obredni i običajni hleb u vojvodini

Download Obredni i običajni hleb u Vojvodini

If you can't read please download the document

Post on 28-Jan-2017

258 views

Category:

Documents

17 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • OBREDNI I OBIAJNI H L E B

    U VOJVODINI

    PriredioDimitrije Vujadinovi

    IzdavaiBalkankult fondacija

    Beograd

    Tiski cvetNovi Sad

    Za Tiski cvetSima Mati

    RecenzentProf. dr Vesna Marjanovi

    SaradnikDanica Radovi

    PrelomBranko Strajni

    tampaTampografNovi Sad

    2010.

    OBREDNI I OBIAJNI H L E B

    U VOJVODINI

    PriredioDimitrije Vujadinovi

  • 5

    UVOD

    Kultura hleb je metafora istorije, simbol svega to sainjava ljudski ivot. Stari Egipani su jo go-vorili: Bolji je hleb ako je srce ispunjeno, nego bogatstvo sa tugom

    Obredni hleb uva kolektivno seanje i trajna je veza sa prolaznim i eljenim venim postojanjem. On je stalni pratilac oveka tokom celog ivota.

    Moderna vremena potroakim vrednostima otuuju nas od sutine naeg duhovnog ivota i ko-lektivnog doivljaja. Zaboravljamo obiaje, tradiciju, rituale, spontanost, a samim tim i znaaj hleba u sveanostima.

    ta je ljudski ivot bez sveanosti i obiaja?U svakom od kulturnih modela hlebu je namenjeno ritualno mesto - magijsko, rtveno ili apotropej-

    sko. Verovanje u misteriju da ovek preko posveenog hleba moe da uestvuje u boanskom zadralo se u svim civilizacijama, kulturama i vremenima. Veliina, oblik i ukraavanje hleba i kolaa od hlebnog testa zavise od namene. Sadraj testa, odnosno da li e se upotrebiti obino ili finije brano, prva nena-eta voda (boini hlebovi) ili obina mlaka voda, da li e se dodati mast, jaja, mleko, suvo groe, orasi, med ili novi, zavisi od toga ta hleb simbolizuje.

    Kulturni modeli koji uvaju tradiciju sveanosti najbolje su se odrali u ruralnim sredinama, kao to je Vojvodina, gde je jo uvek jak oseaj zajednitva i gde je ovek svakodnevno upuen na prirodne cikluse.

    Jedinstvenost ivota u Vojvodini ine multikulturalni, vienacionalni, viejeziki i multireligijski sa-draji, koji pripadaju irim kulturnim krugovima Centralne Evrope i Balkana. Kao nigde u Evropi na tako malom geografskom prostoru susreu se tradicije 26 naroda, a est jezika smatra se zvaninim.

    Brojnost, arolikost i dinamika zgusnutih svakodnevnica, kako sociolozi nazivaju sveanosti, naj-bolji su primeri kulturnog mnotva i interkulturalnog proimanja.

    Ovom publikacijom eleli smo da, na neoekivan nain, kroz temu hleba prikaemo jo uvek vitalno bogatstvo kulturnih modela naroda koji ive u Vojvodini, a ono nije malo!

    Zato smo se obratili vrednim domaicama, koje ive u malim seoskim zajednicama, i pravi su uva-ri obiaja i tradicija. One su pripremile hlebove i druge proizvode od hlebnoga testa koje tokom godine za odreene datume ili povode pripremaju svojim ukuanima, roacima, prijateljima i komijama.

    Svima njima se srdano zahvaljujemo. Zahvaljujem se i gospodinu Isaku Asielu, beogradskom rabi-nu, na svesrdnoj pomoi.

    Dimitrije Vujadinovi

  • 6 7

    OBREDNI HLEBOVI

    BOI

    Mnoge stare kulture poznaju zimske svetkovine, period godine kada nema poljoprivrednih radova, to je verovatno i posluilo kao model za Boi. Stari Grci poinjali su sa praznikom u ast boginje plod-nosti, Demetre (oko 20. septembra), antiki Rimljani imali su Saturnalije i proslave u ast boga Sunca, nordijski narodi slavili su praznik Jul.

    Najveih prekretnica u est hiljada godina dugoj kulturi hleba dogodila se u Kui hleba - Beth-Le-hem! Rodio se Isus Hristos, spasitelj - Christus panis! Njegova sudbina neraskidivo je vezana za sveti grad Jerusalim i njegovu tadanju Pekarsku ulicu.

    Kod jednog broja pravoslavnih crkava Boi se slavi kao dan Hristovog roenja 25. decembra, od-nosno 7. januara po novom (Gregorijanskom) raunanju vremena. Boi je u mnogim zemljama dravni praznik.

    On je jedna od dva najvea hrianska svetkovina u slavu Hrista, iji je duh sveprisutan meu lju-dima, donosei im mir i pratanje. Sam Boi je trodnevni praznik, a ako raunamo i Badnji dan, kojim se zavrava zimski etrdesetodnevni post, onda je to etvorodnevna svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici.

    Proslavljanje ovog praznika je usklaeni spoj crkvenih obreda i narodnih obiaja, koji svojom razno-vrsnou i vieslojnou znaenja daju posebnu plemenitost i lepotu ovim svearskim danima.

    Boi je praznik cele porodice i zato se oekuje da ona tokom prazninih dana bude na okupu.

  • 8 9

    Kvoka sa piliima Zoranka Puji (Tomaevac, Srbi)

    Figuralni hleb koji se pravi ujutro na Badnji dan i deli tokom celog dana pre svega deci u kui i u komiluku. Ne see se noem, ve se kida na komade. Oblikom simbolizuje okupljanje dece oko roditelja, kao to kvoka skuplja pilie. Ovaj hleb se pravi i zbog plodnosti, mira, ljubavi, sloge meu roditeljima i decom u kui.

    Kad se unosi badnjak, jedno dete kvoca, a ostala viu piju-piju, te se reaju onomatopeje domaih ivotinja. Sve u elji da godina bude plodna.

    Vrlo kvalitetan beli hleb, veoma ukusan, mek, sveeg mirisa.

    1 kg belog brana5 dl vode1 svei kvasackaika soli

    U oljici rastopiti kvasac, so i vodu. Kad se podigne, pomeati sa ostatkom vode i brana. Kad se dobije srednje mekano testo, masu podeliti na onoliko delova koliko ima dece u kui (plus jedna jufka za kvoku). Formirati ih i ostaviti da naraste testo. Staviti u rernu koja se pospe samo branom. Pee se 40 min. na 170 C.

  • 10 11

    Boini kolaKata Maksimov (Tomaevac, Srbi)

    Pravi se na Badnji dan. Oko njega se, tradicionalno, aranira slama, suve ljive, orasi i jedna svea.

    Kola mora biti gotov do trenutka dok se ne oglase crkvena zvona (do 15h). Ukraava se simboli-ma koji znae: ito, sunce, mesec i krst. Na sredinu se stavlja rua u kojoj je struk bosiljka. Svi ovi ukrasi simbolizuju obilje, radost i plodnost.

    Kvalitetan, beli hleb, kupastog oblika, identine forme kao slavski kola.

    800 gr brana2 dl mleka2 dl vodepola kocke sveeg kvasca1 kaiica solimalo eera1 dl ulja

    U mlako mleko staviti kvasac. Kada se podigne, dodati mlaku vodu i zamesiti u srednje meko testo. Ostaviti 45 minuta da stoji pa premesiti i staviti testo da kisne u podmazanu erpu.

    U meuvremenu, od brana i vode napraviti ukrase. Kad testo naraste, pre peenja, staviti ih na kola. Orah i granica bosiljka se stavljaju u sredinu pre peenja.

  • 12 13

    esnicaSlavica Anovi (Tomaevac, Srbi)

    Pee se na Badnje vee, a deli ukuanima na Boi, posle ruka. Sam naziv esnica potie od rei - est, deo, srea, jer se lomi na delove, za svakoga ukuanina. Prema verovanju, esnica je uspome-na na roenje Hrista, a veruje se da od ovoga hleba zavisi obilatost roda useva. U nju se stavlja novac (onoliko kovanica koliko u domu ima dece). Novac se uva u kui, na ikoni, do sledeeg praznovanja. Od prethodnih kovanica kupuje se so.

    Slatka, praznina pita, aromatinog ukusa i lepog mirisa.

    Kore:1 kg brana te podeliti na 4 dela

    8 dl vodemalo soli

    Zamesiti sve sastojke u glatko testo koje treba da odstoji 20 minuta. Svaki deo premazati ulupanom mau (mast koja je dobro izraena) i razvui kore.

    Fil:500 gr mlevenih oraha2 jabuke (rendane)4 dl ulja

    300 gr suvog groa300 gr suvih, seckanih smokvi600 gr eera (posipati po filu)

    Svaku koru namazati sa malo ulja, posuti mlevenim orasima, rendanom jabukom, suvim groem, suvim seckanim smokvama i posuti eerom. Voditi rauna da se fil ravnomerno rasporedi za filovanje svih kora koje se slau u podmazani pleh ili tepsiju. Poslednju, gornju koru namazati uljem. Pei 45 minu-ta na 250 C

  • 14 15

    Boini i uskrnji kolaAnka Spariosu (Uzdin, Rumuni)

    Pravi se za vreme uskrnjih i boinih praznika. Prave ga starije ene. Uobiajeno je da ga nose mladi brani parovi kumovima drugog dana Boia ili Uskrsa u pletenoj korpi zajedno sa unkom, slatkii-ma, orasima, jabukama, tortom, jajima...

    1 kg brana5 dl mleka1 svei kvasac100 gr suvog groakaiica soli2 kaike eera

    Kvasac sa malo mleka, eera i soli staviti u manju posudu da nadoe. Potom zamesiti sa svim ostalim sastojcima, ostaviti testo sat vremena da naraste, te ga premesiti rukom. Po sredini posuti suvo groe, uplesti testo u pletenicu te je poloiti u podmazanu erpu i ostaviti jo 45 minuta te pei u pret-hodno zagrejanoj penici na 200 C oko 90 minuta.

  • 16 17

    Boinjak urinka Noskovi (Subotica, Bunjevci)

    Za dan Hristovog roenja svi su se pripremali na svoj nain. U crkvama se za Boi pravio Betle-hem sa svim religijskim obelejima, ali u davna vremena dok su ljudi iveli na salaima, nisu svi mogli da idu u crkvu, pa su kod kue pravili boinjake na koje su stavljali figure Isusa, Marije i Josipa. Domaica koja je imala vetije ruke osim osnovnih figura, pravila je i guske, pilie, ovce, magare, volove, urke. Konj se nije pravio jer se smatrao oholom ivotinjom zbog tog to nije hteo da ponese Mariju sa Isusom kada su beali u Egipat.

    Ispeen boinjak nosio se u sobu i stavljao na sto na kojem je bila i jelka.Tako ukraen kola stoji sve vreme dok traje Boi, a jede se na Novu godinu.

    1 kg brana1/2 litra mleka1 kvasac1 kaika eera1/2 kaike soli

    Za ukrase:200 gr branamalo vode i solijedno jaje, prema elji

    Od svih sastojaka zajedno zamesi se tvre testo i ostavi da naraste. Kada naraste moe se jo jed-nom premesiti uz dodavanje maslaca.

    Boinjak, ili boini kola, pravi se od sedam delova. Manja lepinjica testa stavi se na dno pod-mazane posude, zatim se doda jedan vei gomboc (loptica) od testa, a onda se povrh toga doda jedna vea lepinjica, da sve to ispod pokrije. To se tumai kao prisustvo Oca, Sina i Duha svetoga. Potom se od preostalog testa uplete pletenica, i to od dva dua komada testa, pa se obavije oko kolaa i tako spoje tri boanske osobe. Odozgo, od dva komada testa, napravi se krst, zaseen na krajevima.

    Figure kojima je ukraen boinjak praviti od mekog brana, u koje se doda malo soli i voda da se zamesi. Testo mora biti tvrdo zameeno. Moe se dodati i jedno jaje, kako bi testo imalo utu boju. Ovako zameeno testo izraditi do sjaja i oblikovati ukrasi. Ponekad se oni peku zajedno s

Recommended

View more >