NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA BOLESTI

1. OPŠTA EPIDEMIOLOGIJA BOLESTI NEPRAVILNE ISHRANE

Obezbeđenje dobrog zdravlja i zaštitu od bolesti pruža dobro izbalansirana ishrana, koja sadrži sve potrebne sastojke u optimalnim količinama (hranljive i zaštitne materije).

Kvalitativno ili kvantitativno nedovoljna ili preobilna ishrana dovodi do oštećenja zdravlja i do pojave bolesti.

Stanovištvo planete globalno je suočeno sa nedostatkom hrane masovnim problemima zdravlja vezanim za pothranjivanje i gladovanje. Milion ljudi u svetu, naraočito dece nemaju dovoljno hrane, te je kod njih naročito izražen deficit proteina i zaštitnih materija (vitamina i minerala).

Stanovnoštvo razvijenih zemalja, ali i zemalja u razvoju ugroženo je masovnim nezaraznim bolestima vezanim za preobilnu ishranu. U tim zemljama ljudi hranom unose veoma mnogo masti (ZMK), a malo povrća i voća (dijetna vlakna).

U populacijama gde se pretežno koriste dimljene sušene mesne prerađevine (mesa i riba), uočena je povećana incidenaca Ca želuca . Sastojci dima imaju toksične i kancerogene elemente (fenol, formaldehid).

Dodavanjem Na-nitrata, nitrita (salamurenje), dolazi do njihovog prelaska u nitrozamin (u želucu) koji je kancerogen.

Kod nedovoljne ishrane tj. pothranjenosti možemo govoriti o:1. polikarencijama (deficit više vitamina ili minerala) ili2. monokarencijama (deficit 1 vitamina ili minerala).

Kako su bolesti nepravilne ishrane (obesitas, α i β, dijebetes melitus tip. 2, HLP) veoma česte, a neke su čak i vodeći uzrok smrti MNB, u nekim zemljama veoma je bitna njihova prevencija.

NUTRITIVNA PREVENCIJA1. Održavanje ITM2. optimalan unos hranljivih i zaštitnih materija3. ograničiti unos ZMK (masti) ZMK do 10% PNMK 3-7%4. povećati unos dijetnih vlakana voća i povrća (antioksidansi vitamini E, A, C, Fe)

MNMK do 3%.Uloga dijetnih vlakana je veoma bitna. Odrastao čovek treba da unosi 27-40 g/24h

dijetalnih vitamina. Ona mogu biti ugljenohidratna i druga.Dijetna vlakna su nerastvorljiva u tankim crevima čoveka, te se fermentiše tek u

debelom crevu ili se uopšte ne fermentišu, imaju sposobnost vezivanja vode i ↑ volumena stolice.

Poboljšavaju peristaltiku creva i sprečavaju opstipaciju.

Uloga dijetnih vlakana (27-40g dnevno):1. poboljšavanje funkcije debelog creva2. ubrzano pražnjenje debelog creva3. prevencija opstipacije4. prevencija hemoroida5. prevencija divertikuloze6. prevencija malignih bolesti7. smanjuju postprandijalni glikemijski odgovor (iz njih se sporije oslobađa glikoza

te sporije raste i insulin)8. smanjuju ↓LDL holesterol (↑ekskreciju žuči); produkti fermentacije inhibišu

sintezu holesterola.S obzirom da masovnih nezaraznih bolesti danas ima sve više i da su one uglavnom

posledica neadekvatne ishrane (nedovoljne ili preobilne) na njih se može uticati:1. zdravstenim prosvećivanjem populacije2. korišćenjem nutritivnog vodiča ishrane (CINDI) 3. mas medijima.

Jedino još ostaje da se deluje na svest populacije kako bi se one smanjile (promena načina života, ishrane, fizička aktivnost).

2. ETIOLOGIJA I EPIDEMIOLOGIJA BOLESTI NEDOVOLJNE ISHRANE. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA BOLESTI NEDOVOLJNE ISHRANE.

Kvantitativno i kvalitativno nedovoljna ishrana je uzrok gladovanja i pothranjenosti.Obezbeđenje zdravlja i zaštite od bolesti pruža dobro izbalansirana ishrana koja sadrži

sve potrebne sastojke i u optimalnim količinama.Stanovništvo planete globalno je suočeno sa nedostatkom hrane i masovnim

problemima zdravlja vezanim za pothranjenost i gladovanje.Milioni ljudi u svetu naročito dece nemaju dovoljno hrane te je kod njih naročito

izražen deficit proteina i zaštitnih materija (vitamina i minerala).Stanovništvo siromašnih zemalja suočeno je sa nedostatkom hrane i problemima

zdravlja vezanim za pothranjenost i gladovanje.Stanovništvo ravijenih zemalja najčešće je suočeno sa masovnim nezaranim bolestina

vezanim za preobilnu ishranu, međutim u razvijenom svetu malnutricija je prisutna među:1. alkoholičarima2. siramašnima3. starim licima4. hronično obolelim osobama5. mentalni poremećaji (anoreksija i bulimija)

Nedovoljno unošenje E i proteina izaziva progresivan gubitak TM (mišičnog i adipoznog tkiva).

Proteinsko gladovanje + deficit u zaštitnim materijama →↓proteina, pa se organizam trudi da kompenzuje time što vrši njihovu retenciju (insulin i hormon rasta).

Posledice po zdravlje mogu biti: direktno oštećenje zdravlja pojedinaca i pogoršanje zdravlja populacije.

Veoma je teško odrediti do kog nivoa deficita počinju da se javljaju znaci pothranjenosti i gladovanja.

Kod pothranjenosti treba:1. utvrditi uzrok RTM < 90% pothranjenosti2. odrediti Ep prema ITM i dodati 20-50% na tu vrednost3. odrediti potrebe u hranljivim i zaštitnim materijama u procentima povećanja

Osnovni uzroci pothranjenosti:1. nedovoljan unos hrane2. loša apsorpcija i digestija usled oboljenja Git-a3. poremećaji koji smanjuju apetit (ABI, insuficijencija jetre)4. dugotrajna iscrpljujuća oboljenja5. psihogeni uzroci (anoreksija i bulimija)

Klinička slika pothranjenosti: Mršavosot (gibatak telesne masti i mišićne mase, gubitak manje od 25% ITM ima dobru prognozu)

1. opšta slabost2. suva, lomljiva kosa bez sjaja3. tanka, suva, neelastična koža4. osteoporoza 5. zaustavaljanje rasta i razvoja dece6. otoci7. apatija8. depresija

Klasifikacija pothranjivanja i gladovanja prema SZO:1. Lakši deficit– gubitak manje od 15% ITM– Nema vidljivih edema ni kaheksije– Moguća laka anemija– Jasni znaci avitaminoze se ne javljaju– Ukupni proteini 50-55g/l, Hg 120g/l

2. Umereno gladovanje – gubitak 15-20% ITM– Pojava lakših edema– Anemija– Bradikardija, ↓TA– Vitaminski deficit je izraženiji– Ukupni proteini 45-50g/l, Hg 100g/l– Prisutna je apatija

3. Ekstremno gladovanje TM je 50-60% ITM– Postoji opasnost po život (anasarka, vitaminski deficit)– Generalizovani edemi (anasarca) zbog ↓onkotskog pritiska– Vitaminski deficit beri-beri

Postoje dva sindroma proteinske/energetske pothranjenosti:1. Marazam (proteinski + energetski deficit)

o Prestanak rasta kod dece, nedostatak adipoznog tkiva, gubitak proteina bez

edema.2. Kvašiorkor (proteinski deficit)

o Hipoalbuminemija, generalizovani edemi, dermiatoze (ispucala suva koža,

dispigmentacije kose i kože.Obično se ova dva oblika preklapaju.Usled nedotstaka proteina dolazi do endogene mobilizacije proteina, što se

manifestuje:1. tiradinardijom 2. ↓BM3. ↓proteina u krvi

4. progresivni pad TM, mišićna atrofija5. ↓pasenihimatoznih organa 6. ↓apetita7. anemija8. edemi

DG Redovna antropometrijska merenja (deca), laboratorijska ispitivanja (KKS, Hb, Al, Gl..), traganje za kliničnim simptomima

Prevencija – optimalni unos hranljivih i zaštitnih materija prema Ep (izbalansirana ishrana).

Terapija – osnovni principi:1. Utvrditi uzrok2. Voditi računa o smanjenoj toleranciji organizma prema hrani, naročito mastima3. Realimentacija pacijenata sa velikim gubitkom težine, prisutnim edemima,

poremećajima apsorpcije, oštećenja pankreasa i jetre sprovodi se u bolničkim uslovima

4. Češći i manji energetski bogati obroci (6-8 obroka) sa dovoljnim količinama hranljivih i zaštitnih materija → mešovita ishrana

5. Povećanje Ep-za maksimalno 50% normalne Ep6. Ograničen unos soli zbog edema7. Ležanje, boravak na svežem vazduhu8. Uspeti ↑TM, ↑Hb, ↑Up, ITM

Ukoliko postoji lakše pothranjivanje: Planirati 6-8 obroka na dan Visoko energetski i biološki punovredne namirnice Obroci ukusno začinjeni i servirani Pravilna kulinarska obrada Kontrolne analize

Ukoliko postoji teže pothranjivanje:1. realimentacija oprezna i postepena (parenteralna i enteralna)2. lako svarljive materije i u malim količinama u redovnom obroku3. 8-10 obroka (100g obranog mleka + mleka u prahu 10-15g)4. oprezno mleku dodavati šećer i skrob 5. uvode se mlečno kiseli obroci (jogurt)6. kašasta hrana ↑Ep7. masti se teško podnose8. ↓NaCl – zbog edema9. kontrola TM i laboratorijski multivitaminski preparati

Namirnice (preporučene):

1. žitarice – polubeli hleb, testo2. mleko i mlečni proizvodi – masni sir, krem od mleka, jaja i šećer3. meso, riba, jaja – sitna riba, sve vreste mesa, majonez, pržena jaja4. povrće – krompir (pire) leguminoze5. voće – sveži voćni sokovi sa dodatkom šećera6. koštunjičavo voće (orah, lešnik, badem); masti – biljna ulja, maslac7. Napici – voćni sokovi, kakao

Polikarencije i monokarencije

Rahitis (deficit vitamina D, Ca, P)Preporučuje se: optimalni unos mleka i mlečnih proizvoda (i to: punomasno mleko,

sir, kajmak).Jaja, jetra, tamnije vrste brašna; izlaganje suncu; riba (tuna ,sardina); dodavanje

preparata vitamina D (perlice, AD3 kapi)Beri-beri (deficit B1 vitamina).Preporučuju se: proizvodi od crnog brašna, meso i jetra, žumance, kvasac,

leguminoze, preparati B1 vitamin.Skorbut (deficit C vitamina);Preporučuje se: sveže voće i povrće; pravilna priprema hrane, dodavnje preparata

vitamina C.Heliosis, stomatitis angularis, polineuropatija, dermatozis (deficit B2 vitamina)Namirnice animalnog porekla (meso, jaja, iznutrice), povrće (karfiol, zeleni grašak,

spanać).Pelagra (deficit + niacina)Crni i polubeli hleb (kvasac), meso i iznutrice, mleko i mlečni proizvodi (triptofan),

leguminoze.Blefaritis, keratomalicija, riblja koža (deficit A vitamina)Mleko i mlečni proizvodi (mlečna mast) hiposolubilni A, E, D, K; riblje ulje + riba

(sardina, tuna), meso, jetra, provitamin A – crveno i žuto obojeno povrće i voće.Anemije

1. žumance2. jetra i meso3. tamnije vrste brašna4. zeleno lisnato povrće, koštunjavo voće (folna kiselina), preparati B12 ,fe, folna

kiselina.5. Deficit Ca-mleko i mlečni proizvodi, tamnije brašno, jaja, buter, C vitamin.

Pothranjenost i anemijaEp i Epk P 20% ↑M 25% ↓MNMK 10%

ZMK 10% PNMK 5%, UH 55% = 3600cal

3. ETIOLOGIJA I EPIDEMIOLOGIJA PROBILNE ISHRANE. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA. BOLESTI PREOBILNE ISHRANE

Stanovništvo razvijenih zemalja ali i zemalja u razvoju ugroženo je hroničnim masovnim nezaraznim bolestima vezanim za preobilnu ishranu.

Prekomerno unošenje hranljivih materija kao i materija koje imaju čisto energetsku vrednst (rafinirani šećeri npr.), a smanjena potrošnja, usled smanjenih fizičkih aktivnosti (sendentirani način života), po pravilu uzrokuje gojaznost, pri čemu dolazi do povećanja TM i masti (kod muškaraca više od 20% i kod žena više od 25%) u odnosu na ukupnu masu tela.

Danas – gojaznost se procenjuje na osnovu BMI (body mass index)

BMI = TM (kg)/TV²(m²)

BMI

18,5-24,99 Normalan

25-29,99 Predgojaznost

30-34,99 Gojaznost gr.1

35-39,99 Gojaznost gr.2

Iznad 40 Gojaznost gr.3

Utvrđeno je da preobilna ishrana (povećano unošenje masti i ZMK) ima uticaja na povećanu preavalencu MNB pre svega na KVB i maligne bolesti.

Epidemilološkim ispitivanjem je utvrđeno da ishrana bogata ZMK, punomasnim i mlečnim proizvodima, masnim i mesnim prerađevinama i proizvodima, a udružena sa niskim unosom voća i povrća – signifikantno doprinosi povećanom oboljevanju od:

1. KVB – ateroskleroza A/M2. CVI3. DM tip 24. HTA5. obesitas6. maligne bolesti (Ca dojke, prostate, debelog creva, želuca)7. holelitijaze8. ac-pncreatitisa9. gihta

Ukoliko inspekcijom antropometrijskim graničnim nalazima utvrdimo rizik – tada je bitna prevencija:

– prilagoditi ishranu Ep, optimalan unos hranljivih i zaštitnih materija;– ograničiti unos masti i ZMK, povećati unos voća i povrća, kao i dijetnih

vlakana koja imaju zaštitnu ulogu u odnosu na pojavu nekih bolesti (npr.flavonoidi);

– unošenje antioksidativnih materija (vitamin E, C, β-karoteni, Se). Oni štite LDL od oksidacije;

– potrebna je redukcija zajedničkih faktora rizika – pušenje, alkoholizam, psihički stres, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana.

Simptomi: dispanea, povišen TA, poremećaj varenja i hernije, varikoziteti, tromboze, opterećenje zglobova, poremećaj metabolizma masti, asteroskleroza, dijabetes, impotencija.

Prevencija: prilagoditi ishranu prema Ep, optimalan unos hranljivih i zaštitnih materija, redovna fizička aktivnost, ishrana – voće i povrće, polisaharidi.

Dijagnoza: odrediti stanje ishranjenosti i stepen gojaznosti (BMI, kožni nabori), odrediti Ep i potrebe u hranljivim i zaštitnim materijama. U toku dijeto - terapije pratiti ketonska tela u krvi, laboratorija lipidski status.

Terapija: izbaciti ZBK iz ishrane (puter, pavlaka, kajmak, punomasni sir), smanjiti unos holesterola (izbegavati žumance, iznutrice, mlečnu mast i

svinjsko meso) izbaciti slatkiše i sokove i zameniti ih voćem, obroci treba da budu česti, mali, slabo začinjeni, fizička aktivnost.

Dijeta kod gojaznosti: posno kuvano meso, roštilj, obrano mleko, posni sir, lisnato povrće, voće.

Generalna preporuka – ograničen unos žitarica, jaja, biljnih ulja, putera, povrća sa mnogo skroba.

Zabranjeno – proizvodi od belog brašna, suvo voće, šećer i sltkiši, alkohol, punomasni sirevi, životinjske masti.

4. NUTRITIVNA ETIOLOGIJA I EPIDEMIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA MALIGNIH BOLESTI

U razvijenom svetu sve više se beleži porast hroničnih masovnih nezaraznih bolesti, a među njima značajno mesto zauzimaju maligne bolesti.

Različita epidemiološka i klinička ispitivanja utvrdila su da postoji povezanost načina ishrane sa pojavom određenih malignih bolesti, odnosno da je hrana činilac koji doprinosi nastanku i razvoju malignih bolesti.

Etiopatogeneza Količina hrane Nedovoljna zastupljenost voća i povrća u ishrani Zdravstveno neobezbeđena hrana

Mala fizička aktivnostLjudski digestivni sistem nije prilagođen za uzimanje velikih količina mesa.

Primećeno je kod životinjskih vrsta – mesoždera, da je dužina creva daleko kraća u odnosu na dužinu tela, nego kod čoveka, te je zadržavanje toksičnih materija koje se tokom varenja oslobađaju izuzetno kratko, pošto se pre nego što počnu štetno da deluju, izbace iz organizma. Sve to doprinosi dužem zadržavanju mesa što dovodi do nakupljanja toksina.

Nakupljeni toksini opterećuju bubrege i jetru što dovodi do nakupljanja purina, mokraćne kiseline i izaziva procese truljenja u crevima, odnosno procesa autodigestije.

Meso zaklanih životinja takođe podleže procesu autodigestije tj. truljenja, a kao rezultat njihovog dejstva nastaju – ptomaini, koji daju mesu sivo-zelenu boju i neprijatan miris. Prema tome, svako zadržavanje prilikom tranžiranja, transporta predstavlja rizik po zdravlje ljudi.

Da bi se zadržao što duže estetski izgled tj. crvenkasta boja mesa i svežina dodaju se nitriti, nitrati i drugi razni konzervansi koji su takođe kancerogeni. Takođe jedna od rizičnih navika je i dimljenje mesa. Kancerogeni koji pri tom nastaju mogu voditi poreklo iz dima ili samog konzervansa (npr. nitriti i nitrati stupaju u reakciju sa amidima i aminima). Njihovom međusobnom reakcijom nastaju N-nitrozo jedinjenja koja se mogu podeliti u dve grupe: Nitrozoamidi – uglavnom su nestabilni i nastaju u vrlo kiseloj sredini, te oštećuju

oorgane na kojima su nastali – u ovom slučaju želudac. Nitrozoamini – zahtevaju metaboličke procese da bi postali nestabilni i reaktivni. Dolazi

do oštećenja DNA ćelije i njene mutacije. Ovi nalazi su potkrepljeni eksperimentima na životinjama.

U cilju što bržeg rasta, povećanja apetita i tovljenja, životinjama se daju velike količine hormona, antibiotika, naftnih derivata, sedativa, a ujedno su istovremeno izložene velikim količinama pesticida. Zbog neprirodnog okruženja i načina ishrane, životinje obolevaju i uginu. Ostaci uginulih životinja kojima se dodaju i ostaci mesa kojem je istekao rok trajanja ili nije prošlo sanitarnu kontrolu, u veterinarskim stanicama i laboratorijama se na kraju melju, prerađuju i ponovo koriste kao stočna prehrana, tzv. Rendering plant (recikliranje životinja).

Ekonomskim progresom pogotovo u zapadnim zemljama, pored promena ishrane došlo je do promena fizičke aktivnosti u smislu njenog pada. Usled dugotrajnog sedenja dolazi do zadržavanja crevnog sadržaja i opstipacije, koja dovodi do pojave hemoroida te je zapaženo kod tih osoba povećana incidenca karcinoma rektuma.

Prevencija Adekvatni energetski unos shodno potrebama U ishranu uključiti sveže voće i povrće, 5-6 porcija dnevno Koristiti zrnasto povrće tj. leguminoze (pasulj, sočivo, soja); koristiti jezgrasto povrće

(orasi, bademi, lešnik) koji su puni antikancerogenih materija. Vitamin E, Selen Se Koristiti povrće sa semenkama, naročito bundeve, čije je seme pored visoke kalorijske

vrednosti u belančevinama, mastima i ugljohidratima, kao i vitaminima B kompleksa. Dokazano je visoko preventivno dejstvo protiv karcinoma prostate.

Ostalo voće i povrće treba da ima visok procenat biljnih vlakana tj. lignina i polisaharida (crno brašno, mekinje, šljive, smokve, morske alge) kao i visok procenat vitamina A (mrkva, žuta bundeva, tamno zeleno lisnato voće, kukuruz...), vitamina C (jagode, grejfrut, mango, lubenice, peršunov list, koren rena, brokoli).

Koristiti namirnice bogate kalcijumom (mleko, mlečni proizvodi, leguminoze, lisnato povrće).

Unos crvenog mesa je ograničen u količini od 85g dnevno s tim što ga ne treba koristiti u ishrani svaki dan, a izbegavati dimljeno meso i suhomesnate proizvode.

Alkohol i pušenje potpuno izbaciti.

Lečenje Pored hemoterapije, zračenja ili operativnog tretmana u lečenju tumora obraća se

pažnja i na ishranu. Ukoliko se radi o bolestima želudačnocrevnog trakta, jetre i pankreasa, preporučuje se dijeta koja uključuje ishranu iz sledeće četiri grupe:

1. Grupa belančevina2. Grupa mleka i mlečnih proizvoda3. Grupa hlebnozrnastih namirnica4. Grupa voća i povrća.

Svaki jelovnik mora da sadrži proizvode iz sve četiri grupe.Grupa belančevina uključuje: pasulj i grašak, orahe i proizvode od soje, jaja, riba,

meso. Mlečna grupa podrazumeva sve vrste mlečnih proizvoda: kefir, jogurt, sveže kiselo

mleko, mladi sir, buter, slatku pavlaku itd.Izbor se određuje prema onome šta bolesniku prija. Ujedno se smatra da su mlečno –

kiseli proizvodi korisni, posebno oni koji su obogaćeni bifidobakterijama. Proizvodi te grupe sadrže vitamine, kalcijum, belančevine.

Grupa voća i povrća uključuje: sve vrste svežeg i kuvanog voća i povrća, sokove, sušeno voće. Ona je posebno korisna u danima kad se uzimaju antitumoski preparati. Poželjno ih je jesti 4-5 puta na dan. Preporučuje se limun kao i bilo koje drugo voće koje sadrži vitamin C.

Hlebo-zrnasta grupa se sastoji od: hleba, zrnastih i mlevenih proizvoda (ovsenih, kukuruznih i pšeničnih pahuljica), raznih kaša, keksa, slanih štapića itd.

Pomenutoj dijeti treba dodati buter ili ulje, pavlaku ili majonez, da bi se povećala kaloričnost hrane. U svakoj dijeti neophodno je svakodnevno uzimati polivitamine, posebno sok od šargarepe, cvekle, paradajza, maline. Ako nema otoka ili oboljenja bubrega treba piti 1-2l tečnosti na dan: mineralnu vodu, čaj, mleko, limunadu. Kod otoka pojave tečnosti u trbušnoj ili plućnoj oblasti, količina tečnosti mora biti smanjena. Može da se popije samo 300ml više od količine izbačene mokraće. Alkoholne napitke izbegavati, a pogotovo za vreme terapije su zabaranjeni.

Gubitak apetitaPraksa je pokazala da kod korišćenja savremenih režima terapije, bolesnici mogu da

izgube 1-2kg težine, ali koje se pri pravilnoj ishrani nadoknađuju za vreme pauze između dve

kure lečenja. Gubljenje apetita obično počinje na dan procedure i nastavlja se sledećih nekoliko dana. U tim slučajevima neophodno je više jesti u pauzama između kura, kada se stanje poboljšava. Poželjno je jesti krem supe zato što u njima ima mnogo proteina. Začini i aromatične biljke peršun, mirođija, cimet, karanfilić, korijander, korica limuna, pomorandže – povećavaju apetit i lučenje želudačnog soka, što omogućuje dobro varenje i prijatan osećaj za vreme jela. Takođe poboljšanju apetita doprinose marinirani, kiseli, slani krastavci, te piti kisele sokove od limuna, ribizle.

Mučnina i povraćanjeLečenje mnogim antitumorskim preparatima često je propraćeno mučninom i

povraćanjem. A ona se može ublažiti:1. Ujutro na balkonu ili pored otvorenog prozora raditi vežbe disanja2. Pre doručka sisati komadić leda, smrznut limun ili šumske jagode3. Jesti na gladan želudac: suvarke hleba, tost, čips, keks4. Uzimati hranu u manjim porcijama tokom dana, da se želudac ne bi prepunio5. Izbegavati hranu koja ima specifičan miris6. Ne koristiti prženu, jaku masnu hranu, masno mleko...7. Ne jesti preterano slatka jela8. Ne koristiti jako soljenu, ljutu i vruću hranu9. Jesti ohlađeno: meso, mladi sir, voće10. Izbegavati uzimanje tečnosti za vreme jela11. Jesti polako, da se u želudac ne bi unosila velika količina hrane i pažljivo je žvakati

DijarejaĆelije želudačno-crevnog trakta su veoma prijemčive na dejstvo nekih toksina porekla

tumora i hemijskih preparata, a povređivanje tih ćelija dovodi do tečne stolice – proliva. Načini lečenja proliva pomoću odgovarajuće dijete podrazumeva i iz ishrane isključuje:

Prva faza: Masne vrste riba i mesa, dimljeni proizvodi, marinada, jake supe, konzerve, pečena i

pržena jela Jaki začini Povrće koje nadražuje organe za varenje, a ne preporučuju se mahunarke, spanać Kisele vreste jagodičastog i drugog voća Sveže masno mleko Meki hleb Kolači, palačinke...

Preporučuje se da jelovnik podrazumeva:o Vegetarijanska supa od pirinča, pire od pirinča

o Banane, rendane jabuke

o Krompir pire na vodi, kuvana izrendana tikva

Sva jela treba da su meke koegzistencije, topla ili sobne temperature.

Pri velikom gubljenju tečnosti pripremiti u – 1l prokuvane (negazirane) mineralne vode dodati pola do 1 kašičicu soli, 1 kašičicu sode bikarbone, 4 kašičice šećera.

Druga faza: Mesni rolat punjen pirinčom ili jajima Sufle ili puding od kuvanog mesa Faširane šnicle na pari Ćufte od mesa i ribe Omlet na pari.

Za čvrstu stolicu odlično pomažu: banane, pirinač, tostovi bez butera i krompir.

Opstipacija Ujutru na prazan želudac čaša hladne vode Voćni sok ili vruć napitak od limuna Izrendana šargarepa, jabuka, šljive Kiselo mleko

Kod zatvora se iz jelovnika isključuju: Dimljena, usoljena, marinirana hrana Pržena jela, kobasice Ljuta prezačinjena jela Korišćenje belog i crnog luka i rotkve Kakao, čokolada, jaki čajevi Slatko od borovnica, krušaka, dunja

Dijeta kod poremećaja rada jetre:U početku se dozvoljavaju:

Vegetarijanske supe, čorbe Mlečne supe Dinstani sveži kupus

Sa poboljšanjem stanja: Kotleti mesa ili ribe pripremljeni na pari, bezmasne vrste mesa (govedina, piletina,

ćuretina...) Kuvano povrće Zrelo voće Voćne sokove od jagodičastog voća, čaj od šipka Pšenične klice Mlečni i mlečno kiseli proizvodi, kiselo mleko, kefir, jogurt

Dijeta kod poremećaja funkcije mokraćnog sistema:Preporučuje se:

Mlečna jela, uključujući sir Kuvano – mleveno mešano povrće sa malom količinom soli

Meso različitih vrsta se preporučuje u neograničenim količinama Mogu se koristiti jela od žitarica i makaroni Sveže povrće (šargarepa, kupus, krastavci, grašak, peršun, luk) Od voća jagodičasto, sokovi, kompoti, žele, čaj od šipka

Neophodno je izbegavati korišćenje: Običnog hleba iz prodavnice Bujona od mesa i ribe, kobasice,viršle Gljive Ren, senf Čokolada

Kod cistita izazvanih preparatima za hemoterapiju, neophodno je uzimati mnogo tečnosti. Preporučuje se: Alkalne mineralne vode Mleko, čaj sa mleko Topao, ne kiseo kompot

Posebno su korisne dinje i lubenice. Neophodno je isključiti iz jelovnika alkohol, sosove, začine, dimljene proizvode, konzerve.

Kada se posmatra zdrava odrasla osoba, ona ima svoje Ep koje obezebeđuju namirnice koje se unose. Ukoliko je Ep manje od one E koja se unosi, u organizmu će postojati tzv. višak E koje neke ćelije mogu iskoristit za svoje „bujanje” to je tzv. Energetska teorija o nastanku neoplazmi.

Visoko učešće masti u ishrani kozelira sa visokom incidencom malignih bolesti. Još uvek je nejasno da li same masti imaju nezavistan uticaj na rast tumora ili je povećan E unos faktor koji mu pogoduje. Neke epidemiološke studije ukazale su na povezanost povećanja unosa masti i incidence Ca dojke i Ca debelog creva. Ca prostate jasnije pokazuje + korelaciju Povećan unos PNMK, koje su podložne peroksidaciji (lipidna peroksidacija) dovode do oštećenja membrane ćelija.

Postoje brojni faktori koji pogoduju nastanku karcinoma:

1. Deficit pojedinih zaštitnih materija (deficit folata Ca ceruiksa); povećana lucidenca Ca kotona i rektuna, pojava prekanceroza – polipi creva.

2. Smanjen nivo vitamina E (povećan nivo PNMK) – Ca pluća, Ca dojke, Ca cerviksa. Ukoliko je povećan nivo tj. PNMK, one su podložnije oksidaciji pod dejstvom slobodnih radikala. E vitamin, fonoferol vezuje slobodni radikal te nastaje nonepleus fonoferol – radikal, a ne pokreće se oksidacja PNMK.

3. Hrana bogata polisaharinima kolerila sa nižim stepenom oboljenja od HMNB. Svarljivi polisaharidi – uneti u skladu sa Ep smanjuju ili zamenjuju unos drugih energetskih izvora (animalne masti). Dokazano je da nesvarljiva dijetna vlakna smanjuju incidencu Ca debelog creva. Neskrobni polisaharidi u debelom crevu pod dejstvom bakterijske flore fermentišu, pri čemu bakterije proizvode masne kiseline

kratkog lanca, buterni i izobuterni – koje su važni nutrijenti za ćelije glukoze debelog creva i takodje imaju laksativni efekat (kancerogeni efekat je sprečava).

4. Veoma je bitan unos zaštitnih materija. Lipidna peroksidacija i stvaranje slobodnih radikala mogu uzrokovati oštećenje ćelija i pojavu tumora.

Unos antioksidanasaVitamin E smanjuje incidencu Ca pluća i cerviksa dojke. On inhibiše lipidnu

peroksidaciju u ćelijskoj membrani čisteći peroksid radikale, na taj način što se α tokoferol veže za slobodni radikal i nastaje α tokoferol-radikal-kompleks.

Vitamin C – preventivno deluje na kastanan Ca-želuca (on je oxidativno sredstvo i pomaže oporavak vitamina E iz fonoferol-radikal kompleksa). Za vitamin C je takođe moguće da deluje preventivno na Ca usne duplje, ždrela, jednjaka.

Se (selen) ulazi u sastav Se zavisne glutation peroksidaze (uloga joj je odbrambena od oksidativnog oštećenja).

Vitamini α i β karoteni, likopeni (paradajz, antioksidans);

Vitamin D – lečenje leukemije, Ca pluća – kolona jer može da zaustavi malignu prolifikaciju.

Voće i povrće sadrži dijetna vlakna i protektive. Neutritijenti – Ca creva, dojke i prostate; fitosteroli, ligniani, flavonoti – pušenje, alkoholizam, stres, fizička aktivnost (šetnja, uz stepenice).

Mesne prerađevine sadrže aditive nitrate (nitrite koji u želucu prelaze u nitrozamine koji su kancerogeni). Takođe,hrana koja je salamurena i sušena – nije preporučljiva jer sastojici dima sadrže kancerogene materije (fermaldeluide fenole).

Preporučljivo: sveže lisnato povrće i ono koje sadrži vitamin A, voće koje sadrži vitamin C i vitamin A. Polubeli hleb, žitarice (zbog pelisaharida), mleko sa niskim procentom masti, mršava mesa, biljna ulja sa vitaminom E.

Ep i Epv, P20%, M15%, smanjen PNMK ZMK MNMK po 5%, UH 65%

5. ANEMIJE NUTRUTIVNOG POREKLA.NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA MALI

Anemije su bolesti koje odlikuje smanjenje broja Er i koncentracije hemoglobina u krvi bez obzira na etiologiju.

Anemije nutritivnog porekla su veoma česte u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju, zbog nedovoljnog unošenja određenih supstanci iz hrane.

Razlikujemo:1. hipohromnu mikrocitnu anemiju (sideropenijska)2. megaloblastnu anemiju (pernicioza)

1. Hipohromna, mikrocitna sideropenijska anemijaMože da nastane iz više razloga:Nedovoljan unos hranom – Fe u hrani može biti u obliku nonhem gvožđa koje se

nalazi u biljnoj hrani i manja mu je iskoristljivost i hem gvožđe koje se nalazi u životinjskoj hrani, iskoristljivost mu je dobra – 2-3 puta više hem Fe i ne zavisi od prisustva druge hrane. Iskoristljivost nonhem Fe se može poboljšati prisustvom Fe iz animalnih izvora (dodatak mesa, iznutrice i ribe). Takođe, vitamin C poboljšava iskoristljivost non hem Fe...

Povećana potrošnja FeJavlja se kod:1. Dece do 2 godine (6-24 meseca) zbog ubrzanog rasta i razvoja.2. Devojčice u pubertetu (9-12godina) dobijaju menstruaciju, gubitak menstrualnim

krvarenjem, zahtevi za Fe.3. Žene u reproduktivnom periodu (menoragije ili kontraceptivni uložak), trudnoća i

dojenje.Žene 18-22mg/24h, muškarci 10mg /24h, trudnice + 30mg, laktacija + 10mg;

Povećan gubitak iz organizmaOkultna ili manifestna krvarenja iz Git-a hemolitičke anemije, maligne bolesti.Apsorpcija kod muškaraca 6%, kod žena 13%, gubitak – muškarci 1,0mg, žene 1,3mg.Deficit vitamina C – u organizmu je poznata uloga Zn/Cu SOD (cink-bakar

superoksiddismutaza). Ukoliko fali Zn/CuSOD eritrociti će imati kraći vek trajanja (manje od 120 dana). Ukoliko su smanjene vrednosti ceruloplazmina (koji prenosi Cu) feroksid 1 i 2, Fe ostaje u Fe2+ (u feroobliku), a za transferin (za koji se vezuje Fe) je potreban Fe3+ (feri oblik), te se Fe apsorbuje.

2. Megaloblastna anemija – perniciozna anemijaMegaloblastične anemije nastaju zbog smanjene sinteze DNK.Većina megalobalastnih anemija izazvana je nedostatkom B12 vitamina ili/i folne

kiseline. U najčešće megalobalastne anemije ubrajaju se:1. perniciozna anemija (snižen B12)2. anemija zbog gastrektomije3. anemija izazvana crevnim parazitima4. anemija zbog nedostatka folne kiseline

Perniciozna anemija: nastaje zbog nedostatka vitamina B12. Za apsorpciju vitamina B12 neophodno je prisustvo intrising faktora. U toku želudačne digestije oslobođeni B12 iz hrane vezuje se za R-protein. Ulaskom u duodenum vezuje se za intrising faktor gradeći kompleks koji se resorbuje u terminalnom ilenumu. Receptori koji prepoznaju kompleks IF- B12 Resorbovani B12 vitamin vezuje se za drugi molein. Transkobalamin 2, gradeći kompleks koji ulazi u akumulaciju. Iz cirkulacije se veoma brzo unosi u jetru, koštanu srž i druge ćelije.

Prestankom sekrecije tri faktora usled atrofije želudačne sluzokože, nastaje poremećaj apsorpcije i nedostatak vitamina B12.

Vegetarijanci – obično imaju megaloblastnu anemiju (B12 ima u animalnim namirnicama).

Ukoliko osoba ima atrofični gastritis imaće smanjeno lučenje IF – smanjena apsorpcija B12 vitamina.

Poremećaji na nivou duodenuma (divertikulitisi – ožiljci, fistule, prisustvo bakterije); alkoholizam.

B12 vitamin je neophodan za sazrevanje uobličenih elemenata krvi; nedostatak folne kiseline.

Megaloblastna anemija usled nedostatka folne kiseline može nastati zbog neadekvatnog unosa (alkoholizam, narkomanija, dijeta), povećane potrošnje (trudnoća, dojenje, hemolizna anemija, u fazi ubrzanog rasta...), malapsorpcije, dejstvo nekih lekova. Folna kiselina je neophodna za sintezu nukleinskih kiselina, purina i tiamina. Sinteza purina, tiamina, nukleinskih kiselina, metohina, pretvaranje homoteina u cistein, ak serin u ak glicin

Prevencija: dovoljan, optimalan dnevni unos namirnica koje sadrže ove materije.Fe: meso, riba, iznutrice, jaja, zeleno lisnato povrće (suplementacija u trudnoći),

vitamin C: voće i povrće – hrana bogata vitaminom C, sadrži Fe, B12.B12 nema u: mesu, ribi, iznutricama, jajima, sirevima, mleku.

6. ETIOLOGIJA ZUBNOG KARIJESA.OPŠTI PREVENTIVNI POSTUPCI I NUTRITIVNA PREVENCIJA ZUBNOG KARIJESA.

Zubni karijes se javlja ne samo kod dece nego i odrasloj populaciji. U eri brze hrane i sve bržeg načina života, ljudi se nepravilno hrane, što povećava rizik od nastanka bolesti nepravilne ishrane i zubnog karijesa.

Posebno rizični za nastanak zubnog karijesa su : jednostavni i rafinirani šećeri koji se nalaze u hrani: šećer (saharoza), smeđi šećer, glukoza, fruktoza, med. Oni nisu neophodni u ishrani, obezbeđuju samo kalorije – brza energija (prazne kalorije).

Fluor je jedini nutrijent koji smanjuje povišenu prevalencu i ozbiljnost karijesa kod dece i adolescenata. Apsorpcija F je 75-90%, ostalih 10-25% se izluči stolicom. Fluor se u krvi raspoređuje u kalcifikovana tkiva, kosti i zube u obliku Ca-Fapatita. Vezuje se reverzibilno. Ima ga u ćelijskim i vanćelijskim prostorima mekih tkiva. Stalnom infuzijom F menja se remineralizacija u ranom stadijumu razvitka karijesa.

Fluor inhibira glikolizu te se šećer ne metaboliše od strane bakterija u asta kiseline. U preeruptivnoj fazi karijesa fluor donekle zaustavlja napredovanje karijesa svojom ugradnjom u hidroksiapatit enamiela i smanjena rastvorljivost enamiela. Bitno je naglasiti kako karijes nastaje: nakupljeni plak (ostaci hrane), bakterije se razmnožavaju iz plaka, stvaraju mlečnu kiselinu koja nagriza gleđ.

Primarna zaštita – dobra oralna higijena, fluor; zdravsteveno vaspitanje o oralnom zdravlju, kontrola ishrane.

Sekundarna zaštita – ishrana, redovni sistematski pregledi.

Opšti preventivni postupci: Ne sadrže sve podzemne vode F, već samo neke podzemne vode. Najznačajniji uticaj na unos F ima fluorisanje pijaće vode 0,8-1,2mg/l, fluorizacija soli i mleka. Nutritivni izvori: mleko, napici, hrana, dečije formule. Paste za zube – suplementacija se ne preporučuje do 6 meseci života, unos 0,05mg/kg/24h.

Fluor retko ispoljava akutnu toksičnost. Češće se javlja hronična toksičnost – fluoroza (dugotrajni unos povišava 1,2mg/l H2O).

1. Zubna fluoroza – kada je povećan unos F u razvojnom periodu zuba. Javlja se iskrivljenje gornjih sekutića i njihovo urastanje u desni; zubna gleđ je sivo prebojena, smanjenjem TM dolazi do anoreksije.

2. Skeletna fluoroza – ukoliko se unosi 10-25mg F/dan, 7-20 godina. RTG-uvećanje koštane mase; povećanje sadržaja F u kostima 3500-8000mg/kg, bolovi u zglobovima, osteoporoza, slabost mišića i neurološki deficit. Oralna higijena – prevencija karijesa ima smisla do 30g života, a nakon toga nema svrhe.

7. OPŠTA EPIDEMIOLOGIJA GOJAZNOSTI.NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA.

Gojaznost je patološko stanje koje nastaje prekomernim unošenjem hranljivih materija tj. kada je energetski unos veći od energetskog rashoda. Poslednjih godina naročito u industrijski razvijenim zemljama, gojaznost pokazuje stalnu tendenciju porasta. Čak 50% Evropske populacije je gojazno. U Vojvodini više od 30% muškaraca i 50% žena je sa RTM > 110%. U Novom Sadu ispitivanjem je utvrđeno da je više od 50% gojaznih. U našoj zemlji gojaznost poprima karakter MNB sa ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravlje populacije. Dokazano je da komplikacije gojaznosti na organskim sistemima i pojedinim organima dovode do mortaliteta populacione grupe. SZO prporučuje merenje BMI.

BMI = TM/TV (m)²

Normalna vrednost BMI 18-24,99Predgojaznost 25-29,99Gojaznost grupa 1 30-34,99Gojaznost grupa 2 35-39,99Gojaznost grupa 3 > 40,00

Uticaj gojaznosti na razvoj komplikacija zavisi od mnogo faktora:1. Od životne dobi2. Pola3. Trajanja gojaznosti

4. Tipa i stepena gojaznosti5. Prisustva drugih faktora rizika (pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, alkoholizam).

Osim BMI i vrednosti obima struka i kuka, kao i njihov odnos W/H, mogu da pokažu da li postoji mogućnost komplikacija i koji je tip gojaznosti.

Vrednosti obima struka koreliraju sa BMI:Ako je BMI > 25, a obim struka OS kod muškaraca ≥ 94cm, a kod žena 80cm →

umerena gojaznostAko je BMI > 30, a obim struka OS kod muškaraca ≥ 102cm, a kod žena ≥ 88cm →

izražena gojaznostRizik od metaboličkih komplikacija – povišen OS kod muškaraca 94, kod žena 80,0

izrazito povišen OS kod muškaraca 102,0 i kod žena 88,0.W/H-odnos obima struka i kukova (W/H veći od 0,85 kod žena; W/H veći od 1,0 kod

žena) → centralni, androidni (visceralni tip gojaznosti).Postoje dva tipa gojaznosti:

1. GINOIDNI TIP (tip kruške – periferni, subkutam) – nastaje nakupljanjem masti potkožno u karličnom pojasu, na butinama, bedrima, glutalnom predelu. Češći je kod žena.Rizik: degenenerativne promene na zglobovima, insufijencija periferne cirkulacije, respiratorna insufijencija.

2. ANDROIDNI TIP (tip jabuke – centralni visceralni tip). Nastaje deponovanjem masnog tkiva u predelu ramenog pojasa, gornjeg dela trbuha i oko unutrašnjih organa.Rizik: od KVB (za svaki kg viška 3%), povišen TA, HLP, diabetes melitus tip 2, maligne bolesti.

Kod gojaznih osoba često postoji insulinska rezistencija i intolerancija glikoze. Naime, lipoliza u masnom tkivu odvija se pod uticajem enzima u hormonsenzitivne lipolaze. Ovaj enzim aktiviraju adrenalin noradrenalin glukagen. Lipolizu prekida insulin. U slučaju njegovog nedostatka ilil rezistencije dolazi do povećanja lipolize i povećanja prometa SMK. Viseceralno masno tkivo je manje osetljivo na insulin (tj. lipoliza se odvija nesmetano) te oslobađa više SMK (naročito će biti povišen MK kod povišenog insulina ili rezistencije). Predominacija SMK dovodi do povišene koncentracije SMK u cirkulaciji metaboličke komplikacije.

MK → β oksidacija u jetri CO2 i H2O (ili ketonsulat);MK → VLDL → cirkulacije → LDL;MK → periferno, MK → adipociti (rezervne); MK → skeletni mišići → E.LDL holesterol sadrži APO β 100 koji je aterogen.Aterogen proces počinje difuzijom LDL čestica u subintimalni prostor arterijskog

zida, biva zarobljen i modifikovan, oksidacijom slobodnih radikala → izmenjen LDL. Njegov kao toksični agens fagocitujni makrofagi → foalni celis (penaste ćelije) → formiranje aterogenog plana. ↓→ „major faktor” za nastanak ateroskleroze. On ima funkciju

preuzimanja holesterola sa periferije i izlučivanje. Takođe usporava oksidaciju LDL od strane slobodnih radikala i njihovo prodiranje u subintimalni sloj.

↑VLDL ↑LDL ↓HDL + NaCl → HLP → ateroskleroza → ↑TA

Gojazne osobe češće imaju intoleranciju glukoze ili dijabetes melitus. Skeletna muskulatura je mesto najvećeg iskorišćavanja MK. Mišićna ćelija u miru ili nakon produženog napora koristi SMK kao glavni E energetski izvor. Ako je preliv MK dugotrajno uvećana, povećano se koriste MK za oksidaciju što umanjuje iskorišćavanje glikoze. Krajnji rezultat takvog stanja može biti insulinska rezistencija.

Prevencija: ishrana u skladu sa Ep; optimalan unos hranljivih i zaštitnih materija; redovna fizička aktivnost; ishrana treba da se bazira na voću, povrću, polisaharidima.

Th → Odrediti stanje ishranjenosti i stepen gojaznosti ITM, RTM, BMI. Odrediti Ep i primeniti edukacione dijete sa 20-50% manje; 100kCal – optimalno, mršaviti postepeno 0,5kg nedeljno. Odrediti potrebe u hranljivim i zaštitnim materijama. Proteini 15%, Masti 20%, UH 65%. ZMK : PNMK : MNMK = 1 : 1 : 1; ↓mono i disaharida, ↑polisaharida. Dijetna vlakna 30-40gr, povećana fizička aktivnost svakodnevno.

o Smanjiti unos ZMK (5%),

o iz ishrane izbaciti puter, pavlaku, mileram, kajmak, punomasni sir, ulje bez prženja,

o holesterol manje od 300mg – izbegavati žumance, iznutrice, mlečnu mast, svinjsko

meso;o izbaciti slatkiše i zameniti ih voćem;

o obroci česti, mali, slabo začinjeni.

PREPORUČUJE SE: posno, kuvano meso; obrano mleko, posni sir; lisnato povrće; sveže, manje slatko voće.

OGRANIČAVA SE: žitarice, jaja, biljna ulja, buter, povrće sa mnogo skroba.

ZABRANJENO: proizvodi od belog brašna, šećer, slatkiši, suvo voće, alkohol, punomasni sir, životinjske masti.

Pratiti laboratorijske analize ketonskih tela.

8. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA POREMEĆAJA TOLERANCIJE GLUKOZE

Dijabetes melitus je sindrom koji karakteriše hronična hiperglikemija i poremećaji metabolizma UH, MASTI I PROTEINA, uslovljen apsolutnim ili relativnim nedostatkom sekrecija ili delovanja insulina.

Klasifikacija je sledeća:1. Dijebetes melitus tip 1-insulin zavisni,

2. Dijabetes melitus tip 2-insulin nezavisni, smanjena tolerancija glukoze – latentni DM.

Biohemijski i patofiziološki mehanizmi su sledeći:1. Poremećaj i sekerecija insulina se mora posmatrati naročito kod gojaznih osoba u vezi

sa otpornošću na insulin. Ovde se može prihvatiti da je otpornost (smanjena senzitivnost) metaboličkih tkiva, mičićnog, masnog i jetre primarni poremećaj koji izaziva kompenzatorno povišeno lučenje β ćelija, tj. hiperinsulinemija. Ukoliko se ne otkloni primarni poremećaj, stimulacija β ćelija je stalna i u dugom periodu dovodi do iscrpljenja tih ćelija, smanjenje lučenja, hipoinsulinemije.

2. Otpornost na delovanje insulina se češće javlja kod gojaznih osoba. Glavne promene se dešavaju u jetri i mišićnom tkivu. U jetri dolazi do povećanog stvaranja glikoze i njenog obilnijeg izlaska uz povišen priliv glikoze u jetri. Na nivou receptora se nalazi smanjen broj insulinskih receptora. Usled toga se smanjuje senzitivnost tkiva na insulin.

Povećana fizička aktivnost povećava senzitivnost na insulin, a fizička neaktivnost se smanjuje, povećavajući stepen otpornosti na insulin. U doba adolescencije se povećava otpornost na insulin zbog dejstva insulinu suprotnih hormona ili zbog povećanog unosa. Maksimalni poremećaji tolerancije glukoze nastaju kod nedijabetičnih bolesnika kada procenat masnog tkiva dostigne 30%.

Posledice insulinske rezistencije: Povećana lipoliza u masnom tkivu → ↑SMK Insulin ima direktan toksičan efekat na zid krvnog suda Potencijalan razvoj HIA – deluje na bubreg u smislu povišene retencije na ↑aktivnost

SNS, ↑sinteza LDL Re

Dijagnoza DM i tolerancije glukoze nije teška.Nalaz glikemije našte ↑ 10,0 mmol/l→dijabetes melitus.Ukoliko se u dva ili više navrata nađe glikemija raste od 7,8 mmol i više,tada po preporukama SZO treba raditi OGTT test (oral glucoza tolerance test).

75gr Glukoze + 250gr vode. Test se izvodi posle najmanje 3 dana normalne ishrane u kojoj se unosi prosečno 150g UH. Ukoliko su glikemije našte i nakon 2 sata od uzimanja ispod 6,2mmo/l tj. ispod gornjih granica, ispitivana osoba ima normalnu glikoregulaciju. Ako je glikemija našte 7,8mmol ili više, a nakon 2 sata 11,1mmol ili više – dijabetes. Ako je glikemija našte manja od 7,8mmol, a nakon 2 sata 7,8-11,1mmol/l radi se o sindromu .

OGTT normalno našte < 5,55 60' < 8,88 120' < 6,66 180'↓ od našteOGTT patološki našte > 7,22 60' > 12,22 120' > 7,77 180' > 7,22

Prevencija: Pravilna ishrana obolelih od dijabetesa ili primena određenih dijetetskih

režima predstavlja jedan od glavnih principa lečenja, bez obzira o kom tipu bolesti se radi. Jasno je da dijeta mora biti individualno prilagođena za svakog bolesnika,ali na osnovu opštih principa. U lečenju dijabetičara uz dijabetologa se mora uključiti i nutricionista. Mora se

objasniti bolesniku da, uzimanjem konc.UH (tako i disaharidi), dolazi do naglog skoka glikemije.

Prema preporukama ADA (American Diabetes Asociation) P 20%, M 20%, UH 60% preporučuje se povećan unos morske ribe i ribljeg ulja koje ima veće količine omega 3 nezasićene MK. Savetuje se i korišćenje maslinovog ulja koje je bogato MNMK (cis-oleinska). Predlaže se povećan unos drugih biljnih masnoća kao što su sojino i suncokretovo ulje. Dnevni unos holesterola bi trebalo da je manji od 300mg, a unos NaCl < 3 gr. Preporučuje se da unos dijetnih vlakana bude 30-60g – ta vlkna ometaju delovanje crevnih enzima i usporavaju resorpciju kako UH tako i masti, pa smanjuju postprandijalne sokove glikemija.

Ne preporučuje se unos prostih šećera. Umesto njih se predlažu drugi zaslađivačji (asparmat, sorbitol, ciklamati). Kada se odredi struktura unosa pojedinih nutrijenata prema navedenim preporukama, vrši se izbor namirnica pomoću kojih će se pripremiti obroci. Postoje posebne „exchanges liste” koje je predložila ASA. One su formirane prema ličnosti sastojaka koje sadrže i prema kalorijskoj vrednosti. Nakon toga se obezbeđuje broj obroka.

Bitno je da li je bolesnik izložen dužem fizičkom angažovanju i u kojem delu dana, zato što posle takvih aktivnosti, naročito kod onih dijabetičara koji primaju insulin, postoji opasnost od hipoglikemije. Zato se obavezno mora predvideti 1 obrok više po njihovom završetku. Uobičajenoo je da se uz 3 glavna obroka kod svih bolesnika na insulinskoj terapiji uvodi još 2 užine i to jedna oko 10h pre podne, a druga oko 17h po podne. Obično se pred polazak na spavanje predlaže još jedan lak obrok. Za doručak se predlaže 20% Ep, a za ručak i večeru oko 30-35% Ep. Ostatak se unosi poslednjim obrokom, pred polazak na spavanje. Potrebe u vitaminima A i C u količinama P 20%, UH 60%, M 20%.

9. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA POREMEĆAJA METABOLIZMA LIPIDA

Lipidi su važna energetska i gradivna jedinjenja. Njihovom razgradnjom se obezbeđuje značajna količina energije potrebne za razne životne procese. Ona se isto tako u obliku triglicerida se može deponovati u adipocitima. Neki od lipida u spoju sa proteinima čine najbitnije strukturne elemente ćelija i ćelijskih organela. U cirkulaciji se lipidi nalaze upakovani u lipoproteinskim molekulima jer su inače nerastvorljivi u vodi. Lipoproteini imaju centralni lipidni deo (jezgro) u kome se nalaze trigliceridi i holesterolski estri, a na površini se nalazi omotač sastavljen od određenih proteina (apoproteini), fosfolipidi i male količine slobodnog holesterola. Zahvaljujući tom omotaču, lipidi se mogu transportovati putem krvi.

Oni se dele na: hilomokrone, VLDL, LDL, HDL.

HILOMIKRONI su nastali u ćelijama tankog ceva nakon apsorpcije MK i esterifikacije sa glicerolom, te oni uglavnom transportuju lipide iz hrane.

VLDL nastaju manjim delom u tankim crevima, većim delom u jetri, transportujući uglavnoom endogene trigliceride, sintetisane u hepatocitima. Insulin je aktivatr lpl-aze.

LDL nastaje hidrolizom VLDL pod dejstvom lipoproteinske lipolaze čiji je aktivator insulin. Ove čestice su uglavnom transporteri holesterola i glavni snabdevači perifernih ćelija holesterolom. LDL se vezuje za specijalne receptore na površinama ćelija preko apoproteina.

HIPERLIPOPROTEINEMIJE su veoma česti metabolički poremećaji bilo da su primarni ili prateći poremećaji u različitim oboljenjima sekund. Smatra se da odrasla osoba ima lipidni poremećaj oko 14h nakon poslednjeg obroka, pri inače uobičajenoj ishrani ima trigliceride ≥ 2,2 mmol/l 1,7; holesterol > 6,2 mmol/l 5,2.

Hlp tip 1 – hiperohilomikronemija – hilomikroni povišeni (↑TR), smanjen lpl, pa se hilomikroni ne razgrađuju. Nedostatak enzima lipoproteinske lipaze.

Hlp tip 2a – porodična hiperholesterolemija → povišen holesterol; tip b povišen holesterol. povišeni TR.

Hlp tip 2b – porodična hiperholesterolemija + hipertrigliceridemija ↑LDL, VLDL, ↑holesterol, ↑trigliceridi.

Hlp tip 3 – porodična disbetalipoprotenemija povišen IDLHlp tip 4 – porodična hiperlipidemija povišen TR, holesterol normalan. ↑VLDL,

↑trigliceridi.Hlp tip 5 – porodična hiperhilomikronemija + hipertrigliceridemija ↑VLDL,

↑hilomikroni.Prevencija: kada postoji rizik – unos u skladu sa Ep, održavati TM u granicama

normale. Optimalan unos hranljivih i zaštitnih materija, fizička aktivnost. TM – kada je poremećaj ispoljen la. ili klinički.

Terapija: doživotno pridržavanje dijetetskih uputstava. TM održavati u poželjnim granicama, svakodnevno upražnjavati fuzuičke aktivnosti (brzo hodanje 3-4km, trčanje, plivanje, jutarnja gimanastika) sve to pvećava HDL. Alkohol i pušenje nisu dozvoljeni, NaCl manje od 3g na dan, redukcija masti u ishrani do 15 % EP = M, ZMK : PNMK : MNMK = 1 : 1 : 1; iz upotrebe isključiti namirnice bogate ZMK i holesterolom (masti životinjskog porekla) svinjska mast, ovčiji i goveđi loj, masno meso, punomasni mlečni proizvodi, iznutrice, čvarci, čokolada i kafa. Mogu se davati – krta mesa i riba, sveže voće i povrće, proizvodi od žitarica visokog stepena ekstrakcije, biljna ulja – dijetna vlakna + vitamini C i E, obrano mleko.

Dijeta kod HLP tip 2 – P 20%, M 20 %, UH 60% → kao i kod dijabetesa: izbegavanje zaprženih jela, morska riba.

Dijeta kod HLP tip 4 – masti 20%, proteini 20%, UH 60% – isključiti mono i disaharide izuzev svežeg, manje slatkog voća.

Namirnice pripremati barenjem i kuvanjem, a izbegavati prženje, pečenje i pakovanje. Izbegavati bela brašna i proizvode od njih; već korišćeno ulje ne treba ponovo koristiti; zabranjuje se unos alkohola, meda i šećera.

10. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA KARDIOVASKULARNIH I CEREBROVASKULARNIH BOLESTI

Ishrana ima bogato mesto u širokom spektru ekoloških činilaca koji direktno ili indirektno utiču na pojavu bolesti, posebno onih koje imaju masovni karakter i širu društvenu dimenziju.

Navika je pružila dovoljno dokaza da je ishrana u tesnoj vezi sa činiocima rizika za oboljenje srca i krvnih sudova jer pospešuje poremećaje metabolizma lipida, pre svega holesterola kao osnovnog pokretača procesa ateroskleroze ali i poremećaja metabolizma UH, povišen TA i razvoja gojaznosti.

Potrošnja namirnica bogatih mastima konstantno je rasla dok je unos biljnih vlakana bivao sve manji. Slične tendencije porasta pokazala je potrošnja industrijskog šećera dok je opadao unos UH složene strukture i skroba. Sve ovo ima za posledicu značajan porast E vrednosti hrane koje je istovremeno praćeno sve manjom poterbom jer se E potrošnja (aktivnost) smanjivala.

Iako se poslednjih godina beleži stagnacija pa i pad potrošnje pojedinih prehrambenih proizvoda, sadržaj masti još uvek je visok. Pored pušenja cigareta, povišen krvni pritisak i povećane koncentracije holesterola u plazmi su najznačajniji činioci rizika za KVB. Najviše je istraživana povezanost i uticaj ishrane na nivo lipida i lipoproteina, posebno holesterola. Nakon drugog svetskog rata započeta je Studija sedam zemalja, čiji podaci pouzdano pokazuju da populacijama se malim unosom zasićenih masti (ZMK 3-10%) prosečan nivo holesterola je iznosio manje od 5,0mmol/l, a opšta smrtnost od KVB je niža.

Takođe ispitivanja potvrđuju činjenicu da unos holesterola hranom povećava nivo u serumu kada je manji efekat nego pod uticajem unosa ZMK (stearinska, palmitinska, miritinska). Populacije čija je ishrana bogata namirnicama biljnog porekla imaju značajno nižu stopu učestalosti ishenične bolesti srca.

Nutritivne mere prevencije KVBRazvoj KVB značajno zavisi od načina ishrane te su sprovođene mnoge mere

prevecije KVB kako u rizičnim tako i normalnim grupama populacije: Unos energije treba da bude optimalan Ukupne masti do 20% un Ep ZMK 3-10% P 15% PNMK 3-7% M 20% MNMK – ostalo Belančevine 15% UH 65% UH 65% Dijetna vlakna 16-24g/24h Voće i povrće 400 g/dan minimum Rafinirani šećeri 0-10% So do 6g/dan

ATEROSKLEROZA

je bolest aorte, velikih i srednje velikih arterija, a karakteriše se zadebljanjem, bujanjem intime zbog lonalnog kampljnaja lipida koji stvaraju aterom ili sužavaju volumen krvnog suda. Predilenciona mesta – koronarene, cerebralne i periferne arterije.

Glavni faktori rizika na koje se može uticati – povišen TA (snižen NaCl), HLP, pušenje, povišen šuk, gojaznost.

Sporedni: oralni kontraceptivni stres.Ne može se uticati na: pol, genetsku predispoziciju, porodičnu anamnezu, starost.

Komplikacije – koronarna bolest srca, infarkt, inzult, A/M, CVI.Prevencija KVB – smanjiti faktore rizika, povećana fizička aktivnost, adekvatan unos

dijetetnih vlakana, smenjenje unosa alkohola, unositi folate B12, B6, adekvatan unos antikoagulanasa (smanjuju lipidnu peroksidaciju – voće, povrće, proizvodi od celog zrna), UH jesti sa baze piramide, održavanje ITM, snižavanje NaCl.

Ograničiti unos:– Mleko, meso, riba, jaja– usoljena i usalamurena mesa– dimljena mesa– turšija, vegeta– pecivo, kokice

11. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA OSTEOPOROZE

Osteoporoza je veoma rasprostranjeno oboljenje kostiju koje se odlikuje značajnim edukovanjem kostne mase do te mere da se povećava rizik za nastajanje fraktura čak u odsustvu značajnih trauma.

Osteoporoza je, pre svega, rasproestranjena kod žena, među starijim osobama. Osteoporoza najviše pogađa žensku populaciju srednjih godina a rizični Osteoporoza najviše pogađa žensku populaciju srednjih godina, a rizični faktori su:

Bela rasa, prerana menopauza i pre 45 godine, pozitivna porodična anamneza na osteoporozu,n niži rast, slabija uhranjenost, nedovoljan unos kalcijuma, alkohol, pušenje.

Sa starenjem se fiziološki smanjuje kostna masa. Kostna masa se tokom života menja i predstavlja rezultat 2 procesa koja se permanentno odvijaju:

1. proces stvaranja i2. proces resorpcije sa remodeliranjem kostiju.

Sve do 30-ih godina preovlađuje prvi proces, a sa starenjem drugi, zbog čega kosti postaju istanjene, manjeg denziteta i fraggilne. Ciklus remodeliranja započinje uvek pojačanom aktivnošću osteoklasta koji resorbuju kost jer sadrže određene enzime (fosfataze).

Oteoblasti su, nasuprot osteoklastima, važni za mineralizaciju kostiju koja zavisi od koncentracije Ca i P i alualne jajataze ALP. Gubitak kostne mase u osteoporozi nastaje zato što je aktivnost osteoklasta ili pojačana ili produžena, pa je resorpcija velika.

Glavni faktor rizika da neka žena dobije osteoporozu (involutivni oblik – nakon 35 godina) su: bela rasa, prerana menopauza, porodična anamneza, niži rast, slabija uhranjenost, mali unos Ca++, neaktivnost, pušenje, unos alkohola.

Senilna osteoporoza – fiziološka, kod starijih od 70 god. Difuzno pogađa ceo kostur.Sekundarna osteoporoza – može nastati u toku malignih, endokrinih, hematoloških

bolesti.Postmenopauzalna – deset puta češća kod žena. Posledica je sniženog jajuma a i

snižen estrogen, pojačana osetljivost osteoklasta na PTH.Rizični faktor kod žena: nedovoljno unošenje Ca++, rani nastup menopauze,

nedovoljna fizička aktivnost, ishrana bogata molekulima, uživanje kofeina, alkohola i nikotina.

Klinička slika kod žena starijih od 50 godina: bol u leđima pri dužem stajanju, sedenju; vremenom se fiziološko krivljenje kičme pojačava, torakalna kifoza, smanjenje TV, frakture drugih kostiju.

Prevencija – u ranom detinjstvu, školskom uzrastu i adoslescenciji da bi se ostvario normalan razvoj kosti, naročito kod devojčica preporučuje se primena Ca2+, D vitamina, fizičke aktivnosti. Moraju se izbeći amenoreja, pušenje, mršavost.

Opšte preventivne mere – povećenje fizičke aktivnosti koja stimulišući dejstvo osteoblasta dovodi do povećanog stvaranja kosti. Hrana bogata Ca2+ (mleko i mlečni proizvodi), zabrana pušenja i uzimanja alkohola, u menopauzi se daju prirodni estrogeni (0,2 mg ethz.estradola na 24h).

Osnovni principi Th: unos Ca hranom 1500 mg – mleko, sir, jogurt, mlečni sladoled, Ca 1000-15000 mg per os + D vitamin 0,8 mg/24h.

Dijeta: sa dovoljno Ca, umereno P, umerena količina proteina, UH i masti ne suviše (zbog gojaznosti) i opterećenja kičme. Ako postoji gojaznost onda sledi redukcija TM.

Pravila prehrane: smanjiti količinu i kalorijsku vrednost obroka, te povećati njihov broj, odnosno jesti manje, ali češće. Svaki dan jesti što raznovrsniju hranu. Crveno meso zameniti ribom i mesom prerati, ali smanjiti ukupnu količinu mesa i mesnih prerađevina. Uzimati što manje soli i slanih namirnica. Povećati unos mleka i mlečnih proizvoda. Starijima su mleko i mlečni proizvodi najbolji izvor kvalitetnih belančevina, kalcijuma, fosfora i vitamina D. U svako doba godine jesti mnogo voća i povrća, a svakodnevno nastojati pojesti malo orašastih plodova. Voće, povrće, žitarice i mleko trebaju biti glavne namirnice prehrane za starije. Piti mnogo negazirane tečnosti. Izbaciti životinjske masnoće, a hranu pripremati isklučivo na maslinovom ulju. Redovno pijenje čaja, uprkos njegovom sadržaju kofeina, ima

zaštitni efekat na kosti koji se pripisuje sastojcima čaja kao što su fluoridi, flavonoidi i drugi fitoestrogeni.

Ukoliko je osteoporoza uznapredovala pored promene načina ishrane uklučuje se i terapija i to:

a) Kod starijih žena sa menopauzom i kod mlađih sa amenorejom uključuju se konjugovani preparati estrogena per os, preparati estradiola putem flastera, ukoliko je reproduktivni sistem kod žene funkcionalan i kompletan uključuje se kombinovano estrogen i progesteron ciklično 10 do 14 dana svakog meseca.

b) Kod muškaraca sa hipogonadizmom – preparati testosterona u obliku depo preparata u vidu flastera.

c) Kod muškarava i žena bez obzira da li nedostaju polni hormoni ili ne – preparati kalcijuma + vitamina D, kalcitonin injekcije, preparati biosfonata.

12. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA AKUTNIH BOLESTI GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

13. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA HRONIČNIH BOLESTI GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Kod akutnih Git poremećaja, simptomi su različiti u zavisnosti o kom organu se radi. Pri planiranju nutritivne terapije i prevencije postoje opšta pravila:

Dijeta mora pokriti sve potrebe pacijenta. Voditi računa o simptomima (dijareja, bol, povraćanje, zatvor). Voditi računa o uhranjenosti pacijenta i o potrebama za fizičkum aktivnostima. Dijetu treba planirati tako da odgovara navikama pacijenta. U akutnoj fazi bolesti obezbediti unos tečnosti, vitamina, mineralnih materija, šećera,

da se spreči dehidracija, ketoza i gubitak elektrolita.

Usna duplja (ukoliko postoje oboljenja u usnoj duplji) – hrana treba de je tečna, polutečna, ni hladna, ni vruća, ni jako začinjena, ni kisela. Baza za tečne ili polutečne dijete je mleko ili bujon koji se obogaćuje dodavanjem šećera, jaja, milerama, kašasta dijeta.

Acc. Gastritis (želudac) nastaje kao posledica uzimanja hrane kontaminirane bakterijama i njihovim toksinima, hemijski štetnimm jedinjenjima, dejstvom vrele i hladne hrane, probilnim obrocima, začinjenom hranom i alkoholom.

U akutnoj fazi bolesniku se zbog gađenja i povraćanja ne daje nikakva hrana osim nezaslađenog čaja u malim količinama (dehidratacija). To traje 24-48h.Raskuvan pirinač na vodi ili obrano mleko sa dvopekom 3-4 obroka, bistra supa, kuvano meso, mleko, kuvano jaje, kompoti, mleko sa keksom. Prelaz na normalnu hranu (nealimentacija) treba da bude postepen, sa polaganim uvođenjem masnoća i teže svarljivih namirnica.

U hroničnoj fazi (gastritiss chr.) – daje se lako svarljiva hrana bez celuloze i jakih začina, umerene toplote.

Zabranjuje se priprema hrane pečenjem i prženjem na masnoći, upotreba alkohola i tečnosti u toku obroka, pacijent treba da ima 5-6 obroka, hranu treba dobro sažvakati i popraviti navike u ishrani.

Zabranjuje se: crni hleb, leguminoze, kupus, kelj, boranija, tvrda i žilava mesa, konzerve, suhomesnati proizvodi, jako začinjena hrana, kafa, čaj.Treba unositi:proteinsku lako svarljivu hranu, voće bez kore, sokove, kompote.

Ulkus želuca – dijeta se određuje individualno za svakog bolesnika i zavisi od uhranjenosti bolesnika, fizičke aktivnosti.

Opšta pravila: bolesnik treba da uzima hranu koja ne opterećuje i ne nadražuje želudačnu sluzokožu, koja neutrališe delovanje HCL i pepsina. Treba da ima 5-6 obroka lako svarljivih namirnica.

Faza bolova: strogo ležanje i potpuni duševni mir, hranu raspodeliti u 9 obroka na svakih 2h.

Dozvoljeno: mleko (sveže), kiselo, jogurt; dvopek ili prepečeni hleb, mileram, svež buter; jaja sveža, umućena, meko kuvana, voćni sokovi.

Zabranjeno: sve ostalo.

Bezbolna faza: hranu raspodeliti u 3 obroka, 3 užine, obezbediti mir i prijatnu atmosferu, polako jesti, dobro žvakati hranu, izbegavati pretopla i prehladna jela, vodu piti posle jela.

Preporučuje se: mleko i kiseli mlečni proizvodi, bela kafa, jaja, buter, mileram, dvopek, prepečeni hleb, lake supe od povrća i mesa, kvalitetna mesa – kuvana, povrće-spanać, mrkva, sveže voće, voćni sokovi. Hra

Ne preporučuje se: alkohol, cigarete, ruski čaj, kafa, pikantni oštri sirevi; crni, sveže pečen hleb, jaki začini, mesne prerađevine; povrće bogato celulozom – kupus, pasulj, krastavac.

Faza krvarenja – hrana treba da bude tečna na bazi mleka + mleko u prahu, pavlaka, jaja, šećer 8-10 obroka.

Tanko crevo: čaj, pirinčana sluz, dvopek, pirinač, griz na vodi, jaje, mladi sir, mlado kuvano meso.

Akutni bol – sprečiti dehidrataciju – prvi dan: nezaslađen čaj i sluzave supe od pirinča, male količine (24-48h), dvopek, pirinač ili griz na vodi.

Proteinska ishrana – meko kuvano jaje, mladi sir, obrano mleko. Kad se stanje poboljša: mlado kuvano meso, pasirano povrće, kompoti, normalna ishrana.

Akutni hepatitis – prva faza: pacijent bez apetita, gađenje, povraćanje.Tečna kašasta hrana, bogata glukozom i proteinima – više malih obroka.Kasnije – mešovita, lako svarljiva hrana bez celuloze, jakih začina i alkohola; kuvanje.

Ciroza jetre – pacijent je bez apetita, zbog poremećaja funkcije pankreasa slabije podnosi masti. Ishrana zavisi od: stanja pacijenta, postojanja ascitesa, edema, uhranjenosti, fizičke aktivnosti.

Proteini: 1-1,5g/kg TM – unositi punovredne proteine: meso, ribu, mladi sir, jogurt, mleko obrano, manje masti (odnosno ograničiti unos), zatim unositi vitamine A, C, K, B, a nikako alkohol i začini, kod postojanja edema neslane dijete.

Žučna kesa – češći, manji obroci, lagano jesti, dobro sažvakati, masti 50-60g/24h, meso kuvati, umereno topla hrana, održavati normalan TM.

Dozvoljeno: mleko i mlečni proizvodi (obrani), hleb: dvopek, stari beli hleb, sva testa, griz, pirinač, povrće: spanać, krompir.

Zabranjeno: punomasno mleko i proizvodi, hleb pasulj, grašak, kelj, kupus, krastavci; voće: badem, orasi, lešnici, trešnja, šljiva; dezerti: čokolada, kakao, vino, jaja. U toku napada bolova – slabo zaslađen čaj i dvoprek, strogo ležanje 3-4 dana.

Ulcerozni kolitis

Povećati unos: proteina 2g/kg TM, 7-8 obroka, lako svarljiva hrana – uglavnom životinjskog porekla.

Zabranjen unos: začina, celuloze, kafe, alkohola.

Bolesti jednjaka (spazmi, stenoze, zapaljenja – tečna/polutečna ishrana.

Bolesti tankog crevaDijete se razlikuju prema sposobnosti sluzokože da resorbuje unetu hranu, npr. kod

dijareja lečiti dehidraciju. Meke tečne hrane, pirinač, banane, tikva, isključivo pržena jela, kisela voća i povrća.

Bolesti debelog creva:1. Acc Colitis – izbegavati začine, celulozu, čaj, kafu, alkohol;2. Ulc Colitis – karakteriše ga gubitak belančevina.

Opstipacija – dosta celuloze, crni hleb, povrće, voće sa ljuskom, povećan unos tečnosti, izbaciti začine, crni i beli luk, pržena jela, kobasice, kakao, čokolada, slatko.

14. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA GIHTA I DEGENERATIVNIH BOLESTI IZ OSTEOARTIKULARNOG SISTEMA

Giht (Arthritis urica) je klinički pojam koji nastaje kao rezultat hiperurikemije tj. povećane vrednosti urata u krvi koji vode poreklo iz nove sinteze purina unetih hranom i razgradnim produktima.

Purini koji se unose hranom malo su odgovorni za porast mokraćne kiseline u krvi, već hiperurikemija nastaje kao rezultat:

1. Povećanog stvaranja:a) Primarno idiopatskib) Hemolitički procesic) Limfo i mijeloproliferativne bolesti

d) Smanjena aktivnost enzima hipoksantin-fosforiboziltil transferazee) Povećana aktivnost fosforibozil-pirofosfat sintezef) Policitemia verag) Morbus pageth) Psorijazai) Glikogenoza 1,2,3j) Rabdomijolizak) Enorman fizički naporl) Pretilost; Gojaznostm) Hrana bogata purinom

2. Smanjenog izlučivanjaa) Primarno idiopatski, policistična bolest bubrega, bubrežna insufijencijab) Acidoza (aiabetična ketoacidoza, acidoza gladovanja, laktička acidoza)c) Diabetes insipidus, Beriloza, Sarkoidoza, trovanje olovomd) Hipertenzija, toksemije trudnoće, hipo i hipertireozae) Lekovi (diuretici, levodopa, etambutol, salicilati manje od 2 g/34h, pirazinamis,

nikotinska kiselina, ciklosporin)3. Kombinovano → alkohol, manjak glukoza 6-fosfataze fruktoza i fosfoaldoze,

Schock.

Klinički oblici:1. Aimptomatska hiperurikemija

2. Akutni urični artritis – Patofoiziološki dolazi do formiranja TOFA koji predstavljaju nakupninu kristala mononatrijevog monohidratnog urata sa okolnim upalnim infiltratom u kome su karakteristične višejedarne džinovske ćelije sa polimorfonuklearnim leukocitima, a čije je izlučivanje peroksida u sinoviju zgloba, nakon što su fagocitovali čestice kristala, odgovorno za prvobitna oštećenja okolnog tkiva. Tofi se mogu naći: izvan i okolini zgloba, jeziku, dlanovima, sklerama u irisu, prepucijumu, mozgu, srcu.

Tofi postepeno postaju makroskopski vidljivi i izazivaju destrukciju hrskavice i kostiju sa sekundarnom, deformacijom i sklerozom. Ovi poslednji patoprocesi su karakteristični za hroničnu gihtičnu atropatiju nastali kao rezultat nelečenih akutnih napada, koja se karakteriše prolongiranim tegobama sa invaliditetom kao krajnjim rezultatom.

3. Hronična urična atropatija

4. Nefrolitijaza koja se može pre ili posle prvog napada uričnog artritisa – u 40% slučajeva predhodi uričnom artritisu, kamenci koji se pri tom talože mogu biti od mokraćne kiseline ili kombinovani sa kalcijevim oksalatom i kalcijevim fosfatom gde mokraćna kiselina služi kao jezgro oko koje se talože navedene soli.

Uratna nefroza predstavlja taloženje mononatrijevog urata u interstijum medule i piramidama i dijagnoza ne može da se potvrdi bez nalaza uričnog artritisa. Ispoljava se hipertenzijom, proteinurijom, bubrežnom insufijencijom.

Urična nefropatija nastaje kao rezultat taloženja mokraćne kiseline u sabirnim kanalićima bubrega. To je ujedno i uzrok reverzibilne renalne insufijencije koju ptencira acidoza i dehidracija.

Dijagnoza se postavlja na osnovu: Laboratorijskih nalaza Test trodnevnom dijetom namirnicama bez purinskih baza Nalaz urata u tofusima i aspiracijskom materijalu zgloba UZ (uratni kamenci), RTG (deformacijom kostiju i zglobova).

Terapija:1. DIJETA

o Laktovegtabilna dijeta koja pored biljaka sadrži mleko i mlečne proizvode

o Uzimanje što veće količine tečnosti alkalna voda,sodabikarbona

o Izbegavati rizičnu hranu (sardine,ikra,suhomesnate iznutrice)

o Ograničiti unos alkohola,proteina (na 1g po kg TT)masti

2. IMOBILIZACIJA o za vreme akutnog napada sa hladnim oblozima 3x24h

3. MEDIKAMENTI o Nesteroidni antiinflamatorni lekovi indometacin, fenilbutazon, kolhicin.

o Lekovi za korekciju hiperuremije – probenecit kao urikozurik i alopurinol kao

urikosupresor; zabraniti unos salidiuretka i malih doza salicilata koji blokiraju izlučivanje mokraćne kiseline.

o Fizikalna terapija sa elektrostimulacijom radi sprečavanja atrofije mišića, defrmiteta i

kontraktura.

15. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA MENTALNO USLOVLJENIH BOLESTI UZIMANJA HRANE

Menatalno uslovljene bolesti uzimanja hrane najčešće nastaju kao posledica držanja restriktivnih dijeta, uzimanjem neproverenih dijetetskih preparata i određivanjem sopstvene TM koja je ispod adekvatne.

Javlja se kod osoba koje su emocionalno i psihički osetljive, najčešće kod onih koji imaju naslednu predispoziciju i ♀ adolescenata (ne žele da odrastu, prezaštićena i zlostavljana deca, strah od razvoda roditelja).

Poremećaj u ishrani je širok pojam koji obuhvata od kompulsivnog prejedanja do anoreksije. Takav poremećaj. Mlađe osobe koje pate od nekog tipa poremećaja ishrane, najčešće privlače pažnju odraslih.

Neki rani znakovi poremećaja u ishrani su: Uzimanje malih porcija ili odbijanje hrane Nagli gubici na težini bez nekog posebnog razloga Jak strah od dobijanja na težini Učestalo vežbanje Jedenje u tajnosti Napuštanje stola odmah posle jela i odlazak u kupatilo Velika kolebanja u težini Gubitak menstruacije Zavisnost od laksativa, diuretika ili dijetetskih pilula (pilula za mršavljenje).

Vrste poremećaja:Anorexia nervosa je poremećaj u kome dijeta i opsednutost vitkom linijom mogu

dovesti do ekstremnog gubitka TM – preko 20% i konsekventno do smrti, pri čemu je slika o sebi izmenjena.

Bulimia nervosa – ne kontroliše količinu unete hrane, oseća krivicu i povraća posle jela, zloupotrebljava purgative, shvata da ima problem sa jelom, opsipacija, nepravilan menstruacioni ciklus, slabost mišića. TM je obično normalna ili 10% od ITM.

Binge eating je poremećaj nekontrolisanog uzimanja velikih količina hrane (preko 2500cal za obrok) u tajnosti, bez izazivanja povraćanja. Prejedanje, ne može voljno da

prekine unos hrane, izražena fizička aktivnost, shvataju da imaju problem sa jelom, česte dijete, fluktuacije telesne težine.

Uzroci ovih poremećaja su multifaktorijalni:1. Genetski – smatra se da kod nekih osoba postoji nasledna predispozicija za nastanak ovih

poremećaja. To mogu biti biohemijske abnormalnosti (nivo hormona i neurotransmitera). Kod osoba sa ovim poremećajem nađene su promene, ali se ne zna pouzdano da li su one uzrok ili posledica već nastalog poremećaja.

2. Uticaj porodiceAnorekcija: prezaštićeno ili zlostavljano dete koje želi da ispolji svoja osećanja,

strah od razvoda roditelja (skretanje pažnje na sebe), ne želi da odraste – potreba da i dalje bude zaštićen, osećaj beskorisnosti – vlasništvo roditelja, mogućnost da sami odlučuju bar o nečemu (o svom izgledu), česti psihijatrijski problemi u porodici (kod ove dece su tri puta češće anoreksije nego u normalnoj porodici).

Bulimija: roditelji nisu zaštitnički usmereni. Haotične porodice (alkoholizam, narkomani, seksualne abnormalnosti i psihički poremečaji); majka utiče na izgled tj. da li dete treba da oslabi ili se ugoji jer je nezadovoljna izgledom ćerke.

3. Uticaj sredine, društva: želja da bude privlačan u skladu sa savremenim modnim trendovima, isticanje ekstremne vrednosti kao modela, deklensirajuću faktor – okidač (često počinju sa dijetom onoga dana kada im neko i u prolazu kaže nešto u vezi sa izgledom ili jelom).

Poremećaj i ishrani su psihijatrijske bolesti koje najčešće zahvataju ljude između 15 i 35 godina.

Statistike pokazuju da preko dva miliona Amerikanaca boluje od ovih bolesti i na hiljade njih umire od istih. Veliki je broj onih koji imaju drugu vrstu poremećaja, kao što je zavisnost od dijetetskih pilula, laksativa, diuretika, držanja tzv. „hir” dijeta.

Depresija, poniženje, osećaj odbačenosti prouzrokovane poremećajem u ishrani dovode do neslaganja u porodici, problema u školi, rušenja sagrađene karijere i poremećaja u odnosima među ljudima.

Lečenje obuhvata:1. psihoterapiju,2. porodičnu terapiju,3. psihoporodična dijetoterapija,4. promena ponašanja,5. lekovi.

Lečenje se može sprovoditi ambulantno (pojedinačno ili grupno )ili u bolnici.

Cilj lečenja je da se postigne:1. psihički oporavak,2. adekvatno reagovanje na glad i sitost i3. ispoljavanje emocija.U lečenju treba da učestvuju psihijatar, dijetetičar i medicinska sestra.Ishod lečenja – kod muškaraca nisu zabeleženi smrtni slučajevi; a 1-3% pacijentkinja

umire jer ne reaguje na terapiju. Posle 4-12 godina 50% pacijentkinja se oporavi s tim što neki od oporavljenih pređu u bulimiju.

Karakteristike

poremećaja

Anorexia nervosa Bulimia nervosa Binge eating

(kompulzivno prejedanje)

Ponašanje u vezi sa hranjenjem

- Unos nekoliko stotina kalorija dnevno, nekad i manje od 100kCal/dan- Brojanje kalorija- Neprepoznavanje znakova gladi- Učestvovanje u pripremi hrane i stalno pričanje o hrani- Preskakanje obroka- Izražena fizička aktivnost

- Prejedanje više od dva puta nedeljno (4000kcal za obrok) u poslednja 3 meseca- Osećaj da ne može da kontroliše količinu hrane- Preskakanje obroka- Često pričanje o hrani- Osećaj krivice posle jela- Povraćanje posle jela

- Prejedanje preko dva puta nedeljno (2500 cal za obrok) u poslednjih 6 meseci- Ne može voljno da prekine unos hrane- Ne povraćaju i ne uzimaju purgative- Izražena fizička aktivnost

Izgled i ciljevi

- Ne doživljava sebe kao mršavu osobu (iskrivljena slika u ogledalu)- Strah od dobijanja kilograma- Vitkost je cilj- Telesna težina iznosi 85% idealne telesne mase- Ne shvataju da imaju problem sa jelom

- Strah od dobijanja kilograma- Telesna težina je obično normalna ili 10% preko idealne telesne mase- Cilj je vitkost- Shvataju da imaju problem sa jelom

- Često su na dijetama jer smatraju da im socijalni i profesionalni uspeh zavisi od izgleda- Shvataju da imaju pogrešan model hranjenja

Zdravstveni status

- Amenoreja 3 meseca ili više- Bol u trbuhu, punoća, muka- Opstipacija- Poremećaj spavanja- Nepodnošenje hladnoće (modre i hladne ruke i stopala)- Lanugo (sitne dlačice po telu)- Vrtoglavica- Pad pulsa i krvnog pritiska

- Bol u trbuhu- Opstipacija- Fluktacija telesne težine- Iregularan menstrualni ciklus- Karijes (usled kiselog želudačnog sadržaja pri povraćanju)- Glavobolja- Elektrolitni poremećaji- Slabost mišića

- Fluktuacija telesne težine

- Dehidratacija- Poremećaj funkcije srce i bubrega- Nutritivni deficit- Česte frakture- Smrt

- Iregularni srčani otkucaji- Rektalno krvarenje- Depresija- Smrt zbog elektrolitnog disbalansa ili rupture želuca

Psihički status

- Poremećen psihoseksualni razvoj- Depresija- Perfekcionista- Negativni stav prema sebi (osećaj beskorisnosti, kao da je vlasništvo roditelja, nemogućnost da upravlja sobom)- Skoro prekinuto prijateljstvo- Teško se nosi sa životnim teškoćama

- Rano započeta seksualna aktivnost- Perfekcionista- Negativna identifikacija- Skoro prekinuto prijateljstvo- Teško se nosi sa životnim teškoćama

- Frustracije- Osećaj da ne može da se kontroliše prilikom jela (prestaje usled bola u stomaku ili ako neko naiđe jer obično jedu sami u tajnosti)- Pod stresom je- Depresija

Uticaj sredine

- Roditelji prezaposleni ili stalno bdiju (prezaštićenost)- Porodična istorija gojaznosti ili poremećaja hranjenja- Veliki zahtevi od deteta

- Haotični. nesređeni odnosi u porodici (razvod, alkoholizam)- Ako je u porodici vitkost - fittnes opsesija, uticaj majke na ćerku

Nastanak (početak) bolesti

- Tinejdžersko doba (češće kod devojaka) - Obično između 17 i 20 godina, mada može i u periodu od 40-50 godina

- Obično posle medicinskih (jo-jo) dijeta

Neposredni uzroci (okidači)

- Ako im neko u prolazu kaže da mnogo jedu ili da su gojazne

- Ako im neko u prolazu kaže da mnogo jedu ili da su gojazne

16. ZNAČAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI U POSTIZANJU I ODRŽAVANJU DOBROG ZDRAVLJA

Fizička kultura obuhvata sve ono što usmerava ljude u zdrav, sportski život, jača psihofizički kvalit ljudi i pomaže razvoju zdravlja. Jačanje organizma treba da započne u ranom detinjstvu i da se održava tokom celog života.

1. individualna higijenska kultura2. sistematski telesni odgoj3. sportska rekreacija4. higijena sportskih objekataTelesna kultura ima za cilj da se pomoću niza aktivnosti postigne harmoničan

biopsihosocijalni razvoj. To podrazumeva primenu telesnih vežbi, ali i razne faktore sredine kao što su sunčanje, kupališta, banje.

Odraslim osobama potrebne su odgovarajuće telesne vežbe i rekreativni sportovi kao kompenzacija za radne napore, stresne situacije i radna mesta gde se većina vremena provodi sedeći. Na taj način moguće je održati normalnu funkciju vitalnih organa, dobro zdravlje i radnu sposobnost. Za sportske aktivnosti i rekreaciju optimalno je odvojiti 1 sat dnevno ili pola do 1 dan nedeljno sa što više sportskih aktivnosti za vreme godišnjeg odmora.

Predškolsko dete putem igre treba da se što više kreće, kao i putem organizovanih aktivnosti (trčanje, plivanje, skijanje). Raznim vežbama razvijaju se funkcije pojedinih organa i telo u celini.

Žene za vreme reproduktivnog perioda i trudnice – vežbe pod stručnim nadzorom omogućavaju lakše održavanje trudnoće i lakši i bezbolniji porođaj.

Sport deluje stimulativno: pojačava disajni kapacitet, pojačava rad srca i drugih organa, pojačava mišićnu snagu i izdržljivost.

Vrhunski sport je usmeren na postizanje visokih rezultata, gde je uspeh i osnovni cilj. Međutim stalni i naporni trening može da ima i negativne posledice u smislu neharmoničnog razvoja pojedinih delova tela usled njihove hipertrofije (npr. pojedine grupe mišića). Sportska aktivnost u starosti ima za cilj da spreči patološko starenje i senilnost i rezultira dugotrajnom vitalnošću i otpornošću.

Danas je prisutan veliki apsentizam, pogotovo kod radne populacije i kao rezultat toga dolazi do porasta moderne civilizacije, te invaliditeta i mortaliteta kao krajnjim rezultatom.

Uzroci su kompleksni i uključuju nedovoljnu fizičku aktivnost, neracionalno trošenje slobodnog vremena, neracionalna i prekomerna ishrana, nezdrava gradska atmosfera, pušenje, alkoholizam, upotreba psihostimulansa i narkotika. Dolazi do nedovoljnog razvoja vezivno-mišićnog i potpornog tkiva što ima za posledicu deformitete i loše držanje tela.

Stoga, telesna kultura predstavlja oružje preventivne medicine za sprečavanje riziko faktora i stvaranje korisnih navika za bolji i zdraviji način života. Najbolji način stimulisanja bavljenja sportom jesu sami zdravstveni radnici koji pored informisanja i edukacije obavljaju i zdravstveni nadzor nad sportistima, što je bitno za prevenciju oboljenja i povreda. U skladu s tim, planiranje i sprovođenje telesne kulture ljudi zavisi od njihovog zdravlja, starosti, pola i zanimanja.

17. ZNAČAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI U PREVENCIJI I LEČENJU BOLESTI NEPRAVILNE ISHRANE

GOJAZNOST

Primena fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju gojaznosti zasniva se na povećanju energetske potrošnje da bi se postiglo smanjenje TM (telesne mase). Međutim, ako se fizička aktivnost ne kombinuje sa adekavtnom dijetom, onda je neracionalno primeniti je. To ujedno može da bude i preopterećenje za KVS i lokomotorni sistem koji je ionako pod visokim pririskom kod gojaznih.

U početku treba primeniti manja fizička opterećenja, (npr. šetnja), a kasnije i veća u skladu sa inividualnim mogućnostima. Pre svakog sprovođenja fizičke aktivnosti treba obaviti lekarski pregled u kome učestvuje lekar fizijatar, endokrinolog, dijetičar, kardiolog jer gojaznost u najvećem broju slučajeva prate i neke druge bolesti kao što je povišen pritisak, koronarna bolest, oštećenja lokomotornog aparata, diabetes mellitus, koja su ujedno i nedijagnostifikovana.

Dugotrajna i dobro planirana fizička aktivnost ujedno pokazuje povoljne efekte na: Početne i srednje teške slučajeve hipertenzije Poboljšava metaboličku kontrolu Smanjenje hiperlipoprteinemije Smanjenje nekih hormona

Diabetes mellitusMetaboličke promene se dešavaju u toku napora su:

U prvoj fazi potrošnja slobodnih masnih kiselina U drugoj fazi oksidacija glukoze koja se dobija glikogenolizom Pojačana cirkulacija kroz mišiće radi boljeg snabdevana glikozom i slobodnim

masnim kiselinama Pad nivoa insulina, porast glukagona radi održavanja adekvatne koncentracije glikoze

Ako se nastavi ili povećava fizičko opterećenje dolazi do aktivacije glikoneogeneze tj. potrošnje proteina radi sinteze glikogena iz koga se zatim dobija glikoza.

Ako je fizičko opterećenje slabijeg inteziteta dolazi do jednake potrošnje slobodnih masnih kiselina i glikoze, što treba uzeti u obzir prilikom planiranja fizičke aktivnosti dijabetičara, kao i činjenicu da je povećana osetljivost ćelija na insulin što ujedno povećava potrošnju glikoze za vreme fizičkog napora od strane mišića.

Za sprovođenje fizičkih vežbi vrlo je bitan i stepen metaboličke kontrole dijabetesa.Lošu metaboličku kontrolu odlikuje: visok nivo lipolize, visok nivo ketonskih tela,

preteća acidoza, nivo glukoze preko 250mg%. Njoj su u velikom procentu pridružene i mikroangiopatija (retinopatija, nefropatija), makroangiopatija (koronarna bolest, arterijska hipertenzija) te zbog toga u ovim slučajevima nije preporučljivo primenjivati fizičke vežbe.

Pored adekvatne ishrane, medikamenata i insulina, u terapiji dijabetesa veliku ulogu ima i fizička aktivnost.

Kada se primenjuju vežbe, treba se pridržavati pravila:– Izbegavati fizičke napore za vreme maksimalnog dejstva insulina– Ukoliko se želi postići veći fizički napor približan treningu, preporučuje se da

trening traje 20-30 minuta sa energetskom potrošnjom od oko 50% maximalnog aerobnog kapaciteta i do 3 puta nedeljno svakog drugog dana

– Izbegavati fizičku aktivnost koja zahteva upotrebu velike mišićne mase (plivanje, vožnja biciklom i skijanje)

– Ne treba dozvoliti aktivno bavljenje sportom koji mogu biti opasni po život bolesnika kao što su : skokovi u vodu, ronjenje, jedrenje, vožnja automobila i motocikla na sportskim takmičenjima

– Fizička aktivnost može biti umerena i intezivna (i nije preporučena ako je loša kontrola )

– Uzeti 20-30g Ult pre ili za vreme fizičke aktivnosti

Tumori, kardiovaskularne i druge bolestiViše nema sumnje da dovoljno intezivni i regularni fizički napori zaštićuju čovekov

organizam od pojave raka debelog creva. Poslednjih godina pojavljuje se sve više podataka koji potvrđuju da je sistematska fizička aktivnost u mogućnosti da predupredi pojavu raka mlečne žlezde i pluća tj. najrasprostranjenije vrste raka. Tako je otkriveno da kod muškaraca koji se bave 6-8 časova nedeljno fizičkim aktivnostima umerene aktivnosti, rizik pojave raka bio je 39% niže od onih koji su vodili sledeći način života. Ako je profesija povezana se niskom ili umerenom fizičkom aktivnošću, tada je neophodno svekodnevno povećavati jedan sat brzom hodanju ili sličnim po težini fizičkim vežbama. Za više energične i intezivne fizičke napore se preporučuje fiskultura, u manjoj meri i jedan sat nedeljno.

Fizička aktivnost prema tome može biti umerena i intezivna

1. Ekvivalent svakodnevnoj jednočasovnoj fizičkoj.aktivnošću umerenog inteziteta je:– 1 sat – brzo hodanje (6km/h), vožnja biciklom (12km/h), veslanje (5km/h), rad u bašti– Ili 45 minuta – hodanje na neravnom terenu, vožnja biciklom, klizanje na ledu, ples– Ili 30 minuta – intezivno zanimanje nekim fizičkim aktivnostima

2. Ekvivalent jednočasovnom intezivnom fizičkom naporu (jednom nedeljno):– 1 sat – brzo hodanje po neravnom terenu (6km/h), veslanje (7km/h), plivanje muškim

stilom (40m/min), trčanje (8km/h), skijanje po neravnom terenu (6,5km/h), tenis– 45 minuta – vožnja biciklom (21km/h), trčanje (10 km/h), plivanje (50 m/min), skijanje po

neravnom terenu (8km/h)– 30 minuta – košarka, fudbal, hokej, trčanje (13km/h), ragbi, rukomet

Za prevenciju kardiovaskularnih i drugih bolesti preporučuje se: bavljenje fizičkim aktivnostima 3 puta nedeljno.

Fizički napor može uključivati komplekse sa lakim, umerenim i velikim naporom.

Npr. Hodanje (brzo i energično) Vožnja biciklom Penjanje na merdevine Rad u bašti, trčanje Plivanje Veslanje Skijanje Igre Plesovi

18. NUTRITIVNA PREVENCIJA I NUTRITIVNI POSTUPCI U VANREDNIM SITUACIJAMA

Za sve vanredne prilike koje mogu trajati različito dugo, kao i za ratne uslove mora postojati izgrađena i prihvaćena doktrina za organizaciju ishrane stanovništva. Vanredne prilike mogu iznenadno nastati i u mirnodopskim uslovima – elementarne katastrofe, zemljotresi, poplave, požari, vulkani, vetrovi.

Ishrana mora biti takva da omogućava očuvanje radne sposobnosti i zdravlja aktivnog dela stanovništva, a o posebnim kategorijama stanovništva kao što su trudnice, dojilje, deca i bolesni mora se posebno povesti računa.Njima se mora obezbediti optimum kalorija, proteina i svih bitnih zaštitnih materija.

Za sve stanovnike se mora obezbediti ishrana za preživljavanje, bez velikih i trajnih zdravstvenih posledica. Svaka zemlja priprema materijalne rezerve osnovnih namirnica koje stalno obnavlja i čuva u posebnim skladištima osiguranim od razaranja i svih vrsta kontaminacije (koncentrovana, konzervisana i biološki obogaćena hrana). Ove rezerve treba da su dovoljne za preživljavanje u trajanju od nekoliko meseci uz rigoroznu racionalizaciju potrošnje.

Osnovni principi:– Brz prelaz na racionalno snabdevanje i rigorozno poštovanje svih njegovih

principa– Radno sposobno stanovništvo treba da dobije optimum– Trudnicama, dojiljama, deci i bolesnima treba osigurati fiziološki optimum

kalorija, proteina i svih bitnih zaštitnih materija– Osnovne kategorije stanovništva moraju zadovoljiti minimum potreba

Dobro poznavanje biljaka i životinja, njihova tačna identifikacija i izdvajanje jestivih od nejestivih sastojaka je bitan faktor u prehrani tokom vanrednih uslova jer u prirodi postoji obilje biljnih i životinjskih kalorija, hranljivih i zaštitnih materija.

19. PREVENTIVNI POSTUPCI U OSIGURANJU ZDRAVSTVENE BEZBEDNOSTI HRANE

Higijena ishrane, str. 241, učiš zajedno sa pitanjem 53 iz ishrane53. Ispitivanje higijenske ispravnosti konzerveIspitivanje higijenske ispravnosti konzerve sastoji se iz:

Spoljašnjeg pregleda – etiketa, sadržaj, težina, datum proizvodnje, rok trajanja, naziv proizvođača, broj odobenja sanitarne inspekcije. Oblik konzerve: deformisanost, oštećenje zidova, bombaža.

Bombaža-izbočenost poklopca ili dna konzerve može biti:– prava (biološka) – gasovi nastali razgradnjom hrane od strane mikroorganizama

jer konzerva nije dobro sterilisana.– hemijska – nagomilavanje H zbog reakcije kiselog sadžaja kalajem ili limom.– lažna (fizička) – mehaničko oštećenje konzerve, njena prepunjenost ili povećana

zapremina (smrznuta voda).

Oprema za dokazivanje: sud sa vodom, filter papir, rastvor olova aceptata.Postupak – brušenje konzerve (šišteći izlazi gas ili tečnost pod pritiskom; moze i pod

vodom; stavljanje filter papira natopljenog u 10% PbCH3 nad otvorom konzerve potamni deo ima H2S; 5-7 dana u periospat pa se ispituje

Organoleptički pregled

Hemijski pregled (aditivi, konzervansi, nedozvoljena sredstva)

Bakteriološki pregled (otvara se sterilno, uzorak se uzima sa raznih mesta, konzerve do 1kg se šalju na pregled neotvorene).