narodno neimarstvo i (a.deroko)

У в о д Немају сви народи ни потребу ни способност да својим творевинама дају и један изразит завршни облик (намерно се избегава овде реч „леп" јер је лепота релативан појам који може бити везан и за нешто само формалне, конвенционалне природе). Има народа који нису имали нпр. изразитије своју народну поезију, умотворине, музику, игре, ношњу, ћилимарство, вез итд. У земљама Југославије, међутим, било је свега тога. Било је и народног неимарства — и то у толикој мери изразитог да заслужује посебан осврт. Овај приказ обухватиће на првоме месту Србију. Остали крајеви Југославије биће дати у мањем обиму, али ипак тако да све заједно образује једну компаративну целину. Мада ће се третирању овог народног — фолклорног — неимарства морати прићи са разних страна, ипак ће главну преокупацију сачињавати његова архитектура, па и ту на првоме месту оригиналност и специфичност израза и стила у тој архитектури посматраној и као уметност, а не само као вештина граћења. Под „народним неимарством" подразумева се онај начин граћења и онај грађевински стил који је из њега произишао, у коме су грађене старе сеоске и варошке куће пре но што је на грађење у варошима почела да утиче новија западњачка архитектура, а пре но што се село у своме грађењу почело угледати на варош или се почело нагло мењати под потребама савремених друштвених и економских прилика. Кад се каже стил, не мисли се на укалупљивање у извесне одређене естетске претензије које се лако могу извргнути и у формализам — већ

narodno neimarstvo i (a.deroko)

Documents