od tradicionalne do savremene filozofije .6 svetozar sinđelić od tradicionalne do savremene...

Download OD TRADICIONALNE DO SAVREMENE FILOZOFIJE .6 Svetozar Sinđelić Od tradicionalne do savremene filozofije

Post on 09-Jul-2018

225 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 6 Svetozar Sineli

    Svetozar Sineli

    OD TRADICIONALNE DO SAVREMENE FILOZOFIJE NAUKE

    APSTRAKT: Cilj ovog lanka je da prikae karakter i razloge drastine promene u shva- tanju prirode nauke koja se odigrala u dvadesetom veku. Da bi se to uinilo opisuju se osnovni stavovi tradicionalne filozofije nauke. Pokazuje se kako je metodoloka analiza velikih naunih revolucija iz 1905. godine dovela do pada tradicionalnih gledita. Zatim se pokazuje da je rezultat ove revolucije u filozofiji nauke bilo vie razliitih i suprotstavljenih gledita koja u stvari predstavljaju savremenu filozofiju nauke. Da bi se na neki nain, ipak, dala jedinstvena slika savremene filozofije nauke pruaju se glavne pretpostavke oko kojih je ona centrirana (to jest, koje uglavnom dele sve ove pozicije). Jednostavno reeno, pri- kazuje se kakva je bila tradicionalna filozofija nauke, zato i kako je dolo do njenog pada, te kako izgledaju savremeni filozofski pogledi na nauku.

    KLJUNE REI: tradicionalna filozofija nauke, savremena filozofija nauke, nauna re- volucija, revolucija u filozofiji nauke.

    1. Tradicionalna filozofija nauke

    1.1. Radikalni empirizam kao tradicionalna filozofija nauke

    Pod tradicionalnom filozofijom nauke danas se obino podrazumeva ona fi- lozofija nauke ije je ishodite takozvani radikalni empirizam i iji je potpuno raz- vijeni oblik filozofija nauke logikog pozitivizma, odnosno logikog empirizma.1

    Radikalni empirizam je shvatanje da se univerzalni iskazi nauke (to jest, na- une teorije) direktno izvode iz iskustva i samo iz iskustva, te da nauka zato pred- stavlja istinit opis iskustva (a i stvarnosti)2.

    1 Treba imati u vidu da se termini logiki pozitivizam i logiki empirizam ponekad identifikuju. Meutim, esto se uzima da logiki pozitivizam postaje logiki empirizam posle Karnapovog povlaenja u kome kriterijum verifikacije zamenjuje znatno blaim kriterijumom konfirmaci- je. On to ini u: Rudolf Carnap, Testability and Meaning, Philosophy of Science, (1936) i (1937). lanak je dvodelni.

    2 Logiki pozitivisti, zbog svoje izrazite antimetafizike orijentacije, ne ele da ulaze u raz- matranje odnosa iskustva i stvarnosti. Meutim, njihov feneomenalizam nikako ne znai da su

    THEORIA 2 UDK 167/168"19" ; 001.5:1"19"BIBLID 03512274 : (2009) : 52 : p. 5-35 Originalni nauni rad

    Original Scientific Paper

  • 6 Svetozar Sineli

    Od tradicionalne do savremene filozofije nauke 7

    Bitni elementi ovog shvatanju su, takoe, verovanja (1) u autonomnost iskustva u smislu njegove potpune nezavisnosti od saznajnog aparata subjekta saznanja, kao i (2) ubeenost da je subjekt saznanja sposoban da sazna istinu o svetu koji je dat iskustvom.

    Istorijski gledano i grubo skicirano, radikalni empirizam razvijao se linijom Bekon britanski empirizam (Lok, Barkli i Hjum) logiki atomizam (Rasl i rani Vitgentajn), da bi svoj konani oblik dobio, kao to sam rekao, u logikom pozitivizmu.

    Naravno, sada se postavlja pitanje ta za radikalne empiriste znai direktno izvoditi teoriju iz iskustva, kakav je status iskustva i kako izgleda nauno znanje. Ukratko reeno, za teoretiare koji pripadaju ovoj orijentaciji razum (sa svojim ulima) je neto to uglavnom pasivno belei iskustvo. Sa druge strane, iskustvo je autonomno u smislu da nije interpretirano bilo kakvim teorijama, da je prosto objektivno dato. U ureenju naeg iskustva ne uestvuju (bar ne u nekoj bitnoj meri) nikakvi apriorni elementi, bili oni uroeni ili konvencionalni. Ovde treba obratiti panju na potpunu apsolutizaciju injenica. U svetlu radikalnog empirizma injenice su osnovni konstituenti iskustva i kao takve objektivne i, jasno, ne-promenljive. Iskustvo je tako neka vrsta kolekcije ve gotovih injenica.

    Prema tome, do teorije se dolazi u prvom redu na osnovu opservacija3 i eksperimenata, ali ne i jedino pomou njih. Ono to je takoe od sutinske vanosti u ovom procesu, za radikalne empiriste, jeste induktivna generalizacija. Tek na osnovu indukcije dolazi se do univerzalnih stavova.

    poricali da iskustvo moda odraava stvarnost, a jo manje egzistenciju same stvarnosti. Oni samo tvrde da nema smisla ulaziti u metafizika pitanja. O ovom videti, Moritz Schlick, Positivism and Realism u A. J. Ayer, Logical Positivism, New York: The Free Press, 1959. to se tie veine radikalnih empirista, moe se rei da su bili realistiki nastrojeni i smatrali da iskustvo na neki nain odraava stvarnost (naravno sa izuzetkom Barklija i Maha koji su bili izraziti fenomenalnisti). Ovde bih pomenuo da je Bertrand Rasl, jedan od predhodnika logikog pozitivizma, koji nije bio u toj meri antimetafiziki nastrojen kao sami logiki pozitivisti, me- tafiziki fundirao istovetnost iskustva i stvarnosti. U svojoj filozofji neutralnog monizma, Rasl je poricao dualizam u pogledu subjekta i objekta saznanja. Spolja ovog subjekta gledano, pro- ste pojedinane stvari jesu ono to su iznutra gledano senzacije. A odnosi izmeu ovih stvari, koji spolja gledano predstavljaju injenice, iznutra su ispravna verovanja. Iskustvo i realnost samo su dve strane jedne iste stvari. Ovakvu metafiziku Rasl je smatrao naunom i produk-tivnom, za razliku od patogene spekulativne i dogmatske metafizike. Videti, Bertrand Russell, Logic and Knowledge: Essays, 1901 1950, (ed. by R, C. Marsh), London: Allen and Unwin, 1956. Posebno eseji The philosophy of Logical Atomism (1918) i Logical Atomi- sm (1924).

    3 Opservacija je kontrolisano posmatranje. Ne akt jednog, povrnog posmatranja, ve dugotrajan niz ciljnih ponavljanih posmatranja pod posebno kontrolisanim uslovima koja se zavravaju potpunim slaganjem u pogledu onoga to se vidi.

  • 6 Svetozar Sineli

    Od tradicionalne do savremene filozofije nauke 7

    8 Svetozar Sineli

    Odnos izmeu teorije i iskustva je jednosmeran i jednoznaan. Iskustvo odre- uje teoriju, i to je odreuje jednoznano. Odreeni segment iskustva vodi samo jednoj ispravnoj teoriji. To znai, teoriji koja je istinita i dokazana i opisuje segment iskustva na koji se odnosi.

    Prema tome, ovo shvatanje je u potpunosti u skladu sa takozvanom standard-nom definicijom znanja, po kojoj je znanje istinito i opravdano4 verovanje i koja se, kao to emo videti, pokazala sasvim neadekvatnom.

    1.2. Opta skica filozofije nauke logikog pozitivizma

    U filozofiji nauke logikog pozitivizma dolo je do potpune artikulacije os- novnih poenti radikalnog empirizma i upravo u tom smislu za njega se moe rei da predstavlja krunu i kulminaciju radikalnoempiristike pozicije.

    Filozofija nauke logikog pozitivizma (zajedno sa celokupnom tradicionalnom empiristikom filozofijom nauke) zasniva se na dve doktrine. To su opservacio- nizam i induktivizam.

    (a) Opservacionizam to je uverenje da je uvek mogue formulisati odreen broj isto opservacionih iskaza koji e konstituisati empirijsku osnovu relevantne teorije. Ovi iskazi predstavljaju neku vrstu opisa istih (autonomnih) injenica. Oni su po samoj svojoj prirodi istiniti i neoborivi. Dakle, sadraj ovog uverenja je u sledeem: autonomno iskustvo se sastoji od meusobno izolovanih injenica, su- bjekt saznanja ima, putem posmatranja, potpun pristup ovim injenicama, a ove opservacije se automatski mogu pretoiti u istinite iskaze (pod uslovom da je po- smatranje korektno izvedeno).

    (b) Induktivizam5 re je o uverenju da je, pod odreenim uslovima6, uvek mogue iz skupa relevantnih singularnih (opservacionih) iskaza izvoditi univer- zalne teorijske iskaze putem induktivne generalizacije. tavie, da ova induktivna procedura ima logiku snagu. U tom smislu, naune teorije ne samo da su direktno izvedene iz iskustva ve su ujedno i dokazane. Indukcija vri potpunu transmisiju istinitosti od singularnih na univerzalne iskaze. Dakle, smatra se da se nauna teo- rija uvek izvodi (induktivno) logikim putem iz neosporne empirijske osnove na- uke.

    4 Ovde se misli na opravdavanje u smislu dokaza.5 Ovde se radi o induktivizmu u uem smislu. Induktivizam u irem smislu esto podrazumeva ra-

    dikalni empirizam u celini.6 Pod ovim uslovima uglavnom se podrazumeva dovoljno veliki i reprezentativan skup singu-

    larnih iskaza, bez kontraevidencije.

  • Od tradicionalne do savremene filozofije nauke 7

    8 Svetozar Sineli

    Od tradicionalne do savremene filozofije nauke 9

    Na osnovu ove dve doktrine dolaenje do naune teorije (bar u najoptijoj ski- ci) izgleda prilino jednostavno. Uz dosta panje naunici uoavaju pravilnosti u iskustvu (stvarnosti) i zatim uoptavaju iskaze koji opisuju te pravilnosti. Od ta- kvog materijala se onda gradi sistem koji funkcionie u smislu objanjena i pred- vianja ali koji ujedno i opisuje iskustvo (svet). [U vezi ovog opisa sveta, moram da napomenem, da je uporedno sa logikim pozitivistima postojala jedna velika grupa realista koji su se, inae, drali pozitivistike slike nauke, izuzev kada je u pitanju pozitivistika neutralnost u pogledu realizma. Oni su, naravno, bili otvoreni realisti. U tom smislu, Jan Haking, u svom opisu tradicionalne slike nauke, ugla- vnom ponavlja pozitivistike stavove, ali, na prvo mesto, valjda cenei brojnost realista, stavlja sledei stav: Realizam. Nauka je pokuaj da se sazna stvarni svet. Istine o takvom svetu su istine bez obzira ta ljudi misle i uvek postoji jedan je- dinstven najbolji opis bilo kog izabranog aspekta takvog sveta.7]

    Opisu ovih doktrina treba dodati jo jedan stav od bitne vanosti koji i ini tradicionalnu filozofiju nauke radikalno empiristikom: drugog puta do naune teo- rije sem onog koji se sastoji u induktivnoj generalizaciji opservacionog materi-jala nema i ne moe biti.

    Osnovne posledice doktrina opservacionizma i induktivizma zaokruuju sliku naunog znanja koju prua logiki pozitivizam. Ja bih ovde, kao najbitnije, izdvojio est takvih posledica:

    (1) Istinitost, dokazanost, jednoznanost i deskriptivni karakter naunog zna- nja. Nauna teorija je uvek jednoznaan skup istini

Recommended

View more >