OBRADA VIDEO ZAPISA

WINDOWS MOVIE MAKER

Sadržaj

1. UVOD...........................................................................................................................................................3

2. OSNOVNA PRAVILA SNIMANJA....................................................................................................................3

3. OBRADA FILMA U PROGRAMU WINDOWS MOVIE MAKER.........................................................................4

3.1. PREBACIVANJE SNIMLJENOG MATERIJALA SA FOTOAPARATA NA RAČUNAR.....................................4

3.2. POKRETANJE I IZGLED PROZORA WINDOWS MOVIE MAKERA..........................................................5

3.3. UVOZ MATERIJALA I KREIRANJE PROJEKTA.......................................................................................6

3.4. OTVARANJE ZAPOČETOG PROJEKTA....................................................................................................8

3.5. OSNOVNI POSTUPCI............................................................................................................................8

3.6. DODAVANJE NASLOVA I PRAVLJENJE PRELAZA.................................................................................10

3.7. ČUVANJE FILMA.................................................................................................................................13

3.8. RAD SA ZVUKOM I PRILAGOĐENJE VREMENSKE LINIJE.....................................................................15

3.9. UVOZ ZVUKA I POSTAVLJANJE NA VREMENSKU OSU........................................................................16

3.10. BRISANJE ZVUKA IZ FILMA.................................................................................................................17

3.11. SNIMANJE ZVUKA U MOVIE MAKERU I POSTAVLJANJE NA VREMENSKU LINIJU...............................18

3.12. PODEŠAVANJE OPCIJA.......................................................................................................................19

3.13. SLANJE FILMA ELEKTRONSKOM POŠTOM.........................................................................................20

4. PRIKAZIVANJE DIGITALNOG FILMA U UČIONICI.........................................................................................22

4.1 PRIMENA DIGITALNOG FILMA KAO NASTAVNOG SREDSTVA............................................................22

4.2. PRAVLJENJE FILMA ZA NASTAVU.......................................................................................................24

4.3. TEHNIČKI ASPEKTI PRAVLJENJA UČENIČKOG FILMA ZA NASTAVU.....................................................25

4.4. IDEJE ZA SNIMANJE JEDNOSTAVNIH DIGITALNIH FILMOVA ZA NASTAVU.........................................26

2

1. UVOD

Moderna nastava podrazumeva primenu modernih nastavnih sredstava i metoda nastave. U izobilju modernih nastavnih sredstava koja pobuđuju audiovizuelnu percepciju učenika i kojima se ostvaruje didaktički princip očiglednosti, vodeću ulogu svakako ima digitalni film. Primena digitalnih filmova u nastavi pruža velike mogućnosti i njihova uloga u nastavi je višestruka. Njihova primena u podučavanju omogućava nastavniku da ispolji viši nivo inventivnosti i kreativnosti. Osim toga, digitalni filmovi predstavljaju idealan način za aktivno uključivanje samih učenika u nastavni proces i razvoj partnerskog odnosa između učenika i nastavnika.

Pravljenje digitalnih filmova nije viša samo posao za profesionalce, već je postalo dostupno i za obične ljude. Jedan od alata za pravljenje digitalnih filmova je Windows Movie Maker koji je vrlo jednostavan za učenje i korišćenje u učionici, kako za pravljenje učeničkih projekata u formi kratkog digitalnog filma, tako i za pravljenje digitalnih filmova za nastavu čiji je autor sam nastavnik.

Pored personalnog računara sa operativnim sistemom Windows XP ili Wondows Vista, sa mikrofonom i zvučnicima, za snimanje videa potreban je jednostavni digitalni fotoaparat ili digitalna video kamera.

2. OSNOVNA PRAVILA SNIMANJA

Da bismo napravili dobru fotografiju i jasan film moramo voditi računa o položaju svetla. Svetlost različito utiče na fotografiju. Tako, kada slikamo ujutru ili tokom dana bez oblaka na fotografiji ćemo dobiti predivne nijanse plave boje. To je zbog toga što crvenu boju upija atmosfera, a ako se slikamo u popodnevnim satima na slikama će preovladavati crvena boja jer tada atmosfera upija plavu boju.

Postoje četiri slučaja kako svetlo može da pada na objekat fotografisanja: sa strane, sa leđa, sa prednje strane i odozgo. Kada svetlo dolazi sa strane, a to je slučaj u jutarnjim i popodnevnim satima, na fotografiji će se stvoriti veoma zanimljive senke i biće istaknuti detalji. Kada svetlo dolazi sa leđa ono vrlo lako može da prevari fotoaparat da smanji ekspoziciju i time zatamni sliku. To je zato što je prednji deo objekta slikanja u senci. U tom slučaju povećavamo ekspoziciju ili koristimo blic. Ukoliko, pak svetlo pada sa prednje strane iz pravca fotoaparata na slici će se pojaviti male senke, a detalji na slici neće se videti dobro. Ovaj slučaj je dobar za slikanje jer ne moramo dodatno da podešavamo fotoaparat. Jutarnje i večernje sunce daju odlično osvetjlenje, ali možemo imati probleme pri snimanju u podne, jer svelost pada odozgo na predmet koji snimamo. Tada se na fotografiji mogu pojaviti objekti koji su previše osvetljeni. Ukoliko se slika osoba, onda joj se gornji deo nosa jako osvetli i oko očiju joj se javljaju senke.

Pored smera svetlosti moramo voditi računa i o tome da li je svetlo direktno ili difuzno (raspršeno). Direktno svetlo dolazi samo iz jednog jakog izvora kao što je na primer sunce. I tada na fotografiji dobijamo jake kontraste između objekata koji su osvetljeni i onih koji su u senci. Kod difuznog svetla objekat koji se slika je osvetljen iz više pravaca. Kada je maglovit ili oblačan dan sunce proizvodi difuzno svetlo. Objekti koji su na slici napred tada su bolje osvetljeni i jasnije se vide, dok se oni u pozadini slabije vide. Difuzno svetlo možemo dobiti i pomoću veštačkog svetla.

Kada želimo da fotografišemo sitne objekte kao što je insekt ili cvet, takve fotografije se zovu makro fotografije. Pozadina objekta u tom slučaju mora da bude što kontrasnija u odnosu na objekat koji se snima, kao papir sa neutralno sivom bojom sa malo jačim sivim prugama.

3

3. OBRADA FILMA U PROGRAMU WINDOWS MOVIE MAKER

3.1. PREBACIVANJE SNIMLJENOG MATERIJALA SA FOTOAPARATA NA RAČUNAR

Da bismo prebacili snimljeni materijal na računar povezaćemo fotoaparat preko USB-a na računar i sačekati malo da računar prepozna fotoaparat. U Windows Exploreru pojaviće se slika koja predstavlja digitalni fotoaparat kao uređaj sa kojim radi operativni sistem (Slika 1).

Slika 1

Kada je računar prepoznao fotoaparat, kliknemo dva puta na uređaj i otvara se prozor u kome se nalaze slike i video materijali koji se nalaze na fotoaparatu (Slika 2). 

Slika 2

Obeležimo datoteke koje želimo da prebacimo i kliknemo desnim tasterom miša pa iz padajućeg menija Save in My Pictures i prebacićemo željene datoteke u fasciklu My Pictures (Slika 3).

Slika 3

4

3.2. POKRETANJE I IZGLED PROZORA WINDOWS MOVIE MAKERA

Za pokreranje programa potrebno je da k linemo na Start dugme i iz podmenija All Programs izaberemo Windows Movie Maker (Slika 4).

Slika 4

Otvara se radni prozor programa (Slika 5)..

Slika 5

U radnom prozoru ispod linije zaglavlja i linije menija je linija sa alatima, a ispod svega toga je radna površina koja se sastoji od tri dela. U levom gornjem delu nalazi se okvir Collection gde će se naći sve datoteke koje uvezemo u Movie Maker (video zapisi, audio zapisi, slike, animacije itd.) U desnom gornjem delu se nalazi multimedijalni monitor pomoću koga možemo pregledati ono što smo uradili. U donjem delu ekrana nalazi se traka za montažu materijala koja može biti predstavljena u dva režima: u vidu vremenske linije Timeline ili po komponentama kojima se oslikava scenario Show Storyboard. Može se uključiti i okvir Movie Tasks (Slika 6) sa linkovima za brzi pristup za uvoz materijala, uređivanje filma i objavljivanje filma.

5

Slika 6

3.3. UVOZ MATERIJALA I KREIRANJE PROJEKTA

Postupak uvoza materijala počinje klikom na odgovarajući link u Movie Tasks okviru, za uvoz filma klikom na link Import video, a za uvoz slika Import Pictures otvara se dijalog Import File. Podržani formati za video su: .avi, .mpg, .wmv, .mpeg, za fotografije su: .jpg, .jpeg, .gif, .png, .tif, .bmp, a zvuk može biti u nekom od ovih formata: .wav, .mp3, .wma ali i nekim drugim formatima.. Treba obeležiti film i izbor potvrditi klikom na dugme Import.

Slika 7

U prozoru Collection se pojavljuje sav uvezeni materijal. (Slika 8).

6

Slika 8

Da bismo sačuvali započeti projekat kliknemo u meniju File na Save Project As (Slika 9).

Otvara se prozor Save Project As u kome unosimo ime, određujemo mesto na hard disku gde želimo da sačuvamo projekat i kliknemo na dugme Save. (Slika 10).

Slika 9

Slika 10

7

3.4. OTVARANJE ZAPOČETOG PROJEKTA

Za otvaranje započetok projekta iz menija File izaberemo opciju Open Project... (Slika11) i iz dijaloga Open Project (Slika 12) izaberemo određeni projekat i kliknemo na dugme Open.

Slika 11

Slika 12

3.5. OSNOVNI POSTUPCI

Da bismo počeli obradu uvezenog filma potrebno je da ga postavimo film na vremensku liniju. To radimo tako što jednostavno prevučemo mišem film na vremensku liniju. Kliknemo na ikonu željenog filma i držimo pritisnut levi taster miša sve dok pokazivač miša sa ikonicom ne dovedem do

vremenske linije. Film možemo da pregledamo klikom na dugme Play  ispod multimedijalnog monitora. Pored te komande multimedijalni monitor ima komandu za zaustavljanje prikazivanja filma, dugme za brzi povratak na početak, dugmad za kretanje kadar po kadar kroz film i dugme za brzi odlazak na kraj filma (Slika 13).

8

Slika 13

Ako želimo da uklonimo deo filma na vremenskoj liniji mišem pozicioniramo kursor na deo filma gde želimo da napravimo prekid, kliknemo levim tasterom miša i pojavljuje se plava linija (Slika 14).

Slika 14

Dugmadima za pregled filma kadar po kadar  izvršimo fino podešavanje, tj. izaberemo kadar

gde želim da isečemo film pa kliknemo na dugme Split  ispod multimedijalnog monitora. Time smo film podelili na dva odvojena filmska isečka (Slika 15). Sada možemo da odvojeno radimo sa oba dela – možemo da postavimo drugi ispred prvog, obrišemo neki od ova dva dela itd.

Slika 15

Kada postavljamo novi film na vremensku liniju biramo mesto gde želimo da se postavi, ispred ili iza već postavljenog filma. Poziciju gde će se postaviti film označava tamno plava linija (Slika 16).  

Slika 16

Da bismo napravili slike iz filma, potrebno je da se pozicioniramo na kadrove koje izaberemo i

kliknemo na dugme monitora Take Picture . Automatski se otvara dijalog prozor Save Picture As koji nam omogućava da sačuvamo izdvojenu (Slika 17), a ona se automatski pojavljuje u okviru Collections (Slika18).

9

Slika 17

Slika 17

3.6. DODAVANJE NASLOVA I PRAVLJENJE PRELAZA

Da bi film izgledao profesionalno neophodno je da ima naslov. Pored mogućnosti dodavanja naslova, možemo dodati tekst na različita mesta u filmu, na početku ili na kraju filmskih isečaka. Treba samo da kliknemo u okviru Movie Tasks u grupi Edit Movie na link Make titles or credits. Pojavljuje se nova grupa linkova (Slika 19), u kojoj ćemo kliknuti na odgovarajući link u zavisnosti od toga gde želimo da se pojavi tekst. Za dodavanje naslove potrebno je kliknuti na link title at the beginning.

Slika 18

10

Otvara se prozor za unos i uređivanje teksta koji želimo da se pojavi u filmu (Slika 20).

Slika 20

Način pojavljivanja i nestajanja naslova definiše se u okviru koji se pojavljuje klikom na link Change the title animation (Slika 21).  

Slika 21

Klikom na link Change the text font and color pokrećemo dijalog u kome možemo promeniti font, stil, boju i veličinu fonta, boju pozadine, providnost i poravnanje (Slika 22).

Slika 22

Kada podesimo sve ove parametre kliknemo na link Done, add title to movie i naslov se pojavljuje na na vremenskoj liniji. Dužinu trajanja naslova kao i bilo kog teksta na filmu možemo menjati jednostavnim povlačenjem početne ili krajnje tačke na njegovom okviru, koje su predstavljene crnim trouglićima. Kada se pozicioniramo na trouglić pojaviće se crvena strelica u dva smera, kliknemo levim tasterom miša i držimo taster dok povećavamo ili smanjujemo dužinu trajanja naslova. Na isti način se može povećati ili smanjiti trajanje slike u filmu.

11

Na sličan način se dodaju podaci o autoru ili akterima na kraj filma. Treba da se pozicioniramo na kraj i kliknemo na link Make titles or credits.  Iz otvorenog prozora izaberemo poslednju opciju Credits at the end. Otvara se okvir u koji unesemo potrebne podatkei kliknem na link Done, add title to movie.

Poseban utisak na gledaoca ostavljaju prelazi između filmskih isečaka, slika ili naslova. Prelazima se definiše način na koji se smenjuju susedni filmski isečci ili prelazak sa slike na video i obrnuto. Za dodavanje prelaza zgodnije mi je da koristimo režim Storybord. Potrebno je samo da u okviru Movie Tasks iz grupe Edit Movie izaberemo opciju View Video Transitions, pojavljuje se kolekcija prelaza (Slika 23).

Slika 23

Dvostrukim klikom na neki od prelaza možemo na monitoru videti način smenjivanja isečaka. Prelaz se najjednostavnije postavlja prevlačenjem mišem do ćelije prelaza između dva filmska isečka.

U Windows Movie Makeru možemo filmu dodati i posebne efekte tako da film postane crno-beli, izgleda starinski, izbledelo ili se rotira... Da bismo videli kolekciju raspoloživih efekata (Slika 24) iz Movie Tasks okvira u grupi Edit Movie treba da kliknemo na link View Video Effects.

Slika 24

12

Najbrži i najlakši način da uklonimo neki objekat je da kliknemo na njega desnim tasterom miša i iz pomoćnog menija (koji naravno zavisi od konteksta, ali je deo za editovanje isti kao i u svim Windows aplikacijama) izaberemo opciju Delete. Da bismo obrisali video efekat potrebno je da najpre kliknemo desnim tasterom miša na zvezdicu koja se nalazi u levom donjem uglu filmskog isečka (Slika 25), a za brisanje prelaza na ćeliju u kojoj je postavljen prelaz izmedju dva filmska isečka i iz pomoćnog menija izaberemo opciju Delete.

Slika 25

3.7. ČUVANJE FILMA

Da bismo sačuvali obrađeni film možemo iz menija File izabrati opciju Save Movie File... (Slika 26) ili u okviru Movie Tasks klikom na link Save to my computer u grupi Finish Movie, automatski pokrenuti Save Movie Wizard.

Slika 26

U prvom koraku unosimo ime i lokaciju na kojoj će film biti sačuvan (Slika 27).

Slika 19

13

U sledećem koraku moramo da odlučimo o kvalitetu i veličini filma (Slika 28). Ako kliknemo na link Show more choices... pojaviće se opcije za optimizaciju filma (Slika 29). Ako izaberemo opciju Best fit to file size možemo da odredimo veličinu našeg filma. Ove izmene direktno bi se odrazile na neke od karakteristika filma prikazanih u donjem levom uglu ovog prozora u polju Setting details:

File type određuje format datoteke i može biti Windows Media Video (WMV) ili Audio-Video Interleaved (AVI).

Bit rate ili brzina prenosa izražava se u broju kilobitova u sekundi. Sa povećanjem brzine povećava se kvalitet filma, ali i njegova veličina.

Sa Display size date su širina i visina prikaza filma u pikselima.

Aspect ratio predstavlja odnos širine i visine.

Pomoću Frames per seconds izražen je broj kadrova u sekundi.

Opcije Other settings iz padajuće liste omogućava nam da izaberemo jedan od ponuđenih formata (Slika 30). Možemo da biramo prema kvalitetu medijuma na kome želimo da šaljemo film.

High quality video (large, small, PAL), DV-AVI (PAL)) ima prilagodljivu Variable bit rate koja se menja u zavisnoti od brzine promene scena u filmu, pa je kvalitet jako dobar.

Slika 20

Slika 21

14

Slika 30

U zavisnosti od ovih podešavanja u donjem desnom uglu u polju Movie file size menja se veličina prostora potrebnog da se sačuva film, kao i preostalog prostora na hard disku. Posle izvršenih podešavanja preostaje nam da kliknemo na Next, a zatim u novom prozoru na Finish i sačekamo da se film sačuva na predviđenoj lokaciji. U okviru Movie Tasks izborom odgovarajućeg linka iz grupe alata Finish Movie (Slika 31) možemo da sačuvamo film direktno na CD (Save to CD), ili da ga prosledimo elektronskom poštom kao prilog. Možemo direktno da ga optimizujemo za WEB pomoću opcije Send to the WEB, ili prosledimo na kameru pomoću opcije Send to DV camera.

Slika 31

3.8. RAD SA ZVUKOM I PRILAGOĐENJE VREMENSKE LINIJE

Da bismo radili sa zvukom potrebno je najpre da kliknemo na plus u kvadratiću pored naslova Video vremenske linije (Slika 32) i njen izgled se menja (Slika 33). Pojavljuju se dve nove linije Transition i Audio. U liniji Transition prikazani su prelazi koji su dodati između filmskih isečaka, a Audio služi za prikaz zvuka koji je povezan sa uvezenim videozapisom.

Slika 32

15

Slika 33

3.9. UVOZ ZVUKA I POSTAVLJANJE NA VREMENSKU OSU

Zvučne datoteke se uvoze u Movie Maker kao i filmovi i slike. U okviru Movie Tasks kliknemo na link Import audio or music. Otvara se dijalog prozor Import File (Slika 34).

Slika 34

Kada pronađemo i označimo željenu datoteku i kliknem na dugme Import, u kolekciji će se pojaviti ikona uvezene datoteke (Slika 35).

Slika 35

Na vremensku liniju je postavljamo na isti način kao i film, mišem prevlačimo do linije Audio/Music i postavljamo je na željenu poziciju (Slika 36). Ako je nismo dobro postavili na vremensku liniju možemo da je pomeramo tako što kliknemo na zvučnu datoteku u vremenskoj liniji. Tada pokazivač miša dobija oblik šake i možemo je pomerati da bi je što bolje sinhronizovala sa filmom. Uvezenu zvučnu datoteku možemo i da obradimo. Da obrišemo deo koji smatramo da je višak, da je podelimo na više delova i te delove da postavimo na mesto u filmu koje želimo. Sve se to radi na isti način kao sa uvezenim filmom.

16

Slika 36

Slika 37

Jačinu zvuka postavljene datoteke možemo pojačavati ili stišavati, tako što je najpre izaberemo u vremenskoj liniji, pa u meniju Clip klinemo na podmeni Audio, a u njemu na opciju Volume... (Slika 37). Otvara se dijalog prozor Audio Clip Volume (Slika 38) u kome pomeranjem klizača regulišemo jačinu zvuka postavljene datoteke.

Slika 38

3.10. BRISANJE ZVUKA IZ FILMA

Ukoliko želimo da zadržimo zvuk iz filma a dodamo mu novu muziku ili glas, moramo podesiti koji će zvuk biti dominantan i njega pojačati na račun drugog. Za to treba da kliknemo na kontrolu Set Audio Levels (Slika 39) iznad vremenske linije, pa u dijalogu Audio Levels pomerimo klizač prema zvuku koji želim da se čuje glasnije (Slika 40).

Slika 39

Slika 40

17

Da bismo potpuno eliminisali postojeći zvuk iz videozapisa najpre označimo filmski isečak iz koga želimo da eliminišemo zvuk. Zatim u meniju Clip u podmeniju Audio kliknemo na opciju Mute (Slika 41).

Slika 41

3.11. SNIMANJE ZVUKA U MOVIE MAKERU I POSTAVLJANJE NA VREMENSKU LINIJU

Za direktno snimanje glasa potreban je da mikrofon. Pozicioniramo se na vremensku liniju, baš tamo gde želimo da započne nasnimavanje glasa, pa kliknemo na kontrolu u obliku mikrofona (Slika 42).

Slika 42

Okvir Movie Tasks zameniće okvir Narrate Timeline. Za više opcija treba da kliknemo na link Show more options. Označimo opciju Mute speakers da bismo privremeno isključila zvučnike (Slika 43). To radimo da ne bismo istovremeno slušali sebe preko zvučnika dok snimamo glas, jer je tada veoma teško zadržati koncentraciju na snimanje glasa, sprečavamo i eventualnu pojavu mikrofonije. Opcija Limit narration to avaliable free space on Audio/Music track služi da se snimanje automatski prekine kada se dođe do kraja filmskog isečka.

Slika 43

Iz padajuće liste Audio device treba izabrati uređaj koji koristimo za snimanje. Kliknemo na dugme Start Narration i počnemo da govorimo u mikrofon. U toku snimanja paralelno, na multimedijalnom monitoru možemo da pratimo film, kako bi govor sinhronizovali sa filmom. Da bismo završili

18

snimanje treba da kliknemo na dugme Stop Narration. Automatski se otvara dijalog prozor Save Windows Media File (Slika 44). On služi da zapamtimo ovo što smo snimili i na računar. Unesemo ime i kliknemo na dugme Save. Snimak glasa se pojavljuje i u kolekciji i na vremenskoj liniji počev od izabrane pozicije.

Slika 44

Da bismo preslušali snimak moramo da u Narrate Timeline uključimo zvučnike, dečekirajući opciju Mute speakers.

3.12. PODEŠAVANJE OPCIJA

Za neka naprednija podešavanja treba da kliknemo u meniju Tools na Options... (Slika 45).

Slika 45

Otvara se dijalog prozor Options. Na kartici Advanced (Slika 46) možemo da promenimo vreme prikazivanja slike u filmu (podrazumevano je 5 sekundi), kao i vreme prelaza (podrazumevano je 1,25 sekundi). Takođe, ovde možemo promeniti Video format, kao i odnos širine i visine prikaza filma

19

(podrazumevani odnos je 4:3). Može se definisati i maksimalna veličina filma kada se on šalje kao prilog uz poruku elektronskom poštom, imajući u vidu i to kako će se to odraziti na kvalitet filma.

Slika 46

3.13. SLANJE FILMA ELEKTRONSKOM POŠTOM

Ukoliko želimo da pošaljemo film elektronskom poštom iz menija File treba da izaberemo opciju Save Movie File (Slika 47). 

Slika 47

Otvara se dijalog Save Movie Wizard (Slika 48) u kome biramo kako želimo da zapamtimo film ili gde da ga prosledim. Za slanje elektronskom poštom, označimo opciju E-mail i kliknemo na dugme Next.

20

Slika 48

Kada se izvrši optimizacija otvara se dijalog koji nam nudi dve mogućnosti: da pregledamo film pre slanja Play the movie i da napravimo kopiju na računaru Save a copy of my movie on my computer (Slika 49).

Kada kliknem na dugme Next automatski se otvara program za elektronsku poštu u kome je potrebno samo da upišemo adresu elektronske pošte osobe kojoj šaljemo film.

Ovo smo mogli da uradimo i izborom odgovarajućeg linka iz iz grupe Finish Movie u Movie Tasks.

Slika 49

21

4. PRIKAZIVANJE DIGITALNOG FILMA U UČIONICI

Digitalni filmovi pred nastavnika postavljaju nove metodičke zahteve. Ukoliko koristi gotov film, nastavnik ne sme film prikazati pre nego što ga on sam odgleda i analizira njegove mogućnosti za nastavni rad. Kada nastavnik odabere film koji će prikazati mora da napravi plan njegovog prikazivanja. Dobar obrazovni film prikazan u pravo vreme ima veliku obrazovnu i vaspitnu vrednost, obogaćuje i kontekstualizuje nastavu, čini je zanimljivijom i raznovrsnijom, a stečena znanja učenika trajnijim.

Pre prikazivanja filma potrebno je izvršiti pripremu učenika za gledanje filma. Svaki komentar nastavnika tokom gledanja filma može da ometa zapažanja učenika. Zato je pre puštanja filma potrebno naglasiti učenicima na koje delove filma posebno da obrate pažnju. Nekad je poželjno da se učenicima film prikaže više puta.

Veoma je važno da u zavisnosti od konkretne nastavne situacije, nastavnik napravi pravi izbor i prirodnu i logičku kombinaciju nastavnih metoda u skladu sa kojima prikazuje film u adekvatnom kontekstu. Digitalni film se može prikazivati u uvodnom delu časa kao priprema učenika za novu nastavnu temu ili jedinicu. U tom slučaju film ne bi trebalo da traje duže od pet minuta. U glavnom delu časa digitalni filmovi mogu biti glavno ili pomoćno nastavno sredstvo. Kada digitalni film predstavlja glavno nastavno sredstvo njegovo dužina se kreće oko 15-ak minuta. U glavnom delu časa digitalni film može da predstavlja pomoćno nastavno sredstvo za posredno prikazivanje ogleda ili situacije koji traje nekoliko minuta. U završenom delu časa se može prikazati digitalni film kao rekapitulacija izložene nastavne teme ili jedinice.

Pošto se reprodukuje na kućnom računaru i lako se umnožava, za razliku od klasičnog filma, izborom digitalnog filma koji dopunjava nastavu može se vršiti i individualizacija nastave. Za različite nivoe znanja i različita interesovanja učenika moguće je izabrati različite filmove (koji će biti uvod u proučavanje gradiva ili zadnji korak pred zaključak u procesu ovladavanja novim gradivom) pa im omogućiti da u školi ili kod kuće pogledaju ove filmove.

Prilikom izbora digitalnog filma treba voditi računa o uzrastu učenika kojima se prikazuje i njegovim psihofizičkim sposobnostima. Mlađem uzrastu treba prikazivati filmove sa manjim brojem detalja i efekata. Ako film koji izaberemo nije prilagođen uzrastu učenika neće imati punu vaspitno obrazovnu funkciju.

4.1 PRIMENA DIGITALNOG FILMA KAO NASTAVNOG SREDSTVA

Upotreba digitalnih filmova u nastavi treba da ima sledeće ciljeve:

Povećanje motivacije učenika za učenje i razvijanje interesovanja za nastavu prikazivanjem filmova prilagođenih temi časa, predznanju, interesovanjima i uzrastu učenika. Prikazivanjem digitalnog multimedijalnog filma istovremeno se omogućava lako usvajanje izloženih teza za učenike sa različitim stilovima učenja.

Podsticanje učenika da uočava, zapaža, razume, uočava odnose i situacije koje je video reprodukovane na filmu (prepoznavanje i analiza situacije)

Podsticanje učenika da usvoji i koristi podatke i principe koji su mu izloženi. Povezivanje nastavnih tema sa realnim situacijama prikazivanjem pažljivo odabranih filmova (kontekstualizacija znanja).

Podsticati učenike da vrednuju, kritikuju i iznesu svoj sud o onome što vide na filmu (formiranje sopstvenog mišljenja, argumentacija i diskusija).

22

Razvijanje mašte i interesovanja kod učenika, učenik se podstiče ga da procenjuje, klasifikuje, predviđa i pretpostavlja (razvijanje kritičkog i apstraktnog mišljenja).

Osposobljavanje učenika da reformuliše, rezimira i sitetizuje saznanja dobijena gledanjem filma. Osposobljavanje učenika da samostalno gradi i primeni svoja znanja na osnovu filma, npr. kroz samostalne filmske projekte.

Različiti su izvori filmova za nastavu – to može biti obrazovni film koji se kupuje namenski pravljen za datu temu u okviru plana i programa nastave, odgovarajući filmski materijal legalno preuzet sa kablovske televizije, TVa ili interneta ili se može čak napraviti od strane nastavnika, ili od učenika u saradnji sa nastavnicima ili filmski materijal koji su snimili i od njega napravili film sami nastavnici i učenici. Film preuzet sa interneta se može prikazati u celosti, samo u delu ili montiran od strane nastavnika od različitih delova.

Za prikazivanje filma na času potreban je samo računar sa video-bimom i ozvučenjem pri frontalnoj nastavi, dok je za individualnu nastavu potrebno da svaki učenik ima svoj računar sa monitorom i slušalicama.

Mnogo je načina da se ukomponuje digitalni film u nastavu:

Za nastavu društvenih nauka mogu se napraviti i prikazati filmovi koji predstavljaju realne ili hipotetične životne situacije. Posle prikazivanja filma organizuje se diskusija učenika.

Moguće je prikazati dokumentarni film iz koga je isečen jedan deo. Učenici se podele u grupe i svaka grupa osmisli scenario za nedostajući deo. Učenici mogu da dobiju kao zadatak da snime nedostajući deo filma ili da se diskutuje i odabere najlogičniji. Na kraju se prikaže original filma, što takođe može da vodi u dalje vežbe: upoređivanje, diskusiju i zaključivanje

Primena principa očiglednosti se može primeniti čak i za oglede koji su opasni za izvođenje ili nema adekvatne opreme i uslova za izvođenje u školi. Ovakvi ogledi se mogu snimiti u školama i na fakultetima gde postoji odgovarajuća oprema ili se mogu preuzeti digitalni filmovi sa interneta snimljeni u specijalnim laboratorijama.

U nastavi stranog jezika korisni su projekti koji obezbeđuju komunikaciju učenika sa školom koja se nalazi u inostranstvu. Predstavljanje učenika i odeljenja može da se uradi kroz digitalni film koji će biti razmenjen putem interneta. Svaka grupa ili svaki učenik dobije zadatak da osmisli scenario i snimi reportažu ili intervju kojim predstavlja: region u kom živi, grad, školu, svoje odeljenje, porodicu... Sigurnost učenika i zaštita podataka o učenicima je u ovakvim projektima najvažnija briga.

Za istoriju i proučavanje prošlosti korisno je prikazati predmete ili cele postavke iz nekog od svetskih muzeja ili iz istorijskog ili etnografskog muzeja iz sopstvenog kraja, a razmena filmova koji su napravili sami nastavnici u lokalni muzejima je dragocen resurs obrazovnih filmova za nastavu istorije.

U nastavi maternjeg ili stranog jezika može se izvršiti dramatizacija nekog odlomka književnog dela, koja od male pozorišne predstave, uz dobru montažu, postaje pravi igrani film.

U nastavi geografije može se napraviti digitalni film panorame kraja u kome je škola i da se na osnovu napravljenih snimaka dodatno napravi mapa terena, uradi tumačenje u odnosu na geografske karte i satelitske snimke.

23

Snimanjem diskusije na određenu temu i njenim pregledanjem u integralnom obliku, uz komentare nastavnika, može se pomoći razvoj diskusionih veština i dedukcije učenika. Izbor teme zavisi od predmeta, za mlađe đake to može biti pitanje bezbednosti u saobraćaju a za učenike starijeg uzrasta to može biti: rizik po zdravlje učenika (AIDS-u, droga, zarazne bolesti..), rešavanje konfliktnih situacija, ekološki problemi...

Nastavnici gimnazija škola mogu da prikažu filmove koji prokazuju dobre i loše strane nekih zanimanja i da time započnu diskusiju koja će učenicima pomoći da odaberu zanimanje. Nastavnici srednjih stručnih škola mogu da snime film o razgovoru za posao, posle koga je moguće analizirati postupke poslodavaca i onoga ko traži posao i diskututovati o tome.

Prikazivanje filma o nekom umetničkom delu ili umetničkom pravcu pomoći će učeniku u prihvatanju izloženog bilo da je u pitanju slikarsko, vajarsko, muzičko ili filmsko delo, upravo zato što je digitalni film multimedijalni nosač i može da predstavi samo delo, ali i da ga dopuni naracijom i drugim komplementarnim medijskim sadržajima koji podržavaju različite vrste intiligencije i stilove učenja.

Čak i nastavnici fizičkog vaspitanja mogu pomoću filmova da poboljšaju svoju nastavu i unaprede veštine svojih učenika. U košarci je moguće rpikazati filmove: o pravilnom vođenju lopte, dodavanju lopte, dvokoraku itd. Rukometaš može da pokaže pravilan skok šut, odobojkaš kako se prima lopta čekićem, kako se smečuje, atletičar niski start, pravilan sprint itd. Mogu se napraviti i filmovi o ekstremnim sportovima i objasniti pravila takvih sportova.

4.2. PRAVLJENJE FILMA ZA NASTAVU

Projektna nastava je pedagoški koncept zasnovan na konstruktivističkim pedagoškim teorijama koja omogućava da učenik kroz sopstveno iskustvo i dobro osmišljene projekte otkriva i stiče znanja ne samo o temi koju proučava već i o načinu na koji može da dođe do činjenica i da definiše zaključke. Pravljenje digitalnog filma na odabranu temu kao projektnog zadatka, uz vođstvo nastavnika, u grupi ili samostalno, je moderan pristup projektnom učenju koji je postao dostupan posredstvom IT tehnologija.

Kada učenici prave film (uz pomoć nastavnika) kroz projekat ovladavanja gradivom, onda je to aktivno učenje koje ima veliku pedagošku vrednost i u kome tehnički kvalitet samog filma koji su napravili učenici ne igra veliku ulogu. Stariji učenici mogu i samostalno izrađivati digitalne obrazovne filmove kao svoje projektne radove, ali je mlađe učenike moguće organizovati u grupe (od 3 i više učenika u grupi) koji mogu da imaju različite uloge u projektu.

Dobro je da uloga svakog učenika koji radi u timu bude unapred poznata i tačno određena, a učenici mogu i sami da biraju ulogu u odnosu na svoja interesovanja i predispozicije. Važno je da se učenicima jasno postavi zadatak, dodeli uloga u timu, napravi vremenski raspopred aktivnosti i objasni kako će i gde pronaći dodatni materijal za pripremu projekta. Neki od učenika mogu da se bave istraživanjem resursa za digitalni film, neki pisanjem scenarija, neki glumom, neki snimanjem videa, neki snimanjem glasa, neki montiranjem scena iz filma i dr. Pri grupnom radu je neophodno uskladiti rad učenika, vremenski i sadržajno, i sa učenicima treba sastaviti listu aktivnosti i rezultate koje svaka grupa i učenik treba da imaju tokom rada.

Tema rada mora da bude prilagođena uzrastu, interesovanjima i predznanju učenika.

4.3. TEHNIČKI ASPEKTI PRAVLJENJA UČENIČKOG FILMA ZA NASTAVU

Da bi se napravio dobar film za nastavu potrebno je da postoji ideja za snimanje filma (u ozbiljnijim projektima postoji čak i pisani sinopsis i scenario za snimanje filma). U scenariju se oblikuje ideja (vrši detaljizacija sadržaja), opisuju likovi, ambijent, dijalozi itd. Kada se na osnovu scenarija snima može se na osnovu njega napraviti i plan snimanja razdeljen na scene. Dobro je više puta i iz različitih

24

uglova snimiti iste scene, pa ih što efektnije složiti u montažom filma. Dobro urađenom montažom moguće je predstaviti ili naglasiti ono što je nedostupno direktnom posmatranju ili akcentovati ono što je najvažnije. Za montažu filma možemo se poslužiti filmskim trikovima kao što su: vremensko ubrzavanje ili usporavanje filma, makro, mikro snimci, snimci iz aviona, prelazi, titlovanje, dodavanje zvukova itd..

Pre nego što učenici pristupe pravljenju digitalnih filmova, učenike je potrebno uputiti u osnove tehnike snimanja video materijala i pomoći im u montiranju filma.

Dobro je obratiti pažnju učenicima na neka osnovna pravila snimanju i izradi učeničkih filmova:

Pre snimanja dobro je da učenici naprave scenario i da po njemu spremaju scene ili odabiru situacije koje u prirodi ili realnom životu treba da snime. Prilikom snimanja dobro je napraviti više video sekvenci iz više uglova i naknadno ih iseći i složiti u ilustrativnu celinu, te dobro izmontirati (dobro je imati više video materijala nego što je planirana dužina samog filma)

Digitalna kamera koju učenici koriste treba da bude laka i jednostavna za rukovanje. Pre polaska na snimanje učenici treba da imaju napunjene baterije i set rezervnih baterija, bar dve memorijske kartice. Prilikom snimanja treba da na ručnom kaišu čuvaju fotoaparat, da ga drže daleko od jakog sunca i izvora toplote, vode, peska, prljavštine i dr.

Svetlost ne sme da pada direktno na objektiv kamere. Za snimanje dobro je koristiti rane jutarnje ili kasne popodnevne sate. Ako se snimanje izvodi po jakom suncu treba pomeriti kameru u senku ili napraviti sopstvenu senku pomoću na pr. kišobrana, promeniti perspektivu snimanja ili ako osvetliti objekat snimanja reflektorom (ili koristiti filtere). Pozadina za snimanje ne sme da bude dominantna jer odvlači pažnju prilikom gledanja. Pri snimanju providnih objekata potrebno je da se odabere pogodna pozadina. Pozadina bi trebalo da je tamnija i rebrasta. Svetlost kod snimanja providnih objekata treba da pada sa bočne strane objekta snimanja ili da se izvor svetlosti nalazi iza objekta snimanja.

Pri snimanju pomeranje kamera i zumiranje treba da budu spori i nežni, bez brzih i naglih pomeranja. Da prilikom snimanja ruka ne bi podrhatavla, dobro koristiti stativ ako je to moguće. Dobro je približiti se što više objektu snimanja, a softverski zum upotrebljavati samo kada fizičko približavanje nije moguće. Primena klasičnih pravila fotografije kao što su pravilo trećine, balansa, uokviravanja i rasporeda linija koje vuku pogled, može doprineti vizuelnoj atraktivnosti snimljenog video materijala. Na video snimku je dodatno važna dinamika scena i događaja. Za snimanje arhitektonskih i muzejskih objekata u obrazovne svrhe promena scena treba da bude spora, dok za prezentovanje realnih situacija treba da bude slična kao realnom životu (osim ako treba naglasiti nešto, što se može i pri montaži).

Dobro je odvojeno snimiti i nasnimiti zvuk pri montiranju filma, da se ne bi čulo disanje kamermana ili zveckanje njegove opreme. Tada se i dinamika zvukova koji se dodaju naknadno može određivati u toku montaže filma. Sam zvuk se može snimiti na drugačijem udaljenju nego što je snimljen video, što omogućava da se istakne neki govornik, pravilno snimi dijalog gde se oba govornika jednako dobro čuju, smanji pozadinski šum ili da se iseku neki slučajni zvuci i dr. Odvojeno snimnjen zvuk je moguće i obraditi pre ubacivanja u film.

Dobro je kada učenici koji nemaju iskustva sa snimanjem filmova imaju priliku da snime video materijal a onda i mogućnost da ga odgledaju i zaključe kakvog su snimci kvaliteta, šta može da bude upotrebljeno u filmu, a šta treba da se ponovo snima, te da imaju vremena da ponove snimanje za neke od snimaka.

Posle snimanja video i audio materijala, na red dolazi montaža filmova, koja se odvija po planu koji je napravljen na osnovu scenarija, ali može da bude modifikovan u toku montaže

25

ako se za to ukaže potreba. Pri montaži se mogu ubrzati ili usporiti događaji (multipliciranjem svakog frejma se usporava kretanje, a ubrzanje postiže sečenjem nekih frejmova, ili montiranjem izvučenih ključnih po događaj frejmova). Redosled događaja i scena, dinamika scena i trenuci reza su jako važni za doživljaj o filmu. Dodavanje naracije, zvuka ili muzike je obavezno. Opciono je dodavanje titla i prelaznih efekata.

Posle izrade učeničkog filma kao projekta ovladavanja znanjem, sledi najvažniji deo: analiza napravljenog i prikazanog filma. U razgovoru sa svim učenicima u odeljenju, ne samo sa autorima filma, diskutuje se o utisku koji je film ostavio na gledaoce i autor odgovara na pitanja ostalih učenika. Kroz ovu diskusiju autor stiče utisak da li je sam naučio dovoljno o materiji koju je filmom obradio i da li je istu prikazao dobro (koliko se razlikuje poenta koju je autor zapisao u scenariju od one koju kao utisak o filmu izražavaju njegovi gledaoci), da li je film interesantan za publiku, da li je predug ili prekratak, da li ostavlja utisak celine, da li se nadovezuje na predznanje koje imaju svi učenici u odeljenju i dr. Na kraju, autor može da odgovori na pitanje šta bi promenio u svom pristupu projektu i šta bi promenio u samom filmu, posle ove diskusije.

4.4. IDEJE ZA SNIMANJE JEDNOSTAVNIH DIGITALNIH FILMOVA ZA NASTAVU

Za kraj uvoda u izradu učeničkih projekata kroz pravljenje digitalnih filmova, dajemo nekoliko

primera za učeničke projekte, sa naglaskom na tehničke aspekte na koje treba obratiti pažnju.

Kod kuće u čaši učenici mogu da zasadite neku biljku (pšenicu ili pasulj npr.) i da kamerom beleže njen razvoj. Potrebno je svakog dana snimiti po jednu fotografiju ili par sekundi trajanja video sekvence koja beleži kako se razvija biljka i na kraju sve te video zapise montirati i ubrzati. Montažom ovih sekvenci dobiće se odličan film o razvoju biljke koji može da bude titlovan objašnjenjima o brzini rasta i fazama razvoja (1. dan, 2. dan, 3. dan..). Učenicima možete dati da posmatraju i snime različite biljke, ili iste biljke u različitim uslovima rasta, pa se na prikazivanju filmova koje su učenici snimili može vršiti analiza morfoloških razlika ali i razlika o brzini rasta, uticaju svetlosti, vlage i dr. na rast biljke.

Za snimanje scena usporenog ogleda (npr. rasta biljke i sl.) gde je prisutna inkrementalna promena, važno je da svaki drugi deo scene (osim promene) ostane isti, iz frejma u frejm. Kod snimanja ovakvih ogleda poželjno je da vam kamera bude uvek u istom položaju, tj. fiksirana na stativ. Proceniti kolika će biti biljka kada postavljate kadar, tako da obuhvati celu biljku kada je na kraju snimanja najveća. Da bi ste izbegli probleme sa dnevnom svetlošću snimajte približno u istom vremenskom terminu dana, na osvetljenom mestu, ali dobro je da imate dodatno veštačko osvetljenje (u odnosu na vremenske prilike značajno se menja osvetljenje). Naravno vodite računa da Vam svetlost ne pada na objektiv kamere. Dodatno, možete instalirati softver pomoću koga možete automatski snimati fotografije u zadatom vremenskom intervalu. Naracijom ili titlom treba naglasiti koliko puta je događaj ubrzan.

Prilikom izleta po svom kraju ili putovanja u inostranstvo učenici mogu snimiti floru i faunu karakterističnu za to podneblje i da od filma montažom naprave virtuelni atlas tog podneblja, sa zadacima za dodatno istraživanje (koja flora i fauna je karakteristična baš za to podneblje i zašto, gde drugde postoji slična ista flora i fauna i dr.)

Za snimanje životinja ne možete unapred napraviti scenario, ali ih možete naknadno iseći i montirati u celinu. Ako vam objekat snimanja izađe iz kadra prekinete snimanje i nastavite ga kada objekat snimanja ponovo imate u kadru. I životinje i biljke je dobro snimati sa stativa, ujutru ili uveče. Dobro je imati krupne kadrove pejzaža, geografske mape i video satelitskog snimka tog kraja (koji se može naći na internetu) koji dobro mogu da se uklope u video-opis. Ljudima i objektima koje su oni

26

napravili unije mesto u snimanju i montaži ovakvog filma, osim ako ne želi da se naglasi njihov uticaj na floru i faunu. Snimci prirode se, pri montaži filma, mogu uklapati sa ilustracijama i animacijama koje se mogu skenirati iz prirodnjačkih knjiga, filmovima sa interneta (ako to ne krši prava autora), crtežima samih učenika i dr. Za filmove o fauni neophodno je kombinovati naraciju sa zvucima životinja koje se pojavljuju na snimku, dok se preko scena koje prikazuju floru, osim naracije može nasnimiti i odgovarajuća muzika.

Poseta zoološkom vrtu može da bude idealna prilika za snimanje filmova o životinjama, njihovom ponašanju i fizičkim karakteristikama, naročito interesantna za učenike mlađih uzrasta.

I u zoološkom vrtu najbolje je snimanje uraditi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. U ovoj sredini je dobro što možete snimiti izgled i ponašanje životinja iz mnogo uglova. U zoološki vrt ponesite stativ i montirajte kameru na njega. Pri snimanju koristite zum kada je potrebno. Snimite što više video klipova, koje ćete kasnije iskoristiti u montiranju. Ne zaboravite da snimite i samo zvuke životinja koje ćete moći da uklopite u naraciju.

Umesto klasičnog herbarijuma učenici mogu da naprave virtuelni herbarijum: da snime biljku u prirodnom okruženju, a zatim da naprave snimke korena, stabljike, lista, cveta i/ili ploda (kada nastane) i izgleda cele biljke u različita godišnja doba. Ove snimke treba montirati u digitalni film.

Pre snimanja treba odrediti format u kome će biti svi prilozi digitalnog filmskog herbarijuma i napraviti scenario koji će biti primenjen na prikaze svih biljaka, makar da ih rade i različiti učenici. Kod i kod snimanja prirode najbolje je jutarnje i večernje snimanje, a stativ može biti od velike pomoći. U procesu snimanja može se koristiti i Softverski a ne samo hardverski zum za list biljke, prašnike i itd, a ako se ključni detalji zabeleže kao fotografija a ne kao video snimak moći će da se dodatno obrade na računaru pre montiranja u video. Osim snimaka biljke u njenom prirodnom okruženju iz više različitih uglova, treba prikazati i veličinu biljke, u odnosu na učenika ili drveni metar koji su učenici poneli. Treba uraditi i fotografije ili video sekvence lista i položaja lista na biljci, cveta ili ploda, a u školi se mogu uraditi fotografije ubranih listova, cvetova, plodova i korena iskopane biljke. Pri snimanju u školi, može se idealno podesiti veštačko osvetljenje, podloga za snimanje treba da bude svetle boje sa rasterom koji pokazuje dimenzije u cm ili dm (može biti ista za sve biljke koje će biti prikazane u virtuelnom herbarijumu, čime se stiče utisak o njihovoj veličini, mada se poređenje može izvršiti i snimanjem scene sa referentnom biljkom). Biljka se može i iseći da bi se snimila struktura stabla i ovi snimci se mogu, pri montaži, ubaciti u film o biljci. U školi se mogu dobiti i jako dobri mikroskopski snimci karakterističnih delova biljke prostim prislanjanjem objektiva fotoaparata na okular podešenog mikroskopa.

Učenici mogu snimiti filmove o fizici tečnosti:

Kada se u staklenu čašu sipaju voda i ulje, uprkos mućkanju oni se ne sjedinjuju (posle nekog vremena ulje se raslojava na iznad vode).

Demonstriracija zavisnosti hidrostatičkog pritiska od visine vodenog stuba. Naprave se na plastičnoj flaši iglom tri rupice po vertikali i flaša se napuni vodom. Iz kog otvora voda najslabije ističe?

Da bi bolje snimili eksperimente sa vodom, dobro je obojiti je nekom bojom (prehrambenom npr.). Čaša u kojoj se snima treba da bude od tankog, ravnomernog prozirnog stakla. Za snimanje prozirnih objekata dobro je napraviti kontrastnu pozadinu. Svetlost treba da pada sa bočne strane objekta

27

snimanja i fotoaparata ili da izvor svetlosti bude sa zadnje strane objekta. Ako postoje uslovi (dobri reflektori) može se napraviti difuzno svetlo koje bi sprečilo bilo kakvu refleksiju (ako je plafon bele boje usmeri se svetlost reflektora prema plafonu, ako pak nije za stvaranje difuznog svetla može se iskoristiti beli karton koji se postavi tako da svetlost koja se odbija pada na objekat snimanja). Fotoaparat treba približiti što bliže objektu snimanja i treba obavezno koristiti stativ. Za beleženje detalja na površini vode aparat treba da je veoma malo iznad površine vode kako bi izbegli eventualnu refleksiju svetlosti od površine vode.

Kada učenici izvode predstave vezane za istoriju i književnost lepo je snimiti i obraditi te predstave, koje se u integralnoj verziji ili u delovima mogu koristiti u nastavi.

Kada se snimaju predstave potrebno je da se pre početka predstave postavi jedna ili više kamera na stativ i obezbedi dobro osvetljenje pozornice. Mesto za postavljenje kamera treba pažlčjivo izabrati u odnosu na svetlo (na kameru ne sme da pada svetlost već samo na pozornicu) i na mesto koje pokriva celu pozornicu, odgovarajuće je visine i nije isuviše koso u odnosu na scenu. Tokom snimanja ne treba menjati poziciju kamere. Za približavanje ili udaljavanje objektu snimanja koristi se zum kojim raspolaže kamera. U ključnim scenama treba vršiti zumiranje na pokrete i facijalne izraze glumaca. Pomeranje kamere treba vršiti sporim pokretima. Poželjno je da se pre početka snimanja snimatelji upoznaju sa scenarijom izvođenja predstave i da na osnovu toga naprave plan snimanja. Dobro je da se odvojeno snimi zvuk, za šta se može koristiti mokrofon sa pecaljkom.

28