nie. geneaologija morala

Post on 12-Oct-2015

22 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Nice

TRANSCRIPT

  • 5/22/2018 Ni e. Geneaologija Morala

    1/67

    Fridrih Nie

    GENEALOGIJA MORALA

    POLEMIKI SPIS

    PREDGOVOR

    1.

    Mi se ne poznajemo,mi saznavaoci, sami sebe ne poznajemo: ima to svog dobrog

    razloga. Nikad mi sebe nismo traili pa kako bi se i moglo dogoditi da jednog dana sebenaemo? S pravom je re#eno: "Gde je vae blago, onde %e biti i srce vae."*Naeblago jetamo gde su konice naeg saznanja. Stalno smo na putu ka njima; kao ro'enim krilatimivotinjama i skuplja#ima duhovnog meda stalo nam je zapravo samo do toga da neto"donesemo ku%i". Ina#e, to se ti#e ivota, takozvanih "doivljaja" ko se od nas sadovoljno ozbiljnosti odnosi prema tome? Ili ko ima dovoljno vremena za to? Pri takvimstvarima, bojim se, nikad nismo bili "na pravom mestu": ni nae srce nije tamo pa ni naeuho! Naprotiv, kao to se neki bogom zanesen i u sebe utonuo #ovek, u #ijim uima tek to jeodjeknulo zvono ozna#uju%i podne sa svojih dvanaest tekih udaraca, najednom budi i pita se"ta je to zapravo izbilo?" tako i mi ponekad naknadnotrljamo ui i u #udu se, pometeni,

    pitamo "ta smo to zapravo doiveli? Jo vie: kosmomi zapravo?" i naknadno, kako

    rekosmo, odbrojavamo svih dvanaest drhtavih udaraca naeg doivljaja, naeg ivota, naegbi!a i pri tom, avaj, greimo u brojanju... Upravo nuno ostajemo sebi strani, ne razumemosebe, moramo u sebi videti nekog drugog, za nas za ve#ita vremena vai stav "Svako je sebinajudaljeniji"** za sebemi nismo nikakvi "saznavaoci"...

    * Jevan'eljepo Mateji 6, 21.** Moda izokrenut citat iz Terencija: "Najbliisam samom sebi" (Proximus sum egomet mihi).

    2.

    Moje misli oporeklunaih moralnih predrasuda jer o njima je re#u ovompolemi#kom spisu nali su svoj prvi, pomalo oskudan i prethodan izraz u onoj zbirciaforizama koja nosi naslovLjudsko, odvie ljudsko. Knjiga za slobodne duhove,i #ije sam

    pisanje po#eo u Sorentu u toku jedne zime koja mi je dozvolila da zastanem, kao to zastaneneki putnik, i da paljivije pogledam prostranu i opasnu zemlju kroz koju je moj duh dotle

    pugovao. Desilo se to u zimu 187677; same misli su starije. To su ve%bile uglavnom istemisli koje u ovoj raspravi ponovo izlaem: nadajmo se da im je ovaj podui intervaldobrodoao, da su za to vreme postale zrelije, jasnije, ja#e, potpunije! Atose njih danas jo#vrsto drim, to su se one same za to vreme sve #vr%e me'u sobom povezivale, #ak

    proimale i srastale, to poja#ava moju radosnu uverenost da one u meni od samog po#etkanisu nastajale pojedina#no, proizvoljno niti sporadi#no, ve%iz jednog zajedni#kog korena, iz

    jedne osnovne volje saznanja koja je u dubini zapovedala, sve odre'enije govorila ipostavljala sve odre'enije zahteve. Jedino tako, naime, i dolikuje jednom filozofu. Mi

  • 5/22/2018 Ni e. Geneaologija Morala

    2/67

    nemamo nikakvo pravo da u bilo #emu budemo zapojedina$no:ne smemo pojedina#no ni uzabludu padati, niti pojedina#no do istine dolaziti. Naprotiv, sa nuno%u s kojom drvo donosisvoje plodove izrastaju iz nas nae misli, nae vrednosti, naa dai ne,naa akoi da li sve jeto srodno i me'usobno povezano i sve su to svedo#anstva jedne volje, jednog zdravlja, jednog

    podneblja, jednog sunca. Da li vamaprijaju ti nai plodovi? Ali ta se to drve%a ti#e?

    ta se to ti#e nas, nas filozofa!...

    3.

    Pri jednoj meni svojstvenoj nedoumici koju nerado priznajem ona se, naime, odnosina moral,na sve to se dosad na zemlji slavilo kao moral nedoumici koja se u mom ivotu

    pojavila tako rano, tako neizazvano, tako nezadrivo, tako u protivre#nosti sa sredinom,mojim godinama, uzorima i poreklom, da bih gotovo imao pravo da je nazovem svojim "a

    priori", morale su se moja radoznalost kao i moja sumnja prili#no rano zadrati na pitanjukakvog jeporekla nae dobro i zlo. U stvari, problem porekla zla po#eo je da me prati ve%kaotrinaestogodinjeg de#aka: njemu sam posvetio, u godinama kad je "srce ispunjeno upola

    de#jim igrama, upola bogom", svoju prvu literarnu de#ju igru, svoj prvi probni filozofskisastav a to se ti#e mog tadanjeg reenjaproblema, ja sam, kako je i pravo, iskazao #ast

    bogu i u#inio ga ocemzla. Da li je upravo takotrailo od mene moje "a priori", ono novo,nemoralno, ili bar imoralisti#ko "a priori" i, ah, tako antikantovski, tako zagonetan"kategori#ki imperativ" koji je govorio iz njega i za koji sam s vremenom imao sve vie sluha,i ne samo sluha?... Sre%om, na vreme sam nau#io da razlikujem teoloku predrasudu odmoralne, pa poreklo zla nisam vie traio iza sveta. Neto istorijskog i filolokog obrazovanja,ra#unaju%i tu i uro'en probira#ki smisao za psiholoka pitanja uopte, pretvorilo je ubrzo moj

    problem u drugi: pod kojim uslovima je #ovek doao do toga da su oni vrednosni sudovi dobrii zli i kakvu vrednost imaju oni sami?Da li su oni dosad ko#ili ili potpomagali ljudskonapredovanje? Jesu li oni znak o#ajnog stanja, osiromaenja, izopa#avanja ivota? Ili obrnuto,ogleda li se u njima puno%a, snaga, volja ivota, njegova sr#anost, njegovo pouzdanje,njegova budu%nost? Na to sam nalazio u sebi mnoge odgovore i odvaio se na njih,uo#avao sam razlike me'u vremenima, narodima, poloajima pojedinaca, specijalizovao samsvoj problem, iz odgovora su nikla nova pitanja, traenja, naslu%ivanja, verovatno%e: dokkona#no nisam doao do sopstvene zemlje, do sopstvenog tla pod nogama, do nekog #itavogskrivenog, rastu%eg, rascvetalog sveta, kao vekih tajnih vrtova o kojima niko nije smeo nitaslutiti... O, kako smosre!nimi, mi saznavaoci, samo ako umemo dovoljno dugo da %utimo!...

    4.

    Prvi podsticaj da objavim neku od svojih hipoteza o poreklu morala dalami je jedna#ista, uredna i pametna, pomalo i starmala knjiica, gde sam prvi put jasno zapazio jednunaopaku i neprirodnu vrstu genealokih hipoteza, zapravo njihovu engleskuvrstu. Ta knjiicame je privukla onom snagom koju poseduje svaka suprotnost, svaki antipod. Naslovknjiice je bioPoreklo moralnih ose!anja,njen autor dr Paul Re, godina njenog objavljivanja1877. Moda nikad nisam #itao neto #emu bih tako dosledno, od re#enice do re#enice, odzaklju#ka do zaklju#ka, u sebi odgovarao sa ne, kao to je bio slu#aj s ovom knjiicom: paipak bez ikakve zlovolje i nestrpljenja. U ranije pomenutom delu na kome sam tada radioosvrtao sam se, i kad je bila i kad nije bila prilika za to, na stavove ove knjige, ne uputaju%ise u njeno opovrgavanje tame se uopte ti#e opovrgavanje! nego, kako i prili#i jednom

    pozitivnom duhu, stavljaju%i umesto onog to je neverovatno ono to je verovatnije, u nekim

    slu#ajevima umesto jedne zablude neku drugu. Tada sam, kako rekoh, prvi put na videlo danaizneo one hipoteze o poreklu kojima su posve%ene ove rasprave, izneo samih neveto

  • 5/22/2018 Ni e. Geneaologija Morala

    3/67

    najmanje bih to pred samim sobom hteo da prikrijem, jo neslobodno, jo bez sopstvenogjezika za ove sopstvene stvari i sa mnogo ponavljanja i kolebanja. Neka se, posebno, uporediono to sam uLjudskom, odvie ljudskom, na str. 51, rekao o dvostrukoj predistoriji dobra izla (naime iz kruga otmenih i kruga robova); isto tako, na str. 119, o vrednosti i porekluasketskog morala; tako'e na str. 78, 82, II, 35 o "moralnosti morala", onoj mnogo starijoj i

    iskonskijoj vrsti morala koja je toto coelo* izvan altruisti#kog na#ina vrednovanja (u kojem drRe, poput svih engleskih pisaca o poreklu morala, vidi moralni na#in vrednovanjapo sebi);tako'e na str. 74,Putnikstr. 29,Jutarnja rumen str. 99 o poreklu pravednosti kaoizravnanju me'u priblino jednako mo%nim (ravnotea kao pretpostavka svih ugovora,sledstveno i svakog prava); isto tako o poreklu kazne uPutniku,str. 25, 34, za kojuteroristi#ka namera nije ni bitna ni izvorna (kao to misli dr Re: ona joj je tek umetnuta,

    pod odre'enim okolnostima, i uvek kao neto sporedno, kao neto naknadno dodato).

    * Sasvim.

    5.

    U stvari, upravo tada mi je na srcu lealo neto mnogo vanije od mojih ili tu'ihhipoteza o poreklu morala (ili, ta#nije: ovo poslednje samo radi jedaog cilja za koji je ono

    jedno od mnogih sredstava). Za mene je u pitanju bila vrednostmorala i o tome treba da seraspravim gotovo jedino s mojim velikim u#iteljem openhauerom, kome se kao savremenikuobra%a ona knjiga, strast i skrivena protivre#nost one knjige (jer i ona knjiga je bila"polemi#ki spis"). Re#je, posebno, o vrednosti "neegoisti#kih" instinkata, instinkatasaaljenja, samoodricanja, samortvovanja koje je upravo openhauer tako dugo pozla%ivao,obogotvoravao i prenosio u onostranost dok mu kona#no nisu ostale samo kao "vredaosti posebi" na osnovu kojih je oni!otu,pa i sebi samom, rekao ne.Me'utim, upravo protiv ovihinstinkata govorila je iz mene sve na#elnija podozrivost, sve dublja i dublja skepsa! Upravo tusam video velikuopasnost za #ove#anstvo, njegovo najsublimnije mamljenje i zavo'enje akuda to? u nita? upravo tu sam ugledao po#etak kraja, zastoj, zamor koji se osvr%eunazad, volju koja se okre%eprotivivota, poslednju bolest koja se neno i setno najavljuje:shvatio sam moral saaljenja koji se nezadrivo irio, zahvataju%i #ak i filozofe i povla#e%i ihu bolest, kao najneugodniji simptom nae sve neugodnije evropske kulture, kao njenzaobilazni put ka jednom novom budizmu? Ka jednom budizmu Evropljana? ka nihilizmu?...Naime, novo je to to moderni filozofi daju prednost saaljenju i precenjujunjegovu vrednost: filozofi su se dosad slagali upravo u tome da je saaljenje bezvredno.

    Navodim samo Platona, Spinozu, Larofukoa i Kanta, #etiri duha ne moe biti razli#itija, alisaglasna u jednom: u nipodatavanju saaljenja.

    6.

    Na prvi pogled bi se reklo da je ovaj problem vrednosti saaljenja i morala saaljenja(ja sam protivnik sramnog modernog razneavanja ose%anja) neto sasvim zasebno, nekiupitnik za sebe; ali ko jednom tu zastane, ko nau$itu da postavlja pitanja, tome %e se desitiono to se desilo meni: otvara mu se irok novi vidik, jedna mogu%nostga spopada kaoneka vrtoglavica, izbija svaka vrsta nepoverenja