obim i struktura ulova i proizvodnje ribe u srbiji od … · prosečno 3745 tona ribe. najveći...

453

* Rad primljen za štampu 24.12.2015.**JelenaIvanović,MilanŽ.Baltić,JelenaJanjić,RadmilaMarković,MarijaBošković,FakultetveterinarskemedicineUniverzitetauBeogradu,Beograd,Srbija;VesnaĐorđević,Institutzahigijenumesa,Beograd;MarijaDokmanović,FakultetveterinarskemedicineUniverzitetauBeogradu,Beograd,Srbija

PREGLEDNI RAD / REVIEW PAPER

DOI:10.2298/VETGL1506453I UDC:639.2/.3(497.11)”2006/2012”

OBIM I STRUKTURA ULOVA I PROIZVODNJE RIBE U SRBIJI OD 2006. DO 2012. GODINE*

THE SCOPE AND STRUCTURE OF THE PRODUCTION AND CATCH OF FISH IN SERBIA IN THE PERIOD FROM 2006 TO 2012

Jelena Ivanović, Milan Ž. Baltić, Jelena Janjić, Radmila Marković, Marija Bošković, Vesna Đorđević, Marija Dokmanović**

Riba čini značajan izvor animalnih proteina u ishrani stanovnika velikog dela sveta. Tržište se u Srbiji snadbeva ribom iz sopstvene proizvodnje (šaranski i pastrmski ribnjaci) i ulova iz otvorenih voda. Ipak, najveći deo ribe na našem tržištu je iz uvoza. Prosečna površina pod šaranskim ribnjacima od 2006. do 2012. godine bila je 8417 hektara a pastrmskih ribnjaka 499 ari. Prosečna godišnja proizvodnja šaranske ribe u ovom periodu bila je 7228 tona, a pastrmke 923 tone. U otvorenim vodama Srbije izlovljava se (profesionalni i sportski ribolov) prosečno 3745 tona ribe. Najveći ulov ribe u otvorenim vodama se odnosi na srebrni karaš, zatim šarana i deveriku, dok je manji ulov tolstolobika. Cilj ovog rada je bio da se utvrdi obim i struktura ulova i proizvodnje ribe u Srbiji od 2006. do 2012 godine. Podaci o ulovu i proizvodnji ribe uzeti su iz Statističkog godišnjaka Srbije.

Ključne reči: šaran, pastrmka, Srbija, proizvodnja, ulov

Riba,s’obziromnanjenuhranljivuvrednost,predstavljaznatandeoishraneljudiusvetu.Ribesuoduvekpredstavljaleznačajanizvorproteinavisokebiološkevrednosti(ribasadržiod15%-24%),mnogimnarodima,aposebnoonimakojisuživeliblizuobale.Hemijskisastavmesaribejesličansastavumesasisaraiživine(Kilibarda,2006).Procenjujesedaseblizu15%potrebazaživotinjskimproteinimausvetupodmirujekonzumiranjemribe(Anon,1999).Ishranaribomobezbeđujeljudskomorganizmudovoljnekoličineproteina,slobodnihamino-kiselina,minerala

Uvod / Introduction

454

Vet.glasnik69(5-6)453-465(2015)IvanovićJelenaisar.:ObimistrukturaulovaiproizvodnjeribeuSrbijiod2006.do2012.godine

ivitamina(Ackman,2000),aporedtogaidovoljnekoličinepolinezasićenihmasnihkiselina (PUFA, polysaturated fatty acids), a posebno n-3 PUFA (Kminková isar.,2001).Povoljansadržajproteina,minerala,vitamina,inaročitoesencijalnihmasnihkiselinamesaribepogodujeuprevencijibrojnihoboljenjaljudi(Ćirković,2002;Tešićisar.,2014).Poslednjihgodinasvevećapažnjapridajesebioaktivnimpeptidimakoji imajuantihipertenzivnu,antioksidativnu,antibakterijsku iuloguuprevenciji tromboze i kancera, a velki broj ovih peptida izolovan je iz proteinamesaikožerazličitihvrstariba(Baltićisar.,2014).

Dnevnepotrebečovekauproteinimamogusepodmiritisa400gribljegmesa.Mišićnotkivoribesadržimanjevezivnogtkivaodmišićnogtkivastokezaklanje,pasesamimtimmesoribebržeilakšeresorbuje,odnosnoimavisokkoeficijentsvarljivosti.Odsveže,zamrznuteilidimljeneriberesorbujese95%proteina(BaltićiTeodorović,1997).Umesuribesenalazi100putavećakoličina jodanegoumesusisara.Mesoribasadržiiznačajnukoličinufluora(1,5-5,0mg/kg).Jodifluorsuneophodniusintezihormona.Ribaje,takođeiznačajanizvorselena,kojiulaziusastavmnogihenzima,anajboljeproučenjeglutationperoksidaza.Ovajenzimimaznačajnuuloguuočuvanjuintegritetaćelijskihmembranaodoštećenjakojabimoglanastatidelovanjemslobodnihradikala.Selentakođeimaznačajnuuloguu održavanju funkcije imunološkog sistema, regulisanjumetabolizma tireoidnežlezdeiureprodukciji(Anon,2003;Markovićisar.,2010).

Ulovribeusvetuu20.vekuporastaojeodpočetkavekazablizu20puta.Naime,1900.godineulovribeusvetubiojeokopetmilionatona,dabinakraju20.vekabioblizu100miliona tona.Ovajobimulovanijeostaobezposledica,odnosno ugrozio je opstanak najčešće lovljenih vrsta riba. Ukupan ulov ribepočetkom 21. veka dostigao je svoj maksimum od 95.61 miliona tona (2000.godina) i od tada se nije povećavao. Prosečan ulov ribe od 2002. do 2012.godinebioje92.9milionatona,odčegaseoko70%koristisezaishranuljudi.Ulov ribe izprirodnih resursa jedostigaosvojmaksimumna razmeđi20. i 21.vekapasemožerećiidajevećinegoštojetopotrebnozaočuvanjenajčešćelovljenih vrsta riba i očuvanje biološke ravnoteže u morskim ekosistemima.Zbog ugrožavanja prirodnih resursa ulov ribe se neće dalje povećavati, što jeregulisano odgovarajućim aktima Organizacije Ujedinjenih Nacija. Naime, sveokeanske, odnosnomorske površine koje predstavljajumeđunarodne vode supodeljenenalovnapodručja.Zasvakolovnopodručjejedefinisanokojazemljaimapravoizlovaribeukomlovnompodručju.Takođe,definisanjeiobimulovapojedinihvrstaribazasvakolovnopodručje.Natajnačinjeograničenprekomerniulov ribe.Potrebeza ribomsudalekovećeodonihkojesepodmirujuulovomribe izprirodnih resursa.Zadovoljenje tihpotrebapodmiruje segajenjm ribeuakvakulturi.Akvakultura je sektor proizvodnje hrane koji se najbrže razvijao usvetuposlednjihtridesetgodina20.vekaiobezbeđujeoko40%svetskepotrebestanovništvazaribom(JosupeitiLem,2000;Coleisar.,2009;Tešićisar.,2013).

Rastućepotrebezaribomseuspešnopodmirujuribomgajenomuakvakulturi(naročitouslatkimvodama).Poslednjihgodinaproizvodnjaribeuakvakulturiima

455


prosečangodišnjiporastkojisekrećeizmeđu9%i10%,štopredstavljanajvećirastupoređenjusadrugimstočarskimgranama.Smatrasedaćeza30-40godinaproizvodnjaribeuakvakulturizajednosaulovomribeizprirodnihresursabitipokoličiniistakaoštojetoproizvodnjamesastokezaklanje.Akvakulturajejedininačindasezadovoljerastućepotrebezaribom(Kilibardaisar.,2008).Potrošnjaribekodnas,nezadovoljavasedomaćomproizvodnjomiulovomvećiuvozom.Dokproizvodnjaiulovbeležepadposlednjihgodina,uvozdrastičnoraste.Takojeuvozribeod2001.godinesa17hiljadatonaporastaona29hiljadatona2006.godine(Kilibardaisar.,2008).Ribaseunašojzemljikonzumiranajvišezavremetradicionalnih verskih praznika i u periodu posta. Prema FAO-im podacima,potrošnja ribe u našoj zemlji iznosi oko3 kgpo stanovniku godišnje.ProcenanašegZavodazastatistikujedajetapotrošnjaoko5kg,dokjenašaprocena,daseuSrbijipotrošnjaribekrećeoko7kgpostanovnikugodišnje(Baltićisar.,2009).Prosečnapotrošnjaribepostanovnikugodišnjeusvetuje18,8kg,anajvećajeuOkeaniji22,3kg,Evropi20,2kgiSevernojAmerici17,9kg(Ćirkovićisar.,2002;FAO,2012).Velikapotrošnjaribeposledicajevelikeponude,aliitradicije,navikaiobičaja(Lekić-Aranđelovićisar.,2008).

Mathewisar.(1999)iLuziaisar.(2003)konstatujudajezaljudskozdravljepogodnija ishrana rečnom ribom, negomorskom i da je sadržaj holesterola urečnojribimanjiuodnosunamorskuribu.Sobziromnakliničkaiepidemiološkaispitivanjakojaukazujunavezuizmeđuholesterolaunetoghranom,holesterolauplazmiiateroskleroze(Orbanisar.,2006),relativnomalisadržajholesterola,poredsastavaPUFA,činišaranaipastrmkupogodnimvrstamazaishranuljudi.

Ciljovogradajebioutvrditipovršineueksploatacijišaranskihipastrmskihribnjaka,utvrditiukupnuiizlovljenuproizvodnjušaranskeribe,šaranaipastrmkekao i izvršitianalizuulova ribe izprofesionalnog ribolova,odnosnosportskog irekreativnog ribolova iz otvorenih voda za četiri najčešće lovljene vrste ribe(šaran,tolstolobik,deverika,srebrnikaraš).

Svi podaci o proizvodnji šaranske i pastrmske ribe, kao i podaci o ulovuribeizotvorenihvodauzetisuizStatističkihgodišnjakaSrbije(Anon,2006-2012)sistematizovani,statističkiobrađeni(srednjevrednostiimerevarijacije),azatimprikazanitabelarnoigrafički.

Dobijenipodaciodnosesenaprosečnušestogodišnju(od2006.do2012.godine)proizvodnju(šaranskariba,šaran,pastrmka)iulovribe(šaran,tolstolobik,deverika, babuška). Na osnovu ovih podataka dobijeni su podaci o prosečnojproizvodnjiiulovuribeuSrbiji.

Materijal i metode rada / Material and methods

456

Upotreba ribe u ishrani ljudi danas je u porastu, što je u skladu sapreporukamakojeukazujunatodajeovavrstamesabitnakomponentapravilneishrane (Ljubojević i sar., 2013). Iz tog razloga proizvodnja ribe u Srbiji je uporastu.Međutim,činjenicadaSrbijanemaizlaznamore,pospešujeakvakulturu.AkvakulturuuSrbijičinešaranskiipastrmskiribnjaci.Šaranskiribnjacisenajvećimdelom nalaze u nizijskim predelima (Vojvodina), dok su pastrmski ribnjaci ubrdskimpredelimagdeimabistrihihladnijihpotoka.

Prosečna površina šaranskih ribnjaka u Srbiji od 2006. godine do 2012.godine bila je 8417 ha, dok je prosečna površina pastrmskih ribnjaka 499 ari.Variranjeupovršinamakodšaranskih ribnjakanisuvelika (koeficijentvarijacijeje5,64%).Od2006.godinepovršinepodpastrmskihribnjcimasepermanentnosmanjuju(grafikon1).

Ima mišljenja da je ukupna površina pod šaranskim ribnjacima znatnovećaodonekojajeprikazanauzvaničnimstatističkimpodacima.Razlogeovihneslaganja treba tražiti pre svega u neadekvatnom prikupljanju podataka oribnjačkimpovršinama.Naime,zbogpromenevlasničkestruktureičinjenicedajedeoribnjaka(oko20%)vanfunkcijepodaciopovršinamapodribnjacimaseizgodineugodinumenjaju(Markovićisar.,2011).

Prosečna ukupna proizvodnja šaranske i pastrmskemlađi u ribnjacima uSrbijibilaje(od2006.do2012.godine)3035tona(šaranskamlađ)i154,4±27,56tona(pastrmskamlađ).Variranjauobimuproizvodnjemlađinaročitosuizraženau proizvodnji šaranskemlađi (koeficijent varijacije 35,45%). Trend proizvodnješaranske, odnosno pastrmske mlađi od 2006. do 2012. godine prikazan jegrafikonom2.Doksusepovršinepodpastrmskimribnjacimasmanjivaleod2006.do 2012. godine, dotle je proizvodnjamlađi bila dosta ujednačena (koeficijentvarijacije17,84%).

Rezultati i diskusija / Results and Discussion

Grafikon 1. ProsečnepovršinepodribnjacimauSrbijiGraph 1. Average area under fishponds in Serbia


457

Odproizvedeneribedeoribeseneizlovljava.Prosečnagodišnjaproizvodnjaribeušaranskimribnjacimaod2006.do2012.godinebilaje7228±1118tonaaizlov6103±1008tona.Prosečnagodišnjaproizvodnjašaranabilaje6071±956,9tona, a prosečan izlov 5405±846,50 tona. Prosečna godišnja proizvodnjapastrmkebilaje923,1±208,00tona.Prosečanizlovšaranskeribebioje89,95%,šarana89,09%ipastrmke85,51%(tabela1).

Tabela 1.ProsečnagodišnjaproizvodnjaiizlovšaranskeribeipastrmkeuSrbijiTable 1. Average annual production and catch of carp fish species and trout in Serbia

RibaFish

Mere varijacije / Variation rate

X ± Sd

Proizvodnja tona /Production tons

Prosečan izlov tona / %Average catch tons / %

Šaranskariba/ Carp fish species 7228±1118 6103±106889,95

Šaran/ Carp 6071±956,9 5405±846,589,09

PastrmkaTrout 923,1±208,00 784,9±159,985,51

Kaoštoimarazličitihpodatakaopovršinamapodribnjacima,takosuipodacioizlovuriberazličiti.Uveksuzvaničnistatističkipodacioproizvodnjiribeznatnomanjiodstvarnihštosepripisuječinjenicidaribnjacineprijavljujupravostanjeproizvodnjeribe,kaoidasedeoprometaribomobavljaunelegalnimtokovima(Markovićisar.,2009).

Proizvodnja šaranske ribe u ribnjacima u Srbiji bila je najmanja 2006.godine(4953tona),anajveća2010.godine(8331tona)(grafikon3).Podovomproizvodnjomsepodrazumevaproizvodnjaribeuribnjacimagdeseporedšarana

Grafikon 2.TrendproizvodnjemlađiuSrbiji(tona)Graph 2. Trend in spawn production in Serbia (tons)


458

nalazetolstolobikiamur,aređesomištuka.Izlovribeizšaranskihribnjakabiojeod4474tona(2006.godina)do7322tona(2010.godina).

Šaranjevrstakojasegajiuprekostodržavasvetainajvišejezastupljenausvetskoj,aiudomaćojakvakulturi(Trbovićisar.,2009;Bostockisar,2010).Odsredineprošlogvekaproizvodnjaoveribeusvetujeustalnomporastuiposlednjihgodinapremašujetrimilionatona.Naprimer,2010.godineusvetu jeuzgojemdobijenoukupno3444203 tonešaranaštočinioko9,3%svetskeprozvodnjeslatkovodnihorganizama.SkorotričetvrtineukupnekoličinešaranaovihgodinaproizvedenojeuKini,doksunadrugomitrećemmestutakođeazijskedržave,Indija iVijetnam.Usvetusešarandominantnogajiupoluintenzivnomsistemu,najčešćeuzdodatakžitarica,asvega2-3%ukupnekoličineoveribedobijaseintenzivnomproizvodnjomuakvakulturi(Marković,2010).

IakouzgojšaranauEvropi imadugu tradicijukojadatira jošodvremenaRimljana,uposlednjihdvadesetgodinaproizvodnjašarananaovomkontinentudostaoscilira.UdržavamacentralneiistočneEvropeje1990.godineproizvedenopreko400hiljada tonašarana,alisusocioekonomskepromeneuticalenapadproizvodnje u ovom sektoru zbog čega je 2000. godine ukupna proizvodnjašaranauEvropiiznosila151177tona(FlajšhansiHulata2007;FAO,2012).Ipak,od2007.godinebeležiseblagiporastproizvodnje,paje2010.godinenasvetskotržištedospelo183819tonašaranaizEvropegdejeiSrbijabilameđuprvihdesetdržavapoproizvodnjioveribe(grafikon4).

Poluintenzivnaproizvodnjašaranajedominantansistemgajenjašarananesamousvetu,negoiuSrbiji(Marković,2010).Uovomsistemu,poredkorišćenjapotencijala samog ribnjačkog ekosistema (prirodne hrane), deo prozvodnje sezasnivainaprimeniodređenekoličinedodatnehrane.Poredžitaricaposlednjihgodinadolazidointenziviranjaproizvodnjekrozsveširuupotrebukoncentrovanehrane,peletiraneiekstrudirane,čimejepouzorunapastrmskoribarstvootvorenprostorzavišestrukouvećanjeprinosa.

Grafikon 3.Trendproizvodnješaranskeribe,pastrmkeišarana(tona)Graph 3. Trends in production of carp fish species, trot and carp (tons)


459

UkupnaproizvodnjapastrmkeuSrbijikretalaseod608tona(2006.godina)do1095tona(2008.godina)aukupanizlovkretaoseod539tona(2006.godina)do929tona(2008.godina).Prosečnaukupnaproizvodnjapastrmkeod2006.do2012.godinebilaje923,1±208tonaaprosečanizlov784,9±159,9tona(tabela1).

Saproizvodnjomkonzumnogšaranaodblizu1,3kgpostanovniku,Srbijajenatrećemmestupoproizvodnjišaranausvetu(Markovićisar.,2011).Povećanjeproizvodnje,odnosnonjenointenziviranje,naročitošaranskeribeuSrbijimožedasepostigneunapređenjemuslovauzgoja,povećanjemnutritivnevrednostihrane,uvođenjem dopunske ishrane kukuruzom, žitaricama, peletiranom ili drugomvrstomhrane(Vandeputteisar.,2008;Markovićisar.,2009).Proizvodnjašaranskeribesemožepovećatidopreko3tonepohektaruukolikosekoristeekstrudiranahraniva.Uidealnimuslovima(aerisanjevodenpr.)proizvodnjasemožepovećatina5,paina10tonapohektaru.Uslučajuovakovelikogpovećanjaproizvodnjegovori se o intenzivnom sistemu gajenja šaranskih vrsta riba (Marković i sar.,2009).Upastrmskimribnjacima,ubetonskimbazenima,proizvedeseidopreko50kgribepom3.Ovosemožepostićiukolikouletnjem-sušnomperioduimadovoljno vode i ako se voda obogaćuje dodavanjem kiseonika. U suprotnomproizvodnjasekrećeod10-20kgpom3.Jedanodnačinapovećanjaproizvodnjeribe(šaranske,pastrmke)jepovećanjepovršinapodribnjacima.OvoseodnosinaročitonapodručjeVojvodineukomeimavećihneiskorišćenihpoljoprivrednihpovršinaslabeplodnosti.Imamišljenjadasepovršinepodšaranskimribnjacimau Vojvodini, pre svega, mogu povećati i preko 10 puta. Takođe, mogu dasepovećaju i površinepodpastrmskim ribnjacima3 - 5 puta, a proizvodnja ukaveznimsistemimaipreko10puta(Markovićisar.,2011).

SvivodenisistemiuSrbiji,osimobjekataakvakulture(pastrmskiišaranskiribnjak) i hidroakumulacija čije su prioritetne namene vodosnadbevanja sesvrstavajuu ribolovnevode.Ulov ribeuSrbijiusko jevezanza rekekojekroz

Grafikon 4.PrvihdesetdržavauEvropipoproizvedenojkoličinišaranau2010.godini(FAO,2012)

Graph 4. The top ten countries in Europe per produced quantity of carp in 2010. (FAO, 2012)


460

Srbiju protiču. Marković i sar. (2011) navodi da se riba eksploatiše najviše izDunavajerjenajvećarekauSrbiji,dužine588km,zatimSavakojakrozSrbijuprotiče206kmiTisadužine164km.Ukupnadužinasvihpotokairekaje65980km.BrojvrstaribakojenaseljavajuvodeneekosistemeuSrbijije89,svrstanihu57rodovai20familija.OdkošljoribakojenaseljavajuvodeuSrbiji,52vrsteselove rekreativnim i privrednim ribolovom.Odovih 52 vrste posebni ekonomskiznačajimaju:kečiga(Acipenser ruthenus),šaran(Cyprinus carpio),som(Silurus glanis),smuđ(Sander lucioperca),štuka(Esox lucius),deverika(Abramis brama),babuška(Carassius gibelio),sivitolstolobik(Arystichthys nobilis),belitolstolobik(Hypophthalmichthys molitrix),manić(Lota lota)imrena(Barbus barbus).

Ukupan ulov ribe u otvorenim vodama u Srbiji kretao se od 2536 tona(2007.godina)do5384tona(2012.godina),apremaporekluukupanulovribepotičeodprofesionalnihribaraisportskihribolovaca.Ulovribekodprofesionalnihribolovacakretaose1447tona(2007.godina)do2260tona(2012.godina)akodsportskih ribolovacaod936 tona (2006.godina)do3124 tona (2012.godina).Uposmatranomperioduprosečangodišnjiulovribebio je3745±10,72tonaodčegaje1904±297,8tonepoticaloodprofesionalnihribara,a1841±829,10tonaodsportskihribolovaca(tabela2).

Tabela 2.ProsečangodišnjiulovribeiučešćeuukupnomgodišnjemulovuuotvorenimvodamaSrbije(tona)

Table 2. Average annual fish catch and participation in the total fish catch in open waters of Sebia (tons)

Riba / Fish


X ± Sd

Ukupno /Total

Profesionalno /Professional fishing

Sport /Sport fishing

Ulov(t)/Catch (t) 3745±10,72 1904±297,80 1841±829,10

Učešće/Participation (%) / 52,66±8,21 47,34±8,22

Ukupan ulov ribe u otvorenim vodama Srbije raste od 2006. do 2012.godine.Porastulovaribemanjejeizraženkodprofesionalnihribolovacanegokodsportskihribolovaca.Tosevidiizprocentualnogučešćaulovaribeprofesionalnih,odnosnosportskihribolovacauukupnomulovuribeuotvorenimvodamauSrbijiod2006.do2012.godine.Uukupnomulovu ribeučešćeulovaprofesionalnihribolovacabiloje2006.godine64,42%a2012.godine41,98%.Nasuprottome,učešćeulovaribesportskihribolovacapovećaloseod35,58%(2006.godina)do58,02%(2012.godina).Prosečnogodišnjeučešće(od2006.do2012.godine)profesionalnogribarstvauukupnomulovuribeuotvorenimvodamaSrbijebiloje52,66±8,21%,asportskogribolova47,34±8,22%(tabela2).


461

ZaulovribeuotvorenimvodamauSrbijivodeseposebnopodacizaulovšarana, tolstolobika, deverike i srebrnog karaša (babuške). Kretanje promeneulovaovihvrstaribaprikazanojegrafikonom5.UkupanulovšaranauotvorenimvodamaSrbijekretaoseod204tone(2006.godina)do497tona(2012.godina).

Ulovšaranakodprofesionalnihribarakretaoseod120tona(2007.godina)do 296 tona (2010. i 2011. godina). Učešće ulova šarana kod profesionalnihribolovacaunjegovomukupnomulovubilojenajveće2008.godine(69,20%)anajmanje2010.godine (40,08%).Učešćesportskog ribolovauukupnomulovušaranabilojenajveće2010.godine(59,92%),anajmanje2008.godine(30,80%).

Prosečan ulov šarana u otvorenim vodama Srbije bio je u posmatranomperiodu (2006-2012.godina)359,6±134,9 tona.Pri tom,prosečanulov šaranau istom periodu bio je kod profesionalnih ribolovaca 179,9±37,09 tona, a kodsportskihribolovaca179,1±109,4tone(tabela3).Uočavaseznačajnavarijacijau ukupnom obimu ulova šarana, a naročito u obimu ulova šarana sportskihribolovaca. U ukupnom ulovu šarana u otvorenim vodama od 2006. do 2012.godine učešće profesionalnog ribarstva bilo je 53,69±12,95%, a sportskog46,18±12,88%(tabela3).

UotvorenimvodamaSrbijeukupanulovtolstolobikakretaoseod121tone(2007.godina)do205 tona (2010.godina).Kodprofesionalnih ribolovacaulovtolstolobikakretaoseod104 tone (2007.godina)do256 tona (2010.godina),akodsportskihribolovacaod9tona(2010.godina)do34tone(2007.godina).Učešćeprofesionalnih ribolovacauukupnomulovu tolstolobikabilo je najveće2010. godine (96,60%), a najmanje 83,49% (2008. godina).Učešće sportskogribolovauukupnomulovu tolstolobikabilo jenajveće2008.godine(16,51%)anajmanje2010.godine3,40%.Prosečangodišnjiulovtolstolobikabiojeod2006.godinedo2012.godine219,1±46,88tona,odčegaje197,4±48,73tone(89,54%)

Grafikon 5.TrendulovaribeuotvorenimvodamaSrbijeGraph 5. Trend in fish catch in open waters of Serbia


462

biloodprofesionalnogribolova,a21,71±93,4tone(10,46%)odsportskogribolova(tabela3).Tabela 3.ProsečanulovribeuotvorenimvodamaSrbijepovrstamaTable 3. Average fish catch in open waters of Serbia by species

Riba / Fish


X ± Sd

Ukupno tona Total tons

Profesionalno tona %Professional fishing tons %

Sport tona %Sport fishing tons %

Šaran/Carp 359,6±134,9 179,9±37,0953,69 179,1±109,446,18

Tolstolobik/White bighead 219,1±46,88 197,4±48,7389,54 21,71±9,3410,41

Deverika/Bream 432,4±55,69 239,1±39,7755,64 193,4±50,2144,36

Srebrnikaraš/Goldfish (babushka) 814,1±74,07 374,6±58,0846,37 439,4±92,5353,62

UkupanulovdeverikeuotvorenimvodamauSrbijikretaoseod359tona(2006.godina)do431tona(2008.godina).Profesionalniribolovciimalisunajvećiulov2009.godine(279tona)anajmanji2010.godine163tone,asportskiribolovcinajmanji2006.godine(101tona)anajveći2009.godine(249tona).Procentualnoučešćeprofesionalnog,odnosnosportskogribolovauukupnomulovudeverikejebilovrlovarijabilno(od34,08%do72,14%profesionalanriboloviod27,86%do65,52%sportski ribolov).Prosečangodišnjiulovdeverikeuotvorenimvodamaod2006.do2012.godinebioje432,4±55,69tona,odčegajeodprofesionalnogribolovabilo 239,1±39,77 tona (55,64%), a od sportskog ribolova193,4±50,21tona(44,40%)(tabela3).

UotvorenimvodamauSrbijiulovsrebrnogkaraša(babuške)uperioduod2006.godinedo2012.godinebiojenajmanji2007.godine(655tona),anajveći2011.godine(863tone).Profesionalniribarisuimalinajmanjiulovtakođe2007.godine(367tona),anajveći2006.godine(488tona).Sportskiribolovcisunajvećiulovimali2009.godine(548tona),anajmanji2007.godine(289tona).Učešćeprofesionalnig ribolova u ukupnom ulovu srebrnog karaša se smanjivalo sa57,96%(2006.godina)na44,12%(2012.godina),madajenajmanjebilo2009.godine(35,79%).Učešćesportskogribolovauukupnomulovusrebrnogkarašaraslojeod2006.do2012.godine(42,04%do64,21%),azatimjezabeleženpaddo2012.godine(55,88%).Prosečangodišnjiulovsrebrnogkarašaod2006.do2012. godine bio je 814,1±74,07 tona, od čega je 374,6±58,08 (46,37%) tonabiloporeklomodprofesionalnihribolovaca,a439,4±92,53(53,63%)odsportskihribolovaca(tabela3).

Profesionalnim (privrednim) ribolovom se bavi oko 260 ribara u Srbiji.Prosečanprivredniribarobavioko200ribolovnihizlazakanavoduutokugodine.Brojrekreativnihribolovacaseuposlednjihdesetgodinakrećeod58000(2001.


463

godina)dopreko100000(2002.godina).Prosečanrekreativniribolovacgodišnjeobavioko50ribolovnihizlazakanavodu(Markovićisar.,2011).

Prosečan ukupan ulov ribe u otvorenim vodama odnosi se pretežno naulov šarana, tolstolobika, deverike i srebrnog karaša (48,74%), a ostali deoulovaodnosisenaulovsoma,štuke,smuđa,kečige,manića,mreneitd.UkupnaproizvodnjaribenatržištuuSrbijiizakvakulturejeiznosila8151tona(68,72%),aulov3745tona(31,28%).Ukupnosenatržištunalazi11891tonaribeizdomaćihizvora(proizvodnjaiulov).

Površine pod šaranskim ribnjacima nisu se znatnije menjale dok jezabeleženoznačajnosmanjenjepovršinapodpastrmskimribnjacima.Prosečnagodišnja proizvodnja šaranske ribe u Srbiji bila je od 2006. do 2012. godine7288tona,apastrmske923tone.Uproizvodnjišaranskeribenajvećeučešćejeproizvodnjašarana.ProsečanulovribeuotvorenimvodamaSrbijebiojeod2006.do2012.godine3745tona.Učešćeprofesionalnog,odnosnosportskogribolovabilojeujednačenokodulovašarana,deverikeisrebrnogkaraša.Međutim,90%ulovatolstolobikapoticalojeizprofesionalnogribolova.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENTSOvajradjefinansiransredstvimaprojektabrojTR31011Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije./This work was funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia, project TR 31011.

1. AckmanRG.Nutritionalcompositionoffatsinseafood.ProgressinFoodandNutritionScience2000;13:161–241.

2. Anon.FederalAgricultureOrganization1999,www.fao.org3. Anon.Nutritionalaspectsoffish,BordIascaighMhara/IrishSeaFisheriesBoardP.O.BoxNo.12,

CroftonRoad,DunLaoghaire,Co.Dublin.www.bim.ie.2003.4. Anon.StatističkiGodišnjakSrbije2006-2012.5. Baltić M, Teodorović V. Higijena mesa, riba, rakova i školjki, udžbenik, Veterinarski fakultet,

Beograd.1997.6. BaltićŽ.M,KilibardaN,DimitrijevićM.Činiociodznačajazaodrživostribeiodabranihproizvoda

odribeuprometu.Tehnologijamesa2009;50(1-2):166-176.7. Baltić Ž. M, BoškovićM, Ivanović J, Janjić J, DokmanovićM,Marković R, Baltić T. Bioactive

peptidesfrommeatandtheirinfluenceonhumanhealth.Tehnologijamesa2014;55(1):8-21.

8. BostockJ,McAndrewB,RichardsR,JaunceyK,TelferK,LittleD,RossL,HandisydeN,GatwardI.andCornerR.Aquculture:globalstatusandtrends.PhilosophicalTransactionsofTheRoyalSocietyB.2010;365:2897-2912.

9. ĆirkovićM,JovanovićB,MaletinS.Ribarstvo,Poljoprivrednifakultet,NoviSad.2002.

Zaključak / Conclusion

Literatura / References


464

10. ColeDW,ColeR,GaydosSJ,GrayJ,HylandG,JacquesML,Powell-DunfordN,SawhneyC,AuWW.Aquaculture:Environmental,toxicological,andhealthissues.InternationalJour-nalofHygieneandEnvironmentalHealth2009;212:369–377.

11. FAO.TheStateofWorldFisheriesandAquaculture2012.Rim,2012.12. FlajšhansM,HulataG.Commoncarp-Cyprinuscarpio.In:Geneticimpactofaquacultureactivi-

tiesonnativepopulations(EditorsD.Corosetti,E.Garcia-Vasquez&E.Veerspoor).SixthFrameworkplanoftheEC,finalscientificreport,32-39.2007.

13. JosupeitH,LemA.Aquacultureproducts:quality,safety,marketingandtrade.InternationalCon-ference on Aquaculture in the Third Millennium, Network of Aquaculture Centres inAsia-Pacific,NACA/FAOBookofSynopses,20–25February,Bangkok,Thailand.2000

14. KilibardaN,BaltićŽM,TeodorovićV,DimitrijevićM,KarabasilN.Tamaisjajribarstvakaoizvorahranenapočetku21.veka.Zbornikradovaikratkihsadržaja20.SavetovanjeveterinaraSrbije,Zlatibor.2008:34-49.

15. KilibardaNataša.Uticajzamrzavanjanaodabraneparametrekvalitetadimljenepastrmke,Magis-tarskateza,UniverzitetuBeogradu,Fakultetveterinarskemedicine,1-115.2006.

16.KmínkováM,WinterováR,KučeraJ.Fattyacidsinlipidsofcarp(Cyprinuscarpio)tissues.CzechJournalofFoodSciences2001;19:177–181.

17.Lekić-AranđelovićI,KilibardaN,DimitrijevićM,KarabasilN.Potrošnjaribeusvetu,Evropskojuni-ji iSrbiji,Zbornikradovaikratkihsadržaja,20.SavetovanjeveterinaraSrbije,Zlatibor,2008:94–97.

18.LjubojevićD,ĆirkovićM,ĐorđevićV,TrbovićD,VranićD,NovakovN,MašićZ.Hemijskisastav,sadržajholesterolaisastavmasnihkiselinašarana(Cyprinuscarpio)izslobodnogizlo-va,poluintenzivnogikaveznogsistemagajenja.Tehnologijamesa2013;54(1)48–56.

19.LuziaAL,SampaioGR,CastellucciCMN,TorresE.TheinfluenceofseasononthelipidprofilesoffivecommerciallyimportantspeciesofBrazilianfish.FoodChemistry2003;83:93–97.

20. MarkovićR,KarabasilN,ŠeferD,DrljačićA,LončinaJ,BaltićŽ.M.Selen-odbiotehologijedofunkcionalnehrane,2.SimpozijumBezbednost ikvalitetnamirnicaanimalnogporekla,Zbornikradova,2010:66-77.

21. MarkovićZ.Šaran:Gajenjeuribnjacimaikaveznimsistemima.ZoranMarković,Beograd,152.2010.

22. Marković Z,PoleksićV, Živić I, StankovićM,ĆukD,SpasićM,Dulić Z,RaškovićB,ĆirićM,BoškovićD,VukojevićD.StanjeribarstvauSrbiji.IVmeđunarodnakonferencija„Ribarst-vo“,2009:27–29.maj,Beograd.236.

23. MarkovićZ,StankovićM,DulićZ,ŽivićI,RaškovićB,SpasićM,PoleksićV.Aquacultureandfish-eryinSerbia-Statusandpotentials,VInternationalConferenceAquacultureandfishery-Conferenceproceedings2011;36-40.

24. MathewS,AmnuK,NairPGV,DevadasanK.CholesterolcontentofIndianfishandshellfish.FoodChemistry1999;66:455–461.

25. OrbanE,MasciM,NevigatoT,DiLenaG,CasiniI,CaproniR,GambelliL,DeAngelisP,Rampac-ciM.Nutritionalqualityandsafetyofwhitefish(Coregonuslavaretus)fromItalianlakes.JournalofFoodCompositionAnalysis2006;19:737–746.

26.TešićM,BaltićŽM,TeodorovićV,MirilovićM,NedićD,MarkovićT,MarkovićR,AleksićAgelidisA.TendencijarazvojaribarstvaipotrošnjaribeuSrbiji.Vet.Glasnik2013;67:5-6:417-427.

27.TešićM,BaltićŽM,TeodorovićV,NedićD,MirilovićM,MarkovićR,AleksićAgelidisA.Effectsofvariousmealcompositionsonproductionresults,economicperformanceandfishmeatquality.ActaVeterinaria2014;64:3:338-348.

28.TrbovićD,VranićD,ĐinovićJ,BorovićB,SpiricD,BabićJ,SpirićA,2009.Masnokiselinskisas-tavisadržajholesterolaufiletimajednogodišnjegšarana(Cyprinuscarpio)ufaziuzgoja.Tehnologijamesa2009;50(1):276–286.

29.VandeputteM,KocourM,MaugerS,RodinaM,LaunayA,GelaD,Dupont-NivetM,HulakM,Lin-hardO.Geneticvariationforgrowthatoneandtwosummersofageinthecommoncarp


465

(CyprinuscarpioL.):Heritabilityestimatesandresponsetoselection.Aquaculture2008;277:7–13.

THE SCOPE AND STRUCTURE OF THE PRODUCTION AND CATCH OF FISH IN SERBIA IN THE PERIOD FROM 2006. TO 2012.

Jelena Ivanovic, Milan Z. Baltic, Jelena Janjic, Radmila Markovic, Marija Boskovic, Vesna Djordjevic, Marija Dokmanovic

Fishrepresentsasignificantsourceofanimalproteinsinthedietofpeopleinalargepartoftheworld.ThemarketinSerbiaissuppliedfromitsownproduction(carpandtroutfishponds)andcatchfromopenwaters.However,thelargestpartofthefishonthemar-ketisimported.Averageareaundercarpfishpondsfrom2006.to2012.was8,417hek-tars,andundertroutfishpondswas49,900squaremeters.Averageannualproductionofcarpfishspeciesinthisperiodwas7,228tons,andoftroutwas923tons.InopenwatersofSerbia,thecatch(frombothprofessionalandsportfishing)isaveragely3,745tonsoffish.Thebiggestcatchoffishinopenwatersreferstogoldfish,thencarpandbream,whilelowercatchreferstowhitebighead.TheobjectiveofthisinvestigationwastodeterminethescopeandstructureoffishcatchandproductioninSerbiafrom2006.to2012.ThedataonfishcatchandproductionweretakenfromStatisticalYearbookoftheRepublicofSerbia.

Keywords:carp,trout,Serbiaproduction,catch

ОБЪЕМ И СТРУКТУРА УЛОВА И ПРОИЗВОДСТВА РЫБЫ В СЕРБИИ В ПЕРИОД 2006- 2012 ГГ.

Елена Иванович, Милан Ж. Балтич, Елена Янич, Радмила Маркович, Мария Бошкович, Весна Джорджевич, Мария Докманович

Рыбаявляетсяважнымисточникомбелкаживотногопроисхожденияврационепитания населения значительной части мира. Рынок Сербии снабжается рыбойсобственногопроизводства (рыбоводныепрудыдляразведениякарпаифорелиивыловизоткрытыхвод).Темнеменее,большаячастьрыбынанашемрынкеимеетимпортное происхождение. Средняя площадь, занятая карповыми рыбоводнымипрудамивпериод2006-2012гг.составила8417га,втовремякакподфорелевымирыбоводными прудами занято 499 ар. Среднегодовое производство карповых вэтомпериодесоставило7228тонн,афорели-923тонны.ВоткрытыхводахСербиивылавливается(профессиональнаяилиспортивнаярыбалка)всреднем3745тоннрыбы.Вструктуревыловарыбывоткрытыхводахпервоеместозанимаетсеребряныйкарась, затем карп и лещ, а толстолобик вылавливается в меньших количествах.Цельданногоисследования-определитьобъемиструктурувыловаипроизводстварыбывСербиивпериод2006-2012гг..ДанныепоуловуипроизводствурыбывзятыизСтатистическогоежегодникаСербии.

Ключевыеслова:карп,форель,Сербия,производство,улов

ENGLISH

РУССКИЙ


obim i struktura ulova i proizvodnje ribe u srbiji od … · prosečno 3745 tona ribe. najveći...

Documents