nesto o motorima

7/25/2019 Nesto o Motorima

1/12

Motori sa unutranjim sagorijevanjem

Sadrzaj:


2/12

2

Princip rada otomotora................................................. 3

Prvi takt-Usisavanje........................................................4

Drugi takt-Saijanje........................................................!

"re#i takt-Sagorevanje....................................................$

%etvrti takt&zduvavanje..................................................'

(ak)ju*ak.........................................................................++


3/12

3

Princip rada oto motora

Motor je pogonska maina koja neki vid energije kontinuiranopretvara u me,anicki rad.

Svr,a motora je da pretvara gorivo u kretanje i timeoezijedi kretanje automoi)a. "renutno naj)aki na*in dase napravi kretanje od goriva je sagorijevanje goriva unutarmotora.

ada se govori o *etvrotaktnom motoru podrazumijeva seda je rijec o oto motoru kod koji, jedan radni ci)kus ima *etri,oda: usisavanj saijanje eksp)ozija /irenje0 i izduvavanje.


4/12

4

Prvi takt- Usisavanje

Prvi takt - Usisavanje stvara promjenu pritiska uci)indru *etvrotatnog oto i dize) motora u ovoms)u*aju pri kretanju k)ipa od 1M" ka DM" u ci)indruse stvara podpritisak i motor usisava smjesu i)ivazdu, u zavisnosti da )i je oto i)i dize) kre#e se odta*e + prema ta*ki 2. kretanjem ko)jenastog vrati)aus)ov)jeno je kretanje k)ipnja*e i k)ipa kretanje k)ipaod 1M" do DM" pove#ava se ve)i*ina s)oodnezapremine a pos)jedica toga je stvaranje podpritiskau ci)indru tada je izduvni venti)i zatvoren a usisniventi) koji se otvara pomo#u regastog vrati)a oko+2 pre /1M"0. Podpritisak se prenosi pomo#uusisni, cijevi. Sa ozirom na to da je uspostav)jenjaposredna veza izmedju usisne cijevi i ci)indra toradna smjesa odnosno s)oodni prostor potpunjujevazdu, sve dok traje usisavanje odnosno dok se nezatvori usisni venti).


5/12

!

Drugi takt- Sabijanje

Drugi "akt- Saijanje po zavrenom usisavanj po*injesaijanje smjese vazdu,a i enzina koji se na)azi u

gasovitom stanju. retanje k)ipa prema 1M"smanjuje se zapremina a pove#ava pritisak toomugu#ava o)je vrato)oenje usisane smese.Saijanje radne smjese traje dok k)ip ne stigneneposredno ispred 1M" za vrijeme kretanje k)ipapritisak radne smjese se povecava jer se saija umanju zapreminu.

Uporedo sa pove#anjem pritiska pove#ava se iteparatura smjese koja pri kraju saijanja zavisnostiod vrste motora dostie: kod oto motora oko +55 cnizu temperaturu od teparature samopa)jenja smese


6/12

6

a kod dize) motora 255-355 c vecu teparaturu odtemparaturu samopa)jenja goriva.

snovna raz)ika izmedju oto i dize) motora je u tome

sto se kod dize) motora pa)jenje goriva vrsi samo odsee /samo zapa)jenje0.7aime dize) motori saijajuvazdu, i zog visoki, pritiska i temparatura koje sepostizu zog saijanja gorivo koje se urizgava utako saijen vazdu, pa)i se sam od see.od otomotora pa)jenje goriva koje se na)azi u prostoru zasagorevanje pomesano sa vazdu,om vrsi se

e)ektricnom varnicom.7aime kod oto motora mora se voditi racuna da nedodje do samopa)jenja smese dok je za dize) motorto jedini nacin pa)jenja.

Dvotakni motor

snovni za,vat za sve dvotakne motore je da smesai)i /vazdu,0 koja se uacuje u ci)indar motora udepred,odno saijena ato se isto moze uraditi i kodcetvotakni, motora.U s)ucaju da cetrorotakni motori


7/12

$

rade sa natpunjenjem /pred,odno saijena smesa i)ivazdu, se uduvava u ci)indar0 takvi motori su veci,snaga od isti, motora ez natpunjenjem.

Motori sa natpunjenjem i)i kako se oicno kaze motorisa kompresorom imaju znatno vecu snagu /speci8cnusnaga0 i kao takvi mogu da udu isto oto i)i dize)motori.

"reci takt- Sirenje

ad k)ip stigne neposredno pred 1M" do)azi dopa)jenja odnosno pocetak sagorevanja.Postoprakticno ne moze nastati trenutno sagorevanje vec

je potreno da protekne odredjeno vreme k)ip se ida)je krece prema SM".U trenutku kada k)ip promenismer kretanja na njega de)uje us)ov)javajuci ga da sekrece prema UM".Sagorevanje trea tako podesiti dase maksima)ni pritisak postigne nesto pos)e


8/12

'

SM".(og porasta pritiska pocinje ekspanzija gasa uci)indar sto predstav)ja radni ,od.

Utrenutak kad k)ip menja smer i pocinje da se krece

od SM" prema UM" dovedena top)ota sagorevanjastvara pritisak koji de)uje ne k)ip us)ov)javajuci da sekrece prema UM"."akt sirenja pocinje od trenutkazavrsetka takta saijanja tacno kada je k)ip promeniosmer kretanja.

(avisno od cik)usa /oto i)i dize)0 kod motora se iprimenjuju i raz)iciti stepeni kompresije pa su samimtim i raz)icite vrednosti pritiska na kraju saijanjakao i maksima)ni pritisak u procesusagorevanja.Dize)-motori rade sa vecim pritiscima pasu samim tim i nnji,ove konstrukcije rousnije iprav)jenje od kva)itetnijeg materija)a.

9etvrti takt- Izduvavanje

Po zavrsenom taktu sirenja kao deo cik)usanadovezuje se rea)izacija takt


9/12

izduvavanja.&zduvavanje sagoreni, gasova pocinjenesto pre DM" kad su otvoreni izduvni venti)i i trajesve dok nedodje k)ip u SM".

ad k)ip promeni smer pocinje da se krece prema1M" potiskuje izduvane gasove i us)ov)jav)ja nji,ovokretanje kroz otvore izduvnog venti)a u izduvnisistem odnosno u atmos;eru.


10/12

+5

Princip rada oto motora se zasniva na 4 takta

+ usisavanje2 saijanje

3 sagorevanje /sirenje0

4 izduvavanje

to motor i)i dize) motor ima ve)iku primenu u svimo)astima masina koje koristim u svakodnevnimpotreama za o)aksanje zivota.=e)iku primenu imaju i>utomoi)skoj industriji gde su jedan od najvazniji,de)ova automoi)a svakom decenijo kostrukcijamotora ostaje ista samo do)azi do ma)i, promena ipoo)jsanja u radu motori sa unutrasnjimsagorovanjema su jedan od ve)iki, koraka kausavsavanju drugi, motora.

od dvotakni, motora to rad motora se vrsi u dvatakta

gde je usisavanje i saijanje ou,vata + takt

da gde sagorevanje i izduvavanje ou,vata drugitakt.


11/12

++

(ak)jucak:

Motor je pogonska maina koja neki vid energije pretvara u me,ani*kirad. U zavisnosti od toga koji se vid energije pretvara u me,ani*ki radpostoje: e)ektromotori top)otni motori ,idrau)i*ni motori pneumatski

motori itd..


12/12

+2

"op)otni motori ,emijskom reakcijom stvaraju radno te)o /produktsagorevanja0 sa visokim stepenom potencija)ne energije /pritisakprodukta sagorevanja0 pod *ijim dejstvom motorni me,anizam

proizvodi me,ani*ki rad. "op)otna energija top)otni, motora doijenasagorevanjem goriva preoraava se de)imi*no u me,ani*ku energiju.

Motori sa unutranjim sagorevanjem su u mnogim o)astima privredeg)avni izvori pogonske energije. Spektaku)arnom i rzom razvoju

drumskog i vazdunog saora#aja u ve)ikoj su meri doprine)iekonomi*ni i u pogonu sigurni motori sa unutrsnjim sagorevanjem.

Saora#aj na vodi kod manji, p)ovni, ojekata skoro isk)ju*ivo a kodve)iki, u znatnoj meri koristi motore sa unutranjim

sagorevanjem.Savremeni razvoj po)joprivrede stvara iroko podru*jep)asmana motora sa unutranjim sagorevanjem.od gra?evinski,maina kao i u rezervnim i pomo#nim centra)ama sa uspe,om se

primenjuju motori sa unutranjim sagorevanjem.

nesto o motorima

Documents