Analiza uticaja postojeih mera podrke preduzetnitvu u Srbiji sa aspekta rodne ravnopravnosti

Analiza uticaja javnih politika i faktora koji utiu na neaktivnost: Mogunosti za rast aktivnosti i zaposlenosti u Srbiji

Mihail ArandarenkoMarko VladisavljeviJelena arkovi RakiOd neaktivnosti do zaposlenosti

Od neaktivnosti do zaposlenostiPored izrazito visoke nezaposlenosti, trite rada Srbije odlikuje se i visokom neaktivnou, posebno u periodu nakon ekonomske krizeZa razliku od veine zemalja u regionu, smanjenje zaposlenosti, u doba krize, u Srbiji se delimino, pored nezaposlenosti prelilo i u neaktivnost

Neaktivnost u periodu krizeRast neaktivnosti u doba ekonomske krize uzrokovan je pre svega rastom broja neaktivnih osoba starijih od 55 godina Oni ine oko tri petine neaktivnihProblem neaktivnosti poslednjih godina postaje sve vie problem reaktivacije starijeg stanovnitva

Osnovni ciljevi studijeOva studija:identifikuje osnovne grupe neaktivnog stanovnitvaistrauje specifine uzroke njihove neaktivnosti i formulie najvanije preporuke za politike koje bi doprinele veoj aktivnosti stanovnitva radnog uzrastaZnaaj studijePoveanje zaposlenosti predstavlja klju za smanjenje siromatva i socijalne iskljuenostiDosadanja kretanja na tritu rada ukazuju da e Srbiji biti veoma teko da dostigne ciljeve postavljene u Nacionalnoj strategiji zapoljavanja do 2020. godine: stopa zaposlenosti od 66% za stanovnitvo uzrasta od 20 do 64 godineStarenje stanovnitva e poveati probleme povezane sa aktivacijom starijih radnika Nezaposleno ili neaktivno mlae stanovnitvo znai proputenu ansu za ostvarivanje dugorono viih stopa privrednog rastaUzroci neaktivnosti i fokus studijeVisoka neaktivnost u Srbiji posledica je teke ekonomske situacije i malog broja slobodnih radnih mestaTo deluje obeshrabrujue na sve grupe neaktivnih lica- faktori na strani tranje Neaktivnost je podjednako bitno odreena i faktorima koji utiu na ponudu rada, odnosno na odluke pojedinaca da ne nude svoje radne usluge na tritu radaOva studija naglaava faktore na strani ponude rada, mada to nije njen iskljuivi fokusMetodologija Definicija neaktivnostiObim i struktura neaktivnosti se jedino mogu izuavati preko podataka iz Ankete o radnoj snazi (ARS)

Sve osobe u ARS-u moemo podeliti naZaposleneNezaposlene osobe bez posla kojeAktivno trae posao iSpremne su da ponu da rade u naredne dve nedeljeNeaktivne osobe bez posla kojeNe trae aktivno posao ili Nisu spremne da ponu da rade u naredne dve nedeljeMetodologijaPregled korienih tehnika i analiza 8Znaajan indikator ekonomskih i socijalnih performansi trita rada (ARS)Analiza faktora sa strane ponude rada

Analiza neaktivnosti kao dopuna analizi nezaposlenostiNezaposlenost / neaktivnost: diskretne kategorije ili kontinuum?Potencijalna dodatna radna snaga (Eurostat, 2012) - meukategorijeOsobe koje trae posao, ali nisu spremne da odmah ponu sa radomOsobe koje ne trae posao, ali su spremne da ponu da rade MetodologijaZnaaj analize neaktivnostiMladi (15-29)Na obrazovanjuNisu na obrazovanjuStariji (55-74)PenzioneriDomaiceNeaktivni nezaposleniOsobe srednjeg uzrasta (30-54)Neaktivni nezaposleniDomaicePenzioneriRezultatiOsnovne grupe neaktivnih licaDve znaajno razliite grupe mladih: Mladi na obrazovanju visoka neaktivnost, ali i nezaposlenostMladi koji nisu na obrazovanju visoka aktivnost, ali i nezaposlenost

RezultatiNeaktivnost mladih (15-29)

RezultatiNeaktivnost mladih (15-29)

Dve znaajno razliite grupe mladih: Neaktivni mladi na obrazovanju ne ele da rade (90%)Neaktivni mladi koji nisu na obrazovanju ele da rade (56%)

RezultatiNeaktivnost mladih (15-29)Neaktivni mladi na obrazovanju duboka neaktivnost: Ne ele da rade i ne menjaju status na tritu radaNepostojanje fleksibilnih poslova koji bi mogli da se usklade sa studiranjem Obim neaktivnosti zbog obrazovanja nije visok (na nivou EU)

Problem:Trajanje visokokolskog obrazovanja znatno due nego to je predvieno Imobilisanje znaajnog dela potencijalne radne snage koji bi mogao da unese veu dinamiku na tritu rada

RezultatiNeaktivnost mladih (15-29)Neaktivni mladi koji nisu na obrazovanju plitka neaktivnost:ele da rade, esto menjaju status na tritu rada (u nezaposlenost ili zaposlenost)

RoditeljstvoKod ena poveava, a kod mukaraca smanjuje neaktivnost Neaktivnost ena sa decom je privremenog karaktera i uslovljena brigom o deci (i starima)

Obeshrabrenost i/ili nezainteresovanost za posaoVisoka stopa nezaposlenosti za mlade (posebno za one sa niskim obrazovnim nivoom)Oslanjanje na porodine prihodeInicijalni neuspesi i loe strategije u traenju posla RezultatiNeaktivnost starijih (55-74)Neaktivnost je znaajno via u grupi 65-74, ali obe grupe neaktivnih ne menjaju status na tritu rada (95% vs 99%)Jedina grupa sa rastuim brojem neaktivnih (kako 55-64, tako i 65-74)Status na tritu rada Promena statusa neaktivnih

RezultatiNeaktivnost starijih (55-74)Znaajnije razlike prema subjektivnom statusu:Penzioneri i domaice u viem procentu ne ele da radeDomaice imaju znaajno loiji obrazovni status u odnosu na ostale dve grupe

RezultatiNeaktivnost starijih (55-74)Penzioneri (1.200.000) duboka neaktivnost: Ne ele da rade Primaju penziju, zavrili su svoj radni vekIsti profil bez obzira na godine starosti

Domaice (200.000) duboka neaktivnost: Ne ele da radeProizvodnja u kui i oslanjanje na prihode ostalih ukuanaNepovoljna obrazovna struktura i nepostojanje radnog iskustva

RezultatiNeaktivnost starijih (55-74)Nezaposleni neaktivni (120.000) plitka neaktivnost: Ne ele da rade u 56% situacija Tranzicioni gubitniciObeshrabrenostInicijalni neuspesi u ponovnom traenju poslaNiska ocena svojih sposobnostiPosebno u smislu takmienja sa drugim nezaposlenima Oslanjanje na prihode ostalih ukuana i obavljanje sitnih kunih poslova Neaktivnost je posebno visoka kod onih sa niskim obrazovnim statusom

U ovoj, najaktivnijoj uzrasnoj grupi ene su znaajno manje aktivne nego mukarciObe grupe imaju znaajne tranzicije izmeu statusa na tritu rada

RezultatiNeaktivnost osoba srednjih godina (30-54)

RezultatiNeaktivnost osoba srednjih godina (30-54)Subjektivni statusNe trai posaoNe eli da radiRazlozi neaktivnostiPenzioner(66.000)99%96%Podjednak broj mukaraca i enaPrihod od penzijeZavretak radnog vekaDomaica(135.000)97%75%Proizvodnja u kui i oslanjanje na prihode ostalih ukuanaNepovoljna obrazovna struktura i nemanje radnog iskustvaNezaposlen(165.000)93%33%Obeshrabrenost Nepovoljna obrazovna struktura i nemanje radnog iskustvaNeaktivnost via kod starijihRezultatiNeaktivnost osoba sa invaliditetomPraenje neaktivnosti osoba sa invaliditetom je oteano zbog nedostatka informacijaSubjektivni odgovor: Lica sa dugoronim i trajnim invaliditetom koja ne rade

Duboka neaktivnost 88% njih ne eli da radiDiskriminacija uprkos napretku regulativeLoa obrazovna struktura i nisko radno iskustvo

Neaktivnost korisnika socijalnih transferaNaknada za sluaj nezaposlenostiPo Zakonu, naknadu primaju lica koja aktivno trae posaoIpak meu korisnicima naknade, ne samo da postoje neaktivni, ve ih je i vie nego ostalih registrovanih kod NSZ (49% naspram 29%)Siva ekonomija (7.2%)

U odnosu na ostale registrovane kod NSZ, korisnici naknade u proseku:Su starijiImaju povoljnije karakteristike zapoljavanjaSvi imaju radno iskustvo i imaju vii nivo obrazovanjaNeaktivnost korisnika socijalnih transferaNaknada za sluaj nezaposlenostiUzroci neaktivnosti korisnika novane naknade:Naknada je dodatni finansijski podsticaj za uobiajene razloge neaktivnosti: obeshrabrenost, ekanje na penziju (kod starijih korisnika), poslovi u domainstvu. Nema specifinih APTR za korisnike naknadeNaknadom do penzije (produeno trajanje naknade - 24 meseca).Potreban jo jai NSZ nad njihovim traganjem za poslom pomozi i dosauj.Neaktivnost korisnika socijalnih transferaNovana socijalna pomo (Materijalno obezbeenje)Svi radno-sposobni lanovi domainstva koji primaju NSP bi trebalo da budu registrovani kod NZS i da aktivno trae posaoVie od polovine registrovanih kod NZS ne trai posaoOpciju da radi i dobija isti iznos sredstava prihvata tek 6% korisnika NSPPrepreke ka veoj aktivaciji (Petrovi, 2011)Nizak obrazovni nivo korisnika naknade Niska elja za dodatnim usavravanjemNiska povezanost sistema socijalnog osiguranja, zapoljavanja i obrazovanja. Na plus straniMladi korisnici NSP pokazuju znaajno viu elju za radom i spremnost za ukljuivanje u procese obukaUee u javnim radovima poveava zapoljivost i spremnost za rad (43% ), (19%), (16%) (14%). . , , () / () .

24Preporuke: ta uraditi da se povea radna aktivnost i zaposlenost odraslog stanovnitva?Reformisati sistem poreza i socijalnih davanja-politika isplativosti radaReformisati institucije na tritu radaReformisati obrazovni i penzijski sistem

Politika isplativosti rada CiljPoveanje razlike izmeu neradnih i radnih dohodaka u cilju poveanja verovatnoe prihvatanja zaposlenja

Ideje za reformuMogunost zadravanja socijalnih naknada (socijalna pomo, deji dodatak i sl.) sa prihodima od radaNizak poreski klin nie plaenog rada:ukidanje minimalne osnovice za doprinose ili njeno prilagoavanje stvarnim asovima radamoe da ukljui progresivnu skalu socijalnih doprinosa

Politika isplativosti rada Uvoenje naknada vezanih za rad razlikuje se od drugih oblika socijalne pomoi u tome to je glavni uslov za kvalifikovanje za ovu vrstu naknade zaposlenje Uobiajeni uslovi za kvalifikovanje: prisustvo dece u domainstvu (ukoliko je korisnik naknade porodica), minimalan broj asova rada i odreeni nivo dohotka od radaNeoporezive beneficije za zaposlene (npr. topli obrok, regres)Vei neoporezivi deo zarade- do nivoa minimalne zarade

Reforma institucija na tritu rada1. Zakonodavna zatita zaposlenjaVisinu otpremnine vezati za sta kod poslodavca2. Naknade za nezaposlenostPoveati podsticaje korisnika naknade za ranije nalaenje zaposlenja3. Aktivni programi trita radaPoveavati ukupno uee APTR u BDP, posebno programa savetovanja i posredovanja u zapoljavanju, kao i obuka 4. Radno vremePromovisati rad sa nepunim radnim vremenom. Ne ograniavati fiksne i druge atipine radne ugovore

Reforma penzionog sistemaPoveanje starosne granice za prevremeni odlazak u penzijuUsvojiti aktuarski pravinije reenje kojim se iznos penzije vezuje ne samo za uplaene doprinose, nego i za oekivano ivotno korienje penzije S ovim je povezana i promocija koncepta aktivnog starenja

Reforma obrazovnog sistemaCilj:Poveanje stope aktivnosti i unapreenje kvaliteta ljudskog kapitala i prosene produktivnosti novih i postojeih radnikaSmanjivanje jaza znanja i vetinaEkspanzija i kontrola kvaliteta visokog kolstvaObavezno srednje obrazovanjeCeloivotno uenjeSocijalna infrastrukturaUnapreenje socijalne infrastrukture koja olakava tranziciju ka zaposlenju: Raspoloivost usluga predkolskih ustanova Raspoloivost usluga nege starih licaHVALA NA PANJI!