Branislav Vrtunski, Levi9 Balkan d.o.o. Novi SadNenad Šeguljev, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad

Savremene informacione tehnologije

u službi dostupnosti digitalnog zapisa

fotografske građe

Međunarodno arhivsko savetovanje"Arhivska teorija i praksa - da li je budućnost stigla"

Andrevlje, 6. decembar 2012.

Uvod

Problematika vrednovanja fotografske građe i njene zaštite kao kulturnog nasleđa postoji od vremena njenog nastanka.

O ovome podjednako svedoči količina sačuvane ali i bespovratno izgubljene fotografske građe pogotovo u poslednjih par decenija usled vlasničkih transformacija ili prestanka sa radom mnogih institucija ili privrednih subjekata kod kojih je ona nastajala.

Koji odnos imamo prema fotografskoj građi?

Pre desetak godina sva dokumentacija, Novosadskog foto kluba, stara pola veka, bačena je na ulicu nakon čega su je radnici Gradske čistoće odneli na deponiju.

Zajedno sa dokumentacijom stradala je i velika količina filmova, fotografija, dijapozitiva koji su svedočili o razvoju svih segmenata Novog Sada (Skupština grada Novog Sada, Sterijno pozorije, Srpsko narodno pozorište, Zmajeve dečje igre, Brankovo kolo, Zavod za izgradnju grada, Novosadski sajam, Novosadska mlekara, "Potisje" iz Ade, "Livnica" iz Kikinde, "Pobeda", "Jugoalat", "Novkabel" itd...

Borijvoj Mirosavljevićmajstor fotografije

Fotografska građa u JVP "Vode Vojvodine"

Dokumentacioni centar "Nikola Mirkov" u Sremskoj Kamenici je odeljenje Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine".

Pored tehničke dokumentacije i registraturskog materijala Dokumentacioni centar poseduje veliku količinu fotografske građe nastale od osnivanja Direkcije za izgradnju Velikog kanala Dunav - Tisa - Dunav 1947. godine.

Fotografska građa Dokumentacionog centra ne svedoči samo o izgradnji Hidrosistema DTD već i o svim drugim delatnosima preduzeća od osnivanja do danas.

Možemo reći da Dokumentacioni centar trenutno poseduje oko 22,500 pozitiva, oko 35,000 digitalnig fotografija, oko 200 negativa i

par stotina dijapozitiva.

Do pre nekoliko dana smatrali smo da je najstarija fotografija koja se čuva u Dokumentacionom centru snimak osiguranja ustave pomoću kružnog nasipa

izgrađenog od džakova na potoku Plazović tokom ledene poplave marta 1947.

Trenutno najstarija pronađena fotografija datira od 13. decembra 1937. i svedoči o izgradnji odvodnog kanala. U seriji od preko 100 fotografija na

poleđini veće snimaka stoji datum nastanka, opis ali ne i mesto snimanja.

Do 2009. godine, najveći deo fotodokumentacije preduzeća nalazilo se u potpuno nesređenom stanju i čuvan je u potpuno neodgovarajućim uslovima.

Nije postojala gotovo nikakva evidencija o količini, sadržaju i korišćenju fotodokumentacije.

Deo starije fotografske građe koji je digitalizovan bio je takođe u potpuno nesređenom stanju a digitalizacija koja je rađena bila je periodična i stihijska.

Tokom avgusta 2006. godine izvršen je pregled stanja zaštitearhivske građe i registraturskog materijala u Dokumentacionomcentru od strane ovlaštenog radnika Arhiva Vojvodine, odnosnoarhiviste na zaštiti arhivske građe i registraturskog materijala van arhiva.

Dostavljen je zapisnik o pregledu sa predlogom mera i rokoma zaotklanjanje nedostataka konstatovanih zapisnikom.

Pod prvom tačkom u naloženim merama stajala je dopuna opštegakta o kancelarijskom poslovanju, odredbama o načinu stvaranja izaštite i čuvanja podataka nastalih automatskom obradom i foto ivideo materijala i dostaviti ga Arhivu.

Dogovoreni rok za izvršenje naložene mere 30. januar 2007. godinenije ispoštovan.

Tokom poslednjeg pregleda stanja zaštite arhivskegrađe i registaturkog materija ovlašteni radnikArhiva Vojvodine obavešten je o načinu smeštaja ičuvanja fotografske građe u analognom i digitalnomobliku, brojčanom stanju ali i sa izvršenim, tekućimi planiranim aktivnostima radnika registrature nazaštiti fotografske građe.

Iznet je usmeni zahtev da se u narednom Zapisnikuo izvršenom stručnom nadzoru nadarhiviranjem, stručnim održavanjem i odabiranjemarhivske građe u JVP “Vode Vojvodine” ponove i pooštre ranije naložene mere pod tačkom jedan.

Krajem oktobra i početkom novembra ove godine izvršen je poslednji pregled stanja zaštite arhivske građe i registraturskog materijala od strane ovlaštenog radnika Arhiva Vojvodine.

U Zapisniku o izvršenom stručnom nadzoru nad arhiviranjem, stručnim održavanjem i odabiranjem arhivske građe, dostavljenom Dokumentacionom cemtru 3. decembra, između ostalog stoji:

„Najstarije fotografije stavljene su u albume čime su donekle zaštićene. Za njih su urađeni i opisi, koji iako ne sadrže sve neophodne elemente daju određene informacije o sadržaju fotografije. Fotografije koje su nastale kasnije su potpuno nesređene, neoznačene, čuvane u lošim uslovima, tako da su gotovo neupotrebljive. Digitalne fotografije se za sada pohranjuju na računaru. S obzirom da registratura nije donela pravilnik ili uputstvo o načinu čuvanja i zaštite fotografija, filmskih i vide zapisa, niti o načinu njihovog sređivanja, odabiranja i inventarisanja, ni fotografije koje se sada snimaju nisu ni na koji način označene.

Radnik zadužen za njihovu zaštitu ih odlaže u foldere po godinama, a u okviru njega u podfoldere koji u nazivu imaju datum i mesto snimanja. Na ovaj način informacije koje opisuju fotografiju nisu neraskidivo vezane za nju. Osim toga mesto i datum snimanja je premalo informacija za izradu opisa fotografija. S obzirom na količinu materijala i na značaj ove zbirke fotografija, neophodno je što pre utvrditi način sređivanja i izrade opisa fotografija. Minimum podataka neophodnih za opis fotografije je mesto i vreme snimanja, lokacija i objekat snimanja, ako su ljudi na fotografiji njihova imena i radno mesto, naziv događaja koji je snimljen i ime fotografa. Takođe treba navesti i tehničke podatke o fotografiji. Bilo bi važno utvrditi arhivski format (npr. tiff) u kojem će se čuvati one fotogradije koje su odabrane za dugotrajno čuvanje.“

Dogovoreni rok za izvršenje predloženih mera je 30. april 2013.

I pre poslednjeg pregled stanja zaštite arhivske građe i registraturskog materijala urađeno je nekoliko koraka ka formiranju zbirke i načinu njenog sređivanja:

- Izvršen je uvid u brojčano stanje- Određen je privremeni smeštaj

Izrađeni su: - Predlog nabavke arhivske opreme za trajno čuvanje- Predlog za kategorizaciju i klasifikaciju- Predlog Uputstva za privremeno arhiviranje na personalnim računarima- Predlog Naloga za fotografisanje- Predlog procesa digitalizacije- Odabrir osnovnih elemenata opisa

Trenutni poslovi:

- Izrada informacionog sistema.

Planirane aktivnosti:

- Uvid stanja fotografske građe kod vodoprivrednih preduzeća na teritoriji AP Vojvodine.

- Saradnja sa arhivima, muzejima i drugim institucijama u cilju pronalaženja, prepoznavanja i vrednovanja fotografske građe kao istorijskog dokumenta.

Osnovne smernice kojima se vodimo u Dokumentacionom centru jesu one koje dolaze od SEPIA (Safeguarding European Photographic Images for Access) programa koji je za cilj imao definisanje uloga novih tehnologija u očuvanju istorijskih fotografskih kolekcija.

Ovaj projekat nudi i preporuke: u kojim uslovima trebajuda se čuvaju originali, načinu davanja informacija o instituciji u kojoj se nalaze zbirke, načinima forimaranjazbirke, njenom opisivanju i isto tako odabiru elemenataopisa za svaku pojedinačnu fotografiju (21 elemenat opisa)

Veliki broj dokumenata SEPIA nalaze se na internet stranici Međunarodnog arhivskog saveta (www.ica.org).

Signatura: NM - 1 - 4 - 191

Institucija: JVP "Vode Vojvodine"

Mesto čuvanja: Dokumentacioni centar "Nikola Mirkov"

Naslov: Služba fotodokumentacije DTD

Opis: Redaktor fotodokumentacije Đ. Vismont i šef geodetske službe D. Vojvodić dešifruju fotografije

Autor: Jovan Perišić

Vreme snimanja: 08. septembar 1965.

Mesto snimanja: Novi Sad, Bulevar Maršala Tita 25

U vezi sa: 65/1683

Uloga savremenih informacionih tehnologija

Kosisteći preporuke SEPIA programa možemo razmišljati i raditi u sledećem pravcu.

Od odabira uređaja za digitalizaciju, uređenje radnog okruženja u kome će se odvijati ovajproces, pripreme za digitalizaciju i rukovanjematerijalom tokom digitalizacije, odabir medija nakojima će se trajno čuvati digitalizovanimaterijal, štampanje digitalizovanih materijala i izrada informacionog sistema.

Troslojna aplikacija

TROSLOJNA APLIKACIJA

Prezentacioni deo

Web browser

(html, css...)

Biznis sloj

Programerski kod

Baza podataka

(MySQL, Oracle)

Sistem administrator

Registracija korisnka

Statistika History

Creator

Unos podataka

Izmena podtaka

Brisanje podataka

Contributor

Izmena podtaka

Unos podakaBrisanje

podataka

Redaktor

Objava zapisa

Korisnik

Zatev za registraciju

Pegledunosa

Zahtev zakorišćenje

Ovako osmišljen informacioni sistem na osnovu SEPIA prepruka, sproveden u praksi otvara nam

dalju mogućnost da razmišljamo o povezivanju sa drugim informacionim sistemima.

Danas kada posedujemo savremene informacione tehnologije i imamo pristup njenoj razvijenoj infrastrukturi fotografska građa koja je do sada bila „nevidljiva“ za širu populaciju postaje dostupna.

Na očuvanju fotografske građe i njenoj dostupnosti neophodna je ne samo uska saradnja arhivističke, konzervatorske i fotografske struke već i stručnjaka iz informacionih tehnologija.

Fotografska građa i njeno čuvanje i zaštita ne sme da zavisi samo od inicijative pojedinaca već mora da bude posao institucija.

Zaključak

Uloga institucija mora biti pokretačka. One moraju prepoznati fotografsku građu kao dokument vrednan jednakog čuvanja kao i svaki drugi

dokument.

S obzirom na krhkost fotografske građe mora joj se posvetiti posebna pažnja, ne samo kod institucija poput arhiva, muzeja i biblioteka već i stvaraoca

fotografske građe.

Ukoliko se odnos prema fotografskoj građi uskoro nepromeni postavljam pitanje: „Koliko je potrebno vremena da

prođe, koliko je potrebno fotografske građe da se bespovratno izgubi da bi ona dobila zasluženu pažnju i veći značaj od

mrtvog slova nekog Zakona ili širokog shvatanja da je „lepa za oko“?“

BUDUĆNOST JE STIGLA

HVALA NA PAŽNJI