Nije dobro da je covek sam (iz serije zabeleki sestre milosrda Bolom uzorane due)Jelena NasledievaSnani duevni potresi cesto postaju uzrok bolesti: mnogi bolesnici su mi pricali o tome kako ih je sekiracija zbog smrti bliskog coveka ili razvoda dovela u bolnicu.Secam se jednog razgovora. Moja sagovornica, mlda ena, ispricala mi je svoju ivotnu pricu i podelila je sa mnom misli do kojih je dola postavi verujuca. Pokuacu da njenu pricu ispricam svojim recima, onako kako sam shvatila. Nadam se da cu uspeti da sacuvam smisao ispricanog.Nije dobro da je covek sam, rekao je Tvorac pre nego to se pojavila Eva. I od tada ova stvaralacka rec kao eho odzvanja u ljudskim naratajima. I verovatno covek nicim ne moe da je ugui. U svakom slucaju ona, ena. I bice usmerena ka muu, rekao je Bogo jednu rec, utvrdujuci u svim Evinim naslednicama snanu i neprestanu ustremljenost ka njemu, mukarcu.Ona je rodena kao ena. A to znaci da je takode u svom srcu cula snaan odjek Boijeg glasa. Kako je elela da voli i da bude voljena! I svim svojim bicem je traila ovu ljubav, cim je stasala, preavi granice detinjstva.Ali, kako su nesrecni oni koji trae srecu, a idu varljivim stazama, oni koji su zalutali u neprohodnim umama svojih elja kojih nisu ni svesni i koji nemaju vodica! Ona je zalutala, krenula je pogrenim putem. Lano je prihvatila kao istinu i nucila je samo da uzima, ne dajuci nita. Ljubav je za nju postala ocekivanje rtve, kad ce on poloiti kraj njenih nogu svoje oduevljeno srce.Zalutala je i srce je upilo duh telesne elje i cinilo joj se da je to kamen-temeljac svih odnosa izmedu potomaka Adama i Eve. Ali dua... Njena dua je uvek uzdisala za cistom, divnom i uzvienom ljubavlju. Ne, plakala je njena dua, ne, uopte nije tako, nije tako nisko, nije tako ubogo. Postoji takva lepota koja se ne moe izreci.Ali, njen ivot je proticao dalje, sve vie ga je ispunjavalo smece greaka i bezakonja. Gospode, Gospode! Da je znala za Tebe i Tvoju Istinu ranije, dok su neiskusno srce i um bili igracka i ruglo u rukama demona! Koliko greaka, koliko rana je mogla da izbegne! Ali... to poseje to ce i ponjeti.Sklopljen je brak. Pocela je izgradnja kuce. Ali ne na kamenu, vec na pesku. I naravno, nastupio je sudbonosni trenutak: sve se sruilo. Jadno njeno dete, koje je ostalo bez krova bez prijatne porodicne kuce! Porodice nije bilo. Nije izgradena.Medutim, Bog ju je traio, pronaao ju je medu krhotinama sruene kuce, u ocajanju. Nov, zadivljujuci, velelepni svet se otkrio pred njom. To je bilo Vaskrsenje, Vaskrsenje u drugi, potpuno nepoznati ivot. I njena dua je u ovom svetu upoznala one odbleske lepote, koji su joj ranije davali snagu da ivi i da se nada.Da, ljubav je zaista divna i neizreciva. Zato to je ona Bog. Sad ona ne sumnja u to. I to je glavno, pocela je da uci da daruje, da daje, da rtvuje.Prolo je nekoliko godina u mukama i radosti preobraaja. Sad je znala Tvorca i pocela je da gleda na svet drugim ocima. Shvatila je, videla je lepotu i mudrost Boije zamisli o porodici i bila je oduevljena. Gospode, kako je daleko bila od te lepote! Suze, suze su tocile njene oci zato to su videle najveci bezdan zablude izmedu onoga kako je ivela i volela i toga kako je to trebalo ciniti...Gospode, pomozi ovoj eni i svima nama da naucimo istinski da volimo!Nastavak slediPrevod sa ruskog: Marina Todic09.09.2013.