Људи су првобитно користили природна сколништа. Касније супочели да граде куће, најпре приземне, а затим вишеспратне. Већи скуп кућаназивамо насељем. Оно има своје име и територију. Мање насеље називамоселом, а веће и сложеније градом. Сва насеља чине мрежу насеља повезану уједан систем који је историјски променљив. Основна подела на сеоска иградска насеља условљена је историјским развитком друштва и поделомрада.

Село, као манја територијална јединица, разликује се од града несамо по величини већ и по изразито пољопривредној делатности. Има совјеиме и атар (територију). На његов положај врло много утичу локалниприродни услови: плодна земља, испаше, извори воде, заклон од ветра инепогода. Привлачне зоне за развитак сеоских насеља су границе дверазличите привредне површине, јер се могу користити за земљорадњу истоћарство или шумску привреду. У новије време град врши све већи утицајна села, па се сеоска населја помериају према путевима.

Тип сеоских насеља највише зависи од економије . Села развијеног типа преовлађују у планинским и шумским регионима где су настала у крчевинама, а њихово становништво се претежно бави сточарством. Као типичан пример села разбијеног типа, код нас издвајамо старо-влашки тип села. За разлуку од разбијених, збијена села, која су везана за земљорадничку производњу, преовлађују у речним долинама и котлинама. У нашој земљи су, према областима у којима преовлађују, названа тимочки, панонски, медитерански или пак турско – источнјачки тип (утицај цивилизације истока). Зависно од тога како су грађена, села могу имати плански или спонтани (стихијани) изглед. Под утицајем града, поједина сеоска насеља се напуштају и у њима се јавлја процес деаграризације. Битна обележја овог процеса су ,,старење’’ становништва услед одласка младих, напуштање кућа и запостављење поседа који се претварају у угар и необрађено земљиште. Процес деаграризације негативно се одражава на развитак села и искоришћавање сеоског атара те је нужна његова ревитализација, тј. Обнова села и промена намене запуштених површина.

Село разбијеног типа

Село збијеног типа

Град је, по правилу, веће и сложеније насеље од села. Он је израз индустријске економије и услужних делатности. Од броја становника зависи његова величина, ачи функције које врши одређују његов значај. Мали град који често називамо варошицом, има мање од 10 000 становника и представља локално средиште око којег се окупљају околна села. Град средње величине има 10 000 – 100 000 становника. Он представља центар једног региона и врши шири утицај на своју околину. Град са више од 100 000 становника сматрамо великим градом. Његов утицај шири се на удаљеније области. Више од 400 градова у свету већ је премашило милион становника. У ту групу долази и Београд.

Београд – наш највећи град

Постоји неколико градова, као што су Токијо, Чонгћинг, Њујорк, Мексико Сити,Сао Пауло, Бомбај, Шангај, Лос Анђелес у којима има више од 15 милионастановника. То су градови – џинови. Занивлљиво је рећи да се три четвртинеградова на Земљи налази на порстору Европе и Англоамерике , тј. унајразвијенијем делу света.

Њујорк

Градови се најчешће развијају на раскрсницама путева, прелазима преко река, у дну залива, на превојима, саставу река, дуж важних комуникација, у средишту великих басена... На тип града осим економских фактора, снажно делују културни утицаји наталожени током више временских периода. Свака од историјских епоха оставила је видан траг. Наши градови у Црногорском приморју (медитерански тип) разликују се од градова на Косову и Метохији (орјентални тип) и од градова у Војводини (панонски тип). За разлику од села градски организам брже се развија и мења.

Градови представљају жижу за ширу област у којој је настао. У њему се концентришу главне производне и услужне функције. Значај ових одређује и друштвени положај града. За једне градове најважнија је њихова војно –стратегијска, за друге тржишно – саобраћајна, за треће рударско –индустријска, за четврте туристичко – бањска, за пете култура, за шесте управна функција. Ако је град, уз то, и главни град државе, он има и метрополску функцију.

Град није одвојен од области у којој се развио. Он има одређене везе са другим насељима иврши одређене утицаје на околину. Али, и околина утиче на град, јер он служи своме залеђу. Градови конкуришу један другоме, али се умногоме и допуњавају.

Урбанизација подразумева повећање градског становништва у некој области или земљи. У ширем слислу, она занчи преношење граских утицаја на околну сеоску средину. Темпо урбанизације данас је спорији у развијеним земљама, јер је прелажење сеоског становништва у град обављено већ раније. Земље у развоју, које имају мало градског становништва, захвата снажан темпо урбанизације, што доводи до значајних промена у структури становништва. У укупном становништу света, градско становништво се од 1950. године повећало од 27. 6 % на више од 40 %. Очекује се да ће већ 2015. године више од половине светског становништва живети у градовима. Села ће 2020. године насељавати око 3 000 000 000, док ће у градовима живети 4 000 000 000 становника.

Урбанизацију прати индустријализација и масовно кретање становништва, из села у град. Године 1850. у свету су постојала само 4 милионска града: Лондон, Париз, Пекинг и Токио. Данас ихима више од 400. у њима живи 15 % становништва света. Градови расту веома брзо због неконтролисаног досељавања сиромашног становништва са села.

Урбанизација мења услове живота људи на Земљи. У појединиминдустријским областима света број градова је толико порастао да се многимеђу њима спојили, стварајући на тај начин конурбацију. У Европи су познатеконурбације Клајдсајд, Тајнсајд, Мерзиссајд, Рур, Шелзија, Донбас. Сличнеконурбације развиле су се у приморским областима САД и Јапана. У овимземљама се чак стварају џиновски системи спојених градова и конурбација,познати под називом метрополис. Један од таквих, назван Боваш (Бостон –Вашингтон), раѕвијали се на 600 км дугом Атлантском приморју САД, а други,Кејџин, настао је око Токијског залива.

Нагли развитак градова и неконтролисани процес урбанизацијеугрозили су човека и његову животну околину. Реке су загађене отпадниминдустријским водама и дериватима нафте, шуме узмичу испред џиновскихградова и саобраћајницама. Фабрике избацују тоне отровних гасова, амилиони моторних возила загађују ваздух издувним гасовима. Здравље људиподређено је економским интересима. Живот становништва великих градовапостао је на тај начин угрожен. У таквим, новим условима урбаног живота свевећи значај добија скраћивање радног времена и одлазак на одомр ирекреацију ван градских зона. Истовремено, предузимају се многе мерезаштите животне средине. Прописима се спречава и самањује загађењеваздуха и тровање воде, уводи се троплификација градова, подиже заштитнозеленило, индустрија се исељава на већу удаљеност од насељемих зона.

Рур - конурбација

Индустријска област – Рур

Боваш - мегаполис

1. Какви типови сеоских насеља постоје?Типови сеоских насеља су: села збијеног и села разбијеног типа.

2. Шта је мегаполис?То је џиновски систем спојених градова и конурбација.

3. Која су две основне врсте насеља?Две основне врсте насеља су сеоска и градска.

4. Како делимо градове?Градове делимо на мале, средње и велике.

5. Шта настаје спајањем градова?Спајањем градова настају конурбације.

6. Шта настаје спајањем конурбација?Спајањем конурбација стварају се мегаполиси.