Nastavno gradivo II razreda Predmet : Narodna igra - teorija Srednja baletska kola Novom Sadu Jevrejska 7 Prof. Gordana Roganovi

Tradicionalne igre Vojvodine BANATSKE HERE (mesta i prilike za igru, igra u sklopu obreda) Poklade1)Oro baba Selo Kaluerevo: Izvoenje Ora poslednji put 1945.godine Opis: Babe se, izlazei iz crkve hvataju u oru. No, jedna baba zovne neku devojku, ili noseu mladu,da ona vodi kolo ( da bi bila rodna godina). Potom se u kolo hvataju mukarci, i to samo stariji. Mlade se hvata u kolo tek poto babe izvedu oru iz crkvene porte napolje. Prema opisu, kada se igra ora, igrai se dre za ruke, a kada igraju madarac, esticu idr. mukarac igra sa dve ene. Ora ili oro igralo se i u drugim prilikama: veselja o velikim praznicima zavravaju se orom, a na kraju ore hvatala su se dva igraa i igralo se kao to se igra arda( dakle u paru). U opisu se dalje navodi da na Sv.Jakova (30.04) kada je marvenska slava( stona slava), starci izvedu kolo iz optine, a zatim se u kolo hvata devojka ili nevesta koju oni pozovu, a potom i ostali. Selo Kruica Poslednji put izvedeno 1949.godine Babe igraju posle veernje na Poklade, meutim kolo vodi devojica od oko sedam godina s obzirom na to da je dete malo, bezgreno je. Kako se kae, igra se da bi rodilo polje, da godina bude rodna i da bude napredna kao to dete koje vodi kolo. Kao obavezan detalj istaknuto je da babe opau bele kecelje ( paralela poto su bele poklade) Kusi Sem baba, u kolo su se hvatali i starci. Babe su plaale sviraima, a pored nabrojanih uesnika, u oru igra i omladina.

Zlatica Postoji podatak da su babe igrale u oru do dvadesetih godina dvadesetog veka, meutim, navodi se da i sada(1953godina), kada se razilazi i izlazi iz kola, igra ora. Posle veernje, na Poklade, pop povede oro pred crkvom sa babama, do njih su se hvatali stariji, a do njih i omladina. Vraev Gaj Posle veernje, na Poklade, igraju oro oko crkve. Kolo povede crkveni tutor, do njega stoji ena prva crkvonoa. Oviju kolom tri puta oko crkve, nakon ega izlaze iz porte. Posle toga se svira madarac i to je bila prilika da sav narod igra. Kao tabuisana radnja, napominje se da u ovom kolu nije igrala ena koja je nekoga sahranila ( ne navodi se da li je to samo do godine dana, dok ne proe alost ili uopteno ukoliko je za ivota nekoga sahranila) Banatska Palanka Posle veernje, babe se uhvate sa popom za ruke i izlaze igrajui, sve dok ne stignu mlade koja bi se sklonila da mogu babe da igraju. U kolo sa babama bi se uhvatio i poneki starac, a zatim i mlade. Na kraju, kada se razilaze, babe i roake se meusobno ljube i oprataju. 2) Povorke sa maskama su takoe ile na Poklade, u povorke su ili Srbi i Nemci

3) Opratanje i paljenje vatri Uvee se ilo jednom u posetu, nose se jaja rodbini. Mladi ljube ruke starijima i mole za oprotaj ako su ih uvredili moda u toku te godine. To je naroita prilika da se izmire oproste oni koji su bili u meusobnoj zavadi. Zbog toga se ovaj dan zovu PROTENE POKLADE. Uvee se pali vatra, igra se oko nje i preskae, a mlai ljudi su se garavili. isti ponedeljak Do Drugog svetskog rata bio je obiaj da se ene prate sokakom, odnosno, da idu ulicama pored svojih kua uz pratnju sviraa koga su same plaale. ene i mukarci su se maskirali i tako obilazili sela. Uvee bi se sedelo oko vatre, prialo i pevalo. Mladenci ( 22.03 ) U prolosti su se palile vatre na ulici, u novije vreme samo u dvoritu pale ogrizinu ( stablo kukuruza bez lista i klipa) i preskau vatru. Preskakanje zapoinje najstariji a to se ini da zmije ne ujedaju ( u vatru bace neku krpu da bi taj smrad oterao zmije ). Dok se preske, izgovara se : U vatru stadosmo, a ne izgoresmo...Doe bolest, ne primismo je...U nekim sluajevima je zabeleeno da i stoku teraju da preskae. Domaica sa zapaljenom krpom obilazi zgrade, idui okolo po dvoritu.

Pored toga, za Mladence su se mesili mladenii koji se nose mladencima venanim te godine. Lazareva Subota Sela obilaze Ciganke ergarke, stari obiaj lazarica izgubljen U vreme sedmonedeljnog uskrnjeg posta nije bilo igranki u selu, ali su mladi odlazili van seoskog atara, vodili svirca i tamo svorali i igrali. Na mali Uskrs poznat i kao Pobusani ponedeljak, vrilo se kumaenje. Spasovdan- Kraljice Sela su obilazile Kraljice. U grupi je bilo 4-5 devojaka lepo odevenih, okienih cveem, sa vencima na glavi i vrbama u rukama igrale su pevajui. tapovi od vrbe predstavljali su sablje ( zamena za sablje koje su u prolosti bile obavezni pomoni rekvizit, i verovatno je da su vremenom, radi bezbednosti uesnica zamenjene granama vrbe ). U Beloj Crkvi, kraljice su imale ulogu oblaara, sa zadatkom da odvraaju oblake i nevreme od svojih sela. Dodole Kao dodola ide Ciganka, koja se obue u burjan(?) i koja e se polivati. Grane burjana se stave do tela tako da im vrhovi budu nadole, pa se potom grane uveu oko tela. Ta ciganka treba da je trudna, a u nekim sluajevima se smatra da ona mora biti poslednje dete u majke. Dodola vue drvenu krstau, vezanu za nogu a uzetu iz groblja. Uz svaki stih pripeva se MOJ DODOLE, MOJ BOURE! Dodole igraju kada sunce najjae greje u toku dana u periodu od 10h do 14h. Domaice polivaju dodolu vodom iz vedara i potom ih darivaju novcem, branom... Ne valja da im se daje krompir i jaja da ne bije grad. Poto obiu selo, odlaze na vodu gde bacaju krst i gde e se okupati.

Svadba Zvaninici na svadbi KUM je onaj koji je krstio mladoenju STARI SVAT je drug mladoenjin, moe biti momkov zet, ujak ili brat od strica, ili tea. DEVER je neoenjen mladoenjin brat, ukoliko ga nema, onda uzima nekog roaka. ARA aljivina koji pravi huku i buku, on treba da je blizu mladenaca, da vodi rauna da li su jeli isl. Ako ne vodi dovoljno rauna o tome, kanjava se. On je savetodavac pri pozivanju na svadbu stara se da se pozovu dobri igrai i pevai GOVORDIJE su mladoenjini drugovi. Meu sobom se nazivaju svinjska braa. Njihova je dunost da budu veseli, i da razveseljavaju svadbare.

ENDIBULE INDIBULE su kumovske devojke. One nose sveu u crkvu i obino ih ima dve. One su ili kumove erke ili devojke iz mladoenjine rodbine. Kumovska devojka je drugarica mladina, a sa njom i sa kumom mladoenja ide u crkvu na venanje. NAVRATAE su devojke koje pesmom doekuju svatove na vratima ili na kapiji. Nakon veere se pokazuje momkova ast. Prvo ide dar prevez kumov i staroga svata, zatim deverov dar, a poto svih ostalih. Posle pokazivanja asti, mastaje igranje sa mladom, koje se plaa. Prvu igru povede mladoenja njihova igra traje sve dok je mladoenja ne iskupi plaajui jednu veu svotu. esto se deavalo da mlada padne sa nogu od duge igre. Taj novac pripada mladi. Sem toga, izvodile su se igre sa izuztno lascivnim radnjama, preruavanjem, maskiranjem a sve u cilju novane dobiti koja e ii mladencima i u cilju plodnosti za mladence: Kamila iz Sibira, Dobrovoljni prilog, Mlin, Ala trai da se plati, Konica, Ubijanje bika, Prikazivanje mrtvaca ili Celivanje mrtvaca, Igra sa plugom...

Posmrtni ritual Preigravanje ili preigranje se vrilo kada se prestaje sa eljenjem. Ovaj obiaj da se preigrava vrio se nakada u svim herskim selima. Preigranje se vri nakon godinu dana alosti, odnosno godinu dana pposle sahrane. Ako devojka hoe da poe u kolo, da preali, izabere momka koji pristaje da se pobratimi sa njom. Ona doe u kolo u obinoj odei, skinuvi crninu. U toku igre poziva momka, koji e pozvati sviraa ili harmonikaa koji ve svira u kolu. Malo podalje od vesele skupine devojaka, spusti maramicu koju je za tu priliku izvezla oboje kleknu na maramicu da se zajedniki pomole Bogu. Svira takoe klekne a devojka mu vezuje pekir ili koulju i plati kolo koje eli da joj odsvira. Zatim ustaju da igraju ta devojka, njena dugarica, i momak pobratim. Kada svirka prestane, devojka daruje momku koulju i od tog asa ga smatra za pobratima zove ga pobro a on nju posestrima. Ovaj nain se naziva preigravanje a onaj sa kim se preigra zove se preigra. I momak, ako ali za sestrom ili bratom, moe da preigra. Za oca ve ne preigrava, jer se on tako ne voli. Izvede sviraa i naredi mu da samo za njega svira, pozove devojku, oboje kleknu na maramicu, pomole se, poljube i onda zaigraju.