o jagodama

Download O jagodama

Post on 30-Jun-2015

301 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

http://www.plastenici-dh.com/oprema.htm http://testwebapi.pl/item1470453738_kapalice.html http://www.metalik-plast.rs/Navodnjavanje.htm bolje od 2 http://www.4seasongreenhouse.com/images/images-big/Greenhouse-Solar-Light.jpg http://www.4seasongreenhouse.com/greenhouse-accessory-guide-a-3.html http://agroconstruct.com http://www.zelenihit.rs/proizvod.php?proizvod_je=172 http://www.plastenici.com/index.php?option=com_content&view=article&id=68&Itemid=75 za grejanje plastenika http://grejanje.danfoss.com/PCMPDF/Srbija%20Cenovnik%2002.2011.pdf cenovnik hidro i termo materijala strana 1 hemijske oznakeDuvana folija

Pokrivanje duplim najlonom (svetlosno difuznim) sa uduvanim vazduhom predstavlja najbolju korelaciju kvalitet/cena. Ovaj sistem garantuje energetsku u tedu od 30-40% u odnosu na staklenike ili plastenike sa jednom folijom. Osim toga dupli najlon sa uduvanim vazduhom u znatnoj meri smanjuje temperaturne razlike unutar plastenika.

DUVANI NAJLONI Ovakvi najloni pogoduju rastu kultura koje se isticu visokim sadr ajem hlorofila, to se posti e smanjenjem UV zraka. Jo jedan dopunski faktor za zdrav razvoj biljaka predstavlja vla nost u plasteniku. Formiranje vode od kondenzacije povecava procenat vlage u plasteniku i podstice rast i irenje gljivica. Upotrebom specijalnih aditiva na povr ini najlona formira se film vode koji otice du povr ine. Stajaca voda stvorena kondenzacijom je uzrok formiranja algi po zidovima plastenika. Upotrebom ovih najlona sprecava se stvaranje algi.

VENTILACIJA Dobro provetravanje plastenika vrlo je va no, cak i u zimskom periodu. Razlog je u tome da se spreci stvaranje ustajalog i vla nog vazduha, kao i regulacija temperature. Jo jedan razlog za provetravanje u zimskom periodu je ako se u plasteniku koristi grejanje termogenima na gas. Promena vazduha u plasteniku nastaje kao posledica spolja njeg vazdu nog kretanja, prouzrokovana udarima vetra. Tada spoljni sve i vazduh zamenjuje unutra nji vla an i topao vazduh. Ako su ventilacioni otvori sme teni na stranama ili na krovu to ce obezbediti dobro me anje vazduha unutar plastenika. Po eljno je na otvorima imati i antiinsekt mre e, cija je namena sprece tetocine da udju u plastenik. U plastenicima je u letnjem periodu i pored ventilacionih otvora ponekad potrebno imati i velike ventilatore koji ce omoguciti efikasnije mesanje vazduha.Ventilatore je moguce postaviti unutar plastenika, ali i na jednoj od ceonih strana kako bi imao ulogu usisivaca svezeg vazduha.Ventilatori se postavljaju na visini iznad glave, kako nebi smetali pri obavljanju poslova u objektu.Osnovna namena ventilatora u plasteniku je me anje vazduha. Postojanje ventilatora u plasteniku je neophodno kako leti tako i zimi. U letnjem periodu omogu ava ubrzanje strujenja vazduha pa samim tim ubrzava izmenu vazduha u plasteniku ime se u plastenik doprema sve vazduh i sni ava temperatura. U zimskom periodu uloga ventilatora je da se smanji vla nost koja nastaje isparavanjem zemlji ta i biljaka i me anje vazduha u objektu objekta. ime se posti e ravnomernija temperatura u svim delovima

Krovna VentilacijaKrovna ventilacija predstavlja najbolji vid ventilacije plastenika. Otvaranjem krova omogu ava se kru no kretanje vazduha u plasteniku to je veoma va no za biljke koje su na taj na in za ti ene od temperaturnih okova. Tako e ovo je jedini na in da se spre i stvaranje d epova toplijeg vazduha ispod svoda plastenika, jer se topao vazduh kao lak i podi e i skuplja ispod krova plastenika. Ograni enja za krovnu ventilaciju u smislu du ine brodova plastenika ne postoje.

Monta a plastenika (ujedno i folije)

Obja njen je princip postavljanja plastenika, u ovom slu aju Model Serije 9600A. Ovo je veliki profesionalni plastenik P=1Ha, mada principi koje treba ispo tovati su primenljivi kod svih modela plastenika bez obzira da li se radi o hobi ili profi varijanti. Pre po etka ikakvih radova treba dobro osmisliti kakav objekat Vam je potreban.Tip objekta najce e zavisi od kultura koje e se uzgajati. Ovo ka emo iz razloga to razli ite kulture trpe razli ite konstrukcije, tj. objekte. Za gajenje nekoliko naj e ih povrtarskih kultura kod nas, a to su paradajz, krastavac, paprika i zelena salata, u istom objektu, po eljni su objekti visine od 6,5m. Me utim ako e se gajiti samo paprika, onda objekat ne mora biti te visine, tj. sasvim su dovoljni tuneli. Isto va i i za gajenje jagoda. Iz ovoga se mo e zaklju iti da se puno mo e u tedeti kako novca tako i vremena i ivaca, ako se pametno isplanira TA E SE GAJITI!!! Kada ste odredili tip potrebnog objekta pre ite na zemlji te.Za hobiste ova stavka u planiranju se svodi na odre ivanje korisne povr ine. Kod profesionalnih plastenika ovo je najkriti nija ta ka u izvo enju radova. Zato je neophodno prisustvo geometra ili drugog stru nog lica. Mnogi ne e poverovati ali kod postavljanja profesionalnih objekata gre ke koje se mogu javiti u monta i se svode na svega par milimetara. Nakon odre ivanja mesta, polo aja i povr ine, u zavisnosti od tipa i veli ine objekta treba izbu ti rupe za budu e fundamente (stope) ili ako se radi o manjim objektima treba ukopati nosa e konstrukcije. Kada se beton osu i mo e se po eti sa sklapanjem konstrukcije. Ova etapa u toku postavljanja objekta zavisi od veli ine i tipa objekta. Po zavr etku sklapanja konstrukcije sledi postavljanje pokrova, tj. folije. Ovo je vrlo delikatan posao koji treba obavljati PA LJIVO, BRZO i PLANSKI. Folija se postavlja isklju ivo po toplom danu bez vetra. Razlozi za to su jer folija kao i svako drugo telo na toploti se iri, a na hladno i skuplja. Zato se de ava da ako se postavlja po hladnom vremenu, da sa prvim toplim danima ona na objektu izgleda nezategnuto. Naravno ovo nije jedini razlog. Folije koje sadr e aditive protiv kapanja ne e mo i da spre e kapanje ako ista nije propisno zategnuta pa dodje do pojave nabora na unutra njosti.

AD IR Clear (150mic) folijaDebljina: irina: UVA stabilizovana: Termi ka: Anti kapaju a: Anti virusna: Garancija: 150mic 8m; 9m; 10m; 12m; 13m; 16m; NE DA DA NE 3god

Folije odgovaraju e irine mo ete dobiti ise ene na ta nu du inu. GARANCIJA se NE odnosi na drvene, plasti ne i zar ale konstrukcije. Ukoliko se koriste PVC lajsne obavezno je njihovo menjanje svaki put prilikom zamene folije jer se nakon 3 do 4 godine poja ano emituju hlor koji razara foliju. Voditi ra una o proizvo a ima PE i PVC lajsni jer se esto koriste sekundarni granulati koji u sebi sadr i stari PVC materijal koji je prodegradant folije Izbegavati estu i prekomerenu upotrebu hlornih i sumpornih preparata u za titi bilja. Folije moraju biti mehani ki dobro u vr ene, redovno kontrolisane i zatezane, a sitnija o te enja blagovremeno sanirana upotrebom PE lepljive trake.

Kapalice

SISTEM ZA NAVODNJAVANJE "KAP PO KAP"

Sistem KAP PO KAP se koristi za navodnjavanje razli itih poljoprivrednih kultura sa nadzemnim, ili podzemnim razvojem instalacije. Creva su napravljena u crnoj boji da bi se spre ilo prodiranje sunca. Na taj na in je onemogu en razvoj algi u instalaciji. Kapalice imaju membranu koja defini e specifi nu te inu kapljice, a na taj na in i protok vode (kap po kap). Membrane kapalica su napravljene tako da propu taju istu koli inu vode celom du inom creva. To prakti no zna i da je isti protok vode i na prvoj i na poslednjoj kapalici u sistemu. Na po etku instalacije preporu uje se postavljanje filtera za vodu sa gustinom sita od 60 (Mesh-a), a narocito ako se voda za navodnjavanje uzima iz reke ili bare. U zavisnosti od povr ine koja se navodnjava, defini e se pre nik glavnog dovodnog creva, a sa njim i filter za pre i avanje vode i kompenzator pritiska od 3/4, 1, 3/2, 5/4, 6/4 ili 2. Protok, to jest propusna mo filtera je od 5 do 7 (m3/h). Kompenzator pritiska treba da za titi sistem od fizi kog o te enja zbog prevelikog pritiska. Radni pritisak u sistemu u zavisnosti od vrste razvoda (tankozidna traka 17, ili creva do 4 bara) treba da bude od 0,7 bara do 1,7 bara. Postavljanjem dozatora za prihranjivanje na po etku glavnog voda obezbe uje se ravnomerno i kontrolisano doziranje kulture razli itim preparatima. Od glavnog voda se AMBRO elnom (Obujmicom 20, 25, 32, 40, 50, 63 ili ve om), ili umetanjem ubodnih priklju aka-konektora u prethodno izbu enu rupu 16, na glavnom vodu (32, 40, 50, 63,...), uzima razvod po eljenom planu. Razvod mo e biti podzemni, prizemni, ili nadzemni u zavisnosti od vrste creva i kulture koja se navodnjava. U zavisnosti od pritiska vode koji se koristi za navodnjavanje vr i se izbor trake EOLOS, ili creva LATERAL. Ako je na istom glavnom vodu povezan razvod za navodnjavanje razli itih kultura koje zahtevaju razli ito vreme navodnjavanja, ili koli inu vode, trebalo bi na po etku svakog voda postaviti ventil. Tako se mo e izvr iti izbor redova koji se navodnjavaju. Preporu uje se, naro ito ako se voda za navodnjavanje uzima iz reke ili bare, da se na kraju svakog voda sa kapalicama postavi samoispiraju i ventil koji pri svakoj promeni pritiska u instalaciji ispu ta nagomilani talog mulja i peska.

Elementi sistema za navodnjavanje

PE CREVA ZA SISTEM "KAP PO KAP" PE creva za vodu do 10 bara: 1/2" ifra 1210; 3/4" ifra 1211; 1" ifra 1221; 5/4" ifra 1220; 6/4" ifra 1231; 2" ifra 1282; PE creva za vodu do 6 bara: 1/2" ifra 1324; 3/4" ifra 1325; 1" ifra 1221; 5/4" ifra 1333; PE creva za vodu do 4 bara: 16, 20;25; kapilarno crevo 7x4 KAPALICE Ubodna kapalica: 4 l/h; -- teluju a ubodna kapalica 0-7,5 l/h; -- teluju a ubodna kapalica 0-15 l/h; ubodni priklju ak za kapolarno crevo 7x4; -ubodna ra va za kapolarno crevo 7x4;

Spojnica za "Tomos"crevoifra artikla: 719

Stabilna spojnica za "Tomos"crevoifra artikla: 1220

Usisna korpa i nastavak za"Tomos"crevoUsisna korpaifra art.: 1105 Nastavak za TOMOS crevo

ifra art.: 11

Spojnice za ba tansko crevo i crevo do 6 bara za "KAP PO KAP"16-16, 20-20 ,25-25, 1620, 16-25,20-25 Spo

Recommended

View more >