Факултет за спорт и физичко васпитање

Студент

Наставни предмет: Атлетика I

СЕМИНАРСКИ РАД

Tема:

Настанак и развој атлетике- Развој скакачких дисцплина -

Предметни наставник

Април, 2012 год.Садржај

Семинарски рад IАтлетика

Увод…………………………………………………………………………………………………………31. ИСТОРИЈА АТЛЕТИКЕ…………………………………………………………………………..42. АТЛЕТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ……………………………………………………………………..5

2.1 Тркачке дисциплине……………………………………………………………………….52.2 Бацачке дисцплине………………………………………………………………………..52.3 Скакачке дисцплине………………………………………………………………………52.4 Вишебој……………………………………………………………………………………62.5 Такмичења у атлетици…………………………………………………………………….6

3. СКОКОВИ…………………………………………………………………………………………63.1 Скок у даљ…………………………………………………………………………………6

3.1.1 Методика обучавања технике скока у даљ……………………………………..73.1.2 Редослед обучавања………………………………………………………………73.1.3 Обучавање „згрчне “ технике……………………………………………………83.1.4 Обучавање технике „увинуће“…………………………………………………..83.1.5 Четири фазе скока у даљ…………………………………………………………8

Литература…………………………………………………………………………………………………11

2

Семинарски рад IАтлетика

Увод

Атлетика је једна од најраспострањенијих спортских грана, а која обухвата: тркачке, бацачке и скакачке дисциплине. Па се и због тога данас зове, краљица спортова. Атлеским вежбама стиче се физичка снага, издржљивиост, брзина и окретност а учвршћују се својства воље, као што су храброст, одлучност и упорност. Дисциплине атлетике се одликују моторичким кретањима, која се успешно могу примењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вежбања. Атлетика је темељ и полазиште за све друге спортове. Од 1896 године је укључена у редовни програм Олимпијских игара. Атлетика је започела као спорт на отвореном, па су се такмичења одвијала у складу с временским приликама. Данас је уобичајено да се атлетичари током зимског периода припремају и такмиче у затвореним просторима - атлетским дворанама..

3

Семинарски рад IАтлетика

1. ИСТОРИЈА АТЛЕТИКЕАтлетика је један од најстаријих облика спортских такмичења, још од времена оргиналних

Олимпијских игара из времена старе Грчке па до модерних Олимпијских игара данашњих дана. Како се ради о основним дисциплинама трчања, скокова и бацања традиција таквих такмичења је стара колико и традиција спорта, те је историја атлетике у ствари и историја спорта уопште.

Слика 1. Атлетика на отвореном

Атлетика је започела као спорт на отвореном, те су се такмичења одвијала у складу с временским условима. Данас је уобичајено да се атлетичари током зимског периода припремају и такмиче и у затвореним просторима - атлетским дворанама.

Стандардно борилиште за атлетска такмичења је атлетски стадион. Често интегриран с фудбалским стадионом, ово се игралиште састоји од типично 8 кружних елиптичних стаза, од којих је дужина унутарашње стазе, која се означава као стаза 1.400 метара. На обе дужине стаза елипсе налази се раван део од 100 м. Стазе су означане цртама које одвајају стазе 1 до 8. Уз саму стазу типично се налазе и залетиште и доскочиште за скок у даљ, скок у вис те скок с мотком, базен с препоном за трку на 3.000 м с препонама, те бацалишта, кугле, копља и кладива. Атлетски стадион је опремљен и бројном помоћном опремом која се користи зависно од дисциплине: препоне за препонске трке, заштитне мреже за бацачке дисицплине, носачи и летвице за скок у вис и скок с мотком, итд.

Атлетски стадион је поприште свих атлетских такмичења осим маратона, за који се због дужине стазе не користи кружна стаза на стадиону, осим као почетно и завршно место трке.

Атлетска дворана има готово све елементе као и атлетски стадион, осим што је због једноставности конструкције дворане најчешћа дужина кружне стазе 200 м те је борилиште битно мање него стадион на отвореном. Неке дисциплине које су на отвореном стандардне због мање расположивог простора се не изводе у дворани, ту спадају бацање кладива и копља, трка на 3000 м препоне, маратон. Такође, неке су дисциплине прилагођене дворани, те се тако трка на 100 м у дворани најчешће смањује на 60 м, слично као и 100/110 метара препоне на 60 м, те неке дисциплине дугих стаза.

2. АТЛЕТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕБројне су атлетске дисциплине, које уобичајено делимо на тркачке, бацачке, скакачке и

вишебој. Иако се најчешће користи метрички састав за меру удаљености или остварене дужине/висине скока или дужине бацања, понекад се јављају и другачије мере, па је рецимо уобичајена трка на једну миљу.

4

Семинарски рад IАтлетика

2.1 Тркачке дисциплине• Кратке стазе или спринт: трке на деоницама до 400 м. Уобичајене деонице су: 60 м (углавном

у дворани), 100м, 200м и 400 м.• Средње стазе: тркачке дисицплине на удаљености од 800 до 3000 м. Уобичајене дионице:

800м, 1500м, 3000м.• Дуге пруге: тркачке дисицплине на удаљености веће од 5000 м. Уобичајене дионице: 5000м,

10000м, те маратон.• Штафете: ове трке укључују наступ по 4 такмичара из једне екипе, који наизменично трче

поједине деонице измењујући штафетну палицу. Уобичајене штафете: 4x100м, 4x400м.• Препонске трке: укључују тзв. високе препоне (60м препоне у дворани, 100м препоне жене,

110м препоне мушкарци), затим тзв ниске препоне (400м препоне) те стипл (3000м препоне).• Брзо ходање укључује деонице 10км, 20км и 50 км.

2.2 Бацачке дисцплине• Копље• Диск• Кугла• Кладиво.

2.3 Скакачке дисцплине• Скок у даљ• Скок у вис• Скок с мотком• Троскок2.4 Вишебој• Седмобој (жене)• Десетобој (мушкарци)

2.5 Такмичења у атлетициАтлетика је сигурно најраширенији спорт на свету. Врсте и нивои такмичења су бројни. Према

доби такмичења разликујемо предшколска и школска такмичења, средњошколска и студентска, па све до такмичења ветерана у различитим категоријама. Према нивоу такмичења постоје аматерска такмичења за грађане и рекреативце, па све до професионалних такмичења. Квалитативни врхунац атлетике су Олимпијске игре, које су увек до сада у историји имале у програму неко од атлетских такмичења. Према квалитету се истичу следећа атлетска такмичења:

• Атлетика на Олимпијским играма• Светска првенства у атлетици• Европска првенства у атлетици• Атлетска првенства САД• Дијамантна лига.

5

Семинарски рад IАтлетика

3. СКОКОВИ

3.1 Скок у даљУ даљ се скаче из залета дугог 24-40 м. Залет је убрзање за које треба постићи максималну

брзину у неколико последњих метара пред одраз. Одразна нога поставља се целим стопалом на одразно место, а одраз се изводи напред и горе брзим опружањем одразне ноге истовременим измахом напред-горе савијене замашне ноге. После одраза, одразна нога се доноси до замашне, обе се привуку згрчене у коленима на груди или се замашна нога опушта доле према одразној, па се обе савијају у коленима и одводе назад уз увинуће у крстима. При крају лета многи се енергично избацују напред, а руке назад. У тренутку доскока руке се снажно избацују напред.

Слика 2. Техника извођења скока у даљ

3.1.1 Методика обучавања технике скока у даљОсновно за скок у даљ јесте повезивање залета са одразом, а да се при том не изгуби стечена

брзина у току залета. Стога у процесу обучавања и касније у току усавршавања технике томе треба посветити одговарајућу пажњу.

3.1.2 Редослед обучавања1. Стварање јасне представе о техници скока у даљ помоћу демонстрирања, филма, кинограма

и објашњавањем. Уколико немамо доброг демонстратора, боље је користити се филмом, фотографијом и објашњавањем.

2. Скок у даљ са залетом 10-12 м ради проверавање знања стеченог на основу претходних објашњавања. Повећава се брзина залета и снага одраза. После неколико скокова захтевати да се одраз изврши у зони ширине 20 цм, уз мање поправке почетка залета, док његова дужина остаје иста. Даље обучавање треба наставити учењем одраза. Он је исти за све скокове у даљ. У почетку треба обратити пажњу на извођење последњих корака и „улажење у одраз“.

3. Имитација одраза у месту и у ходу подизањем на прсте одразне ноге и замашне ноге на око 40 цм пазади: гурнути се напред у одраз и доскочити на замашну ногу.

4. Стати на савијену замашну ногу, а затим се гурнути напред и одразну ногу поставити, одразити се са доскоком на замашну ногу.

5. Са залетом од 4 -8 трчећих корака изводити скокове са додиривањем обешеног предмета главом или руком, доскоком на замашну ногу и трчањем још неколико корака. Труп треба да буде усправан, а глава уз линију трупа.

6

Семинарски рад IАтлетика

6. Исто као и за вежбу 5, само са наглашавањем убрзања задња два корака залета и „улажењем“ у одраз ( снажно гурање са замашне ноге у одраз).

7. Исто као за вежбу 6, само на скакалишту. Обратити пажњу на рад-подизање натколенице замашне ноге при одразу и њено даље кретање без заустављања.

8. Исто као за вежбу 7, само преко препона вискоких 50-70 цм.

3.1.3 Обучавање „згрчне “ техникеЗгрчна техника је најприроднији, па тиме и најједноставнији начин скакања у даљ. Присетимо

ли се да се поједине технике скока у даљ разликују једино по начину извођења фазе лета, а залет, одраз и доскок су исти за све технике, намеће се природан закључак да приликом обучавања згрчне технике пажњу морамо усмерити једино на пажњу лета. Дакле, залет и одраз обучавамо на начин објашњен у претходном поглављу:

• -одраз из места са наглашеним замахом замашне ноге доскок на замашну ногу;• -извести исту вежбу 3-4 трчећа корака и доскоком опет на замашну ногу;• -са ¾ залета извести одраз , избацити замашну ногу , а одразну задржати позади. Настојати

да фаза лета буде извођена што дуже у тој искорачној позицији, а непосредно пред доскок привући и одразну ногу до замашне и доскочити на обе ноге.

3.1.4 Обучавање технике „увинуће“• -У ходању подизање ноге напред – горе уз пратећи покрет супротне руке, а затим кружни

покрет ове руке назад – горе, заједно са покретном друге назад – горе. За то време замашна нога спушта се доле – назад. 25

• -Залет од неколико корака, одраз и замах рукама горе – назад, спуштање замашне ноге – извођење „увинућа“ – а затим спуштање руку напред – надоле и подизање ногу са доскоком на обе ноге.

• -Залет 4-8 трчећих корака са акцентом на правилно извођење технике одраза и касније „увинуће “. Обично се код почетника јавља тежња да, тако рећи, већ у одразу изводе “увинуће“. Због тога се не изводи правилан одраз и нема доброг подизања у фази лета. Најчешће се то манифестује забацивањем главе у одразу.

• -Исто као и горе, само са акцентом на извођење правилног доскока. Ради бољег савлађивања технике доскока, могу се користити и скокови из места енергичним замасима руку и избацивањем ногу. То треба касније учинити са залетом и доскоком преко узвишења од песка.

Боб Бимон са својим рекордом из 1968. године донео је скоку у даљ изненадну и непролазну славу. У једној од највећих спортских подухвата у модерној историји, додао је, тада, невероватних 55.24 цм на рекорд. Разређени ваздух Мексико Ситија, услед надморске висине од 2240 м, понекад се помиње као одлучујући фактор, али нема сумње да су одлична форма Бимона и фантастични напор допринели његовом величанственом наступу (8.83 м).

Циљ је хоризонталну брзину претворити у један скок на горе; тело, својом акцијом, повецава растојање пре доскока у простор са песком.

3.1.5 Четири фазе скока у даљ1) Залет: почиње нагнутим, опуштеним држањем тела и постепеним убрзањем дуж стазе

прекривене синтетичким материјалом до места за одскок. Од великог значаја је контрола тачности доласка на место одскока да се не направи грешка.

2) Одскок: у последња 3-4 дуга корака, скакач спушта тежиште тела, тако што скраћује последњи корак. Одскочна нога се поставља пуним стопалом на даску за одскок. Контакт са даском је кратак, друга односно замашна нога замахује натколеницом до хоризонтале. Угао одскока је око 25 степени.

7

Семинарски рад IАтлетика

Слика 3. Одскок3) Лет: могу се запазити разни стилови у ваздуху, али је најчешћа комбинација технике

грчења, увинућа и корачаја. После одскока, скакач наставља да "трчи" у ваздуху, уз извијање и грчење у седеци положај на крају лета.

Слика 4. Лет

4) Доскок: код скока у даљ и троскока ово је важна фаза. Скакачи се труде да "изнесу" ноге сто више напред. У моменту додира са песком неки скакачи се бацају у страну на бок или нагињу труп даље напред, а други савијају колена, док се карлица креце према петама. Начин доскока зависи од индивидуалног избора скакача.

Слика 5. Доскок

8

Семинарски рад IАтлетика

Литература

- Лексикон 40 спортова, Дарко Шаренац, Београд 1986.

- Методика спортских активности, Недељко Родић, 1999.

- Теорија и методика атлетике, Др Ђорђе Стефановић – Др Раде Стефановић, 2002.

- Википедија. орг

9