nato bombardovanje

(1)Hronologija:Layout 1 10.9.2013 23:20

ИЗДАВАЧ

ОПШТИНСКИ ОДБОРОБНОР 1941-1945.

ПЉЕВЉА

ЗА ИЗДАВАЧА

ВИДОЈЕ ДЕСПОТОВИЋ

КОРИЦА И ПРЕЛОМ

ДРАГАН ПАЛДРМИЋ

ТИРАЖ

300

ШТАМПА

МИНС, НИКШИЋ

ISBN 978-9940-9105-2-5COBISS.CG-ID 22998800


НАТО БОМБАРДОВАЊЕ78 ДАНА ПЉЕВАЉСКИХ ПРОТЕСТА



НАТО БОМБАРДОВАЊЕ78 ДАНА ПЉЕВАЉСКИХ ПРОТЕСТА

ПЉЕВЉА, 2013.


УВОДУВОД

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије је трајало78 дана непрекидно. Бомбардовање је почело под шифром “милосрднианђео“ 24. марта, а завршено 10. јуна 1999. године. То је био трагичандогађај за нашу земљу када је деветнаест земаља, на челу са САД,бомбардовало Југославију. То ће остати незаборавно и запамћено да језемља, чланица Уједињених нација без одлуке Савјета безбједностиУједињених нација, дакле самовољно и вољом НАТО пакта нападнута.Исто тако ће остати запамћено и као једно од свјетских чуда данајбогатија и највећа држава (САД) нападне и бомбардује једну малудржаву, чланицу УН која није никада напала нити направила какавнезаконит акт, што не раде друге државе.

НАТО пакт је, користећи своју премоћ у ваздуху, напао нашуземљу и рушио мостове, куће, школе, војне објекте, болнице, возове ипредузећа. Чак нијесу оставили на миру туђе амбасаде и гробља. И свете злочине прате и пратиле су лажна објашњења, како они воле Србе,али се боре против Милошевића. Грађани Србије својим тијелимаштите мостове и друге објекте и добра, али су рушитељи са великихвисина били у великој предности.

Кад је НАТО бомбардовање почело, све НАТО земље, осимИталије, су донијеле одлуке да нападну Југославију. ПредсједникИталије Скалфаро није се сложио са нападом на Југославију, јер је тосупротно одредбама устава, али је на њега вршио притисак министарспољних послова Дини, скрећући му пажњу да ће настати озбиљнепоследице за његову земљу ако не потпише одлуку о нападу Италије иса простора Италије. Дакле, под фирмом борбе против Милошевића инаводним рушењем његовог режима рушена је Савезна РепубликаЈугославија, више Србија него Црна Гора. То је био рат у коме се Србијабранила.

У том рату наша земља је била усамљена и без савезника ипријатеља. Русија није могла да помогне и заштити је. Румунија иБугарска су уступиле свој ваздушни простор НАТО пакту забомбардовање наше земље. Чешка и Мађарска су то урадиле раније.То се не може заборавити и опростити. Бомбардовање су подржали иполитичари бивших југословенских република, осим Туђмана, што јеневјероватно. Чини се као да ништа и није остало код политичкихелита попут заједништва, братства и јединства и доживљеног узаједничкој држави Југославији, а у шта су се својевремено заклињали.

Пресудну улогу а бомбардовању СРЈ имао је тадашњипредсједник САД Бил Клинтон, под чијим су се руководствомудружиле земље, њих 19, које су бомбардовале Југославију. Тај напад,јединствен у историји, различито се тумачи и траже узроци и поводи

5


од чега наш народ и земље немају никакве користи. Клинтон јепрекршио амерички устав и међународне законе и ставове УН иСавјета безбједности. Можда је оваквим ставом и потезом Клинтонхтио да скрене пажњу са себе и сексуалног скандала са МоникомЛевински. Напротив, овим актом Клинтон је храбрио људе да устајупротив бомбардовања и против Клинтона. Клинтон је упоређиваоМилошевића са Хитлером а себе са Черчилом. Каква иронија. Све је точинио да наводно заштити Косово које је срце Србије, покривеноцрквама и манастирима из доба Немањића и касније.

НАТО је бомбардовао и Косово и нанио велике губитке иСрбима и Албанцима на Косову, а што је хтио да прикаже као злочинеМилошевића и Србије. На помоћи у свему овоме Клинтону је билаОлбрајтова која је као дијете јеврејско у Србији спашена одликвидације од Њемаца у току Другог свјетског рата. И по њојМилошевић је био једини циљ НАТО бомбардовања све са, изјавом даволи Србе, али мрзи Милошевића. Народ јој је кроз графите одговорио“Колико нас воли! А шта би тек урадила да нас не воли“. Оваквојсмијурији и реаговању су се придруживали свих 78 дана и грађаниПљеваља, осуђујући сваки дан у пет до дванаест Клинтона, Олбрајтову,Солану, Блера, Кука, Робертсона и друге, а преко њих и владе свих 19земаља из којих је у агресији употребљавана широка лепеза убојнихсредстава, укључујући и она која припадају универзалним оружјима задиректна дејства. Поред прецизно вођених коришћена су и убојнасредства као што су касетне бомбе са осиромашеним уранијумом идруге припремљене за испробавање и наношење губитака.

Поред губитака наше земље велике губитке је имала и Европакоја није умјела да подржи политичка рјешења сукоба на Косову.

НАТО агресију је осудио велики број појединаца, попут папеВојтила, готово сви државници и научници из свих земаља, па чак ионих чији су авиони сипали бомбе по нашој земљи, а посебно народицијелог свијета који су изложени неофашистичким нападима,посебнопрема балканским земљама, земљама богатим нафтом и оним у којимарежими не играју САД игру. Руси су НАТО бомбардовање на СРЈназвали варваризмом а 119 посланика и 50 сенатора Италије сутражили да се престане са бомбардовањем и етничким чишћењемКосова и Србије у којима су Срби на удару.

Све што је иза бомбардовања слиједило показало је да је циљбомбардовања било разбијање Југославије и отимање Косова одСрбије. Дан иза бомбардовања, дакле 25. марта, Клинтон је изјавио “дабомбардовање СРЈ је прије свега у америчком геополитичком иекономском интересу, а да је заштита Албанаца смо згодан повод иизговор”.

Видоје Деспотовић

6


О ПА ТРИ ОТ СКОМ СА ВЕ ЗУО ПА ТРИ ОТ СКОМ СА ВЕ ЗУ

Патриотски савез Југославије за Пљевља организован је 28. ав-густа 1998. године на оснивачкој скупштини грађана Пљеваља. Патри-отска организација у Пљевљима организована је као дио Патриотскогсавеза Југославије који се са својим радом већ увелико био афирмисаоу Југославији као ванстраначка организација, организација која се небори за власт, већ за опстанак СР Југославије као државе свих њенихграђана без обзира на националну и вјерску припадност, те очување иафирмисање свих вриједности који карактеришу једну државу, а по-себно независну суверену, територијалну целовитост, а надасве слобо-ду народа. Демократски, цивилизовани и миран пут рјешавањанеспоразума у Југославији и шире је одлика којом се карактерише ПСЈ.Доследна примјена устава и закона, законитост рада државних орга-на, користан и правилан приступ рјешавања социјалних, здравственихи осталих потреба грађана су области у којима је ПСЈ развио своје дје-ловање и то веома успјешно.

ПСЈ као нестраначка организација успјешно сарађује са дру-гим нестраначким организацијама као што су борачке организације иВојска Југославије, и другим. ПСЈ одлучно подржава оне политичкепартије и странке које су се истински опредијелите за СР Југославију икоје поштују вољу народа и цивилизацијске тековине и уважавају теко-вине ослободилачких ратова нашег народа. Такве политичке партије истранке народ непогрешно препознаје и уважава.

Са већ толико широком области дјеловања ПСЈ, патриоти Пље-ваља могли су да отпочну са организованим радом и афирмацијом уПљевљима, Црној Гори и Југославији.

На Космету је увелико завладао сепаратизам и тероризамАлбанаца. У Црној Гори владајућа коалиција „Да живимо боље“ некрије своје сепаратистичке намјере. У Пљевљима локална самоуправасе сучељава са тешкоћама материјалне природе због тога сто је оп-штинске изборе добила Социјалистичка народна партија. Забрањен јерад Радио Пљеваља и излажење “Пљеваљских новина“. Својим првимсаопштењем за јавност патриотска организација у Пљевљима даје од-лучну подршку руководству и органима СР Југославије да се насталипроблеми у земљи ријеше на демократски начин уз доследну примје-ну Закона и Устава СР Југославије и без диктата и било каквог уплита-ња са стране у суверена права Југославије а уз то и чланице Уједињенихнација. При том су слиједила оштра реаговања и протести због гуше-ња слободе штампе и забране “Пљеваљских новина“ и забране рада Ра-дио Пљеваља.

7


Осуђиван је сепаратизам на Космету као зло подједнако упере-но против свих који желе миран и добросусједски живот без обзира навјерску и националну припадност. Осуђивана су убиства и тероризами давана подршка принципијелног рјешавања проблема на Косметубез нарушавања територијалности и суверености Југославије. У томсмислу нијесу изостале подршке на истрајности Савезној скупштини,Савезној влади и Врховном савјету одбране. Критикована је Скупшти-на Црне Горе због неусвајања резолуције о Космету.

Посебно поглавље протеста патриотске организације у Пље-вљима огледало се у оштрој осуди западних моћника као твораца но-вог светског поретка предвођених Вашингтоном, због њиховогмонструозног плана у поробљавању Југославије. Повод за своје прља-ве и нечасне намјере нашли су у наводној угрожености права људи наКосмету, а нешто касније да на Космету пријети хуманитарна катастро-фа. Није изостајала ни осуда петоколонаша у Србији и Црној Гори.Творцима новог светског поретка дато је до знања да је народ Југосла-вије, а посебно српски и црногорски народ прозрео њихове намјере ида се не може сломити слободарски и патриотски дух народа у одбра-ни сваког педља наше отаџбине. Потврда одлучног става народа биоје величанствени скуп грађана Пљеваља на трибини одржаној децем-бра мјесеца 1998. године у препуној сали дома културе.

Марта мјесеца 1999. године отпочела је злочиначка и геноцид-на НАТО агресија на СР Југославију. Грађани Пљеваља почињу са под-вигом који це остати убележен као свјетла тачка у историји Пљеваља иЈугославије и примјер најсвјетлијег патриотизма грађана у одбранисвоје отаџбине, слободе, части и достојанства и веома значајној и исто-ријској улози коју су у свему томе имали патриоти Југославије и Па-триотски савез Југославије. Пљеваљска јавност није била обавијештенада ће Одбор патриотске организације Пљеваља изаћи на Трг “13. јул“ узнак протеста због НАТО агресије. Међутим као да су грађани предо-сјећали излазак одбора и трг је веома брзо био попуњен. Многима су уочима биле сузе. Јецаји су се чули на све стране. На захтјев одбора играђана предсједник Патриотске организације Пљеваља обратио сеприсутним ријечима: “Отаџбина нам крвари. Синоћ су херојска и кр-вава Приштина и наш главни град Београд пружили натчовјечан-ски отпор бројно већем и технички опремљенијем непријатељу. Нанама је да све док буде требало пружимо подршку нашим браниоцима,а агресору морамо ставити до знања да ће народ бранити и одбранитиЈугославију.”

За сво вријеме трајања протеста на Тргу “13. јул“ виориле су сесамо југословенске заставе. Страначких обележја није било. Била је са-мо једна страначка коју су грађани сложно прихватили и која се звала

8


Југославија. Са протеста су слате поруке народу Југославије, свијету,агресору И неизоставно подршка Војсци Југославије. О протестима уПљевљима и грађанима као бастиону југословенства прочуло се и из-ван Југославије.

Вриједно је напоменути да се на самом почетку агресије чла-нови Одбора патриотске организације Пљеваља пријављују за добро-вољце у Војсци Југославије. Прије почетка агресије учинио је топредсједник Патриотске организације Пљеваља. Пријављивање одбо-ра извршено је непосредно на положају команде гарнизона Војске Ју-гославије у Пљевљима. Ово да се зна због злих језика да је патриотизамкод патриота био лажан. На завршном митингу 14. 06. 1999. годинеПљевља су се огласила: “Агресора смо поразили. Имамо храбру вој-ску Југославије и највеће богатство слогу и јединство народа”.

Патриотски савез Југославије и даље је на граници будности,јер агресија кроз различите видове још траје. Тиме ПСЈ недвосмисле-но потврђује да је својим дјеловањем показао потпуно оправданост сво-га постојања, а посебно да је пробудио уснули патриотизам у нашемнароду са непоколебљивом вјером у побједу патриотских снага у на-шој Отаџбини, а надасве вјеру у нашу непобједиву и легендарну Вој-ску Југославије.

Чланови Одбора патриотске организације у Пљевљима билису на висини свога задатка, истрајни и одлучни. Заједно са грађанимаПљеваља дали су велики допринос одбрани Отаџбине од злочиначке игеноцидне НАТО агресије.

Петар Спасојевић

9


ОРОРГАГАНИНИЗАЗАЦИЦИЈА И ЗАЈА И ЗАДАДАЦИ ПАЦИ ПАТРИТРИОТОТСКОГ САСКОГ САВЕВЕЗАЗА

У документима Патриотског Савеза Југославије и Одлуци о ор-ганизовању Патриотског Савеза општине Пљевља утврђено је да је Па-триотски Савез Пљевља самостална друштвена организација грађанакоја, се залаже за развијање патриотизма у циљу очувања јединства, сло-боде, независности, суверенитета, територијалног интегритета, уставногпоретка и даљег јачања и развоја Савезне Републике Југославије.

Организација Патриотског савеза дјелује као демократска и је-динствена организација свих чланова - патриота Југославије,без обзи-ра на године старост, пол, вјерску и националну припадност истраначка опредјељења и организовања, којима лежи на срцу очувањесавезне државе и очување слободе и независности земље.

Циљеви и задаци Патриотског Савеза су:-Стално развијање и јачање ПСЈ као самосталне друштвене де-

мократске и патриотске организације ради окупљања што већег бројаграђана, покрета, удружења и других институција с циљем да доприне-су економском, културном и слободном развоју отаџбине, а нарочитојачању јединства, мира, стабилности, интегритета, независности иукупном снажењу Савезне Републике Југославије

-Залагање за доследно поштовање Устава и закона о суверени-тету и равноправности свих грађана, за остваривање њихових демо-кратских права и слобода, за јачање демократске и ефикаснеЈугословенске федеративне државе - заједнице равноправних републи-ка и грађана -залагање за заштиту слобода, самосталности, независно-сти, територијалног интегритета СРЈ, јачање њене одбрамбене моћи уциљу остваривања јединства, стабилног, демократског и мирољубивогразвоја СРЈ.

-Залагање за слободан, безбедан, здрав и богат материјални идуховни живот свих грађана СРЈ, а супротстављање свим облицимаанархије, шовинизма, сепаратизма, насиља, терора, криминала идругих облика деструкције.

-Залагање за афирмацију и снажење патриотизма у свим обли-цима живота и рада друштва, а нарочито у области образовања, науке,културе, умјетности и медијима у циљу развоја људске заједнице напринципима: слободе, добра, слоге, солидарности, равноправности инапретка свих људи и народа.

-Његовање и афирмација трајних вриједности ослободилачкихратова Црне Горе и Србије, односно Југославије, њених слободарских идемократских традиција, као и значајних дјела и стваралаца историје,науке и културе у свим областима људског стваралаштва нашег народа.

10


У том циљу ПСЈ ће остваривати пуну сарадњу са свим прогресивним сна-гама и институцијама у општини, радним организацијама, организаци-јом СУБНОР, друштвених организацијама, институцијама културе иобразовања, средстава информисања и посебно Војском Југославије.

Организација Патриотског Савеза општине ће редовно инфор-мисати чланство о својим ставовима, супротстављати се појавама фал-сификовања историје, манипулисања патриотским, националним ивјерским осјећањима, подаништву, капитуланству, вазалству и издаја-ма државе и народа.

Патриотски савез дјелује организовано и преко јавних зборова,трибина, савјетовања, научних скупова, информисања јавности и са-општења и на други начин у циљу афирмације историјских вриједно-сти и опредјељења земље, у циљу очувања слободе и независности СРЈ.

Полазећи од ових опредељења и циљева организација Патри-отског савеза Југославије за општину Пљевља остварила је запаженерезултате и допринијела афирмацији патриотских вриједности оку-пљањем грађана на зборовима, митинзима и протестима, посебно у то-ку НАТО агресије, којима је присуствовао велики број грађана од седамдо 94. године старости, (Божо Чоловић је у 94. години присуствовао го-тово сваком од седамдесет осам протеста на Тргу “13. јул“ и припадни-ци из свих странака.

Патриотски савез Пљевља има и данас веома значајну улогу уафирмацији патриотизма, осуди агресије и издаје, и окупљању грађанана питањима одбране земље. При том ПСЈ остварује пуну сарадњу сасвим органима и странкама југословенске орјентације.

Видоје ДеДеспоспототовићвић

11


ОБРОБРАЋАЋАЊЕАЊЕ СЛСЛОБОБОДОДАНА МАНА МИЛИЛОШОШЕВЕВИЋАИЋАнакон завршетка агресије

Поштовани грађани, агресија језавшена. Мир је надвладао насиље. Драгиграђани, срећан вам мир!

У овом тренутку наше прве мисли требада буду посвећене херојима који су далисвоје животе у одбрани отаџбине, у борби заслободу и достојанство свог народа. Свањихова имена биће објављена у целини.

Али, у овом тренутку желим да вас оба-вестим да је у рату који је трајао тачно 11недеља, од 25. марта до данас, погинуло 462припадника Војске Југославије и 114 прип-

адника полиције Републике Србије. Ми никад нећемо моћи њима да сеодужимо. Морамо да учинимо оно што можемо, што је наша дужност,а то је да бринемо о њихови породицама и да им се одужимо тиме штоћемо увек бити спремни да бранимо слободу, достојанство инезависност ове земље за коју су они положили свој живот.

У овом рату учествовао је читав народ: од беба упородилиштима и тешких болесника на интензивној нези, до војникау рововима, ПВО и граничара на границама. Нико неће заборавитихероизам бранилаца мостова, грађана, браниоце фабрика, тргова,својих градова, својих послова, своје државе, свога народа. Народ јехерој – можда тако гласи најкраћи закључак овог рата. Народ је хероји зато мора да се осећа херојским, и зато треба да се понаша херојски, ато значи достојанствено, племенито и одговорно.

Почетком ове године широм наше земље било је многомитинга. На њима се чула једна парола НЕ ДАМО КОСОВО. Нисмодали Косово.

Гарантује суверенитет и територијални интегритет нашедржаве Група 8 најразвијенијих земаља света и Уједињене нације. Тагаранција садржана је и у нацрту Резолуције. Отворена питања могућенезависности Косова у време које је претходило агресији затворена субеоградским договором. Територијална целовитост наше земље неможе бити доведена у питање. Ми смо издржали и земљу одбранилијер смо читав проблем изнели на врх светске пирамиде ауторитета,

12


пред Уједињене нације и ставили га да буде решавано под окриљемУН и у складу са Повељом УН. Под окриљем Уједињених нација бићемеђународне снаге које се распоређују на Косово са задатком даподједнако брину о безбједности свих грађана, а под окриљем Уједи-њених нација одвијаће се и политички процес који ће бити базиран напринципима који произилазе из расправа вођених раније, али истотако и подједнако на суверенитету и територијалном интегритету нашеземље. То значи, може бити речи у том политичком процесу само о ау-тономији и ни о чему другом изван тога.

Изласком пред УН ми нисмо бранили само своју земљу већ смопоново на светску сцену вратили Уједињене нације које 80 дана, од препочетка ове агресије, нису функционисале. То је наш доприносзалагањима читавог слободољубивог света, то је наш доприностенденцијама да се ствара мултиполарни свет, да се не прихвата ства-рање света које ће бити вођено диктатуром силе из једног центра. Имислим да ће тај допринос бити огроман у историји и да ће хероизамнашег народа у отпору многоструко већем непријатељу, дати печаткрају 20. Века. У том сам уверен. Ми смо показали да имамо непобедивувојску и сигуран сам, најбољу војску на свету. Кад кажем војску, нека сето схвати широко. Мислим на војску, полицију и све снаге државнеодбране. Они су показали пред читавим светом како се брани нашнарод, како чврсто и јединствено стоји зато што је народ био војска изато што је војска била народ.

И никада у досадашњој историји, као у овом рату, народ никаданије био тако јединствен и никада у досадашњој историји нисмо ималимањи број кукавица, које су побегле из земље да тамо на сигурном,сачекају крај рата.

У овом тренутку пред нас се поставља много нових проблемакоји ће отворити много задатака на крају агресије и на почетку мира. Тосу, пре свега, проблеми да се збрину они којима је то најпотребније, дасе збрину у целини породице погинулих, али и оних који су рањени иделимично онеспособљени да обављају своје функције, али и да сезбрину сви они радници и сељаци, грађани свих професија, којима јерат нанео штету, којима треба помоћи по критеријуму коме је та помоћнајпреча, а треба помоћи свима.

Пред нама су задаци обнове земље. Ми ћемо одмах почети дапоново градимо наше мостове, ми ћемо одмах почети поново да гра-димо наше путеве, наше фабрике, да поново покренемо један великиразвој који ће изразити способност и виталност нашег народа, нашихграђана, наше државе, свих њених становника.

Кад говорим о нашем народу, мислим на све грађане Југославијеи на све националности. Ми смо одбранили и вишенационалну заједницу,

13


14

једину вишенационалну заједницу, која је преостала из претходнеЈугославије.

Сматрам да је то једно од такође веома великих достигнућа овенаше одбране.

Снаге које долазе на Косово биће у служби мира, без обзира изкојих земаља долазе. Војска увек изражава своју команду а овде јекоманда – заштитити грађане и очувати мир.

Велики послови који нам предстоје тражиће једну великумобилизацију. Сматрам остварено јединство у овим тешким данимаједном великом тековином коју морамо сачувати и у време обнове, јернам је јединство и велика мобилизација потребна да успешно оства-римо обнову и успешно започнемо нови развој. Желим у томе свим гра-ђанима Југославије много среће и радости.


ХРОНОЛОГИЈА ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНАНАТО ЗЛОЧИНА

15


ХРОХРОНОНОЛОЛОГИГИЈА ЗЛОЈА ЗЛОЧИЧИНА НАНА НАТО АГРЕТО АГРЕСОСОРА РА И ПРОИ ПРОТЕТЕСТА ПЉЕСТА ПЉЕВАЉВАЉСКИХ ПАСКИХ ПАТРИТРИООТАТА

Дани прије удара НАТО агресора на нашу земљу били су испу-њени пријетњама, уцјенама и притисцима да се прихвате и потпишудокумента и додаци докумената у Рамбујеу и Паризу. Пропаганднипритисци су посебно вршени из САД, као главног диригента НАТО са-веза и покретача акција разбијања и освајања балканских земаља, про-дора у Средњу Европу па онда на Исток до разбијања и потчињавањаРусије и Кине. У овом су наилазили на подршку у неким круговимаопозиционо - сепаратистичких организација у Савезној Републици Ју-гославији, затим кроз тероризам на Косову, националистичке и сепа-ратистичке организације у Црној Гори и Србији. За доларе се све, па иподршка, купује код опозиционих челника и средстава информисања,посебно такозване слободне штампе и медија које контролишу они ко-ји се слугански стављају на страну САД политике.

Телевизија Црне Горе, “Побједа“, “Монитор“, “Вијести“ и некаиздања из Србије су предњачили у подршци пропаганде за “спасавање“Шиптара и осталих терориста са којима је била у сукобу наша војска иполиција у сузбијању тероризма и прогона Срба са Косова. Код народаје посебну узнемиреност изазивало иступање неких челника актуел-не власти у Црној Гори и лидера неких странака које чине Коалицију“Да живимо боље“, затим опозиције у Србији попут Ђинђића, Обрадо-вића, Пешићеве, Човића и других који су занемарили државу и народ,а битку су водили за власт и против актуелне власти у Србији и ЦрнојГори. Овакве односе смишљено су користили САД и НАТО савезниции све више поспјешивали сукобе и давање подршке онима који су би-ли на њиховој страни. Узнемиреност код грађана Пљеваља и другихмјеста уносило је и понашање према Војсци Југославије и понуда дасе територија Црне Горе учини логистичком базом за потребе НАТОсавеза. Подјеле у друштву на линији одбране земље и издаја све вишесе појачавала. Земљи је пријетила опасност, па Савезна влада већ 23.марта 1999. године доноси одлуку о проглашењу непосредне ратнеопасности, иза чега се појачава обезбјеђење виталних објеката, вршиажурирање планова мобилизације и одбране и предузимају остале мје-ре одбране и заштите.

У граду се већ примјећује повећан број милиције са дугим нао-ружањем, војни органи врше мобилизацију и покрет јединица на рат-не локације. У току ноћи 23/24. марта Примаков, предсједник рускевладе одлази у посјету САД и враћа се са пола пута. Охрабрујуће дјелу-ју изјаве разних представника из свијета да су спремни да се ставе у за-

17


штиту наше земље. Све стрепи и нада се да неће доћи до најгорег, донапада и варварског разарања и убијања грађана. Највећи се страх ја-вља од зла домаћега, свађа и страначких трвења на што НАТО посеб-но, као и раније, рачуна.

У овом времену држе се договори руководстава странака југо-словенске оријентације и Патриотког савеза, обављају разговори иприпремања за реаговања и протесте ако дође до напада и агресије.Челници и средства информисања појачавају пропаганду, посебно уЦрној Гори, у смислу осуде рада органа Савезне владе и руководстваСрбије.

Видоје Деспотовић

Радоман Гогић, тадашњи Предсједник Општине

18


ДНЕВНЕ ЗАБИЉЕШКЕДНЕВНЕ ЗАБИЉЕШКЕ(24. март - 10. јун 1999. год)(24. март - 10. јун 1999. год)

24. март 24. март

Дан прохладан, температура +4. Новине касне, посебно бео-градска издања. Јучерашњи број “Политике“ није добијен и

остали смо ускраћени за ширу информацију. Посјетио сам Радио Пље-вља и Секретаријат за одбрану. Имао сам и више сусрета, свуда забри-нути људи. Примјетно је веће окупљање око продавница и куповинаџакова брашна и других намирница. Све због страха од рата и несташи-ца. Телевизија Црне Горе даје предност Клинтону, Олбрајтовој, Сола-ни и другима који само сију пријетње и уцјењивања. Присјећам сеподвала Србима на Маркалама, Хрвата у Шибенику 1995. године, те„паљевине“ Срба и бјежање Шиптара по снијегу кога нема нигдје.

Овог дана иза 20 часова почела је агресија на нашу земљу. Та-да је на удару био аеродром Батајница, Војно ваздухопловни институту Жаркову и Војно техничка академија у Београду. Тада су гађани и ци-љеви на Косову и Метохији.

У Пљевљима је у 21 час дат знак за ваздушну опасност, први путод јесени 1944. године када су Пљевља бомбардована од савезника,опет америчких авиона и када је у Пљевљима погинуло 16 грађана. Тоје било друго бомбардовање нашег града у току НОБ. Први пут су Пље-вља бомбардована у априлу 1943. године када су у Пљевљима билиИталијани, а бомбардовање је извршено од савезника. Тада су у Пље-вљима погинула 24 лица.

Удар по Београду је извршен крстарећим ракетама са бродоваиз Средоземног мора. То је рат са дистанце. Испаљене су 22 ракете и поаеродрому Голубовци, касарни у Даниловграду, системима протива-здушне одбране око Бара, Улциња и Херцег Новог. Тада су повријеђе-на три војника, а један је погинуо. У току ноћи 24/25. марта извршенису удари и по Приштини, Крагујевцу, Новом Саду, Ужицу и околиниових градова. На удару су били системи и објекти ПВО и припрема заналете авијације из састава 475 летилица којима су вршени напади утоку прве двије седмице.

19



Послије извршене агресије у земљи је проглашено ратно ста-ње. То не признаје законодавство Црне Горе, јер не при-

знаје Савезну владу, што изазива посебно узнемирење у народу. Земљанападнута, а неки не признају да је то рат и агресија. Овог дана је билогађања и дјелимичних оштећења неких војних објеката. Напад је вр-шен и овог јутра са бродова и из авиона. Овог дана се појачавају напа-ди на војску, милицију и српско становништво на Косову. У току данаје вршена мобилизација јединица Војске Југославије. Прати се одзив иврше утицаји на попуну јединица. Дио војних обвезника живи на стра-ни и чека се њихов долазак, а дио из града се склања као да чека даљиразвој догађаја. Из продавница се распродаје све што је храна и неоп-ходна средства за домаћинство. Напади су трајали цио дан са бродова,из авиона и из сусједних земаља. Отуда и захтјеви да се са земљамаагресорима и земљама из којих полећу авиони прекину дипломатскиодноси. Народ је збуњен и разочаран да се напади изводе под изгово-ром заштите Шиптара на Косову. Иза свега овог стоји интерес САД ижеља да се Југославија покори и одатле створе услови за даља проди-рања ка Средњој Европи и Истоку. Све то плаћа недужни народ. Из-дајници већ тријумфују. Историја ће ваљда издајнике, освајаче, убицеи профитере ставити тамо гдје им је мјесто.

У 9,45 часова дат је знак за ваздушну опасност. Дјеца су у шко-лама, а родитељи забринути. Свако окупљање је мета за агресора. Цр-ногорска влада није признала агресију ни ратно стање, па школенемају упутства за распуштање дјеце из школа. У школама нема скло-ништа, неки директори су чак закључали врата да дјеца не напуштајунаставу. То је посебно изазвало револт код родитеља и грађана, јер сеу рату не поштује ни основни захтјев у случају ваздушне опасности.

Војни обвезници су већ у ратним јединицама и на ратним лока-цијама. Продавнице су полупразне. Нема овог дана ни хљеба. Сви су-срети су посвећени нападу и одбрани. Свак изражава бригу за својекоји су широм Југославије на радним мјестима, а сада и у јединицамаВојске Југославије. У цијелој земљи, а у Пљевљима, посебно се изража-ва неслагање са понашањем актуелне власти у Црној Гори. Као да сејош не схвата нови вид капитулације који се спроводи ударима са дис-танце, рушењем извора хране и воде, фабрика лијекова и ширењемстраха и ослањањем на издајнике да би се поклекло и омогућило агре-сору да окупира и ради што хоће. Иза овога довођењем на власт послу-шника агресор окупира земљу а да не дође у окупирани простор.

Овог дана јавно излази на видјело издаја која се испољава од

20


представника владе Црне Горе позивом војним обвезницима да се неодазивају на позиве и не иду у јединице. Од Килибарде се наговјешта-ва и могућност блокаде јединица Војске Југославије у касарнама, уки-дањем воде и струје и посебно ТВ и другим информативнимсредствима се окривљује Југославија за нападе. У сусретима се причасамо о томе ко је гдје позван и налази се у јединицама Војске Југосла-вија. Реагује се на понашања која поспјешују издају. ТВ Црне Горе већпочиње да приказује Клинтона, Солану, Кларка и друге како издају на-ређења за нападе, полетање авиона и испаљивање ракета са бродова.Понављају се ултиматуми и захтјеви НАТО земаља да прихватимо за-хтјеве и услове из Рамбујеа и Париза. Овог дана од 19-24 часа изврше-ни су удари по објектима из Београда, Приштине, Подгорице, НовогСада, Ужица, Краљева и других градова са околином, све с циљем уни-штења војних циљева и изазивања провокација ради покрета сувозем-них трупа из Македоније, Албаније и Босне. Пропагандни притисаковог дана је незапамћен, са ослонцем на домаће медије и појединце. Ве-лика је разлика у приказивању стања и узрока, а разлике у понашањуагресора су велике. Неки медији као да се утркују ко ће јавити гору ви-јест и са више осуда једне или друге.


Освануо је лијеп, сунчан мартовски дан. Хитам да чујем Ра-дио Београд, који се отежано чује јер су од првог дана агре-

сије уграђени ометачи. Чујем шта је све у току ноћи и јутрабомбардовано. Ваздушна опасност је још на снази. Вијести су разоча-равајуће. Авиони НАТО су овог јутра бомбардовали војне објекте у Да-ниловграду, околину Подгорице, Радовче, Београд, Ниш, Краљево,Приштину, Ђаковицу и друга мјеста. У току бомбардовања су нанесеневелике штете, а има и жртава. У овој ноћи и овог јутра су појачани на-пади шиптарских терориста на Косову из правца границе према Алба-нији и Македонији.

Према најавама средстава информисања опозиционих партијатреба очекивати да ће се овог дана, када истичу 72 сата бомбардовања,предати Војска Југославије и приморати предсједник СРЈ да прихватизахтјеве НАТО. Олбрајтова се тим поводом обратила на српском јези-ку народу Југославије изјавивши да НАТО не напада српски народ већњеговог предсједника, што неће да потпише захтјеве НАТО. Какволицемјерје? У јутарњим часовима посјетио ме комшија чији је син наиздржавању казне затвора у Спужу интерсујући се да ли да иде у по-

21


сјету сину. Објаснио сам му да се у ратним условима не врше посјетезатворима који су под посебним режимом и у којима се не дозвољавапосјета сем у изузетним случајевима и због изузетних разлога. Ово тимвише што је и околина Подгорице изложена бомбардовању.

У свим породицама је нервоза и осуда агресије, издаје и издај-ничког понашања шићарџија и профитера. Из Црне Горе се још нечује ријеч осуде агресора и називања правим именом оних који бом-бардују нашу земљу и руше објекте које је народ градио више од 50 го-дина. Градом се крећу патроле милиције поред којих дилери ипрепродавци дувана раде слободно. На пијаци се врше којекакве пре-продаје без контроле и одговорности за поријекло робе. Мобилизаци-ја још траје. Пристижу војни обвезници, а неке приводи војнаполиција. Већ се преноси да је дио војних обвезника из муслиманскихпородица прешао границу и побјегао у Сарајево, међу којима су и не-ки резервни официри. Дио војних обвезника је побјегао у милицијуиако им тамо није ратни распоред. Војна полиција трага за некимобвезницима којих нема на ратној локацији. И њих почињу да приво-де. Народ се згражава и осуђује овакве војне обвезнике.

Продавнице почињу да се обезбјеђују. Већ су снабдјевене бра-шном и хљебом. Праве се спискови за подјелу намирница и уводи ред.Београдска издања новина још не примамо. Причу о агресији замје-њује прича о издаји, шверцу и некима које народ познаје као пропали-це и криминалце, а нашли су уточиште у јединицама милиције. Анарод је посебно огорчило понашање неких министара из Владе Црнекоји су махали војним позивима и јавно саопштавали да неће да се ода-зову на војни позив. Старији причају да овакве издаје није било ни1941. године. У школу не иду дјеца кад се огласи ваздушна опасностили, ако су у школи дјеца одмах напуштају наставу. У 12 часова је датзнак за ваздушну опасност. Авио-удари су највећи на Косову и поло-жајима Војске Југославије. Иза 12 часова Клинтон се обраћа српскомнароду и ТВ Црне Горе то преноси. Каква дрскост. И Клинтона и ТВЦрне Горе. Прича човјек који даје налоге да се убија српски народ иуништава његова имовина.

Савезна влада је иза подне овог дана објавила одлуку о преки-ду дипломатских односа са земљама које су агресијом на нашу земљупогазиле све норме за одржавање дипломатских односа. То су САД,Њемачка, Француска, Енглеска.

У 17. часова је наставила рад Скупштина Црне Горе. Расправа јепротекла у полемици између странака о нападу на нашу земљу и прав-дању посланика из коалиције „Да живимо боље“ и агресије на нашу зе-мљу. Социајалистичка народна партија је пред лицем црногорскејавности дала оцјену напада и понашања актуелног црногорског руко-

22


водства које ни до тог дана није осудило агресију. На крају је усвојенаРезолуција којом се изражава неслагање са нападом на нашу земљу,тражен прекид бомбардовања и позван народ да сачува мир.

У току дана одржан је састанак Општинског одбора патриот-ског савеза на коме је размотрено стање иза агресије, осуђена агресијаи позван народ да се придружи патриотском савезу у осуди агресор.Одлучено је да се позове народ на протесте сваког дана у пет до 12 ча-сова на Трг “13. јул“ и да протести почну 28. марта. Истог дана Одборпатриотског савеза је посјетио команду јединице из Пљеваља и сви сусе чланови одбора пријавили у добровољце.

Са почетком агресије црногорски информативни простор јепреплављен информацијама из центара агресора. Да би се омело пра-во информисање уграђени су ометачи Радио Београду у градовимаПљевља, Беране, Подгорица, Бијело Поље и Никшић иза чега се Ра-дио Београд чује без сметњи у Африци, али не и у Пљевљима.

27. март27. март

Овај дан подсјећа на 27. март 1941. године када је народ, са-мо два дана након потписивања тројног пакта и приступа-

њу том пакту Југославије, срушио владу Цветковић-Мачек. Пакт сусачињавали Њемачка, Италија и Јапан. Размишљам да је којим слу-чајем Милошевић сада потписао документ из Рамбујеа вјероватно бинарод Србије и Југославије устао као и 1941. године и тражио оставку.

Дан је без падавина, али су зато непогоде са ТВ екрана праванепогода којом се засипа народ, вијестима о сталном бомбардовању ирушењу Београда и других градова са околином, фабрике лијекова уЗемуну, аеродрома у Голубовцима, те околине Приштине. Овог јутра суохрабрујуће вијести из Београда да су у току ноћашњих бомбардовањаоборена четири НАТО авиона. Отежане су везе са Београдом и другимградовима, што је изазвало стрепњу за својима из овог краја. Народ изкућа излази само из невоље. Све се привезало за радио и ТВ и другеизворе информисања који долазе из Београда, а подгоричким, посеб-но ТВ и „Побједи“ не вјерује.

Сазнајемо да се велики број војних обвезника јавио у јединицеи већ се налази на ратним локацијама. На улици се смањио број швер-цера и дилера. Неки пошли у јединице а неки у иностранство. То су иовог пута учињели једни те исти и из истих породица. И људи се пита-ју докле ће неко стално у издају, а неко увијек у прве борбене редове.Преко Пљеваља се крећу колоне бјегунаца из Новог Пазара, Нове Ва-

23


роши, Пријепоља и Прибоја и све према Сарајеву.Овуда се лакше про-лази, на Метаљци је слабија контрола прелаза и мање су новчане оба-везе. Ту нико не контролише ко су војни обвезници, а код Вишеградаони не могу да пређу границу. Једна земља-два мјерила. Међу првимакоји су побјегли су и неки директори или помоћници директора. Немаих на војни позив ни на позив радне обавезе. Међу њима има и резер-вних официра који су нашли уточиште у Сарајеву код својих. Повод забјежање су и понашања неких министара црногорске владе.

Град је пун милиције и војске. Проносе се вијести о могућемсукобу војске и милиције ради одбране “усправне и суверене ЦрнеГоре“. Повод за овакве сумње даје велико гомилање милиције окоВладе у Подгорици и стално довођење милиције из приморја радичувања министарства и зграде Владе. Чуди се народ докле може даиде сулуда политика ковача новог светског поретка на челу са САД,а чији су егзекутори Солана, Кларк, Олбрајтова и предсједници владаНемачке, Енглеске, Француске и других земаља НАТО савеза. Из Мо-скве се упућују упозорења да се прекине са бомбардовањем. То чини иКина и сва међународна јавност и грађани, чак и у земљама које вршебомбардовања. Грађани су и овог дана засути свађама у СкупштиниЦрне Горе између посланика националистичких и сепаратистичкихопредјељења с једне и посланика Социјалистичке народне партије сдруге стране. Ово народ посебно иритира. Слуша и гледа како се утр-кују ко ће шта горе и јадније да каже на своју земљу и у корист агресо-ра. Ово је и прилика да народ види ко је за југословенску оријентацијуа ко је за сепаратизам.

Предсједник општине је донио одлуку да од данас не раде по-слије 19 часова продавнице и угоститељски објекти. Ту су и упозорењавојних власти да се не точи алкохол посебно војним обвезницима ко-јих је што у јединицама Војске Југославије, а што у јединицама мили-ције, велики број међу којима има и неозбиљних и недовољнопажљивих.

Протјерани извјештачи из Србије, због нереалног информи-сања нашли су уточиште у Црној Гори. Одатле извјештавају по же-љи и потребама редакција уз стално нападање система у Србији иМилошевића. У току дана и вечери 27. марта били су на удару стамбе-ни објекти у Раковици, у Батајници, Липовачкој шуми, Сремчици, Ја-кову, Лешћу, Рушњу, Бубањ потоку, Зуцама, Белом потоку, Мајдану,Жаркову и Железнику. Рушени су објекти и убијани цивили.

24



Почело рачунање љетњег времена. У 8,15 часова дат је знакза ваздушну опасност. Ученици напуштају часове. И овог

јутра су бомбардовани Београд, Нови Сад, Рума и околина. Оборен јеНАТО невидљиви авион, до сада необаран, Ф-117 а заглибио у њивамасела Буђановци код Руме. (О томе је већ Зоран Глушчевић написао ро-ман “Ф-117 или суноврат НАТО стратегије“ у коме истиче да иза напа-да на Југославију слиједи напад на Европу, онда распад НАТО и САД.Моћ којом САД располаже тјера је у немоћ да се обузда истиче Глушче-вић).

На Косову све су чешћи сукоби војске и милиције са терористи-ма. У граду је мирно и сви су забринути. Полиција је на свим раскр-шћима и све контролише. Гужва је и даље у продавницама, издају сенамирнице по плану снабдијевања у рату. Нема крађа, нема свађа. Диокриминалаца побјегао преко границе, а дио се ућутао. Зна шта га че-ка ако се огријеши. Свак се боји свакога. На улици је мало дилера ипрепродаваца. И овог се дана тражи штампа, посебно београдска изда-ња. Све мање се слуша ТВ Црне Горе и све мање се чита лист „Побједа“и неки страначки листови који не поспјешују југословенство. ПрекоПљеваља и овог дана пролазе возила према Метаљци и Босни. Врши севелики притисак на Србију. Хоће за Србе да створе гето какав је, пре-ма дневнику Ане Франк, правио Хитлер за Јевреје ради уништења.

Закључујем. Проћи ће и ово зло, проћи ће све издаје и црниобрази, патње, глад и оскудице које рат доноси и издаја увећава. Оста-ће чист образ, али биће запамћени и они који пођоше у издају. Премањима су и ријечи издаја и гађење преслабе. Врхунац издаје показуе ТВЦрне Горе која од 20 часова почиње да емитује снимке из Брисела ииздавање наређења за напад, полијетање авиона и бомбардовање, свепод фирмом хуманитарне заштите Шиптара. Питам се куд ово иде идокле ће да траје. У поподневним часовима касетне бомбе су падале поРадовчу, Глави Зете, а у Београду и Раковици гађани су и манастири.


Иовог јутра јутарње вијести, посебно црногорске, не дају ни-какво охрабрење. У раним јутарњим часовима вршено је

бомбардовање и гранатирање Београда, Ниша, Приштине и околине.Упоредо са овим су појачани напади терориста на Косову и Метохији.

25


Са радио-таласа, отежано се чује, упозоравају војне обвезнике да се ја-вљају у ратне јединице, а са таласа ТВ Црне Горе преносе бесмисленуодлуку Владе Црне Горе о завођењу радне обавезе и позиве неких ми-нистара и неких директора пљеваљских предузећа радницима да се неодазивају на војне позиве већ у радне организације. У предузећима седијеле рјешења о завођењу радне обавезе са пријетњом престанка рад-ног односа чак и оним радницима који су дуже на принудним одмори-ма. То уноси забуну, па иза расправе у Скупштини, Влада повлачиодлуку о радној обавези и тиме признаје исхитреност и неутемељеностваљаности овог акта. То је био и разлог да се дио војних обвезника ни-је на вријеме одазвао на војне позиве. Због овог се са подручја пљеваљ-ског краја није одазвало око 400 војних обвезника на војне позивејединица које су до тада мобилисане. Отуда и рад војне полиције и при-вођење доброг броја војних обвезника међу којима и одређен број ре-зервних официра, посебно из муслиманских породица. Ово јеразматрано и на сједници Општинског одбора Патриотског савеза сакога је упућено упозорење на патриотску обавезу и потребу одбране зе-мље, њене слободе и породице. Тог дана је донешена одлука да се при-ступи организовању протестних митинга на Тргу „13. јул“ сваког данау пет до 12 часова. Иза овог су сви чланови одбора патриотског савезапосјетили команду Гарнизона Пљевља на ратној локацији, а РадиоПљевља позивао грађане на митинг протеста за 3о. март. Сви члано-ви Одбора Патриотског савеза су се јавили у добровољце. Стање у зе-мљи овог дана је било врло тешко. Неко иде у ратне јединице, некобјежи у милицију, неко бјежи преко границе, а неки се крију и бјеже одсвих обавеза. Као и увијек у свим кризним ситуацијама. Присјећам сениза акција око поплава, земљотреса 1979. године и других повећанихобавеза и у свакој од тих акција су неки нашли начина да се извуку иизбјегну, а онда изађу пред народ као да су били међу првима. Но, на-род све памти. Да ако запамти и ове издаје и избјегавања, наравно по-јединаца.

Школе раде, ради болница изнад које се види велики знак цр-веног крста, знак за авионе да је то Болница. Комунално предузећеради пуном паром и не жали се да је дио радника позван у ратне једи-нице. Раде и органи локалне самоуправе, и то непрекидно. У РадиоПљевља је уведена радна обавеза, програмирање за 24 часа и редовнообавјештавају грађане о најважнијим порукама локалне самоуправе ирадних организација. Препоручује се засијавање што више пољопри-вредних површина житарицама и поврћем.

Иза подне је најављена посјета Београду Примакова, Иванова иСергејева из Москве. Сви се надамо помоћи Русије у заштити од агре-сије. Од удара је овог дана оштећено око 500 кућа и других зграда на

26


подручју општине Лесковац. Нападнута је и фабрика лијекова „Здра-вље“. Поред овога, овог дана су бомбардовани и Приштина, објекти уПећи, Гњилану, Косовској Митровици, Ђаковици, Краљеву, Сомборуи другим мјестима. На мети је била водоводна мрежа код Горњег Ми-лановца.

30. март30. март

Ураним јутарњим часовима бомбардована је околина Подго-рице над којом је оборен један непријатељски авион, затим

околина Чачка и фабрика „Слобода“, Батајница, Приштина и другамјеста. Бомбардовани су избјеглички кампови код Ниша и Приштине,којом приликом је погинуло 15 лица-избјеглица. На мети злочина на-шао се и спомен парк “Шумарице“, код Крагујевца.

У току дана око 1о часова у Београд је слетјела, делегације Руси-је на договоре са Милошевићем и осталим из државног руководстваСрбије и Југославије.

Опасност бомбардовања Пљеваља је стална. Дио станара изоколине војног логора на Доловима се исељава код својих који стану-ју даље од логора. Неки су напустили куће и станове. Сирена цио данупозорава на ваздушну опасност. За дневну штампу из Београда владавелико интересовање. Радио Београд ометају ометачи разапети одзграде „Зеленгоре“ до Хотела “Пљевља“, онда стамбене зграде иза бан-ке па до зграде СУП. Грађани на ово реагују, али узалуд. Нико их неслуша, а ометаче обезбјеђује милиција, уз помоћ директора хотела. Ве-лики број грађана не чита подгоричка издања дневних новина, не слу-ша ТВ Црне Горе, која стално емитује вијести са канала СИ-ЕН-ЕН иСКАЈ-ЊУЗ. То су задњи притисци пропаганде НАТО-а у, очекивању даће наша земља поклекнути за 72 сата. Са Косова је избјегло око 60.000грађана и траже спас у Црној Гори и Србији. Највише их је албанске на-ционалности.

Штампа јавља да је бивши амерички тужилац изјавио да десе-тине хиљада људи у свијету протествује и изражава неслагање са по-литиком Клинтона због агресије на нашу земљу и тражи прекидбомбардовања. Подржавају га само криминалци и издајници своје зе-мље. Из Републике Српске, Додик трабант САД, понудио је помоћ срп-ском народу. Ово је одбијено. Енглески пјесник Ричард Бемес тврди даје овај сукоб уперен само против Срба.

Око 11 часова огласила се сирена и најавила ваздушну опасност.

27


То је био случај и у Београду гдје су почели разговори руске делегаци-је и власти у Југославији. Од грађана свијета стално стижу поруке по-дршке за отпор који се даје НАТО агресору и захтјеви САД и НАТО дапрестану са бомбардовањем и интервенцијама на Балкану. Од грађа-на Југославије стижу поруке „Даље руке од Југославије“, “Не дирајтеСрбе“ итд. Радници и грађани Крагујевца стално тијелима штите фа-брику „Црвена застава“.

На Трг „13. јул“ из свих улица и дјелова града пристижу грађа-ни на заказани протестни митинг. Носе се заставе и пароле, карикату-ре на рачун Клинтона, Левинске, Олбрајтове, Солане, Блера, Кука идругих зликоваца под чијом се контролом врше бомбардовања. Тачноу 12 часова отвара се први митинг протеста грађана Пљеваља, присут-но је десетак хиљада грађана, међу којима има доста омладине. Мили-ција је свуд око митингаша са наоружањем. Нико им се не разума. Тосу наши Пљевљаци, из сталног и резервног састава. Зна се да међу њи-ма има и оних који су побјегли од војног позива. То народ зна, а ониваљда мисле да им и ту бруку може сакрити униформа милиционараили не знам чија је то све униформа. На збору је говорио Петар Спасо-јевић, предсједник Патриотског савеза наше општине и Зорица Бајићчлан одбора. Иза овога су омладинци и омладинке рецитовали родо-љубиве пјесме. Заказан је наставак митинга за сјутра у пет до 12 часо-ва.

Овог дана су приведени први бјегунци резервни официри. То сурелативно млађи људи, бирани кад су упућивани у школе резервнихофицира, били у предузећима на одређеним функцијама и ето спалина то да им се војници јаве на зборна мјеста, а они остали да се склоне,под изговором да имају радну обавезу. Војска чека, а њих нема. Кад судоведени пред војнике било је тужно гледати како се стиде, али већ ка-сно. Морају пред војни суд. То чека све оне који се тако буду понаша-ли, без обзира на чинове и функције.

Збор патриотског савеза је одржан у највећем реду и без увре-да на ма чији рачун, сем на рачун агресора и издајника. Иза овог јеПетар Спасојевић, предсједник патриотског савеза, позван на инфор-мативни разговор у Центар безбједности. Сусрет је протекао у корект-ном односу и понашању према њему. Договорено је да се протести нећеометати, изузев ако би дошло до каквог нереда или иступа мимо уоби-чајених у кризним ситуацијама. Са овим је одмах упознат Одбор Па-триотског савеза и договорен начин даљег рада, понашања, држањареда и припрема говорника који не треба да буду присталице ни једнестранке, већ патриоте који изражавају мишљење и жељу грађана којипротествују против агресора и издајника. Тако је и било и није било да-ље никаквих проблема.

28



Крај је марта. Прољећни радови у току. Бомбардовање трајеи људи се питају како засијати жито и поврће. Ко посије мо-

же се надати, а ко не-шта да чека. Ако је то у плану НАТО да нам оме-те сјетву онда нас може и са храном уцјењивати. Преварио се. Имамоми резерве за цијелу годину, само да не бомбардују магацине хране исилосе са житом. У нашим селима већ се одавно сије мало жита. Немарадне снаге, ни механизације. Њиве су претворене у ливаде, а пашња-ци зарасли у шуме. Свак поодавно Бога моли да Војводина роди. Вишесе код нас и у нашим селима засијава кромпир, кажу готова храна уви-јек у кући. У току ноћи и у јутарњим часовима бомбардован је Београди околина. На Приштину су избачене касетне бомбе. Гађана је и Гра-чаница. Ни светиње се не штеде, а и како би кад они и немају манасти-ра. Наш обични манастир је старији од америчке државе. Ко нештонема, код себе не умије да то чува ни код других. Београђани су прове-ли ноћ у склоништима. Свако мисли на своје у Београду, али тешко сеуспостављају телефонске везе.

У 9. часова је оглашена ваздушна опасност. Жагор је на улица-ма. Дјеца напустила часове. Љуте се ,веле, предавачи. Остаје мало уче-ника у одељењима.

У току дана бомбардовани су Београд, Панчево, Приштина иоколина ових градова. Авиони, високо у пролазу надлијећу и Пљевља.Дио људства је у склоништима.

На Тргу „13. јул“ окупило се неколико хиљада пљевљака. Про-тестовало је против агресије и НАТО држава, издајника и оних који сејош нијесу одазвали на војни позив. На митингу сам се обратио грађа-нима. Прочитане су и пјесме патриотског садржаја и упућене порукеподршке Војсци Југославије и Милошевићу да истрају у одбрани зе-мље. Након митинга је одржан састанак Одбора Патриотског савеза накоме је договорена припрема митинга за сјутрадан.

У Црну Гору и овог дана стижу избјеглице преко Рожаја са Ко-сова и продужавају према Улцињу, а одатле, неку, даље према Албани-ји, Италији и западним земљама. Из предузећа се све више говори отешкоћама у производњи због одласка дијела војних обвезника у једи-нице Војске Југославије. Нико не помиње оне који су из предузећа по-шли незвани у милицију или су побјегли преко Метаљке у Босну. Иовог дана све је израженија информативна блокада Београда, а ТВ ирадио Црне Горе све чешће преузима сигнал СИ-ЕН-ЕН и СКАЈ ЊУЗ,те вијести из агресорских земаља, на шта грађани све више реагују иисказују незадовољство.

29


У 19. часова је оглашена ваздушна опасност. Чека нас још једнанеизвјесна ноћ, пуна стрепње и страха за своје у већим градовима Ју-гославије, који су већ неколико дана изложени бомбардовању.

1. 1. априлаприл

Први је април, дан шале, иако никоме није стало до тога.Слушам вијести о бомбардовању, па мислим што би било

добро да је то првоаприлска шала. У току ноћи бомбардован је и сру-шен Петроварадински мост код Новог Сада, а знатна оштећења претр-пио је и Универзитет у Новом Саду. У току ноћи и јутра бомбардованису и Београд, Приштина и околина. У Гњилану је бомбардовано и срп-ско гробље. Ни мртви не остају на миру од НАТО зликоваца. Овог да-на почињу бомбардовања и виталних објеката: мостова, резервоарагорива, фабрика за производњу хране и кућних уређаја. То је америч-ка политика. Прво уништи, а онда дај кредите па свлачи камате. У 12часова окупило се на Тргу „13. јул“ око пет хиљада грађана на протест-ном митингу. Митинг од данас води патриота, омладинка СлавицаСандић. Прије говорника, иза кратког обраћања водитеља, поздрављасе химна “Хеј Словени“ а онда минутом ћутања даје пошта палим бра-ниоцима земље и жртвама бомбардовања. Иза тога се поздравља Вој-ска Југославије, па говори представник одбора патриотског савеза илидруги патриота. На збору је говорио Мишо Боровић, радник „Угости-тељства“ из Пљеваља. На збору је прочитано писмо Србима енглескогпјесника које је прочитала омладинка Ковачевић. Порука са митингаје “Наше јединство је најсмртоносније оружје за непријатеља”.

Овог дана, послије привођења неколико војних обвезника, по-јачан је одзив и оних који су се колебали, а из других крајева Југосла-вије су пристизали грађани, војни обвезници и јављали се у јединицеВојске Југославије. То народ брзо сазнаје и на митингу кад се то поме-не одаје се признање и подршка оним који се не оглушују о ову обаве-зу, а осуђују они који и даље отежу одлазак у јединице. У Другој армијије овог дана за команданта постављен Милорад Обрадовић, мјесто ге-нерала Мартиновића, који је постављен на нову дужност, а за начелни-ка генерал Стевановић, иначе Пљевљак. Ово је код већине грађананаишло на одобравање, насупрот неким злонамјерним тумачењима одактуелне власти из Црне Горе. У току дана дошло је до сусрета Мило-шевића и Ругове, што је изазвало реаговања НАТО земаља и оних ко-ји их подржавају. Руски бродови су покренути из база премаСредоземном мору, што је у НАТО земљама и САД изазвало разне ко-

30


ментаре и повећану приправност. У продавницама је из Србије допре-мљено 50 тона брашна ради подјеле, јер дио који је подијељен у Пље-вљима из републичких робних резерви није био довољан. У вези саовим се проносе приче како је дневно преко Скадарског језера у Алба-нију превожено по 200 тона брашна, а наша општина се обраћа Срби-ји. У продавницама се нормално продаје хљеб и остале намирнице. Тоствара гужве и нервозе, па се указује потреба надзора од инспекциј-ских органа и прављење спискова за подјелу намирница. ТВ Црне Го-ре и овог дана даје извјештаје марионета и извршиоца злих наредбиза бомбардовање и гранатирање да би се што више додворили налаго-давцима и на нашој несрећи зарадили поене.

Од 21. час је на снази ваздушна опасност. Сазнајем детаљ да јеу 1998. години у америчкој војсци било 14,5 хиљада пилота међу који-ма 2,2 % жена, међу којима је била и Капетан Џени Флајн која је бом-бардовала на авиону Ф-15 Ирак, а сада бомбардује и Србију и убијанаше грађане. Питам се да ли је ово изистински крај свијета кад се же-не од њежних мајки, према предсказању старих пророка, претварају усирове убице. Средњевјековно истребљење вјештица није успјело. Онепоново лете, сада не на метлама.

2.2. априлаприл

Ураним јутарњим часовима дат је знак за престанак вазду-шне опасности. Људи су сву ноћ провели у склоништима,

пуни стрепњи и страха. Свако тражи своје широм земље да провјерикако су провели ноћ и да ли су живи.

У току ноћи и раних јутарњих часова гађана је касарна „1300каплара“ у Врању. Сваког ово подсјећа на 1300 каплара који су 1915. го-дине пошли у рат, прешли Албанију, преживјели стравична искушењаа многи остали на бојном пољу. Међу њима био и пљевљак Милош То-шић. Увијек је младост плаћала и прва гинула. И сада су наше једини-це пуне младих људи. Ако затреба биће их још.

ТВ и Радио Србије и овог јутра понављају позиве Милошевића,Ругове и Јељцина да се прекину бомбардовања. Руски бродови крећупрема Средоземном мору. Огласили су се и вјерски великодостојнициса захтјевом да се прекину бомбардовања. На удару се већ и манасти-ри и цркве. На Тргу „13. јул“ и овог дана се окупио велики број грађа-на, према извјештачима око 1о хиљада. Обратио им се Радоман Гогић,предсједник општине који је, поред осуде агресије и издаје, позвао гра-ђане да сачувају мир, добре односе, помажу у сузбијању криминала и

31


профитерства. Иза овог су прочитане родољубиве пјесме Шантића апјевачи су наступили са својим програмом. Пензионерима су исплаће-не пензије, а грађанима из продавница обезбијеђен џак брашна надомаћинство. Све је протекло у реду и без знака малверзација и злоу-потреба.

У повратку са сахране у поподневним часовима у Вруљи самимао сусрет са групом наоружаних милиционара, њих 5-6, који су тра-жили документа и питали одакле идемо. То су све наши људи, али хо-ће да покажу присуство на том терену и права која имају, без обзирашто знају готово све у комбију. Грађани прокоментарисаше да би би-ло боље да су сада тамо на граници или у јединицама Војске Југосла-вије, гдје је неким од њих био и ратни распоред.

У вечерњим часовима сам почео припреме за сјутрашњу сједни-цу Општинског одбора СУБНОР ради усвајања саопштења о агресији,осуди агресије и подршке Војсци Југославије. Око 22 часа оглашена јеваздушна опасност. Трагам за новим вијестима. Глас Америке и даљесије мржњу према Милошевићу и “српским терористима “ на Косову,жали за Албанцима који гину а Србе нико и не помиње. Истина овосве, јављају Срби, новинари из Југославије. Новинар Ђукић из ЦрнеГоре пјева пјесму актуелне власти Црне Горе у којој нема осуде агреси-је и правог имена за агресоре. Из осталих радио центара у свијету чујусе много блаже вијести и коментари него из Црне Горе. Питам се доклеи зашто?

3.3. априлаприл

Слушам јутарње вијести и присјећам се неких прогноза изВјечитог писма и Корана да ће 2000. година бити година

смака свијета, да ће манијачке снаге и експлозивне направе бити то-лико сулуде и јаке да ће себе и цио свијет да униште. На ова тумачењасам некад гледао с неповјерењем, а сад размишљам како су почели мо-жда униште и себе, јер кад неко изађе на брдо нема куд но низ брдо.

У току ноћи и раних јутарњих часова, а онда цио дан, НАТО сна-ге су бомбардовале у Београду зграду Савезног министарства унутра-шњих послова, зграде и станове у околини Клиничког центра Србије,Комесаријат за избеглице и Архив Југославије. У Новом Саду су сру-шени мостови и мост код Бачке Паланке. Тако и овог дана људи гину,имовина се руши, а Клинтон са НАТО јавља да штити “обесправљене“Шиптаре, а он их највише убија јер гину уз његов благослов и подр-шку.

32


У свијету се и данас одржавају зборови и протести, али све јеузалуд. Од Русије и Кине се чине дипломатски напори на обуставиагресије и бомбардовања, али узалуд. Не мијења се ништа. Из Брисе-ла командује ислужени генерал Кларк и настоји да се што више удосто-ји Клинтону. И код нас у Црној Гори влада страх од бомбардовања, апосебно од понашања актуелне власти и неких странака из Коалиције„Да живимо боље“.

Протурају се и узнемиравајуће вијести о инвазији НАТО снагаиз Албаније и с мора преко Црне Горе и из Босне и Херцеговине. Овосве насупрот одредбама повеље ОУН којом се забрањује употреба силенад сувереним државама. Декларација о људским правима гарантуједржавама право на одбрану и обавезу заштите и помоћи од стране Са-вјета безбједности.

Клинтон је умртвио Савјет безбједности и његова политика, по-пут Хитлера 1938. године и Лиге народа да је, да изазове Други свјет-ски рат. Пошао је НАТО и САД у „заштиту“ милион шиптара на Косову,а 25 милиона Курда гине толико година и нема заштите. Од глади, би-једе и гранатирања Ирака умире на стотине хиљада Ирачана, а Савјетбезбједности ћути, а Олбрајтова изјављује да је то била грешка, али сеисплатила. Каква срамота? “Делати не повређујући. Уколико не можетако, боље немојте никако“, поручивао је Хипократ. Ово многи „ум-ници“ свијета и не знају.

Пракса ће показати да ли у Клинтону, Блеру, Шредеру, Шира-ку, Куку, Олбрајтовој, Солани и Кларку живи нешто од овог што кажеХипократ, или Хитлер и Мусолини.

Народ је узнемирен. Живи почињу да завиде мртвима, посебноако су умрли природном смрћу. Помињу се умрли ових дана у Пље-вљима од срчаног удара Данило, Томо, Вукоман и други. Старе и ста-рије нема се кад жалити. Мисли се на младе на којима свијет остаје. У12 часова је одржан протест на Тргу „13. јул“. Обратила се грађанима(њих неколико хиљада) професор Рада Драгаш, затим Милорад Вемићи новинар Рајко Палибрк. Народ је све огорченији и на агресора и наиздајничка понашања. Даје се пуна подршка одбрани и Војсци Југо-славије. О томе стижу писма и поруке са свих страна: дјеце, мајки и па-триота.

Ваздушна опасност је оглашена у 20 часова. У току дана и ве-черњих часова грађанима се преко ТВ обраћа један број црногорскихпрвака, мимо одредаба Резолуције Скупштине, што изазива узнеми-реност и не доприноси стишавању стања и страначких трвења, како јебило замишљено. Узнемиреност је изазвала и вијест да је току дана из-вршена диверзија на прузи Београд-Бар и прекинута веза Србије и Цр-не Горе. Поред рушења пруге код Штрбаца погинуо је и чувар пруге

33


Видоје Томић , кукавички убијен с леђа од припадника јединица ОУНиз Босне. У току дана су приведени неки од војних обвезника. У сусре-тима и у разговору са грађанима само се прича о томе и о штетама ко-је се наносе бомбардовањем, а посебно о жртвама које гину.


Дан прохладан, температура +3 степена без кише, али и до-брих вијести. Сви жале за жртвама које нијесу бројне и

објектима који су у току ноћи и јутра порушени: београдска топлана,полицијска академија, рафинерија Панчево, објекти Краљева, Чачкаи бројни други. У току ноћи и јутра небо изнад Пљеваља су паралиНАТО авиони у прелету према Србији и Београду. Веза са Београдом јеуспостављена. Може се распитати за своје. Јутарња изјава Ђукановићада је за све ово крив Милошевић, као да он бомбардује, код народа иза-зива чуђење и згрожавање. Нигдје у изјави се не помиње агресор и но-сиоци ове несреће Клинтон и САД већ само Београд и Милошевић.

И овог јутра је права јагма за дневном штампом Београдскихиздавача а у хотелу нема гостију. Бојкот је, дијела Пљевљака и збогсмјењивања досадашњег директора Бојовића, јер не припада некој одстранака Коалиције. У собама Хотела највише је милиције, која се иовог дана гомила по улицама. Један пролазник је избројао на Раскр-сници 18 милиционара, па је застао и питао шта се то десило. Одгово-рено му је да пролази. Тек је тада схватио, из приморја се сваки данпревози милиција у Подгорицу ради обезбјеђења министарстава изграде Скупштине и Владе Грне Горе. Чују се вијести да Црној Горипријети највећа опасност из Србије и од Милошевића, ваљда да биоправдали мобилизацију толико милиције и њено гомилање по градо-вима. Зар некоме пада на памет да сада у ратној ситуацији ради на си-лу да руши неку и нечију власт. То би неки једва ишчекали, посебноСАД, да онда прогласе да је у Црној Гори избио грађански рат и почнуинтервенцију.

У 12 часова је на Тргу „13. јул“ одржан протест коме јеприсуствовало око пет хиљада грађана са паролама осуде агресије иносиоца агресије, подршке Војсци Југославије и Милошевићу. На ми-тингу су говорили Зоран Крсмановић и омладинке Спасојевић и Гар-дашевић. Митингу је присуствовала и делегација општине Жабљак начелу са предсједником општине. На митингу је истицана љубав премадомовини , патриотско понашање, а осуђена издаја. У рату се народ иродољубље сврставају у исти фронт борбе за одбрану земље, а у миру се

34


бира власт. То су неки заборавили, па је прича о опасности борба зафотеље и одржање власти, без обзира на њено понашање.

У 11 часова оглашена је ваздушна опасност, а народ и не хаје.Нико не иде у склоништа. Нашао сам се тог момента у Омладинскојулици. Близу сам групе дјевојчица које играју поскок преко конопца.Једна ће од њих упозорити да свира и да је ваздушна опасност. Другадодаје: „ Ко им јебе матер, не могу нам ништа“ и настављају да играју.У кризним ситуацијама, а рат је највећа криза, неко профитира. Томесе стаје на пут. Тако је само у Србији од 25. марта од профитера одузе-то 25.308 кг соли, 900 кг сувог квасца, 175.365 литара дизел горива,1.500 кг кафе, 8.640 боксова цигарета, 151.905 кг брашна, 50.000 кг ше-ћера, 73.000 литара јестивог уља итд. и дато продају, а притворено 345лица.

Атинска средства информисана су јавила да је 19 америчких вој-ника у сандуцима превезено према Солуну и даље. Погинули су у токуагресије на нашу земља. Фудбалери “Партизана“ су одиграли утакми-цу са црним флором на рукавима. Обављени су и подаци о авиону Ф-117 А који се заглибио у њивама села Буђановци, погођен од нашихвојника, Није му помогло што је био невидљив, надзвучан, ноћно окоитд. Био је то авион једносјед са потиском мотора од 4,5 тоне, за рада-ре неухватљив, брзине 1000 км на сат. Производња ових авиона је по-чела 1979. године, а први је пут употребљен 1981. године. Био је дуг20,08 метара, висок 3,78 метара, распон крила 13,2 метра. Носио је дви-је ласерски вођене бомбе по 900 кг. Први пут је употребљен 1989 годи-не у рату у Панами, затим у Заливском рату 1991. године, па у нападуна Ирак 1986. године и никога није видио ни оборио сем наших вазду-хопловаца и ракеташа. У Италију је превезен пред напад на нашу зе-мљу из Мексика. Био је то амерички национални понос, а заглибио јеу њивама код Руме.

Руска флота је послије дуго времена поново у Средоземљу. Про-шла су скоро два вијека од када је руска флота бранила у Боки нашеградове од Француза и Аустријанаца и када није хтио да се повуче изнаших вода руски адмирал Сењанин, ни по наредби руског цара, докне помогне у борби против Француза и Аустријанаца.


Иовај дан је почео узнемиравајућим вијестима о злочинимаНАТО-а. У току ноћи, јутра и дана бомбардовани су Бео-

град и Земун, Команда ратног ваздухопловства, мост на Ибарској ма-

35


гистрали, објекти Приштине, Ниша, Лучана, Рашке, Гњилана, Косов-ске Митровице и Раковица. Наводно грешком је гађан Алексинац причему је погинуло 12 лица, а повријеђено око 50 грађана. Уништено јерударско насеље и 16 кућа у њему и онеспособљено још око 400 стам-бених зграда. У Земуну је погођена Основна школа “Светозар Марко-вић“, стамбено насеље у улици Маслеше и дјелови градске болнице„Свети Сава“ у којој се затекло више болесника. Права жалост и штета.На удару су цивилни објекти који у досадашњим ратовима нијесу ниод кога рушени. Црногорска средства информисања о томе пишу такокао да се то десило некоме на веома великој удаљености. Више је датопростора састанку црногорског врха са Марашем и разговором о уло-зи полиције у заштити руководства и власти у Црној Гори него овомзлочину и штети наше земље. Парадоксално звучи податак да је малаЦрна Гора наоружала и мобилисала око 1о.ооо полицајаца.

У 10 часова одржана је сједница Предсједништва Општинскогодбора СУБНОР на коме је усвојено саопштење о осуди агресије и по-дршци Војсци Југославије. У 12 часова је на митингу на Тргу „13“ гово-рио Ђоко Топовић и спортиста Славка Максимовић, а онда је заучеснике митинга пјевао гусларску пјесму о Косовском боју гусларШљиванчанин. Са митинга је упућена порука “Не дамо Косово“. Кодпредсједника општине је у току дана одржан састанак са директоримарадних организација у вези одзива радника у јединице Војске Југосла-вије и приправности у вези проношења вијести да се из Босне при-према инвазија на овај крај преко Метаљке и Челебића. Располаже сеподацима да сада у Босни има 8.500 Американаца, 5.000 Енглеза,3.000 Њемаца, 2.500 Француза, 1.900 Италијана, 1.000 Шпанаца, 1.350Холанђана, 1.200 Канађана, 1.100 Турака, све из НАТО пакта. У 19 ча-сова је оглашена ваздушна опасност.


Иовај шести април као онај 1941. године, освануо је са ви-јестима да је бомбардован Београд и други градови. Годи-

не 1941. су то урадили фашисти по наређењу Хитлера и Мусолинијаради освајања Југославије, продора ка Средњој Европи, покоравањаСовјетског Савеза и искоришћавања природних богатстава Сибира иКаспијског језера, а овога пута то чини НАТО на челу са САД, са истимциљем.

Присјећам се тог дана 1941. године. Био сам ђак II разредаосновне школе у Вруљи код учитељице Стане Томашевић. Вијестима о

36


бомбардовању Београда били су сви Вруљани изненађени и узнемире-ни. Дио њих је био већ у јединицама Војске Краљевине Југославије, каои данас када се у јединицама Војске Југославије налази око 50 Вруља-на под оружјем. Овог шестог априла бомбардовани су, поред Београда,Ниш, Приштина, Призрен, Куршумлија, Сомбор, Панчево, Краљево иоколина ових градова. На Фрушкој гори је порушен предајник и мостна Дунаву према Хрватској. Било је погинулих и рањених и нанесенаје велика материјална штета. У земљи и свијету су у току дана одржа-ни велики протести грађана са захтјевом да НАТО обустави бомбар-довања. Из Лондона јављају о великим жртвама - Шиптара, а Србенико из Лондона и не помиње.

У Пљевљима влада велика забринутост и осуда агресије и из-дајничког понашања појединаца и група, а посебно понашање лиде-ра појединих странака у Црној Гори и Србији, попут Килибарде,Ракчевића, Диноше, Вујановића, Обрадовића, Ђинђића и других којивише окривљују Милошевића него НАТО агресоре и њихове злочине.У 12 часова одржан је добро посјећен митинг на Тргу “13. јул” на комеје говорио пјесник Миленко Јовић и прочитано саопштење Предсјед-ништва општинског одбора СУБНОР о осуди агресије и подршци Вој-сци Југославије. Грађанима Пљеваља је пристигло и на митингупрочитано писмо директора фирме из Москве која испоручује опремуза пљеваљску термоелектрану.

Средства информисања јављају да је на једном срушеном мо-сту код Новог Сада писало: “Ни корак даље”, што ме подсјети на нат-пис на споменику браниоцима Москве „Ни шага вперјод“ који јеподигнут у славу пораза Немачке армије пред Москвом

Понављају се пароле, понављају се подвизи и сјећања на побје-де. Прелиставајући књигу Васа Чубриловића „Босанско-херцеговачкиустанак“ присјетих се бројних окршаја црногорске војске са надмоћни-јом турском војском и побједама, а онда порушене библиотеке у Бе-ограду шестог априла 1941. године којом приликом је сагорјелонеколико стотина хиљада књига. То је била највећа библиотека наБалкану, основана још 1831. године, а обновљена 1945. године и сла-ви свој дан 6. април. Око 19 часова дат је знак за ваздушну опасност.Улазим у ноћ стрепњи и неизвјесности. Изнад Пљеваља сву ноћ прели-јећу авиони са смртоносним теретима. На који ли су се град устреми-ли ове ноћи?

Данас је одржан у Лондону митинг прошлогодишњих добит-ника Нобелове награде. Они поручују: “Клинтон и Блер ратују противЈугославије као фрустрирани бјегунци. Клинтон је био дезертер, а Блерније никад војску служио. Они су, најблаже речено, обични фолиран-ти. Клинтон је лагао своју жену и ћерку, па цијелу нацију, а Блер точини у обраћању Енглезима.

37



Ијутрос је Југословенска јавност обавјештена да је у токуноћи и јутра вршено бомбардовање и ракетирарње Новог

Сада, Београда, Сомбора, Ниша, Чачка, Подгорице, Приштине, Кра-љева, Панчева и насеља Срема. У центру Приштине погођена је поштаи порушене стамбене зграде у њеној околини. Има погинулих и рање-них. Доста породица и грађана је остало на ледини.

Савезна влада и Влада Републике Србије су донијеле одлуке ообустави дејства јединица Војске Југославије у част ускршњих празни-ка. Очекује се реаговање НАТО снага и одговарајуће понашање шип-тарских терориста. Телевизија Црне Горе преноси мишљењацрногорског руководства да је за бомбардовање Југославије крив Сло-бодан Милошевић, а за бомбардовање Подгорице Војска Југославије.Ни овог дана нема из Црне Горе осуде, од стране актуелног руковод-ства, агресије и злочина које чине над нашом земљом. Даје се предностизјавама Клинтона, Кларка, Солане и других налогодаваца НАТО бом-бардовања. Најављено је засједање Контакт групе. Не очекује се ни одовог састанка много на коме ће Русија покушати да нешто учини управцу обуставе бомбардовања. У Алексинцу је дан жалости. Школе уСрбији не раде од почетка агресије. Дјеца су у склоништима или кодкућа. Нема ђачких радости и весеља. Колика се само у њима ствара мр-жња према актерима бомбардовања. Остаће то упамћено.

Читам писмо Ђока Дапчевића из Београда, родом Цетињанинакоји кори Цетиње и Цетињане што ћуте и не оглашавају се у смислуосуде агресора и агресије и подршке одбрани земље и Војсци Југосла-вије. Ваљда их притисла црногорска демократија и зеленашки зеле-ниш, па ни да се чују, за разлику од Пљевљака, Бјелопољаца,Подгоричана, Которана и других у којима ври патриотска крв. Срамо-та Цетињу и Цетињанима што носе име града хероја. Пита их стиде лисе и што заћута толико цетињских хероја и завршава : “свака вам частЦетињани“. И заиста да ли је могуће да један град, дио народа и поје-динци заћуте пред агресијом и нападом на нашу земљу и њену слобо-ду за коју су се борили и гинули.

На Тргу „13. јул“ је и овог дана у организацији патриотског са-веза одржан протестни митинг коме је присуствовало неколико хиља-да Пљевљака. Митинг је водила Славица Сандић и послије пуштањахимне и одавања поште погинулим борцима и грађанским лицимапрочитано је писмо румунског пјесника упућено интелектуалцима сви-јета с позивом да дигну глас протеста против злочина према једној зе-мљи и њеном народу. На митингу је прочитано и писмо књижевног

38


клуба “Далма“ из Пљеваља о осуди агресије и давања подршке ВојсциЈугославије. Стихове је рецитовала омладинка Гардашевић а забавнипрограм даје КУД „Брезник“

У хотелу „Пљевља“ смјестила се једна јединица милиције састране. О томе је народ коментарисао и нагађао. Остали су ту неколи-ко дана. НАТО снаге се гомилају у Македонији и Албанији, а појачањаврше хеликоптерима “Апач“. Све је то пријетња и притисак да се попу-сти и признају захтјеви из Рамбујеа за које Кисинџер каже, да то није-су захтјеви већ ултиматум. Попуштање на Косову значи капитулацијуи распад Југославије “одвајање“ Црне Горе, Санџака и Војводине, свенаравно по сценарију Запада.

Погађањем српског гробља у Приштини и гробља у другим мје-стима као и цркава и манастира на Косову и Метохији жели се затри-јети траг о овој српској земљи и животу Срба.

У поподневним часовима прошетао сам градом. Продавнице икафане празне. Сједе само продавачи и конобари и чекају да неко на-иђе. Муштерије су у јединицама Војске Југославије,а дио се склонио ипаре свако штеди за храну и најнужније у ратним условима. Траже селијекови. Нема их, па грађани с рецептом журе према приватној апо-теци да потраже. Мора се за болеснике имати, па ма колико коштало.

Око 19 часова је оглашена ваздушна опасност. Улазимо у ноћнеизвјесности и ишчекивања.


Утоку ноћи и јутра, према вијестима Радио Београда, бомбар-довани су: Београд, Краљево, Лучани, Ћуприја, Ужице, Сом-

бор и њихова околина. То су све цивилни циљеви. Велика су разарањаи жртве. У земљи и иностранству су и овог дана велики протести и осу-да агресије, рушења објеката и градова и убијања становништва. Сву-да се посебно истиче храброст Југословена који штите тијелимафабрику у Крагујевцу и мостове у Београду и Панчеву. То је и симбо-лична одбрана Југославије. Отежане су телефонске везе са Београдоми другим градовима Србије. Дан сунчан и прохладан. Тражи се штам-па београдских издања. Свак чека да сазна нешто шире о догађајима уземљи, јер су вијести из Подгорице недовољне за пуко информисање.

И овог дана узалуд су очекивања да се смилује Клинтон, Блер,Солана и други и престану са бомбардовањем. Тешко је ово и дочека-ти кад се зна природа америчког злочина и понашања у Хирошими,Нагасакију, Вијетнаму и Лаосу, Латинској Америци и Ираку. Сада су

39


кидисали на српски народ под изговором да заведу ред на Косову. Мисмо то искусили у Словенији и Босни и Херцеговини, посебно у Хрват-ској у којој је на хрватском тенку стајао и амерички амбасадор ПитерОлбрајт, а акцијом руководио искусни амерички официр.

У току дана погођена је у Крагујевцу фабрика “Црвена застава“Повријеђено је 124 радника а око 30.000 остало без радног мјеста. По-гођен је и воз Београд-Солун у Грделичкој клисури. Том приликом јепогинуло 50 лица.

Данас је на улицама Пљеваља велики број милиционара разнихуниформи. На Тргу “13. јул“ у 12 часова у организацији патриотског са-веза одржан је протестни митинг. Окупило се око 5.000 Пљевљака, окоњих је велики број милиције. Свира се химна, а они у униформи и непоздрављају како то чине униформисана лица. Људи се чуде. Чија се тохимна свира. Након одавања поште погинулим и обраћања водитељкеграђанима се обратила студенткиња Голубовић.

Митинг је, као и сваки дан, завршен поруком подршке ВојсциЈугославије и Врховној команди и осуди агресије и издајника. На ули-ци и у сусретима све више се помињу имена неких резервних официракоји се нијесу одазвали позиву и оставили војнике. Помињу им се иотац и дјед и њихово понашање. Људи траже узроке овог понашања.У рату земља је рачунала и на понашања сусједа, али не у смислу изда-је како су то исказали Бугарска, Румунија, Мађараска и Босна и Хрват-ска. Заборављају се сталне везе, али не и нека понашања, посебноБугарске која је у свим ратовима стала против нас. Мађарска је за бо-равила на уговор од 8. децембра 1948. године којим је предвиђено дадвије земље неће улазити у савезе нити ће учествовати у акцијама упе-реним против друге земље. То је Мађарска издала и омогућила НАТОснагама да преко њене територије и са њених аеродрома полијећу НА-ТО авиони и бомбардују нашу земљу. Ово подсјећа на мађарска пона-шања и у ранијим ратовима, посебно у оном 1941-1945. године када сумађарски фашисти у 1942. години бацали живе Србе Војводине подлед Дунава и на други начин убијали заједно са Њемцима наше грађа-не. Зло им је опроштено и заборављено, а они и сада нож у леђа.

На наш став да се прекину ратна дејства за ускршње празникеНАТО и не одговара. Наставља се бомбардовањем. Из Кине све учеста-лије долазе поруке и захтјеви да се прекине бомбардовање. САД поизјавама из Кине, све више усмјеравају пропаганду према Кини, гоми-лају наоружање и играју се ватром. „Ко се игра ватром, од ње ће сеопећи“ поручују из Кине.

40



Овог дана на Свету Петку, ни од Бога се не боје, нити људежале, гранатирани су градови и рушена имовина Смеде-

рева, Београда, Ваљева, Краљева, Крагујевца и Ћуприје. Са осам бом-би разарана је Ћуприја. На подручју села Причевић код Ваљеваиспаљен је пројектил ваздух-земља. У манастиру Хопово оштећен јеиконостас у цркви посвећеној Светом Николи. На планини „Голеш“ по-гођен је репетитор. На свим овим објектима је учињена велика матери-јална штета, а било је и људских жртава.

Београд је данас посјетио предсједник Кипра, наводно да би по-средовао у ослобађању америчких војника које су заробили наши наЈугу Србије на граници према Македонији. То је била игра и провока-ција на коју су наши одговорили хватањем убачених војника.

Јутро у Пљевљима право прољећно. Киша залива растиње ко-је буја. Градом круже приче о нехотичном рањавању жене и намјер-ном рањавању једног војног обвезника да би избјегао одлазак ујединице Војске Југославије. Ради се о лицу које је себе повриједилостаклом, а онда је то пријављено као повреда од стране војног поли-цајца. Ово је одмах расвијетљено и утврђено, уз признање и њега и ње-гове супруге, да је то он урадио смишљено по наговору и наруџбинида би се изазвао сукоб између Војске и милиције. О томе је Радио Са-рајево јавио вијест истог момента кад се десило. Случај као некада саМаркалама.

Извјесно охрабрење изазвала је изјава Маровића, предсједни-ка Скупштине Црне Горе, о томе да бомбе нијесу добар пут ка дијало-гу, те да морамо учињети све да ово зло које долази и дању и ноћупревазиђемо и кренемо путем мира и разума. Ово истина на први по-глед, јер је све остало по старом. Из руководства Црне Горе никако дасе чују осуде агресије и агресора, а ТВ и штампа су претрпани извје-штајима и емисијама из Брисела и центара агресора.

У 12 часова је овог дана одржан протестни митинг на Тргу “13.Јул“. Митингу је присуствовало око 4000 грађана којима се обратиоЈован Петровић, а Зорица Бајић је говорила о Светој Петки. ГуслариШљиванчанин и Пејовић су подсјетили грађане на Косовски бој 1839.године и жртве које је српски народ дао у борби са Турцима. Данас јегранатирано српско гробље у Приштини. Том приликом је разоренооко 180 гробова и порушено око 400 споменика. Кости давно сахрање-них уз лелеке и плач. Ово ни Хитлер није радио.

Избјеглице са Косова радо прихвата Америка и наоружава их,ваљда да их употребе као живи зид за нападе на нашу земљу. Требају

41


им, јер дио НАТО војника бјежи из Македоније. Забиљежено је да 88војника, који су куповали цивилна одијела, бјежи ка Солуну или у су-сједне земље да би спасили главу и домогли се своје земље. НовинариБеограда су се око 19 часова окупили око ТВ Србије у Београду да шти-те тијелима зграду Телевизије. НАТО је постао опасност за цио свијет.То је благовремено уочио Де Гол и изјавио да у тај млин не треба ста-вљати прст и није дозволио да Француска тада постане чланица НАТОсавеза. У овај савез касније је Француску увео Митеран, а сада Ширакигра како САД свира.

Пљевља је овог дана посјетио Предсједник Владе Црне Горе иимао разговор са директорима Рудника Угља, Шумарства и ТЕ Пље-вља, као да га нијесу интересовала остала предузећа. Замјеник Мини-стра унутрашњих послова је имао разговор са руководством милиције.Ни један ни други нијесу нашли за сходно да на ове разговоре позовучелнике локалне власти. На састанку са директорима разговарано је оусловима рада ових предузећа. Од директора се чуло доста жалби наодлазак дијела радника у јединице Војске Југославије. Њих као да неинтересује ова Војска, а ни ратни план њихов не предвиђа задржавањесвих радника у рату. Помињу само раднике који су пошли у јединицеВојске Југославије, а не и оне који су непозвани пошли у јединице ми-лиције или су побјегли преко границе.

Поподневне и вечерње вијести не уносе никакво охрабрење. Уноћ се улази са оглашавањем ваздушне опасности.


Иседамнаестог дана агресије НАТО зликовци су на Великусуботу бомбардовали предајнике на земљи, желећи да

спријече продор истине у свијет. Хоће да поремете и информативнипростор и наметну своја виђења. Овог дана ТВ Црне Горе преноси ипонавља поруке Олбрајтове и Анана да су документа из Рамбијеа иПариза потписали Срби не би дошло до бомбардовања и акције НАТОда заштити шиптаре на Косову.

Велика је субота, дан уочи Ускрса када добар број Срба и вјер-ника очекује радост, а мора да трпи страх, неки подносе жалост засвојим. Само се веселе издајници и непријатељи Срба и Српства. Сву-да се чују клетве оних који наносе бол и штету нашем народу. Дан сун-чан, прољећни. Чује се покоји цвркут птица. Као да су и оне тужне.Природа је то све подесила и ако у њој ма ко плаче, а плачу и куну мно-ги, осјећају то онда сви. Једино се водитељи ТВ Грне Горе утркују да

42


саопште што више узнемиравајућих вијести, што је срачунато и зна-чи позив да се повије шија пред најездом зла. Но, народ ће и ово из-држати. О Србији и Војсци Југославије ни слике ни вијести оразарањима, што би још више изазвало мржњу према агресору. На-род се окупља на Тргу и чека 12 часова да почне митинг осуде агресо-ра и агресије, издајника посебно. На Тргу се окупило неколико хиљадаПљевљака. Водитељ Славица Сандић обавјештава о разарањима зазадњих 24 часа, отпору који пружа Војска Југославије, а након химнеи одавања поште палим херојима и жртвама агресије дата је ријеч Ву-ковићу, помоћнику министра за привреду Савезне владе. Потом је из-веден програм уз учешће младих.

На Тргу ни овог дана нема очекиваних лица из реда просвјет-них, здравствених и других радника, директора неких предузећа и ди-јела бивших функционера који су радо примали функције, а сада сеповукли у куће и иза завјеса и прозорских стакала гледају како народпротестује против агресије. Не појављују се да се обрате народу и сањим учествују у протестима. Као да ова земља није и њихова. Све штоје ко зарадио, а неки су зарадили доста и мимо свог рада и доприноса,зарадио је вољом и на леђима овог народа. Што се од тога стидјети иодвајати од народа?

Из команде Друге армије Војске Југославије овог је дана реаго-вано на непрофесионално изјављивање да је Војска Југославије криваза бомбардовање Подгорице и откривање положаја, а што може да слу-жи НАТО снагама да више сазнају пред нова гађања. На ово се огла-сио Републички секретаријат за информисање изјавом да је ово земљау којој су загарантоване слободе информисања. Велика слобода на ште-ту одбране отаџбине.

У 19 часова је оглашена ваздушна опасност.


Ускршњи је дан, прави прољећни. У току ноћи кишица зали-ла све растиње. У току ноћи и јутра на Ускрс ракетирани су

село Мердари код Подујева, када је убијено пет мјештана међу којимаи једно дијете. На мети су били и Крагујевац и фабрика “Црвена заста-ва“, рафинерија у Панчеву, шире подручје Београда, новосадско насе-ље Детелинара и “Четрнаести октобар” у Крушевцу. Гађан је иБистрички мост на улазу у Грделичку клисуру.

У току дана заказана је сједница Савезне скупштине ради доно-шења одлуке о ступању наше земље у савез са Русијом и Бјелорусијом.

43


На Тргу “13. јул” грађани се окупљају на протестном митингу.Поред говорника на митингу су читане пјесме младих стварала-

ца из Пљеваља. Пажњу грађана ја овог дана окупирао садржај додат-ка који је био припремљен да се у Рамбујеу потпише као анекспотписаном документу од десет тачака. Да је ово прихваћено данас бипо Југославији шетале уздуж и попријеко НАТО снаге и имале би овла-шћења да контролишу све што се у нашој земљи ради и мисли радити.Народ је тек схватио суштину овог документа и даје пуно одобрење штонаша делегација није ово потписала.

Слушајући ТВ Грне Горе сазнајемо и једну глупост коју је изниоШеј, портпарол НАТО да је нека Албанка изјавила да јој звук НАТОавиона и ракета личи на звук анђела, и кад су се новинари на ово на-смијали он је остао при тој тврдњи. Каква бесмислица.

Из понашања и утицаја на сијаче смрти и рушења по нашој зе-мљи види се да су Клинтон и Блер главни иницијатори бомбардовањаи избору циљева. Остали их послушно слиједе. Очита је и подјела у НА-ТО. На једној су страни Клинтон и Блер, а на другој остали. Блер пре-ма Клинтони исказује крајну послушност и оданост. И Олбрајтова сеутркује у обећањима и давању упутстава. Неко, на Тргу узвикује: “Не-ка им Олбрајтова обећава и даје оно са чиме се пита“.

Војне силе су све веће, а мудрих политичара све мање. Србија иЈугославија су у овом вијеку три пута казале „НЕ“ агресору у чијим ре-довима је стално Њемачка. То се десило 1914, 1941. и 1999. године. Исваки пут смо били у праву. Правда је и сада на нашој страни. Радник,војни бјегунац из Пљеваља, који је покушао да исценира да га је напа-ла и повриједила војна полиција, данас је признао да је то све сам ра-дио и спроведен је у Окружни затвор у Бијело Поље. Тако је ова опаснаи смишљена провокација разоткривена и спријечен смишљени поводза сукоб војне и цивилне милиције. Подвала, ко зна од кога замишље-на, разоткривена је и последице су спријечене.

Око 20 часова оглашена је ваздушна опасност.


Прохладно и кишовито јутро изазива прве помисли на вој-нике који су осванули у рововима или на граници и чувању

нашег простора. Дио грађана је ноћ провео у склоништима. У јутар-њим часовима НАТО бомбе су докрајчиле крагујевачку „Црвену Заста-ву“ и поново погодиле рафинерију нафте у Панчеву. Из оба објекта дими ватра загушују грађане. Панчевцима је помогао вјетар да лакше пре-

44


живе. Отјерао је дим и загушљивост низ Дунав према Румунији и Бугар-ској, које си донијеле одлуку да своју територију ставе на располагање НА-ТО снагама за полетање авиона према нашој земљи. У току дана и ноћигађане су и војне касарне у којима нема војске у Новом Саду, Крушевцу,Приштини и другим мјестима. Поред убијања људи циљ им је и материјал-но рушење, и стављање наше земље у материјалну зависност.

Грађане Пљеваља и Црне Горе изненадила је и узнемирилаовог дана, изјава предсједника Црне Горе да страхује од Милошевићакоји ће с војском да свргне власт у Црној Гори, што би изазвало гра-ђански рат, који прижељкују САД. Као да је некоме сада стало да се об-рачунавамо са властима у једној републици. Власт бира и смјењујенарод а не војске.

Можда би НАТО и САД ово једва дочекали како би имали из-говор да се искрцају у Црној Гори, али се неће гледати тај филм,тим више што народ и Војска Југославије неће ово дозволити. Саве-зна народна скупштина је данас донијела одлуку о приступању нашеземље савезу са Русијом и Бјелорусијом, што је у Москви прихваћенои поздрављено. На ово је одмах реаговала актуелна власт у Црног Го-ри изјавом да је то нелегитимно, а више је простора ТВ Црне Горе по-светила изјави албанског министра, из чије земље свакодневно вршенападе и покушавају да пређу терористи и нападају јединице војске имилиције.

На Тргу „13. јул“ пред грађанима на протестном митингу гово-рила је омладинка Батизић, након чега су наступали гуслари и музи-чари. Већ други дан у Мађарској чека конвој аутомобила из Русије сахуманитарном помоћи нашој земљи. Ту је 78 камиона разне робе ипомоћи. Олбрајтова је у посјети Западу ради утицаја на владе за сми-рење у западним земљама због незадовољства понашањем САД и Ен-глеске као главних актера агресије и диригента садашњихбомбардовања. У току је акција увлачења европских земаља у НАТОсавез, а да нијесу ни свјесни шта их касније чека и у какве обавезеулазе. У Немачкој и Италији изражавају радост због одласка једини-ца НАТО снага у балканске земље. Македонија већ стење под теретомснага и технике НАТО земаља. У 11.50 часова је ракетиран воз у Грде-личкој клисури, а Војска друге армије је ухапсила новинара “Глобуса“из Загреба, због шпијунаже и предала Војном тужиоцу. Уз њега се по-миње и име Новака Килибарде као саучесника који је својим изјава-ма подривао борбену готовост и одавао тајне.

На једном плакату на митингу је писало:“Клинтон је музичар који је одсвирао своје. Хитлер би имао од

Клинтона шта да научи“.У 19 часова оглашена је ваздушна опасност.

45


46


Тринаесто априлско јутро је почело узнемиравајућим вије-стима о ноћашњем и јутарњем бомбардовању Београда, Но-

вог Сада, Приштине, Ужица, Рашке, Краљева, Панчева, Чачка иСомбора са околином. Објекти горе, а број жртава се не саопштава. Ма-теријалне штете су непроцјењиве. Кларк тражи од Пентагона појачањеса још 300 авиона за наставак бомбардовања. Министри НАТО земаљатраже испуњење услова за повлачење наших трупа са Косова и долазакНАТО снага. Русија реагује дипломатски али не и војно. То је тешко иочекивати јер би то био почетак Трећег свјетског рата из кога не би ни-ко изашао као побједник. Од данашњег сусрета Иванова и Олбрајтовене очекује се много. Хоће САД да на примјеру Југославије и Балканапокаже осталом свијету и регионима шта их чека ако се супротставењиховом плану. ОУН је прегажена. Све се ово ради мимо одлуке Савје-та безбједности чији генерални секретар Кофи Анан служи само каоспољни момак који понавља захтјеве НАТО према нашој земљи као дасу то захтјеви ОУН и брине само о Шиптарима.

У Москви је поздрављена одлука Савезне народне скупштине оступању Југославије Савезу а Мађарска још држи блокиран конвој сахуманитарном помоћи нашој земљи. Кук, Олабрајтова и Фишер су при-хватили за сараднике Бин Ладена и Хашима Тачија и за разговор опружању помоћи терористима за борбу против наших снага. На Тргу„13. јул“ одржан је митинг грађана у знак протеста против агресора иподршке Савезној народној скупштини о стварању Савеза са Рисијом иБјелорусијом. На митингу је говорио радник Јојовић и Мишо Боровићи упућена депеша подршке Савезној народној скупштини. Овог данаса Трга је испраћена група од око 40 пљевљака који су пошли да се при-друже Београђанима за заштиту мостова. Са огорчењем је саслушанои писмо директора Луке Бар, Касалице, којим тражи да се ратна мор-нарица удаљи од Луке Бар

Пљевљацима из Пљеваља су се у Београду придружили и Пље-вљаци из Београда. Ноћ су, заједно са осталим грађанима нашегглавног града провели са осталима штитећи тијелима ову београдскуграђевину. По повратку у Пљевља на митингу на Тргу “13. јул“ дочека-ни су срдачно.

У току бомбардовања Београда пројектил НАТО је пао близуВМА при чему је нанесена велика штета околним зградама и поврије-ђено око 2о болесника. Иначе у току овог дана НАТО је бомбардоваовише мјеста на Косову. Било је покушаја преласка наше границе одстране шиптарских терориста, али су одбијени и нанесене су им вели-


47

ке жртве. Око 23 часа оглашена је ваздушна опасност. Сву ноћ су ави-они НАТО парали небо изнад Пљеваља узнемиравајући грађане.

СПИСАКПЉЕВЉАКА КОЈИ СУ СЕ ПРИДРУЖИЛИ ОДБРАНИ

БРАНКОВОГ МОСТА 13. АПРИЛА

1. Спасојевић Петар2. Сандић Славко3. Џуверовић Љубо4. Вемић Милорад5. Ковачевић Драго6. Ровчанинин Богдан7. Булатовић Душан8. Србљановић Миле9. Батизић Миомир10. Мрдак Радован11. Топовић Предраг12. Марковић Мирко13. Рабреновић Милета14. Чогурић Владимир15. Бојовић Јадранка16. Перуничић Драган

17. Јовић Никола18. Госпић Горан19. Остојић Зоран20. Анђелић Милан21. Баљ Милора22. Ћосовић Горан23. Бошковић Велиша24. Комарица Б. Дарко25. Газдић Горан26. Јечменица Горан27. Јечменица Дејан28. Дробњак Јагош29. Брајковић Бојана30. Каровић Владан31. Крвавац Милко32. Бајевић Горан


14. април 14. април

Утоку ноћи и јутра НАТО авиони су бомбардовали Пирот, Но-ви Сад, Бистрицу код Пријепоља и жељезнички мост на Ли-

му,Ужице, Нову Варош и Пожегу са околином. Људи се згражавају надовим разарањима и рушењем објеката који су грађени 5о година рука-ма наших радника и омладине. Овог дана НАТО је извршио злочиннад цивилима, гађајући колону од 400 албанских избјеглица који су севраћали својим кућама са граничног прелаза. На путу Ђаковица-При-зрен убијено је 72, а рањено 35 Албанаца. Пројектили су пали и на Ра-ковицу гдје су оштећене многе фабрике и стамбене зграде, затимпредајник на Овчару и “Крушик“ у Ваљеву. Срушен је и мост преко За-падне Мораве у селу Јадика код Крушевца.

Око 11 часова почело је окупљање на Тргу „13. јул“, а пред поче-так митинга стигла је делегација из Београда која је провела ноћ на мо-стовима са Београђанима. Грађани су их дочекали са одушевљењем узовације, „Београд-Србија-Југославија“. На митингу је говорио ПетарСпасојевић, предсједник Патриотског савеза и упознао грађане како суБеограђани упорни и јединствени. Из разговора са неким од учесникамитинга сазнајем да се неки момци примају у милицију ако прихватеда пуцају кад им се нареди, чак и у Војску Југославије. Неки су се наово пренеразили и прећутали и нијесу обукли ни милицијске унифор-ме.

У току вечери одржано је књижевно вече на коме су промови-сане нове књиге и пјесме поводом агресије на нашу земљу. Присутноје било доста пљевљака, пуна сала Гимназије, на којој су читали својестихове Момир Војводић, Ранко Јововић, а онда из Пљеваља: Вучинић,Шиљак, Јовић, Поповић и други. Око 2о.3о часова оглашена је вазду-шна опасност. Стално се бира ноћ за бомбардовање и узнемиравањенарода да би се изазвала што већа узнемиреност и незадовољство.Стално очекују да народ устане и руши систем у Југославији и при-хвати захтјеве НАТО савеза о покоравању.

15. април15. април

Вијести о ноћашњем и јутарњем бомбардовању су узнемири-ле све грађане, како због бомбардовања градова и рушења

објеката, тако и због људских жртава и могућих тровања. Бомбардова-ни су Београд, касарна у Раковици, Крушевац, Куршумлија, Ниш, Ло-

48


зница, Крагујевац, Пећ, Лучани, Чачак (репетитор на Каблару), Ваље-во, Ужице (репетитор на Златибору), Бољевац и велки број виталнихобјеката. Новосадска рафинерија је страдала овог дана и тешко јеоштећен мост између Ковина и Смедерева. Остала су у мраку и без ТВсигнала многа мјеста. Као да им је био циљ уништење истине. Овог да-на је очекиван договор Јељцина и Лукашенка о захтјеву Југославије оприкључењу Савезу са Русијом и Бјелорусијом.

У земљи се и овог дана одржавају протестни митинзи. Као и уиностранству. Свима је циљ осуда агресије и подршка Југославији иотпору који даје НАТО. Из Грне Горе се протурају вијести да нема ни-шта од захтјева наше земље о Савезу са Русијом и Бјелорусијом. Поредовог из Подгорице су узнемиравајућа емитовања из Брисела и центраиздавања наређења за бомбардовања, те полетања авиона из база изИталије.

Пљевља је овог дана посјетио генерал Саво Обрадовић посје-тивши предсједника општине. На Тргу „13. јул“ у 12 часова одржан јемитинг грађана на коме је и овог дана изражен протест продужеткомбомбардовања. Протесту је присуствовало неколико хиљада Пљевља-ка. На митингу је говорио Млађен Бојовић, а програм је настављен кул-турно-умјетничким садржајем.

У току дана Олбрајтова је организовала вечеру за министреспољних послова Македоније, Албаније, Бугарске, Румуније, Мађар-ске, Словеније, Хрватске и Босне. Био је то договор са истомишљени-цима из нашег окружења. У пограничном простору у Албанији преманашој земљи се гомилају снаге око 15.000 терориста из бијелог свије-та, све с пријетњом да ће да нападну на нашу земљу. Штампа извјешта-ва да ће име Петрашина Касалице остати записано и запамћено каосимбол непатриотског понашања у моменту када нам је тешко и кадатребају уједињене снаге у одбрани земље. Он тражи да се од Луке Барпомјере јединице ратне морнарице и тиме, како он каже, спаси Лука одбомбардовања.

У току дана срушен је мост на Лиму код Бистрице. У поподнев-ним часовима у рејону Подгорице и Даниловграда извршено је ракети-рање са 17 ракета. Жртава није било.

Пљевља је посјетио предсједник Врховног суда и тужилац Цр-не Горе и разговарали су са радницима правосудних органа, понајви-ше око непримјене савезних прописа који су ових дана донесени одстране Савезне владе. Овим разговорима није нико присуствовао изоргана локалне самоуправе. Чак није била учињена ни посјета пред-сједнику општине, што је до сада била пракса.

49



Јутарњи мамурлук ничим радосним да се разбије. Стрепимод јутарњих вијести. У готово свим градовима, посебно Бео-

граду, има неког за ким се мисли да ли је освануо жив. Агенције јавља-ју да се припрема разматрање агресије на Југославију у руској Думи иусвајање одлуке о прихватању предлога из Београда да се сачини СавезРусије, Бјелорусије и Југославије. Ово насупрот предвиђањима опози-ционих и према западу опредијељених странака које прогнозирају про-паст овог става наше Скупштине.

И ноћас и у раним јутарњим часовима бомбардовани су Боље-вац, Нови Сад, Панчево, Краљево, Београд, Суботица, Параћин, Смеде-рево и Ваљево са околином. У току дана бомбардовани су још иПриштина, Шабац, Даниловград и Врање. Нанесена је велика матери-јална штета, а има и људских жртава. На ова и досадашња бомбардо-вања у свијету и нашој земљи су и данас организовани митинзи ипротести, са захтјевом да се прекине бомбардовање и даје подршка Вој-сци Југославије и одбрани земље. Овакви захтјеви се, поред наше зе-мља, све више истичу из Русије, Кине и Бјелорусије. Очекују се и потезиод Групе Осам коју све више блокирају земље учеснице у бомбардова-њу. Никако да одустану од рушења имовине и убијања људи. На Тргу„13. јул“ се и овог дана окупило 4-5000 грађана. Након химне и одава-ња поште погинулим, а посебно потпоручнику Леовцу из села Тикаве,који је погинуо на граници према Албанији, грађанима се обратио зе-мљорадник Ровчанин из Руднице. Стихове посвећене слободи, Југо-славији, Србији и Војсци Југославије читале су ученице Јечменица,Секулић, и Гогић. На митингу је било доста ученика који су напустиличасове и у знак протеста према дијелу професора који не излазе на ми-тинге осуде агресије и подршке одбрани земље. На тргу је организова-но масовно потписивање протеста жена Црне Горе Маровићу у знакнеслагања са понашањем Владе Црне Горе и неких министара премаВојсци Југославије и мобилизацији. Руска Дума је донијела одлуку оприхватању предлога Савезне скупштине да се створи Савез Русија -Бјелорусија - Југославија. Данашња бомбардовања буде присјећања на1944. годину и овај датум када су Београд бомбардовали савезници-амерички авиони, којом приликом је погинуло око 1.500 Београђана,међу којима и 15 мајки са дјецом.

Дневна штампа „београдско издање“, је објавила писмо фран-цуског писца Зака Тифура у ком пише: „Моја земља, Француска, земљапросвјећености, филозофије, науке, хуманости, придружила се алијан-си и навукла на себе срамоту. Прије него је историја исмије због тога

50


пишем ово писмо из револта“ па додаје да су Ширак и Жеспен - неча-сни саучесници у уништењу српског народа,гордог и недужног, који нетражи ништа осим да живи на своме тлу. У раним вечерњим часовимасирене су огласиле ваздушну опасност.


Прохладан и кишовит дан, без посебно узнемиравајућих ви-јести. У току ноћи и јутра гранатирани су Ваљево и околи-

на. Данас је погођена и зграда Извршног вијећа Војводине у НовомСаду. На удару је била и ваљевска фабрика “Крушик“ и Поникве кодУжица. На конференцији за штампу у Подгорици су новинари поку-шали да испровоцирају Мила Ђукановића, питањем ко је за све овокрив да би добили одговор - Србија и Милошевић. Није на овој конфе-ренцији остала мирна ни Војска Југославије ни Савезна влада. Овог да-на су пуно потенцирани кроз средства информисања ЦрнеГоре,захтјеви Европске заједнице да се припрема оптужба против Ми-лошевића за Хаг. “За жртве и бомбардовања крив је Милошевић“ пи-сале су новине. Зар овом треба коментар. Током посјете Оџаку исусрета у гробљу на обељежавању годишњице смрти рођака Мила раз-говор је текао са многима о агресији и вођењу рата. Свако или готовосвак, ово осуђује. Свима је нормална одбрана земље и њене слободе, астраначки програми нека се разматрају и присталице траже после ра-та.

У 12 часова на Тргу “13. јули“ одржан је митинг осуде агресије иподршке Војсци Југославије, Врховној команди и јединству народа. Иданас су читани текстови младих стваралаца и родољубиви стихови.Гуслари су кроз пјесму о јунаштву у бици на Мојковцу 1916. године опо-мињали све оне који раде на разбијању јединства Црне Горе и Србије.Сваког дана задњи стихови из химне “Проклет био издајица своје до-мовине“ су пропраћени аплаузом.


Бомбардовања и притисци се настављају. У раним јутарњимчасовима гранатирани су Београд, Нови Сад, Панчево, Ва-

љево, Ужице и Пожега са околином. Од удара бомби изазван је пожару рафинерији у Новом Саду, Азотари у Панчеву и у другим објектима

51


напада. Од пожара у рафинеријама пријети опасност од еколошке за-гађености. Гину људи, гасе се пожари, а налогодавци и не хају. Изда-ју и даље наређења за ударе, рушење и убијање људи, авиони летепрема нашој земљи све чешће из Босне, Хрватске, Бугарске и Мађар-ске. Брзо се прелијеће наша територија и избјегава погађање од нашихпротивавионаца. Ако не избаце све бомбе онда их истоварају по плани-нама Босне или у Јадранско море, само да их не врате у базу и прика-жу да су задатак извршили, на основу чега добијају награду. „Страхживоту каља образ често“. Са свих страна из великог броја земаља,и данас стижу поруке подршке за отпор који пружа наша земља и Вој-ска Југославије. Пљевљаци су и данас окупљени у 12 часова на Тргу „13.јул“ са заставама и транспарентима: “Клинтон убица“, “Блер лудак“,“Олбрајтова вјештица“, “Шираку на срамоту“ ,“Пробуди се Француска“итд. И црногорско руководство почиње да истиче захтјеве за прекидбомбардовања, али без ознаке агресора и осуде агресије. Из Улциња,Рожаја и Цетиња нема ни овог дана осуде агресије и злочина. По-себно се помиње Цетиње - град херој у коме, истина, 1941. године зе-ленаши дочекали Италијане са цвијећем, али остали нијесу ћутали. Заово је криво руководство Цетиња које је огрезло у окорели сепарати-зам.

У САД се све више јавља проблем обележавања 50. годишњи-це настанка НАТО савеза. Мора се због бомбардовања Југославије ми-јењати цио програм. На нашој страни се јавља Грчка са својих 500грађана који блокирају пролаз од Солуна ка Скопљу за 15 францускихвозила у саставу НАТО снага у Македонији. На првом камиону су по-лупана стакла и шофершајбна, па су се остали вратили у Солун. Јав-ност већ сазнаје да се у бомбама и ракетама налази осиромашениуранијум, што изазива протесте грађана у низу земаља, посебно нашеи сусједних земаља. То је нова димензија злочина. У вечерњим часови-ма ТВ Црне Горе је јавила да је Мило Ђукановић дао изјаву неком мо-сковском опозиционом листу да је захтјев наше земље за улазак у Савезса Русијом и Бјелорусијом покушај режима из Београда да увуче овеземље у рат против НАТО савеза. Са овом лошом вијести и оглашава-њем ваздушне опасности ушло се у ноћ 18/19. априла 1999. године.


Утоку ноћи и јутра НАТО армада бомбардовала је градовеоколину Приштине, Параћин, Сремску Митровицу, Обре-

новац, Суботицу и Краљево. “Кукавице НАТО убиле су данас трогоди-

52


шњу Милицу Ракић из Батајнице”, пише данашња дневна штампа. Би-ло је још мртвих и повријеђених.

У селима је у току акција засијавања житарица и поврћа. Данпогодан за рад, а присутна и размишљања до када ће ово трајати, паје добро да се засије што више и колико ко може, с обзиром да јеспособних за рад у јединицама Војске Југославије и на другим зада-цима одбране. Млађи не знају да старији се присјећају задњег рата иглади. Рађало је све што се посије, па је некако превладавана неста-шица хране, посебно у данима пред жетву.

На “Тргу 13. јул” је од 11 часова почело окупљање грађана. По-стала је то пракса и обавеза, Свако зна да ће на тргу чути нешто но-во, јер се не вјерује некој штампи много, посебно опозиционимизвјештачима. Окупило се око 5000 грађана. Након химне и одавањапоште погинулим говорили су чланови Одбора патриотског савеза, аученица Гимназије Чогурић је поручила професорима да је то час па-триотизма и није јој жао што је ту, па макар добила неоправдани час.То је био и приговор неким професорима на склањање од овог изра-жавања осуде агресора и издајника. На митингу су и овог дана израже-ни огорчење и осуда агресора и додворавање неких опозиционихлидера НАТО земљама. Свако помињање Војске Југославије и Врхов-не команде је прекидано звуцима подршке одбрани земље и ВојсциЈугославије. Огорчење због издаје је и због појаве да се из готово сва-ког села нашао по неки који се није одазвао на војни позив већ је по-бјегао или се пријавио у јединице милиције. Сваки одлазак војногобвезника тамо гдје му није ратни распоред сматра се издајом.

Локална власт је из робних резерви из Србије обезбједила засва села довољно брашна и других намирница и већ је извршена по-дјела и снабдјевеност за један период. Ако је неко домаћинство осталои није због разних разлога добило брашно, биће му превезено до кућеи тиме извршена обавеза према свима једнако.

Дневни лист „Политика“ је овог дана објавио писмо српскомнароду ћерке чувеног руског војсковође, Маргарите Жуков у коме из-ражава пуну подршку народу Југославије и истиче да ће побиједити иу овом рату. Побједа припада онима који су скупо платили слободу каошто је Југословенски народ. Увјерена је да ће и садашња авантура НА-ТО на Југославији завршити поразом НАТО.

У току ноћи су у Боки растурани леци из Хрватске којом се по-зивају Бокељи да се присаједине Хрватској и ослободе од заједничкогживота са Србима. Велика утјеха, зар не. Војна индустрија САД тражинова средства за производњу оружја. То су ракете које им треба надо-мјестити већ испаљене на Југославију. Шанса за војну индустрију САДу којој ради око милион радника. Они су увијек градили свој опстанак

53


на туђој несрећи. Кад престане рат у Југославији почеће одмах у некојдругој земљи, јер од војне индустрије САД живи толико породица, паако нема рата нема ни производње. Данас је објављено писмо новина-ра Београда Милу Ђукановићу којим га опомињу на злоупотребе илинереално приказивање његовог имена и мишљења у вези агресије нанашу земљу. Ово посебно на западу, а он ћути.

У току дана је бомбардована Приштина, Косовска Митровица,Липљан, Пећ, Подујево и околина. Поново су били највише на ударуцивилни објекти и цивили.

Из Москве се сазнаје да је Јељцин одредио Черномидина засвог представника за проблем Југославије. Он треба да предложи рје-шење и начин обуставе агресије. У Бугарској је одобрено да се терито-рија ове сусједне земље може користити за нападе на Југославију. Овоје нова издаја према нашој земљи од Бугара. То су урадили 1912, 1914,1941. године па је у народу остала стара изрека „Бугари су старе вара-лице!“. У ноћним часовима је оглашена ваздушна опасност.


Иовај дан је пун бриге и неизвјесности. Подсјећа на неке ра-није доживљаје, истина као дјетета радника у просвјети.

Овог дана је 1941. године из Пљеваља кроз Вруљу прошла, колона не-мачких аубомобила са окупаторском војском. То се не заборавља, а са-да само подсјећа како би било да смо и сада пустили да се кроз нашуземљу шетају окупаторске НАТО армаде. Такође је, на овај дан крозВруљу прошла немачко-четничка војска према Мојковцу куда су од-ступали партизани и све што се могло опљачкати- опљачкали су. Овогдана у раним јутарњим часовима НАТО је бомбардовао: Београд, Ва-љево, Приштину,Ужице, Нову Варош, Пријепоље, Ивањицу, Ниш,Алексинац, Крушевац и околину ових градова. Ноћ су грађани ових идругих градова провели у склоништима, а остали у кућама, стрепећикад ће и гдје ударити. Народ све ово подноси, Војска штити границеи чисти Косово од терориста, актуелна црногорска власт у лицу прва-ка странака које чине коалицију изражава страх да не изгуби власт.Све су томе подредили и изјаве им се не разликују много од онихкоје агресор сије по нама.

На Тргу “13. јул“ је одржан митинг. Окупљеним грађанимаобратила се радница Јоксовић, а стихове Шантића и Бећковића су чи-тале омладинке. Након митинга се сазнало да је дошло до сукоба вој-ника Ћузовића и Минића са милицијом. Сукоб се претворио у тучу.

54


Ипак, све се смирило.На бројним протестима се и овог дана указује на еколошку опа-

сност од бомбардовања и ракетирања. Од еколога свијета, наших еко-лога и еколога сусједних земаља бројни су написи о могућимпоследицама по живот људи, а онда и свих живих бића. То је уз руше-ња и убијања, рушење комуникацијских система опасност више са овогстановишта. Тровање воде, хране, ваздуха и свих живих бића мора има-ти одраза и на људе, посебно дјецу. То је можда и циљ НАТО агресора.

Из разговора са неким од војних обвезника из јединица које супопуњене са нашег подручја, сазнајем да је стање у јединицама добро,односи људски, и одговорност на висини. Спремност људи у једини-цама је велика да се ухвате у коштац са свима који насрну на нашу зе-мљу и слободу. Код војника је посебно изражена мржња и презирпрема онима који су се кукавички понијели и побјегли из јединице илисе нијесу никако јавили на војни позив. Надају се у правду и одговор-ност пред народним судовима. У 20:45 часова оглашена је ваздушнаопасност. Сваку ноћ дочекујемо овим знаком и стрепњом како ће сеосванути, посебно у градовима који су ових дана чешће били изложе-ни ударима из авиона и са бродова.


Иове двадесет осме ноћи злочиначког бомбардовања и ра-зарања бомбардовани су Београд, Нови Сад, Нови Београд

(у Новом Саду је срушен Жежељев мост и поново погођена рафинери-ја) Ваљево, Краљево, Сланкамен, Приштина и околина ових градова.Код Ђаковице је бомбардовано избјегличко Мајина насеље, када је по-гинуло пет лица. Овог дана почело је разарање и пословног центра“Ушће“ на Новом Београду. Војска је узвраћала на нападе и обарала ле-тилице и крстареће ракете. НАТО авиони праве залете из Мађарске,Бугарске, Румуније, Хрватске и Македоније и у прелету испаљују гра-нате, а онда бјеже. Познато им је да наша ПВО добро погађа и бјежене избацивши понекад све што су понијело, па то избацују по брдимаили у Јадранско море.

Поред бомбардовања на сцени је и велика пропаганда. Тако“Глобус” пише да НАТО припрема покрет од Бара пругом Бар-Београдпрема Косову и Србији. Са овим је у вези и вијест да Црна Гора неће дапотчини јединице милиције команди Војске Југославије, а што је су-протно одредбама Закона о одбрани и нашој концепцији. У прилог ова-квој пропаганди служи и Црногорска телевизија и дио дневне штампе.

55


Њих користе и опозициони прваци из Србије који су у Црној Гори на-шли уточиште и смјештај.

На Тргу “13. јул” одржан је и данас митинг на коме је говориопрофесор Гимназије Чедо Терзић. Иза овог су Славица Сандић и Ци-ца Дујовић прочитале писмо жена предсједнику Скупштине Црне Го-ре као протест због понашања црногорског руководства, посебночланова и потпретсједника Владе, у вези агресије на нашу земљу и осу-де агресије. Прочитано је и писмо учитеља из Готовуше Славка Чоло-вића које је упутио предсједнику општине, а у вези понашања иангажовања јединице Војске Југославије на Готовуши. Констатујућида је народ уз Воску и да Војска и њен однос према народу заслужујесвако поштовање и признање

У 13:40 часова је оглашена ваздушна опасност,а онда су Пље-вља, али веома високо, надлетали НАТО авиони. У поподневним часо-вима најављена је за сутрадан посјета Југославији Черномирдина,изасланика Јељцина за проблеме Југославије. Румунија је данас дони-јела коначну одлуку о уступању територије ове сусједне нам државе заНАТО авионе и прелетање ради напада на нашу земљу. Ово насупроттоме што се у Румунији,изјаснило око 80% становништва против ова-кве одлуке. На припрему овакве одлуке у Бугарској већ се по градови-ма ове земље држе протести, тражи одбијање захтјева и врши осудаагресије и подршка Југославији на отпору који даје НАТО агресији.

У току дана бомбардован је мост код Остружнице и једно насе-ље код Пећи у коме су живјели од 1995. године избјеглице - Срби изХрватске. У овом нападу погинуло је 1о лица, а рањено 16 грађана.


Ове двадесет девете ноћи бомбардовања НАТО авиони су на-падали и разарали Београд - гађана је Батајница са 12 тона

експлозива. Нови Сад, Фрушка Гора, Ваљево, фабрика “Крушик“, Же-љезничка станица. У току дана су одржани протести у Београду, Под-горици и многим другим мјестима на којима је осуђено бомбардовањеи издаја. У САД се врше задње припреме за обељежавање 50 годинаНАТО савеза. Са чиме ће изаћи пред народ убице Клинтон, Блер, Ши-рак, Шредер и други злочинци овог пакта? Њихову полицијску демо-кратију не прихвата нико, а злочине које су направили за ових 50година постојања свак осуђује, па чак и њихов народ.

У нашој земљи је данас организовано сјећање на жртве из Јасе-новца, а у Загребу се одржава суђење једном од усташких злочинаца.

56


Динку Шакићу, шефу логора у Јасеновцу када је извршен највећи зло-чин над Србима, српском дјецом и нејачи, иживљавајући се над њимапод фашистичком паролом уништења српства, а што се и сада чини одНАТО.

У раним јутарњим часовима срушен је у Београду - Бели Двор,у Ужичкој улицу, у коме је смјештен предсједник државе. У моментурушења у двору није био нико од станара. Ово је невиђено и у истори-ји незапамћено. То могу да чине само злочинци и убице. Кроз пред-сједника убијају народ јер га је он изабрао. У јутарњим часовима субомбардована и села око Приштине и поред обале Јадранског мора. УПљевљима су одјекнуле јаке експлозије због пробијања ваздушног зи-да. Југославију је тога дана посјетио Виктор Черномдин и разговараоса предсједником Милошевићем о рјешавању насталог проблема и из-налажењу начина за престанак бомбардовања. На Тргу “13. јул“ одр-жан је протест грађана, на коме је било неколико хиљада људи којимасе обратила ученица, избјегла из Краљева, поријеклом из Пљеваља.Након овог читани су текстови који су настали из револта због агреси-је на нашу земљу и издаје. Наредни протест је на Јабуци, земљи у ко-јој су неки нашли спас. Није то само случај са Олбрајтовом већ и са јошнекима који су рођени у нашој земљи када су им родитељи били избје-гли и спашени у Југославији. Кучан из Словеније то заборавља да му јеСрбија родно мјесто, па даље многи који су нашли уточиште и спас унашој земљи, а данас ликују и подржавају разарања.

Крајем дана оглашена је ваздушна опасност.


Како који дан вијести су све црње. Производе их НАТО зли-ковци бомбардујући објекте и убијајући људе ни криве ни

дужне, сем зато што су Срби и Југословени и што бране своју земљу.Треба убијати оне, ако таквих има, који не бране своју земљу и потура-ју је другима да је газе и народ тлаче. До сада је према непотпуним по-дацима погинуло око 500 грађана међу којима је 15-20 дјеце. Има ипогинулих војника.

Овог дана у 02,06 часова срушена је зграда ТВ Србије. Том при-ликом је погинуло 16 радника телевизије. Погинули су људи и сруше-на зграда ТВ Србије, али није погинула истина Она им је сметала јер јенарод обавјештавала о правом сању ствари. У рату је истина прва жр-тва. Гађани су и рушени још и градови Крушевац, Ужице, Чачак, Јаго-дина, Земун, Ниш, Нови Сад, Краљево и њихова околина. У Ужицу је

57


гађана пошта у сред града, затим мостови, ТВ предајници и радио ста-нице.

И данас, док НАТО обиљежава 5о година постојања, кукају мно-ге мајке и сестре за изгинулим од НАТО оружја и војске у Азији, Афри-ци, Европи, Јужној Америци. Рачуна се да је за ових 50 годинапостојања НАТО пакта погинуло више људи него у Другом свјетскомрату. На скупу у Вашингтону данас су све злочинац до злочинца. Мно-ги ово нијесу ни доживјели, народ их проклиње, а данас се сликају зауспомену Клинтон, Блер, Олбрајтова, Ширак, Шредер, Кларк, Кук идруги, те представници земаља које их подржавају и чекају пред вра-тима пријем у НАТО савез: Румунија, Бугарска, Хрватска, Словенија,још ко не све зарад заштите од опасности која им пријети извана, а незнају у какав их савез увлаче зарад смјештања јединица НАТО пактаод којих се ослобађају западне земље. Какве ће обавезе имати око уни-фицирања наоружања тек ће да виде. Овој прослави је у средствимаинформисања Црне Горе дато доста публицитета. Народ на ово реагу-је и осуђује. На митингу СНП-а у Подгорици синоћ је закључено да овастранка прекида даље контакте са свим партијама у Црној Гори којеподржавају агресију, попут Килибарде, Ракчевића и других. Данас у 11часова одржан је митинг протеста на Тргу “13. јул“. Иза овог грађани супошли на заједнички митинг на Јабуци на коме су говорили предсјед-ници општина Пљевља и Пријепоље, а онда Жижић из СНП и Бојић изЈУЛ-а.

Дневна штампа јавља да се војници из НАТО земаља пресвла-че у цивилна одијела и бјеже према Солуну или у сусједне земље. Невиде ни они смисла ратовати и гинути по Македонији, а сјутра, какомисле њихови команданти, по Косову. Један руски ратник који је биоу борбама на ослобођењу Београда 1944. године послао је Милошеви-ћу свој орден и поручио му да га носи и чува. Свуда се истиче да је НА-ТО погазио Повељу ОУН, а жене града, у писму Олбрајтовој истичу дашто су земље НАТО више напредовале у техници све су више назадо-вале у разуму и моралу. НАТО нас напада са оним што има, а ми себранимо са оним што они немају, а то је част, понос, достојанство, пр-кос, морал, храброст и поносни преци чије су се кости уздигле у свети-ње. Њихови преци и потомци зликоваца могу само да се стиде. То настјеши и враћа вјеру и поуздање у исход и одбрану од зла и зликоваца.Зна овај народ вас добро. Не може да се каже за болесне да су здрави,за нечасне да су часни. Остаје нам да се бранимо, јер смо своји на своме.

У вечерњим часовима оглашена је ваздушна опасност.

58



Данашња средства информисања обавијестила су о ноћним ибомбардовањима у раним јутарњим часовима Београда,

Новог Сада, Краљева, Приштине и Новог Београда са околином. У Но-вом Саду је поново гађана рафинерија нафте а свуда и цивилни објек-ти. Министар одбране САД је наредио, више пропагандно, да сепребаце оклопна возила са 2.000 људи, који би пратили “Апаче” који-ма планирају да нападају тенкове Војске Југославије.

Из низа земаља и данас стижу протестне поруке против НАТОагресије и подршка Југославији која пружа храбар отпор. У Пљевљи-ма на Тргу “13. јул” је одржан и данас протест којем је присуствовалооко 4000 грађана. На митингу је говорио радник Гогић и представни-ца жена Жабљака иза чега је изведен умјетнички и пригодан програми упућена порука подршке Војсци Југославије и Врховној команди. Утоку дана у Пљевљима је организовано такмичење под називом “На-ука младима“ из основних и средњих школа Пљеваља, Жабљака иШавника. Иако у ратним условима ученици, наша будућност, су се так-мичили из знања из математике, физике, хемије, биологије, геогра-фије, историје, руског и енглеског језика.

Односи у средини се заоштравају, понајвише због односа пре-ма рату и одбрани земље. Велика већина подржава Војску ЈугославијеИ Врховну команду на челу са врховним командантом Милошевићеми отпором који се даје у свим срединама и од свих патриота земље. Надругој страни се јављају и они који ово не подржавају, па је на њих упе-рен прст свих као на издајнике. Протурају са разне верзије и вијестикако се милиција све више наоружава и пријети опасност од избијањасукоба између Војске Југославије и милиције што би одговарало ме-шетарима са запада. Но, без обзира на све ове опасности и могућностикод народа влада увјерење да је јединство Србије и Црне Горе зага-рантовано и да је то увјерење народа.

25. април25. април

Недјеља је. Дан прохладан и кишовит, тмуран као и вријеменад Југославијом. Свак забринут, љут и са све више горчи-

не и отпора агресору и мржње и презира према издајницима. Нема ве-сеља чак ни у кафанама. Све забринуто и у ишчекивању развојадогађаја и захтјева за прекид бомбардовања. Агресор не слуша, а Кларк

59


из Брисела само издаје налоге за полетања, а ТВ Црне Горе досади сапреношењем вијести СИ-ЕН-ЕН-а и СКАЈ-ЊУЗ-а.

У току ноћи бомбардован је Београд, Нови Сад, потом ТВ пре-дајници, затим фабрике у Лучанима, Нишу и околини. У писању мини-стра иностраних послова Југославије Јовановића Кофи Анану сеистиче да је до сада погинуло око 1000 лица и да је неколико хиљадаповријеђено. Порушена су предузећа, мостови, куће, фабрике, болни-це, школе. Дјеца и студенти не похађају наставу.

У свијету су настављени протести и осуда агресије. У Америцииспред Бијеле куће се окупило доста Американаца који протестују итраже од Клинтона да прекине бомбардовања и рушења објеката у Ју-гослави ји. Опозиција у земљи се све више додворава агресору, а напа-да Милошевића и организаторе отпора. У овоме се удружује опозицијаиз Србије са првацима из актуелне власти Црне Горе. Пљевљаци су иданас на Тргу “13. јул“ организовали протестни митинг осуде агресијеи подршке Војсци Југославије. Посебно се данас осуђују издајничка по-нашања и избјегавања одзива на позиве Војске Југославије. Око 14 ча-сова оглашена је ваздушна опасност. Радио Београд јавља да је данасбио на ударима торањ на Авали, ремек дјело наших архитеката. ФиделКастро се данас огласио и дао пуну подршку народу Југославије на пру-женом отпору НАТО, посебно САД од којих је и он и кубански народпретрпио велике губитке и жртве. Над Косовом је у току дана оборенотри непријатељска авиона. Наши противавионци су данас показалихраброст и прецизност.


Касно синоћ оглашена је ваздушна опасност. Владала је неиз-вјесност и ишчекивање цијелу ноћ, а склоништа су била по-

пуњена. Објављен је и списак погинулих у ТВ Србије. У току ноћи ијутра гађан је жељезнички мост у Новом Саду и срушен, затим аеро-дром у Сомбору, затим објекти у Суботици и Ваљеву. Гађана је и Кур-шумлија и број погинулих у Куршумлији је повећан на 17 лица. Страдаоје и метални комплекс „Металац“ и други погони, а око 2000 радникаје остало без посла.

Ни ово за агресора није било довољно. Стално пријети новимнападима и забрањује увоз нафте. На граници према Албанији гомила-ју нове снаге са „Апачима“ за напад. Те снаге чине свјетски пробисвје-ти, терористи са Косова, Албаније, бивших република Југославије икриминалци из осталих европских земаља, а најмање војници из САД

60


и других земаља агресора на нашу земљу. На руку им иде понашањецрногорског руководства и средстава информисања која стално пона-вљају оно што се чује са агресорских ТВ и радио станица. И по њимакао и НАТО пропаганди, Милошевић и руководство земље су за свекриви.

У току дана срео сам се са једним дијелом грађана са села. Упо-знат сам са појавом из готово сваког села да је понеко избјегао одлазаку јединице Војске Југославије и нашао мјесто у јединицама милиције,наравно под условом да прихвати, да ако му се нареди, има да пуца и увојнике Војске Југославије. Кад су неки завртели главама одмах су упу-ћени кућама, а они онда право у јединице Војске Југославије и о томена широко обавјесте. Сазнаје се да се у јединице милиције радо јавио је-дан број одметника из војске и одмах тамо примљен. То се уклапа у за-хтјев да се јединице милиције попуне до 30% са обвезницима из редамуслимана и Албанаца. Као да се комплетира више од половине саста-ва окорелих присталица режима и опозиције.

Са митинга у Пљевљима на коме је говорила Зорица Бајић упу-ћен је протест Министарству за информисање Црне Горе због блокадечујности Радио Београда, уграђивањем ометача преко Хотела “Пље-вља“, стамбене зграде код овдашње банке и зграде Центра безбједно-сти. На овај протест није се нико огласио нити ма шта предузео да саово уклони. Пљевља су од тада, а посебно од половине јуна у тоталноминформативном мраку.

У склопу протеста у свијету против агресије јављено је да је 400војника из Њемачке одбило да пође на терен Македоније у састав сна-га НАТО војске. У 17 часова је оглашена ваздушна опасност. При кра-ју дана у Нишу је бомбардован Дом студената, зграда факултета истамбене зграде. У Албанији су шиптарски терористи осудили Руговуна смрт због тога што је ступио у контакт са Милошевићем и прегова-рао о разрешењу проблема Косова.


Дан је државности наше земље. Овог дана у Савезној скуп-штини је 1992. године проглашен Устав СРЈ и створена за-

једничка држава Србије и Црне Горе. То је сачувано од бившеЈугославије послије сепаратистичких отцјепљења Словеније, Хрватске,Македоније и Босне и Херцеговине, чему су кумовале државе које са-да бомбардују Југославију. У томе су им помогли националисти и сепа-ратисти као и сада што помажу и подржавају агресију на нашу земљу.

61


Овог јутра и дана бомбардовани су Београд, посебно Ушће, Су-ботица, Ваљево, Приштина, Врање, Пирот, Чачак, Краљево, Алекси-нац, Ужице и Сурдулица са околином. Приликом бомбардовањаСурдулице погинуло је 20 цивила, од којих 12 дјеце, а поврјеђено је 50лица. Гађани су Мостови на Лабу, на Косаници, код Куршумлије и мост“25. мај“ који повезује Бачку Паланку и Илок. Оштећени су пут и пру-га од Краљева до Рашке и до темеља је срушено 50 кућа, разорено око5оо домова у Ћуприји, хала спортова, зграда „Електродистрибуције“,робна кућа, двије средње школе, једна основна школа и вртић. У 10.30часова изнад Пљеваља су прелетјели НАТО авиони и изазвали паникуали и протесте са улица и Трга. У 12 часова је одржан митинг на Тргу„13. јул“ на коме су читани стихови и поруке осуде агресије, издајникаи подршке одбрани, Врховној конанди и Војсци Југославије. Текстовесу читале омладинке Шћепановић, Гардашевић, затим Боровић и Мр-дак. Сваки дан се смјењују говорници и рецитатори. Чланови Одборапатриотског савеза су упорни и сваки дан су на Тргу и трибини са гра-ђанима. Ту су свакако и остале патриоте, посебно чланови СУБНОР иомладина чији су млади у јединицама Војске Југославије. Милиција увеликом броју сваки дан обезбјеђује митинг, ваљда да би оправдалисвоју бројност, беспотребну у граду. Митинг протиче у реду сваки дан,па се народ пита чему толико обезбјеђење.

У 14:30 часова поново је оглашена ваздушна опасност. Са ули-це нико се не помјера и стајањем пркоси агресору и издајницима.


Овог јутра пробудила је Пљевљаке сирена ваздушне опасно-сти. Сунчан је прави прољећни, дан али је прошао у стреп-

њи од бомбардовања. У току ноћи и јутра НАТО злочинци субомбардовали Београд, у коме Пљевља и Пљевљаци имају доста својих,посебно Топчидер, Чачак, Лесковац, Палић и Приштину са околином.У Призрену су од бомби погинула четири лица од којих троје дјеце. УБеограду је оштећена Болница “Драгиша Мишовић“. Уништен је и но-ви мост код Остружнице, ремек дијело грађевинара, репетитор на Кр-њачи, резервоар Југопетрола у Пожеги. На удару су у току дана билицивилни објекти, посебно новосадска рафинерија, Нови Пазар, Сме-дерево, Пожаревац, Подгорица, Бар и Рума. Агенције преносе да се изакулиса воде разговори у којима учествује и Русија ради изналажењарјешења за прекид бомбардовања. Из команде МАТО из БриселаКларк и Блер поручују да ће се бомбардовање наставити све док наша

62


земља на прихвати захтјеве понижења и капитулације. У току дана сувршене припреме за изјашњење СУБНОР-а општине у вези понашањаи неоглашавања врха борачке организације Црне Горе. Ово посебнозбог самовољног одласка делегације у посјету предсједнику РепубликеЦрне Горе, без знања и одобрења извршног органа или Републичкогодбора.

У 9 часова је оглашена ваздушна опасност. У 12 часова одржанје на Тргу “13. јул“ митинг осуде агресије на коме је говорио професорГлигор Рончевић. И данас је коришћена београдска штампа која је до-нијела писмо руског академика Наталије Нарочинаје нашем амбаса-дору у Москви у ком пише: „Ваше херојско противљење цјелокупномзападу и његовој војној машинерији заувијек ће остати запамћено Иући ће у историју као симбол непобједивости српског духа, његовојпривржености националној слободи и праведности“. Грчки министаристиче да је бомбардовање Југославије ратни злочин, злочин противчовјечности и злочин против мира.

У 17 часова по трећи пут је објављена ваздушна опасност накончега је бомбардована околина Подгорице и Сутомора.

Савазна влада је данас на предлог премијера Булатовића раз-ријешила дужности потпредсједника Вука Драшковића због неодмје-рених и неовлашћених изјава. На ово је одмах реаговала актуелнавласт Црне Горе користећи овај случај за распиривање мржње и суко-ба са Савезном владом и предсједником Савезне Републике Југослави-је.

У 20:30 часова по четврти пут је објављена ваздушна опасност.Очекује ноћ нових бомбардовања од НАТО злочинаца.


Иовог јутра и ноћи пљевљаци су узнемиравани тутњавомНАТО авиона који су прелетали Пљевља на путу према Ср-

бији и назад. Грађани су стрепили, а војска са положаја посматрала ичекала да узврати. Јутарњи извјештаји казују да су НАТО авиони у то-ку јутра и ноћи бомбардовали Подгорицу, Бар, Даниловград и Сурду-лицу. У току дана бомбардован је и Нови Пазар. Срушен је мост уГрделичкој клисури и онеспособљени мостови на Ибру и Дунаву кодБешке. Гађан је и торањ на Авали да би докусурили ако је шта остало,антенски стуб у Баричу и релеји широм Србије - на фрушкој Гори,Овчару и Црном Врху. На удару су били углавном цивилни објекти. Свеје ово пратила велика пропаганда и пријетња челника НАТО земаља о

63


припреми покрета трупа за сувоземне акције. Пилоти се понашају ку-кавички. Праве залете из сусједних земаља и једним крајем прелије-ћу нашу земљу и изручују бомбе, а онда бјеже у најближу земљу одаклесе враћају у базе.

У читавој земљи, па и у општини се врше засијавања површи-на поврћем и житарицама. Заводи се општа штедња у земљи и у дома-ћинствима. У току дана одржана је сједница Предсједништва СУБНОРопштине на којој је усвојено саопштење, које је прочитано на митин-гу у 12 часова, а којим су осуђена понашања руководства СУБНОР Цр-не Горе у вези бомбардовања и понашања издајника. И овог дана је у1о часова оглашена ваздушна опасност. Из свијета се преносе вијестии реаговања међу којима и Буша, бившег предсједника САД који исти-че да је овај рат промашај и да ће Америка изгубити као и Вијетнам-ски. Из команде Војске Југославије је саопштено да је до данас оборено46 НАТО авиона, шест хеликоптера, осам беспилотних летилица и 182крстареће ракете. Пљевљаци су и данас протествовали на Тргу противагресије и издаја и дали подршку у одбрани земље.


Двадесет и седмог јутра и дана бомбардовања срушен је то-рањ на Авали, ремек дјело архитектуре. Данас је бомбардо-

ван и генералштаб Војске Југославије, објекти Београда, Ваљева, НовогСада, Приштине, Сурдулице, Прокупља, Вршца, Сланкамена, НовогПазара и Пећи. Начињена је велика материјална штета. Има и људскихжртава. На Тргу“13. јул“ и данас је протествовало неколико хиљада Пље-вљака. Говорима, порукама, пјесмама и рецитацијама осуђује се агреси-ја и даје подршка Војсци Југославије и Врховној команди у одбрани.

У 17:15 часова дат је знак за ваздушну опасност. Звук сирене јепо који пут узнемирио народ овог града, који не напушта улице већстојећи пркоси агресору. У току дана у земљи обављен је разговорМилошевић-Черномидин о изналажењу начина за обуставу агресије.Народ се нада у Русе, а бомбардовање не престаје. У току вечери уочиПрвог маја, омладина је на узвишењима око града и на падинама Го-лубиње палила ватре у знак овог празника радника и пркоса према аг-ресорима. Налети НАТО авиона им не сметају. Народ страхује од удара.У току ноћи размишља свако о начину напуштања станова ако град бу-де бомбардован. При руци је свакоме батеријска лампа, одјећа, новац,нешто хране, злу не требало.

У ноћ се улази са узбуном и опасностима од ваздушних удараи стрепњом за својима који су широм Југославије.

64


1.мај 1.мај

Првог маја у 6:20 часова оглашен је престанак ваздушне опа-сности. Трајало је јуче од 17: 15 часова, ноћ пуна стрепњи,

страха, патњи и бомбардовања. Овог јутра је бомбардована варошицаМурино у којој је погинуло 5 лица, а осморо је рањено и збринуто у бол-ници у Беранама. Варошица је порушена, а мост на Лиму према Чако-ру и Пећи је оштећен. У току ноћи бомбардовани су: Липовачке шуме,околина Београда, станица милиције у Панчеву, околина Краљева, Но-вог Сада, Суботице, Крагујевца и Сомбора. Код Лучана погођен је намосту аутобус „Ниш Еxпрес“ у коме је погинуло 47 путника, а 16 рање-но. Срушен је и Трстенички мост на западној Морави када је погинулоједно дијете. Гађани су и Трстеник и Техничко-ремонтни завод у Чач-ку.

И тако мјесто првомајског славља, одмора, опуштања грађаниЈугославије стрепе, жале и трпе од рушења. И какви обрти од прошлогпрвог маја, колико је само уништено радом створених вриједности ипогинулих грађана. Но, за инат, данас је у Грацу код Пљеваља органи-зовано обиљежавање Првог маја. Сва предузећа раде у ратним услови-ма, а црногорска власт за „не рад“ окривљује Војску Југославије збогмобилизације дијела радника. То су информације страначких првака,њихово „откривање“ узрока нерада, којима у пропаганду прискачу ра-није осуђивани и „познати“ кадрови попут Капичића, Брковића, Ор-ландића и других који траже афирмацију и додворавање режиму ипредлажу да се у Црној Гори формира нова академија наука и умјетно-сти која би се звала Дукљанска академија наука и умјетности, како бинеки бар у њој, добили звање академика.

У 8:10 часова оглашена је ваздушна опасност. Данас је ступилана снагу и одлука Европске заједнице о забрани увоза нафте, коју непризнаје Русија. Црна Гора тражи изузеће јер је шверц преко Скадар-ског језера блокирала Војска.

Из свијета стижу и овог дана упозорења међу којима и патри-јарха грузијског у коме се каже: “Ако се разгори ватра Трећег свјетскограта, то ће бити последњи рат за човјечанство“ И овог дана са Трга „13.јул“ одржан је протест грађана против агресије и издаје. Грађани су по-том пошли на зборове у Грацу и на Јабуци. У Београду је Черномидинбио задовољан разговором са Милошевићем. Данас је гађан мост наЛиму код Бистрице. До сада је према извјештајима дневне штампе, по-рушено око 50 фабрика у којима је радило око 500.000 радника. Сва јеприлика да улазимо у 21. вијек и са рушевинама, крамповима, сирома-шнији и са захтјевима за кредите према развијенијим земљама. Првог

65


маја Милошевић је ослободио три америчка заробљена војника, а саТрга је упућена порука Америци: “Жалосна господо Американци, одвас смо се ојаду забавили и ми и Албанци“. Око 20 часова оглашена јеваздушна опасност.

2. мај 2. мај

Прве вијести су и овог јутра из бомбардованих градова: Бео-града, Новог Сада, Ваљева, Прокупља, Шапца, Приштине,

Ловћена, Ниша и других. Приликом бомбардовања Ваљева повријеђе-не су 34 особе, а рушењем “Крушика“ без посла је остало око 7000 рад-ника. Ракетирањем елекртопостројења у Обреновцу, Костолцу и уоколини Бајине Баште и хидроцентрале “Перућац“ узрокован је рас-пад електромреже. Порушени су мостови на Расини и Јужној Морави,изазван пожар у Рафинерији у Новом Саду. Нападнут је аутобус краље-вачког “Аутотранспорта“, а двоје дјеце је остало без ногу.

За ослобођене америчке војнике Клинтон је изјавио да он волисрпски народ и да наставља са бомбардовањем. Слично је понашање иОлбрајтове коју су као Јеврејку спасили Срби, а она се овако понаша,ваљда због љутње на неког Његоша. Са збора на Тргу “13. јул“ патрио-те Пљеваља су позване да сјутра дочекају још масовније францускогфилозофа Данијела Шифера.

У 17:55 часова оглашена је ваздушна опасност. НАТО гађа све,а онда се правда да је било грешки у навођењу. Како су људи посталијефтини, а злочинци нечасни. У току дана оборена су два авиона и је-дан хеликоптер. Око 22 часа дошло је до пада напона нападом на елек-тросистем у Бајиној Башти, ТЕ Обреновц и Костолац. Ракетиран је ионеспособљен мост на Лиму код Пријепоља. Од ове експлозије поруше-на су стакла на жељезничкој станици и околним кућама у Пријепољу.

3. мај 3. мај

Утоку ноћи и раних јутарњих часова бомбардовани су Бео-град, Нови Сад, Пријепоље, Ваљево, Ниш, Чачак, Краљево,

Сремска Митровица, Приштина и околина. Овог дана бомбардован јеаутобус “Ђаковица превоз“ код Савине Воде на путу Пећ-Кула-Рожајекада је погинуло 20 грађана док су 43 лица повријеђена. Овог пута би-ла је на удару ТВ Нови Сад. Рушењем пруге Београд-Бар и мостова наЛиму код Пријепоља и Мурине жели се прекид саобраћаја између Ср-

66


67

бије и Црне Горе. Пропаганда из НАТО земаља шири се како се прворуше енергетски објекти, потом извори и рафинерије нафте, па сао-браћајнице, да би се потом вршила инвазија сувоземним путем на на-шу земљу и приморала на капитулацију и промјену режима. Све је овопрожето тежњом да се изазове неслагање и сукоб ради обрачуна и уни-штења као 1941-1945. године, јер што смо малобројнији то смо и лакшиплијен за окупатора.

Савремени сукоби и загриженост су већи него раније а носиоцису потомци издајника, из ранијих ратова, криминалци, шверцери, на-ционалисти и остале шићарџије. Ту су и они који се још не оглашавајуи чекају да се приклоне онима који дођу на власт. Овако подијељен изавађен народ се лакше уништава и покорава. То је нови вид покора-вања да војска не ступи на терен земље. Користе унутрашње окупато-ре, које онда држе у покорности и материјалној зависности. Свакиизвјештај о рушењу НАТО авиона народ поздравља.

У 12 часова окупило се неколико хиљада Пљевљака и дочекалоДанијела Шифера са сарадницима. На Тргу „13. јули“ су говорили Пе-тар Спасојевић, Радоман Гогић и Шифер, Француз који каже да се сти-ди понашања Француске у овом рату. То нијесу заслужили Срби сакојима је Француска ратовала у оба свјетска рата против Њемачке. Утоку митинга НАТО авиони су налетјели преко Пљеваља пробившиваздушни зид и изазвавши јаке ударе на што су грађани реаговали уз-вицима, звиждуцима и псовкама. И са овог митинга је упућена порукаосуде агресора и издајника и подршке Врховној команди и Војсци Ју-гославије. Говор Данијела Шифера биће посебно пропраћен кроз раз-говор за „Пљеваљске новине“.

ТВ Црне Горе је објавила предлог Килибарде, гле апсурда, дасе Југославија у ратном стању прогласи конфедерацијом Црне Горе,Србије и Војводине, а Косово и не помиње. Све срачунато да би се при-казало како је неко Косово већ продао.

Овог дана сам прочитао и клетву због убијања дјевојчица у Му-рину, упућени наравно Клинтону: “Дабогда никад не дочекао да те оза-ри осмијех унуке. Бог ти судио и пресудио да никад не доживиш топлизагрљај дијетета“. У 21 час објављена је ваздушна опасност.

4. мај 4. мај

Ураним јутарњим часовима НАТО авиони су бомбардовалиТВ Нови Сад, околину Београда, Краљева, Врања и Пришти-

не. У згради ТВ Нови Сад учињена је велика материјална штета и по-


рушене редакције многих листова и часописа. Пожар није могао битигашен, јер су мостови на Дунаву порушени и ватрогасна возила нијесумогла да дођу до мјеста пожара. У задње вријеме НАТО зликовци су сеокомили на ТВ станице, репетиторе и преносне уређаје, редакције ли-стова и часописа. Очито смета им истина коју преносе о злочинима иотпору. На Тргу „13. јул“ је и данас одржан протест на коме је прочита-но неколико текстова и рецитација, а онда је Зорица Бајић пренијелапоздраве Данијела Шифера који је упутио при поласку из Пљеваља иобавијестио да је синоћ око 3о милиона гледалаца имало прилику давиди пљеваљски протест.

Данашњи протест Пљевљака подсјећа на 4. мај 1942. године ка-да је италијански окупатор уз помоћ домаћих издајника, потомци не-ких су и сада у овом рату пошли у издају, стријељали на Сењаку 35родољуба из Пљеваља и околине. Биле су то патриоте од 17 до 6о годи-на старости. Слобода им је била преча од живота. Устали су у борбупротив окупатора и његове власти и у борбу за слободу. Били су ухап-шени и осуђени од окупаторског суда на смрт стријељањем. Пресуду јепотписао предсједник среза и начелник среза окупаторске власти ита-лијански гувернер за Црну Гору Пирцио Бироли. И баш овог дана јеизвршено стријељање на Сењаку. Превезли су осуђене родољубе ками-онима, уз јаку пратњу карабињера. У томе су им помагали издајници изграда, изводили из камиона по тројицу везаних јадан за другог и стри-јељали, а онда одмах бацали у заједничку гробницу. Најстарији међустрељаним је био Симо Деспотовић из Обарди, предсједник матару-шке општине и члан Среског народно-ослободилачког одбора, а нај-млађи Веселин Таушановић, ђак пљеваљске гимназије. Стријељани сусвих 35. Пјевали су и пркосили таман као и Пљевљаци данас што пр-косе рецитацијама, пјесмом и порукама НАТО фашистима. На Сењакуоко повезаних и стријељаних били су карабињери с оружјем на готовс.Данас око окупљених грађана на Тргу је окупљено око 20 милициона-ра с оружјем окренуто у вис. Не зна се кога и од кога чувају. Народ јеуочио да ниједан од њих не стоји мирно кад се свира химна нити кад сеодаје пошта погинулим ратницима и цивилним лицима. На пригово-ре грађана неко се сјетио да не треба да више ту стоје кад све тече из да-на у дан уредно и нема потребе за обезбјеђењем.

5. мај 5. мај

Јутро тмурно, облачно и кишовито. Температура +13 степе-ни. Са страхом чекам вијести. Радио Београд се не чује. Вече-

рас је нападнут електросистем и Радио Београд не ради. ТВ Црне Горе68


јавља да је ноћас бомбардован систем Бајина Башта и да је оборен је-дан НАТО авион и да је пао негдје у планинама Босне. За пилотом сетрага.

У Албанији је срушен хеликоптер „Апач“ са посадом и за њимасе трага. У току ноћи су бомбардовани Ужице и Ваљево. У 9:2о часоваоглашена је ваздушна опасност. Народ навикао и нико не хаје. Јединодјеца напуштају часове, а директори и неки предавачи се љуте. Било јеи сукоба са родитељима који инсистирају да се дјеца на знак ваздушнеопасности распуштају, како је иначе правило. НАТО авиони су данассрамно извршили напад на грчки хуманитарни конвој код Урошевца,чије је кретање било унапријед најављено и који је био видљиво оби-љежен. Уз ово, јављају средства информисања до сада је погинуло око1200 лица и рањено је неколико хиљада.

Извештачи из Бугарске, Мађарске и Румуније обавјештавају даграђани ових земаља протестују против одлука својих влада да се до-зволи прелетање НАТО авиона преко њихових земаља ради бомбардо-вања наше земље. Њемачки генерал Науман предлаже да васкрснеХитлеров гвоздени крст из Другог свјетског рата и додјељује за хра-брост садашњим њемачким војницима у НАТО снагама. Јуче и данасупотребљено је ново наоружање за рушење и онеспособљавање елек-тросистема. То су графитни фрагменти који на далеководима изазива-ју спојеве и који се могу отклонити за извјесно вријеме. Посебно трпеболнице, водоводи, пекаре и други потрошачи. Све је у служби пропа-ганде и застрашивања.

На Тргу “13. јул“ грађани су и данас протествовали против агре-сије, издаје и давали подршку успјесима борбе и отпора наше војске.Од земаља НАТО и других се предлажу рјешења за прекид бомбардо-вања, па је од нашег руководства прихваћено да са повуче са Косовадио наших снага, да се поврате избјеглице, да све ово контролишу ОУНи да се за Косово обезбиједи самоуправа по најновијим стандардима.Нато земље ни ово нијесу прихватиле већ нас завиле у црно са бомбар-довањем и рушењем наших објеката и убијањем цивила.

6. мај6. мај

Ђурдев дан је. Прохладно је, тмурно и кишовито. На мисао суми војници на положајима. У доста домова у земљи је ово

славски дан. Без обзира на бомбардовања у доста кућа се славило саоним што се имало и могло. Било је и гостију. Из ближих јединицаВојске су дозволили војницима да се те ноћи нађу са својима. Пило се,али и страховало од бомбардовања. Уз здравице се молило свевишњем

69


за спас, али и клело оне који издају наређења и оне који та наређењаизвршавају, бомбардују куће и убијају људе. Колико ли је клетви упу-ћено Клинтону, Олбрајтовој, Кларку, Блеру, Шираку, Шредеру, Куку идругима, а посебно онима који их подржавају. И ове ноћи агресори субомбардовали околину Ужица, Новог Пазара, Ниша, Прахова и дру-гих мјеста. Срушен је мост на прузи Београд-Букурешт, код Витине.Погођено је складиште “Југопетрола“ и “Енергогаса“. Нападнут је инишки аеродром и гађане инсталације “Југопетрола“ код Неготина.

Пљевљаци су и данас протествовали на Тргу “13. јул“ окупило сеоко 1000 грађана, а обратио им се Петар Спасојевић и честитао вјерни-цима празник и славу, а онда говорио о злочинима које чине НАТО зе-мље, нашем отпору и храброј Војсци Југославије. Потом су на Тргучитане пјесме и рецитације патриотске садржине и писмо ученице изПриштине којој су гроб мајке и дједа прекопали НАТО фашисти гађа-јући српско гробље у Приштини. „Мајка ми је поново погинула“ пишеученица из Приштине. Данас су бомбардовани и околина Подгорице иДаниловграда, али то ТВ Црне Горе не јавља, ваљда да се не наљутеНАТО злочинци или они који их подржавају.

У Пљевљима је и овог дана коментарисано понашање некихвојних обвезника који су приведени и предати војном суду. У 2о часо-ва оглашена је ваздушна опасност.

7. мај 7. мај

У6:20 часова Пљевља је пробудила сирена оглашавајући пре-станак ваздушне опасности. У 7:15 часова је означена вазду-

шна опасност. Из школа су се вратили ученици. Радио Београд јавља дасу НАТО авиони у току ноћи и јутра бомбардовани Пожаревац, Шабац,Вршац, Ниш, Сремска Митровица и околина. Ниш је био посебно наудару када је погинуло 14 лица, док је 7о рањено. Поново је НАТО на-срнуо графитним бомбама на Електропривреду Србије, остављајућивећи део Србије у мраку. Штета за штетом. Ово је био 14 напад на Ниш.

Разговори у групи Г-8 су и данас без посебног резултата. ТВ Цр-не Горе и даље коментарише распоред јединица Војске Југославије оконеких градова, занемарујући обавезу Војске Југославије да у рату онаконтролише и границе и територију, па и спречава шверц што погађаактуелну власт у Црној Гори и појединце који од шверца највише ко-ристи.

На Тргу „13. јул“ је и данас одржан протест грађана против агре-сије и агресора и издајника. Упорне су патриоте и грађани Пљеваља.

70


Остају на Тргу сваки дан све док траје агресија и разарања. То је допри-нос Пљевљака и подршка Војсци Југославије и свима који бране зе-мљу. Већ се води акција прикупљања понуда за јединице и посјетеВојсци на терену. Ти сусрети су незаборавни како за војнике, тако и заомладину и мајке који посјећују Војску.

8.мај 8.мај

Зграда Генералштаба Војске Југославије овог јутра је била по-ново на удару НАТО авијације. Оштећена је грађевина која

је била и остала ремек дјело пројектаната и грађевинара. Гађана је изграда Министарства унутрашњих послова, Хотел “Југославија“, згра-да амбасаде Кине, околина Земуна, Новог Сада, Сомбора, Краљева, Па-раћина и Приштине. Код Липљана на Косову је нађен убијен ФехмиАгани, сарадник Ругове, за кога се претпоставља да је убијен од онихкоји су у Албанији осудили Ругову на смрт. Ваздушна опасност је огла-шена у 7:5о часова због чега су дјеца напустила наставу. У току дана јегранатирана стара касарна српске војске у Крагујевцу, а онда околинаЂаковице, Приштине, Параћина и област Поморавља.

НАТО већ признаје да је јуче и данас било грешки у навођењуи да је грешком погођена кинеска амбасада и још неки објекти, као даим неко вјерује и као да од тога имају користи они који су погинули иоштећени. На захтјев Кине данас је засједао Савјет безбједности и раз-матрао “грешку“ у бомабардовању у кинеске амбасаде. На овакве “гре-шке“ стижу протести из свих крајева наше земље и из иностранства.

На Тргу „13. јул“ и данас је одржан протест пљевљака.Окупљање почиње око 11 часова. Ту су стално чланови Одбора патри-отског савеза и бројни грађани, омладина и дјеца. Ово је и данас учи-њено без обзира што је на снази ваздушна опасност. На Тргу је, поредобраћања истакнутих чланова одбора и грађана, договорено да се сју-тра у 1о часова положе вијенци на споменик палим борцима и жртва-ма терора и рата на Стражици и да се тамо окупе сви грађани, а онда у12 часова поново на Трг. Са збора је упућена порука: „Славимо побједеи недамо се“.

У 16 часова је опет оглашена ваздушна опасност. И тада су дје-ца из друге смјене напустила наставу. И у току овог дана ТВ Црне Горене даје никакве охрабрујуће вијести. Стално понавља оне што говореСИ-ЕН-ЕН и СКАЈ-ЊУЗ и уноси још већу узнемиреност и сије мржњупрема онима који су најистуренији у одбрани земље. Права помоћ НА-ТО савезу!

71


9. мај9. мај

Дан је побједе над фашизмом и подсјећање на овај дан 1945.године; повезан са жељом да се оконча бомбардовање и

злочини које чине са дистанце НАТО злочинци - нови фашисти на че-лу са Клинтоном и Блером. Тог дана прије 54 године Њемачка је поло-жила оружје. Неколико дана прије тога Хитлер је у јазбини извршиосамоубиство, а земље антихитлеровске коалиције славиле побједу икрах фашизма. Јапан је капитулирао тек 2. септембра 1945. године ка-да су САД бациле атомску бомбу на Хирошиму и Нагасаки. Побједу смославили са неким земљама које су 24. марта извршиле агресију на на-шу земљу попут Хитлера 1941. године, бомбардовањем Београда.

И нажалост и на срамоту, посебно САД, Француске и Енглеске,нападнута је наша земља која је послије Совјетског савеза и Пољске да-ла у односу на број становника, највише жртава у Другом свјетском ра-ту. И САД и Енглеска су у том рату дале мање жртава, испод милиона,а наша земља 1.700.000..И то су заборавили и, попут фашиста 1939. го-дине, пошли у освајање, са истим циљем као Хитлер, да покоре свијети овладају крајевима са још не испитаним резервама у области Истока.

У току ноћи и раних јутарњих часова НАТО је бомбардовао Ва-љево, Ужице, Горњи Милановац и Крагујевац са околином. Гађани суи Дечани, Гњилане, Приштина и друга мјеста на Косову. Хуманитарниконвој из Румуније гађан је 9. маја. Разорена је и пошта Ужицу, оште-ћен Дом здравља, а у Ваљеву је поново на мети била фабрика “Кру-шик“. У пријеподневним часовима Пљевљаци су масовно присуствовалиполагању вијенаца на споменик палим борцима и жртвама терора наСтражици. Протест је настављен на Тргу „13. јул“. И ово окупљање јепротекло у осуди агресије и издаја и давања подршке Врховној коман-ди и Војсци Југославије. Послије митинга дванаесторици бораца НОРпредсједник СУБНОР-а је уручило медаље побједе.

При повратку са Стражице народ је уочио око зграде Центрабезбједности у Пљевљима барикаде од џакова пијеска и балвана за од-брану, од кога? Народ то тада назва „балван одбрана“. Иза барикадавире главе милиционара и цијеви оружја, као да се пролази поред гра-нице. Ту су вјероватно и они војни обвезници који су побјегли од војнеобавезе обукли униформе милиционара. То је био овог и наредних да-на предмет разговора међу грађанима, као и изјаве директора Рудни-ка угља, ТЕ Пљевља и Шумарства да им је производња поремећеназбог одласка великог броја резервиста у јединице Војске Југославије, ане помињу оне који су пошли Иако непозвани у јединице милицијеили су побјегли преко границе. У 19 часова је оглашена ваздушна опа-сност.

72


10.мај 10.мај

Јутарње вијести подсјећају на оно што су у току ноћи бомбар-довали НАТО авиони. Из Бугарске су прелетали и у прелету

према Румунији и обратно бомбардовали Ниш, при чему су двије ули-це збрисали са мапе села Медошевац код Ниша. До темеља је поруше-но 20 кућа и више од 1оо оштећено и онеспособљено за становање.Приликом бомбардовања индустријске зоне Чачка порушене су број-не куће. На мети су били „Прва искра“ у Баричу и ТВ и радио предајни-ци на Црвеном селу код Суботице.

Београдска издања дневне штампе и Радио Београд јављају овеликом броју реаговања у свијету на разарања и рушења која чиниНАТО по нашој земљи, посебно кад су у питању цивилни објекти којису заштићени у свим ратовима. Средства информисања, сем оних изЦрне Горе, о овом пишу опширно. Кина је најавила замрзавање одно-са са САД због бомбардовања кинеске амбасаде у Београду. Одложенесу раније најављене посјете Кини неких америчких државника

Грађани Пљеваља, њих око 1ооо, и данас су на Тргу“13. јул.”протествовали против агресије и издаје. Поред говорника из “Дана“ јепрочитан текст са поруком Драгана Копривице: “Данас се у Црној Го-ри свак бори за оно што му је најдраже: народ за живот, војска за др-жаву, милиција за власт, а власт за фотеље“. Права слика стања ипонашања у Црној Гори. У поподневним часовима НАТО авиони су га-ђали Краљево, Чачак, (од чега је погинуло пет лица), простор око Ра-шке, Ужица, Бајине Баште, Београда мјеста на Косову. У току дана ивечерњих часова вршена су надлетања Пљеваља и околине.

1111 .мај .мај

Јучерашње надлетање НАТО авиона било је у ствари припре-мање за ноћашња и јутрошња бомбардовања и рушења на-

ших градова и објеката. Бомбардовани су Београд, Ваљево, Рашка,Обреновац (Барич), Мурино, Панчево, Сјеница, Сомбор, Ниш, Шабац,Краљево, Приштина, Велика Плана, Суботица, Лесковац и Чачак. УНишу су рањена два функционера СПС оштећен жељезнички мост кодЖиторађе, мостови у Грделичкој клисури, срушен мост на Лиму кодМурина, бомбардован мост код Владичина Хана и на Јужној Морави.

По наредби од јуче је почело повлачење наших снага са Косо-ва,јер су разбијене и уништене терористичке банде на Косову и Мето-

73


хији. Ову мјеру НАТО команда објашњава као недовољну у односу наоно што они траже или су били предвидјели у документу у Рамбујеукоји ми нијесмо ни видјели ни потписали.

У току дана објављени су разговори Черномдин-Кина о изна-лажењу рјешења за обустављање бомбардовања. На Тргу „13. јул“ се иовог дана окупило око 800 грађана којима се обратио Мишо Боровић,а онда је прочитана пјесма Емила Лабудовића „Опет су нас мимоишлеласте“.

Грађанима су у току дана дијељене намирнице: брашно, уље,шећер и детерџенти, на бонове чиме се уводи ред и контрола ко и ко-лико добија. Око продавница се окупило доста грађана и све је дијеље-но у највећем реду. У 20 часова је оглашена ваздушна опасност.

12. мај 12. мај

И овог дана у раним јутарњим часовима НАТО је бомбардовао:Краљево, Владичин Хан, Куршумлију, Приштину, Вршац, Сомбор,Хоргош, Суботицу, Панчево, Параћин, Кокин Брод и Пријепоље саоколином, при чему су и овог дана били на удару углавном цивилниобјекти, који су и до сада бомбардовани, од једном до 15 пута.

О бомбардовању Чачка и околине дао је данас изјаву градона-челник Чачка Илић који за сва окриви Војску Југославије, а да ни саједном ријечи не помену праве агресоре и помагаче који убијају народи руше објекте. Браниоце је напао а нападаче не криви. У току дана јеобјављен позив Шредера Црној Гори и Милу Ђукановићу да посјетиЊемачку и присуствује 17. маја засједању Савјета Европске уније. У 12часова је одржан протест на Тргу “13. јул“ коме је присуствовало око600 грађана. Поред говора, прочитане су родољубиве пјесме нашихаутора са поруком “ништа нам не можете“. У 14 часова је оглашена ва-здушна опасност.


Дан је државне безбједности у Југославији. Код државнихфункционера је вршен пријем и одата признања заслужни-

ма. Иначе дан је сунчан,мајски, али без уобичајених радости и весељаи међу људима и у природи. Бомбардовања, налети, сирене, загађеносткао да су пореметили и понашања у природи. Чак се мало чује и пјесме

74


птица. Све је у нервози и ишчекивању да превлада разум код агресораи престану уништавати оно што је људска рука стварала пола вијека.

У раним јутарњим часовима оглашен је престанак ваздушнеопасности. У току ноћи и јутра бомбардовани су: Београд, Нови Сад,Панчево, Приштина, Србица, Ђаковица, и још десет општина у Косо-ву. Највише је гађана околина ових градова, (ваљда мислећи да је тураспоређена војска и техника). У току дана сам разговарао са неким одстарјешина о појави постављања локатора на нашем терену, о чему сукружиле приче.

На засједању америчког Конгреса усвојена је резолуција о из-двајању 11 милијарди долара за нову војну опрему, чему су се посебнообрадовали власници фабрика за производњу оружја. Једни гину одупотребе већ дотрајалих ракета и бомби, а други се радују што могу дапроизводе. Свак има своју рачуницу.

На Тргу „13. јул“ је пред неколико стотина Пљевљака органи-зован протест патриота уз пјесме и рецитације. Читана је пјесма Пље-вљака Таска Анђелића “И моје је Косово“ објављена у листу „Дан“. Усвијету је и данас било доста протеста, међу којима и америчких пило-та који кажу: “То је, уствари, трагична фарса у којој ми, супротно оно-ме што су нас учили у Америчкој академији, кршимо све светепринципе. Не грешимо ми пилоти, него они који нам издају наређе-ња“.

Један амерички пилот како пише римски лист “Република“, ка-же: “За све што испадне како не ваља не треба да се окривљују пило-ти, који за све, иначе, нису криви, а генерали и политичари сузаштићени“. Због свега овог и све већих опасности по живот, диопилота напушта активну службу у америчкој војсци у којој се јавља де-фицит за око 3о% пилота. Употреба авиона Б-52 за гранатирање је по-грешно, кажу пилоти. Овај авион служи за преношење и испуштањеатомских бомби, и он једним пуњењем резервоара може да обиђе зе-мљину куглу и то кошта 2,1 милијарду долара. О његовој употреби неодлучују пилоти и официри који ово знају већ политичари који ово незнају. Њиме је полетом из базе Мисурија срушена кинеска амбасада уБеограду. Наредбу за употребу овог авиона дао је Вилијам Коен. Ави-он је летио до Београда 15 сати а од Београда 20 сати. Зато се на овољуте официри и пилоти које не слушају политичари.

У 14 часова дат је знак за ваздушну опасност. Штампа је данасобјавила да је 17 америчких конгресмена тужило Клинтона америчкомсуду због тога што је у случају бомбардовања Југославије прекршиоамерички Устав и Резолуцију о ратним овлашћењима. “Срамота је штоКонгрес није учинио више да заустави предсједника у овом деструк-тивном процесу“, каже се поред осталог, у образложењу тужбе.

75


У току дана руководство Социјалистичке народне партије је по-кренуло поступак пред Скупштином Црне Горе за разрешење МилаЂукановића дужности предсједника Црне Горе због кршења Устава увези организовања одбране земље.

У касним поподневним часовима оглашена је, као и сваки дан,ваздушна опасност.


Почетком дана бомбардовани су: Ужице, Приштина, Ђако-вица, Урошевац, Шабац и околина ових градова. У Србији

је дошло до распада електро система. У селу Кориши код Призренабомбардована је колона избјеглица,када је од касетних бомби изгуби-ло живот више од 100 албанских избјеглица, углавном дјеце, жена истараца. Од удара термалним бомбама, које развијају температуру и до2.000 степени, и камен се пржио.

Након јучерашње посјете Бечу предсједник Црне Горе је данасотпутовао у Париз. Народ се пита и реагује на ово, како се то иде у по-сјете земљама из којих се издају наређења и шаљу авиони да бомбар-дују нашу земљу. Због тога што се ове посјете чине у ратном стању и одчлана Савјета одбране земље, Клуб посланика Социцијалистичке на-родне партије њих 29 посланика, потписали су захтјев Скупштини Цр-не Горе да се Ђукановић смијени са дужности предсједника Републике.

У Пљевљима је у току дана одржан састанак Општинског одбо-ра СУБНОР на ком су говорили Мило Марковић, предсједник Савезногодбора СУБНОР и Радоман Гогић предсједник општине. Општинскиодбор је одобрио саопштење које је Предсједништво Општинског одбо-ра усвојило 29. априла у вези понашања врха републичке организаци-је СУБНОР.

У 12 часова на протестном митингу грађана Пљеваља на Тргу„13. јули“ говорио је Мило Марковић. На митингу је поред химне, ода-та пошта и погинулом Вукоману Тешовићу из Брвенице који је погинуокао војник у сукобу са терористима на Косову. Око 13 часова дат је знакза ваздушну опасност, а око 14 часова бомбардовани су Јагодина, Кра-гујевац, Топлица, Ниш, Алексинац, Лесковац, Пирот, Нови Сад и пору-шено више мостова и надвожњака. Гађан је и спомен парк “Шумарице“код Крагујевца.

Стране агенције јављају, а посебно Париз, да са Ђукановићем упосјету Паризу и Бечу иде и Ђинђић и други из друштва за промјене,а који су избјегли из Србије и живе у Црној Гори. И док земља гори,

76


руше се градови, људи гину а народ пати, они чине посјете земљама изкојих и у договору са којима се врши агресија на нашу земљу и шаљуавиони да бомбардују. То народ не може да схвати и прихвати, сем каоиздају и подршку агресији.

У току дана италијански рибари су протествовали јер су мјесториба из Јадранског мора извукли касетне бомбе које су пилоти избаци-ли при повратку из простора Југославије, јер нијесу имали кад да ис-тресу све бомбе а у бази нема плаћања ако се све бомбе упућене наЈугославију не истресу. Питају се рибари колико ли је тек таквих ис-тресања било на мору или у планинама. Запажено је овог дана и оба-вјештење јавности да су стране земље понудиле азил предсједникуЦрне Горе и његовој, породици.

У 20 часова дат је знак за ваздушну опасност.


Дан када се 1945. године на простору Југославије предао изадњи окупаторски војник и наша земља коначно ослобо-

ђена. Капитулација фашизма била је тек 2. септембра 1945. године ка-да су САД бациле атомске бомбе на Нагасаки и Хирошиму. Присјећањана овај дан изазива још већу мржњу према онима који су са нашом зе-мљом славили побједу над фашизмом, посебно САД, Енглеска и Фран-цуска. Њихови авиони под окриљем НАТО су у току ове ноћибомбардовали Краљево, Ужице, Чачак, Ниш и општине на Косову. УЈугославију је данас дошла група од 12 чланова у мисију ради увида устање хуманитарне угрожености простора Југославије. То је још самоједан корак администрације НАТО земаља како би оправдали агреси-ју и нападе.

На Тргу „13. јул.“ патриоте Пљеваља су и данас протествовалепротив агресије и издаја, одавањем подршке Врховној команди и Вој-сци Југославије у одбрани земље. Осуђено је и шуровање сепаратистаса земљама чији авиони учествују у бомбардовању. Такви се упоређујуса издајницима од Косова па и прије њега. Историја нашег народа сеи сада пише, као што каже велики француски писац Ламартин (1790-1869), који је 1835. године написао да је српски народ увијек био при-вржен слободу, али и издајом разаран, па додаје „Ја бих волео да себорим с овим народом, који се рађа за плодоносну слободу“

У 8 часова оглашена је ваздушна опасност. Данас су дијељененамирнице по плану подјеле који је урадила локална самоуправа. Укругу продавница се окупио дио грађана из града,јер су ове намирни-

77


це до сада подијељене сеоским домаћинствима.За задовољење свих потреба помогао је партнер наше трговине

из Војводине, јер добијена количина из робних резерви Црне Горе ни-је могла да подмири све потребе.


Радио Београд је јавио да су у јутарњим часовима НАТО ави-они бомбардовали електрообјекте у Београду, Бору, Батај-

ницу, околину Шапца, рејон Цера, Смедерева, Бујановца, Ђаковице иКлине.

У Бору су погођена постројења “Југопетрола“, трафостаница укругу смедеревског “Сартида 1913“, резервоар бензинске пумпе на зре-њанинском путу и други. У Општини Гора на Косову су ракетирани ТВрепетитори, фабрика лијекова, фарма оваца и магацин хране. Дакле,све објекти од виталног значаја за становништво, посебно за дјецу, же-не, старе и изнемогле и болесне. Нехумани чин за чином од оних којисе позивају на хуманост и жељи да спасу некога од хуманитарне ката-строфе.

У цијелој земљи народ улаже напоре на засијавању пољопри-вредних површина и обради имања. Данас је и Синод српске право-славне цркве издао саопштење о осуди агресије. У Кучима су одржанидани Марка Миљанова на којима је наступио Матија Бећковић, а мотоје била порука старог Ровчанина “Ако и габељи подигну барјак да бра-не ову земљу, ја ћу бити с њима“. То је поука и порука за све. Овог да-на објављена је и порука Јусуфспахића Муслиманима у којој каже: ‘Незнају бомбе ко је какве вјере и страначке припадности“.

Из Русије се шири идеја јачања сарадње Русије, Кине и Индијеу припремама за супротстављање НАТО најезди. Као да почињу дасхватају да је игра са Југославијом и око Југославије само предигра задаља освајања, посебно Русије и Кине.

У 20 часова објављена је ваздушна опасност!


Сву ноћ су преко Пљеваља прелијетали НАТО авиони премаСрбији и назад. Бомбардовали су Краљево, Чачак, Ужице и

Приштину. И овог јутра су гађани цивилни објекти и учињена велика

78


материјална штета. У нападу на Бор погинуло је једно лице и срушенје надвожњак на аутопуту Београд-Ниш. На Прешево је испаљено 12 ана Лесковац три пројектила. У току дана бомбардовани су Фрушка Го-ра, Смедерево,Велика Плана, Орахово, Поникве и Гњилане, затим кра-гујевачке “Шумарице“ и уништене куполе које су биле симболстрадања 7.300 недужних жртава Другог свјетског рата. Свјетска штам-па је пуно писала и извјештавала о бомбардовању и штетама које сунанијели нашој земљи НАТО авиони. Њемачки новинар Армин пи-ше, поред осталог, Милошевићу да се дубоко стиди овакве Њемачке ида се ради о терористичком чину против једне суверене земље. “Дивимсе гордом и поносном народу и надам се да НАТО неће успјети да на-тјера југословенски народ да клекне“, каже се у писму овог новинара.Из Брисела јављају да министар одбране Америке блокира употребу“Апача“ и смета Кларку да се “прослави“ НАТО машинерија против ма-ле суверене мирољубиве земље. Аустријски пјесник Хандке пише: “Би-ти за Србе, то је за мене почасна титула, јер Срби бране своју част, својсуверенитет, свој интегритет и понос“.

Грађани Пљеваља и данас масовно протествују против НАТОагресије на Тргу “13. јули“ са уобичајеним паролама и порукама: “Клин-тон гори од Хитлера“ „Презиремо издајнике као и увијек!? „Црна Горау бој креће, а презире који неће“, „Црна Гора не умире напред Слобо иМомире“, Ој Новаче Килибарда, пропала је твоја гарда“ „Олбрајтоваубица“ итд.

У 12:45 часова оглашена је ваздушна опасност. Народ је још биона тргу и нико није хтио да се склони, већ је настављен прокос и узви-ци дигнутих руку према небу: „Убице, убице, убице!“ Опозиција ни овогдана не мирује. На њено подстицање у Крушевцу су протествовали ро-дитељи, тражећи да им се регрути врате са Косова. Ово је посебно по-нављала ТВ Црне Гора, дајући подршку и подстрек и неким изцрногорске средине, али се на то нико не одазива. Штампа јавља да јеу досадашњим бомбардовањима забиљежено у нашој земљи 79. случа-јева употребе забрањеног оружја и средстава. На Косову има око 2.500.лица са новинарским легитимацијама, а да никад нијесу били новина-ри. Ради се о убаченим шпијунима, под фирмом новинара.


Ураним јутарњим часовима НАТО авиони су бомбардовалиБеоград и околину, Ниш, Лесковац, Врање, Нови Сад, Вла-

дичин Хан, а онда у току дана Ваљево и Прешево. Са два пројектила

79


гађан је „Југопетрол“ на Чукарици, а на мети је био и Сурчин. У напа-ду на ваљевски “Крушик“ једно лице је погинуло, а 13 повријеђено. Убомбардовању „Југопетрола“ једно лице је погинуло. Непријатељскеракете оштетиле су дуванску индустрију, штампарију “Нова Југосла-вија“ и аутобуску станицу у Врању. Ракетиран је и мост на Јужној Мо-рави и Владичином Хану, гдје су оштећене куће, школа, вртић, апогођен је и мост код Великог Орашја. На нато авионе наша ПВО једејствовала и они су се губили главом без обзира у сусједне земље. Усвијету су и данас одржани бројни протести грађана. У Бугарској су гра-ђани протествовали против Одлука бугарске владе да се простор Бу-гарске уступи НАТО авијацији за прелетања и полетања радибомбардовања наше земље. На митингу пред лицем Блера, спаљена јелутка са његовим ликом и поруком „Блер, иди у Ирску!“

Руски премијер Примаков је поручио западњацима да не зна-ју да играју шаха и не знају два потеза напријед. Примакова је потомЈељцин смјенио са дужности премијера, због чега знаће се касније. У 12часова одржан је митинг на тргу „13. јул. на коме је пред близу 1000Пљевљака прочитано, поред обраћања, и више порука и пригоднихтекстова. Средства информисања Црна Горе су и овог дана доста ма-нипулисала са Савјетом за промјене његовим идејама, а све протканопричама о заштити српског народа. Пита се народ, па зар бјегунци ислуге туђину могу бити вође народа и покретати промјене на боље.

У 16:15 часова оглашена је ваздушна опасност, а онда је дато са-општење Социјалистичке народне партије Црне Горе о манипулаци-јама са некаквим бродом и брашном, који је морао да уплови уДубровник, мјесто у Бар, јер му није дозволила Војска Југославије. Тоје био приватни аранжман и нека шпекулација, а не брашно за сирома-шне и оне којима треба помоћ. И ова прича је пропала као сапуницана вјетру. У 21 час поново је дат знак са ваздушну опасност.

19. мај19. мај

Упрвим јутарњим часовима јавност је обавијештена да је у то-ку ноћи и раним јутарњим часовима НАТО авијација бом-

бардовала Београд и Чукарицу, фабрику шећера и станицу“Југопетрола“ у Београду. Бомбардовани су и Бујановац, Призрен, Го-ра, Пећ и Гњилане. Приликом бомбардовања Гњилана погинуле су че-тири особе, а 16 је рањено. Нова рушења и налети изазвала су нову ивећу мржњу према НАТО земљама, посебно САД и Енглеској. Код на-рода је све веће интересова ње за стање у Војсци Југославије и подршкаВрховној команди одбране земље. У току дана посјетио сам командан-

80


та Гарнизона Пљевља и упознао се са стањем код наших јединица, ко-је је веома добро. Било је говора и о предузимању мјера према онимкоји се нијесу одазвали позиву,већ су побјегли преко границе или у је-дини милиције.

ТВ Црне Горе и данас преноси вијести из Брисела о томе какосе планирају полети авиона и које резултате постижу, наравно ако јетачно оно што причају. Народ је на ово огорчен, посебно данас кадапредсједник Црне Горе одлази у Брисел, а зна се да је члан Савјета Вр-ховне команде и није му тамо мјесто. Ово су грађани Пљеваља данаспосебно осудили на протестном митингу на Тргу „13. јул“ са кога је и да-нас упућена подршка одбрани и Војсци Југославије, а осуђена издаја иагресија на нашу земљу.

На митингу је прочитано саопштење колектива Основне школе„Бошко Буха“ о одлуци колектива да издвоје једнодневну зараду за по-моћ Војсци Југославије. Ово је одбио да да само један професор овешколе. Лош примјер патриотизма. Са овог митинга је потекла иници-јатива да се у граду и на терану прикупља помоћ и поклони у новцу,цигаретама, соковима и колачима за војнике наше јединице. Ову акци-ју су даље водиле жене, мајке, сестре и супруге наших војника. Трајалаје све до краја агресије.

У 16 часова у Београд је допутовао специјални представник Јељ-цина, Черномидин ради разговора са Милошевићем о изналажењу ре-шења за прекид бомбардовања. У 2о часова оглашена је ваздушнаопасност.


Од раних јутарњих часова бомбардовани су Београд, Обре-новац, Кикинда, Палић, Сомбор, Нови Сад, Врбас, Жити-

ште, Липљан и околина. Бомбардован је и дио општина на Косову иМетохији. У Београду је бомбардован Клинички болнички центар“Драгиша Мишовић“ и убијена три лица - болесника, а рањено је вишеболесника. Овима бомбардовањем је разорена зграда неуролошко -клиничког центра и зграда Центра за плућне болести и туберкулозу изграда Онколошко - акушерске клинике.

И данас су грађани у многим мјестима протествовали противземаља учесница агресије на нашу земљу. На Тргу „13. јул“ су и данасПљевљаци протествовали. Послије химне и одавања поште минутомћутања погинулим борцима и грађанским лицима, грађанима се обра-тио представник Одбора патриотског савеза, а онда су прочитани тек-

81


стови и поруке младих пјесника и писама патриота. Уз поруке подр-шке Врховној команди и Војсци Југославије, упућена је порука „Не мо-гу нам ништа, морамо побиједити“. У 20 часова оглашена је ваздушнаопасност.


Петак је. Дан прохладан. На путу према болници сретам љу-де. У чекаоници такође. Сви су забринути и невесели. Зе-

мља се руши, људи гину. Већина је пошла и брани земљу, а мали бројсе склања и чека да види шта ће даље бити. Помињу се имена оних ко-ји су побјегли преко границе и оних који су заклон нашли у јединица-ма милиције. Од кога се то они тамо склањају и за чији интерес? Народто све коментарише, осуђује и тражи заслужене казне. Издаја земље јенајвећи гријех од кога су се људи увијек стидјели. Тек у 9 часова се огла-сио Радио Београд и саопштио да су у току ноћи бомбардовани Бео-град, Сомбор, Приштина и друга мања мјеста са околином.

У 12 часова на Тргу „13. јул“ Пљевљаци су опет протествовали.Након химне и одавања поште погинулим упућене су поруке и саоп-штења. Представник организације жена је саопштила да се у току да-на прикупља помоћ и поклони за јединице Војске Југославије у новцу,цигаретама, соковима и колачима. И у досадашњим акцијама су се мај-ке, супруге, сетре и све жене одазивале како ваља. Изостајале су самонеке из муслиманских породица и оних породица које су подржавалекоалицију на власти,али не све. Са митинга је упућена порука НАТО:„ваша је срамота, а наша побједа“. У току дана бомбардовани су градо-ви: Бор, Смедерево, Велика Плана, планина Космај, Панчево, НовиСад, Јагодина и неке општине на Косову и Метохији. У Истоку бомбар-дован је казнено - поправни дом, када је погинуло десетак затвореника.


Утоку ноћи и раних јутарњих часова НАТО авиони су бомбар-довали Београд, Сомбор, Суботицу, Шабац, Бор, Лазаревац,

Костолац, Бајину Башту, Палић, Сремску Митровицу, Краљево и некеопштине на Косову са околином. Посебно су гађани објекти електро-привреде Србије због чега је дио Србије остао без електричне струје,што је посебно погодило болнице и фабрике за производњу хране. Иовог дана су били на мети цивилни објекти и инфраструктура за по-

82


требе становништва. И данас се пуно у народу прича о мостовима пре-ко великих ријека у Србији. Оваква бездушна понашања и нељудскиоднос према становништву које је у свим документима о вођењу ратазаштићено, пуно се коментарише и осуђују они који о овоме не водерачуна, посебно САД која много прича о демократији и људским пра-вима. Бројни су захтјеви грађана са протестних митинга да се обуста-ви бомбардовање. Таква саопштења се сваки дан упућују са Трга уПљевљима. Остали су се ућутали, част изузецима, а што се посебно ко-ментарише за Цетиње - град херој. На Тргу „13. јул“ се и данас окупи-ло око 1000 грађана којима се обратио представник младих са порукомза војску: „сви у одбрану земље, издајницима окрените леђа“.

Из центара НАТО пропаганде се Истиче да треба ући са трупа-ма НАТО у нашу земљу у чему их подржавају сепаратисти и национа-листи, посебно ТВ Црне Горе, преносећи директно такве поруке изБрисела. НАТО авиони су данас бомбардовали области Лесковца и Ва-љева. Италијанска средства информисања јављају да су НАТО авиониизбацивали неутрошене бомбе у Јадранско море чиме су загадили мо-ре и пријети опасност за рибаре који су већ почели мјесто риба да из-влаче бомбе. У вечерњим часовима је оглашена ваздушна опасност.


Дан је прохладан и кишовит. Мисли су упућене према војни-цима који су ноћ провели на граници, рову или осматрач-

ници. Жене из града су већ до осам часова предале поклоне завојнике(колачи, цигарете, сокови, новац) у Клуб Војске Југославије.Њих око 150 се окупило да чека и гледа ко све долази и доноси покло-не. Нема неких комшиница из неких породица, из којих има и војни-ка у јединицама. Политичка заслијепљеност омела је ове жене да сепојаве. Чак се и имена помињу. Око девет часова пошле су и делегаци-је жена према рејонима размјештаја јединица.

Патриоте Пљеваља су и овог дана у 12 часова били на Тргу “13.јул“ ради осуде НАТО агресора и ноћашњих бомбардовања наших гра-дова. И овог дана је одата пошта погинулим и изражена подршка Вр-ховној команди и Војсци Југославије. На ријечи издаје из свих грла сеорило: „Уа, уа, уа“. На митингу је и данас осуђено разбијачко понаша-ње неких челника из опозиционих и сепаратистичких организација истранака, те издајничких понашања. У току ноћи је бомбардована ТЕОбреновац, а у Ђаковици је погинуло једно лице и рањено 29 грађана.У току дана бомбрадовано је још 15 градова и мањих мјеста у Југосла-вији.

83



И61. дана бомбардовање се наставља. За америчке бомбе јепо америчком уставу требало одобрење од америчког кон-

греса. То Клинтон није тражио већ је заједно са Блером и осталим пр-вацима запада самовољно истресао смртоносне гранате и бомбе понашој земљи. На овакво понашање му замјерају и у америчкој јавностиали он наставља са бомбардовањем.

У току ноћи и јутра бомбардован је Београд, Сомбор, СремскаМитровица, Врање, Костолац, Шабац и друга мјеста, термоелектране иелектро постројења због чега је остало више градова без електричнеструје.

На Тргу „13. јули“ и данас је 7-8 стотина Пљевљака протество-вало против агресије и издаје земље, посебно наглашавајући издају ко-ја се сигнализира од неких руководстава и појединаца из разнихстранака у Југославији. Са митинга је упућена порука Војсци Југосла-вије и Врховној команди.

Данас је нестао сигнал Радио Београда, због рушења преноснихсистема чиме смо остали ускраћени за информисање из праве и прверуке. Завладао је у Пљевљима информативни мрак, јер се од средста-ва информисања Црне Горе мало правих информација преноси, а и одоног што се чује већина грађана не вјерује,



Иданашњи дан је почео са лошим вијестима. Бомбардованису Београд, Обреновац, Шабац, Липљан, Глоговац, При-

зрен, Исток, Ниш и околина ових градова. Агенције јављају да је изСАД за бомбардовање наше земље ангажовано 723 авиона, а из осталихземаља НАТО савеза свега 81 авион. Вјероватно САД желе да се из ма-гацина отарасе дотрајалих већ 20 година произведених бомби и раке-та којима је истекао рок.

Дио тог товара је завршио у планинама Балкана и водама Ја-драна и Средоземља, на што већ из Италије и других приобалних зема-ља реагују. Грађани Пљеваља и данас су на Тргу „13. јул“ протествовалипротив агресије и бомбардовања наша земља. У току дана су вршенеприпреме за одржавање збора чланова СУБНОР-а града заказаног за26. мај на коме ће се борачка организација изјаснити о саопштењима

84


Предсједништва и Општинског одбора СУБНОР Пљевља . У току данацрногорска делегација на челу са Ђукановићем, је отпутовала на свјет-ску конференцију о југозападном Балкану. Истог дана НАТО авионису бомбардовали мјеста између Црног Рта и Сутомора, затим Шабац иПриштину са околином. У 19 часова је оглашена ваздушна опасност.


Иовог дана у Пљевљима се могу чути само вијести ТВ и Ра-дија Црне Горе. На истинитост њихових вијести људи из-

ражавају неповјерење. Радио јавља само о “успјесима“ НАТО снага којебомбардују по Србији и Црној Гори градове и убијају грађане ТВ ЦрнеГоре јавља да је у току ноћи и јутра НАТО бомбардовао Београд, Бор,Пирот, Ђаковицу, Приштину, Лесковац, Пожаревац, Зајечар, Куршу-млију и Нови Сад. У сукобу са нашим снагама одбране оборена су дваНАТО авиона, и то један изнад Пожаревца и један изнад Прахова. Овонаравно прате и вијести о другим догађајима и нападима на Милоше-вића и систем у нашој земљи, попут напада које чине НАТО земље,САД посебно.

У 11 часова је одржан збор СУБНОР града у Клубу Војске Југо-славије на коме је разматрано стање у општини и извршена осуда агре-сије и издаје наше земље и понашање руководства борачкеорганизације Црне Горе. На збору су говорили предсједник општинеРадоман Гогић, члан Предсједништва СУБНОР Црне Горе МилованРабреновић, представник Војног одсјека и чланови ПредсједништваСУБНОР Пљевља. Збор је упознат да је до тада мобилисано око 6000припадника јединица Војске Југославије и да се одазвало око 90 % по-званих, што значи да су јединице по пуњене 100%, а да се није одазва-ло 352 војна обвезника од којих се за 72 не зна гдје су, вјероватно супобјегли преко границе, највише у Сарајево, а дио се крије код некогван овог подручја или по граду, да је за 96 поднесена пријава војном ту-жиоцу, а остали су се јавили или је у току привођење, да је до сада ре-ализовано 14 пријава и изречене казне, да је дијелу резервних официраодузет чин, а остало је у току. Међу неодазваним има и стручњака ифункционера из радних организација, као и појава да су неки директо-ри, послушавши изјаве појединих министара и предсједника Владе Цр-не Горе и утицали на војне обвезнике да се не одазивају. Кад су почеледа се предузимају мјере принуде онда су неки побјегли, а остали су сепријављивали.

У току дана су бомбардовани околина Бара, Ораховца, Ужица,

85


Ђаковице, Крагујевца и Новог Пазара. У бомбардовању Косовске Вити-не погинула су три лица, а два су рањена. Гађана је “Слатина“ код При-штине и ТВ Нови Сад.

И данас је на Тргу „13. јул“ одржан протест грађана осуђена јеагресија на нашу земљу и издата подршка Врховној команди и ВојсциЈугославије.

27. мај27. мај

Од поноћи па до пет часова бомбардован је Београд са 53пројектила, а онда Нови Сад, Раковица, Алексинац, Ниш и

околина. На Ниш су НАТО авиони налетали три пута. Највећи број гра-дова из Србије је остао у мраку што је највише погодило болнице и фа-брике за производњу хране и воде.

ТВ Црне Горе јавља да је из Хага упућена оптужница за Мило-шевића, Милутиновића, Ојданића, Шаиновића и министра унутра-шњих послова Србије.

Чак се јавља да је издат налог за хапшење што ТВ Црне Горе ра-до саопштава. Од бомбардовања су погинула два лица, а рањено 10 гра-ђана Алексинца када је испаљено седам пројектила по стамбенимзградама. Погођена је и трафостаница у Лештанима и на Бежанијскојкоси. Приликом бомбардовања моста на Јабланици три особе су поги-нуле. У току дана бомбардовани су и Бар, Котор и Приштина.

У 12 часова је овог дана одржан протестни митинг грађана Пље-ваља на Тргу “13. Јул“ на коме је поред осталог, прочитано саопштењеса збора чланова СУБНОР града о осуди агресије, издаје и понашањаруководства борачке организације Црне Горе и дата пуна подршка Вр-ховној команди и Војсци Југославије у одбрани земље.


Ово је 65. дан бомабардовања наших градова и села. Бомбар-довани су данас Београд, Ниш, Владичин Хан, Лазаревац,

Урошевац, Приштина, Ђаковица, Алексинац, Обреновац, Пирот и око-лина. У Пљевљима влада информативно ограничење, јер се може чу-ти и гледати само ТВ и Радио Црне Горе којима велики број грађана невјерује. Једино се „Политика“ и „Новости“ читају и повремено користеза право информисање. Људи су нервозни и забринути за своје широмЈугославије. Везе са градовима Србије и Београда су отежане. Данас у

86


12 часова окупило се близу 1000 пљевљака на протест против агреси-је, издаје и лошег информисања.

У поподневним часовима су почели разговори Милошевић -Черномидин, а у Пљевљима у галерији „Витомир Србљановић“ отворе-на је изложба “НАТО агресија за 5о дана“, коју је отворио пуковникМарко Рељић истичући да смо ми на своме и да се супротстављамоагресорима против 19 земаља НАТО савеза. Изложбу је посјетио вели-ки број грађана и ученици свих средњих школа из града.

У 23 часа је оглашена ваздушна опасност.


Разговори Милошевић-Черномидин су настављени и по-стигнута је сагласност да Југославија прихвати принципе

Групе осам, који би се уградили у резолуцију Савјета безбједности ОУНо кризи на Косову, повратку избјеглица и прекиду бомбардовања. Овогдана су у Мађарску стигли амерички авиони Ф-18 за налете на нашуземљу. Због бомбардовања је у раним јутарњим часовима дошло дораспада електросистема у нашој земљи у трајању од 3 до 4-3о часова,што је посебно погодило болнице и производњу хране. Агресор је из-вршио бомбардовање Батајнице, Новог Сада, Сремске Митровице,Куршумлије, Ћуприје, Вршца, Краљева, Крагујевца, Приштине, При-зрена и околине. Са више од 10 пројектила гађан је центар Ћуприје, ана Косовску Витину су бачене 22 бомбе и оштећени су жељезничка иаутобуска станица, двије робне куће и погон “Протекса“ у Ужицу, теле-фонски предајник Поникве, Вршац и Куршумлија.

Данас је на Тргу “13. јул“ одржан протест осуде агресора и издај-ника и подршке Врховној команди и Војсци Југославије. У поподнев-ним часовима НАТО је бомбардовао градове Ниш, Лесковац, Краљево,Крагујевац и околину.



Тројичин је дан, сунчан и топао. На улици мало народа, по-себно младих који су на терену, на граници, у јединицама

Војске Југославије или милиције. Нема ни оних који су побјегли од вој-ног позива (неки у иностранство) или се крију код неког у другом мје-сту. И овог дана, овог јутра кад звона с цркве означавају празник

87


очекују се вијести шта је ноћас бомбардовано. ТВ Црне Горе јавља дасу НАТО авиони у раним јутарњим часовима бомбардовали Београд,од њега никако да се окану, Краљево, Панчево, Раковица, Ниш, Ириг,Фрушку Гору, Бољевац, Лесковац, Пирот, Димитровград, Приштину иоколину. НАТО је срушио мост на Морави код Варварина. Живот је из-губило 11 цивила, а теже је повријеђено 40 лица. Погођена је болницаза туберкулозне болести, старачки дом, два павиљона у центру за избје-глице у Сурдулици гдје је живот изгубило 17 лица-дјеце и стараца. КодПризрена је бомбардован новинарски конвој и том приликом је рање-но неколико лица међу којима је и филозоф Данијел Шифер, који јеприје одласка посјетио Пљевља и обратио се грађанима на Тргу „13.јул“. Оштећен је и мост код Владичина Хана, бомбардован Алексинац,Каменица, Авала, Звечка и Стублине. САД су данас послали 68 авионаради појачања бомбардовања.

У Пљевљима је данас одржан у 12 часова протестни митинг гра-ђана Пљеваља и околине на Тргу “13. јул“ на коме је осуђена агресијана нашу земљу и издаја дијела војних обвезника и руководстава некихстранака и поново дата пуна подршка Врховној команди и Војсци Ју-гославије. На митингу је народ упознат са рањавањем Данијела Ши-фера и злочинима према колонама недужних грађана. На митингу јеговорио новинар Чабаркапа и Мишо Боровић, а онда су прочитани са-општења и пјесма о НАТО агресији. Иза овог ја прочитана пјесма „НадБеоградом“ и пјесма домаћице из Готовуше, Дацић “Олбрајтова црнаврана“ . У току дана од НАТО авијације гранатирана је Луштица кодХерцег Новог.


Иданас је у раним јутарњим часовима НАТО бомбардоваоБеоград, Призрен, Урошевац, Гњилане, Владичин Хам, Ле-

сковац, Алексинац, Приштину, Нови Сад, Ниш и околину. На удару јебио и Обреновац. НАТО зликовци су ракетирали приватне куће у Рип-њу и Великој улици на Звездари. Погинула је једна особа, док је деветлица рањено. На мети је био и предајник Радио Београда у Звечкој кодОбреновца. По ко зна који пут су били на удару електроенергетска по-стројења, а пројектили су падали и по рејону села Велика Моштаница.Уништено је или оштећено више од 100 гробова и надгробних споме-ника на православном гробљу у Приштини.

У току дана командант Треће армије генерал Павковић је саоп-штио да је до краја маја на Косову испаљено око 3800 пројектила и 220крстарећих ракета на око 450 објеката. Наша противваздушна одбра-

88


на је до овог дана оборила 4-7 НАТО авиона, четири хеликоптера и 21беспилотну летилицу. Новине су забиљежиле да је данас у Нишу ро-ђена 500. беба од почетка агресије на нашу земљу. Нек се рађају, штовише. Не могу нам ништа.

У пријеподневним часовима, што је изазвало огорчење код на-рода, дошло је до сукоба војске и полиције под Ловћеном. Сукоб је, ка-ко се одмах знало, организовао предсједник општине Цетиње да би гапокушали претворити у шири сукоб, али је све завршено како ваља за-хваљујући прије свега понашањем старјешина Војске Југославије. У 12часова је данас одржан протест на Тргу „13. јул“ на коме је посебно осу-ђено понашање неодговорних појединаца у сукобу са војском исподЛовећена. Данас је дан непушача, а НАТО дими по Југославији и то не-ко подржава и на томе ликује. Ово је потврдио и НАТО извештач да јеово дан са највише бомбардовања и извршених удара по нашој земљи.

11 . јун . јун

Први је дан јуна. ТВ Црне Горе је похитала да обавијести дасу у току ноћи и раних јутарњих часова бомбардовани Бе-

оград, Нови Сад, Приштина, Младеновац, Смедерево, Кикинда, Вра-ње, Панчево и околина. Додају се овоме и жалопојке о погибијишиптара и терориста на Косову, а погибија Срба и становника неал-банске националности се и не помиње.

У току дана посјетио сам болницу и имао разговор са једним одљекара од кога сазнајем шта се и како ради у овог установи. И тамо језавирио ђаво страначки и људи се посматрају и вреднују, не по раду,већ по страначкој припадности. И даље су на удару добри радници, асналажљивци се добро провлаче свако на свој начин. Од тога највишетрпе болесници који се жале и на третман, ако немају кога свог и наквалитет и квантитет хране. Причају, па зар је могуће, да и њих крозпорцију неко поткрада. Но, ту је најосјетљивије,а та ко раде и у другимпредузећима. На Тргу “13. јул“ је и данас одржан протест Пљевљакапротив агресије и издаје, а за подршку Врховној команди и Војсци Ју-гославије. Након химне и одавања поште погинулим, прочитана су са-општења и поруке. У поподневним часовима Нови Пазар је поновобомбардован од чега је погинуло 13 људи.

У 22 часа оглашена је ваздушна опасност.

89


2. јун2. јун

Иданас је бомбардовањем нанијета велика штета. Било је иљудских жртава. Бомбардовани су Београд, Бајина Башта

(хотели на Тари), Обреновац, Рума, Панчево, Приштина, Ћуприја, Кур-шумлија и околина ових градова. НАТО зликовци су ракетирали глав-ну гасну станицу у Србобрану, послије чега су без основног енергентаостали сви витални градски системи. Погођен је и предајник РТС изме-ђу Србобрана и Ирига. Срушен је и репетитор ТВ Краљево на планиниКотленик,а у селу Липе код Смедерева НАТО је погодио приватну ку-ћу и ранио двије особе. Погођени су и објекти на путу Београд-Ниш,мост на Јесеници и надвожњак пруге Велика Плана-Мала Крсна. Наудару НАТО били су и Куршумлија и Марашин код Ниша.

И овог топлог јунског дана окупили су се грађани Пљеваља, па-триоте на Тргу „13. јул“ и изразили протест против продужетака бом-бардовања. Митинг је почео, као и сваки дан химном, одавањем поштепогинулим од бомбардовања, обраћањем и читањем саопштењапатриотских пјесама и порука. Данашњи митинг завршен је порукомагресорима и издајницима: „Стидите се“.

Данас је у Београду дочекан Черномидин ради договора са Ми-лошевићем о изналажењу рјешења за прекид бомбардовања и агре-сије. Рањени Данијел Шифер је изјавио да ће тужити Клинтона, Блера,Кука, Ширака, Олбрајотову и друге због напада на колону новинаракојом приликом је било и погинулих и рањених. У поподневним часо-вима НАТО је бомбардовао Ћуприју, Јагодину, Косовску Витину, При-штину, Пећ, Призрен, Димитровград и околину. У 2о часова оглашенаје ваздушна опасност.

3. јун 3. јун

Из првих јутарњих вијести сазнајем да су у току ноћи и јутар-њих часова бомбардовани Велика Плана, Ниш и Куршу-

млија. Са четири пројектила ракетирана је мјесна заједница Равна Рекау општини Деспотовац. Срушен је мост на Белом Дриму који повезујеђаковичку, ораховачку и призренску општину. Гађани су и други објек-ти у Крагујевцу, Ужицу, Врању, Краљеву, Крушевцу, Приштини и њи-ховој околини. Оштећења су претрпјели и патријаршија у Пећи,манастир Раковица, Војловица код Панчева, Ново Хопово и Шишато-вац на Фрушкој Гори, Свети Никола и Света Петка код Куршумлије као

90


и храмови Светог Марка и Свете Петке у Београду.До данашњег дана, бјежећи од бомби НАТО, Србију је напусти-

ло око 800.000 људи, углавном Албанаца. До сада је бомбардовано око200 градова и насеља. Оштећено је, како јављају средства информиса-ња, 20 болница и других здравствених објеката.

Све ово изазива помисао да ли су у памети ти који наређују ра-зарања. Уништавају објекте који су свим међународним актима зашти-ћени у рату јер служе за живот и опстанак нејачи. Како се осјећају оникоји полазе сваки дан у акције бомбардовања кад и сами знају да уби-јају дјецу, жене и старе. Ако има у њима ишта људско, није им лако.Они вјероватно знају само за наређење и извршења а онда да дођу убазу, и да то дебело наплате. Многим ће присјести а некима већ јесте.У 12 часова је одржан протест Пљевљака на Тргу “13. јул“ на коме је по-здрављена одлука Скупштине Републике Србије о прихватању предло-га Групе 8 о окончању агресије.

У 19 часова оглашена је ваздушна опасност.

4. јун 4. јун

Веома топао јунски дан. Пљевљаци-патриоте и овог јутра оче-кују ране јутарње вијести о ноћашњем бомбардовању Радио

Београда и ТВ Србије се не чују, а вијести јављају Радио и ТВ Црне Го-ре, који доста детаљно обавјештавају јавност, чини се и злурадо, која сумјеста и градови ноћас и јутрос бомбардовани, те какве жртве и мате-ријална штета су учињена. Наглашава се и овог јутра које је жртве под-нио албански живаљ на Косову, а српске жртве се не помињу много. Узово на удару је Савезна Влада Србије због одбране Косова и Југославије.

У току ноћи и јутра бомбардовани су Куршумлија, Београд, Ша-бац, Нови Сад, Драгаши, Призрен и друга мјеста широм Косова и Ср-бије. И овог дана су били изложени нападу углавном цивилни објекти.У средствима информисања Црне Горе доста пажње се и овог дана по-свећује понашању српске опозције која је смјештена негдје у Црној Го-ри и отуда се јавља. Предводе је Ђинђић, Обрадовић, Пешић и други,а у Црној Гори: Килибарда, Ракчевић, а онда Ђуровић и Мугоша.

У току дана НАТО је бомбардовао Ђаковицу са 19 пројектила,Урошевац са 16, Ириг, и Суву Реку и Гњилане и Бешку. Грађани у зе-мљи и иностранству се и данас згражавају на оваква ракетирања НАТОи оне који их подржавају. Из НАТО штаба се и данас осуђује народ ко-ји је бомбардован и за који Клинтон каже да га воли, али га мора бом-бардовати. Зар може да се осуђује народ који се брани и који бије битку

91


за слободу и одбрану земље.Саопштено је да је суд у Хагу одбацио захтјев наше земље за по-

кретање поступка против агресора изјашњавајући се као ненадлежан.На Тргу „13. јул“ Пљевљаци су и данас протествовали против агресораи издајника, а посебно осудио суд у Хагу због његове одлуке да одбацизахтјев наше земља да покрене поступак против агресора. Са Трга су иданас упућене поруке свим грађанима да остану уједињени уз странкепројугословенске орјентације и бране земљу од агресора.

У 20 часова оглашена је ваздушна опасност.

5. јун 5. јун

Дан почиње, извјештајем ТВ Црне Горе о извршеном бом-бардовању у току ноћи и јутра и присјећањем на 5. јун 1942.

године. У току ноћи и јутра бомбардовани су Призрен, Дечани, Уроше-вац и друга мања мјеста са околином. На данашњи дан 1942. године наШћепан Пољу је формирана Трећа пролетерска санџачка бригада, са-стављена од бораца и из пљеваљског краја. Од пет батаљона два су би-ла пљевљака. Толико бораца у овој ратној години није дало ниједномјесто у то доба. Пошла је бригада као и друге тада већ формиране пар-тизанске јединице у борбу против окупатора и фашизма запада који иданас бомбардује нашу земљу. И тада је окупатор као и сада агресор,имао циљ да освоји нашу земљу и завлада свијетом. У томе је и тадаимао присталице у нашој земљи које је народ назвао правим именом– издајницима!

И данас су преношени коментари поводом одлуке Скупштинерепублике Србије и Савезне владе о прихватању понуђених принципаГ-8. Смета им што смо одбили да потпишемо понуђено у Рамбујеу и тохвале, а нападају ово што значи враћање пред ОУН и да снаге под па-тронатом ОУН врше контролу разрешавања проблема Косова. Косовоостаје у саставу Србије и Југославије и о судбини Косова ће одлучива-ти Савјет безбједности а на НАТО савез. Иза овог се очекује прекидбомбардовања наше земље.

Пљевљаци су и данас на Тргу“ 13. јул“ протествовали тражећиод агресора да престану са бомбардовањем, издајницима поручили дасе дозову, Војсци Југославије да истраје у одбрани земље.

У 20. часова је оглашена ваздушна опасност.

92


6. јун 6. јун

Овај дан почиње у ишчекивању вијести о даљем раду на из-налажењу рјешења усаглашавањем појединих одредаба до-

кумента који ће бити предложен Савјету безбједности као Резолуција.Ту су и преговори о повлачењу наше војске са Косова. У току ноћи и ју-тра није било бомбардовања. Према договорима који се припремајуснаге ОУН би контролисале повратак избјеглица и мир за све нацио-налне заједнице на Косову.

У току дана су НАТО снаге гађале Пећ, Обилић, Приштину иЂаковицу са околиноном. Гранатирана су и погранична мјеста премаАлбанији. Све ово прате и грађани Пљеваља ишчекујући да престанебомбардовање, да на Косово дођу снаге ОУН, да те снаге врше контро-лу и да се приступи обнови порушеног, да се омогући повратак избје-глица и почне да функционише цивилна власт. Већ се прогнозирајуштете од бомбардовања и цијене као штете Европе. Погинуло је достаграђана, а без посла је остало око 600.000 радника. То су само предви-ђања. Највеће жртве ове агресије, поред Југославије, су ОУН коју је НА-ТО покушао да прегази.

На све ово су и данас Пљевљаци, њих неколико стотина, проте-ствовали на Тргу „13. јул“ . На збору је говорио Петар Спасојевић, пред-сједник патриотског савеза општине Пљевља. У поподневнимчасовима јавност је обавјештена да су постигнути договори о повлаче-њу наше војске са Косова након Резолуције Савјета безбједности, као ида се већ у Улцињу гомилају избјеглице са Косова, углавном албанскогпоријекла. Њих око 50.000 се налази на подручју Рожаја. Све ово сеповезује са бомбардовањем НАТО због чега се повећава број избјегли-ца, јер је цијело Косово изложено бомбардовању. У касним ноћним ча-совима је оглашена ваздушна опасност.

7. јун 7. јун

Очекивања прекида бомбардовања ни овог дана нијесуостварена. Напротив, данас су у току ноћних и јутарњих

часова бомбардовани цијело подручје Косова и Метохије, посебно под-ручје општина Пећ, Призрен, Дечани и Приштина, затим Горњи Ми-лановац и Београд. Као да НАТО, посебно САД, избацују и последњедотрајале бомбе и ракете. Ни овог дана наша земља није прихватилаНАТО захтјеве да за недјељу дана наше јединице напусте Косово. Да-нас се очекује и састанак Г-8 који је јуче одложен.

93


НАТО, посебно САД не одустају од захтјева и претензија даовладају Балканом, а тиме и нашом земљом, како би напустили земљезапада у којима су њихове трупе биле одавно стациониране. Досадилоовим земљама, посебно Њемачкој, али то не исказују, а зна се и тражеда се измјесте у друге земље које приступају НАТО или ће бити поко-рене. Циљ је Средња Европа, а до ње се долази преко Балкана. Зато суи нашу земљу напале снаге које су 67 пута веће и од наших снага. Досада је, гађано око 450 циљева у Југославији. То су НАТО снаге са 2088тенкова, 32180 транспортера, 20324 арт. оруђа, 7167 авиона и 2092 хе-ликоптера. У току дана је, док су наши градови бомбардовани, одржану Бечу састанак Г-8 на којем је усаглашен предлог Резолуције Савјетабезбједности која би требала да буде усвојена у року од 48 часова, а ко-јом би се прво прекинуло бомбардовање, а онда пришло примјени Ре-золуције.

И данас у 12 часова патриоте Пљеваља су протествовале на Тр-гу „13. јул“ са порукама за прекид бомбардовања. Овог дана ушло се уноћ без оглашавања ваздушне опасности, сви ишчекујучи наредни данкао дан прекида бомбардовања.

8. јун 8. јун

Ураним јутарњим часовима, оглашена је ваздушна опасност.Бомбардовани су Београд, Нови Сад, Панчево, Приштина,

Рачани, Гњилане, Призрен и околина. У Новом Саду је од бомбардова-ња погинуло 10 лица, било је жртава и у другим мјестима.

Данас је одложена сједница савјета Безбједности на захтјев Ки-не, која је условила доношење Резолуције прекидом бомбардовања. УГ-8 су настављена усаглашавања текста Резолуције, посебно саставаОУН на Косову. Представници Врховне команде наше војске и коман-де НАТО су наставили договоре о повлачењу наших снага и временутрајања тог повлачења. Из низа земаља и овог дана стижу вијести отоме да грађани земаља из којих полијећу авиони да бомбардују нашуземљу траже прекид бомбардовања и осуђују наредбодавце тог злочи-на да престану са издавањем наређења. Пљевљаци су и данас на Тргу„13. јул“ протествовали против агресора и издајника и свих оних којиих подржавају.

У поподневним часовима је јављено да је у Г-8 постигнута са-гласност о садржају спорних тачака за Резолуцију која ће бити пред-ложена на усвајање Савјету Безбједности.

94


9. јун 9. јун

Дан сунчан, топао и нешто ведрији и са становишта стања усвијету и изналажењу рјешења за прекид бомбардовања. У

право Г-8 је предложила усаглашен текст Резолуције за Савјет безбјед-ности о разрешењу кризе на Косову. У току дана очекује се сједницаСавјета безбједности коју условљавају Русија и Кина прекидом бомбар-довања. Без обзира на ово и данас су НАТО авиони надлетали нашу зе-мљу и бомбардовали Пећ, Ниш, Урошевац и Призрен са околином.Насупрот овом црногорска средства информисања су у току дана оба-вјестила да је дошло до сусрета Олбрајтове и Ђукановића. Народ је изПљеваља на ово реаговао на Тргу “13. јул“ у 12 часова на уобичајеноммитингу који је и овог дана посвећен осуди агресије и издаје наше зе-мље. У поподневним часовима НАТО је бомбардовао Ораховац, Дра-гаш, Пећ, Урошевац, Штимље и Призрен са околином.

У 22 часа италијанска средства информисања су објавила ви-јест да је потписан технички документ о повлачењу јединица наше вој-ске са Косова иза чега се очекује усвајање Резолуције Савјетабезбједности. Тако се након 77 дана бомбардовања и 74 дана пљеваљ-ских протеста очекује прекид срамног НАТО бомбардовања и рушењанаше земље. То је напад са дистанце и из великих висина због страхаод пораза који су и овако претрпјели јер нијесу остварили ниједан одзахтјева које су понудили илегално у Рамбујеу.

Од 24 марта до данас је само град Ниш са околином бомбардо-ван 1оо пута када је на Ниш бачено 177 пројектила, 77 навођених бом-би, 29 касетних бомби, осам графитних бомби од чега је погинуло 37грађана Ниша, а рањено је 112 лица. То је само један примјер како сунаши градови бомбардовани. Далеко разорнија дејства су вршена поБеограду и Новом Саду.

10. јун 10. јун

Први је дан од 24. марта, а да нема вијести о бомбардовањунаше земље од стране НАТО авиона. Очекује се засједање

Савјета безбједности и доношење Резолуције о даљем понашању у ве-зи стања на Косову. Престало је бомбардовање, а наше јединице су по-челе повлачење са Косова у складу са постигнутим договором.Престало је једанаесто недељно бомбардовање и оргијање НАТО ави-она, убијање наших грађана само зато што бране своју земљи и слобо-ду свога народа.

95


О прекиду бомбардовања јавност је обавијестио Солана који јепочео са издавањем наређења. Колико ли га је пута проклео наш народи из колико грла Југословена, и колико само пута су упућене њему иналогодавцима клетве и прекори. Ако их ишта од тога стигне биће зањих велика казна. О томе је обавјештен Кофи Анан који је тада достатога оћутао. Није ни могао, зато је тамо и доведен. Тако је послије 78дана бомбардовања и 74 дана пљеваљских протеста на Тргу „13. Јул“окончана злочиначка агресија на нашу земљу коју неки сепаратистиназваше само нападом, а не правим именом — злочиначком агресијомна једну малу и слободну земљу која никада никога није нападала. Уисторији се само бранила и увијек одбранила од напада и злочина. За-то нам се ваљда неки сада свете нападом на нашу земљу снагама 67 пу-та већим од наших за одбрану и земљама које су 676 пута већеекономске моћи од наше. За ово вријеме извршено је око 30.000 ави-ополета, бомбардовано око 450 објеката и бачено на нашу земљу око50.000 тона експлозива. Неко је израчунао да је дневно испаљено нанашу земљу и утрошено толико експлозива да би се за ту вриједностмогло прехранити око 77 милиона становника или да би се за ту ври-једност могле излијечити све заразне болести на земљиној кугли.

И овог дана у 12 часова на Тргу „13. јул“ је одржан протест пље-вљака, поздрављена одбрана земље и враћање на сцену ОУН коју суНАТО и САД били бацили у други план. На митингу је договорено дасе 14. јула у 12 часова одржи завршни митинг и са њега упуте поруке изахвалности свима који су нас подржавали. То је био јединствен при-мјер у Југославији да један град, народ једног града толико издржи исваки дан даје подршку одбрани земље и осуди агресије и издаје.

Присјећамо се да је напад на нашу земљу почео 24. марта са 475.авиона и других летилица, да се број летилица повећао за недјељу да-на на 662, а онда на близу 1000 од чега само из САД на око 700, а изсвих осталих 18 земаља учесника напада на свега 286 летилица. У то-ку бомбардовања и агресије погинуло је 524 војника, а 37 се воде неста-лим, око 120 полицајаца и око 2000 грађана. Од НАТО бомби рањеноје око 5000 грађана Југославије, међу којима има и тешко рањених ивјечних инвалида. Све су то наше тешке ране, а за налогодавце рања-вања тешка и проклета опомена. Колико ли је народ пута узвикнуо „едабогда их нашло горе“.

96


ЗАВРШНИ МИТИНГЗАВРШНИ МИТИНГ

Завршни митинг је одржан 14. јула у 12 часова на коме су гово-рили Радоман Гогић, предсједник Општине, Петар Спасојевић, пред-сједник Патриотског савеза Пљевља. И овај митинг је пропратилонеколико хиљада Пљевљака, дјеце, омладине, жена и људи. Сви су оводочекали као велику побједу над силама мрака. Како би смо их доче-кали да су се појавили на нашој територији. Нијесу смјели. Знали сушта би доживјели. То би било друго Косово. На митингу је речено да јеНАТО доживио пораз на Косову. Није остварио ниједан од циљева. Овопризнају и грађани из земаља из којих су полетали авиони и издавананаређења за бомбардовања. Тако бивши амерички државни секретарБејкер каже да НАТО на Косову и Метохији није остварио своје циље-ве. Он каже: “Ужасне слике албанских избјеглица једна су ствар, аликад се виде слике убијених Српских цивила од америчких бомби јетакође страшно. Не знам да ли је стварно храбро са 10.000 метара ви-сине бацати бомбе и убијати цивиле. Ова стратегија је упрљала нашуглед и донијела нам велике тешкоће“.

Упркос бомбардовању које је трајало 78 дана НАТО није успиода угрози војни и одбрамбени потенцијал Југославије и бомбашка кам-пања скоро да није имала било каквог ефекта на борбену способностВојске Југославије писао је лондонски „Дејли телеграф“. Чврсто једин-ство народа и Војске, а изнад свега оданост и одлучност да се брани иодбрани земља и слобода, незамјењиве су вриједности које су потвр-ђене и у овом рату.

Губици НАТО су у овим нападима били далеко већи него су сенадали. Само на Косову у зони одговорности Треће армије су била сру-шена 34 авиона, 25 беспилотних летилица, пет хеликоптера и 52 кр-стареће ракете. Војска и народ су одбранили земљу од агресије ипокоравања. Проблем је враћен пред ОУН.

Међу погинулим војницима Војске Југославије је и девет пље-вљака. То су: Крвавац Момира Миомир, милиционар; Драгаш БожаМилан, војник; Леовац Мила Предраг, потпоручник Бајић Радоша Ми-ле, водник; Тешовић Мирка Миле, војник; Алорић Милорада Миодраг,заставник; Машановић Луке Драго, војник; Перовић Радоша Алексан-дар, водник; Зечевић Душана Радојица, војник

На завршном митингу 14. јула прочитано је писмо Патриотскогсавеза Југославије којим је Патриотски савез Пљевља проглашен нај-бољом организацијом у Југославији.

И послије окончања агресије и 70 окупљања и протеста Пље-вљака, а што је организовао Одбор патриотског савеза Пљевља, и ко-

97


ме су присуствовали грађани из Пљеваља и околине, а повремено и сагрупама грађана из мјесних центара, без обзира на страначку припад-ност, а југослованске оријентације, омладина, па дјеца, жене и стари-ји Пљевљаци, може се закључити слиједеће:

1.

Заједништво Србије и Црне Горе је општа опредијељеност ве-лике већине грађана, па чак и великог дијела припадника муслиман-ске националности.

2.

Свако помињање на митингу слободе и јединства ЈугославијеВојске Југославије, странака југословенске оријентације и жртвовањаза ове вриједности су поздрављање овацијама и захтјевима за очувањеових вриједности и позивања на одговорност оних који ове вриједно-сти не поштују или издају.

3.

Подршка НАТО агресору, издаје, национализма и сепаратизмау Црној Гори, крађе и нерегуларности избора и доласка на власт мимоправе воље народа, бољеживеће коалиције, НАТО земаља, а посебноСАД, Енглеске, Њемачке и Француске, те имена Клинтона, Олбрајтове,Блера, Кука, Шредера, Ширака па Ђинђића, Килибарде, Ракчевића ипристалица Ђукановића праћено је звиждуцима и погрдама. Кроз па-роле, слике, карикатуре и изјаве су исмјевани НАТО земље и они којиих подржавају. Тешко је исказати колико је народ кроз уста дјеце, омла-дине и одраслих испољио неслагања са НАТО бомбардовањем и онимкоји их подржавају било изјавама било кроз средства информисања.

4.

Заслужују свако признање велики број Пљевљака међу којимаје било доста омладине и жена и стараца, који су сваки дан у пет до 12часова били на Тргу „13. јул“ и отрпјели сјекирања, хладноћу, кишу исунце и протествовали против агресије и издаје земље. Увијек су импред очима били наши синови, храбри борци који су проводили ноћии дане у рову, на граници и осматрачници, као и они који су из запећ-ка нападали све то и проглашавали их кривим за бомбардовања. Једнесу подржавали, а друге осуђивали. Нека им Историја суди. Сваку поги-бију, несрећу, бјежања и разарања Пљевљаци су доживљавали у срцу иготово као своје. Од великог броја грађана је заборављена страначкаприпадност при помисли на слободу и земљу.

98


НОВА САЗНАЊА О НАТО БОМБАРДОВАЊУ НАШЕНОВА САЗНАЊА О НАТО БОМБАРДОВАЊУ НАШЕЗЕМЉЕЗЕМЉЕ

Први удар на СРЈ извршен је 24. марта 1999.године од 19,41часова до 25. марта до 03,5о часова. Хавијар Солана, генералнисекретар НАТО пакта се 23. марта 1999. године у 19.41 часова обратиојавнности ријечима: “Добро вече даме и господо, управо сам наредиокоманданту НАТО снага у Европ, генералу Кларку да иницираваздушну операцију у СРЈ. Намјера је да овом војном акцијомподржимо политичке циљеве Међународне заједнице. Ми даљежелимо да подржимо међународне напоре да обезбиједе Југославијиспоразум о једном прелазном политичком режиму. Наш је циљ даспречимо веће хуманитарне жртве на Балкану“.Коначно натеђење јепренесено из Вашингтона ријечима “Весе, почни“ што значи да јеглавни иницијатор и наредбодавац за НАТО напад био Вашингтон иКлинтон иза чега су напади почели.

За 78. дана бомбардовања наше земље народ је издржаовелики притисак, терор, разарања и људске и материјалне жртве. То јебио најнеравноправнији сукоб у историји ратовања када је у питањуоднос снага. Циљ напада је био разбијање Југошлавије и отимањеКосова од Србије. СРЈ је водила и од НАТО агресије одбранила земљус поља и оружане побуне унутар земље, коју су проводили терористи,припадници закозване војске Косова (ОВК), потпомагани са стране,посебно из САД и Немачке. Основни циљеви одбране били су свестигубитке на најмању мјеру, подносити губитке у техници и нароужањуи остварити ефекте борбе притив агресора. Они су изражавани и свимпреговорима који су вођени с циљем да се политичким притискомразријеши проблем Косова, да се престане са насиљем итерористичким акцијама и да се свако рјешење мора тражититериторијалним интегритетом СРЈ. Ово су деклтаративно подржавалисви, али су занемаривали. Таква дволичност није одавно забиљежена.

СРЈ су наметани понижавајући захтјеви и обавезе попутнесметаног кретања НАТО снага по територији земље, коришћењесвих снага, потенцијала и инфраструктуре без надокнаде, изузимањеод одговорности припадника НАТО снага за штете, убиства ималтретирање народа и прогона и притварања наших грађана безсаслушања, све с циљем да преко Косова и Метохије НАТО снаге и САДзагосподаре нашом земљом, изграде базе на Косову и Балкану радилакшег продора ка истоку, Русији и Кини.

Ово су пратиле санкције кроз забрану ваздушног саобраћаја,

99


забрану страних инвестиција, суспензију научних размјена итд. То јебила потпуна економска изолација и прекид свих веза са свијетом.Једино‘ је радио аеродром у Приштини преко кога су на Косоводовожени Шиптари из свијета, оружје и остала опрема за потребе ОВК.Ово на штету СРЈ су пратили погоршани односи унутар земље ипонашење сепаратиста у Црној Гори и слабљење снага војске. Ово сепрени јело и на односе у врху Југо-војске и генералштаба.

СРЈ пријетило је агресијом 16 земаља чија је просторнавеличина 21.842.000 квадратаних километара на којој је живјело 684-милиона становника. СРЈ је величине 1о2,ооо квадратинх километараса 11 милиона становника.

За извршење циља агресије НАТО је имао снаге: 464 авиона одчега 33о борбених и 134 помоћне авијације и око 45о крстарећихракета. Ваздухопловне снаге НАТО пакта за агресију биле сураспоређене у 59 база у 12 држава. Најбројније су биле у Италији са 279авиона различитих намјена, што је чинило 59% укупног бројаангажованих снага. Само на аеродрому Авијано било је 111 авиона да бидо краја напада овај број нарастао на 229 авиона на овом аеродрому.

Морнаричка авијација је била базирана на америчким ифранцуским носачима у Јонском и Јадранском мору са око 100 авиона.На бродовима је било распоређено и 25о крстарећих ракета. Нато снагебиле подијељене на снаге за извиђање 66 ваздухоплова и снаге зананошење удара са 639 авиона. Ово су пратиле снаге за логистичкуподршку (авиоцистерене и снаге за трагање и спасавање) снаге занепосредно командовање са око 2о авиона.

Снагама НАТО пакта своје потенцијале су ставиле нарасполагање Мађарска, Румунија, Бугарска, Македонија и Албанија. Уагресији од 19 земаља чланица НАТО пакта своје снаге су ангажовали:Америка, Француска, Њемачка, Велика Британија, Холандија, Канада,Белгија, Италија,Турска, Шпанијиа, Данска, Норвешка и Португалија.Једино је то забранила Грчка. Напад је извршен без одлуке Савјетабезбједности Уједињених нација. Снагама НАТО је командовао Солана,тада генерални секретар НАТО пакта. Клинтон је био предсједник САД,а генерал Кларк је водио операције.

У агресији су, од НАТО снага, испробавана сва могућа оруђа иборбена средства: класичне бомбе и крстареће ракете и авио бомбе имуниција са осиромашеним уранијумом. НАТО није бирао жртве.Нападани су и рушени цивилни објекти, војни објекти, насеља,домови, фабрике, мостови, возови, аутобуске станице замемарујући свеобавезе из конвенција и забрани рушења и нападања.

За 78 дана бомбардовања извршено је 139о ватрених дејставапо цивилним обгектима у којима је погинуло око 5оо цивила, а око 9оо

100


лица је повријеђено. Уништено је или оштећено око 25.000 стамбенихобјеката. Из 1999 борбеног дејства оштећено је или уништено 1о26привредних објеката. У току дејстава у агресији је погинуло 1оо2 војналица и припaдника МУП (војске 657 - 65% и МУП 345 - 34%.

101


РИЈЕЧ ГРАЂАНА,РИЈЕЧ ГРАЂАНА,ПИСМА И ПОРУКЕПИСМА И ПОРУКЕ

(2)Rijec gradjana 1:Layout 1 10.9.2013 23:21

105

ВИ ДО ЈЕ ДЕ СПО ТО ВИЋВИ ДО ЈЕ ДЕ СПО ТО ВИЋ

По што ва ни гра ђа ни, дра ге па три о те Пље ва ља,

Оку пи ли смо се и да нас да, као и сва ки до са да шњи дан, ис ка -же мо не сла га ње, пре зир и огор че ње пре ма зе мља ма НА ТО са ве за, а по -себ но САД, због на па да на на шу зе мљу и наш на род, због ру ше њагра до ва и уби ја ња на ших гра ђа на.

Оку пи ли смо се и да по ру чи мо Адол фу Клин то ну, не ка да шњемаме рич ком вој ном де зер те ру, са да рат ном зли ков цу, по зна том у сво јојзе мљи као Би лу ла жо ву и сек су ал ном ма ни ја ку, да не ће ус пје ти да уна ма уби ја нас, да пре га зи Ју го сла ви ју и с Ол брај то вом, Жак Ши ра комна сра мо ту Фран цу ске, Бле ром и њи хо вим са тра пи ма одво ји Ко со во одЈу го сла ви је и рас ко ма да Ју го сла ви ју.

Ми у Пље вљи ма не ма мо аме рич ких и бје ло свјет ских кан це ла -ри ја и фран цу ских би бли о те ка. Да их има мо по ру ши ли би смо их, ис -пред ко јих би ис ка за ли не сла га ња са ра том и на па ди ма, са по ли ти комњи хо вих при ти са ка и по на ша ња пре ма сло бод ним и по ште ним на ро -ди ма ко ји су уви јек во ље ли и бра ни ли сло бо ду, а ни ког ни је су на па да -ли ни осва ја ли.

Ми има мо Дом кул ту ре ко ји су Пље вља ци 1945. и 1946. го ди неиза побје де над фа ши змом из гра ди ли са де сет пр ста и до ста зно ја и од -ри ца ња. Има мо Дом дру штве них ор га ни за ци ја ко ји су из гра ди ли на -род, ру да ри и шу ма ри, ђа ци и омла ди на у знак сје ћа ња надва де се то го ди шњи цу по бје де над фа ши змом и слав ну На род но -о сло -бо ди лач ку бор бу и па ле бор це за сло бо ду.

Има мо Трг “13. јул” на ко ме смо се оку пља ли и у ве се љу и у не -во ља ма, а ко ји под сје ћа на дан ка да је цр но гор ски на род још јед номре као “НЕ” на од лу ку се па ра ти ста и из дај ни ка Цр не Гр не ко ји су по -ви ли ши ју пред ита ли јан ским оку па то ром, а уста ше Сан џа ка тра жи леспас под Па ве ли ћем и Хи тле ром. И ето и да нас на овом ску пу, ко ји ћесју тра би ти још ве ћи и ма сов ни ји, ис ка зу је мо пре зир и мр жњу пре мана па да чи ма и из дај ни ци ма, пре ма зло чин ци ма и зло чи нач кој агре си -ји НА ТО, пред во ђе ног зли ков ци ма Клин то ном, Со ла ном, Клар ком, Ол -брај то вом и дру гим су лу дим зло чин ци ма на срп ски на род.

“По дје ли ма њи хо вим по зна је мо их”, ве ли спа си тељ Хри стос.Оку пи ли смо се и да ис ка же мо пре зир пре ма сви ма чи ји тра го ви смр -де не чо вјеч ством. Оку пи ли смо се и да и да нас ис ка же мо пу ну љу бавпре ма др жа ви, ње ној вој сци и ру ко вод ству са по ру ком да ис тра је мо, дасе за хва ли мо сви ма у зе мљи и ра се ја њу у ко ји ма ври људ скост и на на -


шој су стра ни. Оку пи ли смо се, то нас по себ но бо ли, јер на сни је гу сва -ка звјер ка по ка же траг, да ис ка же мо огор че ње и пре зир пре ма по на ша -њу не ких из цр но гор ске вла сти чи ји ми ни стри, на жа лост ми ни стри,ма шу вој ним по зи ви ма и по зи ва ју на из да ју и од би ја ње вој них по зи ва.Згра жа ва мо се над они ма ко ји их по слу ша ше и над ди рек то ри ма не -ких пред у зе ћа из на ше сре ди не ко ји уцје њиваше рад ни ке рад ним мје -стом ако узму вој не по зи ве.

Е, мо же ли би ти ве ће из да је и сра мо те у овом мо мен ту? Но,пре ва ри ли су се. Ни је су на ши вој ни ци по том ци из дај ни ка, као не ки одоних ко ји по зи ва ју у из да ју. По шли су Пље вља ци та мо гдје им је мје стоу ра ту да бра не и ги ну за сво ју зе мљу, свој на род и сво је по том ке.

Наш на род, на ше гра ђа не и вој ни ке по ве зу је чвр сто је дин ство,ви со ка па три от ска сви јест и од луч ност да ис тра ју у пра вед ној бор бипро тив зло чи на ца и зло чи нач ког агре со ра, да од бра ни на шу зе мљу иКо со во и Ме то хи ју, ко ли јев ку срп ске ду хов но сти и др жав но сти.

На род ово зна и тре ба да зна још ви ше на су прот за ту пљи ва њуко је чи ни ТВ Цр не Го ре сва ко днев но про гра ми ма и про па ган дом СННи СКАЈ-ЊУЗ.

Енер гич но не го ду је мо што сва ко днев но мо ра мо гле да ти и слу -ша ти ме ди је агре со ра ко ји ла жно ин фор ми шу ста нов ни штво Цр не Го -ре, а Ра дио Бе о град оме та ју. То им омо гу ћу је ТВ Цр не Го ре ко јапре но си про грам оних ко ји су глав ни ин спи ра то ри зло чи на не за пам -ће ног у исто ри ји људ ског ро да. Не ма при мје ра до са да да нас јед но вре -ме но би је оруж је и про па ган да истог не при ја те ља.

Пам ти на род, зна на род. Свак се јед ном ро ди да јед ном умре.“Част и бру ка жи ве до ви је ка”, по ру ка је Ње го ше ва.

31. мар та 1999. год.

**

По што ва ни, упор ни и до сто јан стве ни гра ђа ни,

Исти на је, а ми се стал но слу жи мо исти ном, да смо би ли и оста -ли хра бар и до сто јан ствен на род, по ште ни и сло бо ди ода ни гра ђа ни,ко ји др же до свог до сто јан ства и ко ји се вје ко ви ма но сио са те шко ћа -ма и бо рио да са чу ва сво ју сло бо ду, част и до сто јан ство. То ис ка зу је мои ево ових 47 да на оку пља ња на овом Тр гу про те сту ју ћи про тив агре си -је и на па да на на шу зе мљу. То је по др шка вој ни ци ма и сви ма ко ји љу -бе сло бо ду и ми сле као ми. У очу ва њу ча сти, обра за, сло бо де идо сто јан ства ни је смо пи та ли за жр тве, јер од сло бо де, ча сти и до сто -

106


107

јан ства не ма ни шта пре че ни ску пље. По пут пре да ка и ми се др жи моста рог за вје та и де ви зе “све да јем за жи вот, а жи вот за сло бо ду, част идо сто јан ство“.

То је па три о ти зам, то је на ше из ван ред но и бо га то па три от скона сле ђе, не ис црп но вре ло на ко ме се на па ја ју са да шња и бу ду ћа по ко -ле ња. Број не по бје де на ших на ро да, по себ но у овом ви је ку ка да су натлу Ју го сла ви је и Бал ка на па ла три цар ства - Осман лиј ско, Аустро у -гар ско и Ње мач ко, по ка за ли смо шта све мо же да оства ри ма ла, алихра бра зе мља и њен на род ка да се бо ри на сво ме и за сво ју сло бо ду. УДру гом свјет ском ра ту, ко ји је Ње мач ка за вр гла на че лу са Хи тле ром иу за јед ни ци са Ита ли јом и Ја па ном, су прот ста ви ли смо се та да нај ве ћојопа сно сти – фа ши зму, ко ји је по шао у по ко ра ва ње ци је лог сви је та, та -ман ова ко ка ко то са да по ку ша ва НА ТО са вез са Аме ри ком на че лу. Утом ра ту на ша зе мља је, ме ђу 61 уче сни цом у ра ту, да ла ви ше од свихсем Со вјет ског са ве за и Пољ ске, нај ви ше жр та ва у од но су на број ста -нов ни ка. Да ли смо ви ше жр та ва не го за јед но САД, Ен гле ска и Фран -цу ска. (САД-405.000, Ен гле ска 534.000, Фран цу ска 358.600), аЈу го сла ви ја 1.700.000 жр та ва.

Ми смо и не у стра шив на род, по себ но кад је у пи та њу сло бо да изе мља. Не ма на ро да у сви је ту ко ји би под бом ба ма и ра ке та ма иза брао,мје сто скло ни шта, ули це и тр го ве ра ди про те ста и да ва ња по др шкебор би за сло бо ду и од бра ну зе мље.

Су прот ста вља мо се и ра за ра њу и про па ганд ном ра ту, ла жи ма исве му што чи ни пр ља ви рат ка кав се во ди про тив на ше зе мље. То је бе -сти јал на агре си ја ко ја до са да ни је во ђе на ни ти за би ље же на у исто ри -ји ра то ва. То је рат без вој нич ке ча сти. Ис па љу ју гра на те са да љи не,уби ја ју гра ђа не, уни шта ва ју оно од че га жи ве, а што је су прот но свимме ђу на род ним нор ма ма и кон вен ци ја ма упо тре бе оруж ја. За не ма ре несу све кон вен ци је и де кла ра ци је од по ло ви не 19. ви је ка за шти те ци ви -ла и обје ка та за ли је че ње, на у ку, жи вот, а по себ но По ве ља ОУН.

Ево шта о то ме ка жу не ки од ум них љу ди, на жа лост и збогстра ха мно ги од њих су се ућу та ли. Бри тан ски драм ски пи сац ка же даје НА ТО агре си ја на Ју го сла ви ју бо ле сно осми шље на бан дит ска ак ци -ја. Вла де НА ТО зе ма ља не ма ју мо ра ла. Оне има ју са мо бом бе и власт ито је њи хов мо рал. Бу гар ски пи сац и бо рац за мир ка же за агре со ре:“Вар вар ски су до шли на Бал кан и од њих не мо же мо ни шта дру го даоче ку је мо не го вар вар ство”, па до да де “ Љу ди, ка ко да опе ре мо срамса се бе што смо Бу га ри“. Аме рич ки ро ман си јер Гор Би дал по ру чу је:“Евро па тре ба да ис тје ра Аме ри ку са свог кон ти нен та. НА ТО је из гу биосвој сми сао. САД ко ри сте, ра то ве да би по ди за ла так се за на о ру жа ње ипро фи ти ра ла на ту ђем злу”.

И да за вр шим овим.


108

Мак сим Гор ки, по зна ти ру ски пи сац, је у пи сму јед ном при ја -те љу из Ју го сла ви је по чет ком три де се тих го ди на овог ви је ка пи сао:“Исто ри ја срп ске зе мље ко ра ча ла је са мо за сла вом. Та зе мља је па ти -ла, жи вје ла, пре жи вља ва ла и оста ла ту да уви јек бу де“. За Ср бе и Цр -но гор це је ре као да је то на род ко ји зна да се бо ри и за што се бо ри. Тоје сло бо да. Као што ви ди те из дај ни ке је за не ма ри вао, а њих је уви јекби ло, и сма трао их, као и ми са да, ни штав ним. Наш на род ће то свезна ти да на гра ди. До бри ма ће до бром вра ћа ти, ло ши ма ло ше пам ти тии пи са ти. Мо ра ју зна ти да по ред мај стор ског си та, по сто ји мај стор скона род но ре ше то и сва ко ће кроз њих про ћи, а по себ но исто риј ски суд.

ПЕ ТАР СПА СО ЈЕ ВИЋПЕ ТАР СПА СО ЈЕ ВИЋ

Да нас је че твр ти дан мир ног и до сто јан стве ног ску па па три о таПље ва ља, чи ји је ор га ни за тор Па три от ски са вез Пље ва ља као дио па -три от ског са ве за Ју го сла ви је у чи је се име за хва љу је мо на ва шој од луч -но сти, хра бро сти и ис трај но сти да се сва ког да на на ово ме тр гуоку пља мо у знак про те ста про тив фа ши стич ке и зло чи нач ке агре си јена на шу отаџ би ну и по др шке вој сци Ју го сла ви је и бра ни о ци ма отаџ би -не.

Си ле мра ка су по га зи ле све нор ме мо ра ла и обу кле су ру хо са -та не си ју ћи смрт, ра за ра ња и пу стош у на шој отаџ би ни. Они вр ше не -за пам ће но на си ље над на шим на ро дом и отаџ би ном са ци љем дане ста не мо и као на род и као др жа ва. У тим су лу дим и мрач ним пла но -ви ма пре ва зи шли су и са мог Хи тле ра, мон стру ма XX ви је ка. Са мо пре -ва ри ли су се у сво јим мрач ним пла но ви ма, Ју го сла ви ја се не пре да је ине пре да је. Њи хо ви то ва ри смр ти учи ни ли су да смо још је дин стве ни -ји, од луч ни ји и ис трај ни ји да са чу ва мо не за ви сност и цје ло ви тост на -ше отаџ би не, да са чу ва мо сло бо ду и не ока ља мо гро бо ве слав нихпре да ка.

Натчо вје чан ска и хе рој ска бор ба вој ни ка и стар је ши на вој скеЈу го сла ви је, и сна га без бјед но сти Ср би је, хе рој ски Бе о град ко ји кр ва -ри али и пр ко си агре си ји сва ко днев ним кон цер ти ма ко ји ма при су ству -ју де се ти не и де се ти не хи ља да ње го вих гра ђа на, не у ни шти ва и хе рој скаПри шти на и дру га хе рој ска мје ста ши ром на ше отаџ би не, нај си гур ни -ја су по ру ка по ро бљи ва чи ма по мра че ног ума Клин то ну, Бле ру, Ол брај -то вој, Со ла ни и дру гим зло чин ци ма да па три о ти Ју го сла ви је не ћежи вот на ко ље ни ма и сту бу сра ма за сва вре ме на, већ су ри је ши ли да


Петар Спасојевић

109

се бо ре и да не при ја те ља по ра зе на мо рал ном и на бој ном по љу. У на -ма су ге ни Оби ли ћа, Све тог Пе тра Це тињ ског, Ка ра ђор ђа, слав них вој -во да из II свјет ског ра та, Са ве Ко ва че ви ћа и мно гих без и ме них хе ро јаиз на ших осло бо ди лач ких ра то ва.

Ро до љу би ви и сло бо дар ски на род Ср би је и Цр не Го ре на че луса сво јим вр хов ним ко ман дан том Сло бо да ном Ми ло ше ви ћем, са ве -зном Вла дом и пре ми је ром Мо ми ром Бу ла то ви ћем, др жав ним ор га -ни ма Ср би је и пред сјед ни ком Ми ла ном Ми лу ти но ви ћем ових да наотва ра ју слав не стра ни це сво је исто ри је ка ко је дан по бро ју ма ли на родна Бал ка ну за ди вљу је сви јет па и са мог не при ја те ља, сво јом хе рој скомбор бом да од бра ни сво је ог њи ште и пар че не ба над њим од без ду шнихбје ло свјет ских кри ми на ла ца и њи хо вих пла ће них уби ца.

Ва ша сва ко днев на при сут ност на овом Тр гу, је дин ство на шегна ро да и хе рој ска бор ба бра ни ла ца на ше Отаџ би не, су га рант на ше по -бје де.


*

По ру ка па три о та Пље ва ља са стал ног про те сног ску па на Тр гу13 ју ли од 20. 04.1999. го ди не:

-Вој ни ци и стар је ши не Ју го сла ви је, Па три о ти Пље ва ља по но -се се са ва ма и че сти та ју Вам на ва шој хе рој ској бор би и рат ним тро фе -ји ма ко ји ма сте оки ти ли се бе и сво ју Отаџ би ну у не рав но прав ној бор биса мно го број ним не при ја тељ ским сна га ма и њи хо вих бру тал них, не -ми ло срд них и ку ка вич ких на па да из ва зду ха.

-Без ре зер вно по др жа ва мо Вр хов ног ко ман дан та Вој ске Ју го -сла ви је и пред сјед ни ка Ре пу бли ке Ју го сла ви је Сло бо да на Ми ло ше ви -ћа и ње го ву прин ци пи јел ност да се на ста ли про бле ми на Ко со ву иМе то хи ји мо гу је ди но ри је ши ти мир ним и де мо крат ским пу тем и ње -го ву од луч ност да бу де уз свој на род и не при хва ти дик та те сра ма, под -ва ла и ла жи ко је Отаџ би ну во де у по да ни штво, ко ло ни ја ли зам, гу би такте ри то ри је и су ве ре но сти. У том по гле ду по др жа ва мо и од луч не ста во -ве Са ве зне Вла де и ње ног пре ми је ра Мо ми ра Бу ла то ви ћа, др жав не ор -га не Ср би је и ње ног пред сјед ни ка Ми ла на Ми лу ти но ви ћа. Че сти та мона хра бро сти и од луч но сти ор га на без бјед но сти Ср би је и њи хо вом до -при но су у бор би про тив агре со ра.

-По ру чу је мо кр во лоч ним уби ца ма ко ји су из гу би ли кон тро лунад со бом и људ ски ра зум: на род ко ји се бо ри за сво ју сло бо ду не мо -же ни кад би ти по би је ђен. За сло бо ду мо же се бо ри ти са мо сло бо дом.

**

Нео фа ши стич ки зло чин ци, ју че и си ноћ на ста ви ли су свој вар -вар ски по ход на ци ви ле и при вред не објек те на ше отаџ би не. Ге но цид -ни дух за вла дао је код тво ра ца но вог свјет ског по рет ка. И да нас, каоне ка да дав но, ка ко су пи са ле ње мач ке но ви не ни је циљ тво ра ца но вогсвјет ског по рет ка “за ро бља ва ње про кле тог срп ског пле ме на, већ уни -ште ње све га што је Срп ско”.

Хра бар от пор јед ног ма лог на ро да ко ји бра ни сво ју отаџ би ну исло бо ду уз др мао је зло чи нач ку али јан су из те ме ља, по љу љао им је дин -ство, а клуп ко њи хо вог сра ма по че ло се од мо та ва ти. Пр ља ве на мје реНА ТО-а ми ро љу би ви глас чо вје чан ства из нио је на ви дје ло. Ње го вепод ва ле и на вод не гре шке ви ше се ни су мо гле са кри ти. Агре си ја и по -ли ти ка НА ТО-а до жи вља ва не у спјех. Вла де чла ни ца НА ТО-а по ку ша -ва ју да кри ви цу за зло чи нач ку агре си ју на Ју го сла ви ју пре ба це на САДи њи хо вог не мо рал ног пред сјед ни ка Клин то на. За бри ну ти и упла ше -ни по ку ша ва ју да са кри ју да се НА ТО-у не пи ше до бро, јер су се ди во -ви по пут Ру си је и Ки не ко нач но про бу ди ли, збли жи ли и са ја сном

110


111

по ру ком: Од мах за у ста ви ти бом бе, при сту пи ти по ли тич ким раз го во -ри ма, а сва ки план за рје ше ње мо ра би ти при хва тљив за Ју го сла ви ју.

Ко нач но је сви јет уви дио да су ре пор та же СИ-ЕН-ЕНА о ет нич -ким чи шће њи ма у Ср би ји ла жни, а да је Џе јми Шеј и отац и мај ка свихла жи. По ста ло је ја сно да су Ср би од у ви јек би ли ча сна и ја ка на ци ја. Иври је ме је би ло да на ви дје ло иза ђе из ре ка: и над по пом поп има.

Ми сто ји мо чвр сто као гра нит. Спрем ност бра ни о ца Отаџ би неје ви со ка и на за вид ном ни воу. То при зна је и сам НА ТО ко ји је пре маза пад ним из во ри ма из гу био ви ше од 70 ави о на и око 200 кр ста ре ћихра ке та, што ће На то те шко оправ да ти пред они ма ко ји су их од вра ћа -ли од агре си је на на шу Отаџ би ну.

На ша по ру ка НА ТО-у и чи та вом сви је ту је: “За наш на род не маци је не ка да су у пи та њу сло бо да и од бра на Отаџ би не. Са чу ва ће мо исло бо ду и Отаџ би ну.”

Жи вје ла вој ска Ју го сла ви је и њен вр хов ни ко ман дант Сло бо -дан Ми ло ше вић.

Жи вје ло је дин ство и сло га на ро да Ср би је и Цр не Го ре.

**

По што ва ни гра ђа ни,

На ста вља се пр ља ва агре си ја и пр ља ви рат НА ТО али јан се про -тив на ше отаџ би не. На ме ти су им и дје ца. То чи не на мјер но, ка ко бипо сти гли пси хо ло шким при ти ском да нас при мо ра ју на ка пи ту ла ци ју.НА ТО је ма ши не ри ја са зда на од ма те ри ја ла ли ше на сва ког људ скогосје ћа ња,ко ја је одав но из гу би ла све и из свог рјеч ни ка ри јеч чо вјекри јеч људ ско дру штво, ри јеч ци ви ли за ци ја. У ње го вом рјеч ни ку имамје ста са мо за ри је чи: бом ба, смрт, ра за ра ње. Сре ћом и за то има ли је -ка. Из ну тра рђа га на гри за, а спо ља им не пре бол не ра не на но си на шахра бра и од луч на вој ска. Бра ни о ци на шег не ба и про тив ва зду шна од -бра на до са да је обо ри ла 46 ави о на ме ђу ко ји ма и фа мо зни 117А, шестхе ли коп те ра, осам бес пи лот них ле тје ли ца 192 кр ста ре ће ра ке те. Уз тоњи хо ви гу би ци у жи вој си ли ни је су за не мар љи ви. Ова кав ве ли чан стве -ни успјех на ше вој ске ре зул тат је при је све га њи хо вог ви со ког мо ра ла,хра бро сти, па три о ти зма и ве ли ке љу ба ви пре ма отаџ би ни.

Вој ска зна да је на род је дин ствен, од лу чан, ри је шен да бра нисло бо ду и не за ви сност сво је отаџ би не и да без рер вно има ње го ву по др -шку. И ми смо, ко ји се сва ки дан оку пља мо на овом сло бо дар ском тр -гу дио те по др шке. За то бу ди мо по но сни што смо оста ли вјер ни се би,вјер ни сло бо дар ској тра ди ци ји,вјер ни на шој дра гој и љу бље ној отаџ би -ни. Отаџ би ну не ће мо из да ти и не ће мо се упи са ти у спи сак из дај ни ка,


ни ти оних ко ји че ка ју раз вој си ту а ци је и ис ход зло чи нач ке агре си је.Ми зна мо ис ход, а он је пот пу на од бра на су ве ре ни те та, сло бо де и те ри -то ри јал но сти Ју го сла ви је. И ви ше од то га: за ду жи ли смо сви јет у раз -об ли ча ва њу НА ТО по ли ти ке, а ма ле зе мље спа сли да до жи ве суд би нура за ра ча. Га рант смо ми, на ша од бра на и на ша од луч ност за оп ста нак.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је, жи вио Сло бо дан Ми ло ше вић!Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо ду жну по шту па лим жр -

тва ма НА ТО агре си је.Сла ва им.

**

По што ва ни гра ђа ни, дра ге па три о те!

И ју че су крв ни ци срп ског на ро да и све ко ли ког срп ског ро дана ста ви ли ма са кр над не ду жним на ро дом на ше зе мље. Ју че у сред би -је ла да на стра да ли су не ви на дје ца, же не и ци ви ли у Сур ду ли ци и та коу кр ви жи во ти ма пла ти ли да нак зло чи ни ма.

Не моћ ни да оства ре по бје ду на бој ном по љу су ма ну те во ђе зло -чи нач ке ма ши не ри је тра же за до вољ ство у ра за ра њу ци вил них обје ка -та и уби ја њу не ду жних гра ђа на. Упла шен од свог соп стве ног на ро да,ко ји се ста вио на стра ну срп ског на ро да и осу ђу је агре си ју над на ма,на ро да чи јој се хе рој ској бор би сви ди ве и ис ти чу да при јет ње по но -сном срп ском на ро ду не ће по мо ћи да се ње гов дух сло ми, НА ТО зло чи -нач ка али јан са из бе зу мље но тра жи из лаз да оправ да се бе и сво јепла но ве. Ми сли да ће по вра ти ти по вје ре ње свог на ро да ако уби ју штови ше не ду жних, оста ви их без ог њи шта и учи ни им бу дућ ност без на -де жном. Но, све им је уза луд. На род Ју го сла ви је од лу чио је да без об -зи ра на на ци о нал ну, вјер ску и по ли тич ку при пад ност бу де је дин стве ну од бра ни сво је сло бо де, у од бра ни сво је отаџ би не ко ја се зо ве Ју го сла ви ја.

У на шој Цр ној Го ри ни ко се не ће пи та ти, ни ти ико мо же по ста -вља ти би ло ка кво пи та ње и усло ве о ње ном за јед нич ком жи во ту сабрат ском Ср би јом, до са мо на род Цр не Го ре. А он је од лу чио и сво јимдје ли ма по ка зао да је ње го ва отаџ би на би ла и оста ла Ју го сла ви ја. То јене при ко сно ве на во ља и не при ко сно ве но пра во гра ђа на и на ро да Цр неГо ре и оно се мо ра по што ва ти. На ша слав на Вој ска Ју го сла ви је пру жахе рој ски от пор мно го број ни јој и тех нич ки опре мље ној зло чи нач кој ар -ма ди. Вој ска има на шу по др шку.

Да жи ви Вој ска Ју го сла ви је. Да жи ви њен вр хов ни ко ман дантСло бо дан Ми ло ше вић. Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту по -ги ну лим у од бра ни отаџ би не и жр тва ма зло чин чке агре си је.

Сла ва им!

112


113

**

По што ва ни гра ђа ни Пље ва ља,

Зли ко вач ка али јан са и ју че је на ста ви ла сво је зло чи нач ко не -дје ло над на шом отаџ би ном. По ја ча ва ју ин тен зи тет сво је де мон скеагре си је не би ра ју ћи ме те на па да ка ко би нас стра хом при мо ра ли напо раз. Не по зна ју нас, не зна ју да у на шем рјеч ни ку и на шем жи во тури јеч по раз не по сто ји ка да се бо ри мо за свој оп ста нак, за сво ју сло бо -ду, за сво ју не за ви сност. Ни је смо уса мље ни. Сло бо до љу би ви дио сви -је та ди гао се про тив не ма ни чи ји је циљ по ко ри ти све ко ји во ле даоста ну оно што је су, а не во ле дик та те ко је им на ме ћу про та го ни сти но -вог свјет ског по рет ка. За то не кло ни мо ду хом. Прав да је на на шој стра -ни и она по бје ђу је. Бу ди мо још ја чи и је дин стве ни ји. Не дај мокрв ни ци ма и уни шти те љи ма на шег на ро да ни јед ног зна ка да су насњи хо ви ку ка вич ки на па ди из ва зду ха и зрн це по ко ле ба ли у на шој од -луч но сти да ис тра јемо до ко нач не по бје де.

У то име да жи ве, и сре ћа да пра ти на ше хра бре бра ни о це - Вој -ску Ју го сла ви је и на шег вр хов ног ко ман дан та Сло бо да на Ми ло ше ви ћа.

Мо ли мо вас да ми ну том ћу та ња ода мо ду жну по шту жр тва маагре си је и па лим хе ро ји ма од бра не зе мље.

Сла ва им!Ми тинг на ста вља мо пре ма про гра му во ди те ља.Сју тра смо у пет до 12 опет за јед но.

**

Не ми ло срд ни, без ча сти и без људ ског ра зу ма, НА ТО као вој наор га ни за ци ја тво ра ца но вог свјет ског по рет ка, ју че и си ноћ су звјер скики ди са ли на на шу отаџ би ну. Њи хо ви мрач ни и па кле ни пла но ви даза го спо да ре сви је том и при род ним ре сур си ма пла не те раз би ја ју се каово де ни мје ху ри о сти је ње. Ју го сла ви ја је та ко ја је по ре ме ти ла све тепла но ве ко ји су има ли за циљ нај при је овла да ти Бал ка ном и та ко обез -би је ди ти пут ка Ру си ји.

От пор на шег на ро да је од лу чан, а ка ко је зло чи нач ка али јан саагре сив ни ја то је от пор још од луч ни ји.

На ши бра ни о ци Отаџ би не, по чев од гра ни чар ских је ди ни ца пасве до бра ни о ца на шег не ба, до во де до лу ди ла вој не стра те ге НА ТО, ана ро чи то по ли ти ча ре чла ни ца НА ТО-а. НА ТО тр пи гу бит ке у ави о ни -ма, хе ли коп те ри ма и људ ству ко ји ни је су за не мар љи ви. Гу би ци су имзнат но ве ћи на дру гој стра ни. На свјет ску по ли тич ку сце ну раз от кри -


ве ни су да су њи хо ве ме то де осва ја ња сви је та фа ши стич ке, и да им заса гла сност ору жа ног на па да не тре ба ју Ује ди ње не на ци је и са вјет без -бјед но сти. Уло гу чу ва ра ми ра на пла не ти, ко ју су са ми се би при сво ји -ли, не по врат но гу бе. Осу да свјет ског јав ног мње ња је де фи ни тив на ија ча од сва ког оруж ја. До ду ше ту је и страх од збли жа ва ња Ру си је и Ки -не. Вој на си ла зло чи нач ке али јан се ни је упла ши ла наш на род. Ис тра -ја ће мо у на шој пра вед ној бор би. Жи вје ће овај на род. То би тре ба ло дабу де ја сно и го спо ди ну Ђин ђи ћу и ње му слич ним ко ји се свр ста ше уфор ма ци ју из дај ни ка отаџ би не. Па три от ски Са вез Ју го сла ви је про тивје свих оних ко ји на род во де у по да ни штво и слу ган ство. По др жа ва мопо ли тич ке пар ти је ко је су отаџ бин ске и ко је у сво јим ср ци ма но се сло -бо ду за свој на род и не рас ки ди вост срп ског и цр но гор ског на ро да.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је и њен вр хов ни ко ман дант Сло бо -дан Ми ло ше вић. Жи вје ло је дин ство и сло га на шег на ро да.

Ју че је на бра ни ку отаџ би не од зли ко вач ке НАТО гра на те по ги -нуо мла ди вој ник из Пље ва ља Те шо вић Мир ка Ву ко ман. Мо лим вас дами ну том ћу та ња ода мо по шту на шем ју на ку Те шо ви ћу Ву ко ма ну и сви -ма оста лим по ги ну лим бор ци ма и ци вил ним жр тва ма НА ТО агре си је.

*

Не моћ ни на вој ном пла ну, нео фа ши стич ки зло чин ци ју че и си -ноћ на ста ви ли су свој вар вар ски по ход на ци вил не и при вред не објек -те на ше Отаџ би не. Ка ко агре си ја и по ли ти ка НА ТО ни је успје ла, вла дечла ни ца НА ТО пе ру ру ке о сво јој кри ви ци у зло чи нач кој агре си ји наЈу го сла ви ју. Сва кри ви ца се пре ба цу је на САД и ње ног не мо рал ногпред сјед ни ка Клин то на. Ис ти чу да се НА ТО не пи ше до бро јер су седи во ви по пут Ки не и Ру си је ко нач но про бу ди ли, збли жи ли, са ја сномпо ру ком: Од мах за у ста ви ти бом бе, при сту пи ти по ли тич ким раз го во -ри ма, а сва ки план за рје ше ње мо ра би ти при хва тљив за Ју го сла ви ју.И би ло је ври је ме за та ко не што. Сви јет је уви дио да је прав да на на шојстра ни и да за наш на род не ма ци је не ка да је у пи та њу сло бо да и оп ста -нак отаџ би не. Ми смо пр ви за да ли уда рац зло чи нач кој али јан си насвим по љи ма, по љу ља ли им је дин ство, а са да ево и на сце ни је она из -ре ка „и над по пом има поп“.

Клуп ко сра ма се од ве зу је. Пр ља ве на мје ре НА ТО пре ма Ју го -сла ви ји иза шле су на ви дје ло. По ку ша ји под ва ла и на вод не “гре шке”НА ТО ви ше се не мо гу са кри ти. Буб ње ви ма ра та од зво ни ло је. Ми сто -ји мо чвр сто као гра нит. Наш дух је не са ло мив. Спрем ност бра ни о цаОтаџ би не је ви со ком ни воу. Са чу ва ће мо и отаџ би ну и сло бо ду.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је и њен вр хов ни ко ман дант Сло бо -дан Ми ло ше вић. Жи вје ла на ша отаџ би на Ју го сла ви ја.

Мо ли мо Вас да ми ну том ћу та ња ода мо ду жну по шту па лим хе -ро ји ма за Отаџ би ну и жр тва ма зло чи нач ке агре си је.

114


115

*

На ро де Ју го сла ви је,

Кри ви смо што во ли мо сло бо ду, кри ви смо што во ли мо отаџ би -ну, кри ви смо што бра ни мо сво ја ог њи шта на сли је ђе на од сво јих пре -да ка, кри ви смо што смо се уви јек ста вља ли на стра ну по ни же них ипо тла че них, на стра ну оних ко ји као и ми не ће роп ство, ко ло ни ја ли -зам, оних ко ји су тра жи ли и тра же пут ка сло бо ди.

Кри ви смо што не љу би мо лан це, већ во ли мо ча стан и до сто јан -ствен жи вот, због ове на ше кри ви це ви ше не де ља зло чи нач ка али јан -са не моћ на да по ра зи ВЈ, не ду жне и ра за ра на шу отаџ би ну. Узло чи нач кој али јан си на шли су се и на ши до ју че ра шњи при ја те љи уко је смо вје ро ва ли и за ко је смо би ли спре ми да им у не во љи при тек -не мо, а ако би тре ба ло и сво јим жи во ти ма да их бра ни мо.

На ро де Фран цу ске, за што по га зи при ја тељ ство, за што по стауби ца мо га на ро да и ра зо ри мо ју зе мљу. Због че га се од ре че сим бо лако је су те кра си ли, сим бо ла сло бо де и де мо кра ти је. За што та ко по сту -пи пре ма сво јој отаџ би ни, ко ја ти је би ла нај вјер ни ји при ја тељ на овојпла не ти. Зар же лиш да се упи шеш у књи гу сра ма вр ше ћи ге но цид надмо јим на ро дим. За бо ра ви ли сте сво је прет ке, али ми на ше не ће мо. Ва -ше ће мо по што ва ти, а ри је чи Вик то ра Игоа и оста лих Фран цу ских ве -ли ка на уви јек ће нам би ти у сје ћа њу. Пре ни се фран цу ски на ро де ипре ки ни кр ва ви пир, не но си на ду ши на шу дје цу и оста ли не ду жнина род. Ми ту ђе не тра жи мо, дру ги ма не при је ти мо, ми са мо бра ни мооно што је од у ви јек би ло на ше, та ко је сте и оста ће.

Хва ла ци ви ли зо ва ном ди је лу сви је та ко ји ди же свој глас про -тив зло чи на и ста де на стра ну прав де, а оста ли дио сви је та убр зо ће сепи та ти ка ко је мо гао мир но по сма тра ти ге но цид над је ди ним не ду -жним на ро дом у јед ној су ве ре ној и ме ђу на род но при зна тој зе мљи.

На ро де на ше Отаџ би не, са ми смо у овој не рав но прав ној бор -би. Зби јај мо ре до ве још ја че, јер пред со бом има мо ве о ма су ро вог не -при ја те ља без трун ке ча сти и би ло че га људ ског у се би, бо ри мо се заоп ста нак и бу дућ ност на шег по ро да. 9. ма ја сла ви ли смо по бје ду надјед ним фа ши змом. Уско ро ће мо за хва љу ју ћи на шој хра број вој сци ина шем па три от ском на ро ду сла ви ти по бје ду над фа ши стич ким зломне ви ђе ним до са да. На дај мо се за у ви јек. Бу ди мо још сло жни ји и је дин -стве ни ји. До бро ће по би је ди ти зло. Бог је на на шој стра ни. За у ста ви ће -мо хор де ра та.

Да на шњи про тест ни скуп по све ћен је ве ли ком ки не ском на ро -ду, на шим до ка за ним при ја те љи ма ко је због то га што су на на шој стра -ни до жи вље ше ра ке ти ра ње сво је те ри то ри је, а њих че тво ро по ста ле


116

жр тве фа ши стич ког зло чи на. Ра ке ти ра ње Ки не ске ам ба са де је до каз оНА ТО – као уби ца ма по мра че ног ума чи ја агре си ја мо же има ти не са -гле ди ве по сле ди це за чо вје чан ство. Оту да наш од лу чан от пор зло чи -нач кој агре си ји исто вре ме но је и искра за чи та во чо вје чан ство да сепро бу ди ра ди сво је га спа са и ста не на пут по мах ни та лој зло чи нач којрат ној ма ши не ри ји НА ТО.

**

Дра ги при ја те љи, дра ги са бор ци!

Дру же ње на ово ме сло бо дар ском тр гу збли жи ло нас је, по ста -ли смо бли ски, а ме ни сте по ста ли дра ги и ври јед ни сва ког по што ва ња.

Ово што сам на у мио да вам са оп штим, ре зул тат је са вје сног ибри жљи вог са гле да ва ња чи ње ни ца, здра вог и ра зум ног ра су ђи ва њазби ва ња у на шој отаџ би ни а ни ка ко мо јих осје ћа ња.

Нај ве ћа и нај све ти ја ду жност је сва ког ча сног, по ште ног и мо -рал ног чо вје ка да бра ни част и до сто јан ство сво је отаџ би не до по след -њег да ха. То је из ме ђу оста лог и дуг пре ма гро бо ви ма на ших пре да како ји нам оста ви ше у ама нет да чу ва мо отаџ би ну и на ша оба ве за да је уама нет пре да мо на шим на след ни ци ма. И у та квој бор би по раз је ча -стан, а по себ но ако су окол но сти бор бе би ле не ча сне. Та кав по раз че -сто је и по бје да. На ша надтчо вје чан ска бор ба за оп ста нак на шеотаџ би не је кри стал но и као су за чи ста. Не по сто ји слу чај да је не при -ја тељ ски вој ник сту пио на тло на ше отаџ би не, а да ни је при мјер но ка -жњен. На на шем не бу ис пи са ли смо нај слав ни је стра ни це ва зду шнеод бра не. У вој ним ен ци кло пе ди ја ма и вој ним уџ бе ни ци ма ни гдје се немо же на ћи да су бој на по ља уда ри по ци ви ли ма, бол ни це, по ро ди ли -шта, ста рач ким до мо ви ма, збје го ви ма, пи ја ца ма и мно го то га још. Нана шој те ри то ри ји ни је при ми је ће на би је ла за ста ва као знак на ше ка пи -ту ла ци је, од но сно пре да је. На ша хра бра вој ска не при ја те љу ни је пре -да ла ни је дан ко мад оруж ја. Не по сто ји мје сто у ко јем је пот пи са нака пи ту ла ци ја ни ти је при ми је ће на цр на за ста ва на ку ћа ма као знак жа -ло сти за ка пи ту ла ци јом. Свјет ска ин фор ма тив на сред ства ни је су ниспо ме ну ла да је Ју го сла ви ја по би је ђе на и ка пи ту ли ра ла. Не што слич -но ни је су ка за ле ни чла ни це зло чи нач ке али јан се, а си гур но би и пи -са ли и сла ви ли да је та ко. Ме ђу тим зна ју да нас ни су по ра зи ли. Чи тавсви јет се ди ви на шој бор би, од луч но сти и ис трај но сти да са чу ва мо на -шу отаџ би ну, ње не гра ни це и сво ју сло бо ду. За сви јет смо ве ли чан ственпри мјер ка ко се бра ни част и до сто јан ство отаџ би не. Ко он да го во ри ока пи ту ла ци ји?!

Они ко ји су се пре да ли и ста ви ли на стра ну агре со ра при је не -


117

го је агре си ја на на шу отаџ би ну и от по че ла. Они ко ји ра ди је при хва ти -ше слу ган ство и до двор ни штво, они ко ји не хтје до ше да пр ља ви ратпро тив сво је отаџ би не на зо ву агре си јом осу де зло чин уби ја ња и ра за -ра ња. Њи хо ва же ља о ка пи ту ла ци ји хра брих и ча сних ко ји су од лу чи -ли да бра не сво ју отаџ би ну, са мо је сан и ни шта ви ше. Са та квимма ни пу ла ци ја ма и дез ин фор ма ци ја ма не ће ус пје ти. А као је дан од до -ка за смо и ми на ово ме па три от ском тр гу.

ЗО РИ ЦА БА ЈИЋЗО РИ ЦА БА ЈИЋ

По што ва ни су гра ђа ни,

И но ћас је ду шман ска ру ка не кој мај ци узе ла си на - мо жда, је -дин ца, не ком дје те ту ро ди те ља, не кој же ни дру га, не кој се стри бра та-мо жда једи ног. Али нас не ће за пла ши ти - Ка ко ре че пје сник: “На род јеовај уми ра ти сви ко, у смр ти сво јој да на ђе ли је ка”. Ка жу да не срећ нина ро ди има ју бо га ту исто ри ју, али ми има мо сре ћу да нам та исто ри јабу де слав на. И ми овог април ског ју тра, ов дје на Тр гу ства ра мо исто ри -ју, сви је тлу, на рав но. Сво јом хра бро шћу и од ва жно шћу на ша вој ска језа ди ви ла чи тав сви јет, чак је и без ду шни не при ја тељ за ни је мио предово ли ким ро до љу бљем. По че твр ти пут у сво јој бур ној исто ри ји ми сто -ји мо на бра ни ку Евро пе. Пр ви пут смо је бра ни ли при је 640 го ди на од

Славица Сандић


ото ман ске не ма ни, дру ги пут од аустро у гар ских ала, тре ћи пут од фа -ши стич ких хор ди, а да нас ту Евро пу, по ср ну лу и не мо рал ну, бра ни моод ње са ме, ко ја ср ља у про паст од ре кав ши се вје ре у вјеч ност, у твор -че во са вр шен ство, у Бо га, при дру жу ју ћи се оном аме рич ком сек су ал -ном ма ни ја ку чи је име из хи ги јен ских раз ло га, не же лим да из го во рим.

А шта се дру го мо гло оче ки ва ти од по то ма ка ју на ка са Ко лу ба -ре, Це ра, Мој ков ца, Су тје ске?

По сли је про бо ја Со лун ског фрон та, јед не од од лу чу ју ћих би та -ка у Пр вом свјет ском ра ту, фран цу ска ко њи ца је са му ком успје ла дастиг не срп ску пје ша ди ју чи ји су вој ни ци у по бјед нич ком за но су хи та -ли мај ци Ср би ји, сво јим до мо ви ма, сво јим плод ним њи ва ма ко је су че -ка ле њи хо ве жу ље ви те ру ке да их узо ру, а оне да ро де жи то и на хра нера том, бо ле шћу и гла ђу де сет ко ва ни срп ски на род. Е та квом на ро дури је ши ли зли ков ци да иш чу па ју ср це из гру ди - Ко со во. Зна се да са -мо на Ко со ву ра сту цр ве ни бо жу ри. Ле ген да ка же да су они та мо ни -кли из кр ви ко сов ских ју на ка по сли је ко сов ског бо ја. Са да би те бо жу реда исе ле оту да. И су ви ше су они ду бо ко пу сти ли ко ри је не у ко сов скузе мљу да би их би ло ко мо гао по мје ри ти са Ко со ва. Ка ко ли је по ре че је -дан Бе о гра ђа нин, Ко со во је на ша ко ли јев ка ко ју смо ми и ру ком и ду -шом де ља ли,па сад кад се че до од њи ха ло и по ра сло, они би да је да јудру ги ма. Не ће мо ћи. Док је Ср ба, а њих ће вјеч но би ти, би ће Оби ли ћаи мај ки Ју го ви ћа. А кне же ву кле тву, из ре че ну пред Ко сов ски бој, миСр би ја сно чу је мо.

Не ка жи ви на ша хра бра вој ска и њен му дри и од ва жни вр хов -ни ко ман дант Сло бо дан Ми ло ше вић!

**

По здра вља ју ћи го ста из Фран цу ске, фи ло зо фа Ши фе ра, нафран цу ском је зи ку, Зо ри ца му се обра ти ла: До бро до шли го спо ди неШи фер у наш ма ли град ве ли ког ср ца пу ног љу ба ви за до бре љу де. ЈаВас по здра вљам на фран цу ском је зи ку че сти тих Фран цу за. Ми Ср би сене ра зу ми је мо са Фран цу зи ма ко ји су за бо ра ви ли овај ли је пи је зик ислу же се је зи ком бом би ко је уби ја ју не ви не љу де у на шој зе мљи.

Али ми не гу би мо хра брост. На ша пла не та се бу ди. Ча сни љу -ди, чи ји сте Ви дио, пре по зна ју но ву ин кви зи ци ју ко га же ли да под сво -ју са тан ску власт пот чи ни не са мо на ше жи во те не го и на ше ду ше.

Хва ла Вам, го спо ди не Ши фер, за труд ко ји сте уло жи ли да би -сте да нас би ли са на ма.

118


Данијел Шифер, на Тргу “13. јул”

**

Дра ге па три о те,

Да нас је Ве ли ки пе так, нај ту жни ји дан за све пра во слав не хри -шћа не на сви је ту. На овај дан Пон ти је Пи лат на Гол го ти, на крст ра за -пе не ви ног Ису са Хри ста. А за што? За то што је при по вје дао љу бав,по ка ја ње, пра шта ње, брат ство ме ђу љу ди ма. И да нас, на тај исти дан,ово вре ме ни Пон ти ји Пи ла ти, гра де но ву гол го ту, ово га пу та за чи тавје дан не ви ни на род, срп ски на рав но. За што? За то што тај на род не ћеда по гне гла ву пред зло вер ни ци ма што зло збо ре и зло тво ре, за то штотај на род хо ће да бу де го спо дар на свом кућ ном пра гу, за то што имаду шу и у ду ши љу бав за све до бре љу де без об зи ра ко јој вје ри при па да -ју јер их је то ме на у чи ла Је ван ђељ ска Хри сто ва на у ка. Зло вјер ни ци нау ми ли да уби ју са мог Хри ста, по га ђа ју ћи сво јим опа ким оруж јем на шехра мо ве по Ко со ву ко ји су, нај број ни ји на хри шћан ском ис то ку. Ру шенам гро бља. Мр твим Ср би ма узи ма ју вјеч ни мир. Ра ни ше ла ста ви цуГра ча ни цу. Ма ло им што су прет ход но вар ва ри ис ко па ли очи ли је појСи мо ни ди, не го хо ће да јој дом, у ко ме вје ко ви ма до сто јан стве но пре -би ва, пре тво ре у прах. Уда ра ју на ма на сти ре ко ји су по 100 го ди на ста -ри ји од Бо го ро ди чи не цр кве у Па ри зу.

Али као што је Исус вас кр сао да об зна ни по бје ду жи во та надсмр ћу, љу ба ви над мр жњом, свје тло сти над та мом и наш ће ча сни на -род из ове гол го те иза ћи као фе никс из свог пе пе ла.

119


**

Дра ги Пље вља ци, дра ги ро ди те љи, дра ге се стре и бра ћо!

Хо ћу да вас оба ви је стим да су при ку пље не по ну де и по кло низа на шу вој ску и њи хо ва по дје ла про те кла је она ко ка ко то при ли чиовом на ро ду. Ова квим из ра зом љу ба ви и по што ва ња пре ма вој сци мисмо по ка за ли да смо до стој ни по том ци на ших слав них пре да ка. Мо -лим да се не схва ти да је ово би ла по моћ за вој ску. Овој вој сци ни је по -моћ по треб на, јер је она вој ска озбиљ не др жа ве ко ја о сво јој вој сциозбиљ но во ди ра чу на. Да ни је та ко, зар би већ два мје се ца ова зе мљауспи је ва ла да се бра ни од 19 зе ма ља ко је бро је пре ко 700 ми ли о на ста -нов ни ка?

Ми смо хтје ли да та дје ца, по што су по ну де углав ном и би ле на -ми је ње не вој ни ци ма ко ји слу же ре дов ни вој ни рок, у оном ко ла чу ко -га бу ду је ли осје те ми рис сво га до ма, да зна ју, иако су да ле ко од сво јихмај ки, да ов дје по сто је дру ге мај ке ко је на њих ми сле и ко је се за њи хо -ве жи во те Бо гу мо ле. Уоста лом, ми смо, по што нам је суд би на ову исто -риј ску вје тро ме ти ну до ди је ли ла за ста но ви ште, да би смо оп ста ли,мо ра ли уви јек да бу де мо спрем ни да се од у пре мо на ле ти ма сил ни ка, дасе бра ни мо, а ни кад да на па да мо и оти ма мо што ни је на ше.

Ми смо рат нич ки на род у нај бо љем сми слу, ко ји је због тог свогква ли те та успио да се одр жи на овом про сто ру и да не иш че зне као не -ки на ро ди по пут Ха за ра. Ми смо ро ђе ни као рат ни ци, ми жи ви мо, чимто за тре ба, као рат ни ци (сад на при мјер) али за то уми ре мо као по бјед -ни ци.

МИ О ДРАГ ЧА БАР КА ПАМИ О ДРАГ ЧА БАР КА ПА

По што ва ни гра ђа ни, дра ги па три от ски ро до љу би ви на ро де!

Пу них се дам де сет но ћи, да на и ју та ра че лич не гр до си је сје ве ро -а тлан ске али јан се сру чу ју смр то но сне то ва ре на јед ну ча сну и до сто -јан стве ну др жа ву ко ја се зо ве Са ве зна Ре пу бли ка Ју го сла ви ја.Нар ко-ма фи ја у сво ме пи ро ман ском на у му па ли и жа ри на ше гра до ве,се ла, фа бри ке, мо сто ве и све дру го што им је на ме ти. У сво ме кр ва вомпи ру ни је су по ште ђе на ни дје ца, стар ци, ци ви ли, вој ни ци...

Фа ши стич кој ар ма ди је циљ за ва ди ти, рас то чи ти, рас ку ћи ти ирас па ме ти ти све што се мо же на овим про сто ри ма. Отаџ би на се во ликао мај ка, као нај ва тре ни ја и нај у зви ше ни ја љу бав али се отаџ би на та -ко ђе бра ни ср цем, па ме ћу, пу шком и ра дом. Дра ги Пље вља ци на ша

120


121

ар ми ја је још јед ном по ка за ла да сли је ди пу те ве про сла вље них вој скии ко ман да на та са Це ра, Ко лу ба ре, Кај мак че ла на, Мој ков ца, Су тје ске,Ко за ре...свих на ших ра ти шта и по при шта. На Ко со ву ни чу ко сов скибо жу ри ни кли из срп ске кр ви. Тре ба ли да по но во ни чу не ки дру ги бо -жу ри из кр ви на ше дје це, мај ки, се ста ра, дру го ва, при ја те ља...

Као и мно го пу та до са да ту ђи ну ка же мо ве ли ко НЕ на ове про -сто ре са сво јим мрач ним ци ље ви ма. Из дај ни ке и от пад ни ке не ка стиг -не Ла за ре ва кле тва са Ко со ва. Не ка жи ви Са ве зна Ре пу бли каЈу го сла ви ја. Не ка жи ве хе рој ски бра ни о ци ово га не ба и ове зе мље.

31. мај 1999. го ди не

КР СМА НО ВИЋ ЗО РАНКР СМА НО ВИЋ ЗО РАН

По што ва ни гра ђа ни, дра ге па три о те ,

„Не ко та мо, одав но си ле џи ја у по ли ти ци, до ка за но не мо ра лан,гу би жив це и па да у хи сте ри ју, за раз ли ку од нас ко ји у пот пу но сти вла -да мо на шим ср цем и нер вним си сте мом “.

Већ дру гу не де љу, но ва те ро ри стич ка ор га ни за ци ја зва на НА -ТО, пред во ђе на ан ти хри стом зва ним Клин тон, ди вљач ки се остр ви лана на шу отаџ би ну. Пу ца у на шу про шлост, бом бар ду је нам са да шњосткра де нам бу дућ ност. Хо ће да уни ште, да за тру је дан ста ри, европ скина род, хо ће да уби ју Ср би ју и Ју го сла ви ју. Али, као што је јед ном ре каонаш, по но сни, вр хов ни ко ман дант, Сло бо дан Ми ло ше вић ми ка же мо:„Мо же, ал ма ло мор ген“

Не мо гу да схва те и сво јој јав но сти да об ја сне, да је овај ма лиали ча сни на род, у сво јој хи ља ду го ди шњој исто ри ји мно го пу та гле даоужа сно ли це смр ти, да ни кад ни је устук нуо, да је опет, ка дар сти ћи иуте ћи и на стра шном мје сту по сто ја ти.

Би је ла ку ћа и њен га зда, фи рер Клин тон, га зи устав соп стве незе мље, кри је од свог на ро да да во ди нео бја вље ни рат про тив јед не су -ве ре не и не за ви сне зе мље. Из ми шља ху ма ни тар не ка та стро фе а бом ба -ма и ра ке та ма их умно жа ва.

Бе ла ку ћо, Бе ла ку ћо, цр но ти се пи ше!Сво јим бом ба ма не мо гу сло ми ти сло бо дар ски дух на шег на ро -

да. Жед ни кр ви и уби ја ња, не би ра ју ни мје сто ни ври је ме за свој кр ва -ви пир. На па да ју но ћу, као ди вље зви је ри, бо је се да по ка жу сво ја ли ца.Га ђа ју, ка жу на вод но са мо вој не ци ље ве, а по га ђа ју ци вил не фа бри ке,бол ни це, дје чи је вр ти ће, по ро дич не до мо ве. За пје ну ша ни од би је са исил ног ја да не по шту ју ни шта, га ђа ју нам цр кве, мр тве нам не оста вља -ју на ми ру, не оба зи ру се и не по шту ју ни дан ка да је Исус Хри стос ра -


за пет, ни дан ка да је ус кр снуо. Ни шта им ни је све то.За глу ше ни гр мља ви ном ави о на и авак са, бро до ва и кр ста ри ца

по ку ша ва ју да схва те и ра зу мом се би об ја сне: ка ко то већ Ју го сла ви јани је по ра же на, ка ко то та ма ла Ср би ја ни је на ко ље ни ма ?

Те шко им ула зи у гла ву са зна ње да се Ју го сла ви ја не ће пре да -ти, да се Ср би ја не мо же по ко ри ти, да Ко со во ни кад и сло ви ма ни кадне ће мо да ти. Не мо же мо се од ре ћи са мих се бе, не мо же мо за бо ра ви тида смо по том ци слав них пре да ка, ко ји сво је жи во те узи да ше у ол тарна ше отаџ би не. Не мо гу нам из бри са ти ко лек тив ну исто ри ју и пам ће -ње.

Не же ле да при зна ју да гу бе бит ку. Цеп те ћи од би је са, је два сукроз зу бе, об ја ви ли сво јој за пре па шће ној јав но сти да су из гу би ли по носи ди ку аме рич ког ва зду хо плов ства, ду го чу ва ни и тај ни а не ви дљи виФ-117 СТЕЛТ зва ни “Ноћ ни со ко”. Прав да се „тех нич ким ква ро ви ма”су пер ма ши не, лов ца 21. ви је ка. Не же ле да об ја сне свом на ро ду да јеси гур на ру ка срп ског вој ни ка пу сти ла “ утву зла то кри лу “ ко ја во ђе нање го вим ор лов ским оком при мо ра ноћ ног со ко ла да сле ти на атар пи -то мог се ла, у рав ном Сре му, да сле ти и да ви ше ни ка да не уз ле ти. А ка -ко да об ја сне да су још сва не ви дљи ва “ Ноћ на со ко ла “ при мо ра на даоста ну на зе мљи, да ви ше ни ка да не ће мо ћи на но си ти смрт не ви нимду ша ма.

Ве ли ки су ла жо ви. У ла га њу и об ма на ма осво ји ли су пр во мје -сто у све ми ру. Ми зна мо да њи хо ви ави о ни па да ју. Али, гле чу да: та дана ша, хра бра, вој ска обо ри њи хов ави он, пи лот се вра ти у Ави ја но. Ака да бу де ухва ћен пи лот, ње гов ави он се вра тио у Ави ја но.

Ти је ла 19 мр твих аме рич ких ма ри на ца, тај но из Ско пља пре -ба че на су у Со лун. Спа ко ва ни у ме тал не кон теј не ре њих 12 је већ тај нои скри ве но пре ба че но, спе ци јал ним ави о ном аме рич ког ва зду хо плов -ства у САД. Али, ову чи ње ни ци не сми ју да об ја ве сво јој јав но сти. Бо јесе. Ка да се ова не сре ћа за вр ши, об ја ви ће то ти хо, у по ла гла са. Али,свјет ско, јав но мње ње то већ зна. За ку ка ће и по не ка аме рич ка мај ка.Не ка упи та, та да, сво га пред сјед ни ка, за што је њен син по ги нуо на та -мо, не ком, Бал ка ну. Убр зо ће и обич ни Аме ри кан ци зна ти гдје је Ко со -во, а зна ће да та мо ги ну и Аме ри кан ци. Мо ра ће пи та ти сво гапред сјед ни ка за што и та мо ги ну Аме ри кан ци ?

Га ђа ју вој не фа бри ке и ка сар не а по га ђа ју фа бри ке уси си ва ча,ру ше мо сто ве. Зна ју они, про клет ни ци, да су то све ци вил ни објек ти.Али, ми зна мо да они, бом ба ма и ра ке та ма га ђа ју име ко је ти објек тино се. А то име је “СЛО БО ДА„ Сло бо да не ма ци је ну. Са ње ним име номсе уми ре. Ср би ја и Ју го сла ви ја бра не сво ју сло бо ду, на род, не за ви сност.

Не ма те си ле, ни на не бу ни на зе мљи, ко ја ће нас при мо ра ти дапре да мо сво ју сло бо ду. Сва ким да ном све смо је дин стве ни ји, сна жни -

122


123

ји и од луч ни ји да се од бра ни мо. Са на ма је на ша вој ска ко ја је из др жа -ла и до ка зу је да мо же успје шно да се но си са да ле ко над моћ ни јим не -при ја те љем.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је ! Жи вје ла Ср би ја и Цр на Го ра !Жи вје ла С Р Ј!

Пље вља, 04. април 1999. г.

ЗОРАН ШЉУКИЋЗОРАН ШЉУКИЋ

Дра ги су гра ђа ни, дра ге па три о те на ше ли је пе до мо ви не!Хва ла вам што сте хра бри, ми ро љу би ви и упор ни!

Ви ше од де се ти не да на не при ја те љи су на па ли на шу до мо ви нуи сви ро до љу би огла си ли су се да бра не и да ће бра ни ти сво ју до мо ви -ну! То нас уче и на ши учи те љи, на ши на став ни ци и на ши ува же ни про -фе со ри. Ово је тре ну так да се до ка же мо, и да смо на бра ни ку на шихгра до ва.

Учи те љи нас уче да нам је отаџбина дру га мај ка,ми им вје ру је -мо али, на ше мај ке су на бра ни ку и на ши оче ви а на ших учи те љи ца,учи те ља, на став ни ка и про фе со ра не ма-част из у зе ци ма, за то сум ња моу на шу на у ку.

Пре див ни су нам кад им до но си мо цви је ће и по кло не за осмимарт,за крај го ди не а сад их не ма са на ма кад су зли ков ци на па ли на -шу до мо ви ну, кад ви ди мо на са те ли ту да се сви сло бо до ум ни љу ди бу -не про тив бом бар до ва ња Ју го сла ви је, да су се Срби сло жи ли јед номна дам се за на ви јек, да сви же ле да рат пре ста не и да за вла да мир у на -шој зе мљи,до тле ве ћи на на ших вас пи та ча мир но дри је ма у то плим ку -ћа ма и ста но ви ма ко је им је баш ова др жа ва на пра ви ла и да ла.

На ше мај ке не зна ју шта је ово са на шим учи те љи ма јер зна јуда ће до би ти јед ни цу ако не зна ју ко тре ба да бра не сво ју до мо ви ну,својград, сво је ог њи ште. на сателиту видимо да сви про фе со ри бе о град скогуни вер зи те та чу ва ју на ше мо сто ве,он да по зи ва мо и на ше вас пи та че дасли је де и они сво је учи те ље а да сви бра ни мо до мо ви ну од агре со ра одзло чи на ца.

Ме не и мо је вр шња ке још не што бо ли. У шко лу, зна мо ко недо ла зи ових да на? Kо је бо ле стан а ко је не стао из гра да, то је ку ка вич -ки и оче ку је мо да ће са на ма дијелити суд би ну и да ће њи хо ви оче виби ти са на шим оче ви ма на бра ни ку до мо ви не, не ка раз ми сле ка ко по -сле да се дружимо, а учи ли смо да смо бра ћа по кр ви још од при је 300и ви ше го ди на, хо ће мо да за јед но ра сте мо и бра ни мо наш праг од свих


агре со ра. Жи вје ла на ша Вој ска Ју го сла ви је! Жи вје ле све па три о те на ше

до мо ви не, не да мо Косовo, не да мо на шу Цр ну Го ру и Ср би ју, не да мона шу Ју го сла ви ју.

Не ка нам жи ви наш во ђа и хе рој хе ро ја, наш Предсјед ник Сло -бо дан Ми ло ше вић!

СУБ НОР - ПЉЕ ВЉАСУБ НОР - ПЉЕ ВЉА

Оп штин ски од бор СУБ НОР Пље вља, у про ши ре ном са ста ву, јепо ло ви ном ма ја раз ма трао по ли тич ко и укуп но ста ње у оп шти ни и ши -ре, по себ но са ста но ви шта из вр ша ва ња за да та ка бо рач ке ор га ни за ци -је и ње них да љих за да та ка у од бра ни зе мље. Од бор је оци је нио да себо рач ка ор га ни за ци ја и ње ни ор га ни бла го вре ме но ан га жо ва ли у осу -ди агре си је на на шу зе мљу, а он да у по сло ве и за дат ке по мо ћи оста -лим, у из вр ша ва њу за да та ка мо би ли за ци је и оста лих по сло ва од бра неи за шти те зе мље. Сви чла но ви оп штин ског од бо ра су се при ја ви ли каодо бро вољ ци ко ман да ма је ди ни це Вој ске Ју го сла ви је и ор га ни ма оп -шти не.

Сјед ни ци Од бо ра су при су ство ва ли др. Ми ло Мар ко вић, пред -сјед ник Са ве зног од бо ра СУБ НОР и Ра до ман Го гић, пред сјед ник Оп -шти не, ко ји су уче сни ци ма сјед ни це го во ри ли о тре нут ном ста њу иан га жо ва њу у од бра ни зе мље. Они су по себ но ука за ли на по стиг ну то је -дин ство на ро да у од бра ни зе мље и од го во ран од нос пре ко 90% по зва -них вој них об ве зни ка ко ји су се ода зва ли на вој не по зи ве и укљу чи лиу је ди ни це Вој ске Ју го сла ви је. Пре ма нео да зва ним вој ним об ве зни ци -ма и они ма ко ји су по бје гли и од вој не и рад не оба ве зе, пред у зе те су поза ко ну мје ре кри вич не од го вор но сти.

Ло кал на власт је у рат ним усло ви ма пред у зе ла мје ре из сво јенад ле жно сти и по себ но обез би је ди ла функ ци о ни са ње услу жних и ко -му нал них слу жби. За гра ђа не је обез би је ђе на до вољ на ко ли чи на пре -храм бе них ар ти ка ла и до ту ре на до свих мје сних под руч ја, та ко да суго то во сви гра ђа ни се ла до би ли од го ва ра ју ће ко ли чи не бра шна, уља,со ли и ше ће ра. Иза овог су ови ар ти кли обез би је ђе ни за до ма ћин стваиз гра да и у то ме ни је би ло по себ них про бле ма. У све му овом је по стиг -ну та ве ли ка од го вор ност и гра ђа на и ор га на ло кал не упра ве. Од стра -не оп шти не и ор га на ло кал не упра ве је из ра же на спрем ност да се и доку ћа ино ко сних до ма ћин ста ва до тје ра ју ар ти кли и пру жи та квим до ма -ћин стви ма по моћ.

Оп штин ски од бор СУБ НОР је одо брио до са да шњи рад Пред -

124


125

сјед ни штва, по себ но ње го во пи смо ко је је упу ће но ре пу блич ком од бо -ру СУБ НОР у ве зи ра да и ан га жо ва ња Пред сјед ни штва и пред сјед ни -ка СУБ НОР Цр не Го ре у осу ди агре си је на на шу зе мљу и очу ва њаје дин ства ван стра нач ке ор га ни за ци је СУБ НОР Цр не Го ре.

Оп штин ски од бор СУБ НОР је ука зао на оба ве зе и за дат ке бо -рач ке ор га ни за ци је у да љем ра ду и ан га жо ва њу на од бра ни те ко ви нана род но - осло бо ди лач ког ра та, осу ди агре си је и из бје га ва ња оба ве заод бра не зе мље, те сва ко днев ног ан га жо ва ња кроз па три от ски са вез ипро те сте у осу ди агре си је и пру жа њу по мо ћи и по др шке Вој сци Ју го -сла ви је и ру ко вод ству зе мље у од бра ни на ше до мо ви не. У ве зи с овимСУБ НОР ука зу је на по тре бу и оба ве зу при мје не Уста ва и за ко на у ор -га ни за ци ји и од бра ни зе мље и пред у зи ма ње мје ра пре ма они ма ко јииз бје га ва ју оба ве зе и по ку ша ва ју да ра де ми мо и су прот но овим про пи -си ма. Оп штин ски од бор СУБ НОР је по себ но ис ка зао по др шку Са ве -зном од бо ру СУБ НОР и бо рач кој ор га ни за ци ји Ср би је у ор га ни зо ва њуод бра не И обез бје ђе њу је дин ства бо рач ке ор га ни за ци је она ко ка ко јепро грам ским опре дје ље њи ма утвр ђе но.

Од бор је пред ло жио да се у Пред сјед ни штво Ре пу блич ког од бо -ра СУБ НОР Цр не Го ре иза бе ре Јо во Чо ло вић. Иза сјед ни це Од бо рагра ђа ни ма се на Тр гу „13. јул“ обра тио др. Ми ло Мар ко вић, ко ји је по -себ но ука зао на по тре бу очу ва ња је дин ства гра ђа на и на ро да Цр не Го -ре и Ср би је у од бра ни сло бо де и за јед нич ке нам отаџ би не Ју го сла ви је

**

У ор га ни за ци ји Оп штин ског од бо ра СУБ НОР одр жан је зборчлан ства бо рач ке ор га ни за ци је Пље вља 26. ма ја 1999. го ди не на ко меје во ђен раз го вор о тре нут ном по ли тич ко-без бје до но сном ста њу и за -да ци ма ор га ни за цје СУБ НОР. На осно ву из ла га ња и за хтје ва члан ства,а по сли је упо зна ва ња са до са да шњим ра дом и ан га жо ва њем ло кал неса мо у пра ве и Вој ске Ју го сла ви је у ор га ни за ци ји и од бра ни, бо рач ка ор -га ни за ци ја из да је

СА ОП ШТЕ ЊЕСА ОП ШТЕ ЊЕ

1. Одо бра ва се до са да шњи рад и са оп ште ња Оп штин ског од бо -ра и ње го вог Пред сјед ни штва у осу ди агре си је на на шу зе мљу и пред -у зе те рад ње на ор га ни зо ва њу од бра не и по зи ва члан ство бо рач кеор га ни за ци је и све гра ђа не да на ста ве рад и ан га жо ва ња на осу ди агре -си је и из да је по је ди на ца и оства ри пу на са рад ња и по моћ ор га ни ма ло -кал не са мо у пра ве и Вој ске Ју го сла ви је у ор га ни зо ва њу од бра не. Бор ци


и овог пу та по зи ва ју све па три о те и вој не об ве зни ке да не за бо ра ве све -ту ду жност од бра не зе мље и кр вљу сте че не сло бо де.

2. Бор ци и члан ство СУБ НОР нај е нер гич ни је осу ђу ју ни чимиза зва ну агре си ју на на шу зе мљу и на ста вак бом бар до ва ња,уби ја њаста нов ни штва и ра за ра ња и уни шта ва ња имо ви не и бо гат ства Ју го сла -ви је - за јед нич ке др жа ве гра ђа на Ср би је и Цр не Го ре.

У до са да шњим уби лач ким ак ци ја ма НА ТО зе ма ља уби је но јепре ко 12оо не ду жних гра ђа на, ме ђу ко ји ма су око 30% од по ги ну лих иоко 40% ра ње них гра ђа на, дје ца. По ред ово га ми ли о ни дје це у Ју го -сла ви ји и гра ђа на не ма ју ми ран сан, не ма ју од мо ра и из ло же ни су да -но ноћ ним бом бар до ва њи ма, уби ја њу и ра за ра њи ма и тро ва њу одза бра ње них бор бе них сред ста ва. Зар то ни је до во љан раз лог за сва когро до љу ба ове зе мље да уста је у од бра ну и осу ду ни чим иза зва не агре -си је и ра за ра ња. Си лом и бом ба ма се не мо же ни шта ри је ши ти ни тидо ни је ти мир и на пре дак. Они до но се са мо, људ ске и ма те ри јал не жр -тве и ра за ра ња,гу бит ке и стра да ња ста нов ни штва ци је ле на ше зе мље.Зар ово не зна ју они из ак ту ел ног ру ко вод ства Гр не Го ре и из ре да онихко ји су кре ну ли пу тем из да је и ни да нас се не огла ша ва ју да осу де агре -си ју и агре со ре на зо ву пра вим име ном. Они не ви де, или не ће да ви де,по сле ди це НА ТО бом бар до ва ња и зло чи не у по ве ћа њу ин ва ли да, бро -ја дје це без ро ди те ља, са мо хра них ро ди те ља, дје це и омла ди не без шко -ла, па да уче ња, си ро ма штва и па да стан дар да и на та ли те та на ци је. Овопра ти и дра ма тич но по гор ша ње еко ном ског по ло жа ја на ше зе мље ипа жњу гра ђа на, што је упра во и циљ пла не ра по ко ра ва ња др жа ве иуни ште ња на ци је. Бо рач ка ор га ни за ци ја-Пље ва ља по себ но осу ђу је по -на ша ња ак ту ел ног цр но гор ског ру ко вод ства и пред сјед ни ка Цр не Го -

126


ре ко ји је ових да на био гост и у по сје ти др жав ни ци ма агре сор ских зе -ма ља и при пре ма за од ла зак на Кон фе рен ци ју о ју го и сточ ној Евро пи сазе мља ма из ко јих и пре ко ко јих пре ли је ћу бом бар де ри са то ва ри мабом би и из ру чу ју их на наш на род, ње го ве фа бри ке и гра до ве, шко -ле и об да ни шта, бол ни це, ста но ве и уби ја ју ци ви ле ко ји су по свимкон вен ци ја ма за шти ће ни у ра ту, а по себ но Кон вен ци је о дјеч јим пра -ви ма и за шти ти ко ју је од 193 зе мље пот пи са ло њих 191 др жа ва.

У име ко је се то де мо кра ти је ра ди? Иза то га не сто ји по ште -ни, ро до љу би ви и ра то бор ни на род Цр не Го ре и ње го ви си но ви. На -шем на ро ду не тре ба ју уво зна де мо кра ти ја, жан дарм из бо ри, шверцкон тро ла гра ни ца, по ли гон по ља и про ла зни пу те ви НА ТО ко ло накроз на шу зе мљу и дик тат-по на ша ња и од ре ђи ва ња гра ни ца и ме ђа пона шој зе мљи. Отаџ би на је не дје љи ва.

Ако не ки ми сле да та ко и у то ме оства ре цар ске и ће сар скеам би ци је и кра љев ска мје ста, ва ра ју се. То је по сао овог че сти тог на -ро да и ње го вог по но сног по на ша ња, па ма кар и не ке од тих ам би ци -о зних сју тра за ће са рио. Зар не ко у Цр ној Го ри, зар не ко у Ју го сла ви ји,мо же до зво ли ти, сем по је ди них од ро да, да се ис пи су је срам на стра ни -ца у сви је тлој исто ри ји на шег на ро да, ко ји је кроз исто ри ју про но сиосви је тли бар јак и по бје ђи вао све ко ји су му на сло бо ду, жи вот и образна ср та ли. Сва ка ма ни пу ла ци ја од бра ном зе мље, под сти ца ње де зер -тер ства, ши ре ња дез ин фор ма ци ја, па ни ке и стра ха су, еле мен ти из -да је отаџ би не и сла бље ња од бра не.

3. Бор ци и њи хо ви по том ци са огор че њем про те сту ју због ан ти -ар миј ског и ан ти ју го сло вен ског по на ша ња ак ту ел ног ру ко вод ства Цр -не Го ре. Ово по себ но са да ка да се ма сов но би је бит ка на шег на ро да иВој ске Ју го сла ви је за од бра ну сло бо де и не за ви сно сти зе мље. Ова квапо на ша ња пре ма бра ни о ци ма зе мље, а ко ја су по ме то ду и об ли ци маслич на про па ганд ним ак тив но сти ма агре со ра и у функ ци ји оства ре њање го вог ци ља, под сти чу мр жњу, се па ра ти зам, ства ра ју не за до вољ ствои да љу по др шку ра зно ра зним не за до вољ ни ци ма и ши ћар џи ја ма да из -бје га ва ју оба ве зе од бра не зе мље. Бо рач ка ор га ни за ци ја тра жи раз ре -ше ње ко сов ског про бле ма мир ним пу тем, и у скла ду са на шим Уста воми пре кид бом бар до ва ња што иза зи ва све ве ћу ху ма ни тар ну ка та стро фуи осу ђу је ра зна под ме та ња, про ту ра ња не и сти на, ома ло ва жа ва ње од лу -ка са ве зних ор га на и ста во ве стра на ка ју го сло вен ске ори јен та ци је, каои сва дру га по на ша ња ко ја иду на ште ту угле да Вој ске Ју го сла ви је иоба ве за од бра не зе мље. Тра жи мо да се не спо ра зу ми и не сла га ња оста -ве за по сли је ра та, а са да бра ни зе мља и са чу ва сло бо да и на род од ме -ђу соб них су ко ба кр во про ли ћа.

Гра ђа ни и бор ци на род но - осло бо ди лач ког ра та су по себ ноогор че ни ме диј ском тор ту ром и бло ка дом, дез ин фор ма ци ја ма ко је су

127


по себ но по ја ча не по сли је по сје те пред сјед ни ка Цр не Го ре не ким одагре сор ских зе ма ља са ко ји ма су пре ки ну ти и ди пло мат ски од но си иеми то ва ња исту па ко ло во ђа зло чи нач ке агре си је. За чи ји се то инат ра -ди? Ова ква по на ша ња бор ци и гра ђа ни Пље ва ља енер гич но осу ђу ју.

Бор це на род но о сло бо ди лач ког ра та и гра ђа не чи ји се си но вина ла зе на бра ни ку зе мље и ко ји но ћи про во де на гра ни ци, у ро ву и бди -ју над на шом сло бо дом, по себ но уз не ми ра ва ан ти ар миј ско ми тин го -ва ње, не по ште но, не до пу сти во и ни чим иза зва но кле ве та ње вој ни ка ије ди ни ца Вој ске Ју го сла ви је на од бра ни свих, па и оних ко ји се сло бод -но ше та ју и у за би ти из ми шља ју осу де и кле ве те.

4. И овог пу та бо рач ка ор га ни за ци ја Пље ва ља по себ но и по но -во тра жи да се ру ко вод ство бо рач ке ор га ни за ци је Гр не Го ре огла си ииз ја сни у осу ди агре си је на на шу зе мљу и да де по др шку од бра ни зе -мље на прин ци пи ма бо рач ке ор га ни за ци је, и Вој сци Ју го сла ви је

**

На збо ру ор га ни за ци је СУБ НОР Пље вља, одр жа ном 26. ма ја1999. го ди не усво је но је са оп ште ње у ко ме се, по ред оста лог, ка же:

1. Да је се пу на по др шка до са да шњем ра ду Оп штин ског од бо -ра СУБ НОР и ње го вог пред сјед ни штва у осу ди агре си је на на шу зе мљуи по др жа ва Вој ска и ор га ни Ју го сла ви је у од бра ни зе мље и по зи ва јусве па три о те, чла но ви СУБ НОР и њи хо ви по том ци и Ју го сла ви ји ода -ни љу ди да не за бо ра ве све ту ду жност и оба ве зу од бра не зе мље и кр -вљу сте че не сло бо де.

2. И овог пу та бор ци НОР и чла но ви бо рач ке ор га ни за ци је осу -ђу ју агре си ју на на шу зе мљу и на ста вак бом бар до ва ња, ра за ра ња и уни -шта ва ња имо ви не Ју го сла ви је- за јед нич ке др жа ве гра ђа на Ср би је иЦр не Го ре.

3. Бо рач ка ор га ни за ци ја по себ но осу ђу је по на ша ња ак ту ел ногцр но гор ског ру ко вод ства и ру ко вод ства не ких стра на ка због ан ти ју го -сло вен ског и ан ти ар миј ског по на ша ња и по сје та др жа ва ма зе ма ља сако ји ма су пре ки ну ти ди пло мат ски од но си, иза че га, не сто ји по ште ни,ро до љу би ви и ра то бор ни на род Цр не Го ре и ње го ви си но ви.

4. Да је се по др шка на по ри ма Ју го сла ви је и ње ном ру ко вод ствуда се про бле ми Ко со ва рје ша ва ју мир ним пу тем и на де мо крат ски на -чин уз пу но ува жа ва ње Уста ва и уз по што ва ње пу не рав но прав но стисвих на ци о нал них за јед ни ца на Ко со ву.

5. Бо рач ка ор га ни за ци ја Пље ва ља осу ђу је ме диј ску бло ка ду ира зна под ме та ња и про ту ра ња не и сти на о Вој сци Ју го сла ви је и ор га -ни ма зе мље, а што иде на ру ку ра зним не за до вољ ни ци ма, не при ја те -љи ма и ши ћар џи ја ма ко ји же ле да из бјег ну оба ве зе од бра не зе мље.

128


129

6. И овог пу та по но во бо рач ка ор га ни за ци ја, оста ју ћи вјер наприн ци пи ма бо рач ке ор га ни за ци је очу ва ња те ко ви на осло бо ди лач кихра то ва у XX ви је ку ,тра жи да се ру ко вод ство бо рач ке ор га ни за ци је Цр -не Го ре огла си, из ја сни и осу ди агре си ју на на шу зе мљу и да по др шкуод бра ни зе мље и Вој сци Ју го сла ви је у од бра ни зе мље.

26. мај 1999. го ди не

**

РЕ ПУ БЛИЧ КОМ ОД БО РУ СА ВЕ ЗА УДРУ ЖЕ ЊА БО РА ЦАРЕ ПУ БЛИЧ КОМ ОД БО РУ СА ВЕ ЗА УДРУ ЖЕ ЊА БО РА ЦА

НА РОД НО ОЛ СО БО ДИ ЛАЧ КОГ РА ТА ЦР НЕ ГО РЕНА РОД НО ОЛ СО БО ДИ ЛАЧ КОГ РА ТА ЦР НЕ ГО РЕ

ПОД ГО РИ ЦПОД ГО РИ ЦА

Оп штин ски од бор и ње го во Пред сјед ни штво Са ве за удру же њабо ра ца НОР Пље вља су ви ше пу та раз ма тра ли на пад на на шу зе мљу иосу ди ли агре си ју НА ТО али јан се,ко ја има за циљ, тре ба ли вас на топод сје ћа ти, по ро бља ва ње не са мо бал кан ских зе ма ља већ и уби ја ње не -ду жних гра ђа на и ру ше ње имо ви не. Бор ци НОР и њи хо ви по том ци сусва ко днев но у мо бил ном ста њу са гра ђа ни ма, окре ну ти осу ди агре си -је, по мо ћи Вој сци Ју го сла ви је и при мје ни скуп штин ске Ре зо лу ци је оочу ва њу ми ра и од бра ни зе мље.

На сјед ни ци од 29. апри ла 1999. го ди не Пред сјед ни штво у про -ши ре ном са ста ву раз ма тра ло је, по ред оста лог, и пи та ње по на ша ња ру -ко вод ства бо рач ке ор га ни за ци је Цр не Го ре, по себ но пред сјед ни ка иПред сјед ни штва, на осу ди агре си је на на шу зе мљу. Из не на ђе ни смо ираз о ча ра ни ћу та њем Ре пу блич ког од бо ра СУБ НОР и ње го вог Пред -сјед ни штва и пред сјед ни ка, на су прот огла ша ва њу и осу ди агре си је ве -ћи не оп штин ских од бо ра и осу де агре си је од го то во свих чла но ваор га ни за ци је СУБ НОР у Цр ној Го ри. У име ко га и због че га ћу ти те дру -же пред сјед ни че и дру го ви из Пред сјед ни штва, ако за слу жу је те да вамсе та ко обра ти мо. Пи та ју се рат ни дру го ви у име ко га се та ко по на ша -те кад се про тив на ше зе мље во ди да ле ко пр ља ви ји и не чо вјеч ни ји ратод оно га у ко ме смо уче ство ва ли 1941-1945. го ди не и из во је ва ли по бје -ду над фа ши змом. Зар се мо гу, сем од оних ко ји су из да ли бо рач ку ор -га ни за ци ју, за бо ра ви ти зло чи ни и не дје ла ко ја су фа ши стич киоку па то ри чи ни ли пре ма на шој зе мљи и на шим гра ђа ни ма и ка да сути је ли ма на ше дје це хра ни ли псе и уби ја ли сто за јед ног. Ово је на ста -вак уни ште ња срп ског и цр но гор ског на ро да ко ји, је за по чео Хи тлер уДру гом свјет ском ра ту. Зар за бо ра ви сте све ту ду жност СУБ НОР да бра -ни и од бра ни те ко ви не бор бе за сло бо ду и не за ви сност на ше зе мље?

Ци је ла Евро па и ве ћи на сви је та ви ди, чу је и зна да је наш на -


род на пад нут од аме рич ких кр во ло ка и ен гле ско-не мач ко-фран цу скихзло тво ра без ика ква раз ло га и огла ша ва се у ви ду осу де агре си је,а из -вр шни ор га ни СУБ НОР Цр не Го ре ћу те. У име ко га и због че га? Не ма -те пра во на ћу та ње. То мо гу да чи не са мо они ко ји су по шли пу темиз да је и не бри ге о во љи и по тре ба ма на ро да и ци је ле бо рач ке ор га ни -за ци је. Зар мо же и сми је не ко да ћу ти пред хе рој ским на ро дом Ју го -сла ви је и ње го вом бор бом за сло бо ду? За та кво по на ша ње не ма те на шупо др шку.

Зар тре ба на ово под сје ћа ти пред сјед ни ка и Пред сјед ни штворе пу блич ког од бо ра СУБ НОР чи је је члан ство оче ки ва ло да се ру ко -вод ство бо рач ке ор га ни за ци је из ја сни ме ђу пр ви ма и осу ди агре си јуна на шу зе мљу. Ово ни је учи ње но ни од са мо зва не де ле га ци је СУБ -НОР при ли ком по сје те пред сјед ни ку Ре пу бли ке и ис ка зи ва ња по др -шке у име СУБ НОР без зна ња и одо бре ња ор га на СУБ НОР. Ово по себ нокад се ра ди о по др шци они ма ко ји ни са ми ни је су осу ди ли агре си ју иста ли у за шти ту на ро да и ње го ве сло бо де. Не при мје ре но је бо рач којпа три от ској ор га ни за ци ји да се у име ње, ње но ру ко вод ство та ко по -на ша, по себ но ка да агре си ју осу ђу је сав на род, па чак и сло бо до љу би -ви дио на ро да агре сор ских зе ма ља. Они ко ји не ће или не ма ју сна ге ихра бро сти да осу де агре си ју и из рек ну осу ду по мра че них умо ва и онихко ји их по др жа ва ју не мо гу пред ста вља ти па три от ску бо рач ку ор га ни -за ци ју ко ју чи не уче сни ци ра та про тив фа ши зма и за сло бо ду сво је зе -мље. Бор ци и њи хо ви по том ци су овим уври је ђе ни и по ни же ни.

Зах ти је ва мо хит ну сјед ни цу Ре пу блич ког од бо ра СУБ НОР, узпри су ство свих пред сјед ни ка оп штин ских од бо ра и чла но ва Са ве зногод бо ра из Цр не Го ре, и рас пра ву о ра ду и по на ша њу пред сјед ни ка иПред сјед ни штва ко ји су, ми мо за хтје ва и из ја шње ња ве ћи не оп штин -ских од бо ра и бо ра ца на три би на ма и про те сти ма, ћу та ли.

У скло пу сва ко днев не осу де агре си је на на шу зе мљу и по др шкеВој сци Ју го сла ви је Оп штин ски од бор ће и ове го ди не оби ље жи ти 9. мај- Дан по бје де над фа ши змом и по ло жи ти ви јен це на спо ме ник па лимбор ци ма и жр тва ма те ро ра и ра та.

Пље вља, 29. апри ла 1999. го ди не

**

Оп штин ски од бор СУБ НОР Пље вља, на сјед ни ци од 6. апри ла1999. го ди не, а по во дом на ста вља ња бе сти јал ног и ни чим иза зва ногна па да на на шу зе мљу из да је сли је де ће

СА ОП ШТЕ ЊЕСА ОП ШТЕ ЊЕ

130


131

1. Бор ци На род но-осло бо ди лач ког ра та,чла но ви СУБ НОР ињи хо ви по том ци,а из ра жа ва ју ћи ми шље ње и опре дје ље ње свих гра ђа -на оп шти не Пље вља, по зна тих и при зна тих па три о та, ис ка зу ју и овогпу та нај о гор че ни ју осу ду вар вар ског, бе сти јал ног и срам ног на па да нана шу зе мљу сна га НА ТО али јан се, пред во ђе не чел ни ци ма та ко зва ногно вог свјет ског по рет ка Клин то ном, Бле ром, Со ла ном, Ол брај то вом,Ши ра ком, ко ји по пут Хи тле ра и Му со ли ни ја 1941. го ди не, на па до шеСа ве зну Ре пу бли ку Ју го сла ви ју, за јед ни цу рав но прав них ре пу бли каСр би је и Гр не Го ре и на ср ну ше на сло бо ду и ми ран жи вот на ших на ро -да, ко ји ни ка да ни је су ни пре ма ко ме би ли осва ја чи. Наш на род се одпам ти ви је ка са мо бра нио и то му и са да оста је и из др жа ће и у овог од -бра ни. На сра мо ту Клин то на и не ких чла ни ца НА ТО са ве за, ба ца ју хи -ља де то на бом би на онај на род ко ји је био ра ме уз ра ме са аме рич ким,ен гле ским и оста лим ан ти фа ши стич ким на ро ди ма у че тво ро го ди шњојбор би про тив фа ши зма. За бо ра вља ју и за бо ра ви ше да је на ша зе мља утој бор би да ла 1.700.000 жр та ва, од че га 305.000 бо ра ца на фрон ту,што је дво стру ко ви ше не го што су у том ра ту да ле и Ен гле ска и Аме ри -ка. Из пље ваљ ског кра ја је у тој бор би по ги нуо сва ки че тр на е сти гра ђа -нин као бо рац или жр тва те ро ра и ра та и то овај на род не мо жеза бо ра ви ти.

Си но ви тих бо ра ца и жр та ва те ро ра и ра та, сви чла но ви СУБ -НОР и гра ђа ни пље ваљ ског кра ја сто је чвр сто и је дин стве ни је не гоикад на бра ни ку сло бо де и сво је до мо ви не, осу ђу ју агре со ре на на шузе мљу и њи хо ве са тра пе-из дај ни ке. Вој на НА ТО али јан са, без об зир нои без трун ке вој не ча сти, ру ши ци вил не објек те: мо сто ве, шко ле, фа -бри ке, бол ни це, стам бе не згра де, кул тур но исто риј ске спо ме ни ке иимо ви ну са очи глед ном на мје ром да по ве ћа стра да ња и пат ње на шихгра ђа на.

По ру чу је мо им да ми ни је смо ни овог пу та стрек ну ли и кле клида нас га зе они ко ји су већ два пу та у овом ви је ку по ку ша ло да пре га зејед ну ма лу зе мљу на “бр до ви том Бал ка ну” и оба пу та су се вра ти ли по -ра же ни и по ло мље них зу ба.

Бо рач ка ор га ни за ци ја, бор ци НОР и њи хо ви по том ци са по себ -ним огор че њем осу ђу ју из да ју и оне ко ји се не ода зи ва ју на вој не по зи -ве. За бо ра вља ју да се овим бра ни са да шњост и бу дућ ност Бал ка на,Евро пе и ци је ле ме ђу на род не за јед ни це од хе ге мо ни зма но вог свјет -ског по рет ка ко ји спро во ди САД сна га ма НА ТО са ве за и га зе По ве љуор га ни за ци је Ује ди ње них на ци ја ко јом је за бра ње на упо тре ба си ле насу ве ре не зе мље.

2. Чла но ви СУБ НОР и њи хо ви по том ци, по пут сво јих пре да ка,сто је уз ра ме Вој ске Ју го сла ви је, ко ја је би ла и оста ла чвр ста пе сни ца иудар на сна га од бра не зе мље, јер је чи не хра бри си но ви на шег на ро да,


ње ног вр хов ног ко ман дан та и све оне ко ји се бо ре про тив агре си је, аза је дин стве ну Са ве зну Ре пу бли ку Ју го сла ви ју и од бра ну сва ке сто пење не зе мље. Ко со во, Ср би ја и Цр на Го ра су Ју го сла ви ја и сва ког оногко то не чу ва и не по шту је и по ку ша да раз два ја сма тра мо из дај ни коми исто ри ја ће му су ди ти. Оста ће, а не ки су то већ за слу жи ли,на сту бусра ма.

3. Бо рач ка ор га ни за ци ја при хва та Ре зо лу ци ју Скуп шти не Цр -не Го ре и до го вор од бор нич ких клу бо ва Скуп шти не оп шти не Пље вљакао ра зу ман и у ра ту при хва тљив до ку мент о очу ва њу ми ра, раз ви ја њуса рад ње и обез бје ђе њу је дин ства из ме ђу свих гра ђа на и стра на ка у на -шој оп шти ни, ка ко би лак ше и без бол ни је иза шли из ове ве о ма те шкеи по на шу зе мљу опа сне си ту а ци је. По зи ва мо све гра ђа не, све ор га не ислу жбе да сва ко пре ма сво јим спо соб но сти ма, мо гућ но сти ма и над ле -жно сти ма иде у од луч ну бор бу за од бра ну Ју го сла ви је до ко нач не по -бје де над срам ним осва ја чи ма и раз би ја чи ма на ше зе мље.

4. Уз је дин ство на ро да и гра ђа на на ше зе мље тра жи мо ве ће је -дин ство и ин фор ма тив ног про сто ра и омо гу ћа ва ње ве ли ком бро ју гра -ђа на, ко ји ни је су у мо гућ но сти да има ју са те лит ске ан те не, да пра те нави ше ка на ла сва зби ва ња у Ју го сла ви ји и сви је ту. Тре ба укло ни ти тру -ле пло то ве из ме ђу Ср би је и Гр не Го ре и омо гу ћи ти гра ђа ни ма да пра -те, пре ма из бо ру, оба про гра ма, бар док тра је рат и не сре ћа ко ја нас језа де си ла. На пла ну пу ног ин фор ми са ња тре ба укло ни ти и дру ге смет -ње на ка на лу чуј но сти ра дио Бе о гра да и омо гу ћи ти гра ђа ни ма, у скла -ду са ра дом у ра ту, да пра те ши ре све ин фор ма ци је.Пље вља, 6. апри ла 1999. год.

ТАН КО СА ВА ЈОК СО ВИЋТАН КО СА ВА ЈОК СО ВИЋ

Дра ги мо ји Пље вља ци

Пре но сим вам брат ске по здра ве из ли је пог Сме де ре ва, чи јивам ста нов ни ци по ру чу ју да ће лак ше из др жа ти бом бар до ва ње НА ТОзло чи на ца. ка да зна ју да 400 км. од њих сло бо дар ска Пље вља сво јимоку пља њи ма пре жи вља ва ју њи хов бол.

Дра ге мо је же не, мо је хра бре мај ке и ба ке, да сте ме не ка да пи -та ли ода кле сам, ре кла бих из ли је пог Сме де ре ва. Да нас, ка да мо јеСме де ре во ру ше нај ве ћи зло чин ци ово га сви је та, зо вем се ЈУ ГО СЛА -ВИ ЈА.

Зар је ва жно гдје жи виш и ода кле бра ниш сво ју до мо ви ну. Ја једа нас бра ним на Тр гу “13. јул“ у Пље вљи ма, сво јим ср цем, ду шом, сво -јим по но сом и пр ко сом.

132


133

Пр ко сим им сво јим си ном ко га сам ис пра ти ла у ре до ви ма Вој -ске Ју го сла ви је. Оста вио ми је ин декс да га чу вам и узео пу шку.

Хо ће ли до мо ви на при ми ти ве ћи по клон од ово га што јој га јапо кла њам? Не ће, и не мо же јер овај је нај дра жи, а ја као мај ка ну дим седа са оста лим мај ка ма бу дем у пр вим ре до ви ма као жи ви штит на шојвој сци на гра ни ци са на дом да ћу спа си ти жи вот бар јед ном на шем бра -ни о цу.

Не ка зна де Ол брај то ва да се ика да не бих за мје ни ла са њом.Она ни ка да не мо же из го во ри ти ове мо је ри је чи, јер не ма мо је ср це,мо ју ду шу јер је она мај ка СВИХ УБИ ЦА.

За то јој по ру чу је мо да су ср ца на ших хра брих мај ки и ба ки ја -ча од свих ње них ра ке та, умје сто да пла че мо ми пје ва мо и ис пра ћа мосво је си но ве и уну ке да бра не отаџ би ну да ју ћи за њу и свој жи вот.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је на че лу са сво јим вр хов ним ко ман -дан том!

Жи вје ле на ше же не ши ром Ју го сла ви је!Жи вео цео ју го сло вен ски на род и не ка му Бог по мог не у бор би

про тив 19 ху ли га на срам них др жа ва!

**

Дра ге мо је же не, мо је хра бре мај ке , ба ке!

Да сте ме не кад пи та ле ода кле сам ре кла бих из ли је пог Сме де -ре ва. Да нас, ка да мо је Сме де ре во ру ше нај ве ћи зли ков ци сви је та зо вемсе Ју го сла ви ја. Зар је ва жно гдје жи виш и ода кле бра ниш сво ју до мо -ви ну. Ја је да нас бра ним на тр гу „13 ју ли” у Пље вљи ма, сво јим ср цем,ду шом, сво јим по но сом и пр ко сом. Пр ко сим им сво јим си ном ко га самис пра ти ла на бра ни ку сво ја зе мље, оста вио ми је ин декс да га чу вам аузео пу шку. Хо ће ли до мо ви на при ми ти ве ћи по клон од ово га што јојга ја по кла њам, не ће, јер овај је нај дра жи.

А ја као мај ка ну дим се да са оста лим мај ка ма бу дем у пр вимре до ви ма као жи ви штит на шој вој сци на гра ни ци јер срећ на ћу би тида спа сем жи вот на шем бра ни о цу. А ако нас има још да ми се при дру -жи те он да по ру чу је мо, оној цр ве ној вје шти ци Ол брај то вој да се ни ка -да не би смо за мје ни ле са њом. Она ни ка да не мо же из го во ри ти овемо је ри је чи јер не ма мо је ср це, мо ју ду шу, јер она је МАЈ КА СВИХ УБИ -ЦА.

И на кра ју по ру чу јем, та ко ми жи во та свих пен зи о не ра ја чисмо од јар ца Клин то на, Бле ра, а свих на ших уну чи ћа је „ТА ТА ЈА ЧИОД НА ТА“. Не ће мо се бо ја ти бо дри нас на ша БА БА СТА КА КО ЈА ЈЕ


ЈА ЧА ОД ШИ РА КА!Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је на че лу са сво јим Вр хов ним ко ман -

дан том!Жи ве ле на ше же не!Не ка жи ви наш на род Ју го сла ви је, не ка му Бог по мог не у бор -

би про тив 19 не при ја те ља срам них зе ма ља!И на кра ју по зи вам све пен зи о ни са не дак ти ло гра фе ако же ле

да сво јим бес плат ним ра дом до при не су на шој ко ман ди у Пље вљи ма,да се при ја ве. Упис ће би ти у До му Вој ске Ју го сла ви је у 12:30 по сле ску -па же на.

**

Дра ги на ши ра ње ни и пре жи вје ли у те ле ви зиј ској ку ћи Ју го сла ви је!

У је зи вим од сја ји ма по жа ра и екс пло зи ја, у тут ња ви фа ши стич -ких ави о на, у гр мља ви ни бом би, у свој тој сим фо ни ји ту ге и мр -жње,оча ја ња и гње ва, у не ве ро ват ном при зо ру у исто ри јине за бе ле же ног ра та, на ша хра бра ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКА ЕКИ ПА пре но се -ћи исти ну о хе рој ском др жа њу на ше вој ске и на шег на ро да би ла је и текоб не но ћи на бра ни ку сво је отаџ би не. Ма ко ли ко је би ло те шко за це -љи ва ти ра не због гу бит ка нај ми ли јих, здру же ни у не по бе ди вом рад -ном ко лек ти ву те ле ви зиј ске ку ће, за хва љу ју ћи огром ној сна зи,из во је ва ће по бје ду по ци је ну ве ли ких жр та ва. На то ин оба ве зу ју зад -ње ри је чи на ших из вје шта ча оста ле у ру ше ви на ма ко је не сми ју би тиса хра ње не са њи ма.

Оне су већ сју тра дан ожи вје ле и до пр ле до уши ју НА ТО ЗЛИ -КО ВА ЦА да исти на ни ка да не ће умри је ти.

Ми да нас оку пље ни на овом тр гу за па ли ће мо сто ти не сви је ћачи ји ће пла мен оба сја ти све на ше по ги ну ле у бор би за бо ље ју че, да наси сју тра. У на ма ће се раз бук та ти још ве ћи пла мен мр жње пре ма зли -ков ци ма НА ТО ар ма де ко ји мо ра ју би ти из ве де ни пред ли це прав де.

За кли ње мо се да ни ка да не ће мо за бо ра ви ти дра ге ли ко ве на -ших из на ше те ле ви зиј ске ку ће ко ји сво јом исти ном за ви ри ше у сва кидом, ко ји нас из ве че ри у ве че оку пља ше по ред ма лих екра на бо дре ћинас и да ју ћи нам сна ге да ис тра је мо у на шој бор би про тив сна жни јегне при ја те ља.

Да нас ка да их ви ше не ма чу ва ће мо њи хов дра ги лик као амај -ли ју у на шим ср ци ма. Ухва ти ће мо се још чвр шће за ру ке и на пра ви тине рас ки ди ви обруч од сло жно сти а то је ја че од свих бом би од сва ке ра -ке те. То је на ше на ја че оруж је про тив Клин то на, Ол брај то ве, Бле ра,Ши ра ка и дру гих де ге не ри ка ко је сви јет до са да ни је за пам тио.

134


135

По ру чу је мо им ДА СА МО СЛО ГА СР БИ НА СПА СА ВА а она једа нас у сва ком од нас и сви за јед но чи ни мо НЕ РАС КИ ДИ ВУ ЈУ ГО -СЛА ВИ ЈУ!

Дра ги мо ји Пље вља ци! Ми смо ма ли град на сје ве ру Цр не Го -ре али ве ли ки ка да на овом тр гу сво јим оку пља њем пра ви мо ве ли куме ту не при ја те љу и ка же мо: Ми смо ов дје, шта че ка те? Удри те сил ни -ци, ку ка ви це, по но ћи по да ну, на ро ди Ју го сла ви је вам то не ће за бо ра -ви ти јер све се пла ћа све се вра ћа а тај дан је бли зу.

За то вам по ру чу је мо док је ово га тр га и тр го ва у чи та вој на шојЈу го сла ви ји ме та ни ка да не ће не ста ти.

СПУ СТИ ТЕ СЕ МА ЛО НИ ЖЕ УПО ЗНАЈ ТЕ НАС

**

23. 05. 1999. го ди не же не из Ини ци ја тив ног од бо ра Јок со вићТан ко са ва, Бо ро вић Дра ги ца, Ми ка Цр но го рац и Ми ра Дра го је вић ис -пред свих же на Пље ва ља ко је су до ни је ле ко ла че, ци га ре те, но вац оти -шле су са пред став ни ци ма Вој ске да оби ђу мла де вој ни ке мар тов скекла се ко ји су на гра ни ци и слу же вој ни рок.

Уз по га чу и со по дје ли ле смо им ча ра пе све те слат ки ше и ци -га ре то плом ри јеч ју и љу ба вљу до ча ра ле смо им за мо ме нат свој домсво ју мај ку сво јим при су ством смо им омо гу ћи ле да са осје ћа ју као кодсво је ку ће, да их во ле Пље вља ци и да су им уви јек до бро до шли. Би лесмо са њи ма цео дан, по зва не смо на руч ку на чу ве ном вој нич ком па -су љу што смо при хва ти ле.

Вој ник Ра ни са вље вић Го ран из Бач ке Па лан ке за хва ли нам сена по сје ти ри је чи ма:

-При па ла ми је из у зет на част да се за хва лим у име чи та ве вој -ске и офи ци ра под чи јом смо ко ман дом. Иако смо сви из ра зних кра -је ва Ју го сла ви је са о се ћа мо се са Ва ма и са тра ге ди јом ко ја је за де си лана род. Слу же ћи вој ни рок у Пље вљи ма за бо ра ви ли смо све сво је кућ -не бри ге јер овај див ни на род нам је по мо гао у то ме. Сва ко од нас сво -јим ср цем бра ни отаџ би ну и за кли ње мо се да ће мо и жи вот свој да ти ана шу ли је пу Ју го сла ви ју не ће мо пре пу сти ти не при ја те љу.

Сво јим при су ством ви сте нас ора спо ло жи ле и уни је ле нам ду -шев ног ве се ља у на ше ре до ве. Же лео би по себ но да вам за хва лим науло же ном тру ду да се све ово спре ми. Ни је ово ма ла ствар уго сти тиово ли ко љу ди. Ви сте да нас до при ни је ле да се осе ћа мо као код ку ће кодсво јих мај ки и се стри.

Хва ла вам на го сто прим ству, хва ла вам на по др шци ко ју намда је те. Сво јим оку пља њем већ 6о-ти дан у Пље вљи ма. На ма то вој ни -ци ма мно го зна чи, ви нам да је те сна гу, во љу да бу де мо још ја чи про тив19 не при ја те ља ко ји срам но уда ри ше на на шу ли је пу Ју го сла ви ју.

Још јед ном вам хва ла и не ка вам је са сре ћом!


При по ла ску Је дан Кр стић Дра ган из се ла Соб ња ка код Шап -ца, То мо вић Са ва Са ша из Под го ри це, Ву ке лић Да вор из Пе тров ца намо ру, Ма рић Не над из Вр бо ва код Сме де ре ва, По по вић Зо ран из око -ли не Но вог Са да за мо ли ше ме да им зов нем мај ке и пре не сем да су жи -ви и здра ви да се не бри ну јер они има ју још јед не мај ке у Пље вљи ма.

СЛАВИЦА САНДИЋСЛАВИЦА САНДИЋ

По што ва ни гра ђа ни Пље ва ља!

Сви ре пе хор де уби ца и си ноћ су на ста ви ли свој кр ва ви пир надна шом отаџ би ном, у име њи хо ве сло бо де и де мо кра ти је ко је же ле на -мет ну ти ци је лом сви је ту ба ца ју сво је то ва ре смр ти на на род ко ји не же -ли да да сво ју сло бо ду и свој су ве ре ни тет.

Вас пи та ва ни и од га ја ни у стра ви и ужа су по ку ша ва ју да зга зепр во, ма ле на ро де, а за тим, да оства ре свој мон стру о зни сан ко ји су за -цр та ли као циљ На то-а: за вла да ти сви је том!

То је по ка зао њи хов сра мот ни скуп у Ва шинг то ну. Ме ђу тим ци -ви ли зо ва ни дио сви је та да је от пор на на чин што се ста вља стра ну на -ше отаџ би не и ди же свој глас све сна жни је и сна жни је, сти де ћи се штозло чин ци по ти чу из њи хо вог на ро да.

Ипак, зло чин це је ухва тио страх од фи ја ска. Њи хо во оруж јекроз го вор бом би и ра ке та, по ка за ло се не е фи ка сно на те ри то ри ји на -ше зе мље. По раз на вој ном по љу по ку ша ва ју са кри ти. Бом бар до ва ли суи ру ши ли згра ду РТС уби ја ју ћи не ду жне рад ни ке те ле ви зи је.

Али исти ну не мо гу уби ти. Не ко је већ дав но ре као: „Чо вјек ко -ји уви јек го во ри исти ну не ма по тре бе да пам ти”. Исти на го во ри умје -сто ње га. На род го во ри исти ну, на род то смо ми сви.

Уви јек, па и овог пу та ша ље мо по здра ве на шим хра брим бра -ни о ци ма, на шим Оби ли ћи ма, на шем вр хов ном ко ман дан ту, на шемпред сјед ни ку СРЈ Сло бо да ну Ми ло ше ви ћу.Жи вје ла вој ска Ју го сла ви је!

Жи вио наш вр хов ни ко ман дант Сло бо дан Ми ло ше вић ! Мо -ли мо вас да ми ну том ћу та ња ода мо ду жну по шту по ги ну лим рад ни ци -ма и бра ни о ци ма РТ Ср би је, на ше те ле ви зи је, па лим ју на ци ма у бор биза сло бо ду на ше отаџ би не и свим не ви ним жр тва ма.

Слава им !По што ва ни гра ђа ни, на шем да на шњем про тест ном ску пу при -

су ству је де ле га ци ја же на Жа бља ка, ко је су до шле да по сје те сво је си -но ве, му же ве и бра ћу ко ји се на ла зе у рат ним је ди ни ца ма Вој скеЈу го сла ви је. По здра ви мо их јед ним то плим апла у зом до бро до шли це.

136


ЈО ВАН ПЕ ТРО ВИЋЈО ВАН ПЕ ТРО ВИЋ

Пр во да по здра вим рек то ра бе о град ског Уни вер зи те та, про фе -со ра Пу ри ћа, ко ји са сво јим ко ле га ма, ода бра ним про фе со ри ма, сту -ден ти ма и ђа ци ма бе о град ских шко ла од ва жно и ро до љу би во, сагра ђа ни ма Бе о гра да и њи хо вим при ја те љи ма из ра зних кра је ва Ју го -сла ви је, сво јим жи во ти ма, не по сред но бра не Бран ков мост и Пан че -вач ки мост, од злог и ру ши лач ког сје ме на зли ко ва ца и не ра зум ни ка,ко ји су без ду шно на ср ну ли на на шу зе мљу и ње на све у куп на до бра.

Мо сто ви су не што нај љеп ше што је људ ска ства ра лач ка ма штапре тво ри ла у ствар ност. Они по ве зу ју раз мак ну те оба ле не мир них ри -је ка и сва ко днев на су спо на ме ђу љу ди ма и њи хо вим на су шним по тре -ба ма. То су нај ги зда ви је и нај див ни је гра ђе ви не у не из бје жном спа ја њусве га што гра ди сре ћу и си гур ност ме ђу љу ди ма, на ро ди ма и др жа ва -ма. Њи хо ви су не и ма ри нај про дор ни ји гра ди те љи тих то ли ко зна чај -них и ско ро на ни воу “све тих”гра ђе ви на. Ру ши те љи тих на ра слихври јед но сти из ђа во љег су гни је зда и њи хов је сој из не со ја.

Об је сни ма ло ум ни ци, нео че ки ва но не и за зва но, удру же номатом ском и дру гом тех ни ком ра ни ли су и стра вич но смр ска ли мно геве ле леп не гра ђе ви не из ра сле на му ка ма и ви те шком рад ном прег ну ћуна шег на ро да. Број ни мо сто ви на на шим ри је ка ма по то ну ли су ри јеч -на ко ри та и њи хо ве ду би не зли ко вач ком уј дур мом НА ТО али јан се.Пре ки ну то је кре та ње ни хо вим до ко рач јем на дру гу стра ну,због че гаће во де Ду на ва, Са ве, Ибра, Мо ра ве... вје чи то у мут ним и би стрим та -ла си ма шу ми ти нај бол ни је при че нај срам ни је агре си је и бе сти јал нетор ту ре по мах ни та лих без ум ни ка у функ ци ји пред вод ни ка НА ТО дру -жи не, и ули ва ти их у мо ра и оке а не ра ди окре пље ња, па ма кар и крозно во и згра ђе не ле ген де.

У свој овој тра ге ди ји и не сре ћи ко ја је гну сно на мет ну та Ју го -сла ви ји,по себ но те шко па да ју ма ни ри злу ра дих и пол трон ских на -шмин ка них про па ли те та, ко јим мал те не,оправ да ва ју ово цр но сје мефа ши стич ких зли ко ва ца ти ме што их за бо га, про во ци ра на ша про тив -а ви он ска од бра на. Њин на ук, за ми сли те, ту ту жну фи ло зо фи ју, да бибио по та ман, по слу шан и до бар је дан на род пре ма сво ме ти ра ни ну, несми је се уоп ште бра ни ти ни од ка квог на си ља! Ме ђу тим,твр до се зна дабје ло свјет ским га до ви ма ни је циљ мир у на шој зе мљи и на Бал ка ну.Они нај пер фид ни је му те и ла жу. Њи ма из ри чи то од го ва ра ју раз бој -нич ке рат не бу вље пи ја це, ко је отва ра ју на мно гим по ли го ни ма ми ро -љу би вих на ро да и др жа ва ра ди соп стве них пр ља вих и бо ле сних ин те ре са.

Жа ло сно је сто се НА ТО сол да те ска ба ха то и рас по ја са но по на -ша ми мо ин сти ту ци ја ко је су фор ми ра не ра ди за шти те ми ро љу би вих

137


ин те ре са свих ко ји ма је та кав прин цип су штин ско опре дје ље ње. Ме -ђу тим,те су ин сти ту ци је на жа лост, оси о но и по спрд но пре га зи ли и по -ни зи ли свет ски зли ков ци, Клин то но ву по да ни ци и слу га ни. Та кав јеСа вјет без бјед но сти и по себ но оја ђе не Ује ди ње не на ци је, на чи јем сече лу на ла зи она ша ре на и збрч ка на му ми ја Ко фи Ана.

Док број ни пле ме ни ти и ра зум ни, у мно гим европ ским др жа -ва ма отво ре но, из ра жа ва ју про те сте про тив сво јих вла да чи ји пред став -ни ци игра ју ово срам но фа ши стич ко ко ло, оне се ци нич но по на ша ју и,за ми сли те, си ју ћи нај цр њу смрт не ви ном на ро ду – ка зу ју да све то ра -де из пле ме ни тих и за штит нич ких раз ло га, и та ко на сто је да људ скира зум ста ве на сво је раз бој нич ке ка лу пе и да нај је зи ви је уби ја ње не ду -жних по ис то вје те са не ка квим њи хо вим ху ма ни змом! По себ но је сра -мот но што то не ки до ма ћи кре те ни не ће, или не уми ју да раз лу че и дапра вед но оци је не. Ко то не ра зу ми је и ко ни је са сво јим на ро дом у љу -тој и на си љем на мет ну тој не во љи - мо ра ће бос пре ко гло го ва.

Не у вјер љи во је за чо вје ков ра зум да се у да на шњем вре ме нууоп ште ме ђу, то бо же, ци ви ли зо ва ним на ро ди ма, на ла зе то ли ко и та коиз об ли че ни мо зго ви у не срећ ном чо ве ко ли ком об ли ку, ко ји су чак до -би ли при мат да пред ста вља ју те на ро де и њи хо ве др жа ве у до бу ко је јева ља ло да на па ја ју ан тич ке кул тур не ври јед но сти и њи хо ви исти хе -лен ски ра сад ни ци, а да уз ди жу у раз во ју огром ни на уч ни по го ни и про -вје ре ни под сти цај ни фун да мен ти све оп штег људ ског про гре са.Су прот но овом, на жа лост и на сра мо ту, из ро ди ла се и обру ка ла европ -ска ци ви ли за ци ја и још уви јек не до вољ но де фи ни са на аме рич ка не -сро че ност, што њи хо вим ра стом и ко ро зив ним успо ном, а по себ нопр ља вим обра зом и сму тљи вим мо ра лом,ра сип нич ки и ру ши лач кимла та ра ју најг ну сни ји ма ни ја ци у еша ло ну кри во клет ни ка и по свимцр та ма фру стри ра ног раз врат ни ка и де би ла Би ла Клин то на.

Клин то но вим са те лит ским ку пље ни ци ма све што је људ ско по -ста ло је ста но. Удру же ном и зло у по три је бље ном тех ни ком, ко ју су заса свим дру ге свр хе па тен ти ра ли и раз ви ли на уч ни мо зго ви, за о ра на је,на сра мо ту њи хо вим вла сни ци ма, нај пр ља ви ја бра зда раз до ра ме ђу на -ро ди ма и на ци ја ма у ту жној Евро пи, ко ја је нај би зар ни јом од људ номали јан сом по си ја ла, умје сто злат них пло до ва - смрт и стра да ва ње не ду -жној Ју го сла ви ји и ње ном ви те шком на ро ду, чи ја је је ди на кри ви цашто је свој на сво ме, што је ко ри је ном ду бок, кул тур но ви сок и ши рок,раз вој ним та ла са њем не у ни штив.

Ди вља ци су се уви јек ме ђу соб но жде ра ли и про жди ра ли и потом на го ну ди је ли ла их је ха ла пљи вост од раз ви је не и мо ти ви са не сви -је сти из гра ђе ног и ста са лог чо вје ко вог успо на.

Сра мот но је и тра гич но је што је Евро па на кон бо га тог раз вој -ног тех нич ког и кул тур ног ис ку ства - сво ју пред став нич ку др жав ну по -

138


ли ти ку вра ти ла у кан џе ди вља ка. ко ји ло ве са мо стал не и су ве ре не на -ро де и др жа ве за рад нај пр ља ви јих ин те ре са бе сти јал не гру пе бес при -зор ни ка оли че них у Клар ку, Ку ку, Ши ра ку, про ски та ном Со ла ни,Бле ру, обез ли че ној раз врат ни ци овог ви је ка Ол брај то вој и осо би то њи -хо вом кр во жед ном че то во ђи раз му ће ном Клин то ну. Ова квим гну снимчи ном остра шће них раз бој ни ка по сти ђе ни су сви људ ски ма ни ри, фи -ло зоф ске и ли те рар не пи то мо сти, естет ски и на уч ни ко ра ци, ци је лољуд ско дје ло.

Због то га је да нас Евро па у та ми и по вр то ви ма ње не сви је стибу ја ко ров ко ји су по си ја ли про кле ти и од на ро ђе ни. У та кву се Евро пуне ма куд. За га ди ли су је ње ни срам ни пред вод ни ци, удру же ни и пот -ку пље ни да без ика квих нор мал них и људ ских скру пу ла ру ше на ша ма -те ри јал на до бра и да, што је нај је зи ви је, од у зи ма ју жи во те дје ци,омла ди ни, ста рим и бо ле сним.

На ве ли ка име на и ге ни јал не умо ве број них европ ских и свјет -ских на ро да, на њи хо ва ге ни јал на дје ла у свим ви до ви ма чо вје ко вогства ра лач ког из ра за, на сра мо ту ак те ри ма не за пам ће ног зло чин стванад на шом чи стом Ју го сла ви јом, па ла је стра вич на мр ља ко ју ће те шкоиз бри са ти и из ли је чи ти уоп ште људ ски род.

Срп ски и цр но гор ски на род - у кон ти ну и те ту, сли је ди бо га ту иви те шку од брам бе ну и осло бо ди лач ку тра ди ци ју сво јих пре да ка, од га -јио је див ну мла дост и из ра стао мо но лит ну мла ду вој ску, ко ја је њи ховнео дво ји ви и не рас ки ди ви нерв и по нос, ко ја сво јим над људ ским прег -ну ћем и из ван ред ним зна њем, за ди вљу ју ће за у ста вља и ло ми раз бој -нич ку и кр во лоч ну ар ма ду срам ног агре со ра. У том сми слу цр но гор скии срп ски на род је по но во, као и мно го пу та ра ни је, твр до уста но виоуслов да га мо гу пред ста вља ти уви јек му дри и од ва жни ко ји су ци је -лом људ ском бо јом ве за ни за свој на род и ње го ве цје ло ви те по тре бе.По ли тич ке ши ћар џи је не мо гу би ти ни у јед ном пр сте ну пред став ни циова квог на ро да, иако је би ло по кат кад те шких под ва ла и про ма ша ја.

Вје ру јем да ће убр зо, на кон ове зли ко вач ке ка та кли зме, и на шипе да го шки са вје ти мо ра ти и школ ске про грам ске исто риј ске чи тан кеоштро ре ду ци ра ти и из њих из ба ци ти ла жне и по ли ти кант ске фор му -ла ци је о не ка да шњем са ве зни штву про тив фа ши зма, са др жа ва ма ко -је су од ње го ва ле уби це на шег на ро да и та ко осло бо ди ти уче ни ке дапам те у по зи тив ном ис хо ду оно сто пла си ра срам, зло и не сре ћу.

Жи вје ли!Пље вља, 09. април, Ве ли ки Пе так, 1999. го ди не

139


МИ ЛЕ НА ДУ ЈО ВИЋМИ ЛЕ НА ДУ ЈО ВИЋ

Мом вој ни ку у Ср би јимом Да ни лу, Ни ко ли, Јо ва ну , Вељ ку

Мој очи њи ви де, сун це мо је, ни је сам за бо ра ви ла да ти те пам,ни је ме овај рат за стра шио. Не знам да ли ћеш ово пи смо до би ти, пасам га по сла ла Ко ман дан ту ка сар не, знам, иако га не до би јеш би ће са -чу ва но. Чу ли смо се, сре ћо мо ја пе ти дан по сли је бом бар до ва ња, био сидо бро, ни је сам ти ни јед ну ри јеч охра бре ња про збо ри ла. Чи ни ло ми седа је сва цр но гор ска мла дост и сна га у тво јим да ма ри ма. Ва зда је мај -ка осје ћа ла сна гу у те би, ро ђен од чи сте срп ске кр ви, од ра стао, ви ђен,ста сит, па ме ова га мад ни су ни упла ши ла. Они су, си не, за ра же ни ина до је ни оним ја ди ма, оном дро гом, ко ка и ном и ха ши шом. Они су ку -ка ви це пр ља ве, зно је се од те враж је тра ве. А да они ва шу си не сна гуима ју, ум и че сти тост, сва ка би она стри је ла што га ђа ју по го ди ла циљ.Но, аве ти ње не вла да ју со бом, ис тан ча ли им да ма ри а ср це ко ко ши је пасе тре су ко прут. Не ка си ђу на на ша по ља, ма лим би их пр стом по ло ми -ли. Ову бор бу ће Ју го сла ви ја ју нач ки до би ти. Ви диш ли сна го мо ја, даје вас ци је ли сви јет уз нас. Чи сти је кр ви не ма од на ше. На ше су ве не че -лич не. Знаш си не, био си ти ма ли, кад се код оног Вир ка око ти ла онажу та куч ка, си лу нам је ја да за да ла, не мо жеш па шчад од ку ће да оће -раш. Али и ње ном злу до ђе ка ло ви та су бо та, на и ђе гу ба те за је дан данпо цр ка сва ко. Они ће по га ни је за вр ши ти, мој по но се. Што ме пи ташје смо ли сло жни и је смо ли сви за јед но. Је смо сре ћо, фле ка је ва зди би -ло и по ђе ко образ опри шти, али ... И ми сва ки дан пје ва мо, пр ко си мо,ју нач ки гле да мо ру ше ви не. Не ће мо да нам ико су зу ви ди, а знаш сун -це мо је да је наш ве ли ки чо вјек, наш во ђа, ре ко Ср би ја и Цр на Го ра судва ока у гла ви. Бо ле ме си не Ши ге ри це мо је, али ја чи је мој цр но гор -ски по нос од бо ла. Пје вај и ти сна го мо ја, ова је бор ба до би је на, при јене го је и по че ла. Ни ско су па ли из ро ди. Све ми вој ни ке по здра ви и ре -ци им да ти је мај ка пи са ла. Ка жи им она се сми је. Мо рам ти ре ћи си -не ја ви ла сам се у до бро вољ це, знам, очи мо је да је отац жив. био би упр ве ре до ве. Се стра је до бро. Још да ти ка жем за ону ђа во љу пти цу штоје уби смо, ону ли ме ну, ни је оно си не со ко, оно је ноћ ни ћо ро, а да је со -ко ви дио би, не би пао да се ни кад не диг не. Бо ри се, во ли Ср би ју, до -ђи по но сно у тво ју Цр ну Го ру. Ево ша љем ти ову пје сму, сро чи ла сам јеону ве че кад је Ћор ле тан по го ђен: Си ноћ сам ти лет пти ци уби ла, /Мла зом кр ви из ср ча не ве не / и псе бје сне лу та ли це ра та, / ла веж ра таиз би ја из ме не.

То ли ко до по бје де. Во ли те тво ја цр но гор ска, срп ска ју нач камај ка, тво ја Ми ле на из Пље ва ља.

140


**

Да нас не со ји би ју на шу зе мљу, ује да ју је ди вље зви је ри за ср -це мла до сти, на чи њу ље по ту ма ле, али по но сне Ју го сла ви је. Ко су овеаве ти у ко жи чо вје ка. Би ју са не ба из ро ди и ра ња ва ју све ста зе жи во тана ше до мо ви не. Си но ви на ши кр ва ре од зло чи нач ке на мје ре. Тут њето не вар ни ца смр ти из над гла ва мла дих вој ни ка ко ји по но сно бра ненај све тли је те ко ви не зе мље. Уби ја ју бол ни це, за ти ру плач тек ро ђе недје це и у пла ме ну стра шне гр мља ви не не ста ју не ду жни жи во ти.

Ми мај ке, се стре, дје вој ке, пје ва мо на тр гу 13 јул у Пље вљи ма ине да мо да крв ник осје ти ко ли ко нас сла ма бол. Ово је по бје да Аме ри -ко, ово је ча стан на род агре си јо, ово су мај ке бо ра ца што кр ва ре у не -рав но прав ној бор би. Пу цај те из ро ди, уби јај те, па ли те, оста ће име, имеЈу го сла ви је на ше, као нај све тли ји бе љег ча сти, по бје де и пр ко са. Та мупро ље ћа 99, над овом му че ни цом, над овом бла го род ном и ча сном зе -мљом пла ти ће си но ви крв ни ка, оног тре на кад им срам и ни скост ка -же да су уби це пла ће не и срам не.

Про га ња ће их раз о ра на гро бља, из гу бље на дје ца, спа ље ни до -мо ви, сру ше ни мо сто ви, плач не и кр ва ве во де, спа ље на ти је ла, раз о -ра не пру ге, и кле ча ће пред ка пљом чу ве не и пр ко сне зе мље, на шеЈу го сла ви је. Опро шта ја не ма, раз ја ре на бан до. Ове љу те ра не на ћи ћеме ле ма код но вих по ко ле ња и би ће им све та сва ка кап не ви не кр ви, јермо ја до мо ви на ра ђа пр ко сне си но ве, освет ни ке ко ји ће у но вом да ну, уно вом ју тру пре зре ти сво јом ви со сти и гор до сти бо ле сне умо ве агре со -ра и за ли је чи ти ра не Бе о гра да, Кра гу јев ца, Кра ље ва, Чач ка, Под го ри -це, Сур ду ли це, Му ри на, Но вог Са да...

ПРО ЉЕ ЋЕ КР ВА ВО ‘99

Про ље ће кр ва во ‘99, пре ја ка ту го на ша, ко ја зло ба ове џе ла теокре ну на на шу зе мљу, ову кр ва ву ди вљач у чо по ру, да јој ко ма да ју не -ви ну лу би ну. По ме то ше нам крв ни ци сло бо ду, ућут ка ше ве се ље, спр -жи ше наш зној, на шу че сти ту му ку, те шку уште ђе ви ну.Оне сви је шће ни мр жњом, ло ме све пред со бом, вје ков на до бра, бо го -мо ље, ду хов не све ти ње па ле, гра бе нам не моћ не и ста ре, уби ја ју свежи во, хо ће да нам ни шта не оста не. Због ка кве гла ди, на шу крв пи ју,шта хо ће да за до во ље, не чи сти вам пи ри, ка жу да смо кри ви за не кедру ге љу де, па нам се све те. А је смо ли ми жи ва би ћа, да нас ова ко пр -же на очи ци је лог сви је та. Хо ће све да нас прождеру у јед ном тре ну.Ко ма да ју људ ска ти је ла, очи њи вид жа ре, све што смо за ку ћи ли, са -гра ди ли, ру ше и па ле. Не зна ју они да из на ших му ка из би ја инат, не

141


142

по зна ју на шу на рав, да смо по сли је ја да чвр шћи и ја чи, да нас не мо -гу по би ти да се сва Аме ри ка диг не. Срам но од во де у смрт јед но по јед -но ди је те. Тек ро ђе ни у по дру ми ма гу гу ћу без мли је ка, ра ње ни ци масе ра не по зли је ди ле, опе ко ти не рас ка за ле, а ду шман не пре ста је. Жи -вот без сва ну ћа одав но је на шем на ро ду. Сва ка но ва ноћ је без дан смр -ти и ру ше ви на. Као да је сва ко до бро од бје гло од нас, сун це насза бо ра ви ло, а та ма се на ва ли ла на очи њи вид. Про кле та ди вљач у сјен -ци цр не кр ви, не ће да пре ста не, уту жи ла гр мља ви ном са не ба, па уби -ја ка ко уби ја. Бо ли нас не вид нај бли жих ком ши ја, при ја те ља, ка ко ихне за бо ли го ми ла спа ље них ти је ла, ко ма да људ ског ме са на сва ком по -љу на ше до мо ви не. Ви де ли при ја те љи да нам се ци је па кућ ни праг ида су нам оте ли сло бо ду и свје тлост. Ја ук је пје сма на шој зе мљи, евоко ја је ноћ по ре ду те нам сви ра ју цр не пти це, кр ва вог, уби це над гла -вом. А ми се на ша зе мљо, не да мо, гор ди, по но сни и у овој пре ја кој бо -ли, сте же мо ру ку за ру ку, ни ка да сло жни ји. ни ка да ви ши. Гле да мопро ље ће кр ва во ‘99, ка ко за ми чу спа ље ни жи вот у раз ро вље на гро бља,гра до ве у пла ме ну, мо сто ве што ра ни ше во ду, ви се као за кла не ду ше,бо ле сним умом крв ни ка. Про ље ће кр ва во ‘99, из ба ви нас из ових кр -ва вих че љу сти глад них ву ко ва, по да ри нам сва ну ће, зо ру, све што јеби ло на ше, дје ца нек тр че ста за ма жи во та, ра ђај но ве си но ве, бо га тажит на по ља, ја бу ке, шљи ве, за ли је чи трав ком ме ле ма ове ду бо ке ра -не. А крв ни ку, крв ни ку не ка на ша крв згру ша на из сва ке уби је не ве не,ка пље из очи њег ви да на след ни ка и не ка им гу ба ра сте по обра зу ве -ли ка ко Бе о град, Кра гу је вац, Ча чак, Ва ље во, Кра ље во, Под го ри ца, Но -ви Сад, При шти на, а нас сло га спа си ла, из гра ди ла и од сва ког зласа чу ва ла. Про ље ће кр ва во ‘99, по ру чи ажда ји што нам дје цу по ку пииз до ма, да ни кад не ће мо умри је ти и би ти ни ски и ма ли као што је ње -го ва ло за.


143

МО ЈОЈ КО СА РИ

Ку мим те Бо гом. Ко са ра мо ја опро сти. Што ми си ноћ оно ре -че пре ко те ле фо на. Сво ми је ср це од не ког сра ма утр ње ло па сам сесва опри шти ла од ту ђе бру ке. Осва ну ла сам мо ле ћи те да ми опро -стиш. Ја је сам Цр но гор ка, би ла и оста ла али ја ни је сам ни јед ног тре -нут ка на љу ти ла те бе и Ср би ју. За кли њем ти се у сво не бо мо је Цр неГо ре, у све да не мо је, мла до сти и сту ди ра ња про ве де ног у Ср би ји. дани је сам издајник. Мо ји су сви обу кли нај че сти ти ју уни фор му на овојпла не ти. Вој ни ци су.

Би ла си ми при ја тељ сво ври је ме док сам ста но ва ла - сту ди ра -ла у Кра гу јев цу. Па по зна јеш ми ду шу. Знаш ко ли ко си ми пу та ре кла“ан ђе ле људ ски”, “че сти та ду шо”. Осје ћам да си из му че на овим кр ва -вим ја ди ма што ду шман ра ди, али вје руј мо ја до бра га зда ри це, да бо -лу јем и ја и сав мој на род од овог не људ ског ује да. Што ми си ноћ оноре че да се сти ди мо? По сто ти ну си ми пу та ре кла да је Цр на Го ра чи -сти сун чев зра чак, нај ви со чи ји на не бу. Не ћу те ви ше зва ти, знам дани ка да ни је си гри је ши ла, људ ски си се по ни је ла пре ма ме ни сво ври -је ме мог сту ди ра ња. Ра ње на си, вје ру јем ти.

Сад те мо лим као ро ди те ља, ако икако мо жеш иш ће рај ту сум -њу из душе да смо по гријешили, јер ако тво ја ста ра ду ша у овимјадима оде па по чи нак при је са зна ња исти не, на ша се не ће ни кад сми -ри ти. Ево ти ша љем сли ке мо јих нај бли жих, мо јих вој ни ка са овом че -сти том уни фор мом, са овим сви је тлим сим бо лом отаџ би не, штопр ко си крв ни ку. И ја им по ма жем ко ли ко мо гу. Сми ри се, мо лим тераз ми сли она ко људ ски ка ко си уви јек зна ла и умје ла, са зна ћеш да јева зда би ло от па да у све му, па и ово што си на чу ла за ове мо је, ђа во ихно сио, опро сти оста лој ве ли чи ни мог на ро да.

Ку мим те Бо гом, мо ја Ко са ра, опро сти, опро сти. Нас има оно -ли ко ко ли ко нас је уви јек би ло са ва ма, а они што су пре ки пље ли, не -ка их, не ви ђе ли се ни у мо јој Цр ној Го ри ни у тво јој Ср би ји. Ви диш дасам за мо ре на сра мом па и не знам шта пи ше. Што ће ме ни ово - мо јаЦр на Го ра, тво ја Ср би ја, па то је мо ја га зда ри ца јед на ср ча на ве на, је -дан млаз исте кр ви, је дан от ку цај за мој и твој жи вот.

Опро сти, ку мим те Бо гом, мо ја Ко са ра.


МИ ЛА ДИН МИ ШО БО РО ВИЋМИ ЛА ДИН МИ ШО БО РО ВИЋ

Срп ски вој ник пре по зна тљив је по из у зет ној хра бро сти још одбо ја на Ко со ву, од Че ва, Кај мак че ла на, Со лун ског фрон та, Мој ко вач кебит ке, Су тје ске и Ко за ре, као и вре ме на са да шњег, у ко ме вој ска Ју го -сла ви је на че лу са сво јим Вр хов ним ко ман дан том, чвр сто, не по ко ле -бљи во и не у стра ши во сто ји на бра ни ку од бра не отаџ би не.

Не кра си на шу вој ску и наш на род са мо хра брост већ и из у зет -на, са мо срп ском на ро ду свој стве на. Пле ме ни тост, ко ја се на нај бо љина чин ис ка за ла ју че, ка да је Пред сјед ник и Вр хов ни ко ман дант Сло бо -дан Ми ло ше вић осло бо дио тро ји цу аме рич ких вој ни ка и по ка зао НА -ТО ма фи ја ши ма ка ко тре ба да се по на ша ју ве ли ки др жав ни ци.

Мар ко Ми ља нов би ре као: Ју на штво је би ло за ро би ти не при ја -тељ ске вој ни ке, а чој ство је осло бо ди ти их, јер су за ве де ни.

Ни овај гест до бре во ље и ху ма но сти, НА ТО зло чин ци ко ји мару ко во ди бо ле сни аме рич ки убо ји ца, без и трун ке људ ске и вој нич кеча сти, ни је су умје ли да по шту ју и ци је не, не го су још ви ше на ср ну лида ру ше и уби ја ју све ,што са ве ли ких ви си на, да би би ли што без бјед -ни ји, ус пје ва ју да по го де.

Ју че су пр ви пут упо тре би ли свој нај но ви ји изум сво га бо ле сно -га зло чи нач ког ума, хе миј ске бом бе. Тим бом ба ма по ку ша ли су да уни -ште на ше тер мо е лек тра не, да за пла ше ци вил но ста нов ни штво и даосла бе во љу на ших бра ни ла ца отаџ би не.

Ни је дан од тих ци ље ва ни је су оства ри ли. Ми Ко со во не да мо ини ка да га не ће мо да ти!

У ме ђу вре ме ну, се дам на ест аме рич ких кон гре сме на ту жи ло јефе де рал ном су ду сво га фа ши сто ид ног по гла ва ра Клин то на за то штоне ма устав но пра во да на ста вља са аме рич ким вој нич ким уче шћем уави он ским на па ди ма на Ју го сла ви ју без об ја ве ра та и без одо бра ва њаКон гре са.

Вој ска и на род Ју го сла ви је, ко ји су у овом ра ту већ оства ри лимо рал ну по бје ду, и вој но ће по ра зи ти на ци стич ку НА ТО али јан су и ње -ног на ци стич ког во ђу, па ће олак ша ти по сао аме рич ком Фе де рал ном ана да мо се и Ха шком су ду.

Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту па лим ју на ци маза од бра ну отаџ би не и ци вил ним жр тва ма зло чи нач ке агре си је.

Сла ва им.

144


**

На то пакт из вр шио је вој ну агре си ју на Ју го сла ви ју да би на -вод но, спри је чио ху ма ни тар ну ка та стро фу шип та ра на Ко со ву. На ко -ји на чин је то из вео: По ку шао је да Ко со во срав ни са зе мљом, дапо у би ја све шип та ре ло јал не др жа ви Ју го сла ви ји. Спа ше не су са мо во -ђе зло чи нач ке те ро ри стич ке ор га ни за ци је ко ја се бе на зи ва ОВК, и тота ко што су од стра ха, да их не про на ђе Вој ска Ју го сла ви је, пре бје гли уАл ба ни ју и не ке дру ге европ ске зе мље.

От куд то ли ка бри га Аме ри ке и НА ТО пак та за шип та ре на Ко -со ву? За што се не за бри ну ше за Кур де ко јих у Тур ској има 12 ми ли о на,а тур ци им не да ју ни ка ква пра ва и си сте мат ски их уни шта ва ју. Чактур ска вој ска са свом вој ном тех ни ком упа да и на те ри то ри ју дру ге др -жа ве, Ира ка, и та мо уби ја прак тич но не на о ру жа но курд ско ста нов ни -штво. За што се Евро па и Аме ри ка не за бри ну ше за Сје вер ну Ир ску уЕн гле ској, за Кор зи ку у Фран цу ској, за Ба ски ју у Шпа ни ји, за Си ци ли -ју у Ита ли ји. Све те обла сти по ку ша ва ју да оства ре свој су ве ре ни тет,али кад год не што кон крет но по ку ша ју би ва ју кр ва во ка жње ни. У Аме -ри ци жи ви 50 ми ли о на мек си ка на ца, углав ном у Ка ли фор ни ји, па не -ма ју ни јед ну чак ни јед ну сред њу шко лу на ма тер њем је зи ку. Шип та рина Ко со ву сти чу основ но, сред ње а са да им је омо гу ће но и ви со ко обра -зо ва ње на свом ма тер њем је зи ку. Ни јед на од ових сил но „де мо крат -ских“ зе ма ља ни је омо гу ћи ла ни јед ној на ци о нал ној ма њи ни у окви русво је др жа ве.

Ју че су НА ТО кри ми нал ци бом бар до ва ли кон вој са ху ма ни тар -ном по мо ћи ко ји је до ла зио из при ја тељ ске Грч ке. Ка кви су то бор ци заспре ча ва ње ху ма ни тар не ка та стро фе ко ји бом бар ду ју ху ма ни тар ну по -моћ. То ни је су ху ма ни тар ци, то су пр ља ви кри ми нал ци, кр во жед низли ков ци и ор то док сни ла жо ви. Њи хов крај ни циљ је оку па ци ја Ко со -ва, Ср би је и Ју го сла ви је. За бо ра ви ли су са мо јед но. Овај на род ни ка дане ће до зво ли ти да бу де по ро бљен. Има мо ми сво ју Вој ски, свој по нос,сво је ру ко вод ство и ве ли ку же љу и хти је ње да бра ни мо и од бра ни мосво ју сло бо ду и сво ју отаџ би ну. По сле ви ше од 45 да на и не при ја те љису то схва ти ли. Аме рич ки Се нат је са 78 од 100 се на то ра гла сао про тивпред ло га свог ка у бој ског пред сјед ни ка, про тив обез бје ђи ва ња но виховла ште ња и фи нан сиј ских сред ста ва за на ста вља ње агре си је на Ју го -сла ви ју.

Ге не рал Кла ус пред сје да ва ју ћи Вој ног ко ми те та НА ТО пак та,из ја вио је да су ва зду шни на па ди на Ју го сла ви ју то та лан и вој ни и по -ли тич ки про ма шај.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је за јед но са сво јим на ро дом и сво јимру ко вод ством! Жи вје ла сло бо да!

Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту жр тва ма зло чи -нач ке агре си је на на шу зе мљу.

145


**

Од бра на зе мље и мир но по ли тич ко рје ше ње кри зе на Ко со вусу основ ни ци ље ви ко је у овом тре нут ку тре ба оства ри ти. Пу но је дин -ство на ро да, ру ко вод ства и Вој ске Ју го сла ви је омо гу ћи ће оства ре њуових ци ље ва. Ва шинг тон и Бри сел, гра до ви у ко ји ма жи ве и ра де нај -ве ћи зло чи нач ки умо ви XX ви је ка, оста ће за у вјек упам ће ни гра до виџе ла ти, гра до ви из ко јих се по кре ће зло чи нач ка ма ши не ри ја ко ја до -но си смрт и ра за ра ње. И ти гра до ви и ти бо ле сни ци ко ји по кре ћу си лезла, мо ра ју се ура зу ми ти и схва ти ти да се си лом про тив овог ма лог алихра брог и по но сног на ро да, ни шта не мо же по сти ћи. Не ма те ци је неко ју срп ски и цр но гор ски на род ни је спре ман да пла ти, да би са чу ваосво ју отаџ би ну. И они ма ко ји не ми сле као ми (та квих је ма ло) ја сно једа свјет ским сил ни ци ма ни је ста ло до ми ра на Бал ка ну. Они су ан га жо -ва ли гру пу шип тар ских кри ми на ла ца ко ји су се обо га ти ли тр го ви номдро ге, и по мо гли им да фор ми ра ју не ку сво ју вој ску ко ју су про зва лиОВК, а ко ја је у ства ри обич на те ро ри стич ка ор га ни за ци ја, ко ја је муч -ким и под му клим уби ја њем не ду жних Ср ба и Ал ба на ца тре ба ла да ихза пла ши и исе ли, а он да уз по моћ Аме ри ке ство ри ве ли ку Ал ба ни ју.Ка да је по ли ци ја и Вој ска Ју го сла ви је по че ла да уни шта ва ове бан деумје шао се НА ТО пакт.

Ни ју че ра шња, ни но ћа шња ра за ра ња ни је су нас по ко ле ба ла.Са чу ва ће мо сво ју отаџ би ну, об но ви ти ра зо ре ну зе мљу и ство ри ти усло -ве да ге не ра ци је ко је до ла зе, жи ве у ми ру и сло бо ди.

Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту хе ро ји ма ко ји по -ло жи ше сво је жи во те у од бра ни отаџ би не и свим ци вил ним жр тва мара та.

Сла ва им!

**

Си ноћ је од стра не НА ТО кри ми на ла ца бом бар до ва на Те ле ви -зи ја Но ви Сад. Сре ћом жр та ва ни је би ло. Ју че је по го ђен још је данауто бус пун пут ни ка на ре ла ци ји Пећ – Ро жа је. Га ђан је и оште ћен мостна Ли му у При је по љу.

Фран цу ска је од би ла да ко ри сти хе миј ске бом бе у ва зду шнимна па ди ма на Ју го сла ви ју. До след ни и упор ни у вр ше њу ге но ци да надна шим на ро дом, оста ли су са мо Аме ри кан ци и Ен гле зи, на вод но, на шиса ве зни ци у II Свјет ском ра ту, у ко ме су нас и као са ве зни ци бом бар до -ва ли. Не мо же ни нај сра мот ни ји аме рич ки по гла ви ца Клин тон, као ниње го ви нај о да ни ји ду пе ли зац То ни Блер да об ја сне свом на ро ду, за шточи не то ли ка зло дје ла над не ду жним ци вил ним ста нов ни штвом. Порт -

146


па ро лу НА ТО ма фи је, нај ве ћем вој ном ла жо ву да на шњи це, ни шта одзло чи на сво је али јан се ни је по зна то, бар 24 ча са по сле из вр ше ног не -дје ла. Ваљ да му је то ли ко по треб но да до би је ин струк ци је, шта да сла -же и ко ли ко да сла же. И та кав про фе си о нал ни ла жов, си ноћ је мо раода при зна, да су им ју че у јед ном да ну уни ште на три ави о на.

Вој ска Ју го сла ви је, за јед но са сво јим на ро дом и са сво јим Вр -хов ним ко ман дан том на че лу, не ће до зво ли ти да НА ТО чи зма кро чина ову ли је пу зе мљу, зе мљу на ших ота ца и дје до ва, зе мљу ко ја мо раоста ти сло бод на на шим си но ви ма и уну ци ма. Мо ра мо ис тра ја ти у овомне пра вед ном ра ту, мо ра мо по бје ди ти. На ши вој ни по тен ци ја ли супрак тич но нео ште ће ни а уни шта ва њем ци вил них обје ка та зло чи нач -ка али јан са по ка зу је сву сво ју не моћ и сво ју опа ку и по оста так чо вје -чан ства, опа сну те жњу да овла да чи та вим сви је том.

На овим на шим па три от ским ску по ви ма сва ки дан ви ди мо за -бри ну та али од луч на ли ца мај ки на ших вој ни ка. На овај на чин оне да -ју по др шку сво јим и на шим хра брим бра ни о ци ма отаџ би не.По здра вља мо хра бре мај ке и по ру чу је мо им: не бри ни те за сво је ју на -ке, они ће вам се вра ти ти као по бјед ни ци.

Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту свим хе ро ји ма ко -ји сво је жи во те по ло жи ше за од бра ну отаџ би не и свим ци вил ним жр -тва ма ра та.

Сла ва им!.30.04.1999. го ди не.

**

По што ва ни су гра ђа ни!

Сре ћан вам 1. мај, ме ђу на род ни пра зник ра да.

Има ви ше од 30 да на од ка ко се оку пља мо на овом сло бо дар -ском Тр гу, осу ђу је мо зло чи нач ку агре си ју и да је мо по др шку на шој вој -сци, Вој сци Ју го сла ви је Ју го сла ви је и ње ном Вр хов ном ко ман дан ту.На ше оку пља ње исто вре ме но зна чи и зби ја ње на ших ре до ва, да сју трабу де мо спрем ни да са на шом бра ћом и си но ви ма и са на шом хра бромвој ском, пру жи мо од лу чан от пор и кре не мо у ко нач ну по бје ду над фа -ши стич ком али јан сом.

Ју че и си ноћ су НА ТО зли ков ци, на ку ка вич ки на чин, на ста ви -ли да бом бар ду ју на ше ци вил не објек те и да уби ја ју не ду жне ци ви ле.То је знак њи хо ве не мо ћи јер Вој ска Ју го сла ви је је за њих не у хва тљи -ва, не до сти жна и не у ни шти ва. Њи хо ви ме ди ји у удар ним ви је сти мапри зна ју да је НА ТО по би је ђен, да НА ТО вој ни ци тре ба да се вра те сво -

147


јим ку ћа ма, да за луд но не ги ну, и да се про блем Ко со ва ри је ши мир ними де мо крат ским пу тем.

По здра вља мо Вој ску Ју го сла ви је и же ли мо јој сре ћу и успјех убор би са мно го стру ко ја чим не при ја те љем.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је на че лу са Вр хов ним ко ман дан томСло бо да ном Ми ло ше ви ћем!

Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шти па лим ју на ци маза отаџ би ну и ци вил ним жр тва ма зло чи нач ке агре си је.

Сла ва им!

**

Да нас је че тр де се ти дан од ка ко су зли ков ци НА ТО али јан се ди -вљач ки на ср ну ли на је дан ми ран и по но сан на род, на род ко ји од својпо ста ја ња, ни кад и ни ког ни је на па дао, уви јек се бра нио и уви јек од -бра нио. Од тог че тр де се то днев ног су мра ка чо вје чан ства и од сра мо тезлих и бо ле сних умо ва 19 нај ра зви је них и вој но нај моћ ни јих за пад нихзе ма ља и исто ри ја ће се сти дје ти.

Ипак су се пре ра чу на ли. Не по зна ју они срп ски на род. Под му -кли на па ди на ци вил не ци ље ве, на ко ло не из бје гли ца, пут нич ки воз,ју че на ауто бус пун пут ни ка на нај љеп ше гра ђе ви не у на шој зе мљи, набол ни це, на по ро ди ли шта, ни је су уни шти ли во љу ни мо рал Вој ске Ју -го сла ви је ни срп ског на ро да. На про тив зби ли смо ре до ве а пра вед нигњев утро стру чио је на шу сна гу, учвр стио на ше је дин ство и си гур нонас во ди у по бје ду. Вој ска Ју го сла ви је за јед но са на ро дом, пред во ђе нисво јим Вр хов ним ко ман дан том Сло бо да ном Ми ло ше ви ћем мо ра по -бје ди ти и по бје ди ће у овом пр ља вом ра ту ко ји су, ни чим иза зва ни, по -ве ли бо ле сни, моћ ни и об је сни свјет ски сил ни ци. Је ди на на ша гре шкаса сто ји се у то ме што ни смо мир но при хва ти ли да из гу би мо част, образи људ ско до сто јан ство, па да при зна мо то тал ну ка пи ту ла ци ју, ко ју сунам у Рам бу јеу би ли при пре ми ли, да при хва ти мо бу дућ ност ге не ра ци -ја ко је до ла зе.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је! Жи вио наш Вр хов ну ко ман дантСло бо дан Ми ло ше вић! Жи вје ла Ју го сла ви ја.

Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту свим жр тва ма НА -ТО зло чи на ца.

**

Ин ди ја и Ру си ја из да ле су за јед нич ко са оп ште ње у ко ме се одНА ТО пак та и Аме ри ке тра жи хи тан пре ста нак агре си је на Ју го сла ви ју.Бив ши аме рич ки др жав ни ту жи лац Рем зи Кларк из ја вио је си ноћ, по -

148


сле оби ла ска по ру ше них мо сто ва у Но вом Са ду, да су ва зду шни на па -ди и бом бар до ва ње Ју го сла ви је, кри ми нал ни чин и за тра жио хит ну об -у ста ву агре си је.

Бе о град ски муф ти ја упу тио је апел свим свет ским ор га ни за ци -ја ма, Ује ди ње ним на ци ја ма и Са вје ту без бјед но сти, да спри је че да љеуби ја ње не ви них ци ви ла, по себ но же на и дје це. У се лу Ко ри шу по би је -но је око сто ти ну осо ба, нај ви ше дје це, па је бе о град ски муф ти ја по зваосве му сли ма не сви је та да за у ста ве рат ну НА ТО ма ши не ри ју, ко ја во дикр ста шке ра то ве, упра во про тив му сли ма на. Чел ни ци НА ТО зе ма љана и ла зе на све ве ћи от пор на ро да у сво јим зе мља ма због агре си је наЈу го сла ви ју. Јо шку Фи ше ра су ње мач ки гра ђа ни га ђа ли кон зер ва мапу ним фар бе, Ол брај то ву су изви жда ли на јед ном аме рич ком уни вер -зи те ту, а То ни Блер је по вео при ват ни рат про тив но вин ских ку ћа у Ен -гле ској. НА ТО стра те ги ја до жи вља ва пот пу ни бро до лом. 600 ми ли о напро тив 10 ми ли о на, и за дви је хи ља де пу та ве ћи вој ни по тен ци јал, ни -је су по мо гли НА ТО фа ши сти ма да сру ше от пор на ро да Ју го сла ви је. Но -вим ва зду шним зло чи ни ма над Бо ром, Ба тај ни цом, Фру шком Го ром,Бу ја нов цем, по ка зу ју сву сво ју не моћ и свој очај.

Срп ски и Цр но гор ски вој ник по стао је по јам хра бро сти, ча стии до сто јан ства у чи та вом сви је ту. Ово је при мјер за сва ку ма лу зе мљука ко тре ба да се по на ша ка да бу де на пад ну та од ве ли ких и оси о них.Спре га на ро да, ру ко вод ства и вој ске Ју го сла ви је ни кад ни је би ла чвр -шћа. Је дин ство и сло га на шег на ро да за ди вљу је и на ше не при ја те ље.Свјет ски жан дарм је у аго ни ји. Од у стао би, по ву као се, али не зна ка ко.Мо рал ни по раз је већ до жи вио, обру као се већ, а да још ве ћу бру ку исра мо ту не до жи ви, ми одав де са овог сло бо дар ског Тр га по ру чу је мо му:

„На род и Вој ска Ју го сла ви је ни ка да не ће ка пи ту ли ра ти. Из др -жа ће мо у од бра ни сло бо де и отаџ би не ду же не го што ви мо же те из др -жа ти у ва шој зло чи нач кој и не ча сној агре си ји. Ва ша је сра мо та, апо бје да је на ша.“

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је! Жи вио Вр хов ни ко ман дант Сло -бо дан Ми ло ше вић.! Жи вје ло је дин ство на ро да Ју го сла ви је! Жи вје ласло бо да!

Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту свим ју на ци ма ко -ји па до ше за од бра ну отаџ би не, као и свим ци вил ним жр тва ма ра та.03. мај 1999. го ди не.

**

Ју че су и но ћас су НА ТО кри ми нал ци на ста ви ли са сво јим кр -ва вим ва зду шним ор ги ја ма. Бом бар до ва ли су Ча чак, Сом бор, Пан че во,Ниш, Му ри ну. Ме те су им и овај пут би ли ци вил ни ци ље ви. По ред ру -

149


ше ња обје ка та, У Чач ку су стра да ле че ти ри не ви не жр тве а ви ше осо -ба је ра ње но. По што су схва ти ли да овај рат не мо гу до би ти, на ста вља -ју са сво јом зло чи нач ком ак тив но сти са мо да би се све ти ли и да биосла би ли во љу и по ко ле ба ли мо рал срп ског и цр но гор ског на ро да. Свити умо бол ни и кри ми нал ни по ку ша ји не ће нас по ко ле ба ти. Вој ска ина род и ру ко вод ство Ју го сла ви је су јед но. Бра ни ће мо сво ју отаџ би ну иод бра ни ће мо је.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је са сво јим Вр хов ним ко ман дан томСло бо да ном Ми ло ше ви ћем на че лу!

Жи вје ла Ју го сла ви ја!Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту не ви ним жр тва ма

фа ши стич ког НА ТО те ро ра.Сла ва им!

**

Ми ни стри ино стра них по сло ва Гру пе 8 ко ју чи ни се дам нај ра -зви је ни јих зе ма ља сви је та са Ру си јом, на са стан ку одр жа ном ју че у Бо -ну, усво ји ли су прин ци пе и до ни је ли де кла ра ци ју да се кри за наКо со ву, иза зва на НА ТО агре си јом ри је ши мир ним пу тем.

Основ ни за кљу чак је: Кри за се мо ра ри је ши ти мир ним пу темуз прет ход ни пре ста нак бом бар до ва ња Ју го сла ви је, а но си лац ми ров -не ини ци ја ти ве би ће Ује ди ње не на ци је. Ни ка кве ни ми ров не ни без -бје до но сне сна ге не мо гу до ћи на Ко со во без при стан ка СРЈ.

У ми ров ним сна га ма си гур но не ће уче ство ва ти фа ши стич ке зе -

150


мље НА ТО пак та ко је су и ју че бом бар до ва ле на ше гра до ве: Но ви Сад,Кра ље во, Пра хо во, око ли ну Под го ри це. Иако свје сна да вој но не мо жепо би је ди ти, зло чи нач ка НА ТО али јан са и да ље на ста вља ге но цид про -тив на ро да Ју го сла ви је, и на тај на чин за до во ља ва сво је не људ ске и кр -во лоч не на го не.

На род Ју го сла ви је ни кад у сво јој исто ри ји ни је био ова ко је -дин ствен и сло жан у осу ди агре си је и у од бра ни отаџ би не.

Ипак има и оних ко ји би за рад ша ке до ла ра и за рад ша чи цевла сти, би ли у ста њу да про да ју сво ју зе мљу и из да ју свој на род. На ве -шћу за сад са мо дво ји цу: Зо ран Ђин ђић, бив ши гра до на чел ник Бе о -гра да, из ја вио је не гдје из не ког по дру ма у Под го ри ци, да би на шузе мљу тре ба ло бом бар до ва ти још дви је до три не де ље. То ли ко би поЂин ђи ћу би ло до вољ но да се на род и вој ска или уни шти или пре да.Он да би тре ба ло ње га иза бра ти за пред сјед ни ка Ју го сла ви је, па би онсвом на ро ду учи нио још јед ну услу гу. Пот пи сао би до ку мент из Рам бу -јеа ко јим се ну ди ка пи ту ла ци ја и оку па ци ја Ју го сла ви је. Бив ши ге не -рал, са да из дај ник Вук Об ра до вић по ну дио је НА ТО пак ту услу гу нана чин што ће из да ти вој не тај не а по мо гућ но сти и по ло жа је Вој ске Ју -го сла ви је.

Хва ла Жи жи ћу и Об ра до ви ћу и искре но им же ли мо да им овајна па ће ни на род бу де су ди ја, по окон ча њу агре си је, па да им су ди по -ште но, баш она ко ка ко су за слу жи ли.

До ко нач не по бје де мо ра мо још чвр шће зби ти ре до ве, мо ра мосви би ти јед на, на род на пар ти ја, сви смо Вој ска Ју го сла ви је и бе дем набра ни ку отаџ би не ко ју ни ка ква си ла не мо же сру ши ти.


Жи вје ла Ју го сла ви ја!Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту не ви ним жр тва ма

фа ши стич ке НА ТО агре си је.Сла ва им !

ВИ ДА ШЋЕ ПА НО ВИЋВИ ДА ШЋЕ ПА НО ВИЋ

Да нас је пе де се ти дан од ка ко је по че ла, до сад, у исто ри ји не -за пам ће на зло чи нач ка агре си ја НА ТО али јан се на на шу зе мљу. Њи хо -ве во ђе, Клин тон, Блер, Шре дер, и оста ли куч ки ни си но ви, не ће дасхва те да овај пр ља ви рат, ко ји су по ве ли про тив ма ле Ју го сла ви је, ни -ка ко не мо гу до би ти.

Зна овај на род за шта се бо ри. Бо ри се не са мо за очу ва ње сво -

151


је те ри то ри је, већ и за очу ва ње сво га до сто јан ства, сво јих све ти ња, сво -је кул ту ре а из над све га сво је сло бо де. Та кав мо тив не ма ју ван дал скиНА ТО пи ло ти, ко ји и по ред днев ни ца од 15 хи ља да до ла ра, ко ли ко до -би ја да из ру чи са мо је дан то вар смр ти, че сто од би ја ју да уз ле те и из вр -ше свој зло чи нач ки за да так. Ја чи је њи хов страх не го што је сна га тихкр ва вих до ла ра и са раз ло гом, мно ги су по ле тје ли али су их ра ке те на -ше ПВО при зе мљи ле да ви ше ни ка да не уз ле те.

И ју че и но ћас на ста ви ли су свој кр ва ви пир. Га ђа ли су Ниш,Пан че во, Ва ље во, Жи то ра ђи као и су сјед но При је по ље гдје су по го ди -ле по дру ги пут мост на Ли му и град ски ста ди он.

Опет су стра да ли не ду жни ци ви ли ма хом же не и дје ца. На шаре ли ги ја, на ша пра во слав на вје ра учи нас да и не при ја те љу тре ба опро -сти ти. Овим НА ТО ка ба да хи ја ма ни кад не сми је мо ни за бо ра ви ти ниопро сти ти за зло дје ла ко ја су по чи ни ли над на шим на ро дом. Ми се нера ду је мо стра да њу стра да њу њи хо вих 25 сред њо шко ла ца ко ји су по ги -ну ли. Не ра ду је мо се ни ми што је ура ган у Окла хо ми од нио сто ти неаме рич ких жи во та, али из гле да да их бож ја или не ка дру га ка зна сти -же. Упла ши ли су се свјет ски моћ ни ци и од ве ли ке Ки не. Ње мач компред сјед ни ку, умје сто пе то днев не, одо бри ли су са мо јед но днев ну по -сје ту. Не пла ше се они Ки не са мо као вој не си ле не го се пла ше и за сто -ти не ми ли јар ди до ла ра ко је су та мо уло жи ле, а нај ви ше од све га пла шесе вој ног и еко ном ског са ве за из ме ђу Ки не и Ру си је.

Прав да ће по бје ди ти. Са чу ва ће мо сво је је дин ство и сво ју сло бо ду.Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је, жи вје ла Ју го сла ви ја!Мо лим вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту бор ци ма ко ји су

па ли за од бра ну отаџ би не и ци вил ним жр тва ма ра та.Сла ва им!

**

На ко ји на чин ће људ ски род ући у XXИ ви јек? Хо ће ли си лемра ка и зла, ко је на че лу са Аме ри ком, ства ра ју не ки но ви свјет ски по -ре дак, би ти го спо да ри сви је та, а сви ма ли на ро ди њи хо ви по слу шни ции ро бо ви. По на ша ју ћи се кр во лоч ни је од нај кр во жед ни јих зви је ри, онитај не људ ски и не ча сни циљ по ку ша ва ју да оства ре. Пр ва на пу ту на -шла им се на ша отаџ би на Ју го сла ви ја.

1949. го ди не у Же не ви је до ни је та кон вен ци ја, ко ју су ско ро свезе мље сви је та пот пи са ле. Овом кон вен ци јом, ко ја је 1997. го ди не про -ши ре на, за бра њу је се на па да ње и уни шта ва ње ци вил ног ста нов ни штвау слу ча ју ра та. За бра њу је се уни шта ва ње имо ви не ци вил ног ста нов ни -штва као и обје ка та ко ји слу же за про из вод њу хра не, ин ста ла ци ја заво ду и елек тро енер гет ских по стро је ња. По себ но се за бра њу је уни шта -ва ње шко ла, бол ни ца, и обје ка та ко ји слу же за смје штај ци вил ног ста -

152


нов ни штва. Ко се не при др жа ва од ре да ба ове кон вен ци је од го ва ра ћепред ме ђу на род ним су дом.

За сад по сто ји са мо је дан ме ђу на род ни суд, онај у Ха гу, ко га суупра во Аме ри кан ци осно ва ли да би су ди ли Ср би ма из Ре пу бли ке Срп -ске. За што се они пла ше ма лог а од ва жног и хра брог срп ског на ро да.Пла ше се за раз ло гом. Ов де у овој ма лој Ју го сла ви ји, по ло ми ће они сво јефа ши стич ке зу бе, ов дје ће им се сру ши ти сан о но вом свјет ском по ред ку.

Не ће им по мо ћи ни ди вљач ко бом бар до ва ње, ју че цен тра Ни -ша и бол ни це у Ни шу, не ће им по мо ћи ни но ћа шњи зли ко вач ки на падна хо тел Ју го сла ви ја, на Зе мун и Бе о град. Но ћас су НА ТО кри ми нал ции нај мно го људ ни јој зе мљи на сви је ту, Ки ни, об ја ви ли рат. Уни шта ва -ју ћи згра ду Ки не ске ам ба са де у Бе о гра ду, на па ли су и Ки ну. Пер верз -ни зли ков ци, ла жо ви и љу ди ко ји су сра мо та за људ ску вр сту, опет ћеиз ја ви ти да је ју че ра шње и но ћа шње уби ја ње и ра ња ва ње не ду жнихци ви ла, би ла гре шка. Мно го су они до сад слич них гре ша ка на пра ви -ли, али до ћи ће ври је ме кад ће од го ва ра ти и сно си ти по сле ди це тихсво јих гре ша ка. Мо жда ће сју тра гре шком по го ди ти и Ру ску ам ба са ду,па ће мо жда и пред сјед ник Јељ цин пре ста ти са мо да ма ше ру ка ма иура ди ће не што кон крет но.

У на ди да ће се, ко нач но, про бу ди ти чи та во на пред но чо вје чан -ство и осу ди ти ову фа ши стич ку зло чи нач ку агре си ју НА ТО пак та и сит -них слу га то ра ко ји им по ма жу, као што су вла да Бу гар ске, Ма ђар ске,Ру му ни је, ми чвр сто сто ји мо на бе де му сво је отаџ би не и узда мо се усвој на род, сво ју вој ску и сво је ру ко вод ство.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је! Жи вје ло наш Пред сјед ник и Вр -хов ни ко ман дант Сло бо дан Ми ло ше вић! Жи вје ла Ју го сла ви ја!

Мо ли мо вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту жр тва ма фа ши -стич ке НА ТО агре си је.

**

Аме рич ка оба вје штај на слу жба ЦИА, осно ва ла је на Ко со вуиле гал ну те ро ри стич ку ор га ни за ци ју, ко ја је се бе на зва ла ОВК. Та ор -га ни за ци ја фи нан си ра на је од швер ца дро гом, а оруж је и вој ну опре мудо ту ра ли су јој Аме ри кан ци и Њем ци, углав ном, пре ко Ал ба ни је. Заво ђе ове те ро ри стич ке ор га ни за ци је по ста вље ни су, ши ром Евро пе,про вје ре ни шип тар ски кри ми нал ци.

ОВК је под му кло с ле ђа уби ја ла ми ли ци о не ре и ци вил но ста -нов ни штво, ка ко би на тај пр ља ви на чин, уз по моћ сво јих аме рич кихи оста лих са ве зни ка, при ну ди ла срп ски и цр но гор ски жи ваљ на Ко со -ву да на пу сти сво ја ог њи шта ка ко би ство ри ла јед но на ци о нал ну др жа -ву ко ју би уз дио Ма ке до ни је и Цр не Го ре при по ји ла Ал ба ни ји иство ри ла ве ли ку Ал ба ни ју. Вој ска , по ли ци ја и на род Ју го сла ви је ни је -

153


су до зво ли ли оста ре ње овог пла на. Шип тар ске те ро ри стич ке гру пеуни шта ва не су сва ким да ном, а њи хо ве во ђе, по пут зло гла сног Та чи ја,па нич но су се раз бје жа ле. По што под ва ла из Рам бу јеа ни је про шла,умје ша ла се но ва мно го ве ћа ле гал на те ро ри стич ка ор га ни за ци ја зва -на Сје вер но а тлан ски пакт, од но сно НА ТО.

Тач но при је 48 да на по че ло је до сад у исто ри ји не ви ђе но бом -бар до ва ње Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је. Фа ши стич ки НА ТО са сво -јим Аме рич ким, Ен гле ским и оста лим во ђа ма, бо ле сно га и по мра че ногума и са нај мо дер ни јом тех ни ком за ру ше ње и уби ја ње не ви ног ста -нов ни штва по ку ша ва да сло ми от пор на ро да и Вој ске Ју го сла ви је. Ра -чу на ли су да ће за са мо не ко ли ко да на по ро би ти не са мо Ко со во не го ичи та ву Ју го сла ви ју. Бо дри ли су их ма ло број ни до ма ћи из дај ни ци. Нијед ни ни дру ги ни су би ли свје сни да срп ски на род ни је сви ко ро бо ва -ти и да не ма жр тве на ко ју ни је спре ман да би од бра нио сво ју сло бо дуи отаџ би ну. Вој ска Ју го сла ви је са сво јим вр хов ним ко ман дан том на че -лу, од го во ри ла је же сто ко. По че ли су да се ру ше зло чи нач ки ви дљи вии не ви дљи ви ави о ни, хе ли коп те ри и ле тје ли це. НА ТО те ро ри сти су одсво јих зе ма ља тра жи ле сред ства, ан га жо ва ли су до дат не ави о не, до дат -ку до сад не у по тре бља ва ну и свим кон вен ци ја ма чи ји су пот пи сни ци иони са ми, за бра ње ну. Од у ста ли су од вој них ци ље ва и по че ли да ру шемо сто ве, шко ле, бол ни це, хо те ле, во зо ве, ауто бу се, згра де те ле ви зи је уБе о гра ду и Но вом Са ду, па чак и згра ду Ки не ске ам ба са де. За то ври је -ме њи хо ви до ма ћи по моћ ни ци ври је ђа ли су Вој ску Ју го сла ви је, ла га лиВр хов ног ко ман дан та и на шег Пред сјед ни ка и на све на чи не по ку ша -ва ли да се до дво ре НА ТО моћ ни ци ма.

Ни не ви не жр тве ни по ру ше на зе мља, ни за тре ну так ни је суосла би ли во љу на ро да Ју го сла ви је ко ји је збио сво је ре до ве, и у не рас -ки ди вој ве зи са сво јом вој ском и сво јим ру ко вод ством, пред ста вља не -пре мо стив бе дем у од бра ни сво је сло бо де и отаџ би не.

Жи вје ла Вој ска Ју го сла ви је! Жи вио наш Пред сјед ник и Вр хов -ни ко ман дант Сло бо дан Ми ло ше вић! Жи вје ла Ју го сла ви ја!

Мо лим Вас да ми ну том ћу та ња ода мо по шту жр тва ма зло чи -нач ке НА ТО агре си је!

**

Са не ви ним осмје хом пу ним са о сје ћа ња, пр ва да ма Аме ри кеХи ла ри Клин тон ру ко ва ла се са од ра сли ма а љу би ла Ал бан ску дје цуиз бје гли це, ју че у Ма ке до ни ји. Би ла је то дир љи ва сце на ко ју су при ка -за ле ско ро све свјет ске ТВ ста ни це. Го то во у исто ври је ме пла ће не уби -це ње ног дра гог кре те на, Би ла (та ко га је и она зва ла) на пра ви ле супра ви ма са кр ме ђу дру гим ал бан ским из бје гли ца ма, ко је су се по сле

154


пре стан ка ва зду шне опа сно сти, из окол них шу ма вра ћа ле сво јим до -мо ви ма. 79 мр твих и око 100 ра ње них од че га нај ви ше дје це, кр ва ви јеби ланс пре ци зних по го да ка пи ло та на ја че вој не си ле сви је та. То је са -мо је дан од на чи на ка ко НА ТО пакт спре ча ва ху ма ни тар ну ка та стро фуна Ко со ву. Дру ги на чин је ру ше ње мо сто ва, срп ских ТВ ста ни ца, па ифа бри ка хе миј ске ин ду стри је. Хе миј ску ин ду стри ју у свом су ма ну томпо хо ду осва ја ња сви је та ни је бом бар до вао ни Адолф Хи тлер, зна ју ћика кве то по сле ди це мо же иза зва ти.

Ни ју че ра шње, ни но ћа шње ди вља ње НА ТО зли ко ва ца ни је по -ко ле ба ло на ше бра ни о це отаџ би не. Обо ре не су три не при ја тељ ске ле -тје ли це. Иако бес пи лот не, пред ста вља ју нај ве ћи изум рат не, шпи јун скеНА ТО авио тех ни ке. Она нај ве ћа аме рич ка са ра спо ном кри ла од 16 ме -та ра ко шта два ми ли о на до ла ра. Са тим па ра ма Клин тон је све ал бан -ске из бје гли це мо гао хра ни ти мје сец да на.

Да у сва кој не сре ћи има сре ће, не мр зе баш све Ср бе и Цр но -гор це, по ка зао је ју че су срет пред сјед ни ка Фран цу ске Жа ка Ши ра ка ипред сјед ни ка цр не Го ре Ми ла Ђу ка но ви ћа. Фран цу ски чел ни ци до че -ка ли су на шег пред сјед ни ка као свог нај ро ђе ни јег. По ну ди ли су стал -не ви зе и пред сјед ни ку и ње го вој по ро ди ци. Из гле да да је до барпред сјед ник као и до бар фуд ба лер, ако га за па зе ан га жу ју га нај моћ -ни ји и нај бо га ти ји клу бо ви сви је та. Ипак се на дам да ће се на ма, и по -ред одо бре них ви за, наш пред сјед ник вра ти ти.

Зо ран Ђин ђић и Ве сна Пе шић на ста вља ју сво ју пред из бор нукам па њу по европ ским не при ја тељ ским зе мља ма. Ђин ђић би да бу депред сјед ник, а Ве сна, по што са мо мр зи свој срп ски на род, а во ли свеоста ле на ро де, мо гла би да бу де ми ни стар Евро пе за људ ска пра ва. Акоим се при дру же још Но ле и Дра ган при ча се да су и они не гдје збри са -ли, и ако по зо ву Чан ка из Са ра је ва и Та чи ја из Ал ба ни је, ето ком плет -не ру ко во де ће гар ни ту ре. Има ка жу не ко изо ло ва но остр во уАустра ли ји, гдје је смје ште но око хи ља ду шип тар ских из бје гли ца, алибез ру ко во де ћег ка дра, па би им ова еки па до бро до шла.

Вој ска и на род Ју го сла ви је су од луч ни да од бра не сво ју сло бо -ду и сво ју отаџ би ну. Ни ти Ко со во, ни ти ни је дан дру ги пе даљ Ју го сла -ви је не да мо ни ко ме. Ује ди ње не на ци је мо гу по сла ти сво је по сма тра чечак и вој ни ке са ла ким на о ру жа њем, без вој ни ка из фа ши стич ких НА -ТО зе ма ља, али они не мо гу пре у зе ти ни ка кву ни ци вил ну ни вој нуупра ву на Ко со ву.


Жи вје ло је дин ство и сло бо да на ро да Ју го сла ви је!

155


МА РИ ЈА ЧО ГУ РИЋМА РИ ЈА ЧО ГУ РИЋ

Хра бри гра ђа ни Пље ва ља,По ко зна ко ји пут, опет се оку пља мо ов де, на на шем тр гу да осу -

ди мо и пре зре мо НА ТО агре со ре. До шли смо да осу ди мо те бо ле сне умо -ве ко ји ру ше на шу зе мљу. Ми се ов де сво јим при су ством бо ри мо про тивНА ТО бан де, ко ја из да на у дан ру ши на шу Ср би ју, сла ма ча сно Ла за ре -во Ко со во, ру ши наш хра бри Бе о град. Знам да ме Бил Клин тон и ње го -ви пот чи ње ни не ће чу ти, али знам да Бог хо ће, јер он све чу је и све ви ди.

Ме ни ни је ва жно хо ће ли ме он чу ти, ме ни је је ди но ва жно даме ви чу је те и по др жи те. Иако ме Хи тлер бр. 2 не ће чу ти мо рам му по -ста ви ти не ко ли ко пи та ња: “Ка ко мо жеш ру ши ти зе мљу ко ја је ста ри јаод тво је? Ка ко мо жеш ба ца ти свој смр то но сни то вар на цр кве и ма на -сти ре ка кве ти не маш? Зар те не пе че са вјест што срп ској дје ци кра дешдје тињ ство, што за хва љу ју ћи тво јим “ху ма ним на мје ра ма” дје тињ ствопро во де у мрач ним скло ни шти ма? Зар те ср це не бо ли што сва ки путпла чу кад чу ју је зи ве, за ви ја ју ће зву ке си ре не? Ка ко ти ни је жао штору шиш на ше мо сто ве, фа бри ке, бол ни це, шко ле, све оно што смо миму ко трп но гра ди ли?” Не мо же ти би ти жао, јер ти ср ца не маш, тво јеср це је тру ло.

Али, да знаш сва ко ср це у Ју го сла ви ји ку ца као јед но! Ми је смома ли на род, али има мо огром но ср це, ве ће од тво је Аме ри ке! И док насти бом бар ду јеш и док ра за раш на шу зе мљу, на ша ср ца су окре ну та Ср -би ји. Си гур но си збу њен што ми на тво је бом бе од го ва ра мо игром ипје смом, али да знаш да је на ше оруж је ја че од твог. Срам те би ло,око мио си се на јед ну ма лу, сло бо дар ску зе мљу ко ја ти ни кад ни је ни -шта ло ше учи ни ла.

Ти и тво је при ста ли це сте се ко ле ши на ри око ми ли на ово пар -че зе мље ко ју смо ми кр вљу за ра ди ли. Ти си ми слио да ће нас тво јебом бе обес хра бри ти, да ће нас по сва ђа ти, уни је ти раз дор ме ђу нас. Али,ни си у пра ву. Оне су нас ује ди ни ле и по ка за ле нам ко ли ко се за и ставо ли мо. У овом не пра вед ном ра ту ми ће мо по би је ди ти, јер ти не машто ли ко бом би ко ли ко има нас - сви смо ми за те бе ме те, јер ти нас не би -раш. Бо ри ће мо се про тив вас па ма кар и до зад ње срп ске гла ве. Ви дишли да је сва ка срп ска мај ка ју на ка ро ди ла! Ми не бри не мо, оста ће насдо вољ но да по но во са гра ди мо оно што си ти по ру шио, али ти тре бада бри неш јер ће те за слу же на ка зна сти ћи! А на ше по ру ше не мо сто ве,бол ни це, фа бри ке, пру ге ће ка ко Ла за Ла за ре вић ка же: “Све ће то на -род по зла ти ти”. Зна мо ми до бро ко га ће по зла ти ти, а ко га оја ди ти.

И као што наш Ње гош ре че: “Твр ди орах воћ ка чуд но ва та несло ми га, ал‚ зу бе по ло ми”, јер ми смо ти пре тврд за ло гај, па зи че љу -сти да не по ло миш. Ти не ра зу ми јеш ка ко има мо хра бро сти да сво јим

156


ти је ли ма шти ти мо на ше ли је пе мо сто ве. Ни је ни чу до, то је за те бе не -по зна та ри јеч. И за крај ћу ти по ру чи ти, са мном ће те се сви сло жи ти:“Ми не да мо на шу отаџ би ну!”

**

Хра бри гра ђа ни Пље ва ља,Мој час па три о ти зма и ро до љу бља по све ћу јем ва ма да ме ви оци -

је ни те, јер у овом за на шу др жа ву исто риј ском мо мен ту, срећ ни су ониљу ди ко је пре ла зна оцје на из па три о ти зма кра си. Из да ји це ро да сво га идр жа ве сво је и не ро до љу би ће би ти пр стом по ка зи ва ни кроз вје ко ве.

Ми ђа ци пље ваљ ске Гим на зи је смо од кр ви и ме са, има мо мо -зак и спо соб ни смо да ра зу ми је мо са да шњу си ту а ци ју. Од нас се то немо же са кри ти. Зна мо ми да нас је на пао НА ТО, да шип та ри хо ће да намот му оно што је на ше, и зна мо за што су нам оче ви, стри че ви, уја ци,бра ћа, ку мо ви, ком ши је у уни фор ма ма на ше вој ске - ВОЈ СКЕ ЈУ ГО -СЛА ВИ ЈЕ. Од ра сли смо да зна мо да то ни је ре зер ва, већ да су они на -ши рат ни ци за чи је жи во те стре пи мо, јер смо у ра ту. Али др жа ва јемај ка за ко ју су ро до љу би и ра ни је ги ну ли. Ја сам сред њи ђак. Не на -пу штам ча со ве и на овом ча су сам при сут на сва ког да на. Ово је мој нај -ми ли ји час. Ја сам свје сно иза бра ла овај час, ов дје, на пље ваљ скомтр гу, иако ћу мо жда би ти ка жње на нео прав да ним из о стан ком у Гим на -зи ји. Но, ври је ме ће би ти су ди ја ко је у пра ву. Онај ко нам да је нео прав -да не због на шег при су ства ов дје, или ми ко ји при су ством ов дјебо дри мо на ше рат ни ке да ис тра ју - про тив НА ТО ави о на, бом би, ра ке -та, као и про тив уну тра шњег не при ја те ља. Са да вам ис ти чем да ја немо гу оста ти у учи о ни ци док ви хра бри те на ше бор це, па ма кар би ла иис кљу че на из шко ле. На у ми ла сам да за мо лим ди рек то ре и про фе со -ре шко ла да, као њи хо ве ко ле ге у Би је лом По љу, сви се на ђе мо ов дје, дасе и ов дје удру жи мо про тив НА ТО бан де, јер ко ме за кон ле жи у нео -прав да ном из о стан ку, тра го ви му не ми ри шу. У овом те шком вре ме нуми, ко ји не мо же мо да бу де мо у пра вој бор би, ша љу ћи по здра ве на шимрат ни ци ма, ов дје нам је при су ство оправ да но. Же лим да они ус пи ју даса чу ва ју др жа ву, а ми ће мо је зна ти ци је ни ти, јер за њу они за ла жу сво -је жи во те.

У име свих мо јих вр шња ка по ру чу јем: дра ги оче, дра ги бра те,дра ги стри че, дра ги уја че, те чо, ку ме, ком ши ја, те би ко ји си ра њен,срећ не ти ра не, за твој из гу бље ни жи вот вјеч на ти сла ва и хва ла, пре -жи вје ли - не ка ци је не отаџ би ну. Ја ћу и сју тра на ври је ме би ти на овомча су. Ра зу ми те ме сви.

Жи вје ла на ша др жа ва - СА ВЕ ЗНА РЕ ПУ БЛИ КА ЈУ ГО СЛА ВИ ЈА!

157


**

Хра бри гра ђа ни Пље ва ља,При је не ки дан сам се обра ти ла про фе со ри ма да нам не да ју у

шко ли нео прав да не из о стан ке због то га што при су ству је мо овом на -шем нај дра жем ча су, ко ме оста је мо вјер ни и до след ни, а са да мо рамна шу бра ћу по ли цај це по здра ви ти.

Чу ла сам и за пре па сти ла се ка ко је Ки ли бар ди иза шло из устада ће по ли ци ја пу ца ти у Вој ску Ју го сла ви је, а ни гдје ни је сам чу ла да ћенаш по но сни вој ник пу ца ти у по ли ци ју. Шта то зна чи дра ги по ли цај -ци? Ви ко ји сте из на ших ње да ра, да пу ца те у на ша ње дра - у на ше вој -ни ке. Ви ко ји сте из на ших ср да ца, да пу ца те у на ша ср ца - јер ивој ни ци су у на шим ср ци ма. Дра ги по ли цај ци, вој ни ци и ви сте на шеаор те, кор је ни су вам исти, за јед нич ко ср це вас на дах њу је, мај ка вам јеиста. Ми слим да су вам и ци ље ви исти - као и сви ма на ма: бор ба про -тив НА ТО-бан ди та, НА ТО-кри ми на ла ца, НА ТО-зло чи на ца, НА ТО-сва -шта чи на, НА ТО-не мо ра ла.

За то мо ји по ли цај ци: по слу шај те мој мла ди глас. То је глас мо -је чед но сти и искре но сти пре ма ва ма. Јер, ја сам ва ма: или се стра, илиро ди ца, или дје вој ка, или ку ма, или ком ши ни ца, или при ја те љи ца, илићер ка, или си но ви ца. По слу шај те нас мла де, јер ми не зна мо за не мо -рал. Искре но вам по ру чу јем: Оче ви су нам исти, мај ке су нам исте. Путнам је исти. Пут ми ра и љу ба ви, у сло бо ди, у на шој др жа ви - СРЈ. Ни -је вам отац Клин тон, ни је вам мај ка Ол брајт, ни је вам отац Кук, ни јевам отац Ди но ша, ни Та чи ни Бар ди ни, а ни Ки ли Бар ди ни. Вје руј тена ма а не њи ма. Вје руј те на ма – овим љу ди ма ов де, јер вас дра ги по ли -цај ци ми зо ве мо : си не, бра те, ро ђа че, љу ба ви, оче, стри че, ку ме, ком -ши ја или при ја те љу.

За то са да уда ри те и ви са на ма дла ном од длан као по твр да на -ше за јед нич ке бор бе за очу ва ње ове ли је пе зе мље.

Жи вје ла на ша дра га по но сна др жа ва, жи вио наш по но сни на -род, жи вје ли и ви ко ји сте на ша по ли ци ја, жи вје ла на ша вој ска, са вје -ром у ње но ча сно ру ко вод ство.

Смрт зло чин ци ма, смрт фа ши зму, сло бо да на ро ду!

158


ИВА НА ГО ЛУ БО ВИЋИВА НА ГО ЛУ БО ВИЋПље вља, 08.04.1999.

Дра ги су гра ђа ни, срећ на сам што имам при ли ку да се обра тимовом ве ли чан стве ном ску пу и да са ва ма по ди је лим осје ћа ње ко је про -те кле дви је не дје ље жи ви у ср цу сва ког Ју го сло ве на, а то је же ља и во -ља да се зло чин ци по би је де и по ни зе. По ре ме ће ни умо ви у ли куКЛИН ТО НА, БЛЕ РА, ШИ РА КА, ШРЕ ДЕ РА, ОЛ БРАЈ ТО ВЕ и дру гихбје ло свет ских злоб ни ка, ско ва ли су па кле ни план да уни ште на шу до -мо ви ну и да нам от му КО СО ВО. Ка ква др скост и без о бра злук! Но, незна ју они шта је на ма Ко со во! Ја ћу им ре ћи! Ко со во је ср це и ду ша на -шег на ро да, ко ли јев ка на ше кул ту ре и ду хов но сти, све та зе мља на то -пље на кр вљу срп ских ју на ка, ко ји нам оста ви ше у ама нет да јебра ни мо, чу ва мо и ни ко ме не да мо. И не ће мо је да ти!

Ми зна мо шта бра ни мо и за шта се бо ри мо. Агре сор има моћ неави о не и ра ке те, али од све га то га мно го је ја ча на ша љу бав пре ма отаџ -би ни. То је на ше оруж је и на ша сна га, ко ја нам га ран ту је по бје ду у овојне рав но прав ној бор би. И ово га пу та Да вид ће по би је ди ти Го ли ја та.

На ша зе мља је без оч но и ку ка вич ки на пад ну та од стра не НА -ТО пак та пред во ђе ног Аме ри ком. Тим чи ном је са вјест за пад ног сви је -та па ла на ис пи ту пред на је здом си ле и мр жње. Мр зе нас јер смоне по слу шни, сво је гла ви и твр до гла ви, лу до хра бри, али ис кре ни. Нетр пи мо ул ти ма ту ме. По шту је мо ту ђе сво је не да мо. Ни ка да у исто ри јито ли ко ве ли ких си ла ни је од јед ном и сло жно уда ри ло на јед ну ма лудр жа ву и на род. Већ дви је не дје ље тр пи мо по сле ди це зло чи нач ке агре -си је де вет на ест нај ра зви је них зе ма ља За па да, ко је упор но твр де и об -ма њу ју и ла жу свој на род и чи та ви сви јет, да га ђа ју ис кљу чи во вој неци ље ве, а да она ко као “слу чај но” по га ђа ју ци вил не објек те, оправ да -ва ју ћи то чи ње ни цом да слу же вој сци. Наш до са да шњи от пор до во дидо би је са ја ха че АПО КА ЛИП СЕ, па као ра ње на зви јер уни шта ва ју свеоко се бе. Ни шта им ни је све то. Ни бол ни це, ни шко ле, ни срп ске сред -њо вје ков не све ти ње, ни дје ца. Зви је ри у људ ском об ли ку, зре ли су залу дач ке ко шу ље, а не за пред сјед нич ке функ ци је. Тог оло ша сти дје ћесе соп стве не на ци је и на ро ди. Бог нам је свје док да ће та ко би ти. Ру шенам фа бри ке, мо сто ве, пру ге, се ла и гра до ве. За то вас пи там хо ће мо лиим ика да мо ћи опро сти ти Алек си нац, Бе о град, Но ви Сад, Сом бор, При -шти ну, Пећ, Под го ри цу и дру ге ра ње не гра до ве ши ром на ше дра ге до -мо ви не, Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је. Мо же мо ли икад за бо ра ви типлач тек ро ђе них бе ба, ко је умје сто мај чи не успа ван ке пр во за чу шесна жне екс пло зи је смр то но сних на то про јек ти ла. НЕ ЋЕ МО И НЕСМИ ЈЕ МО!

159


За то да нас, ви ше не го ика да до са да, сви до јед ног тре ба да по -ка же мо свој па три о ти зам на дје лу, да се сто ич ки од у пре мо агре си ји ију нач ки ста не мо у строј за од бра ну сво је отаџ би не. Не ма ве ће ча сти ипо но са од спрем но сти за од бра ну отаџ би не, а ни ве ће сра мо те од из да -је свог на ро да. До шло је ври је ме ка да се сви мо ра мо сло жно и не по ко -ле бљи во од у при је ти агре си ји. Да нас то чи не хра бри при пад ни циВој ске Ју го сла ви је, а сју тра, ако за тре ба, чи ни ће то и сав на род. Ни ка -да не ће мо из гу би ти хра брост, јер је то вр ли на ко ја нас вје ко ви ма кра -си и за то што смо кроз исто ри ју на вик ну ти бра ни ти сво ја ог њи шта,би ли и оста ли сил ни за точ ни ци без ма не и стра ха.

Да нас Ју го сла ви ја бра ни сво ју част и мо рал но до сто јан ство, хе -рој ски оруж јем, али се бра ни и пје смом и ти је ли ма сво јих гра ђа на, ко -ји као жи ви штит бра не Кра гу је вач ку За ста ву, Бран ков мост у Бе о гра ду,је ди ни пре о ста ли мост у Но вом Са ду, бра ни ће мо та ко и све мо сто ве узе мљи. Пје ва ју са на ма сви на ши пре ци, пје ва Сту де ни ца и Гра ча ни ца,ко сов ски бо жу ри, пје ва на ша мла дост, сна га на ше др жа ве.

Ми смо ма ли, али по но сан на род и ни кад ни је смо би ли ује ди -ње ни и сло жни као са да и то ми да је сна ге да са овог тр га по ру чим иКЛИН ТО НУ и ОЛ БРАЈ ТО ВОЈ и њи хо вим европ ским слу га ма да докпо сто ји и је дан ЈУ ГО СЛО ВЕН бра ни ће мо на шу зе мљу и Ко со во. На -спрам њи хо ве оси о но сти, наш је по нос, на спрам њи хо вих ла жи на ша јеисти на, на спрам њи хо вог ку ка вич лу ка на ша је хра брост и; за то ће моми оп ста ти и од бра ни ти на шу зе мљу. У то име жи вје ли! Оста ни мо за -јед но до ко нач не по бје де!

Живјела Војска Југославије и њен Врховни командантСлободан Милошевић! Живјела Југославија!

ПА ТРИ ОТ СКИ СА ВЕЗ ПЉЕ ВЉАПА ТРИ ОТ СКИ СА ВЕЗ ПЉЕ ВЉА

СА ОП ШТЕ ЊЕ ЗА ЈАВ НОСТСА ОП ШТЕ ЊЕ ЗА ЈАВ НОСТ

Док НА ТО нео фа ши сти су ро во и сви ре по, без по во да и кри ви -це, уби ја ју на ше су гра ђа не и без ду шно ра за ра ју на шу Отаџ би ну, у Цр -ној Го ри је на по мо лу нај срам ни ја и нај бе шча сни ја ме диј ска кам па њапро тив Вој ске Ју го сла ви је ко ја да но ноћ но ви ше од шес де сет да на од -луч но, хе рој ски и успје шно пру жа от пор мно го број ни јем и тех нич киопре мље ни јем не при ја те љу, бра не ћи сво јим жи во ти ма и сво јом кр висло бо ду сво га на ро да, су ве ре ност, те ри то ри јал ност и не за ви сност на шеОтаџ би не. По ис ка за ној спо соб но сти, хе рој ству и ве ли чан стве ним ус -пје си ма на бој ном по љу, Вој ска Ју го сла ви је за ди ви ла је и за ду жи ла свој

160


на род, за ди ви ла је чи тав сви јет, па и са мог не при ја те ља. Ушла ја у ле -ген ду и за слу же но се зо ве ле ген дар ном. То су на ши си но ви, бра ћа иоче ви. И сва ка кам па ња про тив њих сма тра се и сма тра ће се увре дом икам па њом про тив Отаџ би не и на ро да ко јем они при па да ју.

Па три о ти Цр не Го ре, у овом те шком вре ме ну, ка да нео фа ши -стич ки зло чин ци бе сти јал но ки ди шу да са го ре на ша ог њи шта и за трунаш на род, због то га што хо ће мо да жи ви мо сло бод но, ци ви ли зо ва но,ча сно и до сто јан стве но на сво јој дје до ви ни и по ама не ту на ших пре да -ка ко ји ни је су љу би ли лан це, по да ни штво и слу ган ство, зби јај мо сво јере до ве и ја чај мо па три от ски фронт за од бра ну Отаџ би не до ко нач непо бје де над агре со ром. Вој сци Ју го сла ви је да је мо без ре зер вну по др -шку са свим пра ви ма ко ја јој по Уста ву и За ко ну при па да ју. Са њом седи чи мо и по но си мо. Јед на Отаџ би на, јед на вој ска. На род све ви ди, чу -је, осје ћа и зна да власт ко ја слу жи са мо се би и сво јим ин те ре си ма ни -ти је на род на власт, ни ти на ро ду слу жи.

Пље вља, 24.05. 1999. го ди не

**

Као ор га ни за то ри ви ше не дељ ног про тест ног ску па на па три -от ском тр гу 13 Ју ли у Пље вљи ма, из ра жа ва мо бес крај но ди вље ње гра -ђа ни ма оп шти не Пље вља на ве ли ком па три о ти зму и без гра нич нојљу ба ви пре ма Отаџ би ни, а по себ но пре ма оном што је у ово ме тре нут -ку кра си, а то је је дин ство и сло га на ро да на ше отаџ би не, по др шка хра -број и оспо со бље ној Вој сци Ју го сла ви је у бор би са мно го број ни јом итех нич ки опре мље ни јој зло чи нач ком али јан сом, по др шка вр хов номко ман дан ту Вој ске Ју го сла ви је Сло бо да ну Ми ло ше ви ћу и вје ра у на шуко нач ну по бје ду.

Ка ко ни је су мо гли да оства ре вој ну по бје ду над на шим бра ни -о ци ма сло бо де и не за ви сно сти, зло чин ци су ми сли ли да ће ра за ра њемци вил них и при вред них обје ка та при мо ра ти наш на род на ка пи ту ла -ци ју. И ов дје су се пре ва ри ли. Остао је на род и ње гов не по бје ди ви дух.За то мо ли мо све па три о те на ше оп шти не ко ји ни је су об у хва ће ни вој -ном оба ве зом, да при о ри те тан и све ти за да так бу де што ви ше уз о ра тии по си ја ти зе мљи шних по вр ши на ка ко би спрем ни је до че ка ли и дру -га из не на ђе ња. У овом по слу сло жно и не се бич но при ти ца ти јед ни дру -ги ма у по моћ. Не ка со ли дар ност бу де при сут на и на по љи ма и у ва шимдо мо ви ма.

Са про те сти ма на ста ви ће мо са па три о ти ма ко ји тог да на мо гудо ћи. Са по здра вом: до ко нач не по бје де.Пљевља, 6. јун 1999. г

161


КЊИ ЖЕВ НИ КЛУБ “ДАЛ МА”КЊИ ЖЕВ НИ КЛУБ “ДАЛ МА”

Књи жев ни клуб “Дал ма” из Пље ва ља, по во дом бру тал не агре -си је на на шу зе мљу, ко ју је из вр ши ла НА ТО али јан са на че лу са Сје ди -ње ним Аме рич ким Др жа ва ма, из ра жа ва нај о штри ји про тест и упу ћу јенај е нер гич ни ји за хтјев: да се зло чи нач ко бом бар до ва ње од мах за у ста -ви.

На пре ла зу у но ви ви јек и у но ви ми ле ни јум на ша отаџ би надо жи вља ва стра вич не и ра зор не на па де у ко ји ма се бом бар ду ју ње непри род не ље по те, ње не све ти ње и кул тур на до бра, ње ни мо сто ви и фа -бри ке, до стиг ну ћа ру ку и ума ње них љу ди ко ја се ства ра ју да нас и ко јасу ства ра на кроз ви је ко ве и ко ја су над жи вља ва ла и ра то ве и зе мљо -тре се. Бом бар до ва ни су на ши љу ди и њи хо ве и пре дач ке ду ше.

У усло ви ма ка да се цр на ра зор на сје ме на си ју по по љи ма и гра -до ви ма на ше до мо ви не, ка да је пр ви звук ко ји чу ју тек ро ђе не бе безвук де то на ци ја ра за ра ју ћих бом би, по зи ва мо све љу де до бре во ље, апо себ но пи сце и умјет ни ке из зе ма ља ко је на нас ша љу бор бе и ави -о не, да диг ну и по ја ча ју глас по бу не и осу де. Умјет нци као дио са вје -сти чо вје чан ства има ју по себ ну оба ве зу да сво јим гла сом за у ста вебру тал ну си лу и по мог ну да до ђе мир. На ша зе мља сво јом сло бо дар -ском тра ди ци јом, сво јим по но сом, сво јом ми ро љу би во шћу, сво јомслав ном исто ри јом и тра ди ци јом, сво јим кул тур ним прег ну ћи ма и по -стиг ну ћи ма, за ди ви ла је сви јет и да нас га за ди вља ва сво јим је дин стве -ним от по ром и по но сом.

Оче ку је мо да ће умјет ни ци сви је та, а ме ђу њи ма и умјет ни -ци зе ма ља ко је су из вр ши ле агре си ју на на шу зе мљу, још сна жни јепо ди ћи свој глас осу де и по ка за ти да су агре сор ски ре жи ми уса мље -ни и изо ло ва ни и у соп стве ним др жа ва ма, као што се то већ у до -број мје ри и по ка зу је. За то за у ста ви те ва ше во ђе, до ка жи те да изањих не сто ји нај ве ћи дио ва ших на ро да. По мог ни те да до ђе мир, дађа ци уче, да пи сци пи шу, да рад ни ци ра де, да се бе бе ра ђа ју и ра -сту уз звук ве се ле му зи ке и мај чи ног осми је ха. Ре ци те од луч но НЕ ра -ту и агре си ји на јед ну ус прав ну и по но сну зе мљу.

162


ЖЕ НЕ ПЉЕ ВА ЉАЖЕ НЕ ПЉЕ ВА ЉА21.04.1999. г.21.04.1999. г.

Те би го во ри мо Не бо, те би што те над ви си наш во ђа, наш вој -ник, те би да тра гом тво је ду ге пре не сеш гор де ри је чи свих мај ки, се -ста ра, же на, ко је су дич но ста ле уз сво је вој ни ке да бра не чи сти образсво је отаџ би не. Те би Не бо, ша ље мо по ру ку да је пре даш Сун цу, да сеСун це ужа ри од на ше же ље за од бра ном и да спр жи ре тар ди ра не пи ло -те ко ји ро ва ре по тво јој по сте љи. Бу де нам га до ви из сна дје цу, оти ма -ју ђа ци ма на у че не лек ци је, вој ни ке нам уби ја ју, ру ше нам до мо ве. Ре циим Не бо, да су за лу та ли да се срам но спо ти чу на на ше бо ро ве што до -пи ру са Дур ми то ра, Та ре, Ава ле у тво је ви си не. Ја чи смо од гро ма, одсвих ави о на, уби ја мо ри је чи ма, пје смом, пр ко сом, баш она ко ка штопри ли чи здра вом људ ском уму и ло ми мо зле на мје ре крв ни ка.

Не ма тог Клин то на, Ку ка, Со ла не, ко ји ће укро ти ти сла ву пр ко -са сва ке на ше мај ке, се стре, дје вој ке, же не да не од бра ни свом сво јомсна гом нај љеп шу ди ву на Бал ка ну, узор ну отаџ би ну, на шу нај ве ћу и је -ди ну за кле тву ЈУ ГО СЛА ВИ ЈУ, узор за сав људ ски род на пла не ти, би -ла и оста ла.

Ви со ко до Не ба, до Сун ца, кли чи те мај ке, се стре кће ри и же неуз ва шу ри јеч на ша ће дје ца, си но ви, вој ни ци, на ши офи ци ри, хе ро јиТРАЈ КО ВИЋ, ОБ РА ДО ВИЋ и ПАВ КО ВИЋ, бр же до по бје де.

163


ПРЕД СЈЕД НИ КУ СКУП ШТИ НЕ ПРЕД СЈЕД НИ КУ СКУП ШТИ НЕ РЕ ПУ БЛИ КЕ ЦР НЕ ГО РЕ РЕ ПУ БЛИ КЕ ЦР НЕ ГО РЕ

- Го спо ди ну Све то за ру Ма ро ви ћуПОД ГО РИ ЦА

Го спо ди не пред сјед ни че Скуп шти не,Ми, же не, мај ке, су пру ге и се стре, за бри ну те за суд би ну Цр не

Го ре и на ше за јед нич ке до мо ви не Ју го сла ви је, ко ја је из ло же на бру -тал ној и зло чи нач кој агре си ји НА ТО пак та, а огор че не по ступ ци ма ииз ја ва ма по је ди них чел ни ка цр но гор ске вла сти, обра ћа мо Вам се каоПред сјед ни ку Скуп шти не, ко ја би тре ба ло да бу де из раз по ли тич ке во -ље ци је ле Цр не Го ре, овом

ПЕ ТИ ЦИ ЈОМ

У тре нут ку ка да на ша до мо ви на кр ва ри, ка да ги ну на ша бра ћаи си но ви, кад зло чи нач ки агре сор до те ме ља ру ши на ше гра до ве, фа -бри ке, мо сто ве, ка да чи тав де мо крат ски сви јет ди же глас про тив вар -ва ри зма ко јем је из ло же на јед на су ве ре на и ми ро љу би ва зе мља,зва нич на Цр на Го ра ћу ти. Ћу ти ка да је ри јеч о по др шци ру ко вод ствуна ше зе мље, ћу ти ка да је ри јеч о по др шци Вој сци Ју го сла ви је и на шемхе рој ском на ро ду ко ји ју нач ки бра ни наш за јед нич ки Бе о град, Но виСад, При шти ну, Кра гу је вац, Под го ри цу, Да ни лов град ... и на шу за јед -нич ку све ти њу, Ко со во, ћу ти ка да тре ба да упу ти из ра зе нај ду бљег са -о сје ћа ња са по ро ди ца ма не ви но стра да лих ци ви ла у Алек син цу иши ром Ср би је. Ћу ти кад тре ба да про го во ри она ко ка ко је у ова квимпри ли ка ма уви јек го во ри ла ча сна и ју нач ка Цр на Го ра, а кроз ис ту пепо је ди на ца из вла сти го во ри кад не тре ба и оно што не тре ба и што Цр -на Го ра ни ка да ни је ре кла.

Из ја ве по је ди на ца из нај ви ше цр но гор ске вла сти, а на ро чи тоне ке ње не од лу ке, уни је ле су пра ву по мет њу и у нај кри тич ни јем тре -нут ку за на шу до мо ви ну на пра ви ле не по треб ну кон фу зи ју. По ле ми каоко при о ри те та вој не и рад не оба ве зе, ко ја ни ка ко не при ли чи ни Цр -ној Го ри ни Цр но гор ци ма, ус по ри ла је и угро зи ла про цес мо би ли за -ци је Вој ске Ју го сла ви је, на ше је ди не за шти те и од бра не. Из ја вами ни стра прав де, Дра га на Шо ћа, да од би ја вој ни по зив и да не при -зна је над ле жност вој них су до ва рав на је чи ну нај ви ше из да је па три от -ских и др жав них ин те ре са Цр не Го ре и Ју го сла ви је. На жа лост, у сво јојотво ре ној из да ји Шоћ је по шао и да ље па је за Вој ску Ју го сла ви је из ја -вио ка ко је не спо соб на, нео р га ни зо ва на, сла бо об у че на и још сла би јехра ње на, и да због све га то га ма сов на мо би ли за ци ја не ма ни ка квог

164


165

сми сла. Ти ме је Шоћ, ко ји би тре ба ло да бу де пр ви чу вар др жав них ивој них тај ни, по ку шао да за вр ши по сао за де се ти не шпи ју на ко ји се да -нас вр зма ју по Цр ној Го ри. На сре ћу, пре ва рио се не са мо Шоћ не го исви они ко ји ми сле да је на ша вој ска та ква ка квом би они же ље ли да јеви де.

По себ ну при чу пред ста вља по на ша ње пот пред сјед ни ка Вла деЦр не Го ре, Но ва ка Ки ли бар де. Он, ко ји је не слав но при зи вао НА ТОсна ге, да нас нас убје ђу је ка ко не тре ба да про во ци ра мо зло чи нач кебом бар де ре док из ру чу ју то ва ре смр ти по Ср би ји и Цр ној Го ри, ка кона ше не бо тре ба за њих да бу де отво ре но и си гур но. Упо зо ра ва нас дасе мо ра мо по на ша ти у скла ду са од лу ком цр но гор ске Вла де за ко ју јечи та ва па три от ска Цр на Го ра ре кла да је она акт отво ре не из да је и Цр -не Го ре и Ју го сла ви је, и при је ти Вој сци Ју го сла ви је због то га што при -во ди вој не де зер те ре и оне ко ји од би ја ју уста вом про пи са ну оба ве зу дабра не сво ју зе мљу.

Ова кво по на ша ње и из ја ве љу ди, чи је по зи ци је у цр но гор скојвла сти ни је су бе зна чај не, бру ка ју Цр ну Го ру пред исто ри јом и предбра ћом у Ср би ји. Због та квих љу ди, у Ср би ји смо по ста ли већ пред метви це ва ти па: “Ми је њам јед ног Ма ке дон ца за два Цр но гор ца, уз мо бил -ни те ле фон и голф при де”, а у бе о град ским ка фа на ма ви ше не на ру чу -ју “ник шић ко” већ “из дај нич ко пи во”.

Го спо ди не пред сјед ни че Скуп шти не, Цр на Го ра ни ка да ни је ине ће из да ти ни се бе ни дру ге, али ово што се де ша ва и што ра де по је -дин ци из ње не вла сти мо же за у ви јек да ока ља њен образ пред пре ци -ма и по том ци ма. Не ће Цр ну Го ру и Ју го сла ви ју спа си ти пу шке Шо ћа иКи ли бар де, умје сто њих те пу шке ће мо по ни је ти ми же не, али њи хо веиз ја ве и од лу ке и те ка ко мо гу да угро зе мо рал ни и па три от ски лик Цр -не Го ре и озбиљ но до ве ду у пи та ње Ре зо лу ци ју Скуп шти не о гра ђан -ском ми ру у Цр ној Го ри. Због све га ово га, го спо ди не пред сјед ни чеСкуп шти не, зах ти је ва мо да при ми те на шу де ле га ци ју и да нам об ја сни -те сље де ће:

-Да ли иза ових и из ја ва дру гих чел ни ка и по је ди на ца из др -жав них ор га на сто ји зва нич на цр но гор ска власт?

-Да ли ова кви ми ни стри и пот пред сјед ник Вла де мо гу и да љеда пред ста вља ју Цр ну Го ру и да ли и за њих ва же устав и за ко ни овезе мље?

-Да ли Скуп шти на Цр не Го ре, сход но Ре зо лу ци ји ко ју је усво ји -ла, има пра во да ћу ти на ова кве из ја ве и по ступ ке ко ји пред ста вља јуње но ди рект но кр ше ње?

-Од ко га вас то, го спо ди не пред сјед ни че Скуп шти не, чу ва то -ли ка по ли ци ја ис пред овог зда ња, пре ма ко ме су окре ну те ми тра ље скеци је ви ко је ви ре са скуп штин ских про зо ра и не зна чи ли то да се пла -


166

ши те свог на ро да и нас же на ко је смо се да нас ов дје оку пи ле?Че ка ју ћи да нас при ми те и пру жи те нам од го во ре на ова и још

не ка дру га пи та ња, ко ја су мје ра на ше за бри ну то сти за Цр ну Го ру и Ју -го сла ви ју, оба вје шта ва мо Вас да ће мо се сва ки дан оку пља ти пред згра -дом Скуп шти не у 5 до 12 јер сма тра мо да је по сљед њи час да уста не моу од бра ну зе мље.

У на ди да ће те схва ти ти оправ да ност на ших мо ти ва за ова кавпро тест, да ће те схва ти ти оправ да ност на ше бри ге и же ље да до при не -се мо ста бил но сти Цр не Го ре и од бра ни Ју го сла ви је и да ће те при ми тина шу де ле га ци ју, уна при јед Вам се за хва љу је мо.


167

ИНТЕРВЈУ ДАНИЈЕЛА ШИФЕРА(Пљеваљске новине, 15. мај 1999. год.)

Господине Шифер, молимо вас утиске сa митинга?

Било ја врло лијепo. Нијесам очекивао топао и изузетан скуп.За недјељу дана опет ћу се вратити овдје у Пљеваља, да подржим вашнарод у протесту против бомбардовања.

Сви се слажемо да jе оваj рат неправедан. Можетели нам рећи ваше виђење овог рата?

Шта ради сада НАТО пакт. Ово зликовачко бомбардовање - тоjе чисто насиље, фашизам, и терор против једног дивног, невиногнарода, какав је српски народ. Ја сам дошао у Југославију прије мјесецдана да подржим српски и црногорски народ и протестујем свугдје гдјемогу да будем. Нема разлога да НАТО пакт бомбардује овај народ,пошто Југославија на Косову брани свој суверенитет, идентитет итериторијални интегритет, то значи унутрашње и спољашње границе.Косово је српска колијевка, тамо постоји српски идентитет, култура,религија и што је Јерусалим за Јевреје то је Косово за Србију.Југославија на Косову не брани само Косово већ брани свој народ,његово памћење, његову историју и нешто више. Сматрам да Србијаданас на Косову брани и Европу, њену слободу од фашизма иимперијализма, новог фашизма и новог империјализма и тоамеричког. Србија је управо покретач једне велике револуције,револуције против тог новог америчког империјализма и зато је данасЈугославија центар свијета. Запад то још није схватио, али за неколиконедјеља, мјесеци они ће схватити шта значи када један народ бранисвој идентитет, своју слободу и своју отаџбину.

Ја се стидим данас што живим у Европи, када видим даФранцуска, Италија, Белгија, земље у којима ја живим, и друге земљебомбардују суверену државу, невин српски народ.

Мир и добра воља су највеће људско благо на свијету.Зашто нема добре воље од западне цивилизације?

Морате да знате да Француска и Италија као самосталнедржаве и земље не постоје више. Постоји Европска заједница која серодила као економска заједница. Наравно, водећа земља у ЕУ јеекономски најјача земља – Њемачка. Она заједно са Америкомруководи политиком у Европи и свијету. Француска и Италија немајувише суверенитет. Оне су пале у америчке замке а то још нијесуразумјеле. Југославија, напротив, брани свој суверенитет, својнационални интерес, а то више не постоји у Европи, не постоје више


Француска, Италија, Белгија, Енглеска. Шпанија, Холандија итд,постоји Европа која је пала у замку Америке и то је проблем, то јекључно питање.

У овом тренутку ваше ријечи нама много значе. Виимате и на Западу пријатеља и познаника, колико вашеријечи допиру до њих?

Морам да кажем искрено да данас не постоје више барикаде умедијима. У вашем граду данас, на протестном митингу противбомбардовања НАТО пакта, били су Француска телевизија првипрограм - главни дневник у 20 сати који се гледа и преко сателита,Белгијска телевизија и представници 3-4 радија. Веома је важно што ћевечерас 20 милиона људи чути то што сам говорио на тргу. Прематоме, није мало, то је много, чуће цијели Запад. Морате да знате да јоши данас постоји пријатељство између Француске и Србије, постоји јошу Француској народ који је против бомбардовања као и у Грчкој.Италији, али проблем је Француски предсједник господин Жак Ширакили премијер Ален Жоспен. Они нијесу ништа питали народ ипарламент, што је против сваког демократског принципа. Они су саморадили што су хтјели Бил Клинтон или Мадлен Олбрајт. То је срамота,мада знајте у Француској и Италији народ је против бомбардовања исматрам да ће бити великих проблема у парламентима тих земаља, јеру њима постоје странке које су против бомбардовања и може доћи довеликих политичких криза у Паризу, Риму, Бриселу. То што ради садаНАТО пакт против суверене државе Југославије, против српског ицрногорског народа, то је чисто насиље, терор и фашизам, поштосматрам да нема Југославије без Србије и Црне Горе и да нема Србијеи Црне Горе без Југославије. НАТО пакт нема никакав мандат то даради, нема мандат из УН.

Рат и НАТО бомбе створиле су општу конфузију ипогоршале постојеће стање. Створили су колонеизбјеглица, страх, глад, болест... А, то је жалосно...

Поставили сте право питање и потпуно сте у праву. Ја сам биоприје неки дан у Приштини, Призрену и Ђаковици у болници и тамосам видио албанске цивиле: дјецу, жене, старце који су жртве НАТОбомбардовања. Сматрам да су Албанци жртве лидера ОВК и НАТОпакта. Сигуран сам да српски народ као и Албанци који су лојални хоћемир, али на жалост ОВК неће мир - хоће рат као и Американци.Американци су дали паре и наоружање ОВК на Косову због тога ониимају алиби да направе мир тако што ће доћи са трупама у Европу, даконтролишу и дестабилизују Европу, јер Европа је пала у замкуАмерике и због тога кажем да је Југославија данас центар свијета и да

168


се овдје дешава једна велика револуција против новог америчкогимперијализма.

Рекли сте да сте већ мјесец дана у СРЈ. Како стедоживјели бомбардовање?

Уопште се не плашим бомбардовања. Српски народ је храбар ипоштен народ. Ја сам Србин, према томе као и српски народ ја се неплашим бомби. Када сам био први пут у Приштини, за Васкрс 11.априла, пао је један томахавк 300 метара од мог хотела. Била је великадетонација и пало је око 10-15 бомби у близини, али нијесам сеуплашио-вјерујем да нас чува Бог и Биjeли анђео. Ја ћу сада да идем уМилешево, jутрос сам био у манастиру Острог са својим сарадницима.Бомбе су падале за вријеме мога боравка у многим градовима:Београду, Новом Саду, Краљеву, Чачку, Крушевцу. Када сам уПодгорицу стигао прије 4-5 дана падале су бомбе на аеродром али неплашим се jер вјерујем у Бога, вјерујем у српски народ. Ми имамоистину и правду на нашоj страни. НАТО пакт има војну снагу. Миимамо нешто друго, много више, имамо моралну снагу и Бога. Прематоме сигуран сам у побједу.

Господине Шифер, видите ли излаз из ове кризе ирата?

Мислим да ће рат још трајати, пошто је циљ Американаца дадођу са трупама у Југославију на Косово или било гдје друго уЈугославији, Војводини или Црној Гори. Американци нијесу хтјели дасе потпише мир у Рамбујеу између Срба и Албанаца. Др ИбрахимРугова, који има политички легитимитет, није смио да потпишеспоразум са Србијом пошто нијесу хтјели Американци. Они сусклонили Ругову, а пустили ОВК и Хашима Тачија и то је страшно.Позитивно је што постоји разговор о Савезу Југославије, Русије иБјелорусије, али то је само у политици и дипломатији. Премијер РусијеПримаков је рекао да је Русија између Запада и Југославије, а јаочекујем више. Русија не треба да буде између већ са Југославијом.НАТО пакт чини 19 земаља, хиљаде авиона, а у Југославији је до садакао на пет Хирошима, а то је тешко издрживо. Кључно рјешење нијевојно већ политичко и дипломатско.

Ја увијек говорим истину, и због то га ме овај народ поштује.

У нади да ће рат брзо стати и да ћемо наредниразговор обавити у миру, хвала вам на разговору.

Вела МићковићВела Мићковић

169


**

У то ку тра ја ња бом бар до ва ња и пље ваљ ских про те ста Па три -от ском са ве зу, гра ђа ни ма Пље ва ља и гра до на чел ни ку Пље вља су упу -ће на број на пи сма и по ру ке у знак по др шке и про те ста про тив НА ТО ииз да ја. Са збо ра су упу ћи ва не по ру ке и пи сма ко ји ма је, ми мо са оп ште -ња ис ка зи ва на по др шка ру ко вод ству, Вр хов ној ко ман ди, Вој сци Ју го -сла ви је и дру гим су бјек ти ма, па дио тих пи са ма и по ру ка објављујемо.

ПИ СМО ВОЈ НИ КА НИ КО ЛЕ:ПИ СМО ВОЈ НИ КА НИ КО ЛЕ:

-На ср ћу и да нас, муч ки у окри љу но ћи, пу ца ју и бје же, али пре -ко ове цр те не ће ни ко рак, по ци је ну да се ни је дан од нас не вра ти. Немо же мо пу сти ти ту ђи на крв ни ка да га зи и са же же ову зе мљу. Да окре -не мо ле ђа, ка ко би смо по гле да ли у очи дје ци, ка ко би смо сју тра на гро -бо ве оче ва и дје до ва, ка ко смо он да мо гли дру га чи је не го да се на пр випо зив а и без по зи ва отаџ би ни ода зо ве мо и ис ту ри мо се на ње ну ме ђу.Ов дје је нас сед мо ро бра ће Ми о драг, Дра ган, Бо ри сав, Зо ран, Де јан ија Ни ко ла. Али ов дје имам мно го ви ше бра ће јер сви смо бра ћа по ча -сти и оруж ју, по љу ба ви пре ма до мо ви ни и по одговорности за ње нусло бо ду и бу дућ ност.

Из гле да да је аме рич ки по гла ви ца схва тио да му ова мо про ла -за не ма. Је ди но се зло срећ ни Блер ко пр ца,хтио би коп не ну ин ва зи ју.Е па до ђи Блер, по ве ди и ку кав ног Ку ка и ста ви те се на че ло те ва ше ар -ма де. На род и Вој ска Ју го сла ви је спрем но ће вас до че ка ти. Док нас НА -ТО пи ло ти га ђа ју са без бјед них ви си на, цр но гор ска ТВ нас бом бар ду једез ин фор ма ци ја ма са свог екра на. Пр во су из ја ви ли да су ма са кр ци ви -ла у Ко ри ши иза зва ли пи ло ти Вој ске Ју го сла ви је, а ка да је и сам НА ТОпри знао сво ју на мјер ну гре шку, он да је ТВ Цр не Го ре об ја ви ла да Вој -ска Ју го сла ви је по ста вља ал бан ске же не и дје цу као жи ви штит. Не каим што ра де слу жи на част, са мо мо ра ју зна ти да цр но гор ски на род знашта је лаж. - сто ји у пи сму вој ни ка Ни ко ле.

170


ПИ СМО ВОЈ НИ КА ГО РА НА:ПИ СМО ВОЈ НИ КА ГО РА НА:

Го спо до офи ци ри, мај ке, вој ни ци,

При па ла ми је част да се за хва лим у име вој ни ка и офи ци рапод чи јом смо ко ман дом.

Иако смо из ра зних кра је ва са о сје ћа мо са ва ма и са тра ге ди јомко ју пре жи вља ва наш на род. Ту има до ста вој ни ка мар тов ске кла се ко -ји су оста ли да чу ва ју до мо ви ну. Има до ста и оних ко ји има ју кућ нихпро бле ма, али ви сте нас ора спо ло жи ли и уни је ли нам ду шев ног ве се -ља и ра до сти у на ше ре до ве.

Же лио бих да вам се по себ но за хва лим на уло же ном тру ду да сесве ово спре ми и по кло ни на те рен до не су. Ни је ово ма ла ста ња стваруго сти ти ово ли ко љу ди. Ви сте ствар но да нас до при ни је ли да се ми вој -ни ци осје ћа мо као код сво јих по ро ди ца.

Хва ла вам на по кло ни ма и го сто прин ству. Хва ла вам на по др -шци ко ју нам да је те и што у Пље вљи ма ви ше од 60 да на одр жа ва тепро те сте про тив НА ТО агре си је на на шу зе мљу.

Још јед ном вам хва ла и нек нам бу де са сре ћом да ис тра је мо ус свим на по ри ма ко је из др жа ва мо у нај те жим тре ну ци ма по сли је Дру -гог свјет ског ра та за од бра ну отаџ би не.

Вој ник Ра ни са вље вић Го ранРа ни са вље вић Го ран

Бач ка Па лан ка

ПИСМО ВОЈНИКА ЉУБОМИРАПИСМО ВОЈНИКА ЉУБОМИРА

Здраво моји Пљевљаци!

Здра во че сти те и пле ме ни те ду ше цр но гор ског на ро да, ко ји масе же лим на пр во мје сто за хва ли ти у име мо је и мо јих дру го ва на ве ли -ким и ма сов ним про те сти ма у ко ји ма сте све бо љи,ја чи,чвр шћи и ис -трај ни ји, у ко ји ма из но си те сво је не сла га ње про тив НА ТО ВЕ ар ма де,про ти ву НА ТО ВЕ еска дри ле, ко ја по ку ша срам но да уга си оно што сесрп ско зо ве. Ево 6о. дан от ка ко на ци сти па ле све пред со бом, ка ко уби -ја ју не ду жне ци ви ле, пре ки да ју дјеч је ра до сти,ка ко га се жи во те тек ро -ђе них бе ба и разарају срп ску утро бу,да из ње ни кад ви ше не ник несрп ско ди је те. По ку ша ше да нам на мет ну оно че му смо се уви јексупротстављали, гдје су нам се дје до ви и пра дје до ви ку па ли у ло кви

171


кр ви да би да нас сло бод но жи вје ли.А да нас, ка да је срп ски на род же лио ма ло да пре дах не, да од мо -

ри сво је ко сти од љу тих ра то ва, да нас ка да је свак био сре ћан на својна чин из не на да се по ја ви фа ши стич ка, на ци стич ка и шо ви ни стич каар ма да ко ја се за же ље ла срп ске кр ви. Ваш глас је и те ка ко до при ниопо др шци, мо ра лу и ја ча њу од брам бе не мо ћи зе мље. Ваш уз дрх та лиглас ко ји се је два из го ва ра сло ми ће зли ков це, за пре па сти ће га, и отје -ра ти та мо да ле ко, да ле ко у не по врат.

Про сто сам сре ћан и за до во љан док бди јем у ро ву и спре ман наоро зу, слу шам на је два из не мо глом тран зи сто ру ка ко су се мо ји Пље -вља ци и 6о.пут оку пи ли ту на твр дом бе де му гра да, да из не су и ис ка -жу сво је”НЕ, сво је не сла га ње са оним од че га их ду ша бо ли и за ср цеује да. Сва ка не ви на жр тва ће се осве ти ти дво стру ким и десетострукимгла ва ма зли ко ва ца ко ји ће их до Би је ле ку ће у ли ме ним сан ду ци ма од -ни је ти”апа чи”.

Ви од ма ле дје це ко ја су у на руч ји ма сво јих мај ки,од осно ва цаи сред њо шко ла ца па до ста ри јих бо ра ца сте са же љом до шли туда упу ти те нај о штри је не сла га ње са свјет ским си ла ма и с по ру ком да немо гу ни под ци је ну стра хо ви тих ра за ра ња и жр та ва на мет ну ти нам то -бо жњу де мо кра ти ју ве ли ких си ла.

На кра ју мо ја вој нич ка по ру ка:Ви мај ке и се стре хра ни те и уз га јај те срп ске си но ве, а ми вој -

ни ци ће мо вас чу ва ти и бра ни ти од па кле не сти хи је НА ТО зли ко ва ца.

Све вас по здра вља вој ник Кља је вић Љу бо мирКља је вић Љу бо мир

172


173

ОСТАЛЕ ПОРУКЕОСТАЛЕ ПОРУКЕ

ПРЕД СЈЕД НИ КУ СО ПЉЕ ВЉА

Го спо ди не Пред сјед ни че!

Ми ро ђе ни на те ри то ри ји оп шти не Пље вља, а жи ви мо и ра ди -мо у Ни шу са сво јим по ро ди ца ма, ни је смо за бо ра ви ли свој род ни крај,оби ча је и тра ди ци ју. О то ме смо ве о ма ра до и на сва ком мје сту раз го -ва ра ли са сво јим ком ши ја ма, при ја те љи ма и ко ле га ма.

По себ но смо по но сни кад раз го ва ра мо о го сто прим ству, чој -штву и ју на штву на шег на ро да.

Ми ових да на пра ти мо ва ше до сто јан стве не ми тин ге по др шкеко је одр жа ва те на Тр гу „13. јул.“ У Пље вљи ма, хра бро и од луч но, безоб зи ра на вре мен ске усло ве, ко ји ма по др жа ва те брат ски на род Републ-ике Ср би је, вој ску и по ли ци ју Ју го сла ви је, ко ја сто ји на бра ни ку на шедр жа ве СР Ју го сла ви је у уло зи од бра не свог на ро да, без об зи ра на на -ци о нал ну, вјер ску и кул тур ну при пад ност.

На ва шој по др шци народу Ср би је, ујед но и бра ни те Цр ну Го руи свој на род од бе ло свјет ских зло тво ра.

Овом при ли ком же ли мо да Вам упу ти мо ве ли ку за хвал ност, ида ис тра је мо за јед нич ким сна га ма до ко нач не по бје де, као што су и на -ши пре ци ра ди ли, јер је исти на и прав да на на шој стра ни.

Не по клек ни те до ма ћим из дај ни ци ма. Њих ће да стиг не кле твана шег ве ли ког ју на ка и вој ско во ђе Ца ра Ла за ра.

-Ср дач не и брат ске по здра ве за све вас, на ми тин гу у Пље вљи ма!-Жи вје ла Ср би ја и Цр на Го ра !-Жи вје ла Ју го сла ви ја са на шим пред сјед ни ком и вр хов ним ко ман -

дан том Сло бо да ном Ми ло ше ви ћем!

Ниш, 27.04.1999.

Ини ци ја тив ни од бор:Ја гош Дроб њакЈа гош Дроб њак

Ра то мир Ћу зо вићРа то мир Ћу зо вићСлав ко Си мунСлав ко Си мун


ГРАДОНАЧЕЛНИКУ ПЉЕВАЉАГРАДОНАЧЕЛНИКУ ПЉЕВАЉАгосп. Радоману Гогићугосп. Радоману Гогићу

Господине!

Слушам Пљевљаке како свакодневно, откако агресор мрачногсвијета Запада прља наше небо, убија људе и уништава добра, упућујупротесте и изражавају своје слободарство. То није само за честитањето је за дивљење. Њихове ријечи осуде наших непријатеља и уопштенепријатеља ума, духа и слободе човјека, чине поносним сваког Вашегсуграђанина макар и не стигао да стане на Пљеваљски трг да покажесвоје осјећање и спремност да брани нашу земљу и народ, што припадаљудима и крају које тако мушки и одсјечно представљају Пљевљаци насвоме тргу. Пријатељима у Крагујевцу са поносом казујем да самПљевљак свим својим бићем и срцем и да радо прилажем свој гласвашем гласу протеста и осуде агресора.

Све ово што нам ради западна врхушка није ни чудно нинеочекивано. Њихова “демократија” грађена је на моди једног бога,бога новца, па избор људи на врхунске положаје - државничке, војне,правне, финансијске, медијске, па чак и хуманитарне и спортске,базиран је на том богу. Зато на те врхове и долазе људи који у тог боганајвише имају у руци, а нијесу их достојни умом ни духом, савјешћу иморалом! Кад погледамо шта раде, јуче другима данас нама, лако семожемо увјерити да су то заиста људи без савјести, а по оном штапричају нашој и својој јавности, какве лажи конструишу, то су људи ибез личне части. То нијесу људи него сурогат људи.

Зар сурогат да свијету кроји кошуљу по својој мјери? Неће топроћи у над Бога и моралних и слободарских вриједности нашеганарода који је увијек смио стати на пут сили и сломити је.

Дивим вам се, драги Пљевљаци и поносим тиме што сте ви и тајкрај мој завичај.

Искрено обрадован вашим прегнућем.

Ђоко Остојић,Ђоко Остојић, Крагујевац

П.С. Цијењени госп. Гогићу, усуђујем се да преко Вас упутимПљевљацима искрене поздраве и дивљење.

174


175

Ре пу бли ка Срп скаОП ШТИ НА СР БИ ЊЕСКУП ШТИ НА ОП ШТИ НЕ СР БИ ЊЕБрој: 01/I-01-13/99Да тум: 5.04.1999. год.

СКУП ШТИ НА ОП ШТИ НЕ ПЉЕ ВЉА

Дра га бра ћо и се стре!

Ми ко ји смо пре тр пје ли и осје ти ли гор чи ну НА ТО бом бар до ва -ња, нај о штри је осу ђу је мо сра ман , бру та лан и зло чи нач ки чин ко ји сене мо же ни чим оправ да ти. Под му кли атак раз от крио је по мра че неумо ве ко ји хо ће да кро је сви јет по сво јој мје ри. Ви сте на пад ну ти збогто га што ни сте при хва ти ли оку па ци ју и чи зму не при ја те ља, ни сте при -хва ти ли се па ра ти зам и шип тар ски те ро ри зам.

Ра ке та ма и бом ба ма по ку ша ва ју да уни ште срп ски на род и срп -ско би ће уоп ште. Увје ри ли смо се, да сте се хра бро и од луч но суп-ротставили не при ја те љу и по ка за ли ви со ки па три о ти зам у од бра нидо мо ви не.

За то вам да је мо пу ну по др шку да ис тра је те у од бра ни до мо ви не.

ПРЕД СЈЕД НИКСО СР БИ ЊЕ

ЉУ БО ВЕ ЉО ВИЋЉУ БО ВЕ ЉО ВИЋ


176

ПРЕДСЈЕДНИКУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА

Ва ма и свим по ште ним су гра ђа ни ма Пље ва ља че сти там на па -три от ском по на ша њу у овим те шким али ча сним да ни ма. По но сим сешто сам гра ђа нин мо га род ног гра да.

Бу ди те и да ље ча стан и па три о та са гра ђа ни ма Пље ва ља.

При ма ри јус При ма ри јус др Бо го љуб Га го вић,др Бо го љуб Га го вић,

Кра ље воКра ље во


177

СА ВЕ ЗНА СКУП ШТИ НАБЕ О ГРАД

На про тест ном ску пу па три о та Пље ва ља ко ји се одр жа ва ју наТр гу „13. јул“ из да на у да на и тра ју ви ше од дви је не дје ље, да на 13. 4.1999. год. да та је без ре зер вна по др шка:

-спо ра зу му о при сту па њу Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је Са ве зу Ру си -је и Бје ло ру си је.

-пред ло гу Па три от ског са ве за Ју го сла ви је да се Пред сјед ник СРЈ и вр -хов ни ко ман дант ВЈ про гла си на род ним хе ро јем.


178


179


180


181


182


183


ПЈЕСМЕ И АФОРИЗМИПЈЕСМЕ И АФОРИЗМИ

(3)Pjesme i aforizmi:Layout 1 10.9.2013 23:23

ДЕ САН КА МАК СИ МО ВИЋДЕ САН КА МАК СИ МО ВИЋ

УСТА НИ ЦИ

Од здра вља, од жи во та,од све га на све ту пре чана ма је сло бо да.Нас не пла ши са бља ни се ча,не бо ји мо се у че лу ра не.Гла ве на ших пре да ка ко лу бар ска је но си ла во да,и на ло ба ње њи не по бе де ми масле та ле су глад не вра не.

По це ну све га ми хо ће мо сло бо ду,не ка нам ло ме но ге и ру ке,не ка нам чар не очи бо ду,ми се не бо ји мо ши бе ни штру ке.Уме сто мо ли та ва ми смо ша пу та листа рог Ву ја ди на ама неткад су нас ста вља ли на му ке.

Ми хо ће мо сло бо ду.Ни од че га на све ту не ма мо стра ха,ни од ко пља, ни од оло ва,ни пу шча ног пра ха.Као у гор ског зве ри њамла да су још у нас чу ла.Ми смо се као де ца бор бе игра лиу је зи вим сен ка ма Ће ле-Ку ла.По це ну све га бра ни ће мо сло бо ду.С ог њи шта убо гих не ће мо ћи ни шта да нас кре не.Упор ни ми смо као пла нин ски бо ро вишто ду бо ко ура ста ју у су ре сте не.

По це ну све га бра ни ће мо сло бо ду,по це ну жи во таи бра та нај ми ли јег и је дин ца си на.Ми смо ка ље ни на ве ков ним му ка ма.Ми смо по том ци оних што су го ло ру киса мо ти ка ма и са ку ка мауста ја ли про тив ца ре ви на.

Ми хо ће мо сло бо ду.

187


Не бо ји мо се ме мле и та ме;пре ци ма на шим по там ни ца мамр твач ки нок ти су ни ца ли,се де су по за тво ри ма до че ки ва ли ко се.Ми смо они што зна јуда ми сле на сло бо дуи кад тру ну, и гла ду ју и ча ме.

Бра ни ће мо сло бо ду,па не ка нам клин це под нок те за би ја ју,не ка нам на гру ди ма ду шман ва тру па ли.Ми ни смо они што се пре да ју,што се са ви ја ју.Дир не ли ко на ша гне зда оси ња,за све ти нам гневсав свет би ће ма ли.

По це ну све га бра ни ће мо сло бо ду.Мо гу нас на те киј ска на би ја ти ко ља,на ве ша ла по ди за ти тан каи кроз зо ру стре ља ти муч ки;ми смо из о ра нииз кр вљу то пље них по ља,ми смо ни кли у зе мљи бу не и устан ка:на род ми смо по но сан и хај дуч ки.

РА ДИ ВОЈ СТА НИ ВУКРА ДИ ВОЈ СТА НИ ВУКЖИВ ЈЕ БЕ О ГРАД, ПРИ ЈА ТЕ ЉУ

Жив је Бе о град, при ја те љу,ма да бол но ту че ње го во ли по во ср це, под ке сте но ви ма,жив је Ка ле мег дан и Кнез Ми ха и ло ва,жи ве су бо је ха љи на не жних и бла гих (за не ке вул гар них) при ма до на,жи ве су ма ле нин фе те, го лих пу па ка, у тан ким шорт це ви ма, на глат ким иду гим, по бед нич ким но га ма, Јер љу бав ће по бе ди ти и страх и рат,на ду гим ру ка ма до не ти Де те, чи ја нас до бро та и не ду жност шти ти,јер љу бав ће за вла да ти све том, на кра ју, по бед нич ка и пра вич на.

Жив је Бе о град, при ја те љу,жив и жи лав,ма да му пре те бом ба ма и су за ма,На том и ГАТ-ом, и “Ве ли ким Бра том”,

188


жи ва је ре ка из ко је су сно ва у овом ве ку гле да лезгр че не, пра зне очи ба ти на них, ко је је до не ла стру ја,оних што бе ху, за јед но са сво јом на дом,у реч не ва ло ве по то пље ни,да жив Бе о град сво јим мр твим очи ма ви де,Жив је Бе о град, при ја те љу,и жи ве су “Уто пље не ду ше” и “Пла ве гроб ни це”,жи ви су Дис, и Бо јић, и Ла лић -жи ва је Ср би ја и мој род ни Ма глић,жи ви су тр го ви, жи ве фон та не,и жив сав бол наш што у јед но људ ско ср це ста не,жи ви су гро бо ви, и жи ве очижи ве су про зрач не лет ње но ћи,жи ва је бре за и жив је жир,жи ва је Са ва и бли став јој вир.

Жив је Бе о град, при ја те љу,ста мен, пред ог њем и ма чем, он све тли као “По бед ник”,ма да ме ње го ве ули це за пљу ску ју тра ге ди јом, и су за ма,не ма ов де то ли ко кло ша ра, као у европ ским гра до ви ма,у ње му бе лом и све тлом, у ње му - ни кад роп ском,у ње му не ви ном и чи стом, што ма зо хи стич ки игранај е вроп ски је пи сце у те а тру,док њи хо ви др жав ни те а три при пре ма ју ва зду шне и дру ге уда ре,Жив је Бе о град, при ја те љу, - жив и ва зду шаст, сав од хле ба, и су за, и душе,чак и сад, кад не гда без ду шни и окрут ни што пла ни ра ху де сан те и уда ре,ур ли чу о не ка квој из да ји, ко ју са ми дав но по чи ни ше,жи во је На род но, у те шкој овој дра ми,и Ате ље ... Цр ве ни Крст, и од се че ни прст,жи ва је Ска дар ли ја и на ша Бо го мај ка Ма ри јаи ма на стир ска ср ма на ших све та ца,жи ва је пла ва ко са ђе ву шке и ње не ду бо ке очи не бе са,жив је и ру мен њен руж -и пуж, што јој уз бу ти ну ми ли.

Жив је Бе о град, о, сви мо ји ми ли,жи ва је му зи ка у овим јун ским но ћи мапо свим кал др ма ма од сно ва и ме се чи не,по свим кан де ла бри ма древ ним што па ле се на тај ни знак,жи ва је ку ћа Ђу ре Јак ши ћа, и брон за на ших му че ни ка и учи те ља,- сви не по де ље ни Јак ши ћи, ма да не где дав но бе ше де о ба Јак ши ћа,жив је мој на род, жив, ра дан и жи лав, а они, ко ји му про ро ко ва ху про паст,не ка про пад ну за јед но са сво јим се ме ном!

189


СЛО БО ДАН ВУ ЧИ НИЋСЛО БО ДАН ВУ ЧИ НИЋ

Го спо ди не Клин тониз ви ни за ово ди рект но обра ћа њене ин те ре су је ме тво је здрав стве но ста ње кад би се ја пи тао искрен да бу дем же лио бих да те уоп ште не ма

Чак и сад с пре зи ромпо ми њем тво је имеи ра до бих га за ми је нио са би ло чи меAли мо рам ти ре ћи да има мо ма лу Ми ле ну, ро ђе ну при је два де сет и се дам да нау по дру му у ста рој чар ши ји При шти не и још ни је кр ште на

Ми ле на да Ми ле на за и ста пра во и ста ро срп ско имеи има ла је са мо два де сет да на ка да је од тво јих бом би за пла ка ла и ис пу сти ла мај чи ну си су

Тра у ме из дје тињ ства оста ју за чи тав жи вот схва ти то озбиљ но ман гу пе на ми ри са нии по тру ди се да Аме ри ци уста за пу шиш нас оста ви по стра ни ти шар ла та не нар ци со ид ниа за на ше пој мо ве офу ца ниАдол фе Би ле

Опро сти за опа скумо рао сам ти ре ћине ки ваш по нос ко јим стесви је ту пр ко си ли не ка кав „ноћ ни со ко” Ф 117 ко га сте ко зми ја но ге кри ли пао је не гдје у не ким

190


Бу ђа нов ци ма, у не ком Сре му на не ку њи ву и сад гада про сти те за пи ша ва ју на ши до ма ћи џук ци не за зи ру ћи од те су пер мо дер не ле ти ли це

Пр ви ко ји је то ура диотво је је име до био и ва де ћи ону ствар уста но вио је ве ли ки квар

Ово је Бал кан бу да ло па ко зна ко ли ко их је па ло и сво је ко сти ов дје оста ви лоне са хра ње не и не по ко па не чуд ни вје тро ви ду ва јуса ове на ше стра не

У име ма ле Ми ле неиз по дру ма ста ре при штин ске чар ши јеи све дје це тек ро ђе неи оне што ће до ћипо ру чу је мо тво јој мо ћи- Чи ко без има ло ча стира ди те ви свој по саоа ми ће мо ра сти

ДА ЦИЋ ДА НИ ЦАДА ЦИЋ ДА НИ ЦАОЛ БРАЈ ТО ВА ЦР НА ВРА НО

Ол брај то ва цр на вра но ми те зна мо још одавноу на шој си зе мљи би ла и на ше си во ђе пи ла.На ше га си хље ба је ла бо же ви ше не живјела. Про кле та ти мај ка би ла што те кр вљу за до ји ла. Бом бом би јеш на ше мла де што фа ши сти са мо ра де и тво ја ће си ла про ћи

191


не ће та ко ду го мо ћи.Сви народи не ка чу ју Не ка по твом гро бу пљу ју. Ол брај то ва ти фа ши ста не мо жеш ти на ма ни шта,По сви је ту идеш,ла жеш,те ро ри сте ти по ма жеш.Но, Ку ко ва ја ра ни це до ђи ма ло до гра ни цепа да ви диш на ше мом ке што ра ђа ју Цр но гор ке и да ви диш те ју на ке што ра ђа ју Ср би јан ке.Они сво ју зе мљу бра не Ол брај то ва цр ни вра не.Ми има мо пред сед ни ка то је јед на му шка ди ка а ти ви ди тво га Ку ка он је гр дан,он је бру ка, сву да иде сва шта ла же ал му ни шта не по ма же.За пи тај ти и Клин то на кол ко па де ави о на ми шље ла си рђо ста ра не ви дљив се не оба ра.Он ти па де као кру шка обо ри га ру ка му шка. Ви ди те ли да смо ја чизо ви Ку ка па с њим пла чи ви ди јад на да смо бо љи узми нож па се ко љи.

КСЕ НИ ЈА ГО ГИЋКСЕ НИ ЈА ГО ГИЋК Л Е Т В А

За шо Ср би, на вас кле тва па да,за што се не сло жи те,јер зна те ко ко ме при па да,

За што Ср би бра ћи мо га ро да,зна те ли ви шта зна чи сло бо да.

Од дав ни на ви сте сва ком ме та,хо ће ту ђин да нам зе мљом ше та,

192


Освр не те се на та злат на сло ва,“Са мо сло га Ср би на спа ша ва”.

ХРА СТО ВИ НА ОЛ ГАХРА СТО ВИ НА ОЛ ГАНА ША ЈЕ ЗЕ МЉА ОВА

На ша је зе мља ара,Цр на Го ра и Ср би ја, на ше је и Ко со во,то пли ја од Сун ца што си ја Ју го сла ви ја.На ша су Пље вља, Бе о град,При шти на и Но ви Сад,Да ни лов град, Ка ди ња ча,све тли ја од Сун ца,што си ја на ша Ју го сла ви ја.Знате ли ви моћ ни га до ви,ово што ра ди те наши су гра дов,и на ша зе мља то пли ја од Сун ца, што си ја на ша Ју го сла ви ја.

Да ли вам је све то иштакад ру ши те мо сто ве, све ти ње и ог њи шта,чуј те мо же те ру ши ти, ал не ће те го спо да ри ти.

БУ ДИМ КА БЕ БА КР СМА НО ВИЋБУ ДИМ КА БЕ БА КР СМА НО ВИЋНЕ ГО ВО РИМ СА ЊИ МА

Та мо ониШто су ђа во лу ду шу про да лиШто су нам ко ли јев ку пре о ра ли,И же ље зом бра зде за гр ну лиДа за тру сје ме,Ри јеч да уби ју,Осми јех да за ле де,Та мо, ониНе зна ју, не уми јуЉе по ту го во ра да пре по зна јуБла гост кад зра чи из очи јуЉу бав кад се у ду ши за пре те.

193


Tамо, њи маРе кла бих гла сом ро ђе њаДа код нас уми ру ћи жи веДа се мо сто ви уби ја ју, а не ру шеДа нам љу бав у го во ру ди ше, Ре кла бих, али Не го во рим са њи ма ви ше.Мај ко, оче,У мо јој зе мљи ова пло ће ни За на ук ми ни сте оста ви ли Да се не ги не са мо од ри је чи Да се не уми ре са мо од сти да Да До мо ви на ни је го ла утри на Да не ма па кла иза не го во ра Ре кла бих, али Не го во рим ви ше са њи ма.

И још бих ре кла,Јер не мам пра во да ћу тимДа на ша пје сма кроз не про лаз мо жеДа на ше ср це по пла ме ну бро диДа ме ђу на ма Ју сти ци ја жи виДа иза мо ста вјеч на је сјен ка на во ди.

Мој на род са њи ма “ри јеч има”Ја не знам за твор ски да се бо римИ за то, ни ка да, ви ше ни ја Не ћу са њи ма да го во рим.

МИЋ КО РА ДУ ЛО ВИЋМИЋ КО РА ДУ ЛО ВИЋНА БРА НИ КУ ОТАЏ БИ НЕ

Чак др жа ва де вет на ест, сра мот но га НА ТО пак та, што кре ну ше на Ср би на, сло мље ног се вра ћа вра та.

Јер ка пи је од Ко со ва,сад чу ва ју Оби ли ћи,Ла за ре ве све те мо шти, Зло по гле ђе Ју го ви ћи.А кри ла те кле те ла ђе,

194


из зло гла сног Ави ја на,не моћ не су као ти ћи, да ће па дат за па ље не, по По же шком рав ном по љу про ре ко ше Та ра би ћи.

На бра ни ку отаџ би не,сад ус прав но Ср бин стој бра ни сво је кр сно име, и пр ко си и по сто ји

МИ ЛЕ НА БАЉМИ ЛЕ НА БАЉПО РУ КА

Да бог да вам ду ша гор је ла у па клу, да бог да вам очи вра не ис кљу ва ле, нек и ва ше мај ке про ли ва ју су зе, да зли осје ти те бом бе што су па ле.

Не ка се ло ми по на шим чу ка ма,и ва ша се стра док вам ко сти тра жи,ко што су и на ше од кад постојимо,тра жи ле прав ду, ви ну ди ли ла жи.

Да бог да се сва ком што упе ри пу шку, у дје цу што же ле да ра сту у ми ру, да бог да се сва ком ру ке осу ши ле, и не ста ли сви у ду бо ком ви ру.

Кад са мо ка же те да спа ва те мир но,да гле да те љу де ко пти це се ли це,

зар и ва шу дје цу не ће би ти стид, што су им оче ви ма сов не уби це.

Сва ка ва ша бом ба ру ше ви не пра ви, ал’што ви ше ру ши, инат све је ве ћи, Аме ри ко, не знаш да ће увјек Ср би,Би ло кад и би ло ко ме опет “НЕ” ре ћи.

195


ЂА КО ВИЋ ВЕ РАЂА КО ВИЋ ВЕ РАСИ НУ ВОЈ НИ КУ

По здра вљам те си не, у не зна ном мје сту знај да мај ка, сре ћо,на те ми сли че сто бу ди до бар и хра бар, мој очи њи ви де ро ди те љи тво ји да те се не сти де.

Ми смо по ред те бе у ври је ме сва ко, отаџ би ни за љу бав мо ра би ти та ко, и ово ће про ћи, ја се на дам си не,па кад својој зе мљи јар ко сун це си не ка јат ће се сва ко, ко је из род био,и прав дат се ако друкчи је је хтио.

Хо ће у овог зе мљи да про во ди да не, а кад јој је те шко не ће да је бра не, та кве као ове и бог ће да ка зни, јер Ср би су бра ћи и за то су ва жни.

За пам ти ће свјет ска ма ни та дру жи на, да Срп ки ња сва ка ро ди ла је си на, част, образ, по ште ње и љу бав их кра се за то ће се бо ри ти и не да ју на се.

Знам,ва ше је хра бро мла да лач ко ли це, поздрављам вас си но ви у све је ди ни це

ДРА ГАН КО ПРИ ВИ ЦАДРА ГАН КО ПРИ ВИ ЦААМЕ РИ КАН ЦИ МА

Жа ло сна го спо до Аме ри кан циод вас ми се о ја ду за ба ви смо и ми и Ал бан ци. Би сте чак у ус кр шњем све том да ну да се игра те ка у бо ја на Бал ка ну.Ви што са мо са дис тан це сад сте бор ци ви не зна те ко то бје ху Цр но гор ци.Бо на пар та дав но јед ном пи тао је по Пу шки ну-Чер но гор ци,што та ко је?!.Дав но сви кли до па ну ти ра на

196


бо ље пра вац пре ко оке а на.И мно го вас чо че Бал кан свр бикло ни те се на ње му су Ср би.На по гре шне на па ли сте љу де што но ва зда спрем но жи вот ну де.Од то бо жњег аме рич ког бо лапо те жа је ова на ша шко ла.Љу ди ов дје ко баг не су стан цими ни је смо ва ши Ин ди јан ци.Ко ли ко год сад Аме ри ка бу чеи ово ће јед ном би ти ју че.

Др ЖИ ВО ТА ЂО Р ЂЕ ВИЋДр ЖИ ВО ТА ЂО Р ЂЕ ВИЋЖИ ВОТ И СМРТ

За све љу де без об зи ра на је зик и вје ру, жи вот је усмје рен у јед но ме истом смје ру,жи вот ну ди са мо му ке ма ње или ја че, кад на свет до ђе ди је те сва ко пла че.

За то да ти жи вот лак ши бу де, мо раш во ље ти и вје ро ва ти у љу де, ко стек не дру га и при ја те ља ви ше, бо ље ће да жи ви и лак ше да ди ше.

Знај да се до бро увек до бру вра ћа, зло се на век памти и на век пла ћа,те шко је чо вје ку би ти у са мо ћи,кад му у не во љи и ја ду не ма ко по мо ћи.

За то при ја те ља чу вај и не во љу са њим де ли, у до бро ме бу ди те за јед но чи ли и ве се ли,за разумијевање љу ди ни ве ра ни је зик ни су ва жни, већ ра зум и ср це и ње го ви от ку ца ји сна жни.

Жи вот је кра так,смрт сва ког че ка, зе мља ће сва ком би ти по сте ља ме ка, ва жно је ка кав си био до кра ја жи во та, дал’те кра си ло зло ил’до бро та.

197


Чо вјек је сит но ма ло ство ре ње, жи вот је за ње га само ис ку ше ње, нај бо ље оправ да ње што по сто ји и што се ро ди, би ће, ако са љу ди ма жи ви у сло зи и сло бо ди.

МИ О ДРАГ ЧА БАР КА ПАМИ О ДРАГ ЧА БАР КА ПАБОМ БОР ДО ВА ЊЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ

Март је мје сец про ље ће се бу диЗа ра до ве спре ма ју се љу дивје тар пи ри и раз ви ја го рута ла си се игра ју по мо руРаз го вор се на све стра не во дидал ће опет Хри стос да се ро дипо ли тич ке уза вре ле ду шесве пред со бом по че ше да гу шена Ко со ву од мет нич ка бан данад Ср би ма пот чи ни ла ја даза вје ра се на све стра не ку јена За па ду по тај не су гу јеуну тра шњи из дај ни ци ра дене при зна ју др жа ву ни вла дефа ши стич ка про бу ди се алаАме ри ка по ста де им ма лапо Евро пи са ве зни ке тра жео Ср би ма да про ту ре ла жеНи че о ве иде је их но сесве пред со бом хо ће да по ко сешип та ри ма уто чи ште тра жеза њих прав да и људ скост не ва жеме те су им бол ни це и дје цанит се кр сте нит по ми њу све цахо ће но ву по дје лу сви је тада ли овог ил на ред ног ље тано Бе о град на бра ни ку сто јини ти ку ка нит се ко га бо јижи вим тје лом мо сто ви се бра невас кр сну Ми лош из Ду бра веса Ава ле по ру ка је ва каНе иди те жа ло сна вам мај ка

198


у ог њу ће са го ре ти сва ко јер је не бо над Ср би јом ја ко то је на род во жда Ка ра ђор ђа пре ка ље ни од сва ко га гво жђа и љу то га Та на ска Ра ји ћа и ви те за Хре бе ља но ви ћа то је на род стри је ља них ђа каи са њи ма рад ни ка се ља ка то је вој ска че лич ни јех гру ди ај де ви ло са ма це пре су ди јер то вој ска по ште ња и прав де но што зве ри са не бе са ра де по ред бом би ба ца ју и мам це сур ва ће се у Бал кан ске клан це исто ри ја пи сат ће се но ва са че ти ри пре сви је тла сло ва а зло чин це из Бри се ла гра да сти ћи ће их на сто ти не ја да про клет ће их си ла са не бе са јер се на род од оча ја стре са а на ша ће по ко ље ња мла да жељ на зна ња сло бо де и ра да по ру ше не мо сто ве по ди ћи ка дри сву да сти ћи и уте ћи.

ЉУ БО ЏУ ВЕ РО ВИЋЉУ БО ЏУ ВЕ РО ВИЋШТА ЋЕ ЖИ ВОТ БЕЗ СЛО БО ДЕ

Шта ће ро са кад не ста не зо ре Шта ће ре ка кад пре су ши мо реШта ће не бо кад не ста не ор ло ва Шта ће Ср бин да не ма Ко со ва Шта ће из вор ако не ма во де Шта ће жи вот без сло бо де Шта ће Сун це ако не маш ви да Шта ће образ ако не ма сти да.Шта ће гнијездо ако не ма пти ћа Шта ће бо жур ако не ма Ју го ви ћа Шта ће љу бав кад је ду ша пра зна Шта ће гро бовима за цви је ће ваз не

199


Шта ће зми ја на ле де ној пло чи Шта ће ви ду из гу бље не очи Шта ће ту жном ту ђа сре ћа Шта ће си ро ма ху пра зна вре ћа Шта ће из род ме ђу до бре љу де Шта ће из да ји ца ме ђу ро до љу бе Из да ји це про кле те ви ду шеЗар се та ко до мо ви на ру ши Из дај ни ци не срет но ви би ло Што има ли и што ви се ро ди лоСви ће зо ра пре ко Зла ти бо ра Опет Ср бин по би је дит мо ра.

МИ ЛЕ НА ДУ ЈО ВИЋМИ ЛЕ НА ДУ ЈО ВИЋДА ГРА НЕ СУН ЦЕ СЛО БО ДЕ

Ста ни те ма ло га до ви,пред нама стоје сти је не дич не ово је мо ја утро ба,ово је мо ја мај ка по но сна, мичите се гњи де и не со ји, да кли ја мо је сје ме људ ско сти ва ма су ђа во ли мли је ко да ва ливи сун ца ни је сте гле да ли, на вас су Бож је ка зне ста ја левас су ана те ма те ни це за да ја ле.

Бје жи те та мо, траг ви се утро, не по га ни те на ше не бо.сли је пи сте ку ка ла ви мај ка.пред жи вим чо вје ком.

Па дај те ки ше отров нпце на крв ни ко ве њи ве,за три те па сје сје ме да не кли јагра ни јар ко сун це над мо јомзе мљом,над мо јом ми ло сни цом, над мо јом се стром јединицом, над мо јом Ју го сла ви јом.

200


МЕ ДЛИН, МЕ ДЛИН

Ако те у мла до сти на цуц ла смосла сти ма жи во та,пу сти смо на шег АТА да теувје жба за тр ке,на се дло на у чи ма ла,за што нам сад бом ба ма вра ћашне ра зум на КУЧ КО СТА РА.

Ето ти Клин то наи ње го ве “ра ки је”Ве дри на, Со ла не,за тег ни пра си це си је ду дла куне ка ти ма ло на ум па некад су ти на ши пр ва ци љу ба викре са ли гран чи це мла де.

Сад си нам се сму чи ла КУЧ КО,не би ти ни ма гар ца да лието ти за су ка на ста ри цешу га вог Ку капа жив ни ма ло офар ба на љу бав ни цеу ње га ра ке ту ис па ли.

При ви де жен ски,згу жва на ба бо,мо чва ро за ра сла,да ми се у сну по ја виш ба бу ска расва би ми аор та ис пу ца ла.Би ло, па про шло, ста ри це по ми ри се, то га ви ше не ма, ЦР НО ГО РАЦ ко си док је мла до, за нас си сад от пад, три на, ето ти Шре де ра, ри ђо ко са, не ка те он на цуц ла док не за дри је ма, на тво ју по га ну пре ча гу не пу шта мо ни на шег КЕ РА.

201


ЈА САМ ЈУ ГО СЛО ВЕН

Ста ја ћу и кад мe убијeш,и кад мe спа лиш,ста ја ћу и кад ме не бу дe би ло,кад пла мен до го ри,ста ја ћу ус прав но из пе пе ла,јер мо је сје ме не са го ри је ва.Ста ја ћу ви со ко због пра дје до ва,због свје до ка,

због си на,што те пре по зна у лу дач кој кошуљи,и кр ену да ра сте бр же,

ста ја ћу да су ду исти ну пре дам да си сла гао да ме по зна јеш.Ја сто јим, крв ми ши кља,хи ља ду ра на а ти не ви диш,осве та мо ја и мо ја по бје да,зе мља му че ни ца мелем ми спра вљају нач ка ра на од ина та за ра ста,мој син у ме не гле да.Ја сто јим на мом пра гу, ка жеш да ме по зна јеш, ти ла жеш пси но,ни кад ме не мо жеш зна ти, ма њи сиуви јек био,ви диш ја сто јимкажеш опет да се по зна је мо,ти ла жеш пси но,ни кад ме нећеш упо зна ти,ма њи си уви јек био,ја сто јим на пра гу, на мо јој зе мљи.чу јеш ли зми ју те мељ ња чу ка ко сик ћена тво ју дје цу,док гре де ло миш, на мом кро ву,ва тру при жди, од о зго го ри,

ја сто јим, га дим се твом изу му, ја кр вљу мо јом но ве си но ве ра ђам а тво ји уми ру при је ра ђа ња, мај ка ти је дав но обо ље лаи оно што се у дро бу зач не

202


вр ста је ре тар ди ра на.Ти ме уби јаш, ја сто јим, а ти не ви диш ма лог си ра ста, то га сти да у те би од мог пр ко са, ла жеш пси но ни је си ме по зна вао, ја сам Ју го сло вен.

ЈУ НАЧ КА МАЈ КО

До бар дан МАЈ КО,ју нач ка кће ри,што ти од ку ће иде да пје ваш у му ка ма,је си ли у те шко ћа ма, то пли но мо ја,мој кр шу љу ти,мо ја ви со сти гор да,је су ли за га ла ми ли крв ни ци из над на ших Го ра,је су ли на че ли мо ју ти ши ну,сло бо ду ра ни ли,раз гра ди ли брат ске ко та ре,је су ли за му ти ли во де мо је Та ре.

Бо јим се да ми ни је су до бро,да ми те па те ни це мо ја, на па ће ну да ве,ја ти у по ган ском сви је ту, учим крв нич ки је зик,да са знам ви ше, ум на гла во,ка мен ми у од и на у ку, ђе одох,да ми се сад ду шма ни сла де.

МАЈ КО ро ђе на, ју нач ка кће ри,ку ћо бар јак та ра,је су ли бра ћа у Ср би ји или Цр ној Го ри,је су ли они ко ујак Ми лош ста ли,и са бљу при па са ли, је су ли ње го вог ко ва.

По и тај, му че ни це, ју нач ко га со ја,образ је нај пре чи,оста ни на гла су,зе мља го ри и мо ја и тво ја,Бе о град уда ра ју са гла ве,оти ди МАЈ КО, за кле тве ти мо је,Да ни ла ти тво га у сви је ту,

203


ме не не ка ва мо, сра мо та ме би ло,не ка ме бо ли ка ко бо ли да љи на и ту га,и сва ка ка пља кр ви мо га ро да,сру ше на пру га и мост што па да,ико но ста си та на ше ку ће, оти ди,да ла си дав но Јак шу, Пе тра и Бог да на,три тво ја бра та ко три ви ле, про шло га ра та,по дај и Мом чи ла и Ра до ва на, оба мо ја бра та,ни је си МАЈ КО са ма,опро сти, опро сти во ље на мо ја,хва ла ти хва ла до гро ба ста ра,во ли те твој син Да ни ло пре ко Оке а на.

БО БАН ША У ЛИЋБО БАН ША У ЛИЋАФО РИ ЗМИ

До са да смо се бо ри ли про тив ди вље град ње, а са да се бо ри мо про -тив ди вљег бом бар до ва ња.

Клин тон је про тив нас упо тре био сво убо ји то оруж је. Оно нај у бо ји -ти је је оста вио за Мо ни ку.

Стао Кук пред огле да ло па ће “Ре ци ми огле дал це мо је нај љеп ши насви је ту ко је? “Ти ку че”, ре че огле да ло.

Ул цињ ска со ла на ра ди пу ном па ром. Она у Бри се лу је већ по ква ре -на.

До ве ли су нас у пат по зи ци ју. До бро је не мо гу нас по би је ди ти. Баш је ова Ма длен Ол брајт ве ли ки му до ња.

По вла чи ти се не ће мо. А они ... мо гу да нас по ву ку.

Мо ни ка Ле вин ски упор но твр ди да је Бил Клин тон де мо кра та.

У ин те ре су ми ра не дав но су се у бри тан ском Фо рен офи су са ста лиРу го ва и Ру го ба.

Кућ ни љу бим ци: Хи ла ри и Чел зи има ју мач ку и ке ра а га зда бе -ле ку ће на ба вио Бле ра.

204


205

Не ки би да Ку ка ра зап ну на крст. Не иде. Био би то ку ка сти крст.

Ђе год осје ти да је на пе то Ол брај то ва поч не да се тр ти.

Ко ка же да Ма длен Ол брајт не во ли Ср бе. А Ђин ђи ћа, Ве сну Пе шић,Ву ка Об ра до ви ћа....

Ех, ђе ли су са да Пр ле и Ти хи.

Овај Кук за и ста ви ђен чо вјек. Још ви ђе ни ји под лу пом.


Видоје Деспотовић је рођен 28. јуна(Видовдан) 1930. Године у Вруљи. Завршио јеучитељску школу у Беранама 1953. а школурезервних официра 1954. године. Радио је уВруљи као предавач разредне и предметненаставе, а онда на радничком универзитетукао руководилац Центра за образовањеодраслих и радника.

На дужностима предсједника савеза синдиката општине, чланаИзвршног одбора, начелника одељења за народну одбрану икоманданта Територијалне одбране је радио до пензионисања 1990.године.

Написао је следеће књиге: „Породица Деспотовић у пљеваљскомкрају“ (1995), збирка приповједака „Прогон“ (1996), „ПородицаПејовић у пљеваљском крају“ (1996), хроника „Вруља и вруљани“(1997), „Пљеваљско школство до 1998. г.“ (1998), збирка приповједака„Као борови“ (2008) и нјено друго издање (2010), „Седамдесет годинаПљеваљске битке“ (2011), „Изабране приче“ (2011) и „Седамдесет осамдана пљеваљских протеста“ (2013).Објавио је велики број текстова изпрошлости пљеваљског краја који су објављени у „Пљеваљскимновинама“, листу „Рад“, „Просвјетни рад“, „Братуначки записи“,„Милешевски записи“, „Брезнички записи“ те збиркама сасимпозијума „Дани Сретена Вукосављевића“. Добитник је бројнихпризнања међу којима је Орден рада са сребрним зрацима и Наградадана ослобођења Пљеваља („20. Новембар“).

206

БИЉЕШКА О ПИСЦУБИЉЕШКА О ПИСЦУ


УВОД............................................................................................................ 5

О ПАТРИОТСКОМ САВЕЗУ............................................................................7

ОРГАНИЗАЦИЈА И ЗАДАЦИ ПАТРИОТСКОГ САВЕЗА................................... 10

ОБРАЋАЊЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА................................................. 12

ХРОНОЛОГИЈА НАТО ЗЛОЧИНА................................................................. 15

ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА НАТО АГРЕСОРА

И ПРОТЕСТА ПЉЕВАЉСКИХ ПАТРИОТА..................................................... 17

ДНЕВНЕ ЗАБИЉЕШКЕ................................................................................. 19

ЗАВРШНИ МИТИНГ..................................................................................... 97

НОВА САЗНАЊА О НАТО БОМБАРДОВАЊУ

НАШЕ ЗЕМЉЕ.............................................................................................. 99

РИЈЕЧ ГРАЂАНА, ПИСМА И ПОРУКЕ......................................................... 103

ВИДОЈЕ ДЕСПОТОВИЋ................................................................................ 105

ПЕТАР СПАСОЈЕВИЋ.................................................................................... 108

ЗОРИЦА БАЈИЋ............................................................................................117

МИОДРАГ ЧАБАРКАПА ...............................................................................120

КРСМАНОВИЋ ЗОРАН................................................................................. 121

ЗОРАН ШЉУКИЋ..........................................................................................123

СУБНОР – ПЉЕВЉА.....................................................................................124

ТАНКОСАВА ЈОКСОВИЋ............................................................................... 132

СЛАВИЦА САНДИЋ...................................................................................... 136

ЈОВАН ПЕТРОВИЋ........................................................................................ 137

МИЛЕНА ДУЈОВИЋ...................................................................................... 140

МИЛАДИН МИШО БОРОВИЋ..................................................................... 144

ВИДА ШЋЕПАНОВИЋ.................................................................................. 151

МАРИЈА ЧОГУРИЋ....................................................................................... 156

ИВАНА ГОЛУБОВИЋ.....................................................................................159

ПАТРИОТСКИ САВЕЗ ПЉЕВЉА....................................................................160

КЊИЖЕВНИ КЛУБ “ДАЛМА”....................................................................... 162

ЖЕНЕ ПЉЕВАЉА......................................................................................... 163

ИНТЕРВЈУ ДАНИЈЕЛА ШИФЕРА.................................................................. 167

ПИСМО ВОЈНИКА НИКОЛЕ......................................................................... 170

207

САДРЖАЈСАДРЖАЈ


ПИСМО ВОЈНИКА ГОРАНА......................................................................... 171

ПИСМО ВОЈНИКА ЉУБОМИРА.................................................................. 171

ОСТАЛЕ ПОРУКЕ......................................................................................... 173

ПЈЕСМЕ И АФОРИЗМИ............................................................................... 185

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ........................................................................... 187

РАДИВОЈ СТАНИВУК................................................................................... 188

СЛОБОДАН ВУЧИНИЋ................................................................................. 190

ДАЦИЋ ДАНИЦА......................................................................................... 191

КСЕНИЈА ГОГИЋ........................................................................................... 192

ХРАСТОВИНА ОЛГА...................................................................................... 193

БУДИМКА БЕБА КРСМАНОВИЋ.................................................................. 193

МИЋКО РАДУЛОВИЋ................................................................................... 194

МИЛЕНА БАЉ.............................................................................................. 195

ЂАКОВИЋ ВЕРА............................................................................................ 196

ДРАГАН КОПРИВИЦА...................................................................................196

Др ЖИВОТА ЂОРЂЕВИЋ............................................................................. 197

МИОДРАГ ЧАБАРКАПА................................................................................ 198

ЉУБО ЏУВЕРОВИЋ...................................................................................... 199

МИЛЕНА ДУЈОВИЋ...................................................................................... 200

БОБАН ШАУЛИЋ.......................................................................................... 204

БИЉЕШКА О ПИСЦУ................................................................................... 206

САДРЖАЈ..................................................................................................... 207

208


209

CIP - КАТАЛОГИЗАЦИЈА У ПУБЛИКАЦИЈИ

НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ЦРНЕ ГОРЕ, ЦЕТИЊЕ

ISBN 978-9940-9105-2-5COBISS.CG-ID 22998800


210


nato bombardovanje

Documents