o demokratiji u americi

7/18/2019 O Demokratiji u Americi

http://slidepdf.com/reader/full/o-demokratiji-u-americi 1/4

Алексис Шарл Хенри Клерел де Токвил је француски мислилац и историчар. Данас је

познат као један од најеминентнијих представника либерализма у 1. веку. !стакао се делима

" демократији у Америци и #тари ре$им и револуција.

%о&ен је 1'(). *одине у старој аристократској породици која је у %еволуцији избе*ла у

+н*леску, а затим се вратила у -ранцуску за време аполеона. /оха&ао је лицеј у мецу од

1'10. до 1'2. *одине. 3апочео је политичку каријеру 1'2(, са почетком 4улске монархије, као

посланик сво* департмана, 5ан6е и на тој позицији остао до 1')1. *одине. /осле револуције1'7'. је изабран за посланика 8ставотворне скуп6тине и ук9учен у комисију заду$ену за

састав9а:е ново* устава Дру*е републике. /овукао се из политичко* $ивота након пуча ;уја

аполеона 1')1. и затим почео да пи6е своје дело #тари ре$им и револуција, али *а није

успео завр6ити пре смрти 1'). #ахра:ен је у Токвилу у родној ормандији.

8 $ивоту је предузео неколико путова:а која су резултирала изве6тајима, који су

опет битни за са*ледава:е :е*ово* политичко* става. /утовао је по Ал$иру 1'71. и 1'7<.

*одине, а у изве6тају је критиковао француски начин колонизације. /осле путова:а по

!рској даје слику о тамо6:ем ста:у пре =елике *лади средином 1. века. !пак најзначајније

путова:е је оно које је 1'21. предузео са својим ду*о*оди6:им пријате9ем >уставом де

?омоном по Америци. "ни су добили задатак од француске владе да испитају затворски

систем у Америци. Тамо је Токвил провео девет месеци 6то је резултирало :е*овимобимним делом " демократији у Америци.

Дело је објав9ено 1'2). и то први том, док је дру*и иза6ао 1'7(. Треба ре@и да је

Токвил одмах пости*ао успех са к:и*ом, у +вропи и Америци, о чему сведочи чи:еница да

је изда:е из 1'7'. било ве@ дванаесто. К:и*а је про6ла и испит времена и данас се сматра

класиком политичких наука.

Да би се разумео ауторов политички став треба ре@и не6то о :е*овим мотивима за

писа:е. Aелео је да -ранцуској пренесе зна:е о младој америчкој републици и тамо6:ем

дру6твеном поретку. 3а време боравка у Америци оно 6то је аутору најви6е пало у очи је

*ра&анска једнакост за коју сматра да је у Америци и дости*ла најда9е *ранице. "н полази од

детерминистичко* става да је једнакост B дело /рови&е:аC и да су историјски до*а&аји и6ли

ка томе да се деси једна демократска револуција која @е сменити аристократски поредак.

Да9е сматра да против те револуције није B по$е:но и мудроC борити се и да је она

неминовна ствар која мора однети прева*у. 8 Америци је она ве@ победила и утиче на законе

и свест *ра&ана, док то у -ранцуској није случај. 3ато аутор ка$еD Bисам само зато

посматрао Америку да бих задово9ио радозналост, уосталом оправдануE хтео сам да на&ем

поуку којом бисмо се мо*ли користити.C а овом месту вреди издвојити јо6 једну ауторову

мисаоD B е свра@ајмо по*лед ка Америци да бисмо ропски пресликавали установе и законе

које је она себи створила, ве@ да бисмо бо9е схватили какви нама од*оварају.C Аутор не пи6е

славопојку, напротив на неким местима о6тро критикује не*ативне карактеристике које је

уочио, али и за које сматра да се мо*у до*одити у демократији, о чему @е касније бити ви6е

речи. Дакле постав9а се као непристрасни посматрач и као теоретичар. 3бо* то* научно*приступа и збо* 6ироко* по*леда на читаво дру6тво дело се мо$е сматрати раним радом из

социоло*ије.

" демократији у Америци је к:и*а из два тома који су објав9ени у размаку од пет

*одина, ипак они чине целину. /рви том се бави политичким $ивотом и законима, док дру*и

на*ласак став9а на осе@а:а, нарав и интелектуални $ивот Американаца, тј. на утицај

демократије на те области. "ба тома су поде9ена на делове, а они на *лаве.

Аутор започи:е изла*а:е кратким пре*ледом *ео*рафских карактеристика континента.

Дру*а *лава се бави првим досе9еницима, :иховим законима, а Токвил тврди да је

пуританизам првих колониста битно утицао на дру6тво збо* рели*иозно* и слободарско*

духа који садр$и у себи. /о :ему *ра&анска слобода и рели*ија не морају да се сукобе, 6та

ви6е једна дру*у подупиру, као 6то је у Америци. Тре@а *лава се бави дру6твеним ста:емкоје је демократско јо6 од оснива:а насеобина. /ризнаје да је на ју*у постојала зем9и6на

аристократија, али најбитнији узрок стапа:а те аристократије у народ види у законима о

1



насле&ива:у поседа, који су у Америци успоставили дух подједнаке поделе, насупрот

аристократском начелу примопре*нитуре. =ременом су нестали сви тра*ови класних

поло$аја и повластица. Fетврта *лава се бави начелом суверености народа, које је ва$ило у

насеобинама, али је после %ата за независност стекло услове за пун развитак. "но се

не*овало, пре све*а у оп6тинама а :има се аутор бави у петој *лави у којој испитује

устројство савезних др$ава. #матра да су се начела која владају у целокупном дру6тву

развила у појединачним др$авама и да се не мо$е упознати 8нија пре не*о се упознају оне.3атим прелази на проучава:е оп6тине коју сматра виталном за слободарски дух једне

нације. !зло$ен је систем законодавне власти, као и извр6не власти у појединачним

др$авама. Шеста *лава *овори о правосудној власти и Токвил види политичку мо@ судова у

томе 6то судије имају мо*у@ност одбацива:а закона који им се чине противуставним. 3атим

следи пре*лед власти 8није, пре све*а савезно* устава и надле$ности савезне власти. Аутор

истиче компромис начела независности др$ава и начела национално* суверенитета изра$ен

у подели законодавне власти. >овори дета9но о извр6ној властиE начину избора и

функцијама председника. 8поре&ује поло$ај председника и уставно* монарха у -ранцуској и

зак9учује да председник не мо$е да стекне власт која му по уставу не припада, док је у

-ранцуској то мо*у@е.

8 дру*ом делу Токвил се усредсредио на оно 6то стоји иза инстизуција, а то је мо@народа. "дмах у првој *лави од*овара на пита:е по чему се мо$е ре@и да у Америци народ

влада. арод именује оно* ко прописује закон и оно* ко *а извр6ава, а сам образује пороту

која ка$:ава кр6е:е закона. 8 наредним *лавама аутор приказује слободу 6тампе и

политичко* удру$ива:а. /раво на нео*раничено удру$ива:е је по Токвилу крај:а *раница

слободе у др$ави и оне др$аве које имају такав систем се опасно прибли$авају анархији.

!пак у Америци то значи да нема завера које тако&е носе опасности. 8 петој *лави аутор

*овори о демократском уре&е:у у Америци. 8казује да је у свим др$авама право *ласа оп6те

и *овори о томе како народ бира. "н је уочио да се на поло$аје ретко изаберу најодличнији у

заједници ве@ напротив да се те$и просеку, интелектуалном и материјалном. 8 седмој *лави

се најви6е истиче ауторово ми69е:е о свемо@и ве@ине и :еној опасности по републику.

#матра да је ве@ина сила којој се не мо$е одупрети. Ту идеју су донели први колонисти и она

је имала времена да се развије. /олази од начела да је интерес ве@е* броја 9уди изнад

интереса ма:е* броја. 5а:ина се временом увек потчини во9и ве@ине. То има утицај на

законодавну и управну нестабилност. 3акон остав9а америчким званичницима слободу у

свом делокру*у, а они некад подр$ани од јавно* м:е:а тај делокру* мо*у и прекорачити.

Токвил саму свемо@ види као клицу тираније, била то свемо@ кра9а или народа. !пак оно

6то по :ему убла$ава тиранију ве@ине у Америци је чи:еница да она иако има склоности ка

деспотизму, нема ору&е за своје остварива:е. Gентрална власт је одредила оп6та начела

закона, али не силази у појединости примене. "п6тинска тела или управе срезова су бране

које мо*у задр$ати бујицу народне во9е тамо *де она не по*одује интересу поједине области.

а овом месту ва9а поменути Токвилову теорију о две врсте централизације. /рву називацентрализацијом власти и она подразумева објединава:е власти над интересима заједничким

свим деловима нације, као 6то су спо9ни послови и оп6ти закони. А објединити власт над

интересима локалних заједница значи успоставити управну централизацију. Док у првој види

неопходан услов за просперитет било које др$аве, управо у одсуству ове дру*е види оно 6то

Америци омо*у@ује да јача и напредује.

#ада је аутор завр6ио са изла*а:ем о демократији у Америци. !зло$ио је законе и

институције и своје ви&е:е оно*а 6то сматра да стоји иза :их, мо@ народа. !пак у десетој

*лави није пропустио да се осврне и на две расе које су на мар*инама дру6тваH на црнце и

!ндијанце. 8казује на морално безна&е појединачно* црнца, који је навикао да буде роб и

сада када мо$е бити ослобо&ен на зна 6та да ради са стеченом слободом. /репреке које му

се постав9ају приказују му се као нови *осподари, које не зна и не мо$е да слу6а. "свр@е сеи на $алосну судбину !ндијанаца који су $ивели у изоби9у пре доласка бело* човека који их

је уни6тио прво економски а затим и у пуном смислу те речи. Токвил наводи податак да је у



тринаест првобитних колонија остало <202 !ндијанаца. !сту судбину предви&а и дру*има

који до&у у контакт са белим човеком, теме9е@и то на политици коју су према !ндијанцима

водиле др$авне, али и савезне власти. 8 зак9учку прве к:и*е аутор даје по*лед на буду@ност

Америке, која @е се простирати преко цело* континента, на обалама два океана. а овом

месту помин:е и %усију која тако&е израста у велику силу и даје предсказа:е о буду@ој

блоковској подели света.

8 дру*ој к:изи аутор себи за предмет одре&ује осе@а:а и идеје које се ра&ају у овомсвету. #ам признаје да са*ледава:е такве теме превазилази сна*е једно* човека па није у

потпуности пости*ао ци9 ком је те$ио.

/рви део има насловD 8тицај демократије на интелектуална крета:а у #једи:еним

др$авама. Аутор зак9учује да се у разми69а:у Американци осла:ају на индивидуални

напор сво* разума. /о6то су научили да $ивотне препреке савладавају сопственим

интелектуалним средствима нису склони филозофски системима нити спекулативном

теоретиса:у, ве@ су усредсре&ени на практичну примену наука. !нтересантно је и запа$а:е

о к:и$евности. Долази до хиперпродукције ма:е квалитетних к:и*а услед велико* броја

читалаца. Токвил се освр@е и на историо*рафију. #матра да историчари који $иве у

Bаристократском добуC па$:у усмеравају на утицај појединих личности док пренебе*авају

неке оп6те токове, док историчари демократско* доба праве обрнуту *ре6ку. Токвил сматрада се па$:а мора усмерити подједнако на све узроке иако је те6ко пратити утицаје личности

који су у доба једнакости скривенији и слабији.

Дру*и део се бави утицајем демократије на осе@а:а Американаца. а почетку, аутор

се бави односом једнакости и слободе. 3а потпуну једнакост је потребна потпуна слобода, и

обрнуто, али Американци осе@ају јачу 9убав према једнакости коју имају у дру6тву.

4еднакост појачава и 9убав према раду код свих јер ви6е нема оних који мо*у да се

изра$авају без рада. Али, не крају дру*о* дела, Токвил издваја индустријску аристократију

као опасност по демократију. Што се ви6е 9уди усавр6авају у појединим пословима, :ихов

интелектуални капацитет се сма:ује. BШта се мо$е очекивати од човека који ( *одина прави

*лаве чиодаIC, пита се Токвил. !пак, власник фабрике @е усавр6ава:ем производ:е стицати

ве@и капитал и имати ви6е слободно* времена за образова:е. 4ав9ају се бо*ати и учени

9уди који представ9ају зачетак нове класе. "во је врло далековида Токвилова мисао, а он

иде да9е и ка$е да ци9 те аристократије не@е бити да радницима влада ве@ да се :има

слу$и. а крају ка$е да ако икад стална дру6твена неједнакост и аристократија продру у

свет, мо$е се предсказати да @е на ту капију у@и.

8 тре@ем делу, аутор се дотиче бројних пита:а у дру6тву и утицаја демократије на

:их. /рича о свакодневном односу ме&у 9удима, о породици, моралности, части, на крају, и

о рату у демократским дру6твима. !нтересантан је и Токвилов став о пита:у

равноправности полова. "н сам ка$е да $ели да буде добро схва@ен по том пита:у јер

сматра да тенденција, која се јавила у +вропи, да се му6карац и $ена у свему изједначе Jу

функцијама, обавезама и правимаK де*радира оба пола и ствара слабе му6карце и нечасне$ене. /оздрав9а амерички систем, *де су ипак бри$9иво раздвојене функције полова.

3акони су уре&ени тако да брачна заједница има старе6ину који управ9а $еном, тј. брачна

заједница функциони6е по истом принципу као и политичка заједница *де је ци9

демократије да уреди и озакони ну$ну власт. !пак, Американци у сваком тренутку показују

да своје супру*е цене и по6тују као потпуна 9удска би@а, 6то у +вропи није случај. Дакле,

они не мисле да му6карац и $ена имају право да раде исте ствари, али показују подједнако

ува$ава:е уло*е оно* дру*о* и Токвил то поздрав9а. 3а крај он ка$еD BАко би ме сад, при

крају ове к:и*е, упитали чему по*лавито треба приписати процват и сна*у Американаца,

од*оворио бих да их треба приписати високим одликама :ихових $ена.C 8 четвртом делу

аутор описује како ове идеје и осе@а:а делују на политички $ивот, и то је заправо синтеза

претходна три дела.Што се тиче значаја дела у целини, он је свакако велики. а пример, оно је обавезна

литература у политичким 6колама "ксфорда и КембриLа. Тако&е се сматра да је Токвил

2



утицао на =ебера и 5ила. /о мом ми69е:у, Токвил је написао к:и*у вредну чита:а из које

се мо$е доста научити, која је пуна мудрих и прониц9ивих мисли, од којих су се неке

показале као запанују@а предсказа:а и к:и*у која баца светло на начин разми69а:а једне

епохе.

7

o demokratiji u americi

Documents