WWW.NEWS-HD.NET

04.03.2013 Br. 2

KARIM RAŠID

ZA HYNDAI

OTVORENI

“OSTACI

PREDELA” U

GALERIJI

ATRIJUM

5 NAJUSPEŠNIJIH

DIZAJNERA

DANAŠNICE

DRUGA STRANA

BEOGRADSKIH

KAFIĆA:

KAFE

KROJAČ

BANIJA

SRCE BEOGRADA

STRIP

JUNACI SU

PONOVO

AKTUELNI

REVOLUCIJA U ODEVANJU:

NEMA DAME BEZ

ŠEŠIRA

STR. 2

STR. 5

STR. 3 STR. 4

STR. 8

STR. 7

STR. 3

Strana 2

VESTI

Humanitarna revija : “Svi za Laneta” U Supermarket Concept Store-u je u utorak 26. Februara održana Humanitarna modna revija u organizaciji Rotarakt kluba Beograd – Čukarica i Rotarakt kluba Beograd – Balkan. Revija je počela u 21 čas, a posetioci su imali priliku da vide 14 jedinstvenih haljina. Haljine su obezbedili dizajneri koji su odlučili da podrže ovu humanitarnu

akciju, Sonja Šmirmaul, Aleksandra Tatomir, Modni studio „Šivaća mašinerija“, Iraklis Pantsios, Iosifidis Giorgos, Lada Dragović, Senka Kljajić, Sonja Nikolić, Ljubica Cvejić, Milica Opačić, Aleksandar Stanojević, Ines Janković, Tijana Žunić i Jelena Gagić. Haljine su se prodavale po ceni od 100 evra, a sav prihod od prodatih haljina će biti iskorišćen za nabavku nove posteljine u Domu za nezbrinutu decu „Jovan Jovanović Zmaj“ „Zaista smo prezadovoljni odzivom, nismo se ni nadali da će ovoliko ljudi doći da porži celu ideju. Mi smo uspeli da obezbedimo organizaciju događaja, dizajneri su naravno dali svoj doprinos u vidu ovih predivnih haljina“, izjavila je za H.D. Bojana Vajić, jedna od organizatorki. Haljine su u prodaji od večeras, a samo za prvih sat vremena su prodate čak četiri. „Odmah po završetku revije, već četiri haljine su bile rezervisane. Prodaja će trajati cele večeri a nakon toga nam se svi zainteresovani mogu obratiti preko našeg Facebook profila“, navodi naša sagovornica. Naplaćivane su i ulaznice, po simboličnoj ceni od 200 dinara, a ceo prihod od prodatih ulaznica je namenjen humanitarnoj akciji „Svi za Laneta“.

Piše: Jovana Prusina

Strip junaci su ponovo aktuelni Prošle nedelje, u novoopremljenim prostorijama galerije

Francuskog instituta, otvorena Izložba stripa. Originalne table srpskih umetnika iz 80-tih, 90-tih i 2000-tih predstavljene su u okviru ove retrospektivne izložbe. Prateći katalog izložbe, koji poseduje visok nivo akademske analize stripa, predstavlja devedesetak autora i služi kao referenca za buduće generacije. „Izložba se naslanja na tri generacije savremenog srpskog stripa i ima cilj da predstavi ono najbolje što srpski strip ima da ponudi u prethodne tri decenije. Na njoj je zastupljeno čak 200 autora stripa koji su najvećim delom uspeli i da se plasiraju u inostranstvu, na velikim tržištima kao što su, pre svega, Francuska, ali i Amerika, Velika Britanija, Španija, Italija i mnoge druge zemlje. Cilj izložbe je da pokažemo da je strip apsolutno punopravna umetnost kao što se prepoznaje u svim ovim zemljama, pa bi tako trebalo da bude i u Srbiji, i takođe želimo da kroz prateći program tribina koje će se održavati tokom trajanja izložbe, 28. februara i 21. marta, približimo ovu umetnost srpskoj publici.“ Zoran Tucić, predsednik Udruženja stripadžija za H.D. NEWS , ukazao je na značaj ove izložbe za: „Izložba je organizovana zajednički od strane Udruženja srpskih umetnika stripa Francustkog instituta u Beogradu. Tema izložbe su tri generacije savremenog srpskog stripa. Tu su, znači, radovi autora iz osamdesetih, devedesetih i dvehiljaditih godina i oni treba da pokažu koliko je važno u ovoj umetnosti, kod nas, da ima kontinuitet, da ima snagu, i da ima dugo trajanje.“

Piše: Sofija Vučeta

Održana treća dodela modnih nagrada u Crnog Gori Treća dodela modnih nagrada pod nazivom "Valentini spose Montenegro Fashion Awards 2013" održala se u Delta Cityju, a tokom ove manifestacije proglašeni su pobednici 11 kategorija. Voditeljka Marija Mašanović, na samom početku večeri otkrila je da su nominovani u kategoriji za najboljeg modnog frizera godine Duško Radević - Bajlo, Sandro Brisković i Anđela Marović, a statua u obliku ženske cipele u svom frizerskom salonu okačiće Kotoranin. "Meni je uvijek drago što postoje mladi ljudi koji imaju talenta i koji se trude i rade. Ove godine su ovi bili nominovani, sljedeće godine neki drugi, a došao je red i na mene. Moda je način života i prije ili kasnije to mora da dođe do izražaja", kazao je Bajlo i dodao da je ovoj profesiji posvećen već dvadeset godina. "Podgorica je centar mode u Crnoj Gori, a ja radim u Kotoru, tako da nemam puno prilika da pokažem svoje kvalitete na način na koji to mogu podgorički frizeri u okviru editorijala i fotošutinga", zaključio je on. Nakon što su frizeri probili led, nagrade su se dodelile i najboljoj manekenki Nataši Đurović, pored koje su bile nominovane i Olivera Biševac i Sandra Burić, ali i najboljem manekenu Aleksandru Bulatoviću, čija su konkurencja bili Nikola Masoničić i Miloš Perić.

Voditeljka Dajana Golubović - Pejović, je dobila dva priznanja, za najbolje stilizovanu žensku poznatu ličnost i specijalnu nagradu za najnjegovaniju kosu. Ona je prilikom preuzimanja nagrade kazala da joj žiri ovim zapravo i nije učinio uslugu. "Sada neću moći da bacim smeće bez maskare", rekla je ona i otkrila da nije bitan način na koji se biraju odevni predmeti, već kako ih neko nosi. U konkurenciji za najbolje stilizovanu mušku poznatu ličnost pobijedio je Milo Radonjić, koji je prema mišljenju žirija imao najbolji stajling u odnosu na Dušana Kovačevića i Borisa Zlokovića, koji su bili u užem izboru. "Zahvalio bih se svima onima koji su prepoznali moj stil, ali i onima koji nisu, jer su napravili balans. Bez jednih, ne bi bilo ni drugih", poručio je Radonjić prilikom preuzimanja statue. Kao najbolji modni fotograf nagrađen je Đorđe Živaljević, za najbolju šminkerku proglašena je Ljubica Bulatović, dok je najbolja dizajnerka u Crnoj Gori u 2013. godini bila Marina Banović - Džuver. Nagradu za najbolju naslovnicu osvojio je modni časopis "Shopping lista", dok je za najbolji događaj proglašen "Paradiso Royal Fashion". Tokom manifestacije publika je imala priliku da pogleda i reviju venčanica "Valentini spose" i dečju kolekciju za proleće "City Moda Kids". U pauzama između proglašavanja pobednika, goste je pesmom zabavljala Andrea Demirović.

Piše: Jovana Prusina

GODIŠNJA KONFERENCIJA O RAZVOJU INTERNETA 14.APRILA Ukoliko vas zanima internet I njegov razvoj, imaćete priliku da više o tome saznate već 18.aprila. Godišnja konferencija o razvoju interneta, povodom Dana internet domena Srbije biće održana u hotelu Moskva. Dan internet domena Srbije je 10. mart, datum kada je 2008. počela zvanična registracija .RS domena.

Organizator konferencije je Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), a otvorena je I besplatna za sve posetioce. RINDS je

stručna, nevladina i nedobitna Fondacija obrazovana radi upravljanja nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ, tako da se ostvaruje opšti interes svih građana Srbije, uz poštovanje principa kvaliteta, efikasnosti, nezavisnosti i transparentnosti . Celodnevni program je namenjen kako IT profesionalcima, tako I svim ostalim korisnicima Interneta (studentima, blogerima, preduzetnicima, novinarima…), koje zanima da saznaju više o aktuelnim temama u svetu, ali I na internet prostoru Srbije. Program DIDS-a podeljen je u 3 bloka I odvija se u obliku predavanja relevantnih stručnjaka iz zemlje I sveta, kao I panel diskusija. Konferencija ovog tipa organizuje se od 2010. godine.

Strana 3

VESTI

Karim za Hyundai Poznati svetski umetnik i dizajner, Karim Rašid (Karim Rashid), predstaviće krajem marta na auto-salonu u Seulu specijalnu stilizovanu verziju modela Hyundai i40, navodi B92.

Karim Rašid, uoči početka rada na stilizaciji Hyundaija

i40Posebna verzija modela i40 imaće oznaku Art, a kada

prođe tretman čuvenog dizajnera, spoljašnjost će biti

obogaćena detaljima “u formi trouglova i sa motivima duge”.

Rašid je zamislio da na taj način vozilo kod posmatrača

izazove utisak “brzine i pokreta”. Umetnik će metamorfozu

modela i40 izvesti u saradnji sa Hyundai PYL (Premium

Younique Lifestyle) lifestyle odeljenjem.

Automobil će biti deo postavke specijalne kolekcija Karima

Rašida na štandu Hyundaija, na Sajmu automobila u Seulu

koji se održava od 29. marta do 7. aprila 2013. godine.

OTVORENI “OSTACI PREDELA” U GALERIJI ATRIJUM

Izložba “Ostaci predela” autora Miroslava

Jovanovića otvorena je večeras u galeriji

Atrijum Biblioteke grada Beograda.

Motiv izložbe je pejzaž koji autor razgradjuje

dalje,baveci se sa likovnog aspekta problemom linija koje prodiru u površinu, koje se menjaju,

učvršćuju jedna drugu I rasplinjavaju se.

“Ja sam tradicionalista, rezervisan sam prema nekim novim medijima, kao što sam rezervisan I prema nekim novim stvarima I previše eksperimenata da bi se napravila fama oko nekog projekta. Klasično slikarstvo nikada neće izgubiti svoju poziciju u društvu, tako da, ja se nadam da ovom svojom izložbom pomažem da klasičan crtež, klasična grafika ostanu tu gde im je mesto”, kaže Miroslav Jovanović. Izložba predstavlja selekciju radova , iz proteklih 4 do 5 godina koji su se vremenom skupljali, međutim nisu bili izloženi.

“Živimo u jednom šumadijskom delu Srbije , I sva ta brda I njive su neka asocijacija koja pokreće da se držite u svom stvaralaštvu, podneblja iz kog dolazite. Ako umetnost ne potiče I ne krece iz zemlje, iz trave, onda će to biti lutanje, I dok se ne vratimo nekom iskonu nema ništa od umetnosti ”, ističe Jovanović. Broj slika koje su izložene je 24, a nastale su na kolonijama I u okruženju autora. Dela su rađena u kombinovanoj tehnici I ulje na platnu, srednjeg I manjeg formata. “Mislim da će izložba biti dobro zapažena, s obzirom da je to nešto novo, originalno I autentično. To su delovi predela I pejzaža koji su transponovani na jedan nov način I predstavljaju jedan neobičan kolorit, gde uglavnom preovlađuju pastelne boje ”, ojašnjava kustos izložbe Ivanka Lazović. Miroslav Jovanović, rođen je u Velikoj Plani 1967. godine. Završio je srednju umetničku školu “Đorđe Krstić” u Nišu, a diplomirao na Višoj školi likovnih I primenjenih umetnosti u Beogradu. Od 1997. kada je imao svoju prvu samostalnu izložbu, do 2012. izlagao je još 7 puta. Učestvovao je na preko 80 kolektivnih izložbi I na više likovnih kolonija u Srbiji I inostranstvu. Prvu nagradu za sliku CUS “Đorđe Krstić”, Niš osvojio je 1986 godine. Izložba “Ostaci predela” u galeriji Atrijum biće otvorena do 14. marta.

Piše: Dragana Sretenović

BAŠTA DANIJELE MLADENOVIĆ U GALERIJI ULUS Izložba pod nazivom Bašta, mesto susticanja prirode i umetnosti, autorke Danijele Mladenović otvorena je večeras u Galeriji ULUS-a. Autorka obrađuje ovu temu u okviru doktorskog umetničkog projekta.

Simboli koje vrtovi sadrže, prikazani na slikama, podsećaju na duboki značaj ovakvog motiva za ljude, a činjenica da je bašta deo okoline koji ne postoji bez ljudskog utica, ali ni bez snaga prirode, navela je umetnicu da se posluži specifičnom likovnom interpretacijom. “Projekat se sastoji od pisanog dela koji ću tek da branim i uvodnog dela koji je ustvari i najvažniji, a to je izložba.Tu se radi o spajanju prirode i umetnosti u jedno, to sam ja pokušala da uradim i na slikama, kako motivom prirode i nekim prirodnim materijalima kojima sam slikala”, objašnjava Danijela Mladenović. Poštujuci aktivnu komponentu “živih materijala”, autorka je umetnička dela učinila zavisnim od prirode I odrekla se potpune kontrole nad procesom I ishodom stvaranja slike. Ova dela nisu stvarana da bi trajala večno, pa se samim tim kose sa uspostavljenim vrednostima u dugoj tradiciji slikarstva. “Rad sa prirodnim materijalima I motiv pejzaža je nešto što se već dugo provlači kroz moj rad, od 2005. godine. Ovo je samo jedan nastavak tog procesa koji se razvijao, a slike koje se nalaze na izložbi nastale su pre godinu dana”, ističe Mladenovićeva. ‘”Meni se čini da je ova izložba veoma uspela u tom smislu što bašta pre svega predstavlja jednu zatvorenu, veću celinu prirode, prostor koji je čovek na neki način pripitomio. Bašta zbog toga ima jedan dobar odnos izmedju onoga što se zove ljudska aktivnost I prirodni rast, pa možemo reći da je u ovom smislu ona jedan mikrosvet celog univerzuma”, kaže profesor Milivoje Pavlović. Danijela Mladenović, rodjena je 1979. godine u Šapcu. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu diplomirala je 2005. godine, magistrirala 2008., a doktorat je upisala iste godine. Do sada je imala 7 samostalnih izložbi. Dobila je nagradu Fakulteta likovnih umetnosti za mozaik, 2003. godine, a 4. godine kasnije I nagradu Igor Belohlavek 51. Oktobarskog salona u Šapcu. Izložba Bašta, mesto susticanja prirode i umetnosti, u Galeriji ULUS biće otvorena do 12. marta.

Piše:Dragana Sretenović

Strana 4

MODA

5 NAJUSPEŠNIJIH DIZAJNERA DANAŠNJICE Predstavljamo vam 5 najuspešnijih modnih dizajnera na planeti. Ova imena, godinama unazad, modnim kreacijama diktiraju trendove na globalnom nivou. 1. Karl Lagerfeld: Ovaj poznati modni kreator je rođen u Nemačkoj 30-tih godina prošlog veka ( Jako je tajnovit oko godine svog rođenja). Kada je imao 14 godina preselio se u Pariz sa željom da se bavi modnim dizajnom. Već sa 17 godina je počeo da radi za “Pierre Balmain” a jako ubrzo se prebacio u modnu kuću “Valentino”. Poznati mdni magazini su uskoro Lagerfeld-a nazvali Nenadmašnim tumačem raspoloženja trenutka jer je u svojoj karijeri

dizajnirao gotovo sve, od cipela do venčanica. 2. Donatella Versace: Donatella Versace, mlađa sestra Gianni-a Versace-a, je današnji podpredsednik i glavni dizajner modne kompanije “Versace Group” Tokom sedamdesetih godina Donatella je bila P.R. svom starijem bratu ali je ubrzo postala njegova muza, savetnik i najiskreniji kritičar. Posle Gianni-jeve smrti 1997 godine, ona je “Versace” učinila prepoznatljivim celom svetu po sofisticiranosti, luksuzu i eleganciji. 3. Stefano and Domenico: Kada je inspiracija za prvu kolekciju ovi modnih dizajnera potekla od čuvene glumice Sofije Loren, onda znate da oni u sebi imaju nešto zaista posebno. “Dolce & Gabbana” slave bujunu žensku formu i poznati su po kreiranju korseta i izazovnih ženskih haljina ali su takođe poznati i po luksuznim kolekcijama za muškarce. 4. Coco Chanel: Gabriell “Coco” Chanel je rođena 1883 godine u Francuskoj a svoje detinjstvo je preovela u sirotištu gde su je časne sestre naučile da šije. Sa 20 godina je otvorila svoj prvi butik u Parizu gde je prodavala ženske šešire. Ubrzo zatim je počela da se bavi i proizvodnjom i

kreiranjem ženske odeće da bi 1920-te godine lansirala Chanel No. 5 – prvi ženski parfem na svetu sa imenom dizajnera. Ostala je glavni dizajner Chanel-a do svoje smrti 1971. godine.

5. Marc Jacobs: Sa velikim brojem prestižnih nagrada iz “Parsons” dizajnerske škole, Jacobs je počeo da radi za Perry Ellis ali je ubrzo otpušten posle

kreiranja neslavne “grunge” modne kolekcije. 1994. godine je kreirao svoju prvu samostalnu kolekciju muške odeće a samo par godina kasnije, 1997. godine, je

proglašen za glavnog kreatora jedne od najpoznatijih modnih kuća na svetu, “Louis Vuitton”. Na ovoj poziciji je ostao do dan danas a pored toga je i glavni

dizajner svog personalnog brenda.

OTVOREN „BALKAN TEXSTILE 2013“. Drugi Međunarodni sajam tekstila “Balkan texstile 2013” svečano je otvorenu Novom Pazaru otvorili ambasador Turske u Srbiji Mehmet Kemal Bozaj i ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić, koji je rekao da je ovo važna manifestacija za ovaj grad, za razvoj telstilne industrije i ukupne odnose Srbije i Turske. Sajam, koji traje do 1. marta, organizuju lokalna samouprava i istanbulska kompanija “Meridyen fuar” u Sportskoj dvorani “Pendik”, a prilika je da se tekstilci upoznaju sa najaktuelnijom ponudom na tržištu tekstilne industrije, od repromaterijala do gotovog proizvoda. Na sajmu proizvode predstavlja 28 turskih proizvođača tekstila, platna i repromaterijala, kao i osam iz Srbije, od kojih pet iz grada domaćina ove manifestacije. Ljajić je otvarajući sajam rekao da su politički odnosi između Srbije i Turske dobri, ali da bi ekonomska saradnja mogla biti znatno bolja. -Smatramo i da obim tusrkih investicija u Srbiju treba da bude veći, a ovaj sajam će unaprediti obim robne razmene, ali i ukupne investicione saradnje između dve zemlje. Novi Pazar je, uz Leskovac, bio poznat kao centar tekstilne industrije, ne samo u Srbiji, nego i u bivšoj Jugoslaviji, a ova manifestacija još jednom potvrđuje taj primat. Uprkos krizi celokupne privrede, pa i tekstilne industrije, u Srbiji pa i ovde u Pazaru. Međutim, imajući u vidu da se radi o jednoj dinamičnoj privrednoj grani, Mi verujemo da u Pazaru postoji potencijal da se ova dinamična privredna grana dalje razvije i da se oporavi od krize u koju je upala. Turska kompanija Džinsi Istanbul koja je otvorila pogon u Leskovcu, a ona će ove godine otvoriti fabriku i ovde, tako da verujemo da će to biti preporuka i za druge turske kompanije da dođu u ovaj grad-, rekao je Ljajić, inače rođeni Novopazarac. Ambasador Bozaj kaže da će raditi na tome da ovaj sajam narednih godina okupi što više učesnika sa šireg prostora. -U tome očekujemo pomoć i od ministra Ljajića. Tursku možete da smatrate bratskom zemljom, tako da je ovo i za nas veliki događaj-, rekao je Bozaj. Jedan od novopazarskih tekstilaca koji izlaže svoje proizvode na ovom sajmu, vlasnik fabrike “Conto bene” Edin Emrović smatra da je ova manifestacija dobra šansa da se predstave turskom, ali i drugim tržištima u regionu. -Ovo je dobra prilika da dođemo do novih mušterija, ali i da uporedimo kvalitet svojih proizvoda sa turskim, jer sam siguran da kvalitetom možemo da im konkurišemo. Prošla godina je bila daleko bolja za nas tekstilce od pretprošle, a ova će verujemo biti još bolja. Proizvode trenutno plasiramo na tržište Rusije, Italije, kao i svih zemalja bivše Jugoslavije, a verujem da ćemo uskoro osvojiti i Evropu-, kaže Emrović za “Blic”. Sajam će postiti brojni privrednici iz Srbije, ali i iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Rumunije.

MILANO – Sa uličnih modnih pisti

Kliknite ovde o pogledajte još fotografija Fotografije: Aleksandar Miletić

Strana 5

MODA

Revolucija u odevanju

NEMA DAME BEZ ŠEŠIRA Kakva je to dama bez šešira? Retke su one sa dovoljno smelosti da ga stave i ponosno nose, ali kad se takve nađu, definitivno ostave jak utisak na okolinu. Osvrnimo se na istoriju ovog aksesoara i na put koji je prešao kako bi stekao današnju reputaciju. Setite se da je čak i Džo Koker svojoj dragoj rekao da može da ostavi šešir na sebi (You Can Leave Your Hat On). Pre svega, šešir je star gotovo koliko i čovečanstvo, jer su nekada ljudi stavljali životinjsku kožu na glavu kako bi istu zaštitili. U Rimu je, na primer, izlazak u javnost bez šešira bio ravan izlasku bez odeće. Tokom srednjeg doba žene počinju sa kićenjem šešira raznobojnim trakama i cvećem, dok su muškarci nosili jednostavne kapuljače, koje su vremenom zamenjene kapama sa trakom na levoj ili desnoj strani, zavisno od polozaja na društvenoj lestvici. Tek u četrnaestom veku šešir polako počinje da poprima današnji oblik. Renesansa je na tom polju naravno učinila svoje. Crne beretke koje su u srednjem veku nosile sudije i advokati, preteča su njihove današnje pljosnate crne kape, oznake profesije. A crvene „frigijske kape” davnih Persijanaca u vreme francuske buržoaske revolucije postale su, na glavama jakobinaca, simbol „slobode, bratstva i jednakosti”. Vremenom se javljaju šeširi sa širokim krilima, koji su dobili ime Rubensovu šeširi. Kasnije se i muškarci sve više okreću modi, pa se javlja i nezaboravni cilindar, dok ženski šeširi poprimaju sve neobičnije oblike. I tako sve dok, sredinom prošlog veka, modna odeća iz masovne industrijske proizvodnje, a zatim sve brži tempo života u kojme nema mesta za nepraktične detalje, nisu počeli da potiskuju šešire sa ulica na filmsko platno i među „džet set”.

Priča o šeširima u Srbiji bila bi nepotpuna bez književnice, rediteljke, televizijske voditeljke i „skandal majstora”, Isidore Bjelice, koja je svojoj mnogostranosti dodala i umetnost kreiranja, nošenja i sakupljanja ovih

odevnih predmeta – i po njima se proslavila. „Magija šešira” je literarni katalog i putopisno ispovedni roman, na srpskom i engleskom jeziku, u kojem Isidora piše o nastajanju svoje zbirke šešira. „Šeširi nisu samo modni detalj, oni su umetnička dela, a nositi ih znači verovati u filozofiju lepote i glamura. Ove umetničko-modne skulpture su način da pobegnemo od trivije stvarnosti i da artificijelizujemo stvarnost. Oni su moja nasušna potreba za lepim i otmenim, jer, kako bi rekla Koko Šanel: 'suprotnost otmenosti nije siromaštvo, nego prostota'. Dama sa šeširom je uvek prava dama. Svaki šešir nosi neku poruku, iza svakog se skriva neka priča, već prema tome gde je kupljen ili napravljen, ko je njegov autor, kakav mu je oblik... Šešir je način da čovek i sebi i okolini učini stvarnost privlačnijom i zabavnijom, ali i mogućnost da se sakrijete iza širokog oboda i pobegnete od neprijatne situacije. On je i za pokazivanje, i za skrivanje.“, izjavila je jedna od najvećih ljubiteljki i poznavaoca šešira na našim prostorima, Isidora Bjelica. „Zlatno doba” šešira počinje u 15. veku, kad se u njihovu proizvodnju uvode svila, taft, somot i – dabrovina, a u njihovom nošenju primat polako od muškaraca preuzimaju maštovitije (mada ne i sujetnije) žene. U prvo vreme su se sa skromnim, a zatim sa sve kićenijim i složenijim „konstrukcijama” na glavi pojavljivale samo bogate plemkinje, da bi kasnije sve pripadnice nežnijeg pola „pod obavezno” pokrivale kosu. Naredni vekovi su iznedrili sve nove i nove oblike šešira: za gospodu od mekih i gotovo bezobličnih, do krutih trorogih, paname i cilindra (on se pojavio sredinom 19. veka i ubrzo postao zaštitni znak svakog otmenog džentlmena, uz frak i štap) a za dame od čednih puritanskih platnenih kapica do „platformi” na kojima su nicale cvetne bašte, plovile galije i baškarila se raznovrsna flora i fauna. U potrazi za čuvenim modistkinjama (odnosno šeširdžijama) prvo nailazimo na milanske zanatlije (u 16. veku), pa na Francuskinju Karolinu Rebo (sredinom 19. veka), Henrija Bendela i Bergdorfa Gudmena (tridesetih godina 20. veka) na njujorškoj Petoj aveniji… Prva Srpkinja koja je završila Akademiju mode u Parizu, Ana Petrović, otvorila je 1921. salon šešira u Šafarikovoj ulici. Početkom prošlog veka konkurencija su joj bili salon „Blanš” Sigmunda Đorđa, „Olga” Mice Đenadić, „Orao” Olge Milovanović , „Modeš” Jelke i Cuce, pa čuvena madam Gabi, Vojislav Ercegovac, Ilija Milkić,

Strana 6

MODA

Elza i Foska… Beograđanke su između dva svetska rata svake sezone kupovale od tri do osam šešira u mnogobrojnim salonima mašamode, a među najpoznatijima kod Rozalije Smolke (njena mušterija je bila kneginja Olga) i Flore Dvorniković. Uticaj retro stila sedamsedesetih i široki „viseći“ obod ne samo da predstavlja modni aksesoar već pruža i efikasnu zaštitu od sunca. Ranije su se pravili uglavnom od slame, a današnji izbor veoma je raznovrsan pa su pamučni veoma zgodni za leto, a vuneni za jesen i zimu. Kad je o materijalima reč, dobrodošli su kako pliš i krzno, tako i vuna, svila i saten, čemu u prilog govore i modeli koje ovih dana, neretko ukrašene perjem, kamenčićima i šljokicama, „šetaju” neke od najpoznatijih svetskih trendseterki, poput manekenke Kejt Mos, glumica Sare Džesike Parker, Džesike Albe i Miše Barton, starlete Paris Hilton i pevačice Kristine Agilere. Nije zgoreg ni da vas podsetimo na bonton koji jasno kaže da žene u zatvorenim prostorijama ne moraju da skidaju šešire i kape, dok njihove jače polovine to svakako moraju da urade. S nestankom pravog građanskog staleža, počela je i da se proređuje upotreba šešira. Ovaj odevni predmet izdvaja pojedinca iz gomile. On transformiše i oblikuje celokupno odevanje, ali se jako retko viđa na ulicama. Zašto nam je nova, uniformisana moda otela šešire? Zašto se dame sa šeširima smatraju ekscentričnim? Novo doba se plaši šešira. Još u doba komunizma je šešir simbolizovao budžoaziju, zbog čega je bio ozloglašen i gledan s negodovanjem. Nemojte se plašiti šešira i nemojte se plašiti da se izdvojite iz mase. Pa ako mogu profesor Kosta Vujić, Ludi šeširdžija iz romana „Alisa u zemlji čuda“, Brzi Gonzales, Klint Istvud,

Isidora Bjelica, Haris Džinović i drugi, zašto ne bismo mogli i mi?

Piše: Jovana Prusina

DIZAJN BUVLJAK U BANJALUCI Povodom Međunarodnog dana žena, dizajn buvljak ili ''Popart market" održaće se 7. marta, od 12 do 20 časova, u Domu omladine. Oko 60 kreativaca iz oblasti grafičkog, modnog i produkt dizajna, kao i izrađivači rukotvorina imaće priliku da pokažu i prodaju svoje radove. Posetiocima dizajn buvljaka biće izloženo više od 1.000 proizvoda kao što su torbe, majice, šalovi, kape, ogrlice,

minđuše, narukvice, bedževi, broševi, satovi, vaze, umetničke slike, pletene igračke, i još mnogo kreativnih proizvoda. "Ovim projektom nastojimo dati priliku kreativcima da materijalizuju svoj trud, talenat i utrošeno vreme, a posetiocima priliku da priušte sebi nešto originalno, kreativno i ručno napravljeno po povoljnim cenama", kažu organizatori ovog projekta. Organizatori "Popart marketa" su Udruženje "Anonimni Artista - UAA!", "Magazin Crna Ovca" i OSBL.

Strana 7

ARHITEKTURA

IZA FASADE

BANIJA, SRCE BEOGRADA

Kada čujemo “Banija” retko nam na pamet padne restoran koji se nalazi u centru grada. Umestso njega, mi automatski pomislimo na deo ulice Bulevar despota Stefana u kome se nalazi ovaj restoran, i još važnije: autobuska stanica. I to bi bilo u redu, da pod tim “autobuska stanica” ne mislimo na veliki broj ljudi koji se gura, prljave trotoare, ulične prodavce i izduvne gasove autobusa. Ovaj deo grada je specifičan jer predstavlja raskrsnicu dve velike ulice kao što su Bulevar despota Stefana i Cara Dušana. To znači da se upravo tu odvija presedanje iz autobusa u tramvaje, ili obrnuto. Samim tim, gužva na ovim stanicama je veća nego na drugima. Pod pojmom “gužva” ne misli se samo na ogroman broj ljudi koji tu dnevno prođe, već i na tok saobraćaja. Naime, Beograd je grad koji nema regulisan podzemni saobraćaj, i to i ne bi bila velika mana ovog grada da nadzemni funkcioniše na pravi način.

Međutim, neretko se događa da, konkretno na ovim stanicama, nema prevoza neko vreme, a onda na stanicu stigne tri autobusa odjednom, i to se istovremeno dogodi i sa druge strane ulice. U tom trenutku svi oni koji su čekali prevoz pojure da stignu da uđu, oni koji izlaze pokušavaju da napuste prevoz pre nego što se vrata zatvore, i odjednom nastane potpuni haos. U tom trenutku, ljudi koji su čekali autobus na pod bacaju opuške, jer u žurbi ne stižu do kante, takođe, na pod se bacaju i ostaci hrane koja se može nabaviti u okolnim pekarama, i neretko neko ostane i bez novčanika ili nečeg vrednog. Moramo pomenuti i da, u ovom najzagađenijem delu grada, postoji zdravstveni blok. Tu se nalaze Institut za mentalno zdravlje, Institut za kožne bolesti, Institut za javno zdravlje itd. Buka, zagađenost i gužva nikako nisu elementi koji se smeju naći u blizini bilo kog zdravstvenog bloka, a da ne govorimo o onom koji u sebi poseduje bolnicu za mentalno obolele. Na ružnu sliku ovog dela grada dodatno utiču i često uništeni trotoar, koji zatim biva zakrpljen i brojni uslužni lokali koji svoje mesto nalaze u prizemlju starih objekata koji predstavljaju Beograd kakav je nekada bio, a fasade im se sada urušavaju i deluju jako sivo i prljavo. Boja, kao važan urbanistički element, ovde praktično ne postoji, ako ne uračunamo šarene reklame usližnih lokala. Govorimo o centru grada, mestu gde ljudi često prolaze, i mestu koje se nalazi odmah ispred Urbanističkog zavoda Beograda. Obično se polazi od nečega što nam je najbliže. Ukoliko želimo “da

Beograd bude savremen, kreativan, racionalan i za život, rad i boravak, prijatan evropski grad” kako se na sajtu Urbanističkog zavoda navodi, evo prve stvari koju bi trebalo da rešimo. Naravno, ovo je problem na čijem rešenju bi podjednako i građani trebalo na rade. Veliki evropski gradovi poseduju slične ovakve probleme, ali, isto tako, postoje i primeri kada su velike stanice sređene tako da pristojno izgledaju. Javni život jednog grada je u neprestanoj cirkulaciji, uvek se menja i ide u nekom pravcu i u skladu sa tim, potrebno je povremeno unositi neke promene, poboljšavati javne gradske prostore, i voditi se prema uspešnim primerima, kako iz sveta, tako i iz ličnog iskustva.

Piše: Sofija Vučeta

Strana 8

ARHITEKTURA

KAKO KALATRAVA FORMULIŠE IDEJE

Santjago Kalatrava je španski arhitekta i skulptor. Njegovo delovanje na polju arhitekture je jako značajno, i Kalatrava spada u jednog od najcenjenijih arhitekti. Santjago ima sistem kako formuliše i razvija svoje ideje. Ceo sistem se bazira na različitim elementima i instrumentima. Santjago Kalatrava pokušava da naglasi važnost mesta. On smatra da se uvek prvo stiče utisak o mestu i zato se zalaže za uspostavljanje veze između mesta i osećanja. Drugi znajačajan element, za njega, jeste

ljudski kontekst. Osim topografije, klimatskog okruženja i kulturnog pejzaža, postoji i ljudska klima. On sa ovim elementima započinje rad na sintezi. Skiciranjem na papiru, Santjago, pokušava da izrazi ideje najbolje što može. Skicu koristi kao prvu manifestaciju ideje. Ako bi se izražavali grafički, to bi bio rezultat jedne ideje koja proističe iz kombinacije prethodno pomenutih činilaca.

Međutim, stvari se ne dašavaju uvek tako racionalno. Iz tog razloga on ovu, prethodno objašnjenu filozofiju, primenjuje kada projektuje objekte koji nemaju izraženo složenu strukturu. Kada radi na projektima složenije strukture, Santjago ih podeli na dva dela. Jedan naziva kontejnerom, u kome može mnogo toga da se desi, a drugi je odvojeni element. Ova tehnika i pristup bili su korišćeni na železničkim stanicama u Lionu i Lisabonu. Kalatrava ne veruje mnogo u uzročnost. Smatra da, kao arhitekta, mora kontrolisati ideje i oblike, koji bi, u značajnoj meri trebalo da proisteknu iz racionalnih napora. Za tako nešto je neophodno stvoriti teorijsku ili istraživačku pozadinu. U njegovom radu se takvo istraživanje zasniva na morfologiji kojom se bavi kroz skulpturu.

Sama skica je instrument koji mu pomaže da sprovede ideje na drugi način. On tvrdi da se ljudsko telo crta da bi se ispitivala mimika, pokret. Veoma mu je važna analiza rasporeda funkcija. Mesto, pejzaž i ljudski pejzaž su veoma važni. Oni će ga inspirisati ili će projektu dati suštinu. „Problem arhitekture je bio povezan sa lingvističkim modelom ili modelom rečnika. Kako prevazići suvoparnost proste uloge analiza? Na primer, moj pristup materijalnom u arhitekturi, mogao bi da podseća na rad inženjera XX veka, dok bi moj pristup nekim formalnim aspektima mogao čak da se pozove na moje idole u arhitekturi, kao što je Gaudi. Ja projektujem sebe, svoje znanje, snove, lični istraživački rad.“ Kalatrava smatra da je sve ono vredno iz njegovog rada proisteklo iz ovakvog istraživanja. Njegov rad je drugačiji od onog kakav bi on bio da je njim odgovarao na standarde naučene u školi. Smatra da, kao pojedinac, nikada ne može imati ambiciju da stvara novi pravac. U arhitekturi pokušava samo da promeni jednu, dve ili tri različite stvari.

Piše: Sofija Vučeta

DRUGA STRANA BEOGRADSKIH KAFICA Ono što Beograd čini neodoljivim, kako strancima, tako i stanovnicima glavnog grada, jesu kafići. Ali ne bilo koji, već oni „lokalni“, oni u kojima se uvek nalazi ista ekipa, i gde poznajete zaposlene, oni u kojima ste sami već deo enterijera.

Kafe Krojač je jedan od tih kafića. Od kada se otvori, ovaj kafić je prepun. U 11 ujutru teško je pronaći slobodno mesto. Dobru atmosferu podstiče kvalitetna muzika koja se čuje, kao i osećaj „kao da ste kod svoje kuće“.

Izložba Dаniela Libeskinda Izložbа crtežа аrhitekte Dаniela Libeskinda održaće se nа sаjmu u Ermаnno Tedeschi gаleriji u Rimu sledećeg mesecа.

Arhitektonski crteži Dаniela Libeskinda će predstavljati skici i аkvаrele zа sedаm njegovih nаjpoznаtijih projekаtа u Njujorku, uključujući i Jevrejski muzeju u Berlinu i Vojni muzej u Drezdenu. Dаniel Libeskind je opisаo znаčаj crtаnjа u njegovoj аrhitektonskoj prаksi u njegovim memoаrimа iz 2004., Breаking Ground: Adventures in Life and Architecture. “Fizički čin crtаnjа rukom je vаžаn deo аrhitektonskog procesа”, nаpisаo je on. “Arhitektа morа dа znа kаko dа crta, аko ne postoji vezа okа, ruke i uma, crtež zgrаde će izgubiti ljudsku dušu u potpunosti i postati аpstrаktnа vežbа.” Preko 50 originаlnih crtežа će biti predstavljeni, od ogromnog svitka koji prikаzuje konačni plan zа Ground Zero, do mаnjih skicа i više trаdicionаlnih crtežа. Ostаli projekti predstavljeni nа izložbi uključuju 18.36.54 kuću u Konektikаtu, Fierа Milаno kompleks u Milаnu i Zlotа 44 stаmbenu kulu u Vаršаvi . Dvа neizgrаđena projekti će tаkođe biti prikazana: City Edge plan zа Berlin i predlog za produženje londonskog V & A Muzeja. Izložbа će trаjаti od 11. mаrtа do 30. аprilа u Gаleriji Ermаnno Tedeschi u Rimu. Zаtim će putovаti u druge gаlerije u Milаno, Torino, Tel Avivo i Njujork.

Strana 9

ARHITEKTURA

Sam kafić je prilično mali, međutim prostor je jako dobro iskorišćen. Organizovan je u dva nivoa. Na prvom se nalaze stolovi i šank. Jako zanimljiv momenat jeste plafon. Naime, po celom plafonu su raspoređeni različiti, raznobojni lusteri, koji imaju isključivo dekorativnu funkciju. Boje su nešto što ovaj prostor neguje, i nešto što najverovatnije u najvećoj meri utiče na pozitivan utisak koji ljudi, pri poseti Krojaču, stiču. Šareni lusteri nisu jedino što obogaćuje enteriejr ovog prostora. Naprotiv. Oni su nešto što se prvo ugleda i podstiče posetioce da počnu pogledom da traže dekorativne detalje. Ta potraga se nikada ne završava, jer u kom god pravcu posetioci uputili svoj pogled, ugledaće nešto novo i zanimljivo.

Veliki značaj je pridat organizaciji ostave, te je veliki prostor ostavljen za skladištenje pića i svih potrebnih stvari, a na vratima koja vode ka njemu postoji mali prozor u obliku slike okačene na zidu koji samu ostavu pretvara u umetničko delo. To je jako zanimljiv detalj, ali to se priča ne završava. Naime, odmah pored se nalazi ormarić

koji je prepun lego čovečuljaka. U ovom, interesantnom prostoru lako ćete pronaći svoje mesto. „Domaća ekipa“ će brzo učiniti da se osećate kao kod svoje kuće i ubrzo ćete postati redovan gost. Potrebno je negovati ovakva mesta, mesta koja nude prave vrednosti, i predstavljaju prave oaze lepog.

Piše: Sofija Vučeta

Velike ljubavi velikih ljudi

Rembrant van Rijn poznatiji samo kao Rembrant, smatra se učiteljem i majstorom zapadne umetnosti. Rembrant je, kao i većina umetnika, proživeo veoma tešku životnu priču, što njemu i njegovim delima dodatno daje na težini. S preko 600 slika, 2000 crteža i bakropisa, smatra se jednim od najvećih umetnika koji je ikad postojao budući da za razliku od

drugih koji su se specijalizovali za određene tipove slikarstva, Rembrant je radio aktove, pejzaže, svakodnevne scene, ptice i ostale životinje, istorijske i mitološke teme, biblijske teme, kao i autoportrete. On je bio peti sin mlinara Harmen Heric van Rejna (Harmen Gerritz van Rijn) i njegove žene, Nejlhen Vilemsdr van Zajtbruk (Neelgen Willemsdr van Zuytbrouck). Moglo bi se reći da je odrastao u relativno skromnim životnim uslovima, ali je uspevao da se snađe. Otac dobija nadimak Rejn koji prenosi i na sina, a znači - sa Rajne. Po završetku Latinske škole upisao se 1620. godine na univerzitet u Lejdenu koji zapravo nije ni pohađao s obzirom da je između 1621. i 1623. boravio u ateljeu Jakoba de Svanenburha (Jacob de Swanenburgh), lejdenskog slikara istorijskih kompozicija. Godine 1624. proveo je šest meseci kao učenik Pitera Lastmana (Pieter Lastman) u Amsterdamu, da bi po povratku u Lejden otvorio sopstvenu slikarsku radionicu u kojoj je podučavao svog prvog učenika Herarda Daua (Gerard Dou). Rembrant je tada bio veoma mlad, imao je svega 22 godine, ali to ga nije sputalo u razvoju i daljem negovanju svog talenta. Slikar se kasnije seli u Amsterdam, najveći grad holandske republike, u kome je uspeo da ostvari više nego zavidnu karijeru kao slikar istorijskih kompozicija, ali i portreta, pojedinačnih i grupnih, koje su naručivali bogati građani.

MOJ ZID MURALI KRASE Dopadaju nam se zidni murali koji dodaju nešto specijalno u enterijer, što ga čini originalnim i stvara dobro raspoloženje.

To je upravo slučaj sa radom koji želimo da predstavimo danas, koji je kreativno uradio Pixers: “City Never Sleeps (grad nikada ne spava) je naš omaž velikim metropolama koje su kroz vekove inspirisale ne samo umetnike, nego i što je najvažnije, obične ljude. Gradovima koji su kontinuirani izvori jarkog svetla i kakofonije zvukova, ali i dalje privlače kao magnet. Gradovima gde srca stanovnika imaju isti ritam i gde je istorija stvorena ljudskim strastima, dramama i velikim romansama. Gradovima koji nikada ne spavaju, jer kada neki ljudi kažu ‘laku noć’, drugi kažu ‘dobro jutro’. Gradovima u kojima se sve može desiti i bilo koji san može ostvariti ”

GOLA LEPOTA U svetu u kome su žene bombardovane slikama obrađenim u fotošopu, jedan fotograf je sebi postavio za cilj da slavi prirodnu lepotu golog ženskog tela.

Mat Blum, američki fotograf, i njegova žena Keti pokrenuli su "Nu projekat" 2005. godine i slikali su više od 150 žena u njihovim kućama. On je pitao žene da volontiraju za njegov projekat i zatim je dolazio da ih slika, a da ih nikad pre nije upoznao. "Verujem da se o ženama strožije sudi na osnovu njihovog izgleda, i zato sam se u ovom projektu

fokusirao na žene," kaže Blum u opisu svog projekta na svom veb sajtu. On se nada da će ohrabriti žene da prihvate svoj oblik i ne stide se svog tela. Sve žene moraju da budu starije od 21 godinu i da potpišu ugovor pre snimanja. "Iz mog iskustva, 99 procenata žena koje su učestvovale su mi rekle da su su se videle drugačije i da su se osećale još lepšim," rekao je Blum.

Piše:Jovana Prusina

Strana 10

UMETNOST

Što se tiče njegovog privatnog života, on nije bio tako uspešan kao onaj poslovni u kojme je već jako rano počeo postavljati

standarde i graditi karijeru osobe o kojoj će se vekovima kasnije govoriti sa divljenjem i poštovanjem.

1631. godine ženi Saskiu van Ujlenburg, rođaku uspešnog trgovca umetničkim delima, koji ga polako uvodi u svet bogatih pokrovitelja koji su postali njegove najvernije mušterije, jer su često naručivali portrete. Ali, kao što rekosmo, Rembrant je proživeo veoma težak život, sa mnogobrojnim tragedijama na privatnom planu. Naime, Saskija i on su imali četvoro dece od kojih je samo jedno preživelo detinjstvo. U senci blistavih profesionalnih uspeha, veliki umetnik proživljavao je teške trenutke. Posle troje dece koja nisu doživela prvi rođendan, rodio mu se sin Titus, da bi samo godinu dana posle ovog radosnog događaja, preminula Rembrantova supruga Saskija. Pored teških porodičnih gubitaka i ostale stvari u njegovu životu su krenule nizbrdo, među njima rastrošni način života koji ga je doveo do proglašenja bankrota. Tada je morao staviti na prodaju sve što je imao, počevši od kuće i umetničke zbirke. Stručnjaci tvrde da se svi radovi koji su nastali u tom veoma teškom periodu za njega, smatraju jednim od najboljih. U njima je uspeo, za razliku od onih sa početka slikarske karijere, pokazati dubinu i duhovnost. Usledila je jednako nesrećna veza sa Titusovom dadiljom, Hertje Dirks (Geertje Dirks), koja je neposredno pre venčanja završila u ženskom zatvoru , u koji ju je smestio niko drugi do njen verenik. Nakon nje se zaljubljuje u Hendrickje Stoffels koja mu je prvo bila kućna pomoćnica. Ona mu rađa ćerku, a potom i sina. Konačno, kada je našao mir u vezi sa Hendrikje Stofels, svojom trećom ljubavnicom, preminuo je i Titus, da bi godinu dana nakon toga, 4. oktobra 1669. godine, i veliki umetnik preminuo, ostavivši iza sebe delo koje je postalo sinonim holandskog Zlatnog doba. A evo i nekoliko njegovih najznačajnijih dela, čija se vrednost danas procenjuje u milionima dolara: „Noćna straža“ (1644)

Platno,363x 438 cm. Čuva se u Kraljevskom muzeju u Amsterdamu. „Noćna straža“ je možda Rembrantova najčuvenija slika, koja je naručena kako bi se obeležila poseta francuske kraljice Marije Mediči. Nekoliko umetnika dobilo je zadatak da naslikaju grupne portrete amsterdamskih policijskih družina. Rembrant je za svoj rad dobio 1600 guldena. Ova slika predstavlja grupni portret, žanr koji je u to vreme bio veoma popularan u Holandiji. Najčešće su modeli prikazivani kako stoje u redu ili oko stola. Rembrant je, međutim, stvorio prirodnu, veoma živu scenu, koristeci svetlo, boju i dubinu atmosfere da bi postigao izuzetne efekte. Pored portreta 18-orice ljudi, čija su imena poznata, na slici su i mnogi nepoznati prolaznici. Jedan od ključeva za ovu sliku jeste ponos i radost policijske družine: musketa. Vojnik sa leve strane puni svoje oružje, onaj u sredini puca, treći s desne strane duva u komoru pošto je ispalio hitac.

„Čas anatomije dr NikolasaTulpa“ (1632)

Ulje 169,5 x 215,5 (Mauritshuis,Hag) Ova slika je vrsta grupnog portreta, tada veoma popularna u klubovima i bratstvima. Grupa državnih službenika ( od kojih je jedan prikazan kako drži spisak prisutnih ) naručila je portret da bi se ovekovečila jedna od prvih disekcija koje je izveo dr. Tulp. Doktor je predstavljen kako pokazuje delovanje tetiva u ruci. Knjiga koja leži otvorena pored nogu mrtvaca je čuvena rasprava o anatomiji, flamanskog lekara Andreasa Vesaliusa (1543). Mrtvac je Adrijan Adrijans,poznat kao Het Kind, strašni koljač koji je obešen u Amsterdamu 31.1.1632. Prva figura s leva, Jakob Kolevelt, doslikana je kasnije, a moguće je da je to uradio sam Rembrant. „Čas anatomije“ je proslavio Rembranta i on je preko noći postao jedan od vodećih amsterdamskih umetnika. „Jevrejska nevesta“ (1662-1664) Platno, 121,5 x 166,5 cm ( Kraljevski muzej,Amsterdam ) Slika nije bila poznata kao "Jevrejska nevesta" sve do 19. veka kad ju je kupio engleski trgovac umetničkim delima, Dzon Smit. Ovo je religijski, dvostruki portret. Muž i žena, Isak i Reveka, pretvaraju se da su brat i sestra da bi prevarili Filistejce, ali kralj Avimeleh ih otkriva. Ko su stvarno muškarac i žena na slici nije poznato. Neki misle da su to Rembrantov sin Titus i njegova žena. „Jevrejska nevesta“ je jedna od slika koje najbolje pokazuju Rembrantov kasni stil. Rembrant je bio u stanju da razočara svoje mušterije upotrebom brze impasto tehnike. Ta tehnika uključivala je nanošenje debelih slojeva i ugrušaka boje i njihovo razmazivanje po površini.