nauČno- nastavnom veĆu

1

NAUĈNO- NASTAVNOM VEĆU

STOMATOLOŠKOG FAKULTETA

UNIVERZITETA U BEOGRADU

Predmet: Izveštaj Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata mr

Zdenke Stojanović

Na II redovnoj Sednici Nauĉno-nastavnog veća Stomatološkog fakulteta Univerziteta u

Beogradu, odrţanoj 11.12.2012. godine u Beogradu, imenovana je Komisija za ocenu i

odbranu doktorske disertacije kandidata mr Zdenke Stojanović, pod naslovom:

„KEFALOMETRIJSKA PROCENA KRANIOFACIJALNOG MODELA III SKELETNE

KLASE U DOBA MEŠOVITE DENTICIJE“

Imenovana Komisija u sastavu:

Dr Angelina Nikodijević Latinović, docent Stomatološkog fakulteta u Beogradu,

Dr Mirjana Ivanović, redovni profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu,

Dr Predrag Vuĉinić, docent Stomatološkog odseka Medicinskog fakultet u Novom Sadu,

nakon pregleda doktorske disertacije, podnosi Nauĉno-nastavnom veću sledeći

IZVEŠTAJ

1. Biografski i bibliografski podaci o kandidatu

Kandidatkinja ass mr sc stom Zdenka Stojanović, roĊena je u Kraljevu 11.01.1967. godine.

Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu upisala je školske 1985/86 godine. Na istom

fakultetu diplomirala je 1992. godine sa proseĉnom ocenom 8,91.

Specijalizaciju iz nauĉne oblasti Ortopedija vilica, upisala je 01. aprila 1994. godine na

Odeljenju za ortopediju vilica Klinike za stomatologiju VMA u Beogradu. Specijalistiĉki

2

ispit je poloţila na istoj Klinici 25. aprila 1997. godine sa odliĉnom ocenom i stekla zvanje

specijaliste ortopedije vilica.

Magistarsku tezu iz nauĉne oblasti Ortopedija vilica, pod naslovom „Rani pokazatelji

razvoja III skeletne klase”, odbranila je 24. oktobra 2007. godine na VMA, pred komisijom u

sastavu: prof dr Jasmina Milić, puk prof dr Nebojša Jović, doc dr Predrag Nikolić. U zvanje

asistenta, izabrana je 2009. godine, odlukom Nastavno-nauĉnog veća VMA.

U svojoj svakodnevnoj kliničkoj praksi, na Klinici za stomatologiju VMA, gde je od 01.

septembra 2000. godine u stalnom radnom odnosu, dr Zdenka Stojanović bavi se leĉenjem

pacijenata sa ortodontskim anomalijama svih uzrasta, primenjujući savremene dijagnostiĉke i

terapijske postupke. Kroz saradnju sa Konzilijumom za maksilofacijalne deformitete VMA,

uĉestvuje u multidisciplinarnom zbrinjavanju pacijenata kod kojih je osim ortodontskih,

neophodno sprovesti hirurške, protetske, parodontološke i ostale medicinske intervencije.

Od školske 2001/2002. godine, dr Zdenka Stojanović aktivno je angažovana u nastavi

studentima Više medicinske škole, smerovi Stomatološki asistent i Zubni tehniĉar, za

predmete Ortopedija vilica i Ortodoncija. Mentor je u izradi Diplomskih radova i ĉlan

komisije za odbranu Diplomskih radova studenata Više medicinske škole, pomenutih

smerova.

Kandidatkinja se aktivno bavi nauĉnim istraţivanjem, pisanjem, prezentacijom i

objavljivanjem radova u relevantnim publikacijama.

Na poziv uredništva ĉasopisa „Vojnosanitetski pregled“, dosada je uradila recenziju šest

nauĉnih radova koji su konkurisali za publikaciju u tom ĉasopisu.

U okviru svoje kontinuirane edukacije, redovno pohaĊa struĉne kurseve, uĉestvuje na

domaćim i meĊunarodnim kongresima.

Poseduje aktivno znanje engleskog jezika.

U svom radu koristi paket računarskih programa Microsoft Office (Word, Excel, Power

Point).

2. Pregled doktorske disertacije

Doktorska disertacija ass mr sc stom Zdenke Stojanović izloţena je na 254 strane, sadrţi 136

tabela, 54 grafikona i 15 slika. Na kraju rada dat je pregled citirane literature koji ĉini 171

literaturni podatak. Sastoji se od sledećih celina: Sadrţaj, Uvod, Pregled literature, Hipoteza,

Ciljevi istraţivanja, Metod rada i materijal, Rezultati, Diskusija, Zakljuĉci, Literatura i Indeks

skraćenica.

3

UVOD

U prvom delu, kandidatkinja je iznela suštinu malokluzije III skeletne klase, kao smanjene

vrednosti ugla ANB koji pokazuje skeletni sagitalni meĊuviliĉni odnos i time uslovljava

poloţaj donje vilice ispred gornje. Malokluzija III skeletne klase je definisana kao skeletna

disharmonija koja se razvija postepeno, u toku specifiĉnog razvojnog procesa, pod uticajem

genetskih faktora, koji su ĉesto u vezi sa etniĉkom pripadnošću i negenetskih etioloških

faktora. Njihov uticaj je najvaţniji u periodu najintenzivnijeg rasta – kalendarski

predpubertetski period, što je dentalno period mešovite denticije.

PREGLED LITERATURE

Ovo poglavlje se sastoji od sedam podpoglavlja. U prvom podpoglavlju, komentarisana su

aktuelna i ranija saznanja iz literature o etiološkim faktorima nastanka malokluzije III

skeletne klase. Drugo podpoglavlje detaljno opisuje anatomske karakteristike i specifiĉni

razvojni proces ispitivanih anatomskih struktura - kranijalne baze, maksile i mandibule. Treće

podpoglavlje ĉini pregled dosadašnjih postupaka u leĉenju nepravilnosti vezanih za III

skeletnu klasu, a ĉetvrto, pregled karakteristika savremenih istraţivanja nepravilnosti vezanih

za ovu malokluziju. Peto podpoglavlje se bavi razliĉitim naĉinima klasifikacije III skeletne

klase. U šestom podpoglavlju je definisan uoĉen problem, koji se odnosi se na ĉesto

neblagovremeni poĉetak terapije usled neprepoznavanja ranih pokazatelja razvoja ove

skeletne malokluzije. Sedmo podpoglavlje govori o znaĉaju ovog istraţivanja za rano

prepoznavanje malokluzije III skeletne klase kao i znaĉaju njenog korigovanja, u okvirima

genetskog potencijala, u periodu mešovite denticije.

CILJEVI ISTRAŽIVANJA

Cilj ovog istraţivanja odnosi se na ispitivanje kranijalnih, facijalnih i dentalnih parametara

kod dece sa III skeletnom klasom u doba mešovite denticije i uporeĊivanje sa istim

parametrima kod dece sa I skeletnom klasom istog uzrasta i odraslih sa III skeletnom klasom,

kako bi se utvrdili relevantni parametri za što raniju dijagnozu ove malokluzije, definisao

njen dominantni model u populaciji srpske dece, a u skladu sa tim, saĉinio predlog ranog

terapijskog protokola.

4

METOD I MATERIJAL ISTRAŽIVANJA

Ovo poglavlje se sastoji iz tri podpoglavlja. U podpoglavlju ispitanici, definisan je ispitivani

uzorak, formiran metodom sluĉajnog izbora. Ispitanici, koji ranije nisu bili ortodontski leĉeni,

podeljeni su u tri grupe od po 50 ispitanika oba pola, a unutar grupa na podgrupe po polu, uzrastu

i tipu ispitivane malokluzije III skeletne klase. Nakon preciznog definisanja kriterijuma po

kojima su pacijenti klasifikovani u grupe i podgrupe, u podpoglavlju metod rada, opisan je

postupak kojim su naĉinjeni profilni telerendgen snimci, kao i metode njihove analize. U

podpoglavlju obeležja posmatranja, detaljno su opisani parametri koji će biti mereni. Nakon

izvršenih potrebnih merenja u svim grupama i podgrupama, izmerene su vrednosti parametara na

kranijalnoj bazi, maksili i mandibuli, pokazatelja skeletnih MVO, dentalnih odnosa i visine lica.

UtvrĊeni su i proporcionalni odnosi. Svi parametri su uporeĊivani izmeĊu grupa i izmeĊu

podgrupa unutar svake grupe, kako bi se odredila znaĉajnost razlike. Istraţivanje je sprovedeno

po tipu analitiĉke studije preseka.

REZULTATI

U poglavlju rezultati, koje sadrţi sedam podpoglavlja, kandidatkinja je prikazala vrednosti

izmerenih parametara kod sve tri grupe ispitanika kao ¯X ± SD. U prvom podpoglavlju,

predstavljena je distribucija ispitanika po polu i po uzrastu, kako bi se konstatovala njihova

homogenost i time pogodnost za meĊugrupno poreĊenje. Vrednosti svih izmerenih

angularnih i linearnih parametara na kranijalnoj bazi prikazane su u drugom podpoglavlju i

pokazuju da postoje znaĉajno manja totalna duţina kranijalne baze i znaĉajna negativna

korelacija vrednosti osnovnog ugla kranijalne baze sa vrednostima uglova maksilarnog i

mandibularnog prognatizma. Vrednosti izmerenih parametara na maksili, opisane u trećem

podpoglavlju, govore o postojanju maksilarnog retrognatizma kao i o znaĉajno manjim

linearnim duţinama maksile u svim merenjima (totalna duţina, duţina tela maksile, totalna

duţina maksile u odnosu na totalnu duţinu kranijalne baze, duţina tela maksile u odnosu na

duţinu prednje kranijalne baze, duţina tela maksile u odnosu na duţinu tela mandibule i

totalna duţina maksile u odnosu na totalnu duţinu mandibule). UtvrĊene vrednosti

parametara koji definišu morfometrijske karakteristike mandibule, predstavljene su u

četvrtom podpoglavlju i ukazuju da se kod dece sa III skeletnom klasom u doba mešovite

denticije moţe dokazati mezijalniji poloţaj mandibule samo preko poloţaja brade. Što se tiĉe

linearnih mera, pokazana je samo disproporcionalno veća totalna duţina mandibule u odnosu

5

na totalnu duţinu kranijalne baze i to kao posledica manje kranijalne duţine. Peto

podpoglavlje opisuje MVO, ukazujući da je sagitalni MVO III skeletne klase potvrĊen

primenom svih korišćenih parametara, dok verikalni MVO nije znaĉajno narušen. Visine lica,

opisane u šestom podpoglavlju, ne definišu se kao znaĉajno izmenjene. Sedmo podpoglavlje

predstavlja vrednosti dentalnih parametara. Dobijeni rezultati ukazuju da dentalne odnose

karakteriše normalan nagib gornjih sekutića i retruzija donjih.

Sva numeriĉka obeleţja dokumentovana su grafiĉki i tabelarno.

DISKUSIJA

U diskusiji kandidatkinja komentariše dobijene rezultate i poredi ih sa rezultatima sliĉnih

istraţivanja drugih autora. Procenjujući rezultate merenja parametara na bazi lobanje i

poredeći ih izmeĊu grupa, pronalazi znaĉajnu razliku u stepenu negativne korelacije

angulacije kranijalne baze sa uglovima maksilarnog i mandibularnog prognatizma, koji je

znaĉajno veći u grupama sa III skeletnom klasom. Ovakav nalaz kandidatkinja diskutuje i

tumaĉi da bi vrednosti uglova mandibularnog i maksilarnog prognatizma trebalo procenjivati

uvek uzimajući u obzir njihovu negativnu korelaciju sa uglom kranijalne baze. Njegova je

vrednost ĉesto smanjena kod III skeletne klase, što povećava njihovu vrednost i time nekada

„maskira“ maksilarni retrognatizam. Diskutujući angularne i linearne parametare koji

definišu poloţaj i dimenzije viliĉnih kostiju, ukazuje da se u ranom periodu razvoja III

skeletne klase, na mandibuli nalazi mali broj signifikantno izmenjenih parametara, za razliku

od maksile, koja je znaĉajno izmenjenih morfometrijskih karakteristika. Analizirajući

vertikalnu dimenziju lica, ne pronalazi da je ona znaĉajno narušena kod dece sa III skeletnom

klasom. Procenjujući poloţaj sekutića, konstatuje da je prisutna dentalna kompenzacija

skeletne diskrepance, manifestna kroz retruziju donjih sekutića. Nakon uĉinjene

subklasifikacije malokluzije III skeletne klase, kandidatkinja definiše bimaksilarni

retrognatizam kao njen dominantni kranio-facijalni model u populaciji Srpske dece, u doba

mešovite denticije, detaljno ga opisujući. Komentarišući rodne razlike u dobijenim

vrednostima merenih parametara, koje pronalazi kod dece sa malokluzijom III skeletne klase,

ali i kod dece sa skeletnim MVO I klase, kandidatkinja ih tumaĉi kao normalnu razvojnu

pojavu. Na osnovu utvrĊenih baziĉnih problema u ranim fazama razvoja malokluzije III

skeletne klase, koje locira pre svega na maksili, kandidatkinja sugeriše predlog protokola za

rano leĉenje ove malokluzije, kroz primenu preventivnih, interceptivnih i ranih ortodontskih

terapijskih mera.

6

ZAKLJUČCI

Zakljuĉci su napisani jasno i u skladu su sa postavljenim ciljevima istraţivanja. U ovom

poglavlju su sumirane uoĉene karakteristike kranijalne baze, maksile, mandibule, skeletnih

MVO, dentalnih odnosa, visine lica, kao i utvrĊenih proporcionalnih odnosa kod dece sa

malokluzijom III skeletne klase u doba mešovite denticije i u skladu sa njima, sugerisan je

predlog protokola za njeno rano leĉenje.

LITERATURA

Literatura sadrţi 171 bibliografsku jedinicu, kojima su potkrepljeni najbitniji aspekti ovog

istraţivanja.

3. Konačna ocena doktorske disertacije

Doktorska disertacija ass mr sc stom Zdenke Stojanović predstavlja nauĉni doprinos u

prouĉavanju i definisanju modela III skeletne klase kod dece iz srpske etniĉke grupe, kao i

definisanju parametara za što raniju dijagnostiku problema vezanih za ovu malokluziju kod

njih. Rana dijagnostika i egzaktno definisanje ove nepravilnosti moţe da doprinese

predviĊanju obima i tipa nepravilnosti, blagovremenoj proceni vrednosti i vrste ortodontske

terapije, kao i najoptimalnijeg vremena njene primene, proceni neophodnosti ortodontsko-

hirurške terapije i stvaranju uslova za veću stabilnost postignutih rezultata njenom primenom.

Rezultati ovog istraţivanja mogu predstavljati dobru polaznu osnovu u uspostavljanju

odgovarajućeg i blagovremenog protokola za leĉenje pacijenata sa malokluzijom III skeletne

klase.

7

Objavljeni radovi:

- Z. Stojanović, T. Ĉutović-Petrović, J. Milić. Rana terapija degbisa. Zbornik radova, X

Balkanski kongres stomatologa Beograd, 2005.

- T. Ĉutović-Petrović, Z. Stojanović, J. Milić. Ortodontsko-hirurški tretman hipoplazije

maksile. Zbornik radova, X Balkanski kongres stomatologa Beograd, 2005.

- J. Milić, T. Ĉutović-Petrović, Z. Stojanović. Efekti adenoidektomije na kranio-facijalni

rast. Zbornik radova, X Balkanski kongres stomatologa Beograd, 2005.

- Z. Stojanović, T. Ĉutović-Petrović, N. Jović. Rekonstrukcija skeletnih i dentalnih

meĊuviliĉnih odnosa kod pacijenta sa hipoplazijom maksile. Zbornik radova, II

MeĊunarodni kongres ortodonata SCG Beograd, 2005.

- T. Ĉutović-Petrović, J. Milić, Z. Stojanović. Timskim radom do uspešnih rezultata kod

pravog mandibularnog prognatizma. Zbornik radova, II MeĊunarodni kongres ortodonata

SCG Beograd, 2005.

- J. Milić, Z. Stojanović, T. Ĉutović-Petrović. Efekti ortodontskog leĉenja

adenoidektomiranih pacijenata na odnos usana i zagriţaja u sagitalnoj ravni. Zbornik

radova, II MeĊunarodni kongres ortodonata SCG Beograd, 2005.

- T. Ĉutović, Z. Stojanović, J. Milić. Ortodontska preprotetska priprema pacijenta sa

bilateralnim rascepom primarnog i sekundarnog palatuma. Zbornik radova, XI Balkanski

kongres stomatologa Sarajevo, 2006.

- Z. Stojanović, T. Ĉutović, J. Milić. Kranijalni model III skeletne klase u doba mešovite

denticije. Zbornik radova, XI Balkanski kongres stomatologa Sarajevo, 2006.

- J. Milić, Z. Stojanović, M. Marjanović. Orthodontic aspect of the adenoid problem.

Abstract book, 12th Congress of the BaSS Turkey, May 2007.

- Z. Stojanović, J. Milić, P. Nikolić. Rendgen-kefalometrijska procena linearnih i

angularnih parametara na bazi lobanje kod dece sa III skeletnom klasom. Vojnosanit

Pregl 2007, 64 (9): 604-610.

- Z. Stojanović, A. Nikodijević, B. Udoviĉić, J. Milić, P. Nikolić. Veliĉina donje vilice kao

rani pokazatelj razvoja III skeletne klase. Vojnosanit Pregl 2008, 65 (8): 589-595.

- J. Milić, Z. Stojanović. The total length of the mandible and proportion to the total length

of the cranial base in children with skeletal class III. Abstract book, 14th Congress of the

BaSS Bulgaria, May 2009.

8

- Z. Stojanović, J. Milić. The length of the mandibles corpus and proportion to the length of

the front cranial base in children with skeletal class III. Abstract book, 14th Congress of

the BaSS Bulgaria, May 2009.

- Z. Stojanović, J. Milić, P. Nikolić, A. Nikodijević, Z. Smiljkić. Treatment of class III in

the period of mixed dentition. Abstract book, 1th Intercontinental Symposium on

Contemporary Dentistry, Niš, June 2010.

- Z. Stojanović, J. Milić, P. Nikolić, A. Nikodijević. Kefalometrijska procena sagitalnih

meĊuviliĉnih odnosa kod razliĉitih tipova III skeletne klase. Zbornik radova, Kongres

stomatologa , Beograd, oktobar 2010.

- J. Milić, Z. Stojanović, E. Aleksić. Uloga ortodonta u rešavanju adenoidnog problema.

Srp Arh Celok Lek, in pres br. 182/10.

- Z. Stojanović, P. Nikolić, A. Nikodijević, J. Milić, M Duka. Analiza varijacija sagitalnog

poloţaja viliĉnih kostiju u malokluziji III skeletne klase. Vojnosanit Pregl 2012, 69 (12):

1039-1045.

- Z. Stojanović, P. Nikolić, A. Nikodijević, J. Milić, B. Stojanović. Cephalometric

assessment of maxillary length in Serbian children with skeletal class III. Vojnosanit

Pregl, in pres br. 35-2011.

- Z. Brkić, N. Pijevĉević, Z. Stojanović, Ţ. Popović, M. Popović. Influence of nifedipine on

gingiva. Health Med Journal 2012, 7(5)

9

ZAKLJUČAK I PREDLOG KOMISIJE

Imajući u vidu sve navedeno, Komisija je donela zakljuĉak da doktorska disertacija

kandidatkinje mr Zdenke Stojanović, pod naslovom „KEFALOMETRIJSKA PROCENA

KRANIOFACIJALNOG MODELA III SKELETNE KLASE U DOBA MEŠOVITE

DENTICIJE“, predstavlja znaĉajan nauĉni doprinos ranoj dijagnostici i u skladu sa tim,

doprinos definisanju predloga protokola za blagovremeni poĉetak terapije kompleksne

problematike vezane za malokluziju III skeletne klase. Obzirom da doktorska disertacija

ispunjava sve zahteve propisane Zakonom o Univerzitetu i Statutima Univerziteta i

Stomatološkog fakulteta u Beogradu, Komisija predlaţe Nastavno – nauĉnom veću

Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, da prihvati pozitivan izveštaj i

kandidatkinji mr Zdenki Stojanović odobri javnu odbranu doktorske disertacije pod naslovom

„KEFALOMETRIJSKA PROCENA KRANIOFACIJALNOG MODELA III SKELETNE

KLASE U DOBA MEŠOVITE DENTICIJE“.

Beograd,

14.1.2013. godine

ĈLANOVI KOMISIJE:

-----------------------------------------------

Doc. Dr Angelina Nikodijević Latinović, Klinika za ortopediju vilica,

Stomatološki fakultet Beograd

-----------------------------------------------------

Prof. Dr Mirjana Ivanović, Klinika za deĉiju i preventivnu stomatologiju,

Stomatološki fakultet Beograd

----------------------------------------------------------

Doc. Dr Predrag Vuĉinić, Klinika za ortopediju vilica,

Stomatološki odsek Medicinskog fakulteta u Novom Sadu

Na osnovu člana 49. Statuta Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nastavno naučno veće Stomatološkog fakulteta, na IV redovnoj sednici u školskoj 2012/2013. godini, održanoj 05.03.2013. godine, donelo je sledeću

O D L U K U

Usvaja se pozitivan izveštaj Komisije za ocenu završene doktorske disertacije dr Zdenke Stojanović, pod nazivom „KEFALOMETRIJSKA PROCENA KRANIOFACIJALNOG MODELA III SKELETNE KLASE U DOBA MEŠOVITE DENTICIJE“.

Imenovani/a će javno braniti doktorsku disertaciju, ukoliko dobije pozitivno mišljenje Veća naučnih oblasti medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu, pred komisijom u sastavu:

1. doc. dr Angelina Nikodijević Latinović 2. prof. dr Mirjana Ivanović 3. doc. dr Predrag Vučinić, Medicinski fakultet u Novom Sadu.

O b r a z l o ž e nj e

Veće naučnih oblasti medicinskih nauka, na sednici od 10.07.2012. godine, dalo je saglasnost na predlog teme doktorske disertacije dr Zdenke Stojanović, pod nazivom „KEFALOMETRIJSKA PROCENA KRANIOFACIJALNOG MODELA III SKELETNE KLASE U DOBA MEŠOVITE DENTICIJE“.

Imenovani/a je u časopisu „Vojnosanitetski pregled“, objavio/la radove pod nazivima: „Analiza varijacija sagitalnog položaja viličnih kosti u malokluziji skeletne klase III“ (2012), „Rendgen-kelfalometrijska procena linearnih i angularnih parametara na bazi lobanje kod dece sa III skeletnom klasom (2007) i „Veličina donje vilice kao rani pokazatelj skeletne klase III“ (2008).

Imajući u vidu napred navedeno, Nastavno naučno veće Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rešilo je kao u dispozitivu.

Odluku dostaviti: Imenovanom/oj, Univerzitetu u Beogradu, Odseku za

nastavu, Veću, Komisiji (3) i Pisarnici. Referent kadrovskog odseka Violeta Rastović

Dekan Stomatološkog fakulteta

Prof. dr Miroslav Vukadinović

Vojnosanit Pregl 2012; 69(12): 1039–1045. VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 1039

Correspondence to: Zdenka Stojanovi , Vojnomedicinska akademija, Klinika za stomatologiju, Crnotravska 17, 11 000 Beograd, Srbija.Tel.: +381 11 3608 429; +381 64 112 55 42. E-mail: [email protected]

O R I G I N A L N I L A N A K UDC: 616.314-089.23::616.716.1/.4-007.26DOI: 10.2298/VSP1212039S

Analiza varijacija sagitalnog položaja vili nih kostiju u malokluzijiskeletne klase III

Analysis of variation of sagittal position of the jaw bonesin skeletal class III malocclusion

Zdenka Stojanovi *, Predrag Nikoli †, Angelina Nikodijevi †, Jasmina Mili ‡,Miloš Duka*§

*Klinika za stomatologiju, Vojnomedicinska akademija, Beograd, Srbija; †Klinika zaortopediju vilica, Stomatološki fakultet, Beograd, Srbija; ‡Klinika za ortopediju vilica,

Stomatološki fakultet, Pan evo, Srbija; §Medicinski fakultet Vojnomedicinskeakademije, Univerzitet odbrane, Beograd, Srbija

Apstrakt

Uvod/Cilj. Malokluzija skeletne klase III je nesklad u sagi-talnom odnosu vilica, nastao usled neuskla enosti njihove ra-zvijenosti i/ili položaja, što rezultira dominantnim izgledomdonje vilice u facijalnom profilu. Cilj ove studije bio je da seutvrde varijacije sagitalnog položaja vili nih kostiju premakranijalnoj bazi kod ispitanika sa skeletnom klasom III, radišto ranijeg dijagnostikovanja ove malokluzije. Metode. Pede-sotoro dece i isto toliko odraslih sa skeletnom klasom III, obapola, pregledano je i selekcionisano na osnovu nalaza ugla sa-gitalnog me uvili nog odnosa (ANB) 0° iz kefalometrijskeanalize profilnih telerendgenskih snimaka glave. Ispitanici subili grupisani prema uzrastu. Prvu grupu, inila su deca staro-sti 6–12 godina, a drugu grupu odrasli starosti 18–26 godina.Mereni su uglovi prognatizma gornje vilice (SNA), prognati-zma donje vilice (SNB) i ANB. Na osnovu dobijenih rezulta-ta, unutar pripadaju e grupe u injena je supklasifikacija napodgrupe, izme u kojih je procenjivana zna ajnost razlikeizmerenih vrednosti. U obe grupe odre ivana je zna ajnostkorelacije utvr enih vrednosti. Rezultati. Prose ne vrednostiugla SNA iznosile su kod dece 77,36 ± 3,58° i 77,32 ± 4,88°kod odraslih, a ugla SNB 79,46 ± 3,91° u grupi dece i 81,12 ±3,76° kod odraslih. Ugao ANB prose no je iznosio kod dece-2,10 ± 2,07°, a kod odraslih -4,00 ± 2,34°. U obe grupe ut-vr ena je zna ajna korelacija izmerenih vrednosti i zna ajnarazlika u vrednostima svih merenih parametara izme u ispita-nika iz razli itih podgrupa (p < 0,01). Zaklju ak. Naj eš amorfološka varijacija sagitalnog položaja gornje vilice je njenretrognatizam, koji je u jednakoj meri zastupljen kod dece ikod odraslih. Sagitalni položaj donje vilice kod najve eg brojaodraslih bio je prognat, dok je kod dece prognatizam donjevilice bio prisutan u manjoj meri.

Klju ne re i:malokluzija, klase III; maksila; mandibula;kefalometrija.

Abstract

Background/Aim. Skeletal Class III malocclusion is a dis-crepancy in the sagittal jaw relationship, due to imbalances intheir development and/or position, resulting in the dominantappearance of the lower jaw in facial profile. The aim of thisstudy was to determine variations in the sagittal position of thejaw bones to the cranial base in subjects with skeletal Class III,for the earliest possible diagnosis of malocclusion. Methods.Fifty children and as many adults with skeletal Class III, bothsexes, were examined and selected, based on the findings ofsagittal interjaw relationship (ANB) 0° from the cephalo-metric analysis of tele-x-ray profile head shots. The subjectswere grouped according to age. The first group consisted ofchildren aged 6–12 years, and another group, of adults aged18–26 years. We measured the angles of maxillary progna-thism (SNA), mandibular prognathism (SNB) and ANB.Based on these results, within the respective groups subclassi-fication into the subgroups was done, among which a signifi-cant difference measured values was evaluated. In both groupsa significant correlation of the determined values was evalu-ated. Results. An average SNA angle ranged 77.36 ± 3.58 inchildren and 77.32 ± 4.88 in adults, while an average SNB an-gle was 79.46 ± 3.91 in the group of children and 81.12 ± 3.76in adults. An average ANB angle was -2.10 ± 2.07 in children,and -4.00 ± 2.34 in adults. In both groups, a significant corre-lation between the measured values and a significant differ-ence in the values of all the measured parameters were foundbetween patients from different subgroups (p < 0.01). Con-clusion. The most common morphological variation of sag-ittal position of the upper jaw is its retrognatism, which isequally present in both children and adults. Sagittal position ofthe lower jaw in most of the adults was prognathic, whilemandible prognathism in the children was less present.

Key words:malocclusion, angle class III; maxilla; mandible;cephalometry.

Strana 1040 VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 69, Broj 12

Stojanovi Z, et al. Vojnosanit Pregl 2012; 69(12): 1039–1045.

Uvod

Malokluzija skeletne klase III predstavlja nesklad u sa-gitalnom (anterioposteriornom) odnosu vilica, nastao usledneuskla enosti njihove razvijenosti i/ili položaja, što rezultirau dominantni izgled donje vilice u facijalnom profilu. Formi-ranju ove malokluzije naj eš e doprinosi sagitalna nerazvije-nost i retrognatizam gornje vilice, sagitalna prerazvijenost iprognatizam donje vilice, ili odstupanja u veli ini i/ili položajuvili nih kostiju. Osim neuska enosti sagitalnog me uvili nogodnosa, mogu a su odstupanja u njegovoj vertikalnoj i tran-sverzalnoj dimenziji. Uzimaju i u obzir ocenu položaja gornjevilice, donje vilice, dentoalveolarnih nastavaka vili nih kosti-ju, kao i vertikalne komponente razvoja, izra unate su ak 243kombinacije u malokluziji skeletne klase III 1.

Studije rasta koje je vršio Singh 2 govore nam da je pove-anje dužine tela donje vilice u najve oj meri zabeleženo u uz-

rastu od 5 do 13 godina. Isti autor nalazi da se razlike u izgle-du donje vilice kod klase III i donje vilice kod normalnog sa-gitalnog me uvili nog odnosa – klase I, odnose na promene uveli ini koje daju zna ajno pove anje obima promena u mor-fologiji, a koje, opet, uti u na njenu krajnju veli inu. Tako e,on sugeriše da je i kranijalna baza važna za uve anje dužine iširine donje vilice, kao i da meka tkiva u estvuju u determini-sanju i upotpunjuju završno modeliranje izgleda skeletne klaseIII 3–5. Oblik donje vilice može se opisivati vrlo rano u toku ra-zvoja, a jednom uspostavljena ontogeneza podložna je samoograni enoj remodeliraju oj aktivnosti. Morfološke varijacijedonje vilice u skeletnoj klasi III, po nekim autorima, mogu bitido te mere naglašene, da se na osnovu njih može na initi sup-klasifikacija ove malokluzije 6, 7.

Sa ili bez prognatizma donje vilice, jedna od naj eš eprisutnih komponenti u facijalnoj morfologiji bolesnika samalokluzijom skeletne klase III, jeste nedovoljna razvijenostsrednjeg masiva lica, zbog ega druga grupa autora sugeriše daje upravo ta anatomska struktura odlu uju i faktor za klasifi-kaciju ovih bolesnika 2, 8–11. Studije pokazuju da je u toku raz-voja humanih fetusa centralni deo facijalnog kompleksa jasnoprepoznatljiv rano, ve u 9. nedelji fetalnog života. Neki autoripretpostavljaju da je prenatalni rast facijalnih struktura predo-minantan u sagitalnoj ravni i da sagitalni položaj gornje vilicezavisi od promena na prednjoj kranijalnoj bazi, što verovatnoomogu ava uspostavljanje okluzalnih odnosa klase I 2. Te stu-dije sugerišu da se morfologija maksilarnog kompleksa uspo-stavlja rano u toku razvoja i da se, po istom modelu, nastavljapostnatalno 12. Rast gornje vilice u sagitalnoj, vertikalnoj itransverzalnoj ravni odvija se rastom na fronto-maksilarnoj,palatomaksilarnoj i srednjenep anoj suturi 13. Stepen sutural-nog rasta može varirati, biti insuficijentan i proizvesti prili novelik deficit u anterioposteriornom rastu, što može imati zna-ajan uticaj na razvoj skeletne klase III.

Osim neuskla enosti skeletnih me uvili nih odnosa, uarhitekturi skeletne klase III est nalaz je i nepravilnost den-talnih odnosa – obrnut preklop sekuti a. U nekim slu ajevi-ma nicanje gornjih sekuti a u obrnutom preklopu može izaz-vati zastoj u sagitalnom pozicioniranju alveolarnog grebenagornje vilice, tako da se, kao odgovor, javlja rast u pravcunadole i napred, što predstavlja funkcionalnu prinudu 14. To

nam sugeriše da rana korekcija okluzalnih odnosa klase IIImože uspostaviti povoljniji kranio-facijalni model skeletnograsta 12. Ovakav nalaz, usmerio je naše istraživanje na ispiti-vanje varijacija u sagitalnom položaju vilica kod ispitanikasa razli itim tipovima skeletne klase III, s ciljem što ranijegdijagnostikovanja ove malokluzije i utvr ivanja optimalnihmetoda u njenom le enju.

Metode

Ispitivanjem su bila obuhva ena deca i odrasli sa ske-letnom klasom III, koji su pregledani u Vojnomedicinskojakademiji (VMA), Beograd, a koji ranije nisu ortodontski le-eni. U ispitivanje nisu bili uklju eni ispitanici sa kongeni-

talnim anomalijama, rascepima i anodoncijama pojedinihzuba. Svim ispitanicima u injena je gnatometrijska analizagipsanih studijskih modela na osnovu anatomskih otisaka vi-lica. Potom je sprovedena rendgen dijagnostika koja je pod-razumevala izradu i analizu ortopantomografskih i profilnihtelerendgenskih snimaka glave u njenom prirodnom položa-ju, po standardnoj proceduri 15. Na telerendgenskim snimci-ma odre ene su relevantne kefalometrijske ta ke, prave iuglovi, koji su koriš eni u kefalometrijskim merenjima, (sli-ka 1). Ispitanici su selekcionisani na osnovu vrednosti ugla

Sl. 1 – Kefalometrijske ta ke i parametri koriš eni u selek-cionisanju grupa i tipova malokluzije III skeletne klaseS – Sella – centar turskog sedla; N – Nasion - ta ka spoja fronto-nazalne i internazalne suture; A – Subspinale – grani na ta ka iz-me u tela gornje vilice i gornjeg alveolarnog nastavka; B – Supra-mentale – grani na ta ka izme u tela donje vilice i donjeg alveolar-nog nastavka; SN – prednja kranijalna baza; NA – linija progna-

tizma gornje vilice; NB – linija prognatizma donje vilice; SNA – ugaomaksilarnog prognatizma, odre uje sagitalni položaj gornje viliceprema prednjoj bazi lobanje; SNB – ugao mandibularnog progna-

tizma, odre uje sagitalni položaj donje vilice prema prednjoj bazi lo-banje; ANB – ugao sagitalnog me uvili nog odnosa.

Volumen 69, Broj 12 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 1041


sagitalnog me uvili nog odnosa (ANB) 0°, a zatim grupi-sani prema uzrastu. Prvu grupu, inilo je pedesetoro dece saskeletnom klasom III i mešovitom denticijom, oba pola (25muških i 25 ženskih), uzrasta 6–12 godina. Drugu grupu, i-nilo je pedesetoro odraslih ispitanika sa skeletnom klasomIII, oba pola (28 muških i 22 ženska), starosti 18–26 godina.Nakon toga, svakom ispitaniku, unutar pripadaju e grupe,odre en je tip malokluzije skeletne klase III, na osnovu sa-gitalnog položaja gornje vilice prema kranijalnoj bazi, mere-nog uglom prognatizma gornje vilice (SNA) i sagitalnogpoložaja donje vilice prema kranijalnoj bazi, merenog uglomprognatizma donje vilice (SNB). Na taj na in, u svakoj grupiizvršena je supklasifikacija na podgrupe:

- I – ortognatizam gornje vilice i prognatizam donje vilice (SNA SNB )

- II – retrognatizam gornje vilice i ortognatizam donje vilice (SNA SNB )

- III – bimaksilarni retrognatizam (SNA SNB )- IV – bimaksilarni prognatizam (SNA SNB )- V – retrognatizam gornje vilice i prognatizam donje

vilice (SNA SNB )- VI – bimaksilarni ortognatizam (SNA SNB )

Vili ni ortognatizam podrazumevao je normalne vred-nosti ugla sagitalnog položaja vilice prema kranijalnoj bazi(SNA = 80–82 , SNB = 78–80 ), retrognatizam, njegovesmanjene vrednosti, (SNA < 80 , SNB < 78 ), a prognati-zam, ve e vrednosti ovog ugla (SNA > 82 , SNB > 80 ). Ugrupi dece formirano je svih šest podgrupa, dok u grupi od-raslih nije bilo ispitanika sa bimaksilarnim ortognatizmom.

Nakon u injene klasifikacije na grupe i supklasifikacijena podgrupe unutar svake grupe, upore eni su dobijeni re-zultati merenja ispitivanih parametara SNA, SNB i ANB iz-me u ispitanika sa razli itim tipovima skeletne klase III,unutar svake grupe. Za utvr ivanje zna ajnosti razlike dobi-

jenih vrednosti koriš en je 2 test. Za izmerene vrednostiuglova SNA i SNB utvr ivana je zna ajnost korelacije koriš-enjem Pearson Correlation testa. Statisti ko tuma enje u

svim analizama prihvatano je na nivou verovatno e p < 0,05.

Rezultati

U grupi dece sa skeletnom klasom III, kod najve egbroja bio je prisutan bimaksilarni retrognatizam (podgrupaIII, 40%), a u grupi odraslih kombinacija ortognatizma gor-nje vilice i prognatizma donje vilice (podgrupa I, 28%) (ta-bela 1).

Rezultati našeg istraživanja pokazuju da je retrognati-zam gornje vilice prisutan u gotovo jednakoj meri kod dece(66%) i kod odraslih (64%) sa skeletnom klasom III (tabela2), dok je prognatizam donje vilice u ve oj meri zastupljenkod odraslih (62%), nego kod dece (40%) (tabela 2). Kombi-nacija maksilarnog retrognatizma i mandibularnog prognati-zma (podgrupa V) bila je zastupljena u grupi dece 14% ispi-tanika, a kod odraslih kod više od etvrtine (26%). Retrog-natizam gornje vilice, bez prognatizma donje vilice (podgru-pe II i III) bio je zastupljen kod 52% dece i 38% odraslih.

Prognatizam donje vilice, bez prisustva retrognatizma gornjevilice (podgrupe I i IV), zapažen je kod 26% dece i 36% od-raslih. Kod naših ispitanika sa skeletnom klasom III u obegrupe konstatovan je vili ni ortognatizam. Ortognat sagitalnipoložaj gornje vilice (podgrupe I i VI kod dece i podgrupa Ikod odraslih), bio je prisutan u nešto manjoj meri kod dece(24%), nego kod odraslih (28%). Ortognat sagitalni položajdonje vilice (podgrupe II i VI kod dece i podgrupa II kod od-raslih), bio je prisutan u nešto ve oj meri kod dece (20%),nego kod odraslih (14%). U naše istraživanje bili su uklju e-ni i netipi ni slu ajevi skeletne klase III sa prognatizmomgornje vilice, odnosno retrognatizmom donje vilice, pri emu

Tabela 1Distribucija ispitanika prema tipu malokluzije skeletne klase III

Deca (n = 50) Odrasli (n = 50)Tip malokluzije n (%) n (%)I 8 (16) 14 (28)II 6 (12) 7 (14)III 20 (40) 12 (24)IV 5 (10) 4 (8)V 7 (14) 13 (26)VI 4 (9)

Tabela 2Distribucija ispitanika sa maksilarnim retrognatizmom i

mandibularnim prognatizmomMorfološka varijacija sagitalnog Deca (n = 50) Odrasli (n = 50)

položaja vili nih kostiju n (%) n (%)Maksilarni retrognatizam

- prisutan 33 (66) 32 (64)- odsutan 17 (34) 18 (36)

Mandibularni prognatizam- prisutan 20 (40) 31 (62)- odsutan 30 (60) 19 (38)



je prognatizam gornje vilice konstatovan samo u kombina-ciji sa izraženijim prognatizmom donje vilice (podgrupa IV),a retrognatizam donje vilice, samo u kombinaciji sa izraže-nijim retrognatizam gornje vilice (podgrupa III), (tabela 1).

Vrednosti ugla SNA u grupi 1 kretale su se u intervaluod 70,00 do 84,00 , sa prose nom vrednoš u od 77,36 (ta-bela 3). Ugao SNA imao je najve u prose nu vrednost kodispitanika sa malokluzije tipa IV skeletne klase III, gde jeona iznosila 83,40 , a najmanju vrednost od 74,05 , kod is-pitanika sa tipom III ove malokluzijom (tabela 4). Rezultati

2-testa pokazali su da izme u ispitivanih tipova malokluzijeskeletne klase III postoji statisti ki visokozna ajna razlika uprose nim vrednostima ugla SNA (p < 0,01).

Kod ispitanika grupe 2, ugao SNA imao je širi intervalvarijacija i nižu prose nu vrednost. Njegova vrednost vari-rala je od 65,00 do 87,00 , a prose no je iznosila 77,32 (ta-bela 3). Ispitanici iz podgrupe III ove grupe imali su prose -no najnižu (71,25 ) a iz podgrupe IV najvišu vrednost uglaSNA, koja je kod njih iznosila 85,50 (tabela 5). Kako je us-tanovljeno 2-testom, razlika izme u ovih vrednosti bila jestatisti ki visokozna ajna (p < 0,01).

Ugao SNB, kod grupe 1 ispitanika, imao je prose nuvrednost 79,46 , a vrednosti su mu se kretale u rasponu od

minimalnih 70,00 do maksimalnih 90,00 (tabela 3). Njego-va najve a prose na vrednost od 84,20 utvr ena je kod is-pitanika iz podgrupe IV, a najmanja od 75,65 u podgrupiIII (tabela 4). Vrednosti ovog ugla kod ispitanika sa razli i-tim tipovima malokluzije skeletne klase III, prema rezultati-ma 2-testa, bili su visokozna ajno razli ite (p < 0,01).

U grupi 2, merenjem ugla SNB, utvr eno je postojanjenjegovih vrednosti u opsegu od 70,00 do 91,00 , prose no81,12 (tabela 3). Kao i u grupi 1, najve u prose nu vrednostimali su ispitanici iz podgrupe IV, 88,00 , a najmanju oni izIII podgrupe, 74,25 , što je po rezultatima 2-testa, visokoz-na ajno razli ito (p < 0,01) (tabela 5).

Merenjem ugla ANB u grupi 1 ispitanika utvr ene su nje-gove vrednosti u rasponu od -9,00 do 0,00 , prose no -2,10(tabela 3). Najnižu vrednost ovaj ugao imao je kod podgrupeV, gde je ona prose no iznosila -4,43 , a najvišu vrednost od0,00 u podgrupi VI (tabela 4). Razlika u vrednostima uglaANB merenim kod razli itih tipova malokluzije skeletneklase III, bila je statisti ki signifikantna (p < 0,01).

Ispitanici grupe 2, imali su minimalnu vrednost uglaANB od -10,00 , a maksimalnu, kao i ispitanici grupe 1,0,00 . Prose na vrednost ovog ugla iznosila je -3,88 (tabela

Tabela 3Vrednosti merenih uglova kod ispitanika sa malokluzijom skeletne klase III

Deca (n = 50) Odrasli (n = 50)Ispitivani uglovi min max med ± SD min max med ± SDSNA ( ) 70,00 84,00 77,00 77,36 ± 3,58 65,00 87,00 77,50 77,32 ± 4,88SNB ( ) 70,00 90,00 80,00 79,46 ± 3,91 70,00 91,00 82,00 81,12 ± 3,76ANB ( ) -9,00 0,00 -2,00 -2,10 ± 2,07 -10,00 0,00 -4,00 -4,00 ± 2,34

SNA – ugao prognatizma gornje vilice; SNB – ugao prognatizma donje vilice; ANB – ugao sagitalnog me uvili nog odnosa

Tabela 4Vrednosti merenih uglova kod dece sa razli itim tipovima malokluzije skeletne klase III

Tip malokluzije skeletne klase III

SNA SNB podgrupa I

(16%)

SNA SNBpodgrupa II

(12%)

SNASNB

podgrupa III(40%)

SNASNB

podgrupa IV(10%)

SNASNB

podgrupa V(14%)

SNA SNB podgrupa VI

(8%)pIspitivani

uglovi

± SD ± SD ± SD ± SD ± SD ± SD

2

SNA ( ) 80,75 ± 0,89 76,67 ± 1,75 74,05 ± 1,93 83,40 ± 0,55 77,71 ± 1,11 80,00 ± 0,00 0,00 < 0,01SNB ( ) 83,63 ± 2,88 79,17 ± 0,98 75,65 ± 2,01 84,20 ± 1,30 82,14 ± 1,22 80,00 ± 0,00 0,00 < 0,01ANB ( ) -2,88 ± 2,85 -2,00 ± 1,23 -1,60 ± 1,50 -0,80 ± 1,09 -4,43 ± 1,99 0,00 ± 0,00 0,00 < 0,01 normalna vrednost ugla, vrednost ugla viša od normalne, vrednost ugla niža od normalne; SNA – ugao prognatizma gornje vilice; SNB – ugao

prognatizma donje vilice; ANB – ugao sagitalnog me uvili nog odnosa

Tabela 5Vrednosti merenih uglova kod odraslih sa razli itim tipovima malokluzije skeletne klase III

Tip malokluzije III skeletne klaseSNASNB

podgrupa I(28%)

SNASNB

podgrupa II(14%)

SNASNB

podgrupa III(24%)

SNASNB

podgrupa IV(8%)

SNASNB

podgrupa V(26%)

Ispitivaniuglovi

± SD ± SD ± SD ± SD ± SD

2 p

SNA ( ) 80,86 ± 1,29 76,71 ± 1,38 71,25 ± 3,98 85,50 ± 1,29 76,92 ± 2,36 0,00 < 0,01SNB ( ) 84,21 ± 2,23 79,14 ± 1,07 74,25 ± 2,42 88,00 ± 2,16 83,08 ± 1,50 0,00 < 0,01ANB ( ) -3,64 ± 1,65 -2,43 ± 1,51 -3,00 ± 2,30 -2,50 ± 1,29 -6,15 ± 2,19 0,00 < 0,01 normalna vrednost ugla, vrednost ugla viša od normalne, vrednost ugla niža od normalne; SNA – ugao prognatizma gornje vilice;

SNB – ugao prognatizma donje vilice; ANB – ugao sagitalnog me uvili nog odnosa



3). Njegova najniža vrednost zabeležena je kod ispitanikapodgrupe V, -6,15 , dok je najviša vrednost od – 2,43 izme-rena u podgrupi II (tabela 5). Rezultati 2-testa pokazali su daje razlika izme u ovih podgrupa bila statisti ki zna ajna(p < 0,01).

Upotrebom Pearson Correlation testa, u grupi dece i ugrupi odraslih, utvr eni su visokozna ajni pozitivni korelacio-ni odnosi u vrednostima uglova sagitalnog položaja gornje vi-lice, SNA, i sagitalnog položaja donje vilice, SNB (tabela 6).

Tabela 6Rezultati ispitivanja korelacionih odnosa izme u uglova

SNA i SNB prou avanih parametaraIspitanici rDeca 0,85**Odrasli 0,87**

r – vrednost Pearson-ovog koeficijenta korelacije testa;** – visokozna ajnakorelacija; SNA – ugao prognatizma gornje vilice; SNB – ugao prognatizmadonje vilice

Diskusija

Naglašena fenotipska heterogenost i varijabilnost nemi-novno su nametale potrebu za klasifikovanjem „klini ki vrlotipi nih odstupanja sadržanih u kompleksnoj vrsti okluzalnemorfologije, grupisanih pod kišobranom termina malokluzijaklase III” 2. U literaturi se pominju mnoge supklasifikacije,originalne ili modifikovane, koje su imale za cilj lakšu, bržu ijednostavniju dijagnostiku i planiranje terapije malokluzijeklase III. Me utim, injenica da ova malokluzija ne predsta-vlja poseban klini ki entitet ve postoji kao skup mnogihskeletnih i dentalnih komponenti, ukazuje na to da nijednasupklasifikacija nije sveobuhvatna.

Bishara 1 navodi supklasifikacije koje su dali Stapf(1948), supklasifikuju i malokluziju klase III na tipi nu, saprerazvijenom mandibulom i atipi nu, sa nerazvijenom mak-silom, i Tweed (1966), koji deli klasu III malokluzije na dvekategorije: pseudo klasa III, sa normalnim položajem mandi-bule i nerazvijenom maksilom i skeletnu klasu III sa uve a-nom mandibulom. Izveštavaju i o etiološkim faktorima malo-kluzija klase III, Battagel 16 je identifikovao kraniofacijalneosobine koje su u vezi sa fenotipom malokluzije III klase, nepokušavaju i da izvrši supklasifikaciju: oštar ugao kranijalnebaze, kratka i retrudirana maksila, prominentna i duga kamandibula. Me utim, on zapaža da nisu u svim slu ajevimaispoljene sve karakteristi ne osobine. Moyers 17 (1997) klasi-fikuje malokluziju klase III prema uzroku problema: osealna,dentalna, muskularna. Radi ta nije dijagnoze i plana terapijeskeletne klase III, u stomatološkoj, ortodontskoj i hirurškoj li-teraturi pojavljuju se termini hiperdivergentni i normodiver-gentni model lica 18. Neki autori smatraju da supklasifikacijuskeletne klase III sa prisutnim mandibularnim prognatizmomtreba izvršiti na osnovu oblika mandibule. Tako, Mackay isar. 6 identifikuju pet morfoloških podgrupa mandibularnogprognatizma u okviru skeletne klase III. Sli no, Hashim i Sar-han 7 vrše supklasifikaciju engleske dece sa mandibularnimprognatizmom u sklopu skeletne klase III i nalaze zna ajnemorfološke razlike na mandibuli. Druga grupa autora sugerišeda je srednji masiv lica odlu uju a komponenta za klasifika-

ciju pacijenata malokluzije skeletne klase III 8. I Park i Baik 19

(2001) daju klasifikaciju baziranu na nepravilnostima maksile,po kojoj postoje tri tipa ove malokluzije: tip A je pravi mandi-bularni prognatizam sa normalno razvijenom maksilom i pre-razvijenom mandibulom, tip B se karakteriše prerazvijenom imaksilom i mandibulom sa prednjim ukrštenim zagrižajem, tipC se karakteriše hipoplasti nom maksilom uz postojanje pred-njeg ukrštenog zagrižaja.

U našem istraživanju, radi što ranijeg dijagnostikovanjai utvr ivanja dominantnog modela III skeletne klase, prime-nili smo njenu supklasifikaciju na šest tipova, izvršenu naosnovu sagitalnog položaja vilica prema kranijalnoj bazi 20.

U ispitivanju položaja gornje vilice u odnosu na krani-jalne strukture, kao referentne ravni, esto se koriste prednjakranijalna baza (SN) i linija prognatizma gornje vilice (NA),definišu i ugao SNA. Normalne vrednosti ovog ugla se kre-u od 80 do 82 . Kod malokluzije skeletne klase III, est

nalaz je retrognatizam gornje vilice izražen kroz sniženuvrednost ovog ugla, uz ortognatizam ili prognatizam donjevilice. Me utim, meren vrednoš u ugla SNA, položaj gornjevilice u skeletnoj klasi III može biti i ortognat, ili ak i prog-nat. U mnogim studijama, sprovedenim kod dece sa skelet-nom klasom III, razli itog etni kog porekla, ispitivane suvrednosti ugla SNA, a dobijeni rezultati nisu uvek bili me u-sobno saglasni. Tako, u svojoj studiji na sirijskoj deci saskeletnom klasom III, Mouakeh 21 nalazi zna ajno nižu vre-dnost ovog ugla od njenih normalnih vrednosti. Sli no,Reyes i sar. 22 u kefalometrijskoj studiji na deci bele rase saskeletnom klasom III, podelivši ih na starosne grupe od 6 do16 godina, pronalaze da u svim starosnim grupama postojisniženje vrednosti ovog ugla. Me utim, neki autori ne pro-nalaze zna ajnu razliku u veli ini ovog ugla pri pore enjunjegovih vrednosti kod ispitanika sa skeletnom klasom III iispitanika sa skeletnom klasom I 23. Kod naših ispitanika saskeletnom klasom III, kod odraslih i kod dece, izmerene suprose ne vrednosti ugla SNA ispod njenog normalnog opse-ga, što ukazuje na retrognatizam gornje vilice u ovim grupa-ma, sa ve im stepenom izraženosti kod odraslih ispitanika.Kod ispitanika sa razli itim tipovima skeletne klase III, ut-vr ena je zna ajna razlika u vrednostima ovog ugla i kod de-ce i kod odraslih, (p < 0,01). U obe grupe, najve i stepenprognatizma gornje vilice zapažen je u podgrupi sa bimaksi-larnim prognatizmom (podgrupa IV), dok je retrognatizamgornje vilice bio najizraženiji u podgrupi sa bimaksilarnimretrognatizmom (podgrupa III). Ovaj nalaz je u skladu sa po-kazanom visokozna ajnom pozitivnom korelacijom vredno-sti uglova prognatizma vili nih kostiju.

Sagitalni položaj donje vilice u odnosu na kranijalnestrukture, esto se definiše vrednoš u ugla inklinacije linijeprognatizma donje vilice (NB) prema prednjoj kranijalnoj ba-zi. To je ugao SNB, ije normalne vrednosti iznose od 78 do80 i pokazuju na normognatizam donje vilice. U malokluzijiskeletne klase III, vrednost ovog ugla je po mnogim autorimapove ana i predstavlja razlog dominantnog izgleda donje vili-ce u facijalnoj morfologiji ove malokluzije 22, 23. Me utim, re-zultati nekih drugih istraživnja pokazuju da vrednosti ovogugla ne moraju odstupati od normalnih vrednosti, iako kefalo-metrijska analiza sagitalnih me uvili nih odnosa pokazuje da



se radi o skeletnoj klasi III 19. To je ustanovljeno i u našempredhodnom istraživanju, gde ispitanici sa skeletnom klasomIII nisu imali zna ajno ve e prose ne vrednosti ugla SNB, odonih sa skeletnom klasom I 15. Rezultati ovog istraživanja po-kazali su da je prose na vrednost ugla mandibularnog progna-tizma kod dece sa skeletnom klasom III bila normalna, dok jekod odraslih ispitanika bila nešto iznad njegovih normalnihvrednosti. Ispitanici sa razli itim tipovima malokluzije skelet-ne klase III imali su zna ajno razli ite vrednosti ovog ugla i ugrupi dece i u grupi odraslih, (p < 0,01). U obe grupe najve aprose na vrednost ugla SNB zabeležena je kod ispitanika sabimaksilarnim prognatizmom (podgrupa IV), a najmanja upodgrupi sa bimaksilarnim retrognatizmom (podgrupa III).Ovakav nalaz, kao što smo naveli, govori o visokozna ajnojpovezanosti stepena prognatizma vili nih kostiju.

Razlika u stepenu prognatizma gornje i donje vilice, unašem istraživanju, izražavana je vrednoš u ugla ANB, kojije naj eš e koriš en pokazatelj sagitalnih me uvili nih od-nosa. Normalna vrednost ovog ugla je 2 –4 . Njegova sni-žena vrednost osnovna je karakteristika malokluzije skeletneklase III, te je zato i bio osnovni kriterijum za selekcionisa-nje naših ispitnih grupa. Studije na deci razli itog etni kogporekla pokazuju da je vrednost ovog ugla zna ajno niža koddece sa skeletnom klasom III, nego kod dece sa skeletnomklasom I 21–25. Rezultati naše studije pokazali su da je sagital-ni skeletni me uvili ni nesklad, izražen nižim vrednostimaugla ANB, u ve oj meri prisutan kod odraslih ispitanika samalokluzijom skeletne klase III, nego kod dece sa istommalokluzijom (tabela 3). Ispitanici sa razli itim tipovimamalokluzije skeletne klase III, i u grupi odraslih i u grupi de-ce, imali su zna ajno razli ite vrednosti parametara ANB(p < 0,01). U obe grupe najve i skeletni sagitalni me uvili ninesklad, o ekivano, zabeležen je u podgrupi sa maksilarnimretrognatizmom i mandibularnim prognatizmom, koju je ugrupi dece inilo 14% ispitanika, a kod odraslih, više od et-vrtine – njih 26%.

Mouakeh 21 kod dece sa skeletnom klasom III, uzrastaod 5 do 12 godina, konstatuje ist retrognatizam gornje vilicekod ak 43,5%, a retrognatizam gornje vilice sa prognatiz-mom donje vilice kod 29,0%. Isti autor analizira i rezultatedrugih autora i izveštava o zastupljenosti razli itih morfološ-kih varijacija ove malokluzije: prema Sanborn-u, kod odras-lih, retrognatizam gornje vilice i prognatizam donje vilicepostoji kod 9,5% slu ajeva, ak kod 33% postoji retrognati-zam gornje vilice i ortognatizam donje vilice, a ist prognati-zam donje vilice je prisutan kod 45,2%; prema Ellis-u, tako-e kod odraslih, retrognatizam gornje vilice i prognatizam

donje vilice prisutan je kod jedne tre ine ispitivanog uzorka,

kod 19,5% postoji ist retrognatizam gornje vilice, a kod19,2%, ist prognatizam donje vilice; Guyer u uzrastu od 5do 15 godina, pronalazi kod 25% ispitanika ist retrognati-zam gornje vilice, kod 22% retrognatizam gornje vilice ud-ružen sa prognatizmom donje vilice, a kod 20% ist progna-tizam donje vilice; Dietrich pronalazi da je ist retrognatizamgornje vilice prisutan u mle noj denticiji sa 26%, u mešovitojsa 44%, a u stalnoj denticiji sa 37%, dok je ist prognatizamdonje vilice prisutan 23% u mle noj, 20% u mešovitoj i u31% u stalnoj denticiji 21. U svojoj velikoj revijalnoj studijiSingh 2 navodi da je kod odraslih pacijenata sa malokluzijomskeletne klase III est nalaz retrognatizma gornje vilice bezprognatizma donje vilice (20–30%). Me utim, rezultati istra-živanja koje su sproveli Reyes i sar. 22 kod dece evroameri -kog porekla, uzrasta 6 do 16 godina, sa skeletnom klasomIII, u svim starosnim grupama, a naro ito grupi od 15 i 16godina, pokazuju da postoji zna ajno uve anje dužine donjevilice i prednje visine lica, bez prisustva retrognatizma gor-nje vilice.

Rezultati našeg istraživanja pokazuju da je retrognati-zam gornje vilice prisutan u gotovo jednakoj meri kod dece ikod odraslih sa skeletnom klasom III, a konstatovan je akkod 2/3 slu ajeva. Kod dece je naj eš e udružen sa retrogna-tizmom donje vilice, dok se kod odraslih naj eš e javljao ukombinaciji sa prognatizmom donje vilice i nešto re e sanjenim retrognatizmom. Prognatizam donje vilice bio je uve oj meri prisutan kod naših odraslih ispitanika, nego koddece i, generalno, bio je manje zastupljen nego retrognatizamgornje vilice.

Prakti ni zna aj ovih rezultata mogao bi se ogledati ukonstataciji da je u našoj populaciji i dece i odraslih u sklopumalokluzije skeletne klase III naj eš e prisutan retrognati-zam gornje vilice. Iz tih razloga, u le enju ove malokluzijemožemo predložiti što raniju stimulaciju sagitalog razvojagornje vilice, bilo s ciljem njene definitivne korekcije ilistvaranja povoljnijih skeletnih odnosa koji e doprineti sta-bilnosti kasnijeg ortognatsko-hirurškog le enja 12, 26–29.

Zaklju ak

Naj eš a morfološka varijacija sagitalnog položaja gor-nje vilice kod osoba sa skeletnom klasom III je njen retrog-natizam, koji je u jednakoj meri zastupljen kod dece i kododraslih. Sagitalni položaj donje vilice kod najve eg brojaodraslih bio je prognat, dok je kod dece prognatizam donjevilice prisutan u manjoj meri. Vrednosti uglova prognatizmavili nih kostiju u me usobnoj su visokozna ajnoj korelaciji ikod dece i kod odraslih sa skeletnom klasom III.

L I T E R A T U R A

1. Bishara SE. Textbook of orthodontics. Philadelphia: WBSaunders Co; 2001.

2. Singh GD. Morphologic determinants in the etiology of classIII malocclusions: a review. Clin Anat 1999; 12(5): 382 405.

3. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Spline analysis of themandible in human subjects with class III malocclusion. ArchOral Biol 1997; 42(5): 345 53.

4. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Procrustes, Euclideanand cephalometric analyses of the morphology of the mandi-ble in human Class III malocclusions. Arch Oral Biol 1998;43(7): 535 43.

5. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Mandibular morphol-ogy in subjects with Class III malocclusions: Finite-elementmorphometry. Angle Orthod 1998; 68(5): 409 18.



6. Mackay F, Jones JA, Thompson R, Simpson W. Craniofacial formin class III cases. Br J Orthod 1992; 19(1): 15 20.

7. Hashim HA, Sarhan OA. Dento-skeletal components of classIII malocclusions for children with normal and protrudedmandibles. J Clin Pediatr Dent 1993; 18(1): 12 6.

8. Dibbets JM. Morphological associations between the Angleclasses. Eur J Orthod 1996; 18(2): 111 8.

9. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Localisation of defor-mations of the midfacial complex in subjects with class IIImalocclusions employing thin-plate spline analysis. J Anat1997; 191(Pt 4): 595 602.

10. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Finite element mor-phometry of the midfacial complex in subjects with Angle'sClass III malocclusions. J Craniofac Genet Dev Biol 1997;17(3): 112 20.

11. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Morphometry of themidfacial complex in subjects with class III malocclusions:Procrustes, Euclidean, and cephalometric analyses. Clin Anat1998; 11(3): 162 70.

12. Tollaro I, Baccetti T, Franchi L. Craniofacial changes induced byearly functional treatment of Class III malocclusion. Am JOrthod Dentofacial Orthop 1996; 109(3): 310 8.

13. Marcus AF, Corti M, Loy A, Naylor GJP, Slice DE. Advances inmorphometrics. New York: Plenum Press; 1996.

14. Ostyn JM, Maltha JC, van 't Hof MA, van der Linden FP. The roleof interdigitation in sagittal growth of the maxillomandibularcomplex in Macaca fascicularis. Am J Orthod DentofacialOrthop 1996; 109(1): 71 8.

15. Stojanovi ZM, Mili J, Nikoli P. Radiographic cephalometry as-sessment of the linear and angular parameters on cranial basein children with skeletal class III. Vojnosanit Pregl 2007; 64(9):604 10. (Serbian)

16. Battagel JM. The aetiology of Class III malocclusion examinedby tensor analysis. Br J Orthod 1993; 20(4): 283 95.

17. Moyers R. Handbook of orthodontocs 3ed. Chicago: Year-Book Medical; 1997.

18. Joseph AA, Elbaum J, Cisneros GJ, Eisig SB. A cephalometriccomparative study of the soft tissue airway dimensions inpersons with hyperdivergent and normodivergent facial pat-

terns. J Oral Maxillofac Surg 1998; 56(2): 135 9; discussion139 40.

19. Park JU, Baik SH. Classification of Angle Class III malocclu-sion and its treatment modalities. Int J Adult Orthodon Or-thognath Surg 2001; 16(1): 19 29.

20. Markovi M, Mila i M. Variation of jaws sagittal position re-garding cranial less in Class III malocclusion. Bilt UOJ 1982;15(1): 11 22.

21. Mouakeh M. Cephalometric evaluation of craniofacial patternof Syrian children with Class III malocclusion. Am J OrthodDentofacial Orthop 2001; 119(6): 640 9.

22. Reyes BC, Baccetti T, McNamara JA Jr. An estimate of craniofa-cial growth in Class III malocclusion. Angle Orthod 2006;76(4): 577 84.

23. Chang HP, Kinoshita Z, Kawamoto T. Craniofacial pattern ofClass III deciduous dentition. Angle Orthod 1992; 62(2):139 44.

24. Choi HJ, Kim JY, Yoo SE, Kwon JH, Park K. Cephalometriccharacteristics of Korean children with Class III malocclusionin the deciduous dentition. Angle Orthod 2010; 80(1): 86 90.

25. Chen F, Terada K, Wu L, Saito I. Longitudinal evaluation of theintermaxillary relationship in Class III malocclusions. AngleOrthod 2006; 76(6): 955 61.

26. Gliši B, Š epan I, Nikoli Z, or evi D. Changes in Position andRelationship Between Jaws in Children Treated With Delair'sMask. Serbian Dental J 2004; 51: 177 82.

27. Tabuchi M, Fukuoka H, Miyazawa K, Goto S. Skeletal Class IIImalocclusion with unilateral congenitally missing maxillary in-cisor treated by maxillary protractor and edgewise appliances.Angle Orthod 2010; 80(2): 405 18.

28. Kaygisiz E, Tuncer BB, Yüksel S, Tuncer C, Yildiz C. Effects ofmaxillary protraction and fixed appliance therapy on the pha-ryngeal airway. Angle Orthod 2009; 79(4): 660 7.

29. Baccetti T, De Clerck HJ, Cevidanes LH, Franchi L. Morphometricanalysis of treatment effects of bone-anchored maxillary pro-traction in growing Class III patients. Eur J Orthod 2011;33(2): 121 5.

Primljen 31. XII 2010.Revidiran 1. VI 2011.Prihva en 7. VI 2011.


Correspondence to: Zdenka Stojanović, Vojnomedicinska akademija, Klinika za stomatologiju, Crnotravska 17, 11 040 Beograd, Srbija.Tel.: +381 11 351 3979.

O R I G I N A L N I Č L A N C I UDC: 616.314-007.26-089.23

Veličina donje vilice kao rani pokazatelj razvoja skeletne klase IIISize of lower jaw as an early indicator of skeletal class III development

Zdenka Stojanović*, Angelina Nikodijević†, Božidar Udovičić‡,Jasmina Milić§, Predrag Nikolić†

Vojnomedicinska akademija, *Klinika za stomatologiju, Beograd; Stomatološki fakultet,†Klinika za ortopediju vilica, Beograd; ‡Visoka zdravstvena škola strukovnih studija,

Zemun; Stomatološki fakultet, §Klinika za ortopediju vilica, Pančevo

Apstrakt

Uvod/Cilj. Malokluzija skeletne klase III kompleksna jenepravilnost, sa karakterističnim sagitalnim položajem do-nje vilice ispred gornje. Veći stepen prognatizma donje vi-lice u odnosu na gornju može biti posledica njene preko-merne dužine. Cilj ovog rada bio je utvrđivanje razlike udužinama donje vilice i međusobnim odnosima pojedinihkefalometrijskih parametara kod dece sa skeletnom klasomIII i dece sa normalnim sagitalnim odnosom vilica (skelet-na klasa I), u doba mešovite denticije. Metode. Kod 60 is-pitanika sa mešovitom denticijom, uzrasta 6–12 godina,nakon kliničke i rendgenske dijagnostike, analizirani suprofilni telerendgenski snimci glave. Ispitanici su bili po-deljeni u dve grupe: prva grupa – ispitanici sa skeletnomklasom III, druga grupa – sa skeletnom klasom I. Merenesu dužine donje vilice, gornje vilice i kranijalne baze. Utvr-đivane su proporcije između izmerenih dužina unutar sva-ke grupe i procenjivana značajnost razlika izmerenih duži-na i njihovih proporcija između grupa. Rezultati. Dužinetela, ramusa i totalna dužina donje vilice, nisu bile značaj-no različite između grupa. Proporcije dužine tela i dužineramusa donje vilice i proporcije dužina prednje baze loba-nje i tela donje vilice, nisu bile značajno različite. Značajnarazlika utvrđena je za proporcionalne odnose totalne duži-ne donje vilice sa totalnim dužinama kranijalne baze i gor-nje vilice i proporcionalni odnos dužina tela donje i gornjevilice. Zaključak. Kao rani pokazatelji razvoja skeletneklase III, među ispitivanim parametrima, izdvojeni su: većaproporcija totalne dužine donje vilice sa totalnim dužina-ma kranijalne baze i gornje vilice i veća proporcija dužinatela donje vilice i dužine tela gornje vilice.

Ključne reči:malokluzija, anglova klasa III; deca; kefalometrija;vilice; manidibula; istraživanje.

Abstract

Background/Aim. Malocclusion of skeletal class III is a com-plex abnormality, with a characteristic sagital position of the lowerjaw in front of the upper one. A higher level of prognatism of thelower jaw in relation to the upper one can be the consequence ofits excessive length. The aim of this study was to find the differ-ences in the length of the lower jaw in the children with skeletalclass III and the children with normal sagital interjaw relation(skeletal class I) in the period of mixed dentition. Methods. Afterclinical and x-ray diagnostics, profile tele-x-rays of the head wereanalyzed in 60 examinees with mixed dentition, aged from 6 to 12years. The examinees were divided into two groups: group 1 – thechildren with skeletal class III and group 2 – the children withskeletal class I. The length of the lower jaw, upper jaw and cranialbase were measured. The proportional relations between thelengths measured within each group were established and thelevel of difference in the lengths measured and their proportionsbetween the groups were estimated. Results. No significant dif-ference between the groups was found in the body length, ramusand the total length of the lower jaw. Proportional relation be-tween the body length and the length of the lower jaw ramus andproportional relation between the forward cranial base and thelower jaw body were not significantly different. A significant dif-ference was found in proportional relations of the total length ofthe lower jaw with the total lengths of cranial base and the upperjaw and proportional relation of the length of the lower and upperjaw body. Conclusion. Of all the analyzed parameters, the fol-lowing were selected as the early indicators of the development ofskeletal class III on the lower jaw: greater total length of the lowerjaw, proportional to the total lengths of cranial base and the upperjaw, as well as greater length of the lower jaw body, proportionalto the length of the upper jaw body.

Key words:malocclusion, angle class III; child; cephalometry; jaw;mandible; research.


Stojanović Z, et al. Vojnosanit Pregl 2008; 65(8): 589–595.

Uvod

Malokluzija skeletne klase III kompleksna je nepravil-nost sa karakterističnim položajem donje vilice ispred gornje,u sagitalnoj ravni. Ovakav skeletni sagitalni međuvilični od-nos uspostavlja se usled većeg stepena prognatizma donjevilice u odnosu na gornju vilicu i/ili kranijalnu bazu nego upoložaju skeletne klase I, koji predstavlja pravilan skeletnimeđuvilični odnos u sagitalnoj ravni.

Veći stepen mandibularnog prognatizma može biti po-sledica promena na donjoj vilici, te može biti uslovljen nje-nom većom dužinom, njenim mezijalnijim položajem, ilikombinacijom izmenjene i veličine i položaja donje vilice.Veća dužina donje vilice često je praćena i promenom nje-nog oblika: proces morfogeneze usko je povezan sa proce-som rasta (povećanje veličine u sve tri dimenzije), pa predo-minantni rast duž iste osovine može dovesti do promene nje-nog oblika 1–5.

U sklopu malokluzije skeletne klase III, osim promenana donjoj vilici (veličine, oblika, položaja), mogu biti izme-njene i morfometrijske karakteristike gornje vilice i kranijal-ne baze 6–10. Skeletni međuvilični odnos, osim u sagitalnojravni, može biti izmenjen i u transverzalnoj i vertikalnoj rav-ni, a manja ili veća nepravilnost dentalne okluzije (odnos zu-ba gornje i donje vilice u sagitalnoj, transverzalnoj i vertikal-noj ravni), redovno je prisutna 11, 12. Te skeletne i dentalnenepravilnosti neminovno narušavaju i sklad mekotkivnogprofila bolesnika, formirajući kraniofacijalno-dentalnu nep-ravilnost koju, zbog njene kompleksnosti, mnogi autori defi-nišu i kao sindrom 13–16.

Evidentno narušena harmoničnost lica, sa naglašenomdonjom vilicom koja dominira kod osoba sa malokluzijomskeletne klase III facijalnim profilom, svakako upućuje napotrebu njenog što ranijeg dijagnostikovanja i lečenja. Me-đutim, upravo tu nastaju problemi: pomenuti, tipični kliničkinalaz te malokluzije, karakterističan je za odrasle, dok se uranom dečijem uzrastu retko može uočiti, budući da je donjavilica tada i inače retroponirana i nerazvijena 17. Tek u vremeprepubertetskog skoka rasta, kada donja vilica najintenziv-nije raste, dolazi do kliničkog ispoljavanja predisponiraneskeletne klase III. U tom uzrastu facijalne proporcije detetaveć su skoro potpuno uspostavljene, zbog čega je kasno zasprovođenje ortodontskog lečenja usmerenog na modifika-ciju rasta 18.

Ortodontski aparati za korekciju funkcija i modifikacijutipa rasta mogu biti vrlo efikasni u lečenju nepravilnih ske-letnih međuviličnih odnosa, pa čak i u korekciji nepravilnognagiba prednje kranijalne baze 19–21. Da bi se ostvario njihovmaksimalni učinak, primenu treba započeti što ranije, budućida je već u uzrastu od pet godina kod deteta uspostavljenočak 70% facijalnih proporcija koje će imati kao odrasla oso-ba 18, 22, 23.

U cilju utvrđivanja što ranijih pokazatelja razvojaskeletne klase III koji bi omogućili njeno rano dijagnosti-kovanje, a time i blagovremenu primenu svih raspoloživihterapijskih metoda za njeno lečenje, ispitivana je dužinadonje vilice kod dece sa skeletnom klasom III u doba me-šovite denticije.

Metode

Prospektivnom kliničkom studijom, sprovedenom uKlinici za stomatologiju Vojnomedicinske akademije, obu-hvaćeni su ispitanici sa mešovitom denticijom u dobi od šestdo 12 godina. U istraživanje bilo je uključeno 60 ispitanika,30 ženskog i 30 muškog pola, kod kojih ranije nije preduzi-mana ortodontska terapija. Trideset ispitanika imalo je ske-letnu klasu I i isto toliko ispitanika (30) imalo je skeletnuklasu III.

Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe na osnovu vred-nosti ugla sagitalnog međuviličnog odnosa (ANB) (slika 1):prvu grupi činili su ispitanici sa skeletnom klasom III (ugaoANB < 2°); drugu grupi činili su ispitanici sa skeletnom kla-som I (ugao ANB = 2°, ugao maksilarnog prognatizma SNA= 80–82°, ugao mandibularnog prognatizma SNB = 78–80°)(slika 1).

Sl. 1 – Parametri korišćeni za selekcionisanje grupaANB – ugao sagitalnog međuviličnog odnosa; SNA – ugao sagitalnogpoložaja gornje vilice prema prednjoj kranijalnoj bazi; SNB – ugao

sagitalnog položaja donje vilice prema prednjoj kranijalnoj bazi

Svi ispitanici bili su najpre podvrgnuti kliničkom intra-oralnom pregledu, radi utvrđivanja dentalnog statusa. Zatim,uzeti su im otisci vilica i zagrižaj u vosku u položaju central-ne okluzije, kako bi se izradili studijski modeli, čijom anali-zom su određeni dentalni međuvilični odnosi. Rendgen-dijagnostički postupak podrazumevao je izradu ortopanto-mografskog i profilnog rendgenkefalometrijskog snimka.Rendgenkefalometrijsko snimanje svih ispitanika vršeno jepod identičnim uslovima, prema standardnoj proceduri 24.

Profilni snimci ispitanika analizirani su standardnimpostupkom koji je podrazumevao prenošenje kefalometrij-skih tačaka na paus papir, na osnovu kojih su konstruisanekefalometrijske prave i uglovi, da bi se utvrdila vrednost sle-dećih parametara: totalna (ukupna) dužina donje vilice(CdGn) – rastojanje od najviše tačke glavice mandibule (Cd),do najniže tačke brade u medijalnoj ravni (Gn) (slika 2); du-žina tela donje vilice (Pg*Go) – rastojanje od normalne pro-jekcije najprominentnije tačke profila brade (Pg) na osnovnuravan donje vilice (Pg*), do tačke preseka tangenti tela i ra-musa mandibule (Go) (slika 2); dužina ramusa donje vilice



(CdGo) – rastojanje od Cd, do Go (slika 2); totalna dužinagornje vilice (CdA) – rastojanje od Cd, do tačke granice iz-među tela gornje vilice i gornjeg alveolnog nastavka (A)(slika 2); dužina tela gornje vilice (A*Snp*) – rastojanje odnormalne projekcije tačke A na frankfurtsku horizontalu(FH) (A*), do normalne projekcije vrha zadnje nosne bodlje(Snp) na FH (Snp*) (slika 3); dužina prednje kranijalne baze(SN) – rastojanje od centra turskog sedla (S), do tačke spojainternazalne sa nazofrontalnom suturom (N) (slika 3); totalnadužina kranijalne baze NBa – rastojanje od tačke N, do naj-niže i najanteriornije tačke foramen magnuma (Ba) (slika 3);CdGo/Pg*Go – proporcija CdGo i Pg*Go; CdGn/NBa – pro-porcija CdGn i NBa; g*Go/SN – proporcija Pg*Go i SN;CdA/CdGn – proporcija CdA i CdGn; A*Snp*/Pg*Go –proporcija A*Snp i Pg*Go.

Sl. 3 – Ispitivani parametri na gornjoj vilici i kranijalnojbazi

Snp – vrh zadnje nosne bodlje; A – granična tačka između tela gornjevilice i gornjeg alveolnog nastavka; S – centar turskog sedla; N – tačka

spoja, internazalne sa nazofrontalnom suturom; Ba – najniža tačkaforamen magnuma; A*Snp* - dužina tela gornje vilice; SN – dužina

prednje kranijalne baze; NBa – totalna dužina kranijalne baze; FH –franfurtska horizontala.

Statistička obrada i analiza podataka izvršena je određiva-njem aritmetičke sredine (ґ) i standardne devijacije (SD). Zna-čajnost razlika u vrednosti parametara između grupa određivanaje Studentovim t testom. Za utvrđivanje značajnosti međugrupnihrazlika u proporcionalnim odnosima korišćen je post-hoc test.

Rezultati

Rezultati ispitivanja prikazivani su kao prosečne vred-nosti linearnih parametara. Rezultati su predstavljeni tabelar-no i grafički.

Rezultati ispitivanja CdGn pokazuju da ne postoji statistič-ki značajna razlika u CdGn kod dece sa skeletnom klasom IIIi dece sa skeletnom klasom I, iako je ta dužina, u proseku,bila nešto veća u grupi sa skeletnom klasom III (tabela 1).

Sl. 2 – Ispitivani parametri na viličnim kostimaCd – najviša tačka glavice mandibule; Gn – najniža tačka brade u

medijalnoj ravni; Pg – najprominentnija tačka profila brade; Pg* –projekcija Pg na osnovnu ravan donje vilice; Go – presek targentitela i ramusa manidbule; A – granična tačka između tela gornjevilice i gornjeg alveolnog nastavka; CdGn – totalna dužina donjevilice; Pg*Go – dužina tela donje vilice; CdGo – dužina ramusa

donje vilice; CdA – totalna dužina gornje vilice.

Tabela 1Vrednosti ispitivanih kefalometrijskih parametara kod dece

Parametar (mm) Grupa Min Max ґ±SD Studentov ttest p

1 105,00 127,00 116,77±5,64Totalna dužina donjevilice 2 106,00 127,00 116,13±5,80 - 0,43 0,67

1 70,00 83,00 75,30±3,40Dužina tela donjevilice 2 66,00 83,00 75,57±4,27 0,27 0,79

1 49,00 69,00 58,57±4,95Dužina ramusa donjevilice 2 50,00 64,00 58,37±3,53 - 0,18 0,86

1 100,00 118,00 106,93±4,44Totalna dužinakranijalne baze 2 99,00 120,00 109,07±5,24 1,69 0,10

1 64,00 80,00 72,43±3,81Dužina prednjekranijalne baze 2 64,00 82,00 73,43±4,33 0,95 0,35

1 76,00 90,00 83,00±4,09Totalna dužina gornjevilice 2 75,00 98,00 87,43±5,37 3,60 0,00

** Dužina tela gornjevilice

1 39,00 50,00 44,13±2,92 4,58 0,00**

2 41,00 51,00 47,33±2,47** statistički visoko značajna razlikagrupa 1 – skeletna klasa Igrupa 2 – skeletna klasa III



Rezultati ispitivanja Pg*Go, kao i CdGo, NBa i SN, ta-kođe ukazuju da ne postoji statistički značajna razlika u nji-hovim dužinama kod dece sa skeletnom klasom III i dece saskeletnom klasom I (tabela 1).

Za razliku od pomenutih parametara na donjoj vilici, is-pitivani parametri na gornjoj vilici, CdA i A*Snp*, ukazuju

da postoji statistički značajna razlika u njihovim dužinamakod dece sa skeletnom klasom III i dece sa skeletnom klasomI (tabela 1).

Neki međusobni odnosi, proporcije ispitivanih kefalo-metrijskih parametara, takođe, pokazuju statistički značajnerazlike (tabela 2). Proporcija CdGn/NBa, imala je statističkisignifikantnu razliku između grupa (p < 0,05), što je i grafi-čki upadljivo (slike 4 i 5). Proporcije CdA/CdGn, kao iA*Snp*/Pg*Go, bile su još izrazitije kod ispitivanih grupa

bolesnika i pokazale su visoko signifikantnu razliku (tabela2), što je lako uočljivo i na slikama 6–9.

Tabela 2Vrednosti proporcionalnih odnosa između ispitivanih parametara

Proporcionalni odnos između: Grupa Min Max ґ±SD Post Hoctest p

1 0,67 0,92 0,78±6,46Dužine ramusa i tela donje vilice 2 0,69 0,89 0,77±4,85 - 0,29 0,77NS

1 0,99 1,16 1,09±4,52Totalnih dužina donje vilice i kranijalne baze 2 0,97 1,15 1,07±4,05 - 2,41 0,02*

1 0,91 1,19 1,04±5,71Dužine tela donje vilice i prednje kranijalne baze 2 0,92 1,18 1,03±6,13 - 0,65 0,52

1 0,66 0,77 0,71±2,71 Totalnih dužina gornje i donje vilice 2 0,69 0,80 0,75±2,66 5,95 0,00**

1 0,53 0,69 0,59±3,74Dužine tela gornje i donje vilice 2 0,55 0,68 0,63±3,43 4,43 0,00**

* statistički značajna razlika** statistički visoko značajna razlika

grupa 1 – skeletna klasa Igrupa 2 – skeletna klasa III

CdGn/NBa1,1501,1251,1001,0751,0501,0251,000

CdGn/NBa

Uče

stal

ost

8

6

4

2

0

Std. Dev = 0,05Mean = 1,092

N = 30

Sl. 4 – Vrednosti proporcionalnog odnosa totalne dužinedonje vilice (CdGn) i totalne dužine kranijalne baze (NBa) u

grupi ispitanika sa skeletnom klasom I

CdGn/NBa1,1501,1251,1001,0751,0501,0251,000,975

CdGn/NBa14

12

10

8

6

4

2

0

Std. Dev = 0,04Mean = 1,066

n = 30Uče

stal

ost

Sl. 5 – Vrednosti proporcionalnog odnosa totalne dužinedonje vilice (CdGn) i totalne dužine kranijalne baze (NBa) u

grupi ispitanika sa skeletnom klasom III

CdA/CdGn

,775,750,725,700,675,650

CdA/CdGn12

10

8

6

4

2

0

Std. Dev = 0,03Mean = 0,711n = 30U

čest

alos

t

Sl. 6 – Vrednost proporcionalnog odnosa totalne dužinegornje vilice (CdA) i totalne dužine donje vilice (CdGn) u

grupi ispitanika sa skeletnom klasom I

CdA/CdGn

0,8000,7750,7500,7250,700

CdA/CdGn14

12

10

8

6

4

2

0

Std. Dev = 0,03Mean = 0,753n = 30

Uče

stal

ost

Sl. 7 – Vrednosti proporcionalnog odnosa totalne dužinegornje vilice (CdA) i totalne dužine donje vilice (CdGn) u

grupi ispitanika sa skeletnom klasom III



Diskusija

Problemi vezani za malokluziju skeletne klase III pos-ledica su specifičnog razvojnog procesa. Stoga, poznavanjespecifičnosti rasta i razvoja donje vilice, čiji je dominantniizgled najprepoznatljiviji klinički znak u facijalnoj morfolo-giji odraslih sa skeletnom klasom III, predstavlja prvi koraku sagledavanju te malokluzije.

Za rast mandibule odgovorne su periostalne aktivnost(apozicija i resorpcija na površini kosti) i enhondralna aktiv-nost (enhondralna proliferacija na kondilu). Tako, telo mandi-bule raste u dužinu udaljavanjem ramusa od brade, što je pos-ledica periostalne apozicije kosti na posteriornim površinamaramusa i resorpcije kosti na prednjim površinama ramusa.Ramus raste u visinu enhondralnom zamenom na kondilu, uzprateću remodelaciju površine. Posmatrano u odnosu na kra-nijalnu bazu, u toku rasta mandibula se transplatatorno pomeranadole i unapred, dok istovremeno povećava svoju veličinu ra-stući unazad i gore, održavajući na taj način konstantan kon-takt sa kranijumom 17, 23. U toku prenatalnog i ranog postnatal-nog razvoja, rast mandibule (viscerokranijum), manje je inten-zivan od rasta kranijalne baze (neurokranijum). Kosti maksi-larnog masiva, iako deo viscerokranijuma, imaju dinamiku ra-sta sličniju rastu kostiju kranijalne baze zbog svoje direktne,suturalne povezanosti sa njima. Tako, u uzrastu od šest godina,kranijalna baza je u najvećoj meri završila svoj rast, dok rastmandibule tek od tada dobija pun intenzitet.

Po mnogim studijama rasta intenzivan rast mandibulepočinje od 5. do 6. godine i traje narednih desetak godina,prateći, kao i rast čitavog viscerokranijuma, krivu opšteg tele-snog razvoja. Rezultati studije koju su sproveli Reyes i sar. 25,pokazuju da u periodu od 6. do 16. godine, kod dece sa skelet-nom klasom I, mandibula uveća svoju dužinu oko 19%, što iz-nosi u proseku 22 mm. U istom vremenskom intervalu, krani-jalna baza uveća svoju dužinu oko 12%, što je u proseku 12mm, a maksila 15,7%, što predstavlja prosečno uvećanje za14,8 mm 26. Ovaj, normalni disbalans u prirastu dužina krani-jalne baze, maksile i mandibule kod dece sa skeletnom klasomI, još više je naglašen kod dece sa skeletnom klasom III, usledjoš intenzivnijeg prirasta mandibularnih dužina i/ili deficitar-nog prirasta dužina kranijalne baze i maksile, o čemu govorerezultati mnogih longitudinalnih studija rasta 22, 25, 27.

U rendgen-kefalometrijskim merenjima, linearne dužinepojedinih anatomskih struktura (kranijalne baze, donje vilice,gornje vilice) ne predstavljaju njihovu aktuelnu anatomskudužinu već linearno rastojanje između relevantnih kefalomet-rijskih tačaka. Pri tome, od manjeg je značaja vrednost nji-hove apsolutne dužine jer je ona strogo individualno određe-na uzrastom, polom i telesnom konstitucijom svake osobe.Daleko validniju predstavu o stvarnoj veličini svake od po-menutih anatomskih struktura dobijamo izražavanjem veliči-ne jedne anatomske strukture, u odnosu na veličinu drugihanatomskih struktura kod iste osobe.

Rezultati ispitivanja CdGn kod malokluzije skeletneklase III, u brojnim studijama, pokazuju da je ona veća negokod skeletne klase I. Rezultati studije Reyesa i sar. 25 na decisa skeletnom klasom III i I, podeljenih po dobnim grupamaod 6 do 16 godina, pokazuju da je u svim dobnim grupama,CdGn statistički visoko značajno veća u grupi sa skeletnomklasom III. To je u saglasnosti sa nalazima Mouakeha 28, kojiu svojoj studiji na deci, uzrasta od 5 do 12 godina, takođebeleži statistički visoko značajnu razliku između CdGn decesa skeletnom klasom III i dece sa skeletnom klasom I, kon-statujući da je ona duža kod grupe sa skeletnom klasom III.Međutim, u studiji Changa i sar. 29 kod dece sa skeletnomklasom III u doba mlečne denticije, analiza CdGn pokazujeda je ona nešto duža kod dece sa skeletnom klasom III, negokod dece sa skeletnom klasom I, ali da ta razlika u dužininije statistički značajna. Nalazi Changa i sar. 30 u saglasnostisu sa rezultatima našeg istraživanja, koje pokazuje da ne po-stoji statistički značajna razlika u CdGn kod dece sa skelet-nom klasom III i dece sa skeletnom klasom I, iako je ta duži-na, u proseku, bila nešto veća u grupi sa skeletnom klasomIII (p > 0,05). Međutim, rezultati ispitivanja međusobnogodnosa CdGn i NBa, u grupi dece sa skeletnom klasom III,pokazuju veće vrednosti nego u grupi dece sa skeletnom kla-som I, gde je taj odnos bio usklađeniji. Na to ukazuje statisti-čki visoko značajno različita proporcija CdGn/NBa izmeđugrupa (p < 0,01), što ukazuje da u grupi sa skeletnom klasomIII postoji veća CdGn proporcionalno NBa. Ispitivanje me-đusobnog odnosa CdGn sa CdA, CdA/CdGn, ukazuje da je ugrupi sa skeletnom klasom III CdGn proporcionalno CdAbila visoko statistički značajno veća nego kod dece sa skelet-nom klasom I (p < 0,01).

A*Snp*/Pg*Go0,7000,6750,6500,6250,6000,5750,5500,525

ASnp/PgGo12

10

8

6

4

2

0

Std. Dev = 0,04Mean = 0,587n = 30U

čest

alos

t

Sl. 8 – Vrednosti proporcionalnog odnosa dužine tela gornjevilice (A*Snp*) i dužine tela donje vilice (Pg*Go) u grupi

ispitanika sa skeletnom klasom I

A*Snp*/Pg*Go

0,6750,6500,6250,6000,5750,550

ASnp/PgGo12

10

8

6

4

2

0

Std. Dev = 0,03Mean = 0,628n = 30U

čest

alos

t

Sl. 9 – Vrednosti proporcionalnog odnosa dužine tela gornjevilice (A*Snp*) i dužine tela donje vilice (Pg*Go) u grupi

ispitanika sa skeletnom klasom III



U našem istraživanju Pg*Go nije se statistički značajnorazlikovala kod ispitanika sa skeletnom klasom III, u pore-đenju sa ispitanicima sa skeletnom klasom I. To je u skladusa rezultatima studije na deci u doba mlečne denticije saskeletnom klasom III, koju su sproveli Miyajima i sar. 30.

Smatra se da normalan odnos Pg*Go prema SN iznosiPg*Go/SN = 1,05, tj. da Pg*Go predstavlja 21/20 SN. U na-šem istraživanju, ovaj odnos je u prvoj grupi iznosio od 0,91do 1,19, prosečno 1,04, a u drugoj grupi, od 0,92 do 1,18,prosečno 1,03. Rezultati post hoc testa pokazali su da izmeđuove dve grupe ne postoji statistički značajna razlika u pro-porciji Pg*Go i SN (p > 0,05). To ukazuje da se u doba me-šovite denticije ne može konstatovati razlika u Pg*Gn izme-đu dece sa skeletnom klasnom III i dece sa skeletnom klasomI, bilo da se ona meri kao apsolutna vrednost ili proporcio-nalno SN.

Prihvaćeno je i da dužina tela gornje vilice treba da iz-nosi 2/3 dužine tela donje vilice, tj. A*Snp*/Pg*Go = 0,67.Merenja na našim ispitanicima pokazala su da je u prvoj gru-pi Pg*Go bila veća od A*Snp*, o čemu govori manji proseč-ni nalaz ove proporcije, koji iznosi 0,59. U drugoj grupi, istimeđusobni odnos iznosio je prosečno 0,63, što govori o dob-roj proporciji dužina tela vilica. Rezultati post hoc testa po-kazuju da postoji statistički visoko značajna razlika u pro-porciji A*Snp*/Pg*Go između grupa (p < 0,01), što ukazujeda je kod grupe sa skeletnom klasom III telo donje viliceznačajno duže od tela gornje vilice. U našem istraživanju,ovakav nalaz posledica je značajno manje A*Snp* kod ispi-tanika sa skeletnom klasom III.

U našem istraživanju, prosečna CdGo bila je veća ugrupi sa skeletnom klasom III, nego u grupi sa skeletnomklasom I, ali ta razlika nije bila statistički značajna(p > 0,05). Ovi nalazi su u saglasnosti sa nalazima Miyajimai sar. 30, koji izveštava da je kod dece sa skeletnom klasomIII, u doba mlečne denticije, takođe, konstatovana nešto većaCdGo, nego kod dece sa skeletnom klasom I, ali da ta razlikanije statistički značajna.

Normalno je da su CdGo i Pg*Go u proporciji koja iz-nosi CdGo/Pg*Go = 0,71, odnosno, CdGo predstavlja 2/3Pg*Go. Ispitujući taj međusobni odnos kod naših ispitani-ka, konstatovali smo da on u prvoj grupi iznosi prosečno

0,78, što upućuje na nešto veći CdGo, proporcionalnoPg*Go u ovoj grupi. Kod druge grupe, rezultati su bili slič-ni, a rezultati post hoc testa pokazali su da ne postoji statis-tički signifikantna razlika, iako se može konstatovati da jekod dece sa skeletnom klasom III CdGo nešto veća u odno-su na Pg*Go, nego kod dece sa skeletnom klasom I(p > 0,05).

Svi navedeni nalazi, dobijeni rendgen-kefalometrijskimispitivanjem veličine donje vilice kod ispitanika sa skelet-nom klasom III u doba mešovite denticije i njihovim poređe-njem sa nalazima dobijenim kod ispitanika istog uzrasta saskeletnom klasom I, potvrđuju da je za procenu dužina line-arnih parametara mnogo validnija procena njihovih međuso-bnih odnosa nego procena njihovih apsolutnih vrednosti, štobi trebalo da bude smernica u potrazi za ranim pokazateljimarazvoja skeletne klase III. Vrednosti proporcija CdGn saCdA i NBa visoko značajno su veće kod ispitanika sa skelet-nom klasom III, nego onih sa skeletnom klasom I, dok zanjenu apsolutnu vrednost nije utvrđena značajna razlika iz-među grupa.

Zaključak

Rendgen-kefalometrijska procena dužina donje vilicekod ispitanika sa skeletnom klasom III i I, u doba mešovitedenticije, pokazala je da: totalna dužina donje vilice, duži-na tela donje vilice i dužina ramusa donje vilice, nisu zna-čajno izmenjene kod bolesnika sa skeletnom klasom III uodnosu na ispitanike sa skeletnom klasom I; postoji zna-čajno veća totalna dužina donje vilice, u odnosu na totalnudužinu kranijalne baze kod ispitanika sa III skeletnom kla-som; odnos totalne dužine donje vilice sa totalnom duži-nom gornje vilice, pokazuje visoko značajno veće vredno-sti kod ispitanika sa skeletnom klasom III; postoji značaj-no veća proporcija dužine tela donje vilice sa dužinom telagornje vilice kod ispitanika sa skeletnom klasom III. Kaorani pokazatelji razvoja III skeletne klase na donjoj vilici,najznačajniji su bili: veća totalna dužina donje vilice, pro-porcionalno totalnim dužinama kranijalne baze i gornjevilice i veća dužina tela donje vilice, proporcionalno duži-ni tela gornje vilice.

L I T E R A T U R A

1. Singh GD. Morphologic determinants in the etiology of classIII malocclusions: a review. Clin Anat 1999; 12(5): 382−405.

2. Kerr WJ, Miller S, Ayme B, Wilhelm N. Mandibular form and po-sition in 10-year-old boys. Am J Orthod Dentofacial Orthop1994; 106(2): 115−20.

3. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Mandibular morphol-ogy in subjects with Class III malocclusions: Finite-elementmorphometry. Angle Orthod 1998; 68(5): 409−18.

4. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Procrustes, Euclideanand cephalometric analyses of the morphology of the mandi-ble in human Class III malocclusions. Arch Oral Biol 1998;43(7): 535−43.

5. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Spline analysis of themandible in human subjects with class III malocclusion. ArchOral Biol 1997; 42(5): 345−53.

6. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Finite element analysisof the cranial base in subjects with Class III malocclusion. Br JOrthod 1997; 24(2): 103−12.

7. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Thin-plate spline analy-sis of the cranial base in subjects with Class III malocclusion.Eur J Orthod 1997; 19(4): 341−53.

8. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Localisation of defor-mations of the midfacial complex in subjects with class IIImalocclusions employing thin-plate spline analysis. J Anat1997; 191(Pt 4): 595−602.

9. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Finite element mor-phometry of the midfacial complex in subjects with Angle'sClass III malocclusions. J Craniofac Genet Dev Biol 1997;17(3): 112−20.

10. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Morphometry of themidfacial complex in subjects with class III malocclusions:



Procrustes, Euclidean, and cephalometric analyses. Clin Anat1998; 11(3): 162−70.

11. Hashim HA, Sarhan OA. Dento-skeletal components of classIII malocclusions for children with normal and protrudedmandibles. J Clin Pediatr Dent 1993; 18(1): 12−6.

12. Ostyn JM, Maltha JC, van 't Hof MA, van der Linden FP. The roleof interdigitation in sagittal growth of the maxillomandibularcomplex in Macaca fascicularis. Am J Orthod DentofacialOrthop 1996; 109(1): 71−8.

13. Böhm B, Hirschfelder U. Evaluation of the profile line in pro-gnathic patients in the Saxony-Anhalt region of Germany. JOrofac Orthop 1998; 59(3): 163−70. (English, German)

14. Kitai N, Fujii Y, Murakami S, Furukawa S, Kreiborg S, Takada K.Human masticatory muscle volume and zygomatico-mandibular form in adults with mandibular prognathism. JDent Res 2002; 81(11): 752−6.

15. Ariji Y, Kawamata A, Yoshida K, Sakuma S, Nawa H, Fujishita M,et al. Three-dimensional morphology of the masseter musclein patients with mandibular prognathism. DentomaxillofacRadiol 2000; 29(2): 113−8.

16. Joseph AA, Elbaum J, Cisneros GJ, Eisig SB. A cephalometriccomparative study of the soft tissue airway dimensions in per-sons with hyperdivergent and normodivergent facial patterns. JOral Maxillofac Surg 1998; 56(2): 135−9.

17. Proffit W, eitord. Contemporary orthodontics. 2nd ed. St.Louis: CV Mosby Co; 1993.

18. Jefferson Y. Orthodontic diagnosis in young children: beyonddental malocclusions. Gen Dent 2003; 51(2): 104−11.

19. Tollaro I, Baccetti T, Franchi L. Craniofacial changes induced byearly functional treatment of Class III malocclusion. Am JOrthod Dentofacial Orthop 1996; 109(3): 310−8.

20. Baccetti T, Rey D, Angel D, Oberti G, McNamara JA Jr. Mandibu-lar cervical headgear vs rapid maxillary expander and facemask

for orthopedic treatment of Class III malocclusion. AngleOrthod 2007; 77(4): 619−24.

21. Kanno Z, Kim Y, Soma K. Early correction of a developingskeletal Class III malocclusion. Angle Orthod 2007; 77(3):549−56.

22. Thordarson A, Johannsdottir B, Magnusson TE. Craniofacialchanges in Icelandic children between 6 and 16 years of age −a longitudinal study. Eur J Orthod 2006; 28(2): 152−65.

23. Zentner A, Doll GM, Peylo SM. Morphological parameters aspredictors of successful correction of Class III malocclusion.Eur J Orthod 2001; 23(4): 383−92.

24. Stojanović ZM, Milić J, Nikolić P. Radiographic cephalometry as-sessment of the linear and angular parameters on cranial basein children with skeletal class III. Vojnosanit Pregl 2007; 64(9):604−10. (Serbian)

25. Reyes BC, Baccetti T, McNamara JA Jr. An estimate of craniofa-cial growth in Class III malocclusion. Angle Orthod 2006;76(4): 577−84.

26. Graber TM, Vanarsdall RL, Wig KWL, editors. Orthodontics:Current Principles and Techiniques. 4th ed. St. Louis Elsevier;2005.

27. Sato S. Case report: developmental characterization of skeletalClass III malocclusion. Angle Orthod 1994; 64(2): 105−11.

28. Mouakeh M. Cephalometric evaluation of craniofacial patternof Syrian children with Class III malocclusion. Am J OrthodDentofacial Orthop 2001; 119(6): 640−9.

29. Chang HP, Kinoshita Z, Kawamoto T. Craniofacial pattern ofClass III deciduous dentition. Angle Orthod 1992; 62(2):139−44.

30. Miyajima K, McNamara JA Jr, Sana M, Murata S. An estimationof craniofacial growth in the untreated Class III female withanterior crossbite. Am J Orthod Dentofacial Orthop 1997;112(4): 425−34.

Rad je primljen 21. III 2008.


Correspondence to: Zdenka M. Stojanović, Vojnomedicinska akademija, Klinika za stomatologiju, Crnotravska 17, 11040 Beograd,Srbija. Tel.: +381 11 36 08 429.

O R I G I N A L N I Č L A N A K UDC; 572.781:611.314]:616.314-073.755

Rendgen-kefalometrijska procena linearnih i angularnih parametarana bazi lobanje kod dece sa III skeletnom klasomRadiographic cephalometry assessment of the linear and angular parameters on

cranial base in children with skeletal class III

Zdenka M. Stojanović*, Jasmina Milić†, Predrag Nikolić‡

Vojnomedicinska akademija, *Klinika za stomatologiju, Beograd; Stomatološki fakultet,†Klinika za ortopediju vilica, Pančevo; Stomatološki fakultet, ‡Klinika za ortopediju vilica,

Beograd

Apstrakt

Uvod/Cilj. Kod malokluzije III skeletne klase mandi-bula se u sagitalnoj ravni nalazi ispred maksile što se ma-nifestuje manjom vrednošću sagitalnog međuviličnogugla nego kod I skeletne klase u kojoj je sagitalni odnosvilica normalan. Osim promena na mandibuli i/ili maksi-li, kod III skeletne klase najčešće postoje i promene nakranijalnoj bazi. Cilj ovog rada bio je da utvrdi razlike uvrednostima parametara na kranijalnoj bazi između decesa III skeletnom klasom i dece sa I skeletnom klasom udoba mešovite denticije. Metode. Kod 60 ispitanika, uz-rasta 6−12 godina, nakon kliničkog ispitivanja i ortopan-tomografskog snimanja, analizirani su profilni radiograf-ski snimci glave. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe:prva grupa − sa III skeletnom klasom, druga grupa − sa Iskeletnom klasom. Mereni su linearni i angularni para-metri na kranijalnoj bazi, uglovi maksilarnog i mandibu-larnog prognatizma i ugao sagitalnog međuviličnog od-nosa. Procenjivana je značajnost razlika vrednosti para-metara između grupa i utvrđivan stepen korelacije osno-vnog ugla kranijalne baze sa uglovima sagitalnog položajavilica u svakoj grupi posebno. Rezultati. Značajna razli-ka među grupama utvrđena je samo za prosečne vredno-sti uglova maksilarnog prognatizma i sagitalnog međuvi-ličnog odnosa. U prvoj grupi osnovni ugao kranijalne ba-ze bio je u značajnoj korelaciji sa uglovima sagitalnogpoložaja vilica, a u drugoj grupi ta značajnost nije utvr-đena. Zaključak. Nisu postojale značajne razlike u vred-nostima parametara na kranijalnoj bazi među grupama.Značajna korelacija osnovnog ugla kranijalne baze sauglovima sagitalnog položaja vilica postojala je samo uprvoj grupi.

Ključne reči:kefalometrija; radiografija; lobanja; deca;vilice, odnosi.

Abstract

Background/Aim. In malocclusion of skeletal class III,mandible is located in front of maxilla in sagital plain, whichis manifested by a lower value of the sagital inter-jaw anglethan in skeletal class I, where the jaw sagital relation is nor-mal. Apart from the deformities on mandible and/or max-illa, in skeletal class III deformities are also frequent on thecranial base. The aim of this research was to find the differ-ences in the parameter values on the cranial base among thechildren with skeletal class III and the children with skeletalclass I in the period of mixed dentition. Methods. Afterclinical examination and orthopan-tomography, profile ra-diography of the head was analyzed in 60 examinees, agedfrom 6−12 years. The examinees were divided into twogroups: group 1 – the children with skeletal class III; group2 – the children with skeletal class I. Both linear and angularparameters on the cranial base were measured, as well as theangles of maxillary and mandible prognatism and the angleof sagital inter-jaw relation. The level of difference in theparameter values between the groups was estimated and thedegree of correlation of the main angle of the cranial basewith the angles of sagital position of the jaws in each of thetwo groups was established. Results. A significant differ-ence between the groups was found only in the average val-ues of the angles of maxillary prognatism and sagital inter-jaw relation. In the group 1, the main angle of the cranialbase was in a significant correlation with the angles of sagi-tal positions of the jaws, while in the group 2, such signifi-cance was not found. Conclusion. There were no signifi-cant differences in the parameter values on the cranial basebetween the groups. There was a significant correlation ofthe main angle of the cranial base with the angles of sagitalposition of the jaws in the group 1 only.

Key words:cephalometry; radiography; skull; child; jaw relationrecord.


Stojanović ZM, et al. Vojnosanit Pregl 2007; 64(9): 604–610.

Uvod

Suštinu III skeletne klase, čini smanjena vrednost uglasagitalnog (antero-posteriornog) međuviličnog odnosa(ANB), koji definiše skeletni sagitalni međuvilični odnosmaksile i mandibule. Za razliku od I skeletne klase, kojapredstavlja normalan sagitalni odnos vilica, definisan vred-nošću ugla ANB od 2−4 stepena, u III skeletnoj klasi, man-dibula je uvek postavljena ispred maksile. Taj mezijalnijipoložaj mandibule može biti posledica nedovoljno razvijenemaksile i previše razvijene mandibule, normalno razvijenemaksile i previše razvijene mandibule, nedovoljno razvijenemaksile, a normalne mandibule i različitih drugih kombina-cija. Uz ove promene na maksili i/ili mandibuli najčešće po-stoje i promene na drugim strukturama kranijuma (viscero-kranijum i neurokranijum) 1, 2.

Kranijalna baza sastoji se od tela okcipitalne i sfenoidnekosti, kribriformne ploče etmoida i tabule eksterne i internefrontalne kosti. Kefalometrijski, ona je nazad i dole ograničenanajnižom i najanteriornijom tačkom foramena magnuma (Ba),a napred i gore tačkom spoja internazalne sa frontonazalnomsuturom (N). Kranijalna baza preko sutura, frontalne, etmoi-dalne, sfenookcipitalne i pterigomaksilarne povezana je sa su-sednim strukturama lica i kranijuma, pa se, stoga, ona ne možeposmatrati izolovano, već više u odnosu na okolne koštanestrukture sa kojima je u vezi. Heterogenost i ekspresija III kla-se malokluzija zavisi od morfologije kranijalne baze, koja jedeterminisana njenim odnosom i načinom spajanja sa kostimasrednje trećine lica i donjom vilicom 3, 4.

Za razliku od viscerokranijuma koji se razvija mnogosporije i duže, kosti kranijalne baze rastu brzo. Njihov rastse, u osnovi, završava rano, u šestoj godini života. Zato se urendgen-kefalometrijskim analizama na profilnom snimkuglave kranijalna baza već od šeste godine koristi kao kon-stantna struktura prema kojoj se vrše procene facijalnih idento-alveolnih dimenzija 5−7. Ranim uočavanjem odstupanjau dimenzijama i proporcijama na kranijalnoj bazi mogla bi seprepoznati anomalija III skeletne klase pre nego što se onaispolji na mandibuli. To je značajno, jer se anomalija IIIskeletne klase retko klinički uočava na mandibuli u ranomdečijem uzrastu, budući da je mandibula tada i inače retropo-nirana i nerazvijena 8. U periodu prepubertetskog (najinten-zivnijeg) rasta, mandibula se brzo razvija i dolazi do klinič-kog ispoljavanja predisponirane III skeletne klase, kada jeveć kasno za sprovođenje ortodontskog lečenja u cilju posti-zanja modifikacije rasta 9, 10.

Sve pobrojane činjenice upućuju na potrebu ranog dijag-nostikovanja malokluzije III skeletne klase i utvrđivanje para-metara koji će najranije ukazati na njen razvoj 9. Rano dijagno-stikovanje ove malokluzije ostavlja dovoljno vremena za pri-menu svih raspoloživih terapijskih metoda za njeno lečenje 10.Ovo je posebno bitno jer ne postoji protokol u ranom lečenjumalokluzije III skeletne klase. Primenjuju se različiti terapijskipostupci: aparati za ortopedsko pomeranje skeletnih strukturasrednje trećine lica mogu značajno uticati na njihov sagitalnirazvoj i modifikaciju tipa rasta kostiju; ortodontski aparati zaširenje gornje vilice mogu bitno uticati na njen transverzalnirazvoj, čime se stvaraju uslovi za korekciju njenog sagitalnog

položaja; funkcionalni ortodontski aparati pomažu u korekcijinepravilnosti orofacijalnih funkcija i uspostavljanju pravilnijegsagitalnog međuviličnog odnosa; fiksnim ortodontskim apara-tima mogu se ispravljati pogrešne inklinacije zuba, što je jedanod preduslova za korekciju sagitalnog položaja vilica ortognat-skim hirurškim zahvatima 9−11.

U cilju utvrđivanja ranih pokazatelja razvoja III skelet-ne klase, preduzeli smo ispitivanje vrednosti najvažnijih pa-rametara na kranijalnoj bazi, kao strukturi koja najpre zavr-šava svoj razvoj, koji bi rano, u doba mešovite denticije, mo-gli da ukažu na razvoj ove malokluzije.

Metode

Prospektivna klinička studija sprovedena je u Klinici zastomatologiju VMA. U istraživanje je bilo uključeno 60 is-pitanika, po 30 ženskog i 30 muškog pola, kod kojih ranijenije primenjivana ortodontska terapija. Godine ispitanikakretale su se između šest i 12. Svi ispitanici imali su mešo-vitu denticiju. Trideset ispitanika imalo je I skeletnu klasu iisto toliko ispitanika (30) imalo je III skeletnu klasu.

Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe na osnovu vred-nosti ugla ANB:

– prvoj grupi pripadali su ispitanici sa III skeletnomklasom (ugao ANB < 2);

– u drugoj grupi nalazili su se ispitanici sa I skeletnomklasom (ugao ANB = 2, ugao maksilarnog prognatizma (SNA)= 80−82, ugao mandibularnog prognatizma (SNB) = 78−80).

Svi ispitanici najpre su klinički pregledani, a zatim suim uzeti otisci vilica za izradu studijskih modela, čijom ana-lizom su određeni dentalni okluzalni odnosi. Rendgen-dijagnostika sprovedena je ortopan-tomografskim i rend-gen-kefalometrijskim snimanjem.

Rendgen-kefalometrijsko snimanje svih ispitanika vrše-no je pod identičnim uslovima, aparatom marke Philips, nep-romenljive jačine struje od 20 mA, a u zavisnosti od uzrastabolesnika sa naponom 75−80 kV i vremenom snimanja 11−12sec. Pri snimanju bolesnici su zauzimali sedeći položaj: sa levestrane bolesnika nalazila se kaseta sa filmom, a rastojanje odrendgenske cevi do filma bilo je 1,5 m. Glava bolesnika je ukefalostatu bila fiksirana držačima sa olivom koje ulaze u po-rus acusticus externus, tako da je medijalna sagitalna ravanbila paralelna sa kasetom u kojoj se nalazio film, a centralnizrak padao na centar olive. Odnos vilica bio je u položaju cen-tralne okluzije. Horizontalni položaj glave bolesnika bio je od-ređen tako da je frankfurtska horizontala (FH), koja spaja gor-nju ivicu tragusa i najnižu tačku na donjoj ivici orbite, paralel-na sa donjom ivicom kasete. Film je bio udaljen od medijalneravni glave bolesnika 15 cm. Veličina filma bila je 24×30. Ukaseti se nalazila profil folija, koja omogućava da se, sem ko-štanih, vide i meka tkiva. Bolesnici su prilikom snimanja biliobavezno zaštićeni keceljom koja sadrži olovni ekvivalent od0,5 mm olova. Kecelja je stavljena bolesniku na desnu stranutela, odakle i dolaze rendgenski zraci.

Profilni snimci ispitanika analizirani su standardnimpostupkom koji je podrazumevao prenošenje orijentacionihtačaka i ravni na paus-papir, da bi se utvrdila vrednost slede-ćih parametara: ANB − ugao sagitalnog (anterio-posteri-


Stojanović ZM, et al. Vojnosanit Pregl 2007 64(9): 604–610.

ornog) međuviličnog odnosa; SNA − ugao maksilarnog pro-gnatizma, određuje sagitalni položaj gornje vilice prema pre-dnjoj bazi lobanje; SNB − ugao mandibularnog prognatizma,određuje sagitalni položaj donje vilice prema prednjoj bazilobanje; SN − dužina prednje kranijalne baze; SBa − dužinazadnje kranijalne baze; NBa − ukupna dužina kranijalne ba-ze; SBaN − ugao na bazi lobanje, grade ga ravan zadnje bazelobanje i ravan cele baze lobanje; BaNS − ugao na bazi lo-banje, grade ga ravan cele baze lobanje i ravan prednje bazelobanje; SNFH − ugao koji gradi prednja baza lobanje safrankfurtskom horizontalom; NSBa − osnovni ugao baze lo-banje, grade ga ravan prednje i ravan zadnje baze lobanje(slike 1 i 2).

Sl. 1 - Ispitivani ugaoni parametri: ANB, SNA, SNB,SBaN, BaNS, SNFH, NSBa

ANB − ugao sagitalnog (anterio-posteriornog) međuviličnog odnosa;SNA − ugao maksilarnog prognatizma, određuje sagitalni položaj gornjevilice prema prednjoj bazi lobanje; SNB − ugao mandibularnog progna-tizma, određuje sagitalni položaj donje vilice prema prednjoj bazi loba-nje; SBaN − ugao na bazi lobanje, grade ga ravan zadnje baze lobanje iravan cele baze lobanje; BaNS − ugao na bazi lobanje, grade ga ravancele baze lobanje i ravan prednje baze lobanje; SNFH − ugao koji gradiprednja baza lobanje sa frankfurtskom horizontalom; NSBa − osnovniugao baze lobanje, grade ga ravan prednje i ravan zadnje baze lobanje.

Sl. 2 − Ispitivani linearni parametri: SN, SBa, NBaSN − dužina prednje kranijalne baze; SBa − dužina zadnje kranijalne

baze; NBa − ukupna dužina kranijalne baze

Značajnost razlika u vrednosti parametara između gru-pa određivana je Studentovim t testom. Stepen korelacije (r)između određenih parametara unutar grupa određivan jeANOVA Pearson korelacionim testom. Vrednosti p < 0,05smatrane su značajnim, a p < 0,01, visoko značajnim.

Rezultati

Rezultati ispitivanja prikazivani su kao prosečne vred-nosti linearnih i angularnih parametara. Ustanovili smo zna-čajnost razlika vrednosti između grupa. Takođe, ustanovljenje stepen korelacije vrednosti uglova koji definišu sagitalnipoložaj vilica sa osnovnim uglom kranijalne baze u svakojgrupi posebno.

Rezultati su prikazani grafički i tabelarno.U prvoj grupi svi ispitanici imali su smanjenu vrednost

ugla ANB. Ona je iznosila prosečno -2,70°±2,14°, što je po-kazatelj III skeletne klase (slika 3). U drugoj grupi svi ispita-nici imali su normalnu vrednost ugla ANB od 2 stepena, štoje, uz normalne vrednosti uglova SNA i SNB, bio determini-šući faktor za selekcionisanje ove grupe ispitanika.

0,0-2,0-4,0-6,0-8,0-10,0

16

14

12

10

8

6

4

2

0

Učes

talos

t

n = 30

ґ±SD =-2,70±2,14°

ANB

Sl. 3 − Distribucija vrednosti ugla ANB u grupi 1ANB − ugao sagitalnog (anterio-posteriornog) međuviličnog odnosa

Prosečna vrednost ugla SNA od 76,10°±3,28° u prvojgrupi ukazivala je na retrognat položaj maksile u odnosu nakranijalnu bazu (slika 4). U drugoj grupi vrednost ugla SNAbila je od 80,40°±0,77°, što potvrđuje normalan sagitalni polo-žaj maksile u odnosu na kranijalnu bazu (slika 5). RezultatiStudentovog t testa pokazali su da je razlika u veličini ovogugla između grupa bila statistički visoko značajna (p < 0,01).

n = 30

ґ±SD 76,1±3,28°

84,082,080,078,076,074,072,070,0

10

8

6

4

2

0

Učes

talos

t

SNA

Sl. 4 − Distribucija vrednosti ugla SNA u grupi 1SNA − ugao maksilarnog prognatizma, određuje sagitalni položaj gornje

vilice prema prednjoj bazi lobanje



82,0081,5081,0080,5080,00

30

20

10

0

Učes

talos

t n = 30

SNA

ґ±SD=80,40±0,77°

Sl. 5. Distribucija vrednosti ugla SNA u grupi 2SNA − ugao maksilarnog prognatizma, određuje sagitalni položaj gornje

vilice prema prednjoj bazi lobanje

Ugao SNB je imao u prvoj grupi prosečnu vrednost ugranicama njegove normalne vrednosti, 78,80°±4,23°, štoukazuje na ortognat položaj mandibule u odnosu na kranijal-nu bazu (slika 6). U drugoj grupi ugao SNB imao je sličnuprosečnu vrednost kao u prvoj grupi, 78,40°±0,77° (slika 7).Razlika u njegovoj veličini između grupa, procenjenaStudentovim t testom, nije bila statistički značajna(p > 0,05).

90,087,585,082,580,077,575,072,570,0

8

6

4

2

0

Učes

talos

t n = 30

SNB

ґ±SD=78,8±4,23°

Sl. 6 − Distribucija vrednosti ugla SNB u grupi 1SNB − ugao mandibularnog prognatizma, određuje sagitalni

položaj donje vilice prema prednjoj bazi lobanje

80,0079,5079,0078,5078,00

30

20

10

0

Učes

talos

t n = 30

SNB

ґ±SD=78,40±0,77°

Sl. 7 − Distribucija vrednosti ugla SNB u grupi 2SNB − ugao mandibularnog prognatizma, određuje sagitalni položaj

donje vilice prema prednjoj bazi lobanje

Rezultati ispitivanja dužine prednje kranijalne baze(SN) pokazivali su da je ona bila neznatno manja kod ispita-nika u prvoj grupi, u kojoj je prosečno iznosila 72,43±3,81

mm, u odnosu na drugu grupu ispitanika, u kojoj su ove vre-dnosti bile 73,43±4,33 mm. Dobijena razlika međutim nijebila statistički značajna.

Prosečna dužina zadnje kranijalne baze (SBa) u prvojgrupi iznosila je 45,97±4,15 mm, dok su u drugoj grupi ispi-tanika vrednosti ovog parametra bile prosečno 47,17±3,32mm. Rezultati Studentovog t testa pokazali su da nije posto-jala statistička razlika između grupa ni u dužini zadnje kra-nijalne baze.

U prvoj grupi, ukupna dužina kranijalne baze (NBa)bila je prosečno 106,93±4,44 mm, dok je kod ispitanika udrugoj grupi njena vrednost prosečno iznosila 109,07±5,24mm. Razlika u dužini ukupne kranijalne baze između dvegrupe nije bila statistički značajna.

U prvoj grupi vrednost ugla SBaN iznosila je prosečno31,57°±3,04°, a u drugoj 30,57°±2,76°. Rezultati Studento-vog t testa pokazuju, da razlika u njegovim vrednostima iz-među grupa nije bila statistički značajna.

Vrednosti ugla BaNS, u prvoj grupi, bile su prosečno19,23°±2,37°, a u drugoj 19,97°±2,86°. Njegove vrednosti ni-su se statistički značajno razlikovale između grupa (tabela 1).

Ugao SNFH u prvoj grupi imao je prosečnu vrednost od10,03°±2,20°, što je bilo nešto više nego u drugoj grupi, gdeje ta vrednost iznosila 9,30°±1,70°. Međutim, rezultati Stu-dentovog t testa pokazali su da ni ova razlika nije statističkiznačajno (tabela 1).

Tabela 1Vrednosti proučavanih linearnih parametara kranijalne baze

Parametar Grupaispitanika

ґ±SD(min−max)

Studen-tov t test p

1 72,43±3,81(64−80)Dužina prednje

kranijalne bazeSN (mm) 2 73,43±4,33

(64−82)

0,95 0,35

1 45,97±4,15(38−57)Dužina zadnje

kranijalne bazeSBa (mm) 2 47,17±3,32

(38−54)

1,24 0,22

1 106,93±4,44(100−118)Ukupna dužina

kranijalne bazeNBa (mm) 2 109,07±5,24

(99−120)

1,69 0,10

1 31,57±3,04(27−41)Ugao

SBaN (stepen) 2 30,57±2,76(26−37)

1,33 0,19

1 19,23±2,37(15−25)Ugao

BaNS (stepen) 2 19,97±2,86(14−29)

-1,08 0,28

1 10,03±2,20(6−15)Ugao

SNFH (stepen) 2 9,30±1,78(7−13)

-1,42 0,16

1 129,20±4,41(116−136)Ugao

NSBa (stepen) 2 129,43±4,50(121−140)

-0,20 0,84

SN − dužina prednje kranijalne baze; SBa − dužina zadnje kranijalne baze;SBaN − ugao na bazi lobanje, BaNS − ugao na bazi lobanje, SNFH − ugaokoji gradi prednja baza lobanje sa frankfurtskom horizontalom; NSBa − os-novni ugao baze lobanje



Vrednost osnovnog ugla kranijalne baze, NSBa, u prvojgrupi iznosila je prosečno 129,20°±4,41°. U ovoj grupi pos-tojala je statistički značajna korelacija ugla NSBa sa uglovi-ma SNA i SNB (p < 0,05), dok statistički značajna korelacijasa uglom ANB nije utvrđena (p > 0,05). Kod ispitanika udrugoj grupi ugao NSBa imao je prosečne vrednosti od129,43°±4,50° i nije pokazivao statistički značajnu korela-ciju sa uglovima SNA i SNB (p > 0,05). Prosečne vrednostiovog ugla nisu se značajno razlikovale između grupa(p > 0,05). Rezultati merenja ugla NSBa po grupama i zna-čajnost razlike između grupa prikazani su u tabeli 1, a rezul-tati ispitivanja njegove korelacije sa drugim uglovima dati suu tabeli 2.

Diskusija

Kefalometrijski podaci o dužini prednje kranijalne bazegovore da je ona manja kod osoba sa III skeletnom klasom upoređenju sa osobama sa I skeletnom klasom. Mnoge studijerasta upućuju na to da je kranijalna baza kod III klase malo-kluzija postavljena više nadole u toku ranog postnatalnog ra-zvoja 5. To je verovatno uslovljeno procesom rasta na fron-tomaksilarnim suturama, a takav položaj kranijalne baze mo-že uticati na položaj maksile, stvarajući odnos III skeletneklase. Ovo može sugerisati da terapijska modifikacija rastaima za cilj da se prednja kranijalna baza na bolji način formi-ra u ranom detinjstvu 5, 10. Zato je neophodna što ranija dija-gnostika ovog problema.

Iako najveći broj autora navodi da je dužina prednjekranijalne baze značajno manja kod osoba sa III skeletnomklasom nego kod osoba sa I skeletnom klasom, neki autori nepronalaze značajnu razliku u njenoj dužini. Kontradiktornostovih nalaza može se objasniti i varijabilnošću tačke N u tokurasta 6. Prema navodima Mouakeha 12, prednja kranijalna ba-za značajno je kraća kod dece sa III skeletnom klasom u po-ređenju sa kontrolnom grupom u I skeletnoj klasi. Chang isar. 9 konstatuju manju dužinu prednje kranijalne baze u do-ba mlečne denticije kod dece sa III skeletnom klasom, negokod dece sa I skeletnom klasom, ali utvrđuju da ta razlikanije statistički značajna.

Rezultati naših istraživanja pokazuju, takođe, da jeprednja kranijalna baza kraća kod ispitanika sa III skeletnomklasom nego kod onih sa I skeletnom klasom, ali ta razlika niu našem istraživanju nije statistički značajna.

Zadnja kranijalna baza kraća je takođe u prepubertet-skom uzrastu kod dece sa III skeletnom klasom 2, 5. Razlika u

dužini kranijalne baze između dece sa skeletnom klasom I idece sa skeletnom klasom III uslovljena je resorptivnim re-modelisanjem na klivusu i foramenu magnumu, koje se oba-vlja odmah posle spajanja na sfenookcipitalnoj sinhondrozi.Nedovoljan razvoj zadnje kranijalne baze može biti u vezi sarazvojem klase III malokluzija, doprinoseći prognatiji tem-poromandibularnog zgloba (TMZ) 5, 13, 14.

Povećanje dužine zadnje kranijalne baze, koje nastajekao posledica aktiviranja rasta na sfenookcipitalnoj sinhon-drozi, odvija se sporo i traje do ranog odraslog doba. Ranijiprestanak rasta na ovoj sinhondrozi dovodi do formiranjakraće zadnje kranijalne baze, za koju Singh i sar. 5 smatrajuda je biološka osnova za anteriorno pomeranje mandibule.

Isti autori nalaze da je u prepubertetskom uzrastu zadnja kra-nijalna baza signifikantno kraća kod ispitanika sa III skelet-nom klasom.

Do istih rezultata dolaze i istraživanja Mouakeha 12,koji takođe pokazuje signifikantno kraću zadnju kranijalnubazu kod ispitanika sa III skeletnom klasom u uzrastu 5−12godina.

S druge strane, nalazi Changa i sar. 9 pokazuju da u do-ba mlečne denticije kod dece sa III i dece sa I skeletnom kla-som ne postoji signifikantna razlika u dužini zadnje kranijal-ne baze.

Naši rezultati potvrđuju da je dužina zadnje kranijalnebaze manja kod dece sa III skeletnom klasom u doba mešo-vite denticije nego kod one sa I skeletnom klasom, ali da tarazlika nije statistički značajna.

Rezultati naših istraživanja pokazuju da je prosečnavrednost ukupne dužine kranijalne baze kod dece sa III ske-letnom klasom bila manja nego kod dece sa I skeletnom kla-som, ali ta razlika nije bila statistički značajna.

Dužina kranijalne baze igra značajnu ulogu u pozicioni-ranju čitavog viscerokranijuma. Odstupanja njene dužine odnormalnih prosečnih vrednosti mogu dovesti do promena usagitalnom položaju srednjeg facijalnog masiva, posebnomaksile, TMZ, kao i mandibule. S obzirom na prisutnu an-gulaciju kranijalne baze (ugao između prednje i zadnje kra-nijalne baze), međutim, najveći broj autora smatra da jemnogo validnije procenjivati posebno dužinu prednje, a po-sebno dužinu zadnje kranijalne baze 2, 5, 15.

Uglovi kranijalne baze SBaN i BaNS ne koriste se če-sto u proceni odnosa na kranijalnoj bazi. Zato u literaturi inema mnogo podataka o njihovim karakteristikama i vred-nostima.

Tabela 2Korelacioni odnosi osnovnog ugla baze lobanje (NSBa) sa uglovima

sagitalnog položaja vilice (ANB, SNA, SNB)ANB SNA SNB Grupa ispitanika r p r p r p

1 0,25 0,19 -0,40 0,03 -0,44 0,022 -0,16 0,40 -0,16 0,40

r – koeficijent korelacije; p – značajnostANB − ugao sagitalnog (anterio-posteriornog) međuviličnog odnosa; SNA − ugao maksilar-nog prognatizma, određuje sagitalni položaj gornje vilice prema prednjoj bazi lobanje; SNB− ugao mandibularnog prognatizma, određuje sagitalni položaj donje vilice prema prednjojbazi lobanje



Nagib prednje baze lobanje prema frankfurtskoj hori-zontali (ugao SNFH) prosečno iznosi 7°. Vrednosti ovogugla mogu biti negativne, kada se frankfurtska ravan i ra-van prednje baze lobanje seku ispred lica, a pozitivne, kadase seku iza lica 7. Ispitivanja koja su sproveli Chang i sar. 9

kod dece u doba mlečne denticije pokazuju da je kod ispi-tanika sa III skeletnom klasom ugao SNFH signifikantnomanji. Naši rezultati nisu u skladu sa gore pomenutim nala-zima, jer između grupe sa I i grupe sa III skeletnom klasomnije utvrđena statistički značajna razlika u vrednosti ovogugla.

Oblik kranijalne baze određen je njenom fleksuromkoju grade prednja i zadnja kranijalna baza formirajući ugaoNSBa. Fleksura kranijalne baze formira se u toku fetalnograzvoja i ostaje relativno stabilna u toku postnatalnog razvo-ja. Na taj način i morfologija kranijalne baze tipična za IIIskeletnu klasu uspostavlja se vrlo rano. Za nju je karakteris-tična smanjena dužina i oštriji ugao između prednje i zadnjekranijalne baze. Kao posledica tih promena dolazi do preme-štanja TMZ napred, što rezultuje facijalnim profilom IIIskeletne klase 5. Osim toga, angulacija kranijalne baze možedoprineti anteriornijem pozicioniranju mandibule i retroponi-ranju maksile u odnosu na kranijum, kao i remodelovanjuduž facijalnog profila između naziona i mentona, što je, pret-postavlja se, veliki determinišući faktor ekspresivnosti IIIklase malokluzija 12−14.

Normalna vrednost osnovnog ugla kranijalne baze je131°. Prema Hasundovoj analizi, vrednost ovog ugla je u ne-gativnoj korelaciji sa uglovima maksilarnog prognatizma(SNA), koja normalno iznosi -0,37 i mandibularnog progna-tizma (SNB), čija je normalna vrednost -0,5.

Po mnogim autorima, smanjena vrednost ovog ugla je-dna je od najučestalijih karakteristika III skeletne klase.Reyes i sar. 1 nalaze smanjenje ovog ugla u svim uzrastnimgrupama dece od šest do 16 godina starosti, kod kojih postojiIII skeletna klasa. Smanjenu vrednost ovog ugla nalaze iChang i sar. 9 u studiji III skeletne klase kod dece u dobamlečne denticije.

U velikoj studiji morfoloških determinanata III ske-letne klase, Singh 5 izveštava da klasu III malokluzije uprepubertetskom uzrastu karakteriše rotacija kranijalne ba-ze u vertikalniji položaj, koja dovodi do smanjenja ovogugla. Pomenuta studija navodi i tvrdnje autora koji ne na-

laze korelaciju između ugla kranijalne baze i klase IIImalokluzija.

Rezultati našeg istraživanja ukazuju na manju angula-ciju kranijalne baze, izraženu smanjenom vrednošću uglaNSBa, kod dece sa III skeletnom klasom. Ipak, razlika u nje-govoj vrednosti nije statistički značajna između grupa. Stati-stički značajna razlika između grupa, međutim, postojala je ustepenu korelacije ugla NSBa sa uglovima SNA i SNB, kojije bio veći kod dece sa III skeletnom klasom. To ukazuje dakod malokluzije III skeletne klase postoji veća povezanostmandibularnog i maksilarnog prognatizma sa angulacijomkranijalne baze nego kod I skeletne klase. Ovo se može obja-sniti time, da oštriji ugao kranijalne baze utiče na sagitalnipoložaj vilica, dovodeći do anteriornijeg pozicioniranja TMZi/ili cele mandibule (ako je izmenjen nagib zadnje baze loba-nje), odnosno do retroponiranja maksile (ako je izmenjen na-gib prednje baze lobanje), što rezultuje facijalnim profilomIII skeletne klase 5.

Ipak, ovaj nalaz može biti „maskiran” vrednošću uglaSNA, koji se sa smanjenjem ugla NSBa povećava, o čemugovori visoka negativna korelacija između ovih uglova. Slič-na je situacija i sa uglom SNB, čija se vrednost takođe pove-ćava sa smanjenjem ugla NSBa, ali to ne „maskira” kefalo-metrijski nalaz, već ga i naglašava. Zato se pri proceni sagi-talnog položaja vilica mora uzeti u obzir i ugao kranijalnebaze.

Zaključak

Morfološke karakteristike kranijalne baze kod dece saIII skeletnom klasom nisu značajno izmenjene u odnosu nadecu sa I skeletnom klasom, što potvrđuju sledeće ustanov-ljene činjenice: vrednosti angularnih parametara na krani-jalnoj bazi kod dece sa III skeletnom klasom, drugačije suod onih kod dece sa I skeletnom klasom, ali te razlike nisustatistički značajne; dužine svih merenih linearnih parame-tara na kranijalnoj bazi, manje su kod dece sa III nego koddece sa I skeletnom klasom, ali ni te razlike nisu statističkiznačajne; u grupi sa III skeletnom klasom postoji značajnanegativna korelacija osnovnog ugla kranijalne baze sauglovima sagitalnog položaja vilica, dok u grupi sa I ske-letnom klasom, statistički signifikantna zavisnost izmeđutih uglova nije zapažena.

L I T E R A T U R A

1. Reyes BC, Baccetti T, McNamara JA Jr. An estimate of craniofa-cial growth in Class III malocclusion. Angle Orthod 2006;76(4): 577–84.

2. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Morphometry of thecranial base in subjects with Class III malocclusion. J Dent Res1997; 76(2): 694–703.

3. Crutcher FF. Anthropology and orthodontics. Angle Orthod1997; 67(1): 73–8.

4. Bishara SE. Orthodontic diagnosis and treatment planing. In:Bishara SE, editor. Textbook of orthodontics. Philadelphia:WB Saunders; 2001. p. 98−112.

5. Singh GD. Morphologic determinants in the etiology of classIII malocclusions: a review. Clin Anat 1999; 12(5): 382–405.

6. Singh GD, McNamara JA Jr, Lozanoff S. Thin-plate splineanalysis of the cranial base in subjects with Class III mal-occlusion. Eur J Orthod 1997; 19(4): 341–53.

7. Ozerović B. X rays craniometry and cephalometry. Belgrade:School of Dental Medicine; 1985. (Serbian)

8. Proffit W. Contemporary orthodontics. St. Louis: CV MosbyCo; 1993.

9. Chang HP, Kinoshita Z, Kawamoto T. Craniofacial pattern ofClass III deciduous dentition. Angle Orthod 1992; 62(2): 139–44.

10. Zentner A, Doll GM, Peylo SM. Morphological parameters aspredictors of successful correction of Class III malocclusion.Eur J Orthod 2001; 23(4): 383–92.



11. Park JU, Baik SH. Classification of Angle Class III malocclu-sion and its treatment modalities. Int J Adult Orthodon Or-thognath Surg 2001; 16(1): 19–29.

12. Mouakeh M. Cephalometric evaluation of craniofacial patternof Syrian children with Class III malocclusion. Am J OrthodDentofacial Orthop 2001; 119(6): 640–9.

13. Ueki K, Nakagawa K, Takatsuka S, Shimada M, Marukawa K, Ta-kazakura D, et al. Temporomandibular joint morphology and

disc position in skeletal class III patients. J CraniomaxillofacSurg 2000; 28(6): 362–8.

14. Gokalp H. Magnetic resonance imaging assessment ofpositional relationship between the disk and condyle inasymptomatic young adult mandibular prognathism. AngleOrthod 2003; 73(5): 550–5.

15. Sato S. Case report: developmental characterization of skeletalClass III malocclusion. Angle Orthod 1994; 64(2): 105–2.

Rad je primljen 17. IV 2007.

JiEOrpl\;\CKH YITHBEP3J1TET CTOMATOIIOWKI1 a>AKYIITET

CEKPETAPI-1JAT

npl1MMHO 2 0 ~07~ 2012

YHIIBEP3IITET Y EEorpA,Ll,Y Opr, Jel\. Gpo)

0" ~b~ 'L

n,tlo1l\OI BPCAHOCT

Allpeca: CTYllCHTCKH Tpr I. 11000 oeorpall, PCfly6nHKa Cp6Hja Te.,,: 0 II 3207400; <PaKc: 0 I t 2638818; E-mail: [email protected]

BEnE HAY4HlAX 06JlACTIA 5eorpaA, 10.7.2012. rOA. ME,QIAUIAHCKIAX HAYKA 02 5poj: 06 - 19091/66-12 Tell. 3207-432; 3207-430 5T

Ha OCHOBY '-Ill. 123. CTaB 4 3aKOHa 0 BV1COKOM 06pa30BaibY ("CIlY)I(6eHV1 maCHV1K PC", 6poj 76/05, 100107-aYTeHTV1'-1Ho TYMa'-lelbe, 97/08 V1 44/10), '-Ill. 46. CT. 5. Ta'-l. 3. CTaTyTa YHV1Bep3V1TeTa Y 5eorpaAY - npe'-lV1WneH TeKCT (,TnacHV1K YHV1Bep3V1TeTa Y 5eorpaAY", 6poj 162/11) V1 '-Ill. 14. - 21. npaBV1IlHV1Ka 0 Benl-1Ma HaY'-IHV1X o6IlacH1 Ha YHV1Bep3I-1TeTy y 5eorp8AY (,TIlacHV1K YHV1Bep3V1TeTa y 5eorpaAY", 6poj 134/07, 150/9 V1 158/11, a Ha 3aXTeB CToMaTonowKor cpaKymeTa, 6poj 969/10A 25.06.2012. rOAV1He,

Bene Hay'-lHV1x o6nacTVI MeAV1L4V1HCKV1X HaYKa. Ha XIV CeAHVlL4V1 oAP)l(aHoj AaHa 10. jy na 2012. roAV1He. AOHeno je

O,QflYKY

,QAJE CE camaCHOCT Ha npeAnor TeMe AOKTopcKe AV1CepTaL4V1je:

KaHAVlAaT Mp 3AeHKa CTojaHoBV1n

Ha3V1B TeMe:"KecpanoMeTpVljcKa npOL4eHa KpaHVlocpaL4V1janHor MOAena III CKeneTHe KIlace y Ao6a MeWOBvlTe AeHTaL4V1je".

AOCTaBV1TVI: - <i>aKymeTY - ceKpeTapy Befla - apXVlBVI YHIt18ep31t1TeTa

mailto:[email protected]

Obrazac 1.

Fakultet STOMATOLOŠKI UNIVERZITET U BEOGRADU

Stručno veće za medicinske nauke

Broj zahteva

(naziv stručnog veća kome se zahtev upućuje , shodno

čl.6 Statuta Univerziteta u Beogradu i čl. 7. st.1

ovog pravilnika)

07.03.2013..god.

(Datum)

ZAHTEV

za davanje saglasnosti na izveštaj o urađenoj doktorskoj disertaciji

Molimo da, shodno članu 68. st.3. Zakona o univerzitetu ("Službeni glasnik RS" br. 20/98), date saglasnost na

izveštaj o urađenoj doktorskoj disertaciji kandidata ZDENKA MILOMIR STOJANOVIĆ (ime, ime jednog od roditelja i prezime)

KANDIDAT ZDENKA MILOMIR STOJANOVIĆ prijavila je doktorsku disertaciju pod nazivom

(ime, ime jednog od roditelja i prezime)

„KEFALOMETRIJSKA PROCENA KRANIOFACIJALNOG MODELA III SKELETNE KLASE U DOBA MEŠOVITE

DENTICIJE“

Univerzitet je dana 10.07.2012. svojim aktom pod br. 06-19091/66-

12

dao saglasnost na predlog teme

doktorske disertacije koja je glasila

„KEFALOMETRIJSKA PROCENA KRANIOFACIJALNOG MODELA III SKELETNE KLASE U DOBA MEŠOVITE

DENTICIJE“

Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije kandidata ZDENKA MILOMIR STOJANOVIĆ (ime, ime jednog od roditelja i prezime)

obrazovana je na sednici održanoj 11.12.2012. odlukom fakulteta pod br. 3/108

u sastavu:

ime i prezime člana komisije: zvanje: naučna oblast:

ANGELINA NIKODIJEVIĆ LATINOVIĆ DOCENT ORTOPEDIJA VILICA

MIRJANA IVANOVIĆ PROFESOR PREV. I DEČJA STOM.

PREDRAG VUČINIĆ DOCENT ORTOPEDIJA VILICA

Nastavno-naučno veće fakulteta prihvatilo je izveštaj Komisije za ocenu i odbranu doktorske

disertacije na sednici održanoj dana 03.05.2013.god.

DEKAN FAKULTETA

_____________________________

Prof. dr Miroslav Vukadinović

Prilog: 1. Izveštaj komisije sa predlogom

2. Akt Nastavno-naučnog veća fakulteta o usvajanju izveštaja

3. Primedbe date u toku stavljanja izveštaja na uvid javnosti,

ukoliko je takvih primedbi bilo.

nauČno- nastavnom veĆu

Documents