuio da je ovde dolo do krenja lana 8.

lan 6 stav 1

Sud je prihvatio argument podnositeljki predstavke da su one ivele u neizvesnosti kada je re o njihovom zdravstvenom stanju i reproduktivnoj moi, posle leenja u navedenim bolnicama. Sud se takoe sloio sa podnositeljkama predstavke u tom smislu da je pribavljanje fotokopija (medicinske dokumentacije) bilo od sutinskog znaaja za njihovu procenu izgleda da pred sudom trae naknadu zbog bilo kakvih manjkavosti u njihovom leenju. Budui da je domai zakon koji je u to vreme vaio prekomerno ograniio mogunost podnositeljki predstavke ili njihovih advokata da delotvorno prezentiraju svoj sluaj pred sudom a da drava nije predoila dovoljne razloge kojima bi opravdala to ogranienje, Evropski sud je zakljuio da je u ovom sluaju bio prekren lan 6 stav 1.

lan 13

Sud nije ustanovio da je bio prekren ovaj lan, primeujui da on ne jemi pravni lek za osporavanje zakona pred nacionalnim vlastima. Sud je takoe smatrao da nema potrebe da odvojeno razmatra pritubu podnositeljki predstavke sa stanovita lana 13 u kombinaciji sa lanom 6 stav 1, budui da je ocenio da su zahtevi lana 13 u manjoj meri strogi, te su samim tim obuhvaeni zahtevima sadranim u lanu 6 stav 1.

26

lan 41

Sud je svakoj podnositeljki predstavke dosudio iznos od 3.500 evra na ime nematerijalne tete, a svima njima zajedno i iznos od 8.000 evra za sudske i ostale trokove.

3. Komentar

Sluaj K. H. i ostali protiv Slovake otvara pitanja koja se prevashodno tiu viktimizacije romske zajednice, ali i neka vana pitanja koja imaju optu primenu a odnose se na pravo pristupa informacijama radi dobijanja pravinog suenja i delotvorne istrage, prvenstveno u sluajevima koji se odnose na zdravstveno stanje. U ovom sluaju bilo je posebno vano to da je svaka podnositeljka predstavke ve dobila sudski nalog na osnovu koga su njeni advokati mogli da pristupe zdravstvenim kartonima u cilju istrage, a u ovoj fazi pristup kartonima bio im je onemoguen samo na osnovu albe Ministarstva zdravlja.

Ovaj sluaj se bavi nekim vanim pitanjima u vezi sa pravom na delotvorni pristup informacijama koje se odnose na zdravlje i reproduktivni status. Sud je zakljuio da je to povezano sa njihovim privatnim i porodinim ivotom na osnovu lana 8, to je u skladu sa sluajem Ro protiv Ujedinjenog Kraljevstva (presuda Velikog vea od 19. oktobra 2005, Bilten 71). Pravo pristupa informacijama koje se odnose na zdravstveno stanje priznato je kao pozitivna obaveza na osnovu

lana 8 u sluaju Gvera protiv Italije (19. februar 1998) u sluaju Ro i, kao to je Sud u ovom sluaju ponovio, razmere pozitivne obaveze su tolike da se podnosiocima predstavke mora obezbediti delotvorni i dostupni postupak koji e im omoguiti da imaju pristup svim relevantnim informacijama. Evropski sud je smatrao da se to proiruje i na dostupnost informacija o pojedinanim (zdravstvenim) kartonima. Sem toga, vano je to to je Sud ustanovio da nije pojedinac taj koji treba da obrazlae i opravdava svoj zahtev za dostavljanje podataka, ve je visoka strana potpisnica duna da opravda svako odbijanje predoavanja podataka.

Iako injenice u ovom sluaju otvaraju neka sutinska pitanja za koja se moe smatrati da spadaju u opseg lana 3 i lana 8, sagledanog u vezi sa lanom 14, sama primena se odnosi na pravo pristupa informacijama u vezi sa zdravljem po osnovu lana 8, kao i na posledice nedostavljanja informacija na osnovu graanskih tubi koje se oslanjaju na te informacije, to je opet dovelo do zakljuka o krenju lana 6 stav 1. S tih razloga, ova presuda e biti vana i za druge sluajeve koji se tiu istrage radnji za koje se navodi da su uticale na zdravstveno stanje, a vana je i zbog toga to je njome ustanovljeno da nije pojedinac taj koji je duan da opravdava svoj zahtev za uvid u kartone ili podatke, ve je drava duna da opravda to to odbija da te podatke dostavi ili uini dostupnima.

27

PRESUDA U SLUAJU MOLDOVAN I DRUGI PROTIV RUMUNIJE (BR.2.)

12. jul 2005.

1. injenino stanje

Sluaj se prvobitno odnosio na 25 podnosilaca predstavke, od kojih je 18 pristalo na prijateljsko poravnanje (presuda u sluaju Moldovan i drugi protiv Rumunije (br. 1.) 1).

Ostalih sedam podnosilaca su svi rumunski dravljani romskog porekla, roeni izmeu 1940. i 1964. godine. U relevatno vreme podnosioci predstavke su iveli u selu Hadareni u Rumuniji, gde su bili poljoprivredni radnici.

U septembru 1993. godine izbila je svaa izmeu tri Roma i jednog seljaka neromskog porekla u Hadareni, koja je dovela do toga da jedan od Roma ubode sina ovog seljaka u grudi. Trojica Roma

su pobegla u oblinju kuu, ispred koje se okupila velika besna gomila, ukljuujui policijskog komandanta i nekoliko policajaca. Kua je zapaljena. Dvojica Roma su uspela da pobegnu iz kue, ali ih je gomila stigla i prebila na smrt. Trei je spreen da napusti kuu i izgoreo je u njoj. Podnosioci predstavke su tvrdili da su policajci ohrabrivali gomilu da uniti vie romskih kua u selu. Do sledeeg dana je bilo potpuno uniteno 13 romskih kua, ukljuujui domove svih sedam podnosilaca predstavke. Lina imovina podnosilaca je takoe unitena.

Romski stanovnici sela Hadareni su podneli krivinu prijavu protiv lica za koja su tvrdili da su odgovorna, ukljuujui i est policajaca. U septembru 1995. godine su postupci protiv policajaca obustavljeni.

Krivini postupak, i postupak za naknadu tete, protiv 12 seljaka poeo je pred Okrunim sudom 11. novembra 1997. godine. Razliiti svedoci su izjavili da su policajci potakli dogaaje i dovolili da tri Roma budu liena ivota, a kue unitene. Sud je utvrdio da su seljaci, sa podrkom vlasti, imali nameru da selo "oiste od Cigana".

U presudi od 17. jula 1998. godine Okruni sud je primetio, izmeu ostalog, da se "zajednica Roma izdvojila, pokazala agresivno ponaanje i namerno odricala i povreivala drutveno priznate pravne norme. Veina Roma nemaju zaposlenje i zarauju za ivot povremeno radei, kradui i uputajui se u sve vrste nezakonitih aktivnosti".

Pet seljaka je osueno za izuzetno teko ubistvo, a 12 je, ukljuujui i prethodnih pet, osueno zbog drugih krivinih dela. Sud ih je osudio na jednu do sedam godina zatvora. Apelacioni sud je osudio estog seljaka za izuzetno teko ubistvo i poveao kaznu jednom osuenom; drugima je kazna umanjena. U novembru 1999. godine Vrhovni sud je potvrdio osude za unitenje imovine ali je za tri osuena lica utvrdio delo tekog ubistva, a ne izuzetno tekog ubistva. Dvojica su 2000. godine dobili predsedniko pomilovanje.

Rumunska vlada je kasnije dodelila sredstva za obnovu oteenih ili unitenih kua. Osam je obnovljeno, ali su podnosioci predstavke podneli fotografije koje pokazuju da se u njima ne moe iveti, jer imaju velike rupe izmeu prozora i zidova i nezavrene krovove. Tri kue nisu obnovljene.

1 Vlada i 18 prvobitnih podnosilaca predstavke su 19. aprila 2004. i 18. maja 2004. godine podneli zvanine izjave o

prihvatanju prijateljskog poravnanja u sluaju. Sud je 5. jula 2005. doneo prvu presudu izbrisavi sluaj sa spiska predmeta u odnosu na 18 podnosilaca koji su sklopili poravnjanje.

28

Podnosioci predstavke su tvrdili da su, nakon dogaaja iz septembra 1993. godine, bili prinueni da ive u piliarnicima, svinjcima, podrumima bez prozora ili u izuzetno hladnim ili prenatrpanim uslovima, to je trajalo vie godina, a u nekim sluajevima jo traje. Kao posledica toga, mnogi podnosioci i njihove porodice su se razboleli. Dobijena oboljenja ukljuuju: hepatitis, bolesti srca (koja je dovela do smrtonosnog sranog udara), eernu bolest i meningitis.

Okruni sud u Muresu doneo je 12. maja 2003. godine presudu u parnici za naknadu tete. Dodelio je podnosiocima predstavke nadoknadu na ime materijalne tete u vezi sa unitenim kuama u iznosima od oko 3745 do 17 . Udovici jednog od ubijenih Roma je dodeljena samo polovina uobiajene sume za pomo za dete, na osnovu toga da je preminuli izazvao poinjena krivina dela.

Konano, sud je odbio sve zahteve podnosilaca predstavke za nadoknadu na ime nematerijalne tete kao nedokazane.

Tek 24. februara 2004. godine podnosioci predstavke su dobili nadoknadu na ime nematerijalne

tete, odreenu u iznosima od 2880 do 575 .

2. Odluka Suda

Podnosioci predstavke su se alili da - nakon unitenja njihovih kua - nisu mogli da ive u svojim domovima, ve su boravili u veoma loim uslovima. Takoe su se alili da vlasti nisu sprovele odgovarajuu krivinu istragu, to ih je spreilo da pokrenu parnicu radi nadoknade tete protiv drave u pogledu neodgovarajueg postupanja policajaca u pitanju. Vie podnosilaca se alilo i na duinu krivinog postupka. Oni su se pozvali na lanove 3., 6., 8. i 14. Evropske konvencije.

lan 8.

Sud je napomenuo da ne moe da ispituje albe podnosilaca predstavke na unitenje njihovih kua i imovine ili isterivanje iz sela, poto su se ti dogaaji odigrali u septembru 1993., pre nego to je Rumunija 1994. godine ratifikovala Evropsku konvenciju.

Meutim, iz dokaza podnosilaca predstavke i presuda domaih sudova je jasno da su policajci uestvovali u spaljivanju romskih kua i pokuali da prikriju dogaaj. Poto su isterani iz svog sela i domova, podnosioci su zatim prinueni da ive, a neki od njih su jo uvek u toj situaciji, u prenatrpanim i neodgovarajuim uslovima. Imajui u vidu direktne posledice delovanja dravnih slubenika na prava podnosilaca predstavke, Sud je smatrao da je vlada bila odgovorna u vezi sa posledinim uslovima ivota podnosilaca predstavke.

Nema sumnje da pitanje uslova ivota podnosilaca spada u okvir prava na potovanje privatnog i porodinog ivota, kao i doma. lan 8. Konvencije je stoga jasno primenljiv na ove albe.

Sud je primetio da, uprkos ueu policajaca u paljenju kua podnosilaca predstavke, kancelarija javnog tuioca nije pokrenula krivini postupak protiv njih, spreavajui domae sudove da utvde njihovu odgovornost i odrede kaznu. Uz to, domai sudovi su vie godina odbijali da dodele nadoknadu materijalne tete na ime unitenja imovine i nametaja podnosilaca predstavke; a zahtevi podnosilaca za nadoknadu nematerijalne tete su takoe bili odbijeni u prvostepenom sudu. Evropski sud je dodao da tri kue nisu obnovljene, a da su kue koje su vlasti obnovile bile neuslovne za ivot; veina podnosilaca se nije vratila u svoje selo, i ivela je ratrkana irom Rumunije i Evrope. Evropski sud je zakljuio da su opti stav rumunskih vlasti, i viestruki propusti vlasti da prekinu povredu prava podnosilaca predstavke, predstavljali ozbiljnu i dugotrajnu povredu

lana 8. Konvencije.

29

lan 3.

Evropski sud je zakljuio da su uslovi ivota podnosilaca predstavke, i rasna diskriminacija kojoj su javno podvrgnuti nainom na koji su razliite vlasti reavale njihove albe, predstavljali povredu ljudskog dostojanstva koja je, u posebnim okolnostima sluaja, predstavljala "poniavajue postupanje" u okviru znaenja lana 3. Konvencije. Sud je stoga utvrdio povredu lana 3. Konvencije.

lan 6. stav 1.

Pristup sudu

Sud je utvrdio da nije pokazano da je, u konkretnim okolnostima sluaja, postojala mogunost pokretanja delotvornog graanskog postupka za nadoknadu tete protiv policajaca. Evropski sud stoga nije bio u mogunosti da utvrdi da li bi domai sudovi bili u mogunosti da donesu presudu u pogledu albi podnosilaca predstavke da su, na primer, pokrenuli postupak protiv pojedinanih pripadnika policije.

Meutim, podnosioci predstavke su pokrenuli parnicu protiv lica koje je krivini sud proglasio krivim, zahtevajui nadoknadu za unitenje svojih kua. Taj zahtev je bio uspean i delotvoran, podnosiocima predstavke je dodeljena nadoknada. U tim okolnostima, Sud je smatrao da podnosioci

predstavke ne mogu tvrditi da imaju dodatno pravo na odvojeni graanski postupak protiv policajaca, za koje se tvrdi da su uestvovali u dogaaju.

U svetlu tih zakljuaka, Sud je utvrdio da nije dolo do povrede lana 6. stav 1. Konvencije u pogledu delotvornog pristupa sudu podnosilaca predstavke.

Pravo na pravino suenje u razumnom vremenskom roku

Razmatrani vremenski period poeo je u septembru 1993. godine, kada su podnosioci predstavke podneli prijave i zahtev da uestvuju u postupku, i okonao se 25. februara 2005. godine. Trajao je vie od 11 godina, od kojih oko devet meseci pre stupanja na snagu Konvencije u pogledu Rumunije. Evropski sud je zakljuio da duina postupka koji su pokrenuli podnosioci nije zadovoljila zahtev razumnog vremenskog roka, i stoga utvrdio da je dolo do povrede lana 6. stav 1. Konvencije.

lan 14.

Sud je prvo primetio da su napadi bili usmereni protiv podnosilaca predstavke zbog njihovog

romskog porekla. On je primetio da je romsko poreklo podnosilaca izgledalo odluujue za duinu i ishod domaeg postupka. Izmeu ostalog je naroito istakao viestruke diskriminatorske primedbe vlasti tokom celog postupka, i otvoreno odbijanje sve do 2004. godine da dodele nadoknadu

nematerijalne tete zbog unitenja porodinih kua.

Sud je primetio da rumunska vlada nije iznela opravdanje za razliku u postupanju prema

podnosiocima predstavke. Shodno tome je zakljuio da je dolo do povrede lana 14. u vezi sa lanovima 6. i 8. Konvencije

lan 41.

Sud je podnosiocima predstavke dodelio pojedinane nadoknade na ime materijalne i nematerijalne tete u rasponu od 11 000 do 60 000 .

30

3. Komentar

Onima upoznatim sa odlukom Komiteta UN protiv muenja u sluaju Roma napadnutih 1995. godine u Danilovgradu u Crnoj Gori, ova presuda e probuditi mnoga seanja. U ovom sluaju utvrivanje povreda je bilo sasvim predvidljivo. Nepreduzimanje hitnih mera radi obnove imovine podnosilaca predstavke podsea na sluaj Dogan protiv Turske, 29. jun 2004., kada je Sud utvrdio da je propust drave da predu

odabrani slucajevi evropskog suda za ljudska prava

Documents

drugi protiv bugarske

drugi protiv rumunije

i ostali protiv slovake

european union

onka protiv belgije

priredio aire centre

aire centre advice

advanced legal studies