Nasa planeta pociva Nasa planeta pociva na raznovrsnosti…na raznovrsnosti…

Raznovrsnost ili Raznovrsnost ili diverzitet diverzitet nesumnjivo nesumnjivo predstavlja predstavlja zajednicki imenitelj zajednicki imenitelj za sve postojece zive za sve postojece zive i ne zive pojave na i ne zive pojave na Zemlji.Zemlji.

Cak I u slucaju prostorno bliskih podrucja,kao Cak I u slucaju prostorno bliskih podrucja,kao sto su vrhovi planina I njihova podnozja ili bare I sto su vrhovi planina I njihova podnozja ili bare I livade na njihovim obalama,razlike u sastavu livade na njihovim obalama,razlike u sastavu zivotnih zajednica su izuzetno velike.zivotnih zajednica su izuzetno velike.. . Nazalost zbog covekovog negativnog delovanja Nazalost zbog covekovog negativnog delovanja na prirodu,mnogi ekosistemi su ugrozeni ili na prirodu,mnogi ekosistemi su ugrozeni ili potpuno unisteni cime je u pitanje doveden potpuno unisteni cime je u pitanje doveden opstanak mnogih biljnih vrsta!opstanak mnogih biljnih vrsta!

Prve biljke na nasoj planeti su bile plavo zelene alge

One su se pojavile I zivele u okeanima pre 3,4 biliona godina.

Po starijim izvorima tokom 2002. godine preko 34 000 biljnih vrsta širom sveta su bile pred poptunim izumiranjem, a mnogo hiljada vrsta izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih.

Tekuća globalna brzina izumiranja je bila 20 000 vrsta godišnje.a po drugim procenama 30 000 vrsta godišnje.

Kopaonik je i svojevrsna basta crvenog bobicavog voca: sumske jagode, maline, kupine, ribizle. Najcesca je borovnica. Nekih godina se na Kopaoniku uberu desetine vagona ovog ukusnog i zdravog ploda.

LONDON - Retka biljka koja obitava u Japanu, čije je naučno ime "paris japonika", ima dosad najveći zabeleženi genom, zbog čega je pod velikim rizikom da izumre, saopštili su stručnjaci londonske botaničke bašte Kju gardenz. Veličina genoma u stvari označava količinu DNK, a japanska biljka ima 152,23 pikograma (pg) DNK, što je oko 15 odsto više nego što je imao dosadašnji "genomski rekorder" - riba "protopterus etiopikus", preneo je Rojters.

Да би се заштитиле ратке и угрожене органске врсте основни услов је заштита њихових природних станишта, што се остварује на више начина:

евидентирање угрожених врста кроз, већ поменуте, Црвене књиге;

заштита Законом; проглашавање станишта заштићених врста за

строге природне резервате где је активност човека минимална

формирање националних паркова као најобухватнији вид заштите.

Биљке које представљају природне реткости заштићене су посебним Законом о заштити природе па уништавање или берба ових биљака, осим што наноси непроцењиву штету биодиверзитету, истовремено и кривично дело које се може казнити по Закону.

Заштићене биљке не треба брати ни скупљати!

Mолика (Pinus peuce), расте на Шар-планини и Проклетијама

Sтепски божур (Paeonia tenuifolia) који расte u Deliblackoj pescari.

гороцвет (Adonis vernalis), расте на Фрушкој гори, Делиблатској пешчари, Суботичкој пешчарите у Делиблатској пешчари

бела, шумска бреберина (Anemone nemerosa) заштићена је само у Војводини

бели локвањ (Nimphaea alba), због исушивања мочвара је пред истребљењем

жути локвањ златни љиљан (Lilium martagon), расте у влажним

буковим шумама; ковиље (Stipea pennata); Дегенова коцкавица (Fritillaria gracilis); српска рамонда јагорчевина веприна велика саса муника

Radili : Nikola Kovacevic Aleksandra Marjanovic Nikolina Radakovic