nastavni planovi i programi za muzičku školu

FAKULTATIVNI PREDMETI Programi za predmete MATEMATIKA, HEMIJA i GEOGRAFIJA nalaze se u Prosvetnom glasniku, br. 6/90 i 4/91 godine.

MUZIKI UMETNICI NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI

ZA MUZIKU KOLU OBRAZOVANI PROFILI U

ETVOROGODINjEM OBRAZOVANjU

1. Muziki izvoa klasine muzike 2. Muziki izvoa dez muzike 3. Muziki saradnik teoretiar 4. Muziki saradnik etnomuzikolog 5. Muziki izvoa crkvene muzike 6. Muziki izvoa rane muzika 7. Dizajner zvuka

2. ORGANIZACIJA RADA

ODSECI: VOKALNO INSTRUMENTALNI DEZ TEORETSKI ETNOMUZIKOLOKI RANA MUZIKA CRKVENA MUZIKA MUZIKA PRODUKCIJA I SNIMANjE ZVUKA OBRAZOVANI PROFILI: MUZIKI IZVOA KLASINE MUZIKE MUZIKI IZVOA DEZ MUZIKE MUZIKI IZVOA RANE MUZIKE MUZIKI IZVOA CRKVENE MUZIKE MUZIKI SARADNIK TEORETIAR MUZIKI SARADNIK ETNOMUZIKOLOG DIZAJNER ZVUKA VOKALNO-INSTRUMENTALNI ODSEK

Glavni predmet je INSTRUMENT (violina, viola, violonelo, kontrabas, flauta, oboa, klarinet, saksofon, fagot, horna, truba, trombon, tuba, udaraljke, harfa, klavir, orgulje, harmonika, gitara, tambura, mandolina, cimbalo, citra) ili SOLO PEVANjE DEZ ODSEK Glavni predmet je INSTRUMENT (gitara, kontrabas, violina, bas gitara, klavir, klavijature i sintisajzer, saksofon i klarinet, truba, trombon, dez bubnjevi) ili DEZ PEVANjE ODSEK ETNOMUZIKOLOKI Glavni predmet je TRADICIONALNO SRPSKO PEVANjE ili SVIRANjE ODSEK CRKVENA MUZIKA Glavni predmet je CRKVENO POJANjE SA TIPIKOM ODSEK RANE MUZIKE (izborni odsek) Glavni predmet je INSTRUMENT (Gudaki instrumenti, lauta, renesansna harfa, embalo, orgulje, duvaki instrumenti) ili RANO PEVANjE Izborni odsek za ranu muzika mora da se izuava u isto vreme sa nekim drugim obaveznim odsekom u srednjoj muzikoj koli ODSEK MUZIKA PRODUKCIJA I SNIMANjE ZVUKA Glavni predmet je TEHNOLOGIJA ZVUNO-MUZIKOG PROCESA, MIDI TEORETSKI ODSEK Glavni predmet je SOLFEO ISPITI U muzikim kolama polau se sledei ispiti: 1. prijemni 2. godinji 3. razredni 4. popravni 5. maturski PRIJEMNI ISPIT Prijemni ispit polae se pre upisa u prvi razred srednje muzike kole i mogu mu pristupiti kandidati koji imaju zavrenu osnovnu muziku kolu i kandidati koji nemaju zavrenu osnovnu muziku kolu ako prethodno poloe ispit za proveru nivoa znanja, zavrnog razreda osnovnog muzikog obrazovanja. Kandidati koji nisu zavrili redovno osnovno kolovanje, a zavrili su OM mogu da se upiu u SM gde pohaaju nastavu strunih predmeta. kole mogu vriti proveru psihofizikih preduslova za bavljenje muzikom. Prijemni ispit polae se u junskom ispitnom roku. Sadraj prijemnog ispita: Vokalno-instrumentalni odsek, Dez odsek, Odsek rane muzike ispit se polae iz dva dela: 1. instrument-solo pevanje; 2. solfeo sa teorijom (usmeni ispit).

Teoretski odsek, Etnomuzikoloki odsek*, Muzika produkcija i snimanje zvuka, Crkvena muzika ispit se polae iz tri dela: 1. Usmeni ispit iz solfea; 2. Pismeni ispit, solfeo diktat; 3. Pismeni ispit test iz teorije muzike. * Uenici koji upisuju etnomuzikoloki odsek polau jo i srpsko-tradicionalno pevanje ili sviranje. Godinji ispit se polae na kraju nastavnog perioda tekue kolske godine. Razredni ispit se polae po pravilima koje propisuje Zakon o srednjoj koli. Popravni ispit se polae po pravilima koje propisuje Zakono srednjoj koli.

MATURSKI ISPIT:

Maturski ispit u srednjoj muzikoj koli uenici polau: Za obrazovne profile: Izvoa klasine muzike, Izvoa dez muzike, Izvoa rane muzike, MATURSKI ISPIT se, pored pismenog zadatka iz srpskog jezika maternjeg jezika, sastoji i iz ispita iz glavnog predmeta. Za obrazovni profil muziki saradnik etnomuzikolog, MATURSKI ISPIT se sastoji pored pismenog zadatka iz srpskog jezika maternjeg jezika, ispita iz glavnog predmeta i iz pismenog rada iz ETNOMUZIKOLOGIJE. Za obrazovni profil Izvoa crkvene muzike ispit se sastoji pored pismenog zadatka iz srpskog jezika maternjeg jezika i iz predmeta CRKVENO POJANjE SA TIPIKOM. Za obrazovni profil Dizajner zvuka, ispit se sastoji pored pismenog zadatka iz srpskog jezika maternjeg jezika i iz predmeta TEHNOLOGIJA ZVUNO-MUZIKOG PROCESA SAVREMENA MIDI KOMPOZICIJA I PRODUKCIJA. Za obrazovni profil Muziki saradnik MATURSKI ISPIT se, pored pismenog zadatka iz srpskog jezika maternjeg jezika, sastoji iz pismenog i usmenog ispita za predmete Harmonija i Solfeo. Nastavniko vee moe osloboditi polaganja dela godinjeg ispita ili ispita u celosti, uenike koji su osvojili nagrade na domaim i meunarodnim takmienjima iz glavnog predmeta, u obimu koji je adekvatan izvedenom programu na takmienjima. Za uenike se moe organizovati godinji ispit u formi solistikog koncerta. Godinji ispit, za uenike kojima je odobreno ubrzano napredovanje, polae se u dva ispitna roka, januarskom, ispit razreda u koji su upisani tekue kolske godine a ispite za naredni razred u junskom ili avgustovskom ispitnom roku. GODINjI ISPITI SE OBAVLJAJU IZ SLEDEIH PREDMETA: VOKALNO INSTRUMENTALNI ODSEK I razred: Glavni predmet, Teorija muzike II razred: Glavni predmet, Kamerna muzika, Solfeo, Uporedni klavir

III razred: Glavni predmet, Kamerna muzika IV razred: Solfeo, Harmonija DEZ ODSEK I razred: Glavni predmet, Dez teorija II razred: Glavni predmet, Solfeo, Uporedni klavir, Dez teorija III razred: Glavni predmet, Araniranje IV razred: Solfeo, Harmonija, Araniranje ODSEK ETNOMUZIKOLOKI I razred: Glavni predmet, Narodne igre, Etnomuzikologija, Solfeo II razred: Glavni predmet, Narodne igre, Etnomuzikologija, Solfeo, uporedni klavir III razred: Glavni predmet, Narodne igre, Etnomuzikologija, Solfeo, Harmonija IV razred: Narodne igre, Etnomuzikologija, Solfeo, Harmonija CRKVENA MUZIKA I razred: Glavni predmet, Teorija muzike II razred: Glavni predmet, Solfeo, Uporedni klavir, III razred: Glavni premet, Liturgika, Dirigovanje IV razred: Solfeo, Harmonija, Dirigovanje, Istorija hrianstva RANA MUZIKA (izborni odsek) I razred: Glavni predmet II razred: Glavni predmet III razred: Glavni predmet TEORETSKI ODSEK I razred: Solfeo, Teorija muzike II razred: Solfeo, Klavir III razred: Solfeo, Harmonija, Kontrapunkt, Dirigovanje IV razred: Kontrapunkt, Dirigovanje, Klavir MUZIKA PRODUKCIJA I SNIMANjE ZVUKA I RAZRED: Solfeo, Teorija muzike II razred: Solfeo, Uporedni klavir III razred: Solfeo, Glavni predmet, Tehnologija zvuno-muzikog procesa AUDIO IV razred: Solfeo, Harmonija ORGANIZACIJA NASTAVE U srednjoj muzikoj koli nastava je individualna, grupna i razredna. as traje 45 minuta. PODELA ODELJENjA NA GRUPE PO ODSECIMA VOKALNO-INSTRUMENTALNI ODSEK A) individualna nastava: Glavni predmet, Uporedni klavir B) U grupama od 2 uenika: itanje s lista, Korepeticija za klaviriste i orguljae.

V) U grupama od 3 uenika: Kamerna muzika G) U grupama od 8 uenika: Solfeo, Teorija muzike, Harmonija, Muziki oblici, Kontrapunkt D) U grupama od 15 uenika: Istorija muzike sa upoznavanjem muzike literature, Nacionalna istorija muzike, Etnomuzikologija, Muziki instrumenti ) U grupama do 60 uenika: Orkestar/Hor DEZ ODSEK A) Individualna nastava: Glavni predmet, Uporedni klavir B) U grupama od 3 do 12 uenika; Mali ansambli V) u grupama od 8 uenika: Solfeo, Teorija, Kontrapunkt, Dez teorija, Harmonija, Muziki oblici, Razvijanje sluha, Araniranje G) U grupama od 15 uenika: Dez istorija, Istorija muzike sa upoznavanjem muzike literature , Muziki instrumenti, Nacionalna istorija muzike ETNOMUZIKOLOKI ODSEK A) Individualna nastava: Glavni predmet, uporedni klavir B) U grupama od 3 do 6 uenika: Narodni ansambli, Narodna igra V) U grupama od 8 uenika: Solfeo, Teorija muzike, Harmonija, Kontrapunkt, Etnomuzikologija, Etnologija, Muziki oblici, G) U grupama od 15 uenika: Istorija muzike sa upoznavanjem muzike literature, Muziki instrumenti, Nacionalna istorija muzike D) u grupama do 60 uenika: HOR CRKVENA MUZIKA A) Individualna nastava: Uporedni klavir B) u grupama od 2 uenika: Sviranje partitura V) U grupama do 8 uenika: Solfeo, Teorija muzike, Harmonija, Muziki oblici, Dirigovanje, Stari zavet, Novi zavet, Crkveno slovenski jezik, Liturgika D) U grupama do 15 uenika: Istorija muzike sa upoznavanjem muzike literature, Kontrapunkt, Muziki instrumenti, Etnomuzikologija, Istorija hrianstva ) u grupama do 60 uenika: HOR RANA MUZIKA (izborni odsek) A) Individualna nastava. Glavni predmet, General bas B) Grupe od 8 uenika: Uvod u ranu muziku, Istorija igre i kostima V) U grupama od 3 uenika: Sviranje u ansamblu MUZIKA PRODUKCIJA I SNIMANjE ZVUKA A) Individualna nastava: Uporedni klavir B) u grupama do 8 uenika: Glavni predmet, Tehnologija zvuno-muzikog procesa AUDIO, Tehnologija zvuno-muzikog procesa savremena MIDI kompozicija i produkcija, Solfeo, Teorija muzike, Osnovi dizajniranja zvuka za medije, Savremena harmonija sa improvizacijom i orkestracijom, Osnovi projektovanja elektroakustike kompozicije, Audio tehnika, Harmonija, Muziki oblici, Kontrapunkt V) u grupama do 15 uenika: Istorija muzike sa upoznavanjem muzike literature, Nacionalna istorija muzike, Muziki instrumenti, Osnovi akustike, itanje partitura s osnovama dirigovanja TEORETSKI ODSEK A) Individualna nastava: Klavir

B) u grupama od 2 uenika: Sviranje horskih partitura V) U grupama do 8 uenika: Solfeo, Teorija muzike, Harmonija, Muziki oblici, Kontrapunkt, Dirigovanje, Uvod u komponovanje D) U grupama do 15 uenika: Istorija muzike sa upoznavanjem muzike literature, Muziki instrumenti, Etnomuzikologija, Nacionalna istorija muzike ) u grupama do 60 uenika: HOR

MUZIKI UMETNICI-NASTAVNI PROGRAMI

B. STRUNI PREDMETI

ZAJEDNIKI PREDMETI ZA SVE ODSEKE MUZIKE KOLE

TEORIJA MUZIKE CILJEVI Unapreivanje notnog pisma i razumevanje notnog teksta Povezivanje savladanih pojedinanih oblasti teorije muzike u jedinstvenu saznajnu celinu, upotrebljivu da dalje muziko kolovanje Sagledavanje teorije muzike kao znaajne olakice za izvoaku praksu

Usavravanje na savladavanju elemenata za buduu analizu muzikog dela ZADACI Usvoje i proire znanja o notnom pismu i notnom tekstu Razviju sposobnost na povezivanju pojedinih oblasti teorije muzike Razviju sposobnost za istraivanje muzikog sadraja Razviju sposobnost korelacije teorije muzike i ostalih predmeta

I RAZRED

(1 as nedeljno, 35 asova godinje)

NOTNO PISMO: note i pauze razliitog trajanja; linijski sistem i pomonice; kljuevi; predznaci; imenovanje tonova. TONSKI SISTEM I NjEGOVA OKTAVNA PODELA: itanje i pisanje tonova u razliitim kljuevima i u raznim oktavama. RITAM I METRIKA: osnovne i nepravilne ritmike podele; sabiranje i produavanje ritmikih vrednosti; grupisanje kraih vrednosti u okviru ritmike jedinice i ritmikih jedinica u taktove; razlozi i vrste metrike podele muzikog toka; prosti, sloeni i meoviti taktovi; normalni poredak naglasaka i njegovi poremeaji (sinkopa, ritmiki, melodijski i motivski naglasak, vetaki akcenti); promenljiva metrika; poliritmija i polimetrija; ametrian muziki tok. INTERVALI: polustepen i celi stepen, dijatonski i hromatski; veliine i vrste intervala; polustepenska mera intervala i njihov enharmonizam; obrtaji intervala; melodijski i harmonski intervali; konsonanca i disonanca. LESTVICE: vrste tetrahorada; dijatonske durske i molske lestvice; kvintni krug; modusi; lestvice specifine grae pentatonska, celostepena, umanjena, orijentalno-folklorne lestvice; hromatska lestvica; lestvini intervali. AKORDI: pojam i vrste akorda, njihovi oblici osnovni i obrtaji; lestvini akordi i njihova mnogostranost; akordi u novijoj muzici tercni viezvuci, akordi s dodatim disonancama, kvartni akordi, klasteri. TONALITET: pojam i strukturalna osnova tonaliteta, njegovo melodijsko i harmonsko ispoljavanje; kadenca; srodnost tonaliteta; naini promene tonaliteta. Dinamika; tempo; artikulacija; ornamentika; pomoni znaci i skraenice; razni izrazi. NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA Valja uvek imati na umu da je teorija muzike, u stvari, u najveoj meri praktian predmet i da pre svega kao takav ima svoj smisao i vrednost, inei osnovu za izuavanje drugih, sloenijih muziko-teorijskih disciplina, za solfeo, i za svakojako praktino muziciranje. Zato i nastava ovog predmeta treba da se tek u nunoj meri bavi naelnim tumaenjima i sistematizacijom u emu uenike treba prevashodno uputiti na udbenike da daleko najveu panju posveti praktinim vebama, usmenim i pismenim (uvek i sa osloncem na realan zvuk), kroz koje e se pouzdano ovladati pre svega intervalima, lestvicama i akordima, ali takoe i svim elementima muzike pismenosti, neophodnim za svakog kolovanog muziara. Temeljno i potpuno raiavanje pojmova ve na ovom stupnju kolovanja veoma je vano za dalji rad na mnogim predmetima, kako u daljem toku srednje muzike kole, tako i na studijama. Isto tako treba insistirati da se uenici naviknu na pravilno, precizno i pregledno pisanje notnog teksta bilo ko je vrste, kao uvek itkog muzikog rukopisa; ovo naroito kroz domae zadatke, koji se po prirodi predmeta i ve naglaenoj potrebi njegovog praktinog savladavanja nameu kao nuni u velikom broju. Ipak, i usmeno vebanje na asu je sasvim neophodno, pri emu valja nastojati i na brzini odgovora, jer samo brz odgovor odraava stvarno i pouzdano znanje, kada se radi o pitanjima ove vrste. Valja napomenuti da je, s obzirom na doneta predznanja uenika iz osnovne muzike kole, mogue i poeljno, radi vre veze sa ivom muzikom praksom da se pojedine oblasti, u programu pojedinano razloene (ritmika, metrika, intervali, lestvice, akordi), prikazuju i praktikuju u uzajamnom proimanju, a ne previe odvojeno, to nosi opasnost odlaenja u apstrakciju. Iz istog razloga vrlo je bitno da se sve razmatrane pojave prikazuju i kroz praktine primere iz muzike literature (ukljuujui narodnu muziku), a naroito one poznatije to olakava i dobro razumevanje i trajno pamenje odreenih pojmova. ZAHTEVI NA GODINjEM ISPITU

Pismeni ispit: Test iz teorije Usmeni ispit: a) Tri pitanja iz preenog gradiva.

MUZIKI INSTRUMENTI

CILJEVI Teorijsko ovladavnje funkcijom pojedinanog instrumenta Razvoj praktine upotrebe instrumenta u orkestru, solo i kamernoj muzici Usvajanje notacije kljueva i transpozicije pojedinih instrumenata Usavravanje analize partitura i pojedinih instrumentalnih deonica ZADACI Proirivanje znanja o muzikoj literaturi Razvijanju sposobnosti na prepoznavanju instrumenata po zvuku i izgledu Rad na analizi partitura i instrumentalnih deonica Razvijanje sposobnosti da porede grupe instrumenata i njihove uloge u orkestru

I RAZRED


Osnovni pojmovi o zvuku definicija, osobine, alikvotni niz, prirodno i temperovano timovanje, kamerni ton, refleksija, rezonanca. Podela muzikih instrumenata. Opta naela stvaranja zvuka na pojedinim njihovim vrstama. Gudaki instrumenti graa, izvoaka tehnika, istorijat, literatura. Trzani iani instrumenti harfa, gitara, istorijske i folklorne varijante. Klavir i embalo graa, izvoaka tehnika, literatura. Istorijske varijante.

Drveni duvaki instrumenti. Srodnost i razlike. Transpozicija. Limeni duvaki instrumenti. Zajednika svojstva tehnike i zvuka. Ventilni mehanizmi i njihovo dejstvo. Istorijski razvoj. Duvaki instrumenti sa mehom. Graa, funkcionisanje, istorijat i literatura orgulja. Harmonika i ostali instrumenti ovog roda. LJudski glas. Razlike izmeu vokalnog i instrumentalnog medija. Udaraljke. Osnovne zvune razlike zavisno od materijala i naina proizvodnje zvuka. Uloga i notacija. Elektrini muziki instrumenti. Sintetiki zvuk. Instrumentalni ansambli. Glavne vrste kamernih sastava i orkestara, njihova zvuna svojstva, mogunosti i literatura. Uobiajena postavka instrumenata u orkestru i poredak u partituri. Uporedno sagledavanje instrumentarijuma opta zvuna svojstva pojedinih vrsta i grupa instrumenata, tonski rasponi, znaaj i uobiajene uloge, istorijski tok razvoja. Programu odgovara vaei udbenik Muziki instrumenti Dejana Despia, izdava Zavod za udbenike i nastavna sredstva BeogradNovi Sad i Nota Knjaevac (I izdanje 1989). NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA Teite u prikazivanju instrumenata treba staviti na glavne predstavnike svoje vrste i one koji u savremenoj praksi imaju najistaknutiju ulogu i najznaajniju literaturu (violina, violonelo, harfa, klavir, flauta, oboa, klarinet, fagot, horna, truba, trombon, orgulje, timpani); ostale prikazati prevashodno u poreenju s njima, kao varijante. Bezuslovno treba insistirati na prepoznavanju instrumenata po zvuku i po izgledu, kroz to vei broj dobro odabranih muzikih primera iz najpoznatije literature, kao i slika (crtea) instrumenata, a prema mogunostima i kroz prikaz najvanijih instrumenata uivo, ili video snimkom. Poseta javnim asovima u koli, kao i eventualnim koncertima, posebno orkestarskim, takoe treba da pomogne uspenije usvajanje gradiva. Probleme notacije, kljueva, transpozicija, kao i upoznavanje specifinih izvoakih uputstava i termina, treba obraditi (i) kroz pismene vebe, eventualno domae zadatke, a takoe analizom partitura i pojedinih instrumentalnih deonica u literaturi.

HARMONIJA

CILJEVI Razvoj uloge harmonije u muzici Razvoj osnovnih elemenata harmonije Upoznavanje strogog i slobodnog harmonskog stava Upoznavanje vanakordskih tonova Razvoj akordskih veza Razvoj promene tonaliteta Razvoj na prepoznavanju i analizi razliitih harmonskih stilova ZADACI Razvoj uloge harmonije u muzici Razvoj osnovnih elemenata harmonije Rzavoj sposobnosti rada u slobodnom harmonskom stavu Rad na upotrebi vanakordskih tonova Rad na savladavanju akordskih veza Rad na savladavanju promene tonaliteta (dijatonska, hromatska modulacija, enharmonska modulacija) Rad na prepoznavanju i analizi razliitih harmonskih stilova

II RAZRED (3 asa nedeljno, 105 asova godinje)

UPOZNAVANjE MATERIJE I SVRHE PREDMETA. STROGI HARMONSKI STAV

Pojam i uloga harmonije, kao oblikotvornog, izraajnog, koloristikog i stilskog inioca u muzici. Strogi i slobodni harmonski stav. Kratko obnavljanje pojmova o akordima i njihovo prepoznavanje u slobodnoj fakturi. Opti pojmovi o vanakordskim tonovima kroz analizu jednostavnih primera. Obim, podela i uloga glasova u strogom harmonskom (horskom) etvoroglasu. TROZVUCI GLAVNIH STUPNjEVA Postavljanje kvintakorada glavnih stupnjeva (u duru i harmonskom molu) u etvoroglasni harmonski stav. Vezivanje pismeno i na klaviru kvintakorada glavnih stupnjeva. Kvintno srodstvo i susedni odnos. Stroga, slobodna i poluslobodna veza. Zabranjena kretanja i kritini tonovi. Promena sloga i poloaja. Obnavljanje i utvrivanje gradiva. TONALITET I FUNKCIJE Pojam tonaliteta i njegovo ispoljavanje kroz odnos glavnih trozvuka. Kadenca. Sviranje i prepoznavanje osnovnih kadencirajuih obrta iz sva tri poetna poloaja. Uloga i primena kadencirajueg kvartsekstakorda. Tonina, subdominantna i dominantna funkcija njihovi glavni predstavnici (T, S i D) i zamenici (VI, III, II i VII stupanj). Tercna srodnost akorada. Usmeni harmonski diktat: prepoznavanje akordskih funkcija, glavnih i sporednih trozvuka. SPOREDNI TROZVUCI Kvintakord VI stupnja; varljiva kadenca (i na klaviru). Kvintakord II stupnja. Kvintakordi III i VII stupnja. Prividni dominantni odnos akorada; sekvence: V-I/VI-II....I-IV/VII-III...I-V/VI-III u duru i molu (i na klaviru). Obnavljanje i utvrivanje gradiva. OBRTAJI KVINTAKORADA Sekstakordi glavnih trozvuka. Sekstakordi sporednih tro zvuka. Sviranje sekvence sa sekstakordima: V6-I/IV6-VII/..Kvartsekstakordi obrtajni, zadrini, skretnini i prolazni. Sviranje potpune autentine i proirene kadence sa kadencirajuim kvartsekstakordom. Obnavljanje i utvrivanje gradiva. HARMONIZACIJA MOLDURA, PRIRODNOG I MELODIJSKOG MOLA ETVOROZVUCI Glavni etvorozvuci. Dominantni septakord i njegovi obrtaji. Septakord II stupnja i obrtaji; akord sa dodatom sekstom. Sviranje proirene kadence sa upotrebom kvintsekstakorda II stupnja. Septakord VII stupnja i obrtaji. VANAKORDSKI TONOVI Zadrica (jednostruka). Prolaznica (jednostruka). Skretnica (jednostruka). Prethodnica. Slobodni (uskoni) i naputeni (iskoni) vanakordski tonovi; teka prolaznica i skretnica, prolazna i skretnina zadrica. Figurirani harmonski stav. Obnavljanje i utvrivanje gradiva. Obavezno raditi po jedan pismeni zadatak u polugoditu.

III RAZRED

(2 asa nedeljno, 70 asova godinje) SPOREDNI ETVOROZVUCI Figurativna (sluajna) i sekventna pojava sporednih etvorozvuka (I, IV, III i VI stupnja). Sekvenca prividnih dominantnih odnosa sa primenom etvorozvuka (jednog ili oba) u modelu. PETOZVUCI Dominantni nonakord, njegovi obrtaji i razreenja. SLOENIJE I HROMATSKE POJAVE VANAKORDSKIH TONOVA Dvostruke i trostruke zadrice, skretnice i prolaznice. Skretnino okruenje akordskog tona (4-2-3, 2-4-3 i sl.). Hromatski vanakordski tonovi. Pojam alteracije, realteracije, unakrsnice, otvorene i skrivene hromatike. NAJVANIJI ALTEROVANI AKORDI KLASINE HARMONIJE Tonalno stabilne i tonalno labilne alteracije, njihova uloga u formiranju alterovanih akorada. Alterovani akordi dijatonskog i hromatskog tipa strukturalne razlike. Princip vantonalnih akorada. Dominantina dominanta (DD), dominanta za subdominantu(DS) i njihovi zamenici. Napolitanski sekstakord (N). Prekomerna dominanta ( + D). Dominantina dominanta kao tvrdo

umanjeni etvorozvuk ( DD) i njen zamenik kao dvostruko umanjeni VIDOVI PROMENE TONALITETA. Mutacija, tonalno istupanje, tonalni skok, modulacija. Vrste modulacija i njihov znaaj u muzikim oblicima. Neposredna i posredna modulacija. DIJATONSKA MODULACIJA Sredstva dijatonske modulacije i naini izvoenja. Obnavljanje mnogostranosti trozvuka. Modulacione grupe (neposredna modulacija). Modulacija preko posrednog tonaliteta (etvrta grupa). Sviranje na klaviru neposrednih dijatonskih modulacija. OSTALI ALTEROVANI AKORDI Vantonalne dominante i njihovi zamenici za II, VI i III stupanj. Dominanta napolitanskog akorda (DN). Mogune alteracije u okviru akorada dominante, subdominante i VII stupnja. Sviranje kadenca sa primenom alterovanih akorada (DD, N). Sviranje hromatskih sekvenca sa modelima D2-T6 (hromatika u basu) i DD7-D7 (lanac dominantnih septakorada). Pregled klasinog fonda alterovanih akorada. PEDAL Pojam i vidovi pedala (orglpunkta), prvenstveno analitiki. Tipian harmonski tok na zavrnom pedalu tonike (miksolidijsko istupanje T-DS-S-D-T, i njegove varijante. Obavezno raditi po jedan pismeni zadatak u polugoditu. ZAHTEVI NA GODINjEM ISPITU Pismeni ispit: a) harmonizacija zadatog soprana; b) harmonizacija obeleenog basa. Usmeni ispit: a) dva pitanja iz preenog gradiva; b) sviranje na klaviru jedne neposredne dijatonske modulacije i jednostavnijeg generalbasa.

IV RAZRED (2 asa nedeljno, 66 asova godinje)

HROMATSKA MODULACIJA Pojam i sredstva hromatske modulacije. Hromatska modulacija pomou preznaenja akorada (dijatonskog i hromatskog tipa). Modulacija pomou promene sklopa akorada. Modulacija pomou hromatske i prividne tercne srodnosti. Modulacija pomou eliptinih veza. Sviranje jednostavnijih hromatskih modulacija. ENHARMONSKA MODULACIJA Pojam i sredstva enharmonske modulacije. Enharmonska zamena i enharmonsko preznaenje. Enharmonsko preznaenje umanje nog etvorozvuka. Enharmonsko preznaenje dominantnog etvorozvuka (enharmonizam male septime). Enharmonsko preznaenje tvrdo umanjenog etvorozvuka. Enharmonsko preznaenje prekomernog trozvuka. Sviranje jednostavnijih enharmonskih modulacija (pomou umanjenog i dominantnog etvorozvuka). PREGLED RAZVOJA HARMONSKIH STILOVA Primeri iz literature za osnovna obeleja i sredstva harmonije u stilu baroka (J. S. Bah, Hendl), klasike (Hajdn, Mocart, Betoven), ranog romantizma (ubert, uman, open), zrelog romantizma (List, Brams) i nacionalnih kola (Grig, Musorgski, St. Mokranjac). Osnovne informacije i primeri za harmonske postupke u impresionizmu (Debisi), kod klasika XX veka (Prokofjev, Stravinski, Bartok, enberg, Hindemit) i kod jugoslovenskih kompozitora (Hristi, Slavenski). Obavezno raditi po jedan pismeni zadatak u polugoditu. ZAHTEVI NA GODINjEM ISPITU Pismeni ispit: a) harmonizacija zadatog soprana; b) harmonizacija obeleenog basa. Usmeni ispit: a) tri pitanja iz celokupnog preenog gradiva harmonije; b) sviranje jedne modulacije na klaviru.

NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA (UPUTSTVO) Izuavanje ovog predmeta omoguava da uenik i usvoji osnovne zakonitosti i logiku harmonskog jezika, razvije harmonski sluh, a ne samo da se osposobi da korektno (ili ablonski) radi harmonske zadatke. Nastava harmonije ne sme da se ogranii samo na teorijsko upoznavanje uenika sa sadrajima programa, ve od poetka treba nastojati da se uenik osposobi da svesno analizira harmonski stav. Pri tom je veoma vano da svaka teorijska postavka bude oivljena zvukom i primerima iz literature; svaka novoobraena akordska veza treba da bude odsvirana vie puta i paljivo odsluana. Radi toga su u programu zastupljeni i (usmeni) harmonski diktati, tako da se prepoznavanjem funkcija i karakteristinih veza uenik od poetka navikava da uje harmoniju. U toku izrade zadataka uenik ne treba da koristi klavir, ali kad je zadatak uraen treba ga svakako odsvirati, kako bi rezultat mogao biti proveren sluhom. Poeljno je da uenici otpevaju zadatak koji je uraen na tabli, jer se tako, pored zvunog doivljaja harmonskog toka i provere melodijske linije svakog glasa, dobija i autentian efekat (boja), s obzirom da se radi o zamiljenom horskom stavu. U vezi s izradom zadataka valja voditi rauna da se na zadatom basu formira muzikalna sopranska linija i obratno pri harmonizaciji soprana dobra linija basa. Teite treba, naravno, staviti na harmonizaciju soprana, jer tu uenik moe najvie da pokae koliko je ovladao logikom harmonskog izraavanja. Zbog toga je ve u II razredu uvedena i metodska jedinica Vanakordski tonovi (u jednostavnijim vidovima), jer je njihova upotreba ne samo znaajna nego i neophodna u izradi iole razvijenog i dobro osmiljenog zadatka. Iz istog razloga se i izvestan broj sluajnih kvartsekstakorada obrauje ranije. Ostalo gradivo iz ovih oblasti ostvaruje se u III razredu. U toku rada postepeno treba prei i na reavanje neobeleenog basa, poto njegova izrada prua ueniku vee mogunosti, ali zahteva i vie samoinicijative, kao i temeljnije poznavanje materije. Najbolje je da posle svake savladane jedinice (preko obeleenog basa i harmonizacije soprana) uenici izrade i nekoliko neobeleenih basova, primenjujui steena znanja (ve poev od saekstakorada glavnih stupnjeva!). Sve izraene zadatke treba i analizirati. Osim sviranja kadenca, sekvenca, dijatonski i (jednostavnijih) hromatskih i enharmonskih modulacija, predvieno je i sviranje generalbasa (ispitni program na kraju III razreda). Ove vebe treba zapoeti ve u II razredu, posle obrade svih kvintakorada. Postepeno ovladavanje odgovarajuim harmonskim vezama na klaviru doprinee potpunijem usvajanju gradiva uopte. Razume se da nastavnik vri izbor najpogodnijih zadataka; uz to, poeljno je zadavati i krae, jednostavnije soprane za direktno harmonizovanje na klaviru. U gradivu III razreda se posle gradiva iz dijatonike (koje se nadovezuje na prethodnu godinu) predvia u redosledu i postepeno uvoenje hromatskih elemenata najpre u vidu hromatskih figurativnih tonova, a odmah zatim i najvanijih klasinih alterovanih akorada radi pribliavanja realnoj harmonskoj praksi klasiara i obogaenja harmonskog fonda za izradu zadataka jo uvek u okviru jednog tonaliteta. Tek potom sledi i mogunost promene tonaliteta, a za njom se proiruje dalje akordski fond ostalim alterovanim u okviru toga i vantonalnim akordima. Hromatska modulacija se nadovezuje u IV razredu. Meutim, moguno je ve u III razredu ukazati na primenu napolitanskog akorda u toj vrsti modulacije, jer se ta primena proceduralno ne razlikuje od naina dijatonskog moduliranja (preznaenje akorda). Pedal (na kraju III razreda) treba obraditi prevashodno na primerima iz literature, a manji broj zadataka posvetiti nekim tipinim reenjima sa toninim pedalom na zavretku. Poto se enharmonskom modulacijom zaokruuju sadraji klasine hrmonije, trebalo bi ostatak asova organizovati tako da se obnavljanje gradiva odvija uporedo sa nastavnim jedinicama iz oblasti Pregled razvoja harmonskih stilova kako se kontinuitet u praktinom radu ne bi prekidao. Sam pregled harmonskih stilova treba dati saeto i u najvanijim potezima, sa isticanjem najkarakteristinijih obeleja i sredstava, jer se po novoj koncepciji izuavanja harmonije na FMU taj predmet (tokom tri godine) obrauje upravo kao svojevrstan pregled harmonskih stilova, nadovezujui se na (pretpostavljeno) poznavanje sredstava i tehnike tradicionalne harmonije, steeno u srednjoj koli. Stilski karakteristini primeri treba bezuslovno da budu prikazani i zvuno, a ne samo vizuelno i analitiki. U svakom razredu su predviena po dva pismena zadatka, odnosno po jedan u svakom polugoditu, u trajanju od dva kolska asa.

KONTRAPUNKT

CILJEVI Sagledavanje istorijskog razvoja kontrapunkta Osposobljavanje za usavravanjem rada na vokalnom kontrapunktu Osposobljavanje za usavravanjem rada na instrumentalnom kontrapunktu Upoznavanje sa baroknom instrumentalnom polifonijom ZADACI Razvijanje sposobnosti za sagledavanjem istorijskog razvoja kontrapunkta Razvijanje sposobnosti rada na vokalnom kontrapunktu Razvijanje sposobnosti razlikovanja vrsta imitacije Razvijanje sposobnosti rada na instrumentalnom kontrapunktu Izuavanje tonalnog plana fuge Razvijanje sposobnosti rada na baroknoj instrumentalnoj polifoniji

III RAZRED (2 asa nedeljno, 70 asova godinje)

OSNOVI VOKALNOG KONTRAPUNKTA Istorijski razvoj kontrapunkta. Modusi vrste i karakteristike. Kontrapunktska melodija. Kantus firmus. DVOGLASNI KONTRAPUNKT VOKALNOG STILA Disonance i konsonance u dvoglasu. Kadence dvoglasnog stava. Meoviti kontrapunkt (floridus) oblikovanje melodije u floridusu i njene ritmiko-metrike osobenosti; tretman disonance u floridusu. Slobodan dvoglasni stav. Komplementarni ritam. IMITACIJA Pojam i vrste imitacije. Interval imitacije. Preobraaj odgovora u imitaciji inverzija, augmentacija, diminucija, retrogradni odgovor. TRETMAN TEKSTA U VOKALNOM KONTRAPUNKTU Izrada dvoglasnog polifonog stava sa tekstom. TROGLASNI POLIFONI STAV Karakteristike troglasnog stava. Sazvuja i kadence u troglasu. Floridus u troglasu. Primena disonance (konsonantna kvarta, parazitska disonanca). Troglasni stav sa dva floridusa na kantus firmus. Imitacioni troglasni stav, sa tekstom. VOKALNI POLIFONI OBLICI Kanon (pojam i vrste). Tehnika izrade kanona; izrada jednostavnijih primera. Motet analitiki, a praktino po jedan odsek moteta na dati tekst, u dvoglasu i u troglasu. ZAHTEVI NA GODINjEM ISPITU Pismeni ispit: izrada jednog odseka troglasnog moteta na dati tekst.

Usmeni ispit: a) dva pitanja iz preenog gradiva; b) analiza jednog moteta u osnovnim potezima.


OSNOVI INSTRUMENTALNOG KONTRAPUNKTA Stilsko-istorijske razlike izmeu vokalnog (strogog) i instrumentalnog (slobodnog) stila polifonije. Melodika, ritmika i metrika instrumentalnog kontrapunkta. Harmonska osnova i stil barokne polifonije. Tretman disonance u baroknoj polifoniji. Izrada stilske melodije barokno-polifonog tipa, razliitih ritmikih profila. DVOGLASNI INSTRUMENTALNI POLIFONI STAV Predstavljanje harmonske osnove dvozvucima. Izrada slobodnog dvoglasnog stava. Vrsta imitacije u baroknoj polifoniji analitiki i praktino (u oktavi, u kvinti, u tonalnoj inverziji). Kanon vrste i tehnike; praktina izrada u oktavi. Obrtajni kontrapunkt praktino u oktavi, ostali informativno; smisao i primena obrtajnog kontrapunkta. Sekvenca u kontrapunktskim oblicima analitiki i praktino. INVENCIJA Oblik i tonalni plan invencije. Dvoglasna invencija praktino jedna do dve cele invencije. Troglasna invencija analitiki. VIEGLASNI INSTRUMENTALNI STAV Harmonske, melodijske i ritmike karakteristike vieglasnog polifonog stava. Praktina izrada troglasnog stava, bez primene imitacije. Trostruki obrtajni kontrapunkt analitiki. FUGA Oblik i tonalni plan fuge. Odgovor realan, tonalan, modulirajui. Kontrasubjekt sve i praktino. Ekspozicija fuge praktino, troglasna. Proirena ekspozicija i kontra-ekspozicija. Meustavovi u fugi. Sprovodni i zavrni deo fuge. Streta i orglpunkt (pedal). Fuga sa dve ili vie tema (tipovi fuge bez ulaenja u pojedinosti). Primena fuge. Fugato (analitiki). OBLICI BAROKNE INSTRUMENTALNE POLIFONIJE INFORMATIVNO Preludijum, koralna predigra, tokata, fantazija, rierkar. ZAHTEVI NA GODINjEM ISPITU Pismeni ispit: izrada ekspozicije troglasne fuge na zadatu temu, sa tonalnim odgovorom, bez velikog meustava; Usmeni ispit: a) dva pitanja iz preenog gradiva; b) analiza jednostavnije troglasne ili etvoroglasne fuge J. S. Baha.

NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Da bi se karakter renesansne polifonije pribliio uenicima, neophodno je na poetku (uz metodsku jedinicu osnovi vokalnog kontrapunkta) koristiti zvune ilustracije presluati odlomak mise i bar jedan motet Palestrine. Presluavanje odgovarajue literature valja sprovoditi i kasnije, naroito prilikom obrade tretmana teksta, vieglasnog stava i vokalnih polifonih oblika (motet). Istom cilju doprinee i pevanje zadataka izraenih na asu, to je neobino vano i za razvoj polifonog sluha. Barokna polifonija je uenicima blia, s obzirom da je sluaju i sviraju od poetka svoga muzikog obrazovanja. Ipak, i ovde e zvune ilustracije doprineti boljem uvidu u stilske osobenosti barokne muzike i pruiti pouzdaniju osnovu za praktian rad, a i za analitiko sagledavanje. Obrada gradiva barokne polifonije zahteva dosta elastinosti. I ovde praktian rad zapoinje od izrade drugog glasa na zadati (svojevrstan) kantus firmus, za ime sledi samostalno pisanje dvoglasa, potom i troglasa preko zadatog harmonskog plana i harmonskog ritma, sa zadatim poecima glasova ili bez njih, pa sve do izrade odgovarajuih polifonih oblika.

Obrada polifonih sekvenca i zahteva posebnu panju i kontinuiranu praksu, paralelno sa savladavanjem ostalog gradiva, jer sekvence u polifoniji ine vano vezivno tkivo, ija dobra izrada znaajno utie na kvalitet celine. Posebnu panju valja posvetiti dobroj izradi modulirajuih sekvenca, najpre prema zadatom modelu, a potom po sopstvenom, sa datim tonalnim ciljem tipinih usmerenja. Nuno je raditi i dvoglasne i troglasne sekvence. U oba razreda treba predvideti izradu po jednog pismenog zadatka u svakom polugoditu, u trajanju od dva kolska asa.

ISTORIJA MUZIKE SA UPOZNAVANjEM MUZIKE LITERATURE

CILJEVI Osposobljavanje na razlikovanju razliitih muzikih karakteristika u odnosu na vremensku distancu Podsticanje korelacije sa ostalim muzikim predmetima Usavravanje sposobnosti za klasifikaciju perioda muzike istorije Razvoj na stvaralatvu istaknutih kompozitora svake epohe Razvoj i usavravanje na poznavanju muzike literature ZADACI Rad na razlikovanju razliitih muzikih karakteristika u odnosu na vremensku distancu Rad na podsticanju korelaciji sa ostalim muzikim predmetima Unapreivanje sposobnosti za klasifikaciju perioda muzike istorije Unapreivanje znanja o stvaralatvu istaknutih kompozitora svake epohe Rad na unapreivanju poznavanja muzike literature

II RAZRED (1 as nedeljno, 35 asova godinje)

MUZIKA KULTURA PRETKLASNOG DRUTVA I STAROG VEKA Muzika kultura prvobitne zajednice i naroda Istoka. Muzika Stare Grke i Rima. Zvune ilustracije: primeri iz folklora, primeri grkih himni, notni primeri muzike naroda na niskom razvojnom stupnju, inserti muzike naroda Istoka i Stare Grke. MUZIKA KULTURA SREDNjEG VEKA Gregorijanski koral. Vizantijska muzika. Vieglasje od IX do XIV veka, Svetovna srednjovekovna muzika. Srednjovekovna teorija i notacija. Zvune i notne ilustracije: tipini primeri jednoglasne duhovne i svetovne muzike srednjeg veka, prvi oblici vieglasja. MUZIKA RENESANSE Stilske karakteristike renesanse, Agsnova u Francuskoj i Italiji, Renesansa u flamanskim zemljama. Protestantski koral. Francuska muzika zrele renesanse. Rimska kola. Palestrina, Laso. Venecijanska kola. Engleski vircinalisti. Zvune i notne ilustracije: izbor iz duhovnih i svetovnih kompozicija stvaralaca Ags nova i predstavnika franko-flamanske kole, izbor iz stvaralatva Palestrine i Lasa, vokalna i vokalno-instrumentalna muzika XVI veka. Muzika vircinalista.

III RAZRED

(3 asa nedeljno, 105 asova godinje) BAROK Stilske karakteristike baroka. Nastanak opere. Firentinska kamerata. Monteverdi. Opera u Veneciji i Napulju. Francuska lirska tragedija i Lili. Nemaka i engleska opera XVII veka.

Duhovna muzika baroka. Instrumentalna muzika XVII i XVIII veka: Freskobaldi, Bukstehude, Koreli, Vivaldi. Vrhunski predstavnici baroka: J. S. Bah i G. F. Hendl (analitiki prikaz svih anrova i etape ovih stvaralaca). Na prelazu izmeu baroka i klasike: Tartini, Kupren, D. Skarlati. Dela za sluanje: izbor iz stvaralatva Monteverdija, italijanskih i francuskih operskih majstora. Izbor iz dela Freskobaldija, Bukstehudea, Korelija i Vivaldija. Bah: izbor iz vokalno-instrumentalnog stvaralatva Pasija po Mateju, Misa ha-mol, svetovne i duhovne kantate, izbor iz muzike za embalo: Francuske, Engleske svite, Dobro temperovani klavir i dr. Izbor iz kamernog i orkestarskog stvaralatva. Jedan violinski koncert (po izboru), jedan koncert za embalo (po izboru). Brandenburki koncerti, orkestarske svite (ha-mol, De-dur). Orguljska dela. Hendl: izbor numera iz oratorijuma, oratorijum Mesija, Konerta grosa or. 3 i or. 6, orguljski koncerti (izbor), svite Muzika na vodi, Muzika za vatromet, izbor iz operskog stvaralatva. Izbor iz muzike Tartinija, Kuprena i Skarlatija (sonate). PRETKLASIKA I KLASIKA Stilske karakteristike pretklasike. Opera serija XVIII veka u Italiji, Francuskoj . F. Ramo. Opera bufo i opera komik, balad opera i zingpil. Pergolezi, Gretri. Glukova reforma opere. Manhajmska, beka i berlinska kola. Stilske karakteristike klasike. Muzika klasika: J. Hajdn, V. A. Mocart, L. V. Betoven (analitiki prikaz svih kljunih anrova ovih stvaralaca). Dela za sluanje: izbor iz operskog stvaranja (Pergolezi, Gluk: Orfej i Euridika, Alesta), izbor iz dela manhajmskih majstora i Bahovih sinova. Hajdn: izbor iz simfonija, sa akcentom na poslednje, Londonske, izbor iz kamernog stvaralatva, izbor iz koncerata (Es-dur za trubu), jedan violinski, jedan klavirski, izbor iz klavirskih sonata, najznaajniji delovi iz oratorijuma Stvaranje sveta ili Godinja doba. Mocart: izbor pojedinih odlomaka iz opere Figarova enidba, Don ovani, arobna frula (video snimci), izbor simfonija: Es-dur, ge-mol, Ce-dur, izbor iz klavirskih sonata, iz kamernog stvaranja, Serenada. Divertimento Mala nona muzika, izbor iz koncerata za razne instrumente, Rekvijem (odlomci). Betoven: presek kroz svih devet simfonija, presek kroz klavirske sonate iz sva tri stvaralaka perioda, odabrani kvarteti iz sva tri stvaralaka perioda, jedna violinska sonata (Prolena, Krojcerova), izbor iz koncertnog stvaranja, presek kroz klavirske koncerte, Violinski koncert De-dur, Misa solemis (odlomci). ROMANTIZAM I Stilske karakteristike romantizma. Rani romantizam: ubert, Mendelson, uman, open (ili po anrovima: klavirska muzika ranih romantiara, solo pesma, instrumentalni koncert i razvoj simfonije). Dela za sluanje: izbor iz najznaajnijih dela ranoromantine muzike za klavir (uberta, Mendelsona, umana, opena), solo pesme (uberta i umana), koncerata (Mendelsona, Vebera, opena, umana), simfonije (ubert, uman, Mendelson, detaljna analiza ubertove Nedovrene simfonije). Programska muzika. Berlioz, List. Dela za sluanje: Berlioz, detaljna analiza Fantastine simfonije, List, sonata ha-mol, Koncert za klavir i orkestar Es-dur, simfonijske poeme (izbor), izbor iz klavirske muzike, presek kroz sve tri sveske Godine hodoaa, rapsodije i dr. Ranoromantina opera u Italiji, Francuskoj i Nemakoj. Dela za sluanje: izbor iz dela Rosinija (numere i scene iz Seviljskog berberina), Belinija (Norma) i Donicetija, Majerbera i Vebera (arobni strelac). Vagner, Verdi, veristi, francuska opera u drugoj polovini XIX veka. Dela za sluanje: izbor scena i presek muzikih drama od Holananina lutalice do Parsifala. Verdi: odabrane scene i numere iz opera: Nabuko, Rigoleto, Trubadur, Travijata, Aida, Otelo, Falstaf. Rekvijem (odlomci). Izbor iz opera Puinija (Toska, Madam Baterflaj), Gunoa (Faust), Bizea (Karmen, scene i numere).

IV RAZRED

(2 asa nedeljno, 66 asova godinje) ROMANTIZAM II Nemaka instrumentalna muzika druge polovine XIX veka: Brams, Brukner, Maler, traus, francuska instrumentalna muzika druge polovine XIX veka Frank. Dela za sluanje: izbor iz klavirskog stvaranja Bramsa, izbor iz simfonija (IIV), izbor iz koncerata i kamernog stvaranja. Brukner izbor iz simfonija, Te Rei. Maler: jedna simfonija po izboru, jedan ciklus solo pesama. traus: izbor iz simfonijskih poema, Saloma, igra velova, Kavaljer s ruom. Frank: simfonija De-mol, Preludijum, koral i fuga, sonata za violinu i klavir A-dur (detaljna analiza). Nacionalne kole u XIX veku. Ruska nacionalna kola. Glinka, Petorica i ajkovski. eka nacionalna kola Smetana, Dvorak. panska, norveka i finska muzika De Falja, Grig, Sibelijus. Dela za sluanje: Glinka, fragmenti iz opere Ivan Susanjin, Ruslan i LJudmila. Borodin odabrane scene i arije iz opere Knez Igor, Bogatirska simfonija, Iz srednje Azije. Musorgski: scene iz opere Boris Godunov, Slike sa izlobe, izbor solo pesama. RimskiKorsakov: scene i arije iz poznatih opera, eherezada. ajkovski: izbor iz simfonijskog stvaralatva (IV, V i VI simfonija) i iz ostalih orkestarskih dela, izbor iz koncerata, izbor scena iz opera Evgenije Onjegin, Pikova dama, izbor iz muzike za balete (Labudovo jezero i dr.), izbor iz kamernog i klavirskog stvaranja (Godinja doba). Smetana: izbor odlomaka iz opere Prodana nevesta, izbor iz ciklusa simfonijskih poema Moja domovina. Dvorak: simfonija Iz novog sveta, Slovenske igre, Koncert za violonelo. Izbor iz dela De Falje, Griga i Sibelijusa. IMPRESIONIZAM Debisi, Ravel, Skrjabin. Dela za sluanje: izbor iz klavirskog, kamernog, vokalnog i orkestarskog stvaralatva Debisija, fragmenti iz opere Peleas i Melisanda. Ravel: izbor iz klavirskog, vokalnog i kamernog stvaralatva, panska rapsodija, Ciganin, Bolero, jedan klavirski koncert. Skrjabin: izbor iz klavirske i simfonijske muzike. STILSKE KARAKTERISTIKE MUZIKE XX VEKA Ekspresionizam, izvori i glavni predstavnici: enberg, Berg i Vebern. Nacionalne kole u muzici XX veka. Stravinski, Bartok, Janaek. Neoklasicizam u evropskoj muzici XX veka. estorica u Francuskoj. Hindemit, Prokofjev, ostakovi. Stilska stremljenja u muzici druge polovine XX veka (od 1945. do danas). Dela za sluanje: izbor iz razliitih, reprezentativnih anrova enberga, Berga i Veberna. Stravinski: odlomci iz baleta Petruka, Posveenje prolea. Bartok: Muzika za udaraljke, iane instrumente i elestu, Koncert za orkestar, izbor iz gudakih kvarteta, Alegro barbaro, za klavir. Sati: izbor iz dela za klavir. Crokofjev: Klasina simfonija, Romeo i Julija (odlomci), izbor iz klavirske muzike, koncerata i simfonija. ostakovi: izbor iz simfonijske, kamerne i klavirske muzike. tokhauzen, Bulez, Mesijen, izbor iz stvaralatva. (Savremena dela, ako je to mogue, sluati u ivom izvoenju, na festivalima ove vrste muzike).

NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA Nastavna graa sistematizovana je po istorijsko-stilskim celinama u cilju sticanja to ireg optemuzikog obrazovanja uenika kao i povezivanja ovog predmeta sa ostalim strunim (muziki oblici, harmonija, kontrapunkt) kao i ire strunim predmetima (istorija knjievnosti, istorija, istorija umetnosti). Svaka vea jedinica iz gradiva mora biti propraena zvunim, tj. Slunim primerima, dok najvei stvaraoci moraju biti i sluno i analitiki obraeni. U tu svrhu treba uvek birati najpopularnija dela, deci dostupna i jednostavna za pamenje. Neophodno je to vie uenike angaovati prilikom sluanja muzike, koristei partiture, note, likovne ili filmske, video priloge. Izuavajui najznaajnije pojave i stvaraoce uenici treba da se slue svom raspoloivom literaturom: J. Andrejs: Historija muzike I, II i III, Roksanda Pejovi:

Istorija muzike I, II, Sonja Marinkovi: Istorija muzike, B. Radovi: Mala istorija muzike, pa, samim tim metoda rada ne treba da bude iskljuivo verbalna i narativna, ve dijaloka, na osnovu proitanog a i sluanog. Takoe je poeljno da se koriste razliiti testovi, za odreene stvaralake oblasti ili likove, za uporeivanje razliitih oblasti, stilova ili anrova. Ovim predmetom potrebno je razviti ljubav prema muzici, interesovanje za posetu koncerata, aktivno sluanje muzike preko razliitih sredstava. Za pojedine oblasti mogue je uraditi seminarske radove, itati ih javno i time razvijati proces miljenja, povezivanja, zakljuivanja i razvijati elemente pismenosti i izraavanja.

MUZIKI OBLICI

CILJEVI Upoznavanje elemenata muzikih oblika Upoznavanje formi muzikih oblika

Usavravanje sposobnosti za analizom formi muzikih oblika ZADACI Rad na sposobnosti razlikovanja elemenata muzikih oblika Razvijanje sposobnosti samostalne analize solo pesme, ronda, varijacija, svite, sonate, koncerta Rad na analizi oblika vokalno-instrumentalnih formi


ELEMENTI MUZIKOG OBLIKA Reenica i period pravilne konstrukcije. Strukturalni i tematski elementi reenice i perioda dvotakt, motiv i rad sa motivom; figura i pasa. Odstupanje od pravilne grae reenice i perioda. Niz i lanac reenica. OBLIK PESME Dvodelna pesma (tipovi a b i a a b a). Trodelna pesma (tipovi a b a i a b s). Sloena trodelna pesma. PRIMENA OBLIKA PESME Mali instrumentalni komadi, menuet, skerco, mar, stilizovane igre. ANALIZA ODGOVARAJUIH DELA IZ MUZIKE LITERATURE

III RAZRED (1 as nedeljno, 35 asova godinje)

RONDO Pretklasini i klasini I, II i III vrste. VARIJACIJE Ornamentalne, karakterne, kontrapunktske (akona i pasakalja). SVITA Barokna svita, novija svita (u glavnim crtama). SONATA Istorijski razvoj sonate (u osnovnim crtama) barokna sonata, Skarlatijev sonatni oblik. Klasian sonatni stav u jednostavnim, manje-vie pravilnim primerima.

IV RAZRED

(2 asa nedeljno, 66 asova godinje) SONATNI RONDO SONATNI CIKLUS KLASIARA Poredak i broj stavova, meusobni kontrasti, tipini oblici pojedinih stavova u ciklusu. SLOENIJI OBLICI SONATNOG STAVA POSLE KLASICIZMA. Moguna odstupanja od pravilnog oblika RAZVOJ SONATNOG CIKLUSA U ROMANTIZMU, poev od Betovenovih kasnijih opusa PRIMENA SONATNOG CIKLUSA U KAMERNIM I ORKESTARSKIM KOMPOZICIJAMA OBLIK KONCERTA i njegov istorijski razvoj OSTALI INSTRUMENTALNI OBLICI Uvertira, slobodni oblici (fantazija, rapsodija, balada i sl.); programska muzika simfonijska poema. VOKALNI I MUZIKO-SCENSKI OBLICI Specifinosti vokalnih oblika; odnos teksta i muzike (u glavnim crtama). Solo pesma. Horska pesma: madrigal, novija horska pesma, oblik rukoveti u naoj muzici. Reitativ i arija. Opera i muzika drama. Balet (u osnovnim crtama). Oratorijum, kantata, pasija. Misa i rekvijem, liturgija i opelo. Obnavljanje i utvrivanje gradiva.


Da bi uenici usvojili odreene pojmove i shvatili njihovu uzajamnu povezanost, da bi im se olakao pristup u analizi manjih i veih celina, kao i sloenijih oblika, neophodno je obratiti panju na redosled i fleksibilnost u izlaganju gradiva pojedinih metodskih jedinica. Polazak od reenice i perioda, kao elementa muzikog oblika, a tek potom izuavanje njihovih strukturalnih odnosno tematskih elemenata dvotakta i motiva, predlae se zato to su uenicima reenica i period najblie i najlake obuhvatne formalne celine, poznate bilo kroz sviranje muzike literature, ili kroz rad na harmoniji, iji se zadaci uglavnom i postavljaju kao reenice i periodine celine, poev od uenja kadence i polukadence. Poeljno je, meutim, da se posebna panja posveti upravo mikrostrukturi oblika, jer njeno temeljno razumevanje i analitiko upoznavanje ima presudan znaaj za dalje uspeno snalaenje i u sloenijim formalnim celinama. U prvoj godini uenja predmeta za to je ostavljeno dovoljno vremena. Najvie asova je predvieno za dobro savladavanje oblika pesme i sonate, kao kljunih, koje ine osnovu mnogih muzikih dela razliitih anrova, naziva i namena. Razume se da i analitiki rad , iz tih razloga, treba da se na tim oblicima najvie zadri. U vezi s analizom ne samo ovih oblika posebno valja naglasiti potrebu zvunog prikaza svakog analiziranog primera, a nikako ne samo njegove vizuelne, apstraktne analize. Prilikom obrade pojedinih metodskih jedinica bie potrebno da se uenicima objasne i neki pojmove iz oblasti kontrapunkta (npr. Kantus firmus u vezi sa pasakaljom, imitacija i inverzija kod ige u sviti, fugato kod barokne sonate i sl.), moe pre no to su oni obraeni na asovima predmeta kontrapunkt. Takvo povezivanje, kao i ono sa oblikotvornim iniocima harmonije (kadence, sekvence, tonalni odnosi i preokreti itd.), upravo treba da uvek ukazuje na tesnu uzajamnu povezanost i interakciju triju muzikih disciplina koje su metodski razdvojene u sklopu muzikog kolovanja.

ETNOMUZIKOLOGIJA

CILJEVI Upoznavanje uenika sa razvojem etnomuzikologije Razvijanje sposobnosti za pravilnom upotrebom termina folklor, muziki folklor, etnomuzikologija Razvijanje sposobnosti za razlikovanje zvunih karakteristika vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne tradicionalne muzike Razvijanje sposobnosti za razlikovanje i uoavanje karakteristika srpske tradicionalne muzike kao i karakteristike muzike ostalih Balkanskih naroda ZADACI Rad na upoznavanju uenika sa razvojem etnomuzikologije

Rad na razvijanju sposobnosti za pravilnom upotrebom tremina folklor, muziki folklor, etnomuzikologija Rad na razvijanju sposobnosti za razlikovanje zvunih karakteristika vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne tradicionalne muzike Upoznavanje sa publikovanom i diskografskom arhivom Rad na razvijanju sposobnosti za razlikovanje i uoavanje karakteristika srpske tradicionalne muzike kao i karakteristike muzike ostalih Balkanskih naroda Rad na analizi zapisa srpske tradicionalne muzike

III RAZRED

(1 as nedeljno, 35 asova godinje) UVOD Etnomuzikologija kao nauka o muzikom folkloru razvoj u svetu i kod nas, prvi fonograf, centsistem; institucije gde se prouava narodna muzika; publikacije, diskografija, arhivi. FOLKLOR Pojam, definicija. Srodne nauke folkloristika, etnologija. Muziki folklor podela prema akustikim izvorima: vokalna, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika. Ostale naune discipline: organologija, etnokoreologija. VOKALNA MUZIKA Narodna pesma pojam, nastanak, varijante. Klasifikacije narodnih pesama po raznim kriterijumima namena, knjievne vrste, kalendar. Sinkretizam kao vana osobenost vokalne tradicije. Pojam glas u srpskom narodnom pevanju i crkvenom pojanju. Vokalna tradicija u Srbiji: jednoglas, vieglas. Starije seosko dvoglasno pevanje. Novije seosko dvoglasno pevanje. INSTRUMENTALNA MUZIKA Narodni instrument kao ovekova produena ruka. Opta klasifikacija narodnih muzikih instrumenata. Aerofoni instrumenti. LITERATURA I POMAGALA D. Golemovi: Etnomuzikologija, udbenik za srednju muziku kolu D. Devi: Etnomuzikologija, skripte IIII, Beograd 1977. Niz etnomuzikolokih radova o raznim problemima iz etnomuzikologije Diskografija nae narodne muzike, audio i video materijal iz iste oblasti. ZAHTEVI NA GODINjEM ISPITU Usmeni ispit sa tri pitanja iz preenog gradiva

IV RAZRED (1 as nedeljno, 33 asa godinje)

Narodno pevanje u Crnoj Gori. Narodno pevanje u Hrvatskoj. Narodno pevanje u Bosni i Hercegovini. Narodno pevanje u Makedoniji. Narodno pevanje na Balkanu Bugarska, Grka, Albanija. Gradska folklorna muzika. Novokomponovana narodna muzika. Narodni muziki instrumenti: idiofoni, mambranofoni i kordofoni. Instrumentalni ansambli. Vokalno-instrumentalna tradicija: pevanje uz gusle. Analiza melopoetskih oblika stih, oblik, kadence, ritam, tonski nizovi. LITERATURA I POMAGALA D. Golemovi: Etnomuzikologija, udbenik za srednju muziku kolu D. Devi: Etnomuzikologija, skripta IIII, Beograd 1977. Niz muzikofolklornih monografija i etnomuzikolokih radova o raznim problemima iz oblasti etnomuzikologije Diskografija nae narodne muzike i muzike balkanskih naroda, audio i video materijal iz iste oblasti.

ZAHTEVI NA GODINjEM ISPITU Usmeni ispit sa dva pitanja iz preenog gradiva i jednom melopoetskom analizom narodne pesme.

NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA Nastavni program, obuhvaen navedenim oblastima, formulisan je kroz jasno definisane nastavne jedinice koje se obrauju u skladu sa datim fondom asova. Vodei rauna o strukturi gradiva iz etnomuzikologije, koja u mnogome za uenike predstavlja potpuno novi predmet, vano je maksimalno pribliiti materiju uenicima. Priprema obuhvata itav spektar aktivnosti od detaljnog prouavanja literature (starijih izdanja, ali i novih publikacija), izbora adekvatne diskografije, izrade powerpoint prezentacije. Posebno je vano obuiti uenike da razlikuju tradicionalnu muziku od ostalih vidova upotrebe tradicionalne muzike u dananje vreme.

NACIONALNA ISTORIJA MUZIKE CILJEVI Osposobljavanje na razlikovanju razliitih muzikih karakteristika u odnosu na vremensku dinstancu Podsticanje na korelaciji sa ostalim muzikim predmetima Sagledavanje stvaralatva istaknutih kompozitora svake epohe Usavravanje poznavanju muzike literature. ZADACI Rad na razlikovanju razliitih muzikih karakteristika u odnosu na vremensku dinstancu Unapreivanje rada na korelaciji sa ostalim muzikim predmetima Unapreivanje saznanja stvaralatva istaknutih kompozitora svake epohe Unapreivanje poznavanja muzike literature

IV RAZRED

(1 as nedeljno, 33 asa godinje) IZVORI I KORENI SRPSKE MUZIKE Poeci muzike kod Slovena. Srpska srednjovekovna muzika, svetovna i duhovna. Turski period (XVXVIII vek).

POECI GRAANSKE MUZIKE XVIII VEK ROMANTIZAM U SRPSKIM ZEMLJAMA Muzika u Miloevoj Srbiji. Prethodnici Kornelija Stankovia. Kornelije Stankovi i poeci romantizma. Davorin Jenko i eki muziari u Srbiji XIX veka. JOSIF MARINKOVI STEVAN MOKRANjAC VOJVOANSKI MUZIARI PERIODA ROMANTIKE Isidor Baji SRPSKA MUZIKA NA PRELAZU U XX VEK Biniki, Krsti, Joksimovi. MUZIKA XX VEKA Prvi moderni pravci XX veka. Konjovi, Milojevi, Hristi, Slavenski. Stojanovi, Paunovi, Manojlovi. Nastavljai nacionalnog smera: Tajevi, ivkovi, Nastasijevi, Bandur, Vukdragovi. Predstavnici evropske moderne u meuratnom periodu (praka grupa): Logar, Miloevi, oli, Risti, Mari, Vukovi, Rajii. Tendencije u srpskoj muzici posle II svetskog rata. Josif, Radi, V. Mokranjac, Obradovi, Radovanovi, Maksimovi, Despi, Ozgijan, Z. Hristi, M. Mihajlovi, Jevti, Kulenovi, Trajkovi, Eri, Hofman. Dela za sluanje: izbor iz zapisa srenjevekovne muzike. lezinger: Igre za orkestar. Stankovi: izbor dela za klavir, (to se bore misli moje), obrade narodnih melodija za hor, izbor iz duhovne muzike (Liturgija). Jenko: Uvertira Kosovo, izbor iz horske muzike. Tolinger: Listii za klavir, Kosovka za hor i orkestar (odlomci). Marinkovi: izbor iz solo pesama, horova i Kola, izbor iz duhovne muzike. Mokranjac: analiza Rukoveti, Kozara i Primorskih napjeva, izbor iz duhovne muzike (Liturgija, Opelo) i dr. I. Baji: izbor iz klavirske muzike, solo pesama i horova. Biniki: odlomci iz opere Na uranku, izbor iz horske muzike. Konjovi: pregled opera (od Kneza od Zete do Otadbine), scene i odlomci iz Kotane, izbor iz solo pesama, horske muzike (Vragolan), izbor iz kamerne muzike. Simfonija ce-mol. Milojevi: izbor iz solo pesama, klavirske muzike i horske muzike (Muha i komarac), Intima za gudaki orkestar, balet Sobareva metla, odlomci. Hristi: odlomci iz baleta Ohridska legenda, izbor iz solo pesama, horova. Opelo u be-molu, oratorijum Vaskresenje (odlomci). Slavenski: Balkanofonija, Sonata relioza, izbor iz horova (Voda zvira), kvarteti (Pesme moje majke), Simfonija orijenta (odlomci). Stojanovi: minijature za violinu i klavir, izbor iz violinskih koncerata. Tajevi: izbor iz solo pesama i horova (etiri duhovna stiha), izbor iz klavirske muzike (Balkanske igre). ivkovi: izbor iz horske muzike. Nastasijevi: odlomci iz opere ura Brankovi. Vukdragovi: kantate (Svetli grobovi), vokalna lirika (izbor). Logar: numera iz opere Pokondirena tikva i baleta Zlatna ribica. Miloevi: izbor iz dela. Risti: izbor iz simfonija (II i VIII). Mari: odlomci iz Pesama prostora i Vizantijskog koncerta. Rajii: 3. Klavirski koncert, odlomci iz opere Simonida, izbor iz minijatura za klavir. Josif: Snovienja. Radi: Spisak, odlomak iz kantate ele kula. V. Mokranjac: odlomci iz simfonija, izbor iz klavirske muzike (Odjeci). Obradovi: Mikrosimfonija, odlomak iz Koncerta za violonelo. Despi: izbor iz klavirske muzike. Radovanovi: odlomak iz Audiospacijala. Maksimovi: izbor iz vokalne muzike. Mihajlovi: Nokturni, ta sanjam. Trajkovi: Arion za gitaru i gudae. Kulenovi: Bugi za klavir i orkestar. Jevti: izbor iz koncertantne muzike. Eri: Sag1oop.

NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA

Obiman program neophodno je realizovati uz zvune primere, kojih je namerno vei broj kako bi nastavnik mogao da izvri dodatni, sopstveni izbor. Sva raspoloiva literatura (Andreis, Cvetko, uriKlajn: Historijski razvoj muzike kulture u Jugoslaviji, R. Cejovi: Jugoslovenska istorija muzike, Vlastimir Perii: Muziki stvaraoci u Srbiji) treba da poslui i

da se koristi, kako bi manji deo asa predstavljao iznoenje biografskih i dr. informacija, a vei ozvuenje materije. Dela za sluanje u XX veku birana su tako da predstavljaju ne samo tipina ostvarenja odreenog autora, ve su znaajna kao meai razliitih stilskih usmerenja. Potrebno je studioznije i due zadravanje na delima najveih stvaralaca koja treba obraditi kroz analizu i prikaz celokupnog rada; npr Mokranjac: Rukoveti ili Konjovi: muzike drame. Podrazumeva se korelacija sa optom istorijom muzike, istorijom umetnosti i istorijom knjievnosti. U koliko je mogue, koristiti video snimke i druge vrste prezentacije savremene muzike (televizijske emisije), posete festivalima savremene muzike, koncertima. Nain proveravanja gradiva treba da bu de raznovrstan pored narativnog, do dijaloke metode, sistema testiranja, do seminarskih radova koji bi pojedinu materiju produbili sa vie aspekata analitikog, istorijskog i sl. SOLFEO ZA SVE ODSEKE SEM TEORETSKOG ODSEKA CILJEVI Sticanje novog i koordinisanje i sistematizacija usvojenog znanja sa nivoa OM u funkciji shvatanja, percepcije i recepcije muzike. Razumevanje sadraja muzike i osposobljavanje za opaanje, izvoenje i tumaenje muzike. Kontinuirani razvoj muzikalnosti i muzike pismenosti. Korelacija i interakcija sadraja rada na nastavi solfea sa sadrajima na nastavi instrumenta, kamerne muzike, hora ili orkestra i svim drugim vidovima teoretske nastave. ZADACI Rad na unapreivanju sposobnost razumevanja muzikog sadraja. Rad na interpretaciji, pamenju i zapisivanju muzikog teksta. Rad na praenju latentne harmonija u instruktivnim primerima i primerima iz umetnike instrumentalne i vokalne literature. Rad na unapreivanju korelaciji i interakciji sa sadrajem rada teoretske nastave, kao i nastavi instrumenta, kamerne muzike, hora, orkestra.

I RAZRED

(2 asa nedeljno, 70 asova godinje) MELODIKA Obnavljanje tonaliteta do etiri predznaka dijatonika, mutacije i modulacije; dijatonske modulacije na dominantu ili paralelu poetni tonalitet do dva predznaka; dvoglasno pevanje dijatonika; pevanje srpskih narodnih pesama. INTONIRANjE I OPAANjE

Opaanje osnovnih tonova, grupe tonova i dvozvuka u tonalitetu; opaanje hromatskih tonova obim kvarte: a1 de2 i e1 a1 i njihovo imenovanje abecedom, bez pevanja; harmonske veze: glavni stupnjevi, strogo vezivanje akorada; opaanje i intoniranje timova do etiri predznaka. RITAM Ritmiko i ravnomerno itanje inserti iz literature. Ritmike figure i vrste takta: utvrivanje figura etvorodelne podele sa pauzama i ligaturama i suprotstavljanje punktiranog ritma i triole; deoba trodela u ritmovima trodelne podele jedinice; obnavljanje narodnih ritmova. DIKTATI Melodijski i ritmiki diktati u okviru gradiva iz melodike i ritma usmeni i pismeni. ISPITNI ZAHTEVI Usmeni diktat prema melodijskoj etidi; Melodijska etida; Ritmika etida.

II RAZRED (2 asa nedeljno, 70 asova godinje)

MELODIKA Dijatonika: pregled tonaliteta do sedam predznaka; postavka alteracija tonaliteti do dva predznaka; dijatonske modulacije prvog kvintnog srodstva i mutacije; pevanje srpskih narodnih pesama; upoznavanje modusa informativno pevanje lestvice i kadence. INTONIRANjE I OPAANjE Opaanje i intoniranje timova i dvozvuka u tonalitetu; opaanje dijatonskih i hromatskih tonova de1 de2; harmonske veze: troglas, stroge harmonske veze, glavni stupnjevi i akordi na II i VII tonaliteti do etiri predznaka. RITAM Ravnomerno i ritmiko itanje inserata iz literature i instruktivnih vebi; utvrivanje deobe trodela, obrada duole i osmodelna podela ritmike jedinice; promene vrste takta prema primerima iz literature. DIKTATI Zapisivanje pojedinanih i grupe tonova i dvozvuka u tonalitetu; jednoglasni melodijsko-ritmiki diktati iz gradiva mlodike; zapisivanje srpskih narodnih pesama. ISPITNI ZAHTEVI Usmeni diktat prema melodijskoj etidi; Melodijska etida; Ritmika etida.

III RAZRED (2 asa nedeljno, 70 asova godinje)

MELODIKA

Alteracije: skokovi u alterovane tonove i naputanje alterovanih tonova skokom; postavka alt-kljua i primeri iz literature u alt-kljuu; modulacije u tonalitete prve i druge kvintne srodnosti sa veim melodijsko-ritmikim zahtevima, kao i u udaljene tonalitete; jednoglasne i dvoglasne srpske narodne pesme; vieglasni primeri iz literature. OPAANjE I INTONIRANjE Opaanje modusa; sistematizacija timova; harmonske veze: dijatonske modulacije. RITAM Ravnomerno itanje u alt-kljuu; ritmiko itanje promene metra i ritmikih vrsta; polimetrija: 3:2, 2:3, 4:3 i 3:4. DIKTATI Ritmiki diktati u okviru gradiva iz ritma; melodijski diktati: alteracije i modulacije. ISPITNI ZAHTEVI Jednoglasni pismeni diktat modulacije ili alteracije; Dvoglasni pismeni diktat homofoni dvoglas, dijatonika; Ritmiko itanje sa lista iz godinjeg gradiva; Pevanje melodijskog primera sa lista.


MELODIKA Labilne alteracije elipse i vantonalne dominante; modulacije dvoglasno i troglasno pevanje; jednoglasne i dvoglasne narodne pesme sa promenom metra ili sa harmonskim promenama. INTONIRANjE I OPAANjE Opaanje modusa i motiva sa modalnim elementima; opaanje i intoniranje harmonskih veza mutacije i modulacije. RITAM Tenor-klju ravnomerno i ritmiko itanje; nepravilne ritmike grupe utvrivanje gradiva III razreda i obrada kvintole i septole; ritmiko itanje instruktivnih primera i inserata iz literature. DIKTATI Jednoglasni diktati prema gradivu iz melodike; dvoglasni diktati dijatonika i modulacije; ritmiki diktati prema gradivu iz ritma; zapisivanje narodnih pesama sa tekstom. ISPITNI ZAHTEVI Jednoglasni diktat modulativni primer ili primer sa alteracijom; Zapisivanje dvoglasnog homofonog primera, dijatonika i hromatske promene; Zapisivanje srpske narodne pesme sa tekstom; Ritmiko itanje sa lista; Pevanje primera sa lista iz gradiva melodike.


Nastava solfea treba da obezbedi razvoj muzikog sluha i muzike pismenosti sinhronizacijom procesa opaanja i reprodukcije. Samim tim, metodologija i sadraji programa usmeravaju se ka zamiljanju notne slike na osnovu slunog muzikog sadraja i, suprotno, zamiljanje zvuka (glasom i na svom instrumentu) na osnovu uvida u notni tekst. Jedino tako instrumentalisti mogu uti u sebi ono to treba da odsviraju, a teoretiari da budu pripremljeni za savlaivanje svih teorijskih disciplina. Postojei obrazovni smerovi imaju veoma sline sadraje programa. Razlika se najvie ogleda u tome to se kod instrumentalista vie forsira instrumentalno ritmiko itanje i opaanje intervala i akorada, a kod teoretiara rad i na opaanju i na reprodukciji. Harmonski sluh, pevanje sa lista, iste intonacije i instrumentalno ritmiko itanje postupno se razvijaju tokom etvorogodinjeg kolovanja. Zahtev koji se postavlja vokalno-instrumentalnim izvoaima koncipiran je tako da omoguava uenicima produavanje kolovanja na svim odsecima fakultetske nastave, to, uostalom, potvruju i ispitni zahtevi u IV razredu i zahtevi za proveru ispunjenosti uslova na fakultetima u naoj zemlji (pa i u inostranstvu). Organizacija asa solfea umnogome doprinosi uspenoj realizaciji programa. Predlae se ustaljeni rad na opaanju i intoniranju (na poetku asa), pevanje sa lista i diktat (melodijski i ritmiki, a sa kombinovanjem istih jednog asa dui rad na ritmu, sledeeg na melodici) i ritmiko itanje (u kombinaciji sa ravnomernim itanjem). Predmetni nastavnici mogu dobiti osnovnu orijentaciju za savlaivanje pojedinih nastavnih oblasti u datim uputstvima: MELODIKA Funkcionalna postavka tonova u tonalitetu i tonalno postavljanje modulacija, alteracija i ostalih tonalnih problema. Predlae se rad na transponovanju motiva, naroito za utvrivanje stupnjeva u okviru harmonskih funkcija i u pripremnom radu za pevanje modulacija (alteracija i modusa). Imenovanje tonova: solmizacijom u pevanju sa lista i ritmikom itanju, a abecedom u opaanju i intoniranju akorada, kao i usmenoj analizi intervala pre pevanja. Priprema za pevanje jednog melodijskog primera izvodi se opaanjem tonova i melodijskih motiva (sa problematikom u melodijskom primeru), dakle intoniranje tonova i motiva, ritmiko itanje solmizacijom, uzimanje intonacije (tim) od kamertona i pevanje primera. Preporuuje se nastavnicima da etide sa modulacijama harmonizuju na klaviru, bez sviranja melodijske deonice. Naravno, harmonizacija je poeljna i kod savlaivanja drugih melodijskih oblasti, ali je kod modulacija najpotrebnija. Instruktivni primeri slue za pripremanje pevanja (ili ritmikog itanja) vokalno-instrumentalne literature, dakle, ne smeju biti dominantni u odnosu na umetniku muziku. Dvoglasno i troglasno pevanje podrazumeva rad na istoj intonaciji, a to e biti pripremljeno stabilnom fiksacijom lestvinih stupnjeva preko njihove uloge u glavnim harmonskim funkcijama. Dvoglasno i troglasno pevanje poinje se u osnovnoj koli, ali je i sada potrebno prvo raditi na kratkim motivima i na jednovremenom pevanju svih deonica. Za dvoglase se preporuuje sledei nain rada: grupno ili pojedinano pevanje (po dvoje) oba glasa; pevanje jedne deonice dok nastavnik drugu izvodi na klaviru (ili glasom); pevanje jedne deonice, a sviranje druge na klaviru (pojedinano). Za obradu troglasa koristiti iste sadraje rada koji se obrauju u harmonskim vezama. Tako e se olakati i troglasno pevanje i opaanje harmonskih veza (literatura A. Oluji: Razvoj harmonskog sluha). INTONIRANjE I OPAANjE U ovoj oblasti se naputa zastarela praksa opaanja i intoniranja bez imenovanja, bez oslanjanja na tonalitet i na apsolutnu intonaciju od kamertona. Do pojave odgovarajue literature, za ovu oblast pomoie sugestije nastavnika koji su odavno preli na svesno opaanje tonova, intervala i akorada. Rad na opaanju osnovnih tonova sa postupnim uvoenjem hromatskih odvija se sviranjem pojedinih tonova u duem trajanju, a sa asocijacijom na Ce-dur. Dakle, tonovi se mogu imenovati solmizacijom. Poeljno je da se opaeni tonovi tokom godina i zapisuju u linijskom sistemu. Za opaanje apsolutnih visina (abecedom) koristi se suprotan nain rada: sviranje tonova u kratkom trajanju sa duom pauzom izmeu dva tona, s tim da se u poetku najvie pojavljuje sam kamerton, a kasnije se hromatski tonovi javljaju potpuno slobodno, sa i bez realterovanja istih. Da ne bi dolo do zabune oko enharmonskih tonova, najbolje je utvrditi

tonske nizove: e-ef-fis-ge-gis-a-be-ha-ce-cis-de s tim da se u I razredu vebanja odvijaju u okviru jedne iste kvarte, pa posebno druge (e-a, a-de), bez povezivanja svih tonova u okviru jednog diktata. Opaanjem osnovnih tonova (na celoj klavijaturi) razvija se tonalni nain miljenja i opaanja onim istim redosledom uvoenja hromatskih tonova kojim su se pojavljivali na prelazu iz modalnosti u dur-mol sistem. Opaanje u malom obimu, sa estim hromatskim promenama tonova, ne reava se intervalski ve pamenjem tonskih visina sa orijentacijom prema tonu koji se prvi urezuje u svest estim ponavljanjem. Spajanjem ova dva naina rada znatno se ubrzava rad na melodijskim diktatima i na pevanju sa lista. I u ovom programu umesto slobodnih dvozvuka trai se opaanje pojedinanih tonova. Intoniranje intervala i akorada vezuje se za tonalitet i za kamerton. Rad na timovima (intoniranju i opaanju toninog trozvuka na osnovu datog kamertona) treba negovati jo od osnovne muzike kole. Svesno opaanje i svesno imenovanje timova i harmonskih veza znatno e doprineti razvoju sluha, a samim tim i razvoju muzikalnosti naih uenika. Ne treba zaboraviti da je u naim krajevima evidentna nerazvijenost harmonskog sluha, s ob zirom na nau jednoglasnu folklornu muziku tradiciju (literatura A. Oluji, navedeno delo). RITAM Inovacije ritmine nastave omoguavaju odvajanje dananje nastave solfea od jednog ve zaboravljenog predmeta, notna pevanja koje je ostavilo traga u shvatanju i realizaciji solfea. Dakle, pojavljuje se instrumentalni solfeo, okretanje nastave prema potrebama lakog itanja instrumentalnog teksta u tri dimenzije, kako kau instrumentalisti: ritmike figure i vrste artikulacije i fraziranje tempo. Naravno postupnost u radu i odgovarajua literatura sa metodskim uputstvima za rad uinie ovu disciplinu izvodljinom. Jedino tako solfeo moe u potpunosti da zadovolji potrebe korelacije i koordinacije sa instrumentalnom nastavom. U nastavi ritma opredeljuje se za smer: od zvuka ka notnoj slici i tumaenju, i to preko melodijskih primera iz literature, a ne preko posebno pisanih vebi. One slue u toku rada za usavravanje nekih ritmikih problema, ali samo kao most od prvih zvunih impresija do itanja instrumentalnog teksta. Za ritam i za obradu melodike treba to vie koristiti originalne kompozicije, sa eventualnim neznatnim adaptacijama za solfeo (bez menjanja tempa i bez transponovanja). U cilju pribliavanja potrebama nekih smerova muzikih struka na studijama, uvodi se itanje alt i tenor kljua, ali tek od III razreda i prema mogunostima pojedinih klasa. Ritmike vrste i figura prate od I do IV razreda razvoj nastave na ritmovima suprotnih vrsta: ritmovima parne distribucije (dvodelnim podelama ritmike jedinice), trodelnim ritmovima i ritmovima nae narodne muzike. Treba posebno obratiti panju na razlike u akcentovanju suprotnih vrsta i figura, a prema uputstvima datim u ucbenicima autora Z. Vasiljevi, Solfeo-ritam, IIII. U oblasti ritmikog itanja predvia se obrada dve vrste etida, jednih sa lakim figurama i osnovnim vrstama taktova da bi se preko njih uvodili tei zahtevi iz fraziranja. Artikulacije i akcentovanja, i sa gradivom te godine, ali sa manjim zahtevima u pogledu tempa i svih onih oznaka koje prate instrumentalnu literaturu. Za vreme ritmikog itanja, opaanje vrste takta, pevanja melodijskih primera, neophodno je koristiti precizno taktiranje sa jasno naznaenim poetkom svake jedinice brojanja. Kod ritmikih i melodijskih diktata takoe se predlae taktiranje sve do onog momenta kada veina uenika u razredu ne ovlada unutar njim oseajem o proticanju vremena i ritmikom pokretu u taktu, odnosno dvotaktu. DIKTATI Vebe diktata treba sprovoditi na svakom asu. Ne moe se jednostavno rei usmeni diktat prethodi pismenom jer se pismeni ne priprema samo usmenim diktatom. Naime, opaanje pojedinanih tonova i fiksacija stupnjeva u dijatonici daje mogunost da se prie melodijskom diktatu bez nekih drugih priprema, s tim da se tonske visine zapisuju u jednakom trajanju. Ritmiki diktati i opaanje pojedinanih tonova spaja se postepeno sa graduiranjem zahteva naizmenino iz melodike i ritma. Opaanje motiva, kao vid usmenih diktata, koristi se naroito kod opaanja modulacionih prelaza, tako da ova vrsta opaanja prethodi jednoglasnom diktatu sa modulacijama. Dakle, spajanje ritmikog diktata i opaanja tonova zajedno sa postavkom tima, sluanjem dijatonskih kretanja u harmonskim vezama (ime se uvruje u svesti tonalitet) daju snanu osnovu za pismeni diktat. Opaanje intervala (ili slobodnih dijatonskih dvozvuka) u tonalitetu priprema rad na dvoglasnom diktatu. Paralelno sa tim, mogue je

obraditi i polifono kretanje dvoglasa posebno praenjem donjeg glasa koji se tee uje iz fiziolokih razloga (tee se primaju niski tonovi od viih). U okviru organizacije asa, treba planirati 2/3 vremena za razne vidove opaanja, a samo 1/3 za pevanje melodijskih primera. Jedino se na taj nain solfeu omoguuje uspeno ostvarivanje programskih zahteva i ciljeva same nastave.

UPOREDNI KLAVIR

za uenike SVIH ODSEKA sem TEORETSKOG i SOLO PEVANjA na VOKALNO-INSTRUMENTALNOM ODSEKU,

na DEZ ODSEKU, na ODSEKU ZA MUZIKU PRODUKCIJU, na ODSEKU ZA ETNOMUZIKOLOGIJU i na ODSEKU

ZA CRKVENU MUZIKU CILJEVI Razvoj unapreivanja izvoake tehnike: skale, sviranje kandeci, etide, tehnike vebe, jednostavne vebe za polifoniju, sonatine, vebe za itanje s lista, vebe za etvororuno sviranje Razvoj sposobnosti uenika za povezivanje ovog predmeta sa glavnim predmetom koji uenik izuava ZADACI Rad na usavravanja izvoake tehnike Rad na usavravanju tehnikog nivoa koji treba da je u funkciji potreba primene osnovnog, odnosno glavnog predmeta koji uenik izuava

I RAZRED

(1 as nedeljno, 35 asova godinje) TEHNIKE DISCIPLINE Durske skale sa belih dirki (Ce, Ge, De, A, E, Ha, Ef) u osminama u obimu dve oktave, sa autentinom kadencom na kraju (I, IV, V, I uski slog). Trozvuci (istih tonaliteta) simultano i razloeno troglasno,, kroz dve oktave paralelno. KOLA ZA KLAVIR U nedostatku poetne kole za stariji uzrast moe se koristiti: J. Kri: Poetna kola Nikolajev: Poetna kola Bajer: Poetna kola i druge etide J. Kri: Klavirska itanka za II razred, Divernoa op. 176 izbor teih Lemoan op. 37 lake. OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA a) 40 vebi iz neke poetne kole; b) tri etide; v) etiri kompozicije po slobodnom izboru, razliitih stilova i karaktera; g) dve klavirske pratnje malih komada za solo instrument (violina, gitara....) ili kompozicije za etiri ruke (Jela Kri: Zasvirajmo zajedno I sveska).


TEHNIKE DISCIPLINE Sve durske skale u osminskim triolama u obimu tri oktave paralelno. Molske skale sa belih dirki (a, ha, ce, de, e, ef) u osminama, kroz dve oktave paralelno, sa autentinom kadencom na kraju (I, IV, V, I uski slog). Svi durski i molski trozvuci navedenih tonaliteta simultano i razloeno etvoroglasno, kroz dve oktave paralelno. Divernoa op. 176 tee Lemoan op. 37, Heler izbor Bertini op. 100 izbor i ostale etide iste teine SONATINE Vanhal, Andre, Betoven, Klementi, Haslinger i dr.... KOMPOZICIJE PO SLOBODNOM IZBORU Obuhvatiti najmanje kompozitore iz tri epohe; jedna kompozicija treba da bude klavirska pratnja za solo instrument, ili kompozicija za etiri ruke.

OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA a) est etida sa razliitim tehnikim zahtevima; b) jedna sonatina ili vie stavova razliitog karaktera iz raznih sonatina; v) pet kompozicija po slobodnom izboru razliitog karaktera i stila od starih majstora do savremenog stvaralatva. ZAHTEVI ZA GODINjI ISPIT Jedna skala; Jedna etida; Jedan stav sonatine; Jedan komad

III RAZRED (1 as nedeljno, 35 asova godinje)

TEHNIKE DISCIPLINE Durske skale kroz etiri oktave paralelno u laganim esnaestinama. Molske skale u triolama paralelno kroz tri oktave. Trozvuci durski i molski simultano. Veliko razlaganje dur i mol trozvuka u osminama kroz dve oktave. Dominantni i umanjeni septakordi simultano i razloeno etvoroglasno kroz dve oktave. ETIDE erni op. 849 izbor Bertini op. 100 izbor Berens op. 88 izbor KriRankovi: Zbirka klavirskih kompozicija za savlaivanje tehnikih problema, I sveska izbor I drugi autori virtuoznih komada ili etida odgovarajue teine. KOMPOZICIJE POLIFONOG STILA J. S. Bah: Male kompozicije za klavir. Polifone kompiozicije iz raznih epoha odgovarajue teine. KOMPOZICIJE PO SLOBODNOM IZBORU Obuhvatiti kompozicije razliitog karaktera i stila bar jedna da bude za etiri ruke (J. S. Bah: Kompozicije za etiri ruke) i savladati dve klavirske pratnje za instrument koji uenik ui na vokalno instrumentalnom odseku. OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA a) est etida sa razliitim tehnikim zahtevima; b) dve kompozicije polifonog stila; v) etiri kompozicije po slobodnom izboru.

IV RAZRED (1 as nedeljno, 33 asova godinje)

TEHNIKE DISCIPLINE Durske i molske skale kroz etiri oktave paralelno u esnaestinama. Trozvuci simultano i razloeno, etvoroglasno kroz etiri oktave. Veliko razlaganje trozvuka kroz dve oktave paralelno. Dominantni i umanjeni septakord simultano i razloeno etvoroglasno, a veliko razlaganje kroz dve oktave paralelno. ETIDE erni op. 849 tee erni op. 299 I sveska lake Berens op. 88 i op. 61 izbor KriRankovi: Izbor etida, Heler op. 100 I drugi autori etida ili virtuoznih komada odgovarajue teine. KOMPOZICIJE POLIFONOG STILA J. S. Bah: Male kompozicije za klavir J. S. Bah: 12 malih preludijuma J. S. Bah: 6 malih preludijuma Polifone kompozicije iz razliitih epoha odgovarajue teine. SONATINE Klementi, Kulau, Hajdn, imaroza, Skarlati, Mocart, Betoven i drugi. KOMPOZICIJE PO SLOBODNOM IZBORU

J. Kri: Klavirska hrestomatija za IV razred Dve kompozicije klavirske pratnje odgovarajueg instrumenta. OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA a) etiri etide razliitih tehnikih zahteva; b) tri polifone kompozicije razliitog karaktera; v) jedna cela sonatina; g) tri slobodne kompozicije razliitog karaktera.

UPOREDNI KLAVIR za SOLO PEVAE na VOKALNO INSTRUMENTALNOM

ODSEKU CILJEVI Razvoj unapreivanja izvoake tehnike: skale, sviranje kandeci, etide, tehnike vebe, jednostavne vebe za polifoniju, sonatine, vebe za itanje s lista, vebe za etvororuno sviranje. Razvoj sposobnosti uenika za povezivanje ovog predmeta sa glavnim predmetom koji uenik izuava. ZADACI Rad na usavravanju izvoake tehnike Rad na usavravanju tehnikog nivoa koji treba da je u funkciji potreba primene osnovnog, odnosno glavnog predmeta koji uenik izuava.

I RAZRED

(1 as nedeljno, 35 asova godinje) TEHNIKE DISCIPLINE Durske skale u osminama paralelno u obimu dve oktave. Molske skale u osminama u obimu dve oktave paralelno. Durski i molski trozvuci simultano i razloeno u obimu dve oktave troglasno. Kadenca I, IV, V, I. ETIDE Lemoan op. 37 izbor erni op. 849 lake Heler izbor lakih etida I drugi autori dejih etida i malih komada odgovarajue teine. POLIFONE KOMPOZICIJE J. S. Bah: Male kompozicije za klavir SONATINE J. KriD. imanovi: Izbor sonatina Klementi izbor Dijabeli izbor Kulau izbor. KOMPOZICIJE PO SLOBODNOM IZBORU Dela razliitog karaktera iz razliitih epoha na odgovarajuem tehnikom nivou. OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA a) 12 etida razliitog karaktera; b) tri polifone kompozicije; v) dve sonatine; g) tri kompozicije po slobodnom izboru.

II RAZRED

(1 as nedeljno, 35 asova godinje) TEHNIKE DISCIPLINE Durske i molske lestvice u paralelnom kretanju u osminama u obimu dve oktave. Durski i molski trozvuci etvoroglasno simultano i razloeno u obimu dve oktave. Kadenca I, IV, V, I. ETIDE erni op. 849 izbor teih erni op. 299 I i II sveska izbor Bertini op. 100 izbor Berens op. 88 izbor Heler izbor. POLIFONE KOMPOZICIJE J. S. Bah: Male kompozicije za klavir J. S. Bah: 12 malih preludijuma laki, Polifone kompozicije drugih autora razliitih epoha odgovarajue teine. SONATINE Klementi, Kulau, Dusek, Dijabeli, Hajdn, Mocart KOMPOZICIJE PO SLOBODNOM IZBORU Dela razliitog karaktera iz razliitih epoha na odgovarajuem tehnikom, nivou. OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA

a) osam etida sa razliitim tehnikim zahtevima; b) tri polifone kompozicije; v) jedna cela sonatina ili tri stava iz razliitih sonatina razliitog karaktera; g) tri kompozicije po slobodnom izboru razliitog karaktera. ZAHTEVI ZA GODINjI ISPIT Jedna skala; Jedna etida; Jedna polifona kompozicija; Dva stava sonatine; Jedna kompozicija po slobodnom izboru.

III RAZRED

(1 as nedeljno, 35 asova godinje) TEHNIKE DISCIPLINE Durske i molske skale u triolama kroz tri oktave paralelno. Durski i molski trozvuci u malom razlaganju kroz tri oktave etvoroglasno. Dominantni i umanjeni etvorozvuci u osminama u malom razlaganju kroz dve oktave. ETIDE erni op. 849 tee erni op. 299 I i II sveska tee Bertini op. 100 izbor Berens op. 61 izbor Heler izbor KriRankovi: Zbirka klavirskih kompozicija za savlaivanje tehnikih problema, I sveska POLIFONE KOMPOZICIJE J. S. Bah: 12 malih preludijuma J. S. Bah: 6 malih preludijuma laki Polifone kompozicije raznih autora iz razliitih epoha na odgovarajuem tehnikom nivou. SONATINE Klementi, Kulau, Dijabeli, Dusek, Hajdn, Mocart i drugi autori KOMPOZICIJE PO SLOBODNOM IZBORU Mali komadi slobodnog oblika raznih autora iz razliitih epoha (menueti, skerca, gavote, igre i drugi oblici odgovarajue teine). OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA a) osam etida razliitih tehnikih zahteva; b) etiri kompozicije polifonog karaktera; v) jedna cela sonatina; g) etiri kompozicije slobodnog oblika od kojih jedna treba da bude klavirska pratnja vokalne deonice, solo pesme ili vokalize.

IV RAZRED

(1 as nedeljno, 33 asa godinje) TEHNIKE DISCIPLINE Durske i molske skale u esnaestinama kroz etiri oktave paralelno. Durski i molski trozvuci u velikom razlaganju kroz dve oktave paralelno. ETIDE KriRankovi: Zbirka klavirskih kompozicija za savlaivanje tehnikih problema, I sveska Berens op. 61 I sveska erni op. 299 I i II sveska Heler izbor teih etida. POLIFONE KOMPOZICIJE J. S. Bah: 12 malih preludijuma tei J. S. Bah: 6 malih preludijuma lakih Hendl: Male kompozicije.

Polifone kompozicije raznih autora iz razliitih epoha na odgovarajuem tehnikom nivou. SONATINE Hajdn, Mocart, Betoven KOMPOZICIJE PO SLOBODNOM IZBORU P. I. ajkovski: Album za mlade op. 39 R. uman: Album za mlade op. 68 Kabalevski: Kompozicije za klavir op. 27 B. Bartok: Za decu, I sveska Kompozicije drugih autora iz razliitih epoha i razliitih stilova na odgovarajuem tehnikom nivou. OBAVEZNI MINIMUM GRADIVA a) est etida; b) etiri polifone kompozicije; v) dve sonatine; g) etiri kompozicije po slobodnom izboru od ega jedna treba da bude laka klavirska pratnja vokalne deonice, solo pesme ili vokalize.

NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA:

Pedagog mora da sagleda u potpunosti linost uenika sa kojim radi, njegove psihofizike sposobnosti. On planira i individualni program za svakog uenika na godinjem nivou, vodei rauna o postupnosti u poveavanju zahteva i razvoju uenikovih pijanistikih i muzikih sposobnosti. Tako e i repertoar u pojedinim sluajevima biti usmeren prema mogunostima uenika. To ipak ne bi trebalo da donese prevelika odstupanja u pogledu godinjeg programa rada. Predloena literatura je samo osnova za izbor kompozicija, a on ne iskljuuje iz rada ostala slina dela drugih autora koja svojim kvalitetima i zahtevima uspeno doprinose profesionalnom razvoju uenika.

KOREPETICIJA ZA KLAVIRISTE I ORGULJAE

CILJEVI

Razvijanje uenika sa ciljem ovladavanja vetine brzog i tenog itanja notnog teksta, radi osposobljavanja uenika za korepetitorsku praksu; Upoznavanja sa irom klavirskom, instrumentalnom i vokalnom literaturom. ZADACI Rad na usavravanju sposobnosti uenika da posle krae vizualne analize uspeno proita zadani notni tekst potujui sve zadane parametre (tonalitet, tempo, dinamiku, artikulaciju, ritam...); Rad na usavravanju sposobnosti za analizu teksta i razvijanje sposobnosti da unapred vidi notni materijal, a po mogustvu i uje melodijske i harmonske pokrete koji slede. Osposobljavanje uenika za uspenu saradnju sa drugim instrumentalistom (pevaom).

I RAZRED


POETNE KOLE ZA VIOLINU Dejan Markovi: I, II i III sveska Rodionov: Mali komadi za violinu KOMADI ZA VIOLINU Dejan Markovi: Neka uvek bude pesma, I i II sveska Hrestomatija I i II sveska Zlatne stepenice I i II sveska Miranov: Pesme i plesovi starih majstora KONERTINA ZA VIOLINU J. S. Bah: Laki konertino Kohler: Konertino Ge-dur Nikoli: Konertino Ge-dur Riding: Konertino Ha-mol, Ge-dur i De-dur Komarovski: Konertino Ge-dur Portnof: Konertino E-mol i A-mol Vivaldi: Konertino Ge-dur Dela za violu po izboru nastavnika KOMADI ZA VIOLONELO Hrestomatija I i II sveska Magi: Komadi sa klavirom I i II sveska Mac: Mala svita KOMADI ZA KONTRABAS Baklanova: Zbirka lakih komada UvarovaMiljukih Havenko: Zbirka klasinih komada KOMADI ZA TAMBURU P. I. ajkovski: Napolitanska pesma N. Baklanova: Horovod . F. Ramo: Tamburin L. Bokerini: Menuet J. Brams: Maarska igra br. 5 Fibih: Sonatina de-mol op. 27 KOMADI ZA FLAUTU M. MirkoviM. Egi: Zbirka lakih komada R. le Roj i X. Klasens: I i II sveska Razni komadi za KLARINET, OBOU i FAGOT predvieni po programu za I i II razred osnovne muzike kole KOMADI ZA TRUBU Alojz Strnad: Kompozicije za trubu i klavir KOMADI ZA HORNU Dubravko Markovi: Zbirka lakih kompozicija Razni komadi za ostale LIMENE DUVAKE INSTRUMENTE predvieni po programu za I i II razred osnovne muzike kole UDARALJKE D. Palijev: 20 komada za dobo uz pratnju klavira izbor pet komada Svegirev: Komadi za ksilofon i klavir izbor tri komada C. Mekenzi: Konertino za timpane i klavir

VOKALNA LITERATURA Abt: Melodijske vebe Panofka: Melodijske vebe Voka: Melodijske vebe Konkone: Melodijske vebe R. Tirnani: Pesme i arije starih majstora izbor iz I sveske OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA a) za korepeticiju u toku godine treba obraditi i uvebati najmanje 30 dela razliitog karaktera i oblika, za razliite instrumente. SVAKI UENIK JE OBAVEZAN DA DVA PUTA GODINjE ILI JEDANPUT U SVAKOM POLUGODITU NASTUPI NA INTERNOM ILI JAVNOM ASU KAO KOREPETITOR

II RAZRED

(1 as nedeljno, 35 asova godinje) KOMADI ZA VIOLINU D. Markovi: Komadi III i IV sveska J. Skripa: II sveska P. Nikoli: Varijacije A-dur Baklanova: Sonatina Martinu: Sonatina Od predklasike do moderne I i II sveska Tartini: Sarabanda Teleman: Sarabanda i Gavota L. Bokerini: Menuet Vioko: Alegro Stojanovi: Romansa Marelo: Grave i Alegro Koreli: Alegro De-dur Rubintajn: Preslica KONERTINA I KONCERTI ZA VIOLINU Baklanova: Konertino Janinova: Konertino Zajc: Konertino Ge-dur Hubert: Konertino u stilu Vivaldija Vivaldi: Koncert De-dur; Ge-dur; a-mol i drugi Komarovski: Koncert A-dur Vioti: Koncert Ce-dur op. 23 A. Mocart: Mali koncert Teleman: Sonatine Dela za violu po izboru nastavnika SONATE I KOMADI ZA VIOLONELO Mac: Svita Ce-dur Mac: Sonata da kamera Mati: Komadi II i III sveska Breval: Konertino Bodio: Konertino Ce-dur Vivaldi: Koncert Ce-dur; a-mol tamic: Koncer Ce-dur A. Mocart: Pesme L. van Betoven: Pesme Dela za kontrabas po izboru nastavnika KOMADI ZA TAMBURU V. A. Mocart: Turski mar B. Figotin: Romansa Riding: Koncert Ha-mol op. 35 Korumarez: panski ples Daken: Kukavica Vivaldi: Koncert A-mol FLAUTA R. le Roj i X. Klasens: III i IV sveska Gluk: Pesma Orfeja A. Mocart: Andante Ce-dur Vivaldi: Konerto br. 5 Ef-dur Teleman: Sonata Razni komadi i laki sonatni oblici za SVE DUVAKE INSTRUMENTE UDARALJKE D. Palijev: 19 komada za timpane i klavir izbor 5 komada . K. Tavernije: Vesa 2 za vibrafon i klavir M. Ptainski: Skerco za ksilofon i klavir C. Kvik: Solistike zbirke za marimbu i ksilofon uz pratnju klavira izbor pet komada VOKALNA LITERATURA B. Cveji: Za mlade pevae

Izbor lakih pesama jugoslovenskih autora (Biniki, Milojevi, Zajc, Berko i drugi) Izbor lakih operskih arija (podrazumeva se da su lake za pijaniste) A. Mocart: Arija Suzane iz Figarove enidbe . Rosini: Serenada Almavive iz Seviljskog berberina P. I. ajkovski: Uspavanka Marije iz Mazepe . Verdi: Arija Acuene iz Trubadura . Puini: Arija Manon iz Manon Lesko i slino OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA: a) za korepeticiju u toku godine treba obraditi i uvebati najmanje 25 dela razliitog karaktera i oblika, za razliite instrumente. SVAKI UENIK JE OBAVEZAN DA DVA PUTA GODINjE ILI PO JEDANPUT U POLUGOU NASTUPI NA INTERNOM ILI JAVNOM ASU KAO KOREPETITOR

III RAZRED


DELA ZA VIOLINU J. Hajdn: Koncert Ce-dur Rakov: Konertino Kabalevski: Koncert J. S. Bah: Koncert E-dur; De-mol Vivaldi: Koncert Ce-dur Bruh: Adao op. 56 Josip Slavenski: Jugoslovenska pesma i igra A. Mocart: Rondo Be-dur i Ge-dur L. van Betoven: Menuet: Ge-dur; Rondo Ge-dur Berio: Fantazija op. 100; Valcer op. 58; Arilje pr. 1; 12 italijanskih melodija DELA ZA VIOLU M. Glinka: Mazurka Tanjejev: List sa albuma op. 33 I. Stravinski: Pastorala LJadov: Preludij op. 11 br. 1 ivorad Grbi: Album za mlade violiste DELA ZA VIOLONELO Fore: Posle sna Stanojlo Rajii: Elegija J. Hajdn: Koncert Ce-dur L. Bokerini: Koncert Be-dur A. Borodin: Serenada P. I. ajkovski: Romansa op. 5 L. Bokerini: Largo i Alegro Dela za kontrabas po izboru nastavnika DELA ZA TAMBURU F. ubert: Pelica A. Haaturjan: Nokturno P. I. ajkovski: Barkarola Rakov: Konertino Kabalevski: Omladinski koncert J. S. Bah: Koncert E-dur DELA ZA FLAUTU Teleman: Sonata Ef-dur G. F. Hendl: Sonate br. 4, 6 i 7 J. S. Bah: Sonate br. 4 i 6 Vivaldi: Koncert br. 1 i 2 Lekler: Sonata Ha-mol DELA ZA OBOU R. uman: Romansa G. F. Hendl: Koncert ge-mol; Sonata br. 2 DELA ZA KLARINET Stamic: Koncert Es-dur Perminov: Balada Bruno Barun: Minijature DELA ZA FAGOT A. Mocart: Koncert Be-dur I stav Stanojlo Rajii: Pesma i igra DELA ZA TRUBU Kalinovski: Zbirka igara i melodija J. Hajdn: Koncert Es-dur II stav DELA ZA HORNU K. Sen-Sans: Romansa op. 36 Mladen Pozaji: Stara melodija Boris Papandopulo: Stara ljubavna pesma

Dela za ostale limene duvake instrumente po i

nastavni planovi i programi za muzičku školu

Documents

NASTAVNI PLANOVI II CIKLUS STUDIJA - efsa.unsa.ba fileNASTAVNI PLANOVI II CIKLUS STUDIJA - efsa.unsa.ba

Nastavni planovi 2008/2009

Lektire za osnovnu školu

VI. semestar - unizg.hr · 2018. 11. 2. · 4. Uzorkovanje, planovi uzorkovanja Primjeri: jednostruko, dvostruko uzorkovanje 5. Planovi uzorkovanja za atribute, planovi uzorkovanja

Nastavni Planovi

Zakon Dpf Penzijski Planovi

91Geodetski Planovi MM

Planovi za jesen

Mesecni planovi (3)

Pravilnik o Nastavnom Planu i Programu Za Srednju Muzičku Školu 1996 Godine

IZVEDBENI PLANOVI PREDDIPLOMSKOG STUDIJA …

Mesecni planovi 6

izvedbeni planovi

Planovi trgovina

Planovi studija

Priprema djeteta za školu - cvrcakvt.hr usavrsavanje odgojitelja/Prezentacije... · Priprema djeteta za školu. Polazak u školu • Značajan događaj u životu djeteta • Razdoblje

planovi u građevinarstvu

Kam na školu

Planovi za sigurno snabdevanje vodom - Water Workshop Planovi... · PLANOVI ZA SIGURNO SNABDEVANJE VODOM ZA PIĆE Profesor dr BoProfesor dr Božo žo DalmacijaDalmacija PrirodnoPrirodno--matematimatematičkiki

Odaberi svoju školu

planovi i programi/Nastavni planovi...Created Date: 1/28/2013 12:48:55 PM

1 UVOD - wb-institute.org · programa pripreme dece za školu. U ovom priručniku će biti analizirani godišnji planovi rada predškolskih ustanova u tri opštine u Srbiji (Knjaževac,

IZVEDBENI PLANOVI JEDNOPREDMETNOG PREDDIPLOMSKOG …

Prvi dio: Nastavni planovi - living-democracy.com · 7 Prvi dio: Nastavni planovi Nastavna cjelina 1 (razredna nastava, 1. razred) Ja imam ime – mi imamo školu A Nastavni plan

Mogućnosti NASTAVNI PLANOVI: stipendiranja

Zrelost za školu

Mesecni Planovi Srpski 8

Biznis Planovi Zekic

Mesecni planovi 7

Geodetski planovi - M. Ivkovic

Prvi dio: Nastavni planovi - Living Democracy · Prvi dio: Nastavni planovi Nastavna cjelina 1 (razredna nastava, 1. razred) Ja imam ime – mi imamo školu A Nastavni plan Ključna

planovi uzorkovanja

Natragu školu 2014

godisnji planovi za 2011

Planovi Za Prakanje