XIV godina • 12. broj • 19. decembar 2014.Besplatan primerak

ZAPOSLENI JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA „SUBOTIČKE PIJACE“ I REDAKCIJA „INFORMATORA“ SVIM GRAĐANIMA

SUBOTICE ŽELE ČESTIT BOŽIĆ, SREĆNU I USPEŠNU NOVU GODINU!

O G ODINI N A IZ M A K UIlinka Vukoja je krajem novembra imenovana za di-

rektora JKP „Subotičke pijace“, na čelo preduzeća, kojim je upravljala u prethodnom periodu kao vršilac dužnosti di-rektor. Za praznični broj Informatora smo je zamolili, da da ocenu o godini na izmaku.

- Mislim da se o protekloj godini ocena može dati pre-gledom svega onoga, što smo uradili u toku 2014. godine. Mislim da je najvažnije da smo u celosti ispunili svoju druš-

tvenu obavezu koju nam je po-verio osnivač, Grad Subotica, a to je organizacija i unapređenje pijačne delatnosti. Mi radimo 364 dana od 365 u godini, jedini neradni dan je za nas 1. januar. Svih ostalih dana smo radili na doterivanju, sređivanju pijaca, i to na taj način da što je moguće manje smetamo našim zakup-cima odnosno potrošačima na pijacama – dakle ni jedan dan

nije bilo smetnji u snabdevanju građana osnovnim životnim namirnicama.

Posvećuje se velika pažnja čistoći na pijacama, trudimo se da velikom broju ljudi koji se nalaze na našim pijacama obezbedimo maksimalnu bezbednost. Ona je jedino bila ugrožena kada se odlomila jedna velika grana i nanela ve-liku materijalnu štetu. Na svu sreću niko nije povređen, a u saradnji sa JKP „Čistoća i zelenilo“ odstranili smo sve one grane, koje na bilo koji način mogu ugroziti bezbednost gra-

đana na pijacama. Pokušavamo stalno unapređivati našu sa-radnju sa zakupcima, na osnovu njihovih primedbi, pitanja i predloga a i zahteva od strane nadležnih državnih organa u zajedničkom interesu smo obavili razgovore sa predstavni-cima poreske uprave, inspekcijskih službi, komunalne poli-cije i našeg osnivača, kako bi smo pronašli najbolja moguća rešenja.

Svakako moram spomenuti VIII Međunarodni i regi-onalni sajam privrede, koji je održan u organizaciji našeg preduzeća, u saradnji sa gradom i Regionalnom privrednom komorom Subotice. Sajam je bio veoma uspešan, a to tvr-dim na osnovu mišljenja izlagača, koji su nam davali najviše

Nastavak na 3. strani

ILINKA VUKOJA IMENOVANA ZA DIREKTORA JKP

Skupština Grada Subotice je na svojoj 26. sednici, koja je održana 28. novembra 2014. godine za direktora JKP „Subotičke pijace“ imenovala

je Ilinku Vukoja, koja je dosad obavljala dužnost v. d. direktora u ovom preduzeću.

Rešenje o imenovanju objavljeno je 12. 12. 2014. u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br.

136/2014, kao i 28. novembra 2014. u „Službenom listu Grada Subotice“ br. 43/2014. kao i na

zvaničnom sajtu Grada Subotice.

Povrće Bela rotkva 30-70 din/komBeli luk 200-300 din/kgBlitva 50-70 din/vezaBoranija 100-150 din/kgBrokule 200 din/kgBundeva 30 din/kgCeler 20-70 din/komCrne rotkve 40-60 din/kgCrni luk 40-50 din/kgCrveni kupus 60-80 din/kgCrveni luk 60-80 din/kgCvekla 40-60 din/kgČeri paradajz 350-400 din/kgČičoke 50-60 din/kgKarfiol 200 din/kgKeleraba 40-50 din/komKelj 80-100 din/kgKineski kelj 20-80 din/komKrastavac 160-180 din/kgKrompir 35-50 din/kgKupus 50 din/kgMladi luk 30-50 din/vezaPaprika 150-300 din/kgParadajz 150-180 din/kgPasulj 250-400 din/kgPaštrnak 100-130 din/kgPatlidžan 200 din/kgPeršun 30-70 din/vezaPraziluk 10-50 din/komProkelj 200 din/kgRotkvice 30-50 din/vezaSočivo 220 din/kgSpanać 160-200 din/kg

Šargarepa 60-70 din/kgTikvice 160-200 din/komZelena salata 30-50 din/gl.Kisela cvekla 140-260 din/kgKisela paprika 150-250 din/kgKisele čičoke 300 din/kgKiseli karfiol 200-300 din/kgKiseli krastavac 150-300 din/kgKiseli kupus 80-100 din/kgKuvani paradajz 100-150 din/lPečena paprika 400 din/kgProkole 80-100 din/kgTuršija 250-300 din/kgVoćeGrožđe 200-280 din/kgJabuka 20-60 din/kgKruška 150-200 din/kgJužno voćeAnanas 190-200 din/kgBanana 130-150 din/kgGrejpfrut 140-150 din/kgJapanska jabuka 250 din/kgKivi 160-200 din/kgLimun 160 din/kgMandarine 90-130 din/kgNar 230-250 din/kgPomorandže 110-130 din/kgMlečni proizvodi Kuvani sir 400-500 din/kgMaslac 800-1000 din/kg Mladi sir 300-400 din/kgOvčiji sir 1000 din/kgPavlaka 250-300 din/l Podliveni sir 400-500 din/kg

Sirevi 350-1000 din/kg Slani srpski sir 500 din/kgSlatka pavlaka 500 din/lZlatiborski kajmak 900 din/kgMeso i prerađevineĆureća krila 300-400 din/kg Ćureća leđa 160-250 din/kg Ćureće grudi 760-800 din/kgĆureće meso 500-600 din/kg Ćureći batak 310-560 din/kgĆureći vrat 280-290 din/kgPileća džigerica 300-350 din/kg Pileća krila 200 din/kg Pileća leđa 80-100 din/kg Pileće grudi 400 din/kg Pileće grudi b/k. 470-500 din/kg Pileće meso 240-280 din/kg Pileće mleveno meso 420 din/kgPileće noge 50-70 din/kgPileći batak 260-330 din/kg Pileći želudac 260-300 din/kgBiserka 700-800 din/kgGuščije meso 450-500 din/kgKokošje meso 320-350 din/kgPačija džigerica 2500 din/kgPačije meso 450-650 din/kgPetao 320-400 din/kgZec 450-500 din/kgRiba Amur 320-350 din/kgDeverika 170 din/kgGirice 140 din/kgKaraši 170 din/kgLignje 500 din/kgOslić 400 din/kgOslić file 435 din/kgPangasius file 295 din/kgPastrmka 530-600 din/kg Skuša 320-380 din/kgSmuđ 750 din/kgSom 650 din/kgŠaran 400 din/kgŠkarpina 715 din/kg Štuka 400 din/kgTolstolibik 170-290 din/kgMešovita roba Jaje 10-16 din/komPrepeličje jaje 10 din/komAleva paprika 800-1000 din/kgBadem očišćeni 1400-1600 din/kg Brusnica 700 din/kgKikiriki 400-500 din/kg Lešnik očišćen 1200-1500 din/kgMak 600-680 din/kg

Orasi – očišćeni 900-1000 din/kgPistaći 1600 din/kgSeme bundeve 600-750 din/kg Susam 500 din/kgSuve kajsije 1000 din/kgSuve smokve 500-600 din/kgSuve šljive 400-450 din/kgSuvo grožđe 400-600 din/kg Gljive 180-1000 din/kgMed 450-750 din/kg Kolači 500-600 din/kgTorte 60-70 din/komKore za pitu 160-220 din/kgTestenine 200-480 din/kgSalon bombone 320-600 din/kgČokoladne figure 40-250 din/komPšenica 10 din/čašaUkrasi od 40 dinara navišeIkebane od 80 dinara navišeJelke /sečene/ od 500 dinara navišeJelke /sa busenom/ od 1.000 dinara navišeCvećeBožićna zvezda 200-500 din/komGerbera 70-120 din/strukIris 70-100 din/strukKaranfil 70-80 din/strukLjiljan 200-500 din/strukMargareta 150 din/strukOrhideja 200 din/komRazni buketi od 50 din.Ruže 100-200 din/strukStočna hranaDetelina 150-250 din/balaGraorica 120-130 din/kgJečam 25 din/kgKukuruz 13-15 din/kgLaneno seme 100-120 din/kgOvas 30-40 din/kgPrekrupa 25-30 din/kgProso 40-50 din/kgProteinski sirak 35-50 din/kgPšenica 20-25 din/kgRaž 60 din/kgSlama 120-150 din/balaSpelta 100 din/kgStočni grašak 60 din/kgSuncokret 40-50 din/kgSvetlo seme 140 din/kgTritikala 20-25 din/kgUljana repica 50-60 din/kg

/Cene od 12. decembra/

P I J A Č N E C E N E

2

OTVOREN WINTERFESTU petak, 5. decembra otvoren je četvrti Winterfest

u organizaciji JKP „Subotičke pijace“. Vašar će biti ot-voren sve do 15. januara 2015. godine. Ilinka Vukoja, direktor JKP „Subotičke pijace“ je pozdravila prisutne na otvaranju ove tradicionalne manifestacije i izrazila je zahvalnost na pruženoj podršci osnivaču JKP, Gradu Subotice.

Winterfest je otvorio Jene Maglai, gradonačelnik Subotice. Uz isticanje kvaliteta ove manifestacije, on je rekao, da Winterfest svojom ponudom i ugođajem u velikoj meri će doprineti predbožićnom raspoloženju građana, koji će posetiti božićno-novogodišnji vašar.

Učenici Srednje muzičke škole su izveli prigodan horski program sastavljen uglavnom od božićnih pesa-ma.

Radno vreme Winterfesta je od 9:00 do 21:00 sati.

STIGLI PRODAVCI JELKIU Suboticu su stigli prvi prodavci jelki 12. decembra. I ove godine će – izgleda – biti bogata ponuda i sečenih i jelki sa busenom. Neki prodavci nude isključivo jelke sa busenom.Cene /zasad/ su sledeće: sečene jelke koštaju od 500 dinara i naviše, dok jelke sa busenom mogu se nabaviti od 1.000 di-nara pa naviše.

ocene.WinterFest smo otvorili 5. decembra ove godine. Bo-

žićno-novogodišnji vašar takođe smatram uspešnim, jer je vladalo veliko interesovanje od strane izlagača, njihov broj je povećan u odnosu na prošlu godinu, ponuda je ra-znovrsna, a pored toga mislim da smo uspeli stvoriti jedan bajkoviti prostor koji će nas uvesti u radosti Božića i Nove godine. Želimo da taj prostor još više ulepšamo i mogu reći, da će biti iznenađenja i za posetioce i za izlagače.

Moram da pohvalim sve zaposlene u JKP „Subotičke pijace“, jer su svi rezultati ostvareni zahvaljujući njihovom zalaganju i entuzijazmu. Nismo morali angažovati ljude sa strane, nego smo se zajedničkim radom izborili sa svim po-teškoćama, koje su iskrsle u toku godine na izmaku. Ova godina nije nam bila naklonjena, no ipak, ako uzmem u obzir sve okolnosti, moram biti zadovoljna i postignutim finansijskim rezultatom, pošto ćemo i 2014. godinu završiti sa pozitivnim finansijskim efektima.

- U narednu godinu ulazimo sa velikim planovima. Želja nam je da na Mlečnoj pijaci izgradimo Mlečnu halu. Ona će biti izgrađena ako se steknu svi uslovi, pošto smo o tome razgovarali sa predstavnicima Grada i na osnovu dosadašnjih razgovora postoje šanse za ostvarivanje ove velike investicije. Naravno i dalje ćemo raditi na estetskom ulepšavanju naših pijaca, a ako postoji interes i naših zaku-paca, u tom slučaju videćemo, šta se može unaprediti i na takozvanim spoljnim pijacama.

- Dakle, sve u svemu: imajući u vidu sve okolnosti i ako detaljno analiziram prošlu godinu, moram biti zadovoljna. Pokušaćemo da se za sledeću godinu pripremimo što je moguće bolje, no svesni smo da godina neće biti laka i da nam predstoje veliki izazovi.

I na kraju: želim iskoristiti priliku da se svima za-hvalim na dosadašnjoj saradnji i svima poželim srećne božićne-novogodišnje praznike, da ih provedu u krugu svojih najmilijih, a za 2015. godinu svima želim puno

Nastavak sa 1. strane

3

Da li treba gajiti soju na severu Bačke ?Soja (Glycine max (L.) Merr.) jeste biljna vrsta koja pripada porodici Fabaceae, odnosno narodski rečeno familiji bobova,

leptirnjača ili leguminoza. Poreklo soje je iz Kine, a novija istorija gajenja počinje u 19. veku u Americi odakle se proširila u ostale zemlje.

Privredni značaj soje potiče od hemijskog sastava zrna koje sadrži 32-42% belenčevina i 15-25% ulja. Belančevine soje su po sastavu i svarljivosti slične belančevinama životinjskog porekla.

U Srbiji se poslednjih godina soja gaji na oko 170.000 ha, a na području Grada Subotice na oko 1200 ha. Prosečni prinos soje u regionu Subotice iznosi za period od 1996-2014. godine 2,09 t/ha. Područje Subotice nije tradicionalno područje uzgo-ja soje zbog nešto lakšeg mehaničkog sastava zemljišta i sušnije klime što je opet u vezi sa nadmorskom visinom i činjenicom da se Subotica nalazi na obodu Telečke visoravni. Međutim ekonomske kalkulacije proizvodnje pokazuju da ima opravdanja da se postojeće površine povećaju za bar 100% odnosno na 2000-2500 ha na području Subotice.

Ako se posmatra period od poslednje tri godine, kada smo imali jednu izrazito sušnu (2012.), jednu umereno sušnu (2013.) i izrazito vlažnu godinu (2014.), može se konstatovati sledeće:

U 2012. godini ostvaren je prosečan prinos od 1210 kg soje po ha, a cena se u periodu septembar 2012.- april 2013. kretala od 70-62 dinara. Sa ostvarenim prinosom prihod po ha je iznosio 70-80 hiljada dinara što je proizvođačima donelo mini-malnu dobit ili bar pokriće troškova proizvodnje. Iste godine prosečan prinos kukuruza iznosio je 2 t/ha, a suncokreta 1,85 t/ha. Cena kukuruza je svoj maksimum imala u vreme berbe i iznosila je 27-29 dinara, a kasnije je zbog pojave aflatoksina pala ispod 20 dinara/kg. Suncokret je te godine imao cenu od 55 dinara/kg. Prema tome u proizvodnji kukuruza svi proizvođači su zabeležili veliki gubitak, a u proizvodnji suncokreta ostvaren je prihod veći za oko 20-30 hiljada dinara više nego kod soje.

U 2013. godini ostvareni su prosečni prinosi od 1,76 t/ha soje, 5,84 t/ha kukuruza i 2,76 t/ha suncokreta. Cena soje u vre-me žetve bila je 47 dinara, a već u februaru je iznosila 63 dinara. Cena kukuruza iznosila je u vreme berbe oko 14 dinara da bi u periodu februar - mart ove godine iznosila oko 16 dinara. Suncokret je plaćen oko 27 dinara. Na osnovu ovih pokazatelja moguće je izračunati da se prodajom soje na proleće mogao ostvariti prihod od oko 100.000 dinara, dok je kod kukuruza i suncokreta on bio nešto niži.

U 2014. godini ostvaren je prosečan prinos soje od 3,5 t/ha, kukuruza od 10,3 t/ha i suncokreta od 3 t/ha. Cena soje u otkupu je bila oko 40 dinara u vreme žetve, početkom oktobra, da bi već krajem novembra porasla na 46 dinara/kg, kukuru-za oko 13 dinara a suncokreta 30 dinara. Prema tome u ovoj godini proizvodnja soje i kukuruza doneće prihod od oko 130 -140 hiljada dinara po ha, a suncokreta od oko 90 hiljada dinara. Treba istaći i da su troškovi proizvodnje soje i kukuruza približni, ali ujedno i nešto veći nego u proizvodnji suncokreta. To je bitno za utvrđivanje dobiti, koja se dobija kada se od prihoda odbiju svi troškovi proizvodnje.

Pažljivom analizom navedenog može se sagledati, da se uvođenjem većeg broja kultura u proizvodnji, rizik proizvodnje smanjuje, jer u različitim klimatskim godinama ostvaruju se i različiti prinosi pojedinih kultura, a i uticaj tržišta na cene proizvoda se mora uzeti u obzir.

Sa agrotehničkog stanovišta, soja predstavlja dobar predusev za strna žita jer ranije napušta zemljište, kao i za kukuruz je ostavlja zemljište čisto od korova, u dobrom fizičkom stanju i obogaćuje zemljište azotom. Soja dobro koristi mineralna đubriva od preduseva, a pošto je azotofiksator, zahteva skromno startno đubrenje azotom.

Iskustvo pokazuje da je poslednjih godina u vreme žetve cena soje bila najniža, a da je već pred kraj proizvodne godine zabeležen porast cene, i da je ona tokom prolećnih meseci obično dostizala svoj maksimum koji se održavao do pred novu žetvu. Soja se može uspešno skladištiti sa vlagom od ispod 13,5% a kako ne postiže fizički obim proizvodnje kao kukuruz, dovoljan je mnogo manji skladišni prostor.

Činjenica da naša soja nije genetski modifikovana i da će za njom uvek postojati potražnja, garancija je stabilnih i visokih cena bez obzira na obim proizvodnje.

U tabeli prikazujemo prinose nekih sorti iz ovogodišnjeg ogleda Poljoprivredne stručne službe Subotica, koje se ujedno i preporučuju za gajenje:

Sorta Grupazrenja

% vlage

Prinos SRPS13+2 kg/ha

Valjevka 0 12,3 4444Galina 0 12,4 4661Sava I 11,5 5068

Balkan I 11,6 5018NS Maximus I 11,1 4911

NS Apolo I 11,4 5523Trijumf II 11,0 4736

NS Fantast II 13,2 5015 Napred navedene činjenice govore u prilog tome da gajenje soje ima svoje opravdanje i na severu Bačke, pogotovo što

raspolažemo dobrim i proverenim sortimentom.dipl.inž. Damir Varga

4

VicotekaSin pita tatu:- Hoćeš li mi kupiti iphone?Tata reče:- Reci čarobnu riječ.Sin reče:- Milica.Tata pita:- Koja Milica?Sin odgovori:- Tvoja ljubavnica!Tata reče:- Koji iphone hoćeš, sine?

Menjam zdravstvenu za štednu knjižicu.Šifra: zdravlje je najveće bogatstvo.

- Često sanjam.- Šta sanjaš? - Sanjam da sam Pepeljuga i da je moj princ lepši od njenog.

Prepuna plaža, mali Perica otplivao dosta daleko od obale. Ustane njegova majka i vikne:- Periceeee, nemoj plivati daleko! Mogao bi te grč uhvatiti!Par sekundi kasnije ustaje druga žena i vikne svome sinu:- Ivice, ne idi tako daleko, ima grčeva!

U toaletu jednog ministarstva jednog jutra osvanuo je natpis: Ministar je lud. Nakon obimne i efikasne istrage počinilac je otkriven i izveden pred sud. Osuđen je na jednu godinu, jedan mesec i jedan dan zatvora.Obrazloženje:- Jedan dan zbog ispisivanja parole u toku radnog vremena;- Jedan mesec zbog uništavanja državne imovine.- Jedna godina zbog otkrivanja državne tajne.

Učiteljica pita decu da kažu neku rečenicu u budućem vre-menu. Javlja se Dragan i kaže:- Kada odem kući fudbal igraću.Učiteljica:- Bravo, Dragane!Javlja se Marko i kaže:- Kada odem kući knjigu čitaću.Učiteljica:- Bravo, Marko!Javlja se Iviva i kaže:- Kada odem kući supu pileću.

Policajac pravi zapisnik o saobraćajnoj nezgodi.- Gospođo, da li ste učinili sve da izbegnete uletanje u ovaj izlog?- Da, trubila sam iz sve snage!

HOROSKOPPokloni nisu samo za praznike, već za celu godinu. Bilo kad, bilo gde možeš ih naći. treba samo da dozvoliš da te srce vodi.

OVAN i čokolada: Sebi bira najbolju čokoladu, a što ostane, prepušta drugima.

S tobom i praznici su dinamični. Otići, biti u pokretu, videti nova lica – to može biti idealan praznik za tebe. Od praznika očekuješ dašak promena. Okupi sve voljene osobe i praznike provedi u njihovom društvu.

BIK i čokolada: Voli čokolade sa finom, mekanom sredinom.

Pravi si sladokusac. Obožavaš fine ukuse i mirise. Voliš sve što je lepo. Imaš istančan ukus, pa moramo dobro razmisliti ako ti želimo pričiniti radost. U osnovi, voliš dobijati poklone, a ove godine ispuniće ti se sve želje.

BLIZANCI i čokolada: Čokoladu bira na taj način, što gurne prst u nju, i proba je.

Uz tebe uopšte nije dosadno. Želiš zabavu, dinamiku, muziku, društvo. Najradije bi zagrlio/la svakoga. Svako može računati na tvoju uobičajenu velikodušnost. Pusti na volju svoje želje, ljubav praznika i okupi oko sebe voljene osobe.

RAK i čokolada: Jede čokoladu širokim osmehom. Samo da bude čokolada.

RAK voli lagodan život, pa pošto ne voli naročito velike promene, neka ne traži programe daleko od kuće. Okupi se s porodicom i prijateljima u toploj sobi, otvori flašu dobrog vina i pomoću starih filma podseti se prošlosti.

LAV i čokolada: On/a želi da razdeli čokoladu.

Makar kako da prođu praznici, garantovano ćeš se dobro osećati. Kao i uvek. Čuvaj se: piće ti lako može udariti u glavu! Ako sebi i drugima ne želiš pričiniti neugodne trenutke, vredno pij kiselu vodu.

DEVICA i čokolada: Uveriće se da li je čokolada čista spolja i iznutra, pojede pomalo, a osta-tak stavlja u hladnjak.

Tebi najveće uživanje pričinjava ako u društvu porodice...i prijatelja možeš da jedeš i piješ i da uživaš u blagodetima praznika. Prijatelji te znaju kao dobru domaćicu/dobrog domaćina. Nemoj se odreći topline, svetla i ukrasa jelke.

VAGA i čokolada: Jedan meni, jedan tebi.

Kao i obično, ispostaviće se da si važan/na mnogim ljudima. Dobijaš mnogo SMS-a, telefon-ske pozive, mnogi će misliti na tebe. Obrati pažnju da ove dane posvetiš porodici! Iskoristi praznike i pozovi u svoju kuću celu porodicu. Tako ćeš stvoriti pravi ugođaj i za praznike.

ŠKORPIJA i čokolada: Liže, lagano gricka čokoladu.

Kod tebe praznici uvek predstavljaju poseban događaj. Voliš inovacije. Jedne godine po-sebnu važnost pridodaješ zdravim zalogajima, sledeće godine u prvi plan dolazi dekoracija. Tvoja neviđena maštovitost neće te ni ovom prilikom ostaviti na cedilu.

STRELAC i čokolada: Obožava francuske, belgijske i švajcarske čokolade.

Prazničnom raspoloženju ništa neće doprineti više, nego malo opuštanje. Možda misliš da je još rano planirati praznike, ali predlažem, da uzmeš kalendar u ruke, upiši sve svoje slobodne dane koje ćeš provesti odmarajući se u prazničnom raspoloženju.

JARAC i čokolada: Samo najskuplje i najkvalitetnije.

Ne pridodaješ veliki značaj spoljašnostima, ali ipak želiš, da se prazničnog raspoloženja dugo sećaju, pa želiš praznike organizovati da budu na visokom nivou. Misliš na sve, praviš ras-pored za svaki minut. O poklonima mnogo razmišljaš, želiš da u praznično doba sve bude u redu.

VODOLIJA i čokolada: Ne bira najveću čokoladu.

iako pokušavaš proniknuti u razmišljanje ljudi iz tvog okruženja, shvatićeš, da si isuviše umorna/an za žurku. Radije ćeš ostati kod kuće, imali bi ste nekoliko gostiju, slušali bi ste neku dobru muziku. Svi bi bili radosni, i svi bi se osećali izvanredno. Zar nije to najbitnije?

RIBE i čokolada: Voli da podeli čokolade, kako bi dobili svi.

U tvom prazniku svi moraju učestvovati. Pozovi za svoj sto sve, koji su usamljeni, napušteni. Imaš dobar instinkt i uspećeš da organizuješ čudesne praznike za svoje najmilije. U praznike ugrađuješ ceo svet i naučićeš svakog da primete i nevidljive stvari.

U ovom novogodišnjem jutru sve najbolje ti želim,

bilo gde da se okreneš, osećaj se sretnim!

Marija Braun

5

Šta je to malo šareno na grani, kaže: mjau-mjau?- Mačka!A šta je to malo šareno ispod drveta, kaže: av-av?- Mačka pala s drveta, pa pojma nema šta priča!

Posle dugogodišnjeg prijateljstva, jednog dana upita prija-telj prijatelja: - Reci mi iskreno prijatelju, da li si spavao sa mojom že-nom?Ovaj se ogorčeno brani: - Šta ti pada na pamet čoveče, ja to ne bih nikada učinio!- Grešiš, grešiš, dragi moj. Videćeš, mnogo je bolja od tvoje!

Jedna krava pita drugu:- Jesi li čula za onu bolest kravljeg ludila?- Baš me briga, ja sam pingvin...

Nesrećno oženjen čovek vraća se kući pijan. Žena mu otvara vrata, a on kaže:- Ja stvarno nemam sreće.- Kako to?- Celu noć sam pio da te zaboravim, a sad te vidim duplo!

Razgovaraju dvojica uglednih književnika:- Od jutros me muči stomak.- Da to nije od onoga što si sinoć napisao?

Pita sudija optuženog:- Zašto ste krali?- Nisam sudija, dece mi! – odgovori optuženi.- Ma jeste, videla vas 2 svedoka.- Nisam sudija, majke mi, imam ja 100 svedoka koji me nisu videli!

Posmatra deda svog unuka kako pravi sklekove, pa mudro zaključi.- Bogami, sinko, ona je tebi odavno pobegla.

Kupila žena mužu papagaja na poklon, ne znajući da ga kupuje od vlasnice javne kuće. Kada je kod kuće otkrila ka-vez, papagaj progovori:- Gle, ponovo imam novu gazdaricu.Posle toga spazi domaćinove ćerke i reče:- Vidi vidi, dobili smo nove dame!Na kraju se pojavi i domaćin. Čim ga je primetio, papagaj povika:- Dobar dan, gospodine! Za redovne mušterije danas ima-mo specijalnu ponudu!

Dođe muž kući i pita ženu:- Ženo, gde su deca?- Na engleskom - kaže žena.Na to će muž:- Ok! Where are the children?

Sav zadihan čovek uleti u kafanu i priđe jednom gostu:- Je li, boga ti, jesi li ti onaj što mi je izvukao sina iz reke i spasao ga od davljenja?

- Jesam! - kaže čovek.Na to će tata:- A gde je njegova kapa?

Otišao čovek na pijacu da kupi ovcu i zastade kod prvog prodavca:- Pošto ti ovca?- 100 evra.- Ma daj čoveče, vidi kako je mršava, spusti malo cenu!– Ne, ne, 100 evra fiksno!Ode kod drugog:- Pošto ti ovca?- 250 evra.- A čoveče, jesi li ti normalan, pa za 250 evra mogu tele kupiti!- Pa idi kupi tele, šta si meni došao!Ode on kod trećeg:- Je li, pošto ti je ova ovca ovde?- Ta ovca je 1500 evra.- 1500 evra!!! A što toliko jadan ne bio, jesi li ti pri sebi, da nema valjda zlatno runo?!- Ajde šutni je u guzicu pa ćeš da vidiš šta je 1500 evra.Ovaj šutne, a ovca će:- Mee!Kupac:- Pa šta, svaka ovca kaže „Mee“!- Šutni je jače, šta si se stisn’o!On šutne jače, a ovca će opet:- Meee!- Ma daj čoveče, ti mene zezaš, šta sad, opet isto?- Ama udari je u guzicu jako, vrlo jako!Kupac sav crven u licu, uze zalet od nekoliko metara, zatrči se i udari ovcu u guzicu iz sve snage. Ovca odleti nekoliko metara i pade na zemlju. Polako ustade sa zemlje i onda će:- Meee.... se-či-na, me-se-či-na, joj, joj...

Prozvao nastavnik u školi jednog učenika:- Reci nam jednu poslovicu!- Bez alata nema zanata!- Bravo! Reci nam još jednu.- Pametnom je i jedna dosta!

6