napravite sami svoj pc (1) -...

U DVADESET SEDAM KORAKA

NAPRAVITE SAMI

SVOJ PC

(1)

Napisao: David Risley

P revod sa en glesk og: D r R ad om ir Jan ković

P opularnost sam ogradnje P C raĉunara raste iz dana u dan. O na u većini sluĉajeva štedi novac i garantuje V am da ćete dobiti to što ţelite. O na V am takodje om ogućava da izbegnete vlasniĉke konstukcije koje mnoge firme koriste da bi Vas primorale da do-djete kod njih po nove delove. N ajbolje od svega je to što kada sam i napravite raĉunar, V i postajete vrlo upoznati ne samo sa tim sistemom , nego i sa raĉunarim a uopšte.

D a li biste se poduhvatili izgradnje sopstvenog raĉunara? Z ašto da ne! Ĉ ak iako ništa ne znate o raĉunarim a, ako ţelite nešto da nauĉite o njim a, V i to m oţete. A jednom , kada već znate osnove, V i m oţete da gradite! U sput m oţete i da uĉite. P o m om m išlje-nju, najbolje je to uraditi bar jednom . A ko kupite P C raĉunar koji su već sastavile firme Hewlett Packard ili Compaq, on je odliĉan, ali im ajte u vidu da proizvodjaĉi P C raĉunara ĉesto smanjuju njihovu cenu upotrebom delova slabijeg kvaliteta. Isto tako, ako nem ate pojm a o raĉunarim a, budite sigurni da će trgovci to iskoristiti. N e kaţem da su svi prodavci raĉunara nepošteni, ali ne biste poverovali kakve sam sve priĉe ĉuo! U kratko, treba da znate o ĉem u govorite. U ovom u putstvu ćem o V am pom oći u tom e i m islim da će V am ono biti sasvim korisno.

N a stranam a koje slede, pronaćićete korake u izgradnji V ašeg sopstvenog P C raĉunara. U ţivajte!

KORAK 1: Kupite/prikupite sastavne delove KORAK 2: S kinite poklopac kućišta KORAK 3: P riprem a kućišta KORAK 4: K onfigurišite V ašu m atiĉnu ploĉu KORAK 5: Instalirajte centralnu procesorsku jedinicu KORAK 6: Instalirajte hladnjak/ventilator KORAK 7: Instalirajte modul skrivene memorije KORAK 8: Instalirajte memoriju KORAK 9: Instalirajte m atiĉnu ploĉu KORAK 10: Instalirajte ulazno/izlazne konektore i m iša KORAK 11: Z akaĉite m atiĉnu ploĉu za kućište KORAK 12: Instalirajte pogon fleksibilne diskete

KORAK 13: K onfigurišite ĉvrsti disk i C D -ROM KORAK 14: M ontirajte ĉvrsti disk KORAK 15: Instalirajte CD-ROM (ove) KORAK 16: P oveţite pogon fleksibilne diskete KORAK 17: P oveţite ĉvrsti disk KORAK 18: P oveţite uredjaj (e) za C D KORAK 19: Instalirajte video karticu KORAK 20: Post-asembliranje KORAK 21: P oĉetno podizanje sistem a KORAK 22: K onfigurišite B IO S KORAK 23: Ispitajte sistem KORAK 24: P riprem ite pogon ĉvrstog diska KORAK 25: Instalirajte drajver za CD-ROM KORAK 26: Instalirajte operativni sistem KORAK 27: U ţivajte u svom delu

KORAK 1: Kupite/prikupite sastavne delove Ovo je obiĉno korak koji traţi najviše vrem ena i briga. K oje delove da kupim? Koji su najbolji? Im a m nogo dobrih m esta gde se m ogu kupiti delovi za raĉunare. M oţete da odete u prodavnicu raĉunara na m alo u kom šiluku. M ada one ĉesto nude dobre garancije, verovatno ćete platiti nešto više nego na drugim m estim a. A ponekad i m nogo više. Isto tako, zbog raznih ljudi koje sreću svaki dan, neki od tih "specijalista za podršku" neće uvek saslušati ono što im priĉate i po ĉeće da V as zasipaju zakljuĉcim a o tome šta V am treba ili u ĉem u je problem . N eki od njih se ponose što m ogu da V am daju tehniĉki odgovor u dve sekunde i naprave se pam etnim , ĉak i kada je ono što su upravo rekli potpuno pogrešno. A ko udjete i kaţete da V aš sistem stalno "pada", a on insistira da su V am potrebne nova m atiĉna ploĉa i centralna procesorska jedinica da biste to rešili, beţite odatle glavom bez obzira. U mnogim gradovima postoje male radnje koje prodaju i popravljaju raĉunarsku oprem u. B ez obzira na nihovu lokaciju, takve radnje su ĉesto jevtinije i m ogu da V am pruţe individualnu uslugu. H ardver koji se tu prodaje, obiĉno je nam enjen od strane poroizvodjaĉa za prodaju na malo. T u takodje m oţete kupiti O E M hardver (proizvodjaĉa originalne oprem e) koji je obiĉno upakovan sam o u antistatiĉku kesu i ima vrlo malo dokumentacije. Treba dobro da procenite tu vrstu hardvera. A ko osećate da V am je potrebna dokum entacija, ne bi trebalo da kupujete O E M hardver. Isto tako, ne ţelim da uprošćavam pogled na izvesne naĉine poslovanja, ali m o ram da V am kaţem radi V aše inform acije: m anje "m am ine-i-tatine" prodavnice raĉunara su ponekad neizvesnije u pogledu poštenja, u šta sam se i liĉno uverio. To nije uvek tako, ali kako su oni u "malom biznisu" i nemaju veliki obim poslovanja, ĉesto su pod pritiskom da prodaju bar toliko da ostanu solventni. Imajte to na umu kada udjete kod njih. N ajm anje što m orate je da znate o ĉem u se uopšte radi. Industrija P C raĉunara je puna ljudi K O JI Ć E IS K O R IS T IT I V A Š E N E Z N A N JE da im prodaja uspe.

Da pogledamo sada svaku vrstu hardvera: K ućište: kupite kućište koje će sigurno stati u prostor u koji nam enravate da ga sm estite. O vde treba da se odluĉite izm edju stonog ili visokog vertikalnog kućišta. P redvidite prostor za pro širenja: rezervna leţišta za pogonske ured jaje i dovoljno mesta da radite u unutrašnjosti. O bezbedite da kućište im a izvor napajanja. D a li je kućište ĉisto? O bratite paţnju na faktor forme: AT ili ATX. Gotovo sve novije m atiĉne ploĉe koriste faktor form e A T X , pa ako im ate staro kućište sa kojim ne znate šta ćete, svi su izgledi da ono neće odgovarati novoj ploĉi. A ko m nogo radite na nadgradnjam a, trebalo bi da uzm ete kućište koje je projektovano im ajući vidu takve stvari kao što je lako vadjenje m atiĉne ploĉe, polica za pogonske uredjaje i sliĉno. T urbo prekidaĉ i prekidaĉ sa bravicom su zastarela tehnologija, pa ne obraćajte paţnju da li ih im ate ili ne. P okušajte da V am prekidaĉi za napajanje i reset budu u udubljenju, tako da slu ĉajno ne resetujete spravu nogom ukoliko drţite kućište ispod stola. Isto tako, proverite ĉvrstinu kućišta. N eka od jevtinijih su sasvim slaba iznutra. O bratite paţnju u kojoj m eri je kućište u rastavljenom stanju. Z avisno od konstrukcije, tip bez zavrtanja je vrlo pogodan za korisnika. L akše je raditi sa kućištem koje ne dolazi rastavljeno u mnogo delova. A ko nam eravate da V am u tom kućištu radi vrhunski procesor, obratite paţnju na aspekt hladjenja kutije. L epo je kada kušćišta već imaju gotove ventilatore, ali ako ih nemaju, trebalo bi da se uverite da konstrukcija om ogućava njihovu ugradnju. T rebalo bi da postoji slobodan otvor za vazduh na prednjoj strani kućišta za ventilator koji se montira napred, a uz to i neki metod koji om ogućava strujanja vazduha sa zadnje strane kućišta. M nogi izvori napajanja takodje potpom aţu hladjenje pom oću svojih ventilatora m ontiranih na dnu koji usisavaju vazduh iz unutrašnjosti kućišta i izduvavaju ga napolje sa zadnje strane, kroz jedinicu za napajanje. I, kad sm o već kod toga, obratite paţnju na snagu izvora za napajanje koji ide uz kućište. A ko ţelite da V am tu radi dosta hardvera, ili stvarno vrhunski hardver, nabavite snaţan izvor za napajanje. N e tako davno, nadgradio sam m oj sopstveni P C raĉunar i m alo posle toga osetio tajanstveni miris nagorele plastike u kancelariji. P ouzdavši se u svoj dobri stari nos, otkrio sam da se izvor napajanja zapalio. B aš kada sam pokušao da ga

iskljuĉim , zaĉulo se jedno "P U F " ! P C se iskljuĉio se i nisam m ogao ponovo da ga pokrenem. Izvadio sam izvor napajanja od 250 W i instalirao solidniji, od 400W . O d tada m oj P C radi "kao švajcarski sat". Pre toga je sasvim pristojno radio sa Pentijumom na 3450 MHz, ali m u je "došla glave" ugradnja AMD 1,3 GHz Thunderbird. Mislite o tome! M atična ploča: S koro svi znaju da je m atiĉna ploĉa najv aţniji sastavni deo V ašeg raĉunara. N a ovaj ili onaj naĉin, svaka druga kom ponenta se prikljuĉuje na m atiĉnu ploĉu. Im ajte na um u da je m atiĉna ploĉa ta koja odredjuje puteve V aših budućih nadgradnji. Ţ elite da nadgradite RAM? Provo treba da proverite i vidite koji tip prihvata V aša m atiĉna ploĉa i koliko m emorije m oţe da podrţi. Ţ elite novu video karticu? V ašoj m atiĉnoj ploĉi će biti potreban prikljuĉak A G P . S hvatili ste? A ko na poĉetku odaberete pogrešnu m atiĉnu ploĉu, m oţe V am se destiti da posle kupujete neku novu zbog sasvim druge nadgradnje. D anašnje m atiĉne ploĉe su m nogo usavršenije od onih iz vremena procesora 486. Ako ste navikli na te starije sisteme, moraćete da uhvatite korak sa najnovijim ploĉam a. T am o gde V am je nekada bio potreban IDE kontroler, konektori su sada ugradjeni direktno na m atiĉnoj ploĉi. N ekada je U S B (univerzalna sedrijska magistrala) bila opcija - sada je integrisana na svakoj ploĉi. N eke od ploĉa im aju sve - nude S C S I kontrolere, podršku za E thernet 10/100, video i zvuk na ploĉi itd. K upovina m atiĉne ploĉe je stvar kom prom isa - treba da znate šta hoćete i da odaberete onu plo ĉu koja je za V as najbolja kombinacija tih svojstava. Imajte na umu staru poslovicu - ponekad je bolje odm ah kupiti nešto što V as na kraju ĉeka u svakom sluĉaju. P ostoje stvarno tri nivoa m atiĉnih ploĉa. T o je, naravno, uopštavanje, ali dovoljno taĉno. P loĉe sa osnovnim funkcijam a. T o je vrsta ploĉa koje obiĉno

uzim ate ako se ništa ne razum ete u harver P C raĉunara i nećete da se m uĉite sa raznoraznim frustracijama. Vi sam o hoćete da je ugradite i ukljuĉite. O ve ploĉe im aju ugradjen zvuk i video, a ponekad i neke druge igraĉke, kao na prim er m odem . O ne ne m ogu dobro da podiţu brzinu generatora takta i ne podrţavaju

širok skup centralnih procesorskih jedinica. T e ploĉe su relativno jevtine. V eć sklopljeni P C raĉunari ĉesto im aju tu vrstu ploĉa i to je jedan od razloga zašto treba da proĉitate ovo uputstvo. A ko već hoćete da se prihvatite samogradnje svog sopstvenog PC raĉunara, uzm ite ploĉu vrednu V ašeg vrem ena. O va vrsta to sigurno nije.

D rugi nivo ploĉa su one koje se najĉešće koriste. T e ploĉe dolaze sa jednim prikljuĉkom za centralnu procesorsku jedinicu, E ID E kontrolerom itd. V ećina nem a ugradjen video, više njih ima ugradjen zvuk. T o je fino, sve dok se on lako onem ogući. One podrţavaju širok skup procesora i više postavljanja napona i m noţaĉa, one su pogodnije za podizanje brzine generatora takta. N eke od ovih ploĉa im aju m ogućnost R A ID (redundantna grupa nezavisnih diskova). S a dovoljnim brojem prikljuĉaka P C I, ove ploĉe su veom a dobre.

N a trećem nivou su "zveri" koje većina nas obiĉnih sm rtnika ne m oţe sebi da dozvoli. T o su ploĉe sa udvojenim procesorim a, ĉesto sa ugradjenim m reţnim karticam a i S C S I spregam a i gomilom prikljuĉaka P C I. T e ploĉe su više za radne stanioce N T nego za V aš stoni P C raĉunar.

Im ajte u vidu sledeće stvari: R aspored na ploči - M nogi ljudi ne vode raĉuna o tom e gde i

kako je sve to postavljeno na m atiĉnoj ploĉi, ali to je ipak veom a vaţno. D a li je veliki kondenzator blizu prikljuĉka za centralnu procesorsku jedinicu, pa nema mesta za njen ventilator? Da li neki delovi spreĉavaju da se ugradi V aša P C I kartica pune duţine? D a li je m emorija sm eštena tako da treba da izvadite pogon fleksibile diskete da biste mogli da dodjete do nje? Treba da im ate grubu predstavu o tom e šta ćete ukljuĉivati u tu ploĉu i da znate da li će V am se nešto ispreĉiti na putu. T o takodje u izvesnoj meri zavisi od veliĉine kućišta koje koristite. O naj ko pokušava da strpa veću ploĉu, kao što je A bit, u m ini kućište, stvarno traţi nevolje.

P riklju čci - K ad bi bilo po našem , im ali bism o m atiĉnu ploĉu sa 20 P C I prikljuĉaka na kojoj bi m oglo da radi sve što postoji na

kugli zem aljskoj. N a nesreću, to ne postoji. Zato obratite paţnju koliko im a P C I prikljuĉaka na m atiĉnoj ploĉi. Z a većinu nas, standardno 4 ili 5 P C I prikljuĉaka će biti odliĉno. B udite paţljivi, jer lako m oţete da napunite sve svoje prikljuĉke. O bezbedite da ploĉa im a jedan A G P prikljuĉak i, ako je po-trebno, IS A ili C N R prikljuĉke.

P riručnici - verujte m i na reĉ, zaţalićete ako ne razm islite unapred i ne nabavite ploĉu sa dobrim priruĉnikom . A ko kupite "bezim enu" ploĉu, verovatno ćete se zaglaviti sa priruĉnikom napisanim na tajvanskom jeziku ili engleskom za koji biste pomislili da je pisao neko ko je tek pošao u školu. Ĉ esto ćete pronaći gom ilu dopuna uz priruĉnik. Zar nisu mogli odmah da ga napišu kako treba?! S vakako pregledajte priruĉnik za V ašu ploĉu i uverite se da ga razum ete. V ećina poznatih marki ima pristojne priruĉnike. Asus, Abit, FIC, Tyan, Shuttle i mali broj drugih im aju veom a lepe priruĉnike. D ruga stvar koju treba im ati na um u je da poznatiji proizvodjaĉi ĉesti im aju lepa m esta na WEB-u, gde takodje m oţete dobiti inform acije za podršku. Ako ne znate ko je proizvodjaĉ, ili je njihovo m esto na W E B -u sasvim nekorisno, razm islite dva puta pre nego što upotrebite takvu ploĉu. Inaĉe ćete pokušavati da pronadjete ljude sliĉne meni preko elektronske pošte i pitate ko je to napravio, a ja Vam verovatno ĉak neću ni odgovoriti.

Faktor forme - U koliko ne biste baš um rli bez starijeg kućišta za server koje već ko ristite, preporuĉio bih V am da uzm ete faktor form e A T X . A T X integriše sve konektore, dok kod AT morate sve to da ukljuĉujete. P loĉe za A T koriste onaj veliki DIN konektor za tastaturu koji je prava relikvija.

Sku p čipova - S kup ĉipova je osovina V aše m atiĉne ploĉe. S trogo obratite paţnju na to koji se skup ĉipova nalazi na m atiĉnoj ploĉi pre nego što je kupite. S kup ĉipova je u punoj m eri odgovoran za ono što će podrţavati V aša m atiĉna ploĉa, kako sada tako i u budućnosti. O ns sve kontroliše. A ko V aša m atiĉna ploĉa ne podrţava A T A -100, AGP 4x itd., za to je kriv skup ĉipova. P ostoji m nogo skupova ĉipova i ovo uputsvo nije namenjeno da ih sve obradi. A li, im aćete koristi od istraţivanja

na WEB-u, kao i ĉitanjem specifikacija sam ih skupova ĉipova pre nego što obavite kupovinu.

H ardverska podrška - O bratite paţnju na specifikacije da biste bili sigurni da će ploĉa podrţati hardver koji biste ţeleli da koristite. A ko je m oguće, obezbedite m oguće pro širivanje dalje od onoga što ćete koristiti, jer će V am to obezbediti upotrebljivost ploĉe u duţem vrem enu. A ko im a ugradjenih kom ponenata, kao što su zvuk ili video, to nije loše, naroĉito ako m oţete da ih lako iskljuĉite. U koliko baš nećete da im ate "sve u jednom ", m oţda ćete ustanoviti da ţelite da tam o stavite nešto bolje, a da ne dodjete u sukob sa već ugradjenim komponentama.

Stručni časopisi – K onaĉno, pre nego što kupite bilo kakvu m atiĉnu ploĉu, pogledajte šta o njoj m isle drugi ljudi. B udite uvereni da ako ima bilo kakvog prigovora o bilo kojoj ploĉi koju nam eravate da kupite, to je već više ljudi prim etilo i rayaslalo po internetu širom sveta. P roverite m esta na W E B ’u koja se bave hardverom . U bedjen sam da svi znate gde da ih potraţite. Pogledajte i Usenet grupe za novosti.

Procesor : Procesori dolaze u tri osnovna nivoa:

Z a trţište široke potrošnje – Korisnici ove grupe procesora su

ljudi koji upravo zapoĉinju svoje sopstveno poslovanje i treba im raĉunar da pišu pism a, fakture i druge stvari u vezi sa biznisom . V ećina standardnog softvera za poslovne prim ene će fino raditi na takvim procesorima. Tu podrazumevamo sve izmedju starog 486 i današn jih procesora brzine 300-400 MHz. Ovaj nivo obuhvata originalne procesore Pentijum, Pentijum II, AMD K6, stari C yrix 6x86 i sliĉne. O ni su nekada bili na glavnom trţištu, ali sada su, priznaćete, "stara škola".

P roseĉni – O vu grupa procesora ĉini velika k oliĉina ĉipova koji su ovog trenutka na trţištu. T i procesori odliĉno rade poslovne primene ali, zavisno od brzine i nekih drugih stvari, su sasvim pristojni i u oblasti uredjivanja slika i raĉunarskih igara. O ni obuhvataju Pentijum III, Athlon T-Bird i većinu procesora brzine od 500 M H z do preko 1 G H z. Z apanjujuće je da se preko

1 G H z ne sm atra proseĉnim , ali uzevši u obzir koliko su ovih dana jevtini ĉipovi takvih brzina, bilo bi glupo ne kupiti neki od njih.

Vrhunski – Oni su namenjeni kompanijama koje su vrlo konkurentne, na samom vrhu profitabilnosti, kojima je potreban takav procesor za CAD, ili onima koje prosto imaju puno para za razbacivanje. A ko ste u takvoj grupi, trebalo bi da potraţite Intel Pentijum 4 ili A M D X P , brzine veće od 2 G H z. T akvi procesori su poslednja reĉ tehnike. O ni im aju najviše ugradjene m em orije i najbolji su za obiman rad sa brojevima koji zahtevaju CAD i drugi programi koji intenzivno koriste procesor.

S tvar je liĉnog izbora koja centralna procesorska jedinica V am treba za novi sistem. I, u vezi sa tim, imajte na umu da je svim procesorima potrebno hladjenje. Mnogi procesori za pojedinaĉnu prodaju dolaze na trţište sa ventilatorim a koji su već prikljuĉeni. P roverite da li je ven ti-lator sa kvalitetnim kugliĉnim leţajevim a, a ne sa onim jevtinim u vidu rukava. U verite se da je ventilator odgovarajući za V aš procesor, jer neki od njih izgledaju fino na prvi pogled, ali neće biti od velike koristi veom a brzom procesoru, sem da m u m oţda pom ognu da se sam "skuva na smrt". Isto tako, što obiĉno nije sporno, lepo je kada ventilator dobija napajanje sa 3-pinskog prikljuĉka na m atiĉnoj ploĉi (C P U _F A N ), a ne sa prikljuĉka na V ašem izvoru za napajanje. Ako radite sa starijim hardverom , m oţda im ate hladnjak odvojen od ventilatora. U tom sluĉaju, m oraćete da obezbedite naĉin da se hladnjak priĉvrsti za procesor, pom oću štipaljke ili pom oću sm ese za odvodjenje toplote. Memorija: M em orija je veliki deo V aše m ašine, pa zato nabavite dobru robu. Mnogi ljudi se stvarno zbune kada se dodje do memorije, što zaista nije potrebno. N eki proizvodjaĉi m emorije će V am pom oći da na njihovim mestima na WEB-u pronadjete memoriju kompatibilnu sa V ašom m atiĉnom ploĉom . Jedna od takvih kom panija je C rucial T echnology. U većini sluĉajeva, standardna memorija bez parnosti i bez kôda za ispravljanje grešaka (E C C ) će sasvim lepo da radi. V ećina ploĉa danas još uvek koristi S D R A M m em orije, m ada je D D R -DRAM stvarno uhvatila korak, a m nogo je brţa. U kratko, m em orija nije

mnogo sporna, pa kupite ono što traţi V aša m atiĉna ploĉa. I, im ajući u vidu današnje cene, kupite M N O G O m em orije. O perativni sistem i, sam i po sebi, zahtevaju velike koliĉine m em orije. M inim um za Windows XP je 128 Mbajta RAM memorije. Zato, dajte sebi prostora i ne pokušavajte da uštedite nešto bednih para ne uzim ajući dovoljno memorije. Video kartica: Ima tamo po radnjama na tone video kartica da se bira, svi proizvodjaĉi kaţu da su najbolji i crtaju sjajne grafikone na kutijam a, ne bi li privukli V ašu paţnju. D a V am ukaţem na nekoliko opštih stvari: Nekada smo svi mi koristili kartice sa 2 Mbajta i mislili da je manijak za raĉunarske igre onaj ko im a karticu sa 4 M bajta, a danas sve grafiĉke kartice im aju m nogo više m em orije - obiĉno 64 M bajta ili još više. K upite. N eće biti tako skupo. S liĉno tom e, danas je A G P standard pa, izuzev ako baš koristite relikvijsku m atiĉnu ploĉu bez A G P prikljuĉka, kupite A G P video karticu. Š to se snage tiĉe, razm islite za šta ćete koristiti P C raĉunar. A ko najviše radite poslovne primene i Internet, a s vrem ena na vrem e raĉunarske igre, tada V am nije potrebna super kartica za igre. Kartica za pristojnom snagom za 3D (trodimenzionalnu) i dobrom snagom za 2D (dvodimenzionalnu) grafiku je za V as bolja. V ećina video kartica koje su danas na trţištu su sasvim pristojne za 3D i "boli glava" za 2D. 2D stvarno ne zahteva m nogo od video kartice. P ogledajte struĉne ĉasopise da biste sagledali m ogućnosti koje nude razliĉiti proizvodjaĉi. N eke kartice dolaze sa izlazim a na T V , ulazim a za video i ĉak sa TV prijemnicima. To je do-bra stvar pa, ako m oţete sebi da je dozvolite, kupite. M edjutim , rekao bih da, uopšte, kartice "koje rade sve" obiĉno ţrtvuju perform ansu. Razmislite i o ceni - pa, stvarno, danas su televizori jevtiniji od pojedinih takvih video kartica! O bezbedite da je sve što kupite uskladjeno sa V ašim m onitorom . N em a sm isla kupiti vrhunsku video karticu sa ubistvenim brzinama osveţavanja ako koristite jevtin m onitor koji to ne m oţe da prikaţe. Zamenljiva memorija: S vi P C raĉunari im aju neki oblik zamenljive m em orije, ĉak i ako je to sam o uredjaj za flek sibilnu disketu. U sluĉaju fleksibilne diskete, stvarno nem a m nogo toga što treba znati o

njima. Samo kupite neki od tih uredjaja koji izgleda da je u redu i koji radi. I stvarno, ĉak i ne pom išljajte da stavite uredjaj za disketu od 5,25 inĉa u V aš P C raĉunar. M nogi P C raĉunari danas mogu da se pohvale savršenijim m edijum im a, kao što su Z IP uredjaji ili m oţda LS-120. Oni mogu da budu korisni, s obzirom na to da kapacitet od 1,44 Mbajta na fleksibilnoj disketi ne predstavlja gotovo ništa. P ored toga, diskete su tako spore. V iše od takvih sprava, m edjutim , sada su u velikoj modi uredjaji za CD-R/CD-R W … i to sa dobrim razlogom . A ko hoćete uredjaj pom oću koga m oţete da pravite rezervne kopije i da razmenjujete podatke sa prijateljima bez briga o problemima dovoljnog kapaciteta, uloţite novac u C D pisaĉ. O ni su sada sasvim brzi i firm e kao što je T D K nude uredjaje sa tehnologijom S m art-Burn koja Vam skoro garantuje da nikada nećete upropastiti sesiju upisivanja radeći istovrem eno nešto drugo na P C raĉunaru. Č vrsti d isk: U verite se da je u dobrom stanju. P o m om m išljenju, uvek treba kupiti nov. I osigurajte da im a priruĉnik ili, u najm anju ruku, dijagram kratkospajaĉa štam pan na samom uredjaju. Š to se tiĉe cene i kom patibilnosti, ja bih se drţao ID E uredjaja. M edjutim , kod IDE obezbedite da uredjaj bude U D M A . V aša m atiĉna ploĉa najverovatnije podrţava A T A -33,66 ili 100. Z ato će V am biti potreban uredjaj koji m oţe da radi tako brzo. Diskovi sa 5400 obrtaja u minutu su spori. B olje je im ati 7200 obrtaja u m inutu, a veće brzine su još bolje. S tvarno brzi diskovi, m edjutim, mogu da zahtevaju uredjaj za hladjenje pa, izuzev ako baš ne ţelute da se sa tim petljate, uzmite uredjaj sa dobrom ravnoteţom izm edju brzine i tem perature. Ako Vam je brzina najvaţnija stvar na svetu, idite na spregu S C S I. Im ajte na um u ćete sa S C S I diskom m o rati da kupite dodatni hardver koji je potreban za S C S I m agistralu. Isto tako, kupite najveći disk koji m oţete sebi da dozvolite. Iznenadićete se koliko brzo m oţete da napu-nite disk, već zavisno od toga šta radite sa svojim P C raĉunarom . Diskovi velikog kapaciteta su danas "nepristojno" jevtini, pa kupite sebi jedan poveliki. Z vučna kartica: apsolutno je neophodna u današnjem svetu P C raĉunara. I njih "im a na tone" po radnjam a, ali ja V am opet preporuĉujem da kupite neku od poznatog proizvodjaĉa. P robao sam neke od tih klonova i im ao problem e sa upravljaĉkim program im a za

njih. Ĉ itajte struĉne ĉasopise, jer im a m nogo zvuĉnih kartica sa specijalnim osobinama. Pojedine kartice imaju posebne algoritme za zvuk koji bi trebalo da ga unaprede. N eki od njih nisu nizašta, ali ostali stvarno poboljšavaju zvuk. N eke kartice, one bolje iz proizvodnog program a firm e C reative L abs im aju proširenja sa svim vrstam a ulaza i stvari koje se m ogu prikljuĉiti na karticu i tako pro -širiti njene m ogućnosti. T o obiĉno i nije tako vaţno, sem ako niste u poslovima miksovanja zvuka i audio-video uredjivanja. Obezbedite da kartica ima 4-kanalnu podršku, jer je to ono što obiĉno obezbedjuje da P C raĉunar zvuĉi sjajno, naravno pod uslovom da im ate dovoljno zvuĉnika. S a karticom m orate da uzm ete i zvuĉnike. M oţete da potrošite m nogo para na zvuĉnike, ali V am ja preporuĉujem da uzmete najmanje 3-delni sistem (sa subvuferom ). D opašće V am se osnovni odziv i opšti zvuk. D obru robu im a firm a A ltec L ansing, kao i mnogi drugi. F irm a L abtec pravi dobre zvuĉnike, m ada njihov zvuk na mene nije ostavio neki poseban utisak. Za stvarno vrhunske proizvode pogledajte zvuĉnike K lipsch P ro -Media ili Boston Acoustics. CD-ROM/DVD: O sigurajte da im a instalacioni disk za upravljaĉki program (skoro svi uredjaji za m aloprodaju ga im aju). O vaj uredjaj će Vam biti potreban da biste mogli da instalirate operativni sistem. Danas su ovi uredjaji vrlo jevtini, pa uzmite jedan koji je brz: 40X ili još brţi. O bezbedite da bude kom patibilan sa A T A P I ID E . N eki od njih izgledaju kao IDE uredjaji, m ada u stvari im aju vlasniĉku spregu, kao na primer stariji uredjaji Creative multimedija. Ako kupujete nov uredjaj, na tako nešto nećete više naići po radnjam a, pa ne brinite. A ko ţelite nešto više od obiĉnog uredjaja za C D -ROM, kupite sebi DVD uredjaj za reprodukciju. Takvi uredjaji su sada m nogo više od obiĉnog uredjaja C D -ROM, a sa njima su kompatibilni unazad, pa zato m ogu da posluţe za sve nam ene. O nda, sa dobrim softverskim D V D plejerom kao što je P ow erD V D ili W inD V D , m oţete da gledate film ove ili da koristite D V D softver na V ašem P C raĉunaru. T astatura i m iš: uglavnom se sam i objašnjavaju. O bezbedite da konektor tastature ide u prikljuĉnicu na m atiĉnoj ploĉi, u protivnom će V am biti potreban adapter. V ećina novih ploĉa ko risti konektor PS/2 za tastaturu. U verite se da m iš radi. I izaberite pravu vrstu za vaš sistem: serijski ili P S /2. A ko baš volite, m oţete da uzm ete m aštovitu

"prirodnu" tastaturu, koja je u osnovi obiĉna tastatura iskrivljena u sredini. Treba izvesno vreme da bi se na nju naviklo, ali zato lepo izgleda. M oţete takodje da odaberete m iša sa raznim dodacim a, kao što su toĉkići za pom eranje, kotrljajuće kugle i tom e sliĉno. P ogledajte i optiĉke m iševe, bez kugli, kao što je Intellim ouse firm e M ucrosoft. Kablovi uredjaja: O bezbedite da im ate sve kablove za prikljuĉivanje ĉvrstog diska, uredjaja za fleksibilnu disketu i za C D -ROM za ulaz/izlaz m atiĉne ploĉe ili za ulazno/izlaznu karticu. O vi kablovi se obiĉno dobijaju uz m atiĉnu ploĉu ili sam uredjaj, ali ne uvek, i ponekad ne u kvalitetu koji Vam je potreban. Uverite se da su dovoljno dugaĉki. P regledajte da nem a oštećenja, kao na primer pokidanih ţica ili nešto sliĉno. Isto tako, im ajte na um u da uredjaji za ATA/66-100 moraju da imaju 80-ţiĉni ID E kabl. O n je iste širine kao obiĉan kabl, ali m u je svaka ţica tanja, pa je sm ešteno više ţica u kabl. A ko obraćate posebnu paţnju na pitanja hladjenja, m oţete odabrati okrugle kablove za podatke. O ni ĉine urednijom unutrašnjost V ašeg kućišta i om ogućavaju ĉistiji prolaz vazušnoj struji nego što bi to bio sluĉaj u kućištu prenatrpanom gom ilom širokih sivih trakastih kablova koji joj se ĉesto ispreĉe na putu. Audio kabl: O biĉno se dobije uz C D -R O M , direktno povezuje V aš uredjaj za CD-R O M sa zvuĉnom karticom . Zavrtnji: U verite se da im ate dovoljno zavrtanja. O biĉno se dovoljna koliĉina dobije uz V aše kućište. U verite se da su zavrtnji odgovarajuće veliĉine. Z avrtnji za spajanje kartica su razliĉite veliĉine od onih za spajanje uredjaja, pa ako pokušate da koristite veći zavrtanj na uredjaju, oštetićete uredjaj. Sistemski disk: Obezbedite da imate sistemski disk postavljen i sprem an za upotrebu. M oţete da napravite po jedan za svaki operativni sistem koji planirate da koristite. Ako imate drugu mašinu koja već radi, upotrebite je da napravite sistem ski disk. N adam se da koristite operativni sistem W indow s 98 ili neki bolji, jer će to uĉiniti m nogo lakšim postavljanje C D -ROM kasnije u ovom uputstvu.

O vo je bio klratak pregled hardverske scene za V as i nadam se da će posluţiti kao savet za prikupljanje sastavnih delova potrebnih za izgradnju V ašeg P C raĉunara. N em a naĉina na koji bih m ogao da pokrijem sve m arke ili da dam bilo kakve ĉvrste preporuke za bilo kog proizvodjaĉa u ovom uputstvu, tako da velike deo tog istraţivanja treba da se uradi posebno. Sada ćem o preći na neke stvarne korake u sastavljanju P C raĉunara … . KORAK 2: Skinite poklopac ku ćišta Ovo je vrlo jednostavan korak. U osnovi treba samo da skinete poklopac V ašeg novog kućišta. A ko im ate jednostavno kućište, uzm ite izvijaĉ i skinite ĉetiri ili šest zavrtanja koji se nalaze razm ešteni po ivici zadnje strane kućišta. S tavite ih na m esto gde se neće pogubiti i gde lako m oţete da ih nadjete. K ada se oni jednom skinu, ceo poklopac kućišta se skida "u jednom komadu". Kod ove konstrukcije, prednja strana kućišta se ne pom era. S kidaju se sam o gornja i boĉne strane koje ĉine poklopac. K od nekih novijih kućišta, m oţda će biti potrebno da povuĉete prednju stranu napolje i onda odšrafite stranice kućišta. A ko im ate novije, skuplje kućište, ono m oţe da bude u drugaĉijem obliku. P roizvodjaĉi bolje napravljenih kućišta su došli do konstrukcije "bez zavrtanja". K od te konstrukcije, obiĉno uhvatite dno prednje ivice kušćišta i povuĉete je. P rednja strana se tada odvoji. P o mom iskustvu, to obiĉno zahteva nekoliko pokušaja i dosta snage. O va kućišta su obiĉno dosta izdrţljiva. Zatim se stranice podignu i otklizaju kao i vrh. V aše kućište, u osnovi, dolazi u ĉetiri dela. D ruga kućišta su sliĉna, ali kada skinete prednji deo, vrh i stranice se skidaju zajedno. S vako kućište je pom alo drukĉije. Im a gotovo isto toliko konstrukcija koliko i firmi koje ih prave. P ostoje ona kod kojih ĉak ne m orate da skinete prednju stranu, nego samo da otklizate stranice. Kod drugih, m oţete da skinete celu m atiĉnu ploĉu i policu za m ontiranje kartica otklizavajući ih napolje na zadnjoj strani. T o je zgodno kada se prave

brze promene u sistemu, mada i dalje morate da odspojite razne kablove koji se nalaze na putu. K akvo god kućište da im ate, ne zaboravite da ga celog pregledate pre nego što pokušate da udjete. Uradite to polako - m e,a potrebe da bilo šta radite na silu i nešto oštetite. S ad kada je to uradjeno, sprem ni ste da nastavim o. K O R A K 3: P rip rem a kućišta U ovom trenutku bi već trebalo da im ate ispred sebe novo kućište sa skinutim poklopcem. Pre nego što ga upotrebite za novi sistem , morate da ga pripremite. Prodjite kroz ovaj podsetnik da bi ste bili sigurni da ste ga priprem ili kako treba. M oţda u V ašem sluĉaju sve to i neće biti po trebno, a ako ste V aše kućište već koristili, m nogo toga je već uradjeno. S vejedno, ovo su ko risna uputstva. S ad kada je kućište već otvoreno, trenutak je da se pregledaju zavrtnji koji idu uz njega. O ni se obiĉno drţe u m aloj plastiĉnoj kesici, sm eštenoj unutar kućišta. U toj kesici ćete naći: Z avrtnje za šasiju - to je tip za priĉvršćivanje leţišta za kartice

itd. Manje zavrtnje - iste kao one za šasiju, ali m anjeg preĉnika.

K oriste se za priĉvršćivanje m atiĉne ploĉe. Odstojnike - to su zavrtnji koji se upotrebljavaju za drţanje

m atiĉne ploĉe na rastojanju od 1/8 inĉa od leţišta za m ontiranje m atiĉne ploĉe. A ko im ate A T kućište m oţete pro naći m ale bele odstojnike. Oni imaju istu svrhu kao i metalni odstojnici, ali su jednostavno probodeni kroz ploĉu i uvedeni u proreze na kućištu. N jim a se teţe rukuje u po redjenju sa metalnim odstojnicim a, ali vrše posao. N ajzad, neka kućišta koriste m etal-ne odstojnike sliĉne štipaljkam a. I oni su pom alo nezgodni za upotrebu.

P odloške. O ne su tipiĉno m ale, m ekane podlo ške, ne od one metalne vrste koju ste navikli da im ate u kutiji sa alatom . O ve će se koristiti kao jastuĉići izm edju V aše m atiĉne ploĉe o zavrtanja. N eke m atiĉne ploĉe om aju m etalne ploĉice oko otvora koje spre-

ĉavaju zavrtnje da naprave kratke spojeve u elektronici, pa u tom sluĉaju podloške neće biti potrebne niti ukljuĉene u kom plet kućišta.

Sad proverite da li je nekoliko stvari uradjeno, ako za ti ima potrebe.

1. O ĉistite kućište - A ko je kućište novo, to i nije m nogo vaţno. A li, ako je kućište već korišćeno, dobro bi m u došlo jedno propisno ĉišćenje. O ĉistite unutrašnjost pom oću krpe ili kom primovanog vazduha. U verite se da je ventilator u izvoru napajanja oĉišćen od prašine i dlaka. Izbrišite ga i pom oću krpe.

2. Pregledajte izvor napajanja - P roverite da li je ĉvrsto m ontiran na

kućište, da nem a prašine i da je podešen na napon V aše lokalne elektriĉne m reţe - 110 V za SAD i 220 V za ostale zemlje.

3. Ispitajte prekidaĉ za ukljuĉenje napajanja - Uverite se da je

prekidaĉ sigurno priĉvršćen i pravilno povezan na izvor napajanja. K od većine A T kućišta, prekidaĉ je već povezan na izvor za napajanje pom oću ĉetiri ţice. K od A T X kućišta, prekidaĉ za napajanje će im ati jednu slobodnu ţicu koja polazi sa njega. T a ţica treba da se poveţe za konekto rom za prekidaĉ za napajanje na m atiĉnoj ploĉi. Izvor napajanja bi trebalo da je već prikljuĉen na prekidaĉ za napajanje, a konektori bi trebalo da su pokriveni elektriĉarskom izolacionom trakom.

4. M ontirajte noţice - O ne se ubacuju u otvore na dnu kućišta.

K ućište stoji na tim noţicam a kada se nalazi na V ašem stolu. A ko je kućište već korišćeno, ili je od skuplje vrste, to m oţe da se ne radi.

5. Instalirajte ventilator kućišta - P onekad m oţete poţeleti da

instalirate poseban ventilator koji se priĉvrsti zavrtnjima na policu naspram otvora za ventilaciju na prednjoj strani kućišta. Ovo pom aţe da se pojaĉa kruţenje vazduha kroz sistem . O sigurajte da je ventilator tako postavljen da uvlaĉi vazduh u kućište, a ne da ga izduvava napolje. M noga kućišta već imaju instaliran takav ventilator, pa ne m orate o tom e da brinete. N eki proizvodjaĉi stav -

ljaju m ali filter preko otvora, da bi spreĉili da se prašina uvuĉe u unutrašnjost.

6. K onfigurišite L E D diode - L E D diode na kućištu rade sasvim

odvojeno od stvarne brzine sistem a, pa m oţete sada da ih podesite. T o se radi pom oću kratkospajaĉa na zadnjoj strani L E D dioda. D a biste ovo uradili kako treba, pogledajte šta piše u m alom uputstvu koje ste dobili uz kućište. M noga novija kućišta ĉak i nem aju L E D diode, pa ne morate da se brinete oko toga.

7. O slobodite leţišta za uredjaje - S asvim nova (jevtinija) kućišta

im aju ponekad leţišta za uredjaje zatvorena pom oću m etalnih ploĉica. T o je baš dosadna stvar. A ko ţelite da instalirate bilo kakav uredjaj, a to verovatno i ţelite, m orate da ih uklonite. O daberite leţišta koja hoćete da iskoristite (obiĉno ona na vrhu visokog vertikalnog kućišta) i skinite m etalne ploĉice. O ne su priĉvršene m etalnim spojem , pa m orate da ih seĉete, ĉupate i uvr-ćete da biste ih oslobodili. Jednom kada ih oslobodite, ploĉice će im ati oštre ivice. B olja kućišta im aju leţišta pokrivena plastikom , zam enljivim ploĉicam a sa kojim a se m nogo lakše radi i uopšte im aju beskrajno m nogo više sm isla.

KORAK 4: K onfigurišite V ašu m atičnu ploču V rem e je da priprem ite svoju m atiĉnu ploĉu za instalaciju. N ekoliko sledećih koraka u ovom uputstvu će V as provesti kroz postupak kako to da uradite. Ovaj korak, kao i instalacija memorije i centralne procesorske jedinice je m nogo lakše uraditi pre n ego što ugradite m atiĉnu ploĉu u kućište. O n m oţe da se izvede i kada je m atiĉna ploĉa u kućištu, i kada biste nešto radili na P C raĉunaru pošto je već izgradjen, verovatno biste tako i uradili. A li, kada se P C raĉunar gradi od poĉetka, lakše je izvesti konfiguraciju i postavljanje m atiĉne ploĉe pre ugradnje. U prvo vrem e, u konstruktorovim m islim a m atiĉne ploĉe predstavljaju najstrašniju prepreku. A li, one to ne bi trebalo da budu. P riliĉno je lako konfigurisati i postaviti m atiĉnu ploĉu, sve dok povedete raĉuna o nekoliko osnovnih stvari. P rva od njih je da um ete da proĉitate pri-

ruĉnik i razum ete šta tam o piše. A ko se pojavi bilo koja reĉ ili koncept u priruĉniku koje ne razumete, potraţite negde njihovo znaĉenje. T o je veom a vaţno, jer ako stvarno ne razum ete šta se dešava, to m oţe da V as odvede do glupih grešaka. D rugo, treba da znate kako da rukujete sa kratkospajaĉem . N ajpre shvatite da se m atiĉna ploĉa m oţe konfigurisati na više naĉina. T o je tako napravljeno da bi ona mogla da radi sa razliĉitim hardverskim konfiguracijam a. P ostavljanja koja koristi ploĉa su diktirana naĉinom kako elektriĉna kola provode struju. Im am o kratkospajaĉ, koji nije ništa drugo nego par pinova od kojih svaki provodi elektriĉnu struju. Kada se ti pinovi ostave u razdvojenom stanju, mala plastiĉna kapica se ne stavi preko njih i strujno kolo je prekinuto. N a taj naĉin je iskljuĉeno bilo koje postavljanje kojim upravlja taj posebni kratkospajaĉ. E sad, ako postavite kapicu preko ta dva pina, strujno kolo se zatvori i u skladu sa tim prom eni konfiguracija m atiĉne plo ĉe. T o je sva teorija koja stoji iza kratkospajaĉa. U stvarnom svetu, kratkospajaĉi m ogu da im aju više od dva pina. P onekad, neki kratkospajaĉ, oznaĉen kao JP 1 ili sliĉno, m oţe da se sastoji od tri ili više pinova. U tom sluĉaju, priruĉnik će V am reći koje pinove da odspojite a koje da spojite da bi ste postavili neko posebno podešavanje. S ve dok razum ete priruĉnik, ide V am dobro. K onfigurisanje V aše m atiĉne ploĉe obiĉno zahteva postavljanje kratkospajaĉa u skladu sa cen tralnom procesorskom jedinicom koju planirate da na nju stavite. K aţem "obiĉno", jer za ovo ne koriste sve m atiĉne ploĉe kratkospajaĉe. N eke od njih koriste D IP prekidaĉke grupe, mada se takve ne sreću baš ĉesto u današnje vrem e. Druge novije ploĉe su bez kratkospajaĉa i ko riste sistem u kome su postavljanja, koja se norm alno rade pom oću kratkospajaĉa ili D IP pre-kidaĉkih grupa, izvedena pom oću specijalnog program a u C M O S -u. A ko je m atiĉna ploĉa ko ju instalirate bez kratkospajaĉa, V i u osnovi m oţete da preskoĉite ovaj korak, jer će on m o rati da se uradi kasnije. M ogli biste ipak da ga proĉitate, jer ĉak i konstrukcija "bez kratko spa-jaĉa" im a poneki od njih i m oraćete da znate šta radite ĉak i sa "bezkratkospajaĉkom " ploĉom.

T reba da im ate na raspolaganju priruĉnik za V ašu ploĉu. A ko ga nemate, idite na proizvodjaĉevo mesto na WEB-u i pogledajte da li tam o m oţete da dodjete do potrebnih inform acija. M oţete takodje da isprobate njihovu tehniĉku podršku preko telefona. U pojedinim sluĉa-jevima, neka od postavljanja kratkospajaĉa su odštam pana na površini m atiĉne ploĉe. A ko nem ate ni jed nu od ovih inform acija, baš ste baksuz. N a V ašu nesreću, m orate da im ate neki oblik raspoloţive dokum entacije, prosto zbog toga što m atiĉne ploĉe im aju tako m nogo postavljanja za podešavanje. A ko im ate posla sa starijom ploĉom , m oţda će V am trebati izvesno vrem e da ustanovite ko je proizvodjaĉ, da biste videli da li on m oţe da V am pom ogne. Ĉ esto m oţete da is-koristite identifikacione brojeve BIOS-a da biste onlajn identifikovali ploĉu. P riruĉnici za m atiĉne ploĉe dolaze u dva glavna form ata. N eki od njih su pogodni za ljubitelje hardvera, jer daju spiskove kratkospajaĉa ili D IP prekidaĉkih grupa za napon jezgra centralne procesorske jedinice, ulazno/izlazne napone, m noţaĉ i brzinu sistem ske m agistrale. O ni Vam onda kaţu kako šta treba postaviti za svaku od ovih stvari. O vaj form at je bolji, zbog veće kontrole. D rugi priruĉnici daju spiskove postavljanja za najĉešće korišćenje centralne procesorske jedinice, pokazujući uobiĉajena postavljanja za svaku od njih. M ada je ovaj format lakši za krajnjeg korisnika, nepogodniji je ako ţelite veću kontrolu nad postavljanjima, na primer zbog ubrzavanja generatora takta. N ajbolji priruĉn ici imaju obe stvari: spiskove postavljanja krat-kospajaĉa i uz to spiskove procesora sa postavljanjim a kratkospajaĉa za svaki od njih. Treba pripaziti na nekoliko stvari. Kada se brzina procesora postavlja pom oću kratkospajaĉa, ko ristite STVARNU brzinu procesora. Ako je V aš ĉip vrednovan po sistem u za P -ocenjivanje, on u stvari ne radi tom brzinom. P-ocenjivanje je jednostavno poredjenje sa Intel-ovim ĉipom. Takav primer je procesor Cyrix 6x86MX-233. O vaj ĉip im a P -ocenu od 233 MHz, ali stvarno radi na 187,5 MHz. Dobra vest je da većina proizvodjaĉa centralnih procesorskih jedinica više ne koristi sistem za P-ocenjivanje i da ga ne upotrebljava ni jedan savremen ili skoro-savremen procesor.

B udite paţljivi kada se igrate sa ploĉom . O biĉno je najbolje da je, kada postavljate kratkospajaĉe, stavite na antistatiĉnu kesu u kojoj je bila zapakovana. U vek postavite ploĉu na ravnu površinu, ne na tepih ili bilo šta sliĉno. I uvek se “uzem ljite” pre nego što poĉnete da radite sa ploĉom . K ada rukujete sa ploĉom , drţite je za ivice kad god je to m oguće. NAPOMENA O UZEMLJENJU: V aţno je da uzem ljite svoje telo pre nego što poĉnete da radite sa sastavnim delovim a raĉunara. V aše telo m oţe da nakupi ogrom ne koliĉine statiĉkog naelektrisanja, ĉak sam o prilikom hodanja. V i to ne osećate, i najverovatnije i nećete, ali takvo naelektrisanje m oţe da “spali” sastavni deo raĉunara. T o je isti efekat kao kada protarete stopalo o tepih, a onda uhvatite kvaku na vratima. Z ato, pre nego što poĉnete da radite sa elektronikom po ovom uputstvu, uzem ljite se dodirivanjem ram a V ašeg kućišta P C raĉunara, i to obem a rukam a. T o isto m oţete postići koristeći kabinet za datoteke ili bilo šta drugo od provodnog m aterijala, što je na sliĉan naĉin povezano sa uzem ljenjem . Evo sada osnovnog postupka za konfiguraciju m atiĉne ploĉe: P ročitajte priručnik. U vek. Ĉ itajte liste za postavljanja i

pronadjite gde su svi kratkospajaĉi na sam oj m atiĉnoj ploĉi i koja postavljanja oni kontrolišu.

P ostavite podešavanja za napon e. V ećina starijih ĉipova koristi sam o jedan napon. N oviji ĉipovi koje upotrebljavam o danas, koriste razdeljene napone. Postavite ih tako da odgovaraju centralnoj procesorskoj jedinici koju nameravate da ugradite. Ako koristite stariji ĉip sa jednim naponom , podesite da oba napona budu isti. N ajbolje ćete pogoditi odgovarajući napon ako pogledate šta je odštam pano na sam oj centralnoj pro cesorskoj jedinici. V ećina centralnih procesorskih jedinica će im ati “napon jezgra” odštam pan negde na sebi. T o je V aš napon. Mnoge novije ploĉe su kontruisane tako da au tomatski detektuju napon i onda prim ene njegovu taĉnu vrednost. U takvom sluĉaju nemate nikakvih briga.

Postavite brzinu procesora. T o se obiĉno ne radi pom oću sam o jednog kratkospajaĉa. U m esto toga, postavlja se brzina sistem ske m agistrale i m noţaĉ. M noţaĉ je broj ko ji, kada se pom noţi sa brzinom sistem ske m agistrale, daje brzinu procesora. Postoje posebni kratkospajaĉi za svako od ovih podešavanja. Podesite ih tako da odgovaraju centralnoj procesorskoj jedinici koju nam eravate da ugradite. A ko znate šta radite i ţelite da povećate brzinu generatora takta ĉipa, podesite ove kratkospajaĉe m alo drugaĉije. Ja bih V am , uopšte, preporuĉio da ipak prvo osposobite sistem da stvarno proradi pre nego što se upustite u povećavanje brzine generatora takta. A ko su u V ašem priruĉniku podešavanja navedena prem a centralnim procesorskim jedinicama, samo uradite to što V am ljudi kaţu. P onekad m oţete da iz priruĉnika izvodite zakljuĉke koji pre-kidaĉi kontrolišu napon, m noţaĉ itd. T akodje, pazite na ĉipove koji im aju drukĉija postavljanja m noţaĉa od onih koje stvarno koriste. N a prim er, m nogi ĉipovi od 233 M H z koriste m noţaĉ 3,5x ali kako neke ploĉe ne nude ovaj izbor, oni interpretiraju mnoţaĉ 1,5x kao da je 3,5x. Zato prvo podesite brzinu m agistrale. V ećina centralnih procesorskih jedinica su konstruisane da rade na magistrali od 66 MHz ili 100 MHz, ma-da m noge od njih biraju da rade na veći brzinam a od ovih, ili na razliĉitim brzinama koje se nalaze izmedju njih. Posle toga, postavite m noţaĉ. O n zavisi od centralne procesorske jedinice koju koristite. Na primer, recimo da instalirate Pentijum II – 266. Postavljate brzinu magistrale na 66 MHz. Da bi procesor radio na nameravanoj brzini od 266 MHz, morate da postavite m noţaĉ 4,0x. Dakle: 66 MHz X 4,0 = 266 MHz. S ve u svem u, ako se V ašom ploĉom upravlja pom oću kratkospajaĉa, treba da pogledate u priruĉnik radi njihovog pravilnog rasporeda, upotrebite plan ploĉe da biste pro našli gde je kratkospajaĉ na sam oj ploĉi i prstim a ili pom oću pincete postavite kratkospajaĉ da bude kao što je prikazano na dijagram u u V ašem priruĉniku. K ada svi kratko spajaĉi izgledaju kao što su na dijagram im a, podesili ste. I, još jednom , ako V aša pode-šavanja centralne procesorske jedinice N IS U pom oću kratkospajaĉa, postaraćete se o tom e kasnije.

N eke ploĉe koriste kratkospajaĉe da bi se podesila vrsta i veliĉina skrivene memorije. Ako je to potrebno, podesite ga sada. Ako imate unutrašnju skrivenu m em oriju, što je najĉešći sluĉaj, ne m orate tim e da se bavite. S liĉno tom e, neke ploĉe V am daju m ogućnost da koristite bilo A T bilo A T X izvore napajanja. Z avisno od tipa koji ćete upotrebiti, m oţete da postavite kratkospajaĉ koji će kazati ploĉi koju vrstu napajanja da koristi. A ko V aša ploĉa podrţava asinhronu brzinu generatora takta za S D R A M m em oriju, što je slu ĉaj sa većinom ploĉa koje im aju skupove ĉipova V ia, takodje treba ispravno da podesite kratkospajaĉe. O va karakteristika V am om ogućava da radite sa m em orijom brzinom koja je razliĉita od one za ostatak sistema. To je zgodno, na primer, kada ţelite da koristite stariju m emoriju, a da Vam ostatak sistema ipak radi na većoj brzini m agistrale. M oţete, na prim er, da po stavite brzinu magistrale na 100 MHz i onda podesite memoriju da radi na 66 MHz ili 75 MHz. Instrukcije za ispravno postavljanje ovakvih stvari nalaze se u priruĉniku za V ašu ploĉu. A ko ste to sve uradili, najveći deo konfigurisanja je obavljen. S ada još jednom proverite ostala podešavanja koja je postavio proizvodjaĉ, da biste se uverili da su ispravna. Uverite se da je kratkospajaĉ za brisanje CMOS normalno postavljen, da biste kasnije mogli da menjate podešavanja BIOS-a. O bezbedite da je kratkospajaĉ za bateriju postavljen na bateriju na ploĉi a ne na spoljnu bateriju. A ko im ate kratkospajaĉ za om ogućavanje F L A S H B IO S -a, obezbedite da je iskljuĉen. Isto tako, proverite da li su svi kratkospajaĉi koji om ogućavaju ili onem ogućavaju kontrolere na sam oj ploĉi ispravno postavljeni. Sva ta podešavanja su obiĉno po pretpostavci uradjena kako treba, ali Vi svejedno treba da ih proverite. Imajte na umu da mnoge ploĉe kontrolišu ove karakteristike preko svog C M O S -a i da ćete ih postavljati kada se P C raĉunar podigne i proradi, a ne pom oću kratkospajaĉa. D va puta proverite svoj sopstveni rad. B olje je spreĉiti nego leĉiti. KORAK 5: Instalirajte centralnu procesorsku jedinicu

Instaliranje centralne procesorske jedinice je priliĉno direktan proces. R iziĉan je za centralni procesor. Ako uradite ovaj korak prebrzo ili nepaţljivo, m oţete da ga oštetite. Z ato, nem ojte se nervirati. P osao je jednostavan, ali treba da se uradi paţljivo. D anas postoji više uobiĉajenih sprega za centralne procesorske jedinice: P odnoţje 7, P od noţje 1, P odnoţje 370, P odnoţje A i P odnoţje B . P odnoţje 7, P odnoţje 1, P odnoţje 370, i P od noţje A izgledaju veom a sliĉno i razlikuju se sam o u broju pinova i naponim a. Stariji procesori kao P entijum i, K 6,6x86 koriste podnoţje 7. K ao što sam već rekao, podnoţje 370 izgleda sliĉno, ali ga koriste samo Intel’ovi C eleroni i ĉipovi C yrix Joshua, jer im aju Intel-ovu licencu za upotrebu te konstrukcije. P odnoţje A koriste svi savrem eni vrhunski procesori firm e A M D . P odnoţje 1 koristi većina Intel-ovih Pentijuma II, III i neki C eleroni. P odnoţje 1 izgleda kao P od noţje A , ali je elektriĉki razliĉito i koristilo se za starije procesore A thlon, pre nego što su oni prešli na P odnoţje A . Intel ne bi dao licencu firm i A M D za svoju konstrukciju. Zato, zavisno od toga koji procesor ćete da koristite, instalacija centralne procesorske jedinice će se razlikovati. Iz tog razloga ovaj korak je podeljen na dva dela. G otovo svi sistem i sa P odnoţjem 7 i svi sa podnoţjim a 370 i A koriste podnoţja sa nultom silom umetanja (ZIF). Da biste instalirali procesor sa ovakvom vrstom sprege, postupite na sledeći naĉin: 1. P roverite pinove. okrenite ĉip naopako

i pregledajte pinove. Da li su iskrivljeni? Oni bi svi morali da stoje pravo. Ako je mnogo njih iskrivljeno, najbolje je da traţite da V am zamene procesor. Ako ih je samo nekoliko malo iskrivljeno, m oţete da ih blago ispravite uz pom oć odvijaĉa. U radite to V E O M A P A Ţ L JIV O .

2. O tvorite Z IF podnoţje. U radićete to tako što ćete uhvatiti polugu

sa jedne strane podnoţja i otvoriti je. Povucite polugu iz zatvorenog, ravnog poloţaja u otvoreni, vertikalan po loţaj. M oţda

ćete m orati da je m alo izvuĉete pre nego što se otvori. U radite to polako i bez sile. N em a sm isla da polom ite podnoţje. Jednom kad krene naviše, m oţete m alo da pojaĉate silu. T o je norm alno. G ornji deo Z IF podnoţja će m alo da otkliza.

3. O rijetišite ĉip. T o znaĉi da pronadjete P in 1 i na ĉipu i na

podnoţju. N ije teško. Ĉ ip je uvek obeleţen kod P ina 1. O znaka m oţe da bude m ala taĉka u uglu, m alo udubljenje ugla ili ozn aka na jednom od pinova. N a podnoţju, obiĉno se nalazi udubljenje u uglu ili velika oznaka "1". Ovi uglovi treba da se podese jedan prem a drugom da bi se ĉip ispravno instalirao.

4. U m etnite procesor. Im ajući na um u orijentaciju odredjenu u

koraku 3, umetnite ĉip u podnoţje. O n će skoro sam upasti u podnoţje, koje se zato i zove “podnoţje sa nultom silom um etanja”. A ko se to ne desi, podnoţje se verovatno nije sasvim otvorilo. Ako nemate Z IF podnoţje (ne daj, B oţe!), m oraćete da radite izuzetno paţljivo. P ostavite ĉip na podnoţje. P roverite da li su svi pinovi poravnati. O nda, polako, gurnite ĉip u podnoţje. P al-cem gurajte jednu stranu ĉipa sve dok ne poĉne da ulazi u podnoţje, O nda to uradite na drugoj strani. P onavljajte to u krug po ĉipu, sve dok ga potpuno ne instalirate.

5. K ada završite, u osnovi ne bi trebalo da im a nikakvog zazora

izm edju dna procesora i podnoţja. 6. Z atvorite Z IF podnoţje. S am o spustite polugu. V erovatno ćete

osetiti m ali otpor. T o je norm alno i svakako će se zatvoriti. Medjutim, ako zaista treba da se naslonite na njega, proverite da li ste ispravno instalirali ĉip. K ada se poluga spusti, proverite da li je poluga “uskoĉila” na svoje m esto. Z avršili ste.

P rocesori sa prikljuĉcim a (slotovim a) instaliraju se na drugi naĉin, jer je i sprega sasvim razliĉita. Slot u os-novi liĉi na dugaĉak P C I prikljuĉak, m ada je obiĉno sm edje, a ne bele

boje. On je postavljen paralelno sa m em orijskim prikljuĉcim a. S ad kada smo ga ugledali, hajde da instaliram o ĉip. 1. U osnovi, ovo leţište sluţi kao vodjica i pridrţava cen tralnu

procesorsku jedinicu koja se tu nalazi. Kako je ovaj tip procesora visoko nad ploĉom i tanak, bio bi suviše labav u prikljuĉku bez vodjica. V odjice obiĉno idu uz m atiĉnu ploĉu. O ne su pribliţno visine procesora i imaju dva ugradjena zavrtnja na jednom kraju. Postavite vodjicu na svakom kraju prikljuĉka. U potrebite zavrtnje da ih priĉvrstite na odgovarajućim m estim a na m atiĉnoj ploĉi. U radite to na obe strane prikljuĉka. N eka leţišta imaju plastiĉni okvir sa svake strane i taj okvir ide oko celog prikljuĉka. Kada to završite im aćete po jednu vodjicu sa svake strane prikljuĉka. N a nekim ploĉam a su one već in stalirane, tako da treba sam o da ih “otvorite” pre upotrebe. T o je stvarno zgodno.

2. Instalirajte hladnjak na procesor. O biĉno je to m nogo lakše uraditi

pre nego što gurnete ĉip u prikljuĉak. S vi hladnjaci se pom alo razlikuju po naĉinu kako su priĉvršćeni za pro cesor, ali većina njih koristi male otvore na metalnoj strani procesora da bi se zabravila na svom m estu. kod nekih hladnjaka, treba da upotrebite podupiraĉ da biste ga drţali van m atiĉne ploĉe. O vaj podupiraĉ dolazi sa kompletom police i koristi se samo po potrebi.

3. U m etnite procesor. V rem e je da ubacite procesor u prikljuĉak.

Procesor im a jednu ivicu kao na karticam a na dnu crnog kertridţa. O va ivica je napravljena tako da m oţe da se ubaci u prikljuĉak sam o na ispravan naĉin. Z ato, stavite procesor u vodjice i gurnite ga naniţe sve do površine prikljuĉka. O bezbedite da hladnjak (ili ventilator) bude prema strani blizu skupova ĉipova na m atiĉnoj ploĉi. K ada stignete do dna, osetićete izvestan otpor. T o je normalno. Gurnite procesor sve dok male poluge na vrhu vodjica ne “kliknu”, kada se ĉip zabravi.

KORAK 6: Instalirajte hladnjak/ventilator K ao što je pom enuto u prethodnom koraku, procesori sa prikljuĉcim a obiĉno im aju kom binaciju hladnjak/ventilator već m ontiranu, pre nego što se centraln procesorska jedinica stvarno instalira na m atiĉnu ploĉu. Ali kod procesora sa podnoţjim a, to ne m oţe da se uradi, jer je ven -tilator stvarno priĉvrćen za m atiĉnu ploĉu. Prelazim odmah na stvar. Neki od ovih koraka nisu potrebni na savrem enim m ašinam a, ali su dati ovde da bi se pokrile sve m oguće varijante. O znaĉiću te “nasledjene” korake n a ovaj n ačin . 1. P ričvrstite ven tilator n a h ladn jak. O vo je u najvećem broju

sluĉajeva već uradjeno, ali ako nije, m orate da to izvedete sam i. T o se radi pom oću ĉetiri zavrtnja koji dolaze uz ventilator centralne procesorske jedinice.

2. Nanesite smesu za odvodjenje toplote. Smesa za odvodjenje

toplote je nešto što m nogi od nas, pa i ja, više ne koristim o. ali za neke starije sistem e ona će biti potrebna. Ili ćete m oţda poţeleti da povećate odvodjenje toplote sa procesora na hladnjak. D a biste to izveli, nanesite dovoljno sm ese da pokrijete površinu ĉipa. A ko im ate delove ĉipa koji su viši od drugih, nanesite sm esu sam o na izdignute površine. S loj bi trebalo da bude tanak. N eće sm etati ni deblji, ali će napraviti krš kada pritisnete hladnjak naniţe.

3. P riĉvrstite hladnjak. Postavite kombinaciju hladnjak/ventilator

pravo na vrh procesora i polako pritisnite naniţe. V ećina novijih hladnjaka im a skup štipaljki na svakoj strani za priĉvršćivanje. O ve štipaljke se priĉvršćuju za par jeziĉaka na svakoj strani podn oţja. Drugi hladnjaci se uvijaju oko procesora i onda samo smeste na vrh, a jedino pravo priĉvršćivanje vrši sam a sm esa.

4. Dva puta proverite kontakt. Ako koristite smesu za odvodjenje

toplote, treba da osigurate da su sve površine ĉipa u kontaktu sa hladnjakom . N ajbolji naĉin da se to uradi je da se privrem eno opet skine hladnjak i pogleda im a li bilo kog podruĉja sa sm esom koje

je ostalo ravno, jer nije dotaklo ĉip. N anesite m alo više sm ese na svako takvo m esto, a onda ponovo priĉvrstite hladnjak. P onovite ovo sve dok sve površine ne budu u kontaktu sa procesorom .

5. O čistite krš koji ste n apravili. A ko ste naneli suviše sm ese, deo nje

će procuriti sa strane. O brišite. T im e ste završili ovaj deo posla. 6. P rikljuĉite ventilator na izvor napajanja. A ko V aša centralna

procesorska jedinica nije napajana iz standardne prikljuĉnice izvora napajanja, ona je verovatno napajana preko ţice prikljuĉene na 3-pinski vod za napajanje na sam oj m atiĉnoj ploĉi. S ad m oţete time da se pozabavite. Vod za napajanje CPU_FAN se nalazi negde blizu sprege za centralnu procesorsku jedinicu. Trebalo bi da je priliĉno uoĉljiv, im a dva m ala pina sa strane.

KORAK 7: Instalirajte modul skrivene memorije Na mnogim poznijim 486 i prvim Pentijumima, spoljna skrivena memorija, ili skrivena memorija drugog nivoa, bila je instalirana u slotu. T o je kasnije napušteno u korist skrivene m emorije na ploĉi ili na ĉipu, što se danas najviše koristi. A ko instalirate noviju ploĉu sa skrivenom m em orijom na ploĉi, m oţete da preskoĉite ovaj korak. S liĉno tom e, ako koristite P en tijum II ili noviji procesor od gotovo bilo kog proizvodjaĉa, skrivena m em orija drugog nivoa je ugradjena u ĉip, pa m atiĉne ploĉe za ove ĉipove nem aju nikakvu skrivenu memoriju i ovaj korak opet m oţe da se zanem ari. Modul skrivene m em orije obiĉno se zove C O A S t m odul. K ao i kod RAM memorije, postoji više razliĉitih vrsta, pa treba da osigurate da instalirate pravi tip. A ko im ate C O A S t m odul, sprovedite sledeći jednostavan postupak za njegovu instalaciju: 1. Poravnajte ga. T o je priliĉno lako. C O A S t m oduli su tako

konstruisani da mogu da se ubace jedino na ispravan naĉin. T o je postignuto postavljanjem zupca u nekoj taĉki razliĉitoj od polovine

širine m odula, tako da svakoj strani od zupca postoji drugi broj kontakata.

2. Umetnite modul. Opet lako. Jednom kada ga poravnate, gurnite m odul u prikljuĉak. T o m oţe zahtevati m alo pritiska, ali nem ojte preterivati. O bezbedite da je m atiĉna ploĉa na rav noj površini, tako da je ne iskrivite. K ao i za karticu, m oţe biti lakše ako se modul ljulja, instalirajući prvo jednu, pa onda drugu stranu.

P roverite svoj rad. U radili ste već dosta toga. N astavićem o kasnije.


NAPRAVITE SAMI

SVOJ PC

(2)



KORAK 8: Instalirajte memoriju S ada bi trebalo da instalirate V aše m em orijske m odule. T rebalo bi sigurno da imate pravu vrstu memorije za V ašu m atičnu ploču, ali za to ste se verovatno već pobrinuli. N a starijim m ašinam a im a nekoliko smernica za instalaciju kojih treba da se pridrţavate. O bezbedite da su m emorijske grupe na V ašoj ploči pune. M em orijske grupe će biti skicirane u V ašem priručniku. Na sistemima Pentijum, 72-pinski SIMM memorijski moduli treba da budu instalirani u parovima. DIMM memorijski moduli mogu da se instaliraju pojedinačno. N a m ašinam a klase 486, 72 -pinski SIMM memorijski moduli mogu da se instaliraju pojedinačno, dok 30-pinski SIMM moduli moraju da se instaliraju u grupam a po četiri. V ećina sistem a koristi 168 -pinski SDRAM ili memorije novijeg form ata, kao što je D D R -D R A M . N a ovim sistem im a, m em orija m oţe da se instalira u skoro svakoj kombinaciji, a i pojedinačno. T o je dobra vest za one koji koriste savrem enu tehnologiju. P retpostavljam da će većina ljudi koji koriste ovo uputstvo posedovati hardver dovoljno nov da ne m oraju da brinu o m em orijskim grupam a i sličnim stvarim a. Hajde da to uradimo:

1. O dlučite koje slotove ćete da koristite i orijentišite m em orijski m odul prem a njim a. M odul će biti tako napravljen da m oţe da se ubaci jedino na ispravan način. Z ato, pronadjite m ali ţljeb na m em orijskom slotu i poravnajte m odul tako ţljeb udje u procep na modulu. Lako.

2. Instalirajte modul. Kod SIMM modula (30-pinskih ili 72-pinskih), treba da ih gurnete pod uglom od oko 45 stepeni. Kod D IM M m odula (sve što je novije od S IM M ), oni ulaze pravo unutra.

3. Z abravite m odul na m estu. O čigledno S IM M ne treba da stoji na m atičnoj ploči pod ug lom od 45 stepeni. Zaokrenite ga do verrtikalnog poloţaja. Z a to treba m alo snage, ali ne preterujte. A ko ide suviše teško, verovatno je obrnuto instaliran. K ada je u vertikalnom poloţaju, trebalo bi da vidite m alu plastičnu ili m etalnu štipaljku kao uskoči na svoje m esto, drţeći tako S IM M m odul čvrsto na njegovom m estu. K od D IM M m odula, sve što treba da uradite je da zatvorite poluge sa svake strane modula. Ako se ne zatvore, to je zato što D IM M m odul nije potpuno um etnut u slot. Č esto treba samo da nastavite da gurate DIMM m odul u slot i poluge će se zatvoriti autom atski.

4. G otovo. S ad sam o ponovite ove korake za svaki od V aših memorijskih modula. Kada to obavite, dva puta proverite svoj rad.

KORAK 9: Instalirajte m atičnu ploču S ada treba da instalirate m atičnu ploču u kućište. A ko ste postupali po ovom uputstvu, centralna procesorska jedinica, ventilator i memorija bi trebalo da su već m ontirani na m atičnu plo ču, pa ćete sada instalirati celu tu postavu u kućište.

1. Jednom kada je kućište ispravno postavljeno za rad, pronadjite otvore na m atičnoj ploči i otvore na kućištu ili na polici za m ontiranje m atične ploče. M ogli biste da drţite m atičnu ploču neposredno iznad police u kućištu i vidite koji otvori na kućištu su poravnati sa onim a na m atičnoj ploči. M oţda će biti potrebno da izvadite neke delove izvan kućišta da biste to m ogli da uradite, uključujući tu i vodove napajanja i delove za pri-čvršćivanje m atične ploče. A li, ono što je ovde bitno je da pronadjete koji medju mnogim otvorima na polici za montiranje odgovaraju baš V ašoj m atičnoj ploči. S vaka m atična ploča im a otvore za m ontiranje na različitim m estim a.

2. Sada prikupite

V aše

odstojnike koje smo prikazali na slici. Zavrnite ih u otvore na kućištu ili polici za montiranje koji odgovaraju otvorima na m atičnoj ploči. M oţete da ih pričvrstite pom oću odgovarajućeg ključa ili ručno. N eka kućišta im aju odstojnike koji "uskoče" na svoje m esto. N jih m oţete da gurnete kroz policu za m ontiranje sa zadnje strane i oni će sam o da uskoče na svoje m esto.

3. Z a otvore na m atičnoj ploči koji su poravnati

sa otvorom na kućištu (otvorom koji je dovoljno dugačak da m oţete da proturite stvari kroz njega), instalirajte plastični odstojnik od matične ploče. O dstojnici bi trebalo da prodru kroz m atičnu ploču i onda da se rašire da bi stajali na mestu. Mali disk na drugom kraju podstojnika će kasnije posluţiti da se gurne u rupice. A ko V aše kućište nem a takve rupice, ne brinite se više o ovom ko raku. V ećina kućišta koristi sam o m etalne zavrtnje-odstojnike da drţe m atičnu ploču. A ko V aše kućište nema plastičnih odstojnika, u redu stvar!

4. S ada gurnite ploču u kućište.

Osigurajte da stoji na odstojnicima i da su svi odstojnici poravnati sa po jednom rupicom koja je na m atičnoj ploči. A ko im ate bilo koji plastični odstojnik, osigurajte da mali diskovi na njim a budu postavljeni na širem kraju rupice, a onda gurnite uţi deo i na taj način ih zabravite. Jednom kada su odstojnici zabravljeni, svi bi trebalo da su poravnati. Ako imate kućište sa odvojivom policom za montiranje m atične ploče, jednostavno postavite ploču na prethodno sm eštene zavrtnje-odstojnike i osigurajte da su svi oni poravnati sa otvorim a na m atičnoj ploči. D ok to radite, trebalo bi da se uverite da ulazno/izlazni konektori (paralelni, za tastaturu i za m iša) gledaju ka zadnjoj strani, da su poravnati kako treba i da prolaze kroz otvore na zadnjoj strani kućišta. N eka kućišta na ovoj zadnjoj površini im aju tanke pločice koje se m ogu ukloniti, pa m oţete lako da probijete otvore koji su

V am potrebni, tako da odgovarajući delovi m atične ploče budu otvoreni prem a spoljašnjosti. D ruga kućišta im aju ovaj zadnji deo u okviru šasije, pa treba da upotrebite ravni odvijač da biste skinuli m etalne poklopce sa otvora. K ada je ovaj korak završen, trebalo bi da im ate m atičnu ploču sm eštenu u ku ćištu, sa zavrtnjima poravnatim sa odstojnicima ispod njih i ulazno/izlaznim konektorima koji ispravno proviruju iz otvora na zadnjem delu kućišta.

5. P regledajte zavrtnje koje ćete koristiti za pričvršćivanje ploče.

Ako su njihove glave suviše široke, pa m islite da bi m ogle da dodirnu bilo koje električno kolo, stavite plastičnu podlošku preko svakog otvora. Im ao sam nekoliko A T X ploča koje su kasnije odbile da prorade sam o zato što su se negde kratko spojile na kućište, verovatno pu tem ovakvog zavrtnja.

6. P ričvrstite ploču. Instalirate zavrtnje u svaki od odstojnika, kroz

ploču i podloške ako ih koristite. S tegnite ih, prvo rukom , a zatim do kraja pom oću odvijača. O bezbedite da ih ne stegnete suviše. N em a potrebe da V am ploča pukne. S am o ih m alo pritegnite, da V am ploča ne podrhtava u kućištu.

7. A ko instalirate ploču na odvojivoj polici za m ontiranje, vratite

policu natrag u kućište. U nekim slučajevim a, polica se instalira sa strane. N a ovakvim kućištim a, um etnite donju ivicu police u vodjicu na dnu kućišta i onda je zaokrenite unapred.G ornja ivica police će dodirnuti kućište, a u tom trenutku V i treba da je pričvrstite pom oću zavrtnja, ili će se ona zabraviti pom oću ručice sa oprugom . N a drugim kućištim a, polica m o ţe da se ubaci nešto drugačije, na prim er od pozadi. O vakve police se onda lako vade ako treba nešto da se radi na m atičnoj ploči.

8. Dva puta proverite svoj rad. Uverite se da zadnja strana m atične

ploče ni jednim svojim delom ne dodiruje bilo koji deo kućišta ili police za montiranje. Obezbedite da su priključci i konektori poravnati sa odgovarajućim otvorim a na zadnjoj strani kućišta. I potpuno se uverite da je ploča čv rsto montirana i zategnuta. Ako

pritisnete ploču na bilo kom mestu, ona nebi trebalo da se povija naniţe.

K O R A K 10: Instalirajte ulazno/izlazne konektore i m iša S ada kada je m atična ploča na svom m estu, m oţete da počnete njeno povezivanje sa svim delovim a računara. P rvi korak je da instalirate ulazno/izlazne konektore, kao što su V aš paralelni konektor i serijski priključci. Z apazite da su, ako instalirate A T X m atičnu ploču, ovi konektori ugradjeni u sam u ploču, pa ne m orate da izvršite sledeći korak.

1. P roučite celu postavu i odredite svoju tehniku za m ontiranje. P loče u stilu A T skoro uvek do laze sa umecima za slotove koji na sebi imaju montirane paralelne i serijske priključke. Oni su pričvršćeni zavrtnjim a na nekoliko V aših leţišta za slotove za proširenje na zadnjem delu kućišta. M ada je ovo lak način, on “krade” slotove, sprečavajući V as da ih kasnije koristite za kartice za proširenje. D a biste doskočili ovom vezivanju slotova, m oţete da uklonite ove priključke sa m etalne ploče i instalirate ih na namenske otvore na zadnjoj strani V ašeg kućišta, ukoliko ono ima takve otvore. Ovi otvori se nalaze iznad uobičajenih leţišta za kartice i obično su pokriveni m etalnim pok lopcem koji treba da se skine pom oću odvijača.

2. Ako instalirate priključke na m etalnom um etku, m oţete da

pričvrstite te um etke na pojedine od raspoloţivih slo tova na zadnjoj strani kućišta. N ajbolje je da odaberete slot blizu vrha koji neće biti upotrebljen za nešto drugo, a koji je na dovoljno kratkom rastojanju, tako da ulazno/izlazni kablovi mogu da dosegnu do matične ploče.

3. A ko instalirate priključke u nam enskim slotovim a na kućištu,

trebalo bi da odaberete koje od njih ćete da koristite, tako da sigurno odgovaraju vašim ulazno/izlaznim priključcima, kao što su 9-pinski ili 25-pinski. Zatim skinite poklopac sa tih slotova.

Kod nekih kućišta, ovi poklopci su pričvršćeni zavrtnjem . K od drugih, poklopci se mogu ukloniti pom oću odvijača i savijanja, sve dok ne “iskoče” napolje.

4. A ko su priključci instalirani na metalnom umetku, sada ih

skinite. O nda ih instalirajte na odgovarajućem slotu kućišta. M oţete da ih pričvrstite pom oću zavrtanja sa šestougaonom glavom , sličnih onim a koji se koriste na m etalnim um ecim a.

5. N a koji god način da ste instalirali priključke, to ste sada

obavili. S ve što treba da uradite je da ih poveţete na m atičnu ploču. K oristeći priručnik za ploču, odredite koji konektori su za priključke, obično obeleţeni kao P R N T za štam pač, a zatim COM1 i COM2. Najverovatnije se 9-pinski konektor povezuje na konektor C O M 1 na m atičnoj ploči. O bratite paţnju na pin 1 na konektorima. Uverite se da je crvena strana trakastog kabla poravnata sa pinom 1.

A ko koristite serijskog m iša, jednostavno ga utaknite u 9 -pinski konektor koji ste upravo instalirali. A ko ćete da upotrebite m iša P S /2 sa ovim sistemom, tada se njegov konektor priključuje na isti način. Instalirajte um etak blizu konektora P S /2 na m atičnoj ploči. O nda po -veţite kabl P S /2 na konektor, koji se obično sastoji od nekoliko pinova koji štrče pravo sa ploče. K O R A K 11: Spojite m atičnu ploču za kućište U ovom koraku ćete povezati m atičnu ploču na izvor napajanja i uraditi sve ostale veze sa kućištem . N A P O M E N A : A ko ste radili sa skinutom policom za m ontiranje, biće potrebno da opet instalirate policu nazad u kućište da biste m ogli da napravite sledeće veze:

1. P oveţite napajanje sa m atičnom pločom . N a sistem u A T , pronadjite dva široka 6 -ţična voda, označena sa P 8 i P 9. O va dva konektora će povezati veliki 12 -pinski

konektor za napajanje na m atičnoj ploči, koji se obično nalazi baš iza konektora za tastaturu. O B E Z B E D IT E D A S U C R N E Ţ IC E U S R E D IN I, B A Š JE D N A D O D R U G E . T o je veoma vaţno, jer su m noge m atične ploče "spaljene" kada se to zaboravilo. M oţda ćete m orati m alo da se poigravate sa njima, zbog onih sm ešnih jezičaka na jednoj strani. Ali, oni odgovaraju, verujte m i na reč. N a ploči A T X , konektor za napajanje je jedan veliki 20-ţični utikač. O n je podešen za pravilnu instalaciju. Samo ga gurnite unutra. Ako Vaša m atična ploča im a obe vrste konektora, m oţete da birate, ali V am ja preporučujem A T X .

2. P oveţite ventilator centralne procesorske jedinice sa napajanjem .

Mnogi ventilatori za centralnu procesorsku jedinicu imaju jednu ţicu za napajanje. O ni onda često obezbedjuju prolaz, tako da V am konektor ostaje slobodan za neki uredjaj, sm eštajući na taj način ventilator na kolo napajanja tog odredjenog uredjaja. Drugi imaju tanak 3-pinski vod koji se povezuje sa malim konektorom na sam oj m atičnoj ploči. K onektor je obično označen kao C P U _F A N 1, ili nešto slično.

3. P roučite konektore kućišta na m atičnoj ploči i uparite ih sa

ţicam a konektora kućišta. K onektori su obično veliki blokovi pinova, sm ešteni na donjem delu m atične ploče. N a nekim pločam a pinovi su označeni, ali najbolje je da pogledate u priručnik, jer je ponekad teško odgonetnuti koja oznaka se odnosi na koji skup pinova. Ako imate dobro kućište, svaki konektor će biti označen, tako da V am jasno kaţe za koju funkciju kućišta je nam enjen. A ko to nije slučaj, m oţda ćete m orati fizički da pratite ţice unazad, da biste videli njihovu nam enu. K ada povezujete, pogledajte u priručnik za pin 1, da biste obezbedili da je svaki konektor priključen na ispravan način. Z apam tite, ako neka funkcija kućišta kasnije ne bude radila, m oţda treba sam o da obrnete konektor na m atičnoj ploči. S ledeći koraci će kratko opisati svaku ţicu:

4. P oveţite T urbo prekidač. N aravno, sam o ako postoji na V ašem

kućištu. A ko ne postoji, sam o savijte ţicu, veţite je da se ne odmotava i gurnite je na stranu.

5. P oveţite prekidač za napajanje - vaţi sam o za faktor form e

A T X . N a m ašinam a A T X , prekidač za napajanje je povezan sa m atčnom pločom um esto sa sam im izvorom za napajanje. P ogledajte to u V ašem priručniku. K onektor je obično označen kao P W R _S W , ili m oţda sam o P W R , ali ta veza M O R A da se napravi. A ko to pogrešno izvedete, V aš sistem bi kasnije m ogao da ne proradi.

6. P oveţite prekidač za R E S E T . O n m oţe da se uključi na bilo koji

način, pa je potrebno sam o da se uverite da ga povezujete n a prave pinove. P inovi m ogu da budu označeni kao R S T ili R E S E T , ali opet je najbolje pogledati u priručniku.

7. P oveţite L E D diodu za napajanje/ P rekidač sa bravicom . N a

mnogim sistemskim kućištima ova dva uredjaja su stavljeni na jedan 5-pinski utikač, ali ako V aše kućište nem a prekidač sa bravicom , L E D dioda će biti sam a za sebe. M atična ploča će verovatno biti odgovarajuće označena. S am o gurnite utikač. A ko V aš sistem im a posebne priključke za svaku od ovih stvari, priključite ih jednu po jednu.

8. Poveţite L E D diodu T urbo. K ao i prekidač T urbo, i ona je prava

relikvija. M oţete da je poveţete ako baš hoćete, m ada je većina ploča pali i u stvari ništa dalje ne radi u vezi sa njom. Neke je, nedjutim, povezuju za drugi deo, kao na primer SCSI adapter, i koriste za indikaciju rada SCSI uredjaja.

9. P oveţite L E D diodu za indikaciju rada čvrstog diska. N eke od

njih imaju 2-pinski utikač. N eke druge im aju 4 -pinski, gde ponekad sam o dva pina stvarno nešto rade. P ogledajte u V ašem priručniku, ili se m alo poigrajte, dok ne proradi. O bično je ozna-čena kao H D D , H D D _L E D ili nešto slično. A ko se pogrešno priključi, svetlo se ili nikada neće pojaviti, ili će ostati upaljeno sve vrem e dok P C računar radi.

10. P oveţite zvučnik P C računara. N a većini kućišta, to se

izvodi pom oću 4 -pinskog utikača. S am o ga poveţite sa 4 pina na

m atičnoj ploči. N a drugim kućištim a, konektor zvučnika je na 2 jednoţična utikača. U ovom slučaju, stavite ih na pinove 1 i 4. N ikada nisam shvati zašto je to baš tako izvedeno …

11. Kao i uvek, dva puta proverite svoj rad.

KORAK 12: Instalirajte pogon fleksibilne diskete

1. Izaberite leţište za uredjaj u koje ţelite da instalirate pogon fleksibilne diskete i skinite pločicu -poklopac sa tog leţišta. S ačuvajte poklopac za buduću upotrebu. Izaberite leţište koje odgovara pogonu fleksibilne diskete. Ako treba da instalirate uredjaj od 3,5 inča u leţište od 5,25 inča, m oraćete da upotrebite specijalnu prednju ploču koja će da ga prilagodi. O vu ploču obično dobijete uz novi pogonski uredjaj za fleksibilnu disketu.

2. S ada gurnite uredjaj u leţište sa prednje strane. A ko V aše kućište im a policu za uredjaje, m oţda će biti po trebno da izvadite policu iz sistem a i zavrtnjim a pričvrstite uredjaj u policu, van kućišta. U suprotnom , pričvrstite zavrtnjima uredjaj u sam o kućište. P re nego što to radite, uverite se da je prednja strana pogonskog uredjaja poravnata sa prednjom stranom PC računara.

3. A ko koristite podupirače da biste drţali pogonski uredjaj na mestu, sada je vreme da ih osigurate. M oţda će biti potrebno da privremeno odspojite kablove. Jednom kada je ubačen, pričvrstite pogonski uredjaj na njegovom m estu. D va puta proverite povezivanja, kao i povezivanja za druge uredjaje, da biste bili sigurni da nešto niste porem etili u toku ugradnje.

4. Pogonski uredjaj za fleksibilnu disketu bi sada trebalo da je ispravno instaliran.

5. OPCIONALNO: Ako instalirate interni ZIP pogonski uredjaj od 3,5 inča, uradite to na isti način, u drugo leţište za fleksibilnu disketu na V ašem kućištu.

KORA K 13: K on figurišite čvrsti disk i C D -ROM M nogo je lakše konfigurisati ove uredjaje pre nego što ih stvarno instalirate u kućište. A ko ih prvo instalirate, nedostatak prostora za postavljanje kratkospajača m oţe da bude problem . P re nego što to uradite, m oprate da odlučite koju vrstu i koliko uredjaja ţelite u V ašem sistem u. Z atim će biti potrebno da odlučite kako ćete da ih konfigurišete tako da rade zajedno. E vo nekoliko podataka da Vam pomognu u tome: V aša m atična ploča im a dva kanala ID E , od kojih svaki podrţava po dva uredjaja. Z ato, ako ţelite dva čvrsta diska, na prim er, trebalo bi da jedan od njih bude "gospodar", a drugi "sluga". N eka V aš glavni čvrsti disk (onaj na kom e je V aš operativni sistem ) bude "gospodar", a onaj drugi neka bude "sluga". A ko im ate sam o jedan čvrsti disk, onda ćete ga konfigurisati kao "gospodara", ili ćete, na nekim diskovim a, izabrati "single" ili "canle select", da biste saopštili m agistrali ID E da postoji samo jedan disk na tom kanalu. Isti postupak se sprovodi i za V aš drugi kanal ID E , gde će biti V aši uredjaji za C D , m agnetsku traku, ili ako im ate čitavu gom ili diskova - V aši drugi čvrsti diskovi. K onfigurisanje ovih uredjaja je veom a lako. Č esto su postavljanja kratkospajača štam pana na vrhu samog uredjaja. Na uredjajima za C D , postavljanja su opisana baš iznad pinova za kratkospajače. N a čvrstim diskovim a, inform acije su štam pane na vrhu diska, ako su uopšte štam pane. A ko nisu, pogledajte u priručniku ili idite na Internet i pokušajte da pronadjete specifikacije. P riručnici će takodje dati opis bilo kog specijalnog postavljanja kratkospajača, kao što je upotreba kratkospajača za ograničavanje na čvrstim diskovim a firm e M axtor.

P o pravilu, stavite čvrste diskove na drugom kanalu od onog na kom e su uredjaji za CD. Ako imate drugi čvrsti disk, postavite ga kao "slugu" na ID E 1. S lično tom e, ako im ate drugi uredjaj za CD, kao na primer CD-RW ili DVD, instalirajte ga kao "slugu" na IDE 2. Imajte na um u da m oţete da upotrebite uredjaje za C D -RW ili za DVD kao uredjaj za CD-R O M , m ada u nekim slučajevim a neće biti baš tako brzi (obično stariji m odeli). A ko neki odredjen uredjaj uopšte ne treba da se podešava kratkospajačim a, najbolje je da stavite kratkospajač da visi na jednom pinu. To je isto kao da nije kratko spojeno, ali obezbedjuje da je kratkospajač tu, za buduću upotrebu, ako bude bila potrebna. K O R A K 14: M on tirajte čvrsti disk P re nego što jednostavno postupite po uputstvim a za m ontiranje čvrstog diska koja slede, ob ratite paţnju gde ćete da ga stavite u V ašem sistem u. T ehnički, m oţete da ga stavite u bilo ko je slobodno leţište V ašeg kućišta, ali ipak treba povesti računa o nekoliko stvari. Č vrsti diskovi odaju toplotu, naročito oni noviji koji se vrte na 7200 ili 10000 obrtaja u minutu. Zato je najbolje da postavite disk što je m oguće dalje od ostalog hardvera. D ajte m u prostora da m oţe da diše. Ako je potrebno da se instalira mali hladnjak, uverite se da za to ima mesta. Neka kućišta im aju m esta za instaliranje čvrstog diska ispod izvora napajanja. L oša ideja. Izvor napajanja se ponaša kao m agnet, a zna se da m agnet i V aši podaci ne idu zajedno. N em ojte da in stalirate čvrsti disk nigde blizu izvora za napajanje. N eka V aš čvrsti disk bude blizu prednje ploče kućišta. Sad kad smo sve to rekli, krenimo na posao:

1. G urnite disk u jednu od raspoloţivih vodjica na kućištu. S va kućišta im aju prostor za čvrsti disk (m oţda dva) koji se nalazi ispod leţišta uredjaja za flek -sibilnu disketu i nema pristup prednjoj strani kućišta. To je fino jer ko, uostalom, ima potrebe da gleda u svoj

čvrsti disk sa prednje strane? A ko je disk m anji od leţišta za uredjaj (ako instalirate disk od 3,5 inča u leţište uredjaja od 5,25 inča), m oţda će biti potrebno da dodate šine ili podupirač za montiranje da biste to podesili (idu u kom pletu sa većinom čvrstih diskova). P ričvrstite disk zavrtnjim a na njegovo m esto, nem ojte ništa da radite na silu. I, uh, proverite da li su konektori za napajanje okrenuti prema zadnjoj strani. Dobro! U nekim slučajevim a, pričvršćivanje zavrtanja na daljoj strani pogona diska m oţe da bu de problem , jer se oni baš i ne vide dovoljno, pa im je teško prići sa odvijačem . Z a to je potrebno m alo stvaralačkog nadahnuća. V ećina kućišta sa ovim problemom ima male otvore kroz koje m oţete da provučete odvijač i pričvrstite zavrtanj koji se nalazi ispod. A ko dole nem a zavrtnja, ponekad sam m orao čak i da izvedem njegov "kon troli-san pad" na otvor i onda upotrebim odvijač da bih ga postavio kako treba. To je stvarno m učan postupak. Ako imate nam agnetisan odvijač koji "drţi zavrtanj", problem skoro da nestaje.

2. Ponovite korak 1 za bilo koji uredjaj koji instalirate kao "slugu".

3. D va puta proverite i trebalo bi da ste dobili instalirani čvrsti

disk, sigurno pričvršćen u leţištu. V od za napajanje je povezan a trakasti IDE kabl vodi sa konektora IDE 1 na matičnoj ploči na vezu ID E na sam om čvrstom disku.

SCSI uredjaji diskova A ko ţelite da ugradite S C S I diskove, tada se veom a m alo m enja napred opisani postupak. Prvo, treba da instalirate SCSI kontroler u jedan od V aši slotova za proširenje (izuzev u slu čaju kada V aša m atična ploča već im a integrisani S C S I kontroler). Z atim nastavite na sledeći način:

1. T reba da postavite svaki prekidač ili kratkospajač na V ašem novom disku koji zahteva neko podešavanje. U S C S I sistem im a,

svaki uredjaj dobija svoj sopstveni SCSI identifikacion broj, u rasponu od 1 do 7. B roj 7 se obično daje kartici adaptera. M oţete onda da birate izm edju drugih neiskorišćenih adresa. M oţda će biti potrebno da uzmete u obzir i male dosetke na V ašem adapteru, kao na prim er posebne sklonosti drugim ad re-sama koje bi malo kasnije mogle da prouzrokuju probleme. Za to bi trebalo da koristite priručnik.

2. P roverite da li je električno završavanje ispravno. U S C S I

postavam a, adapter m oţe da drţi do sedam S C S I uredjaja. O vi uredjaji su lančano povezani, obično sa adapterom na jednom kraju i sa završnim uredjajem na drugom kraju. Z avršni uredjaj m ora tako i da se postavi, da bi završio S C S I lanac i zatvorio električno kolo. U nekim kućištim a, adap ter se nalazi u sredini lanca, pa m orate da završite oba njegova kraja. M oţe biti po -trebno da pogledate u priručnik zbog posebne tehnike završavanja koju zahteva V aš pro izvodjač diska. U običajeno je da će izvesno postavljanje kratkospajača obezbediti in terno završavanje sam og uredjaja diska, elim inišući na taj način potrebu za specijalnim utikačem za završetak lanca.

3. G urnite uredjaj diska unutra i poveţite kablove. O bezbedite da

pin 1 na trakastom kablu sigurno odgovara pinu 1 na uredjaju diska. I tako dalje, sve isto kao što je ranije opisano.

K ada izvodite ovu fizičku instalaciju, videćete da se ona razlikuje od kućišta do kućišta. K od nekih kućišta, polica za uredjaje je prosto deo kućišta. K od ovakve konstrukcije, Vi jednostavno treba da gurnete uredjaj diska u kućište i da ga pričvrstite zavrtnjim a. U drugim ku ćišti-m a, polica za uredjaje m oţe da bude odvojiva. N eka kućišta im aju mnogo odvojenih polica, a druga opet jednu odvojivu policu u kojoj m oţe da sto ji mnogo raznih uredjaja. Kod ovakvih konstrukcija, izvadite policu za uredjaje. T o se obično izvede tako što se stegnu dva metalna jezička da je oslobode, ili će m oţda biti potrebno da upotrebite odvijač. Z atim izvadite policu. P ričvrstite uredjaj zavrtnjim a prem a već opisanom postupku., pa onda gurnite celu policu natrag na mesto gde je bila.

K ada ste završili, trebalo bi da im ate čvrsti disk, propisno pričvršćen zavrtnjim a u kućištu, trakasti kabl koji ka povezuje sa kontrolerom ID E i priključen kabl za napajanje. KORAK 15: Instalirajte CD-ROM (ove) S ad treba da instalirate uredjaj (e) za C D u V aša leţišta za uredjaje. A ko još niste skinuli poklopac leţišta za uredjaj, uradite to sada. T o se obično uradi tako što se zajedno gurnu dva jezička i ploča izvuče napolje sa prednjeg dela kućišta. K ao što sam već pomenuo u koraku za priprem u kućišta, ako im ate m etalne pločice na otvorim a za uredjaje koje nisu skinute, trebalo bi da pokušate da ih skinete pre nego što instalirate uredjaj. Jednom kada je poklopac skinut, m oţete da gurnete uredjaj unutra sa prednjeg kraja kućišta. S ad m oţete da pričvrstite uredjaj na njegovo m esto pom oću zavrtanja. M oţete sam o da postavite zavrtnje, ali da ih ne stegnete. To se radi zato da m oţete kasnije opet da izv učete uredjaj napolje. Kada kasnije budete instalirali kablove, m oţda će V am biti potrebno da izvučete uredjaj prem a spoljašnjosti za nekoliko inča, tako da dobijete dovoljno prostora za rad iza uredjaja. U m nogim kućištim a, posebno m ini-visokim vertikalnim , čovek m oţe da se nam uči radeći iza uredjaja za CD-R O M , jer je ovaj pričvršćen za prednji deo izvora za napajanje. B aš kao i u prethodnom koraku, fizička instalacija zavisi od kućišta. N eka kućišta dolaze sa go m ilom šina za uredjaje. O no što V i treba da radite je da "zašrafite" po jednu šinu u tačnom pravcu sa svake strane uredjaja za CD-ROM. Posle toga, treba da gurnete uredjaj za CD-R O M u kućište sa prednje strane i da ga vodite duţ šina sve dok ne "škjlocne" kada stane na svo je mesto. Ovakva konstrukcija, kada se jednom na nju naviknete, stvarno je m nogo lakša i vodi ka vrlo brzim budućim instalacijam a. Jedini trik je u tom e što treba da vodite računa da sigurno pričvrstite šine u pravilnom poloţaju, inače bi V aš uredjaj mogao da bude postavljen suviše daleko ili suviše blizu. K ada pričvrstite uredjaj, obezbedite da je on u istom nivou kao i prednja ploča kućišta. A ko je pred nji ţljeb van kućišta prilikom

instalacije, osigurajte da ne napravite grešku i postavite uredjaj u nivou sa ramom kućišta. O n m ora m alo da štrči, da bi bio u potrebnom nivou kada ga ponovo pričvrstite. Isto tako, obezbedite da stoji pravo. M ada to stvarno ne utiče na funkcionalnost, estetski je dosta vaţno. K O R A K 16: P ovežite pogon fleksib ilne diskete Pod pretpostavkom da ste već instalirali uredjaj za fleksibilnu disketu u kućište, sad je trenutak da ga stvarno poveţete sa m atičnom pločom i izvorom za napajanje.

1. P oveţite izvor za napajanje sa uredjajem za fleksibilnu disketu. Na uredjajima od 3,5 inča, utikač je veom a m ali … najm anji za povezivanje sa izvorom za napajanje. Na većim uredjajim a, od 5,25 inča, konektor je veliki i 4 -ţični, kao onaj za napajanje čvrstog diska. M nogo je lakše izvršiti povezivanje sa m ini-utikačim a na uredjajim a od 3,5 inča. Oni su tako konstruisani da je očigledno na koji način ih treba ispravno priključiti.

2. P riključite trakasti kabl. K ablovi za fleksibilne diskete im aju

odvojak na kablu. Uredjaj A: je posle odvojka. Ako imate drugi uredjaj B:, on ide pre odvojka. Ne treba da se bavite kratkostajačim a gospodar/sluga. A ko odlučite da se ne bavite odvojkom, moţete, kod najnovijih verzija BIOS-a da promenite redosled uredjaja u BIOS-u. Uredjaji od 3,5 inča koriste skup pinova za priključivanje trakastog kabla. U redjaji od 5,25 inča koriste kartični ivični konektor, baš kao i tipična kartica za proširenje. T reba da upo trebite kabl sa odgovarajućim konektorom, za svaki tip uredjaja koji koristite. Mnogi kablovi za fleksibilne diskete dolaze sa konketorima za svaki tip uredjaja na svakom kraju odvojka. Uvek proverite Pin1 na konektoru trakastog kabla. Crvena ivica kabla se povezuje sa Pinom 1. Ako to slučajno obrnete, vaš uredjaj neće biti oštećen, on sam o neće raditi, a svetlosni signal fleksibilne diskete će biti satlno upaljen sve dok se to ne popravi. Konektor na suprotnom kraju trakastog kabla priključuje se na kontroler uredjaja za fleksibilnu disketu na m atičnoj ploči ili ulazno/izlaznoj kartici. P ogledajte u V aš

priručnik za m atičnu ploču da biste ustanovili ko ji je V aš kontroler za uredjaj fleksibilne diskete.

3. Z avršili ste. D va puta proverite V aš rad.

K O R A K 17: P ovežite čvrsti disk P od pretpostavkom da ste već instalirali V aš čvrsti disk (diskove) u sistem sko kućište, sad je trenutak da ga stvarno poveţete sa m atičnom pločom i izvorom za napajanje.

1. P oveţite kabl za napajanje. Izaberite jedan od neiskorišćenih vodova sa izvora za napajanje i uključite ga u utičnicu za napajanje na uredjaju čvrstog diska. U tikač je tako kon struisan da m oţe da se gurne jedino na ispravan način.

2. P riključite trakasti kabl na čvrsti disk. T rakasti kabl ide od

prim arnog ID E kontrolera na m atičnoj ploči do uredjaja diska. Obezbedite da crvena ivica trakastog kabla sigurno bude poravnata sa P inom 1 na uredjaju. A ko ne m oţete da vidite obeleţen P in 1, onda je to pin koji je najbliţi konektoru za napajanje. A ko slučajno postavite kabl obrnuto, m oţete dobiti čudne greške koje će učiniti da V aš disk zvuči kao da je već “iz-dahnuo”. A ko dodajete drugi disk, jednostavno izaberite konektor na istom trakastom kablu koji nije iskorišćen. V ećina trakastih kablova dolazi sa dva konektora: jednim na kraju i jednim u sredini. U ovom slučaju, nije vaţno koji utikač ide u koji uredjaj. R ačunar gleda u kratkospajače gospodar/sluga, da bi video koji je “C ”. O sigurajte da ste povezali drugi kraj trakastog kabla sa prim arnim ID E konektorom na m atičnoj plo či. P in 1 će biti označen na m atičnoj ploči, pa poravnajte sa njim crvenu ivicu kabla. Isto tako, uredjaji ATA-66/100 moraju da imaju 80-ţične kablove um esto starijih 40 -ţičnih. T rakasti kabl obično ide uz čvrsti disk.

3. D va puta proverite V aš rad. O bezbedite da sve bude čvrsto.

K O R A K 18: P ovežite uredjaj (ured jaje) za C D P od pretpostavkom da ste već instalirali uredjaj za C D -ROM u kućište, V i sad m oţete da ga po veţete sa m atičnom pločom i izvorom za napajanje. Isti postupak će se sprovesti za in stalaciju bilo kog drugog uredjaja, kao što je na prim er uredjaj m agnetske trake i njem u slični.

1. P riključite izvor za napajanje na uredjaj. B aš kao i za uredjaj čvrstog diska, sam o pronadjite slobodan 4-ţični utikač za napajanje i gurnite ga u konektor za napajanje na uredjaju za CD-ROM.

2. P riključite trakasti kabl. P oveţite jedan od dva raspoloţiva utikača na trakastom kablu sa uredjajem za CD. Samo odaberite utikač koji najbolje m oţe da dosegne do uredjaja. A ko im ate im ate više uredjaja u nizu, upotrebite utikač na kraju trakastog kabla za uredjaj koji je na sam om vrhu, a utikač u sredini za sledeći najniţi uredjaj za C D . P riključite drugi kraj trakastog kabla za sekundarni ID E priključak na m atičnoj ploči. K ao i za uredjaj čvrstog diska, P IN 1 će biti označen na m atičnoj ploči, pa treba da poravnate crvenu ivicu kabla sa njim.

3. P riključite audio kabl. O vaj m ali 3 -ţični konektor ide od

“A udio” priključka na zadnjoj strani uredjaja za CD-ROM do 3-pinskog priključka na zvučnoj kartici. A ko se dogodilo da imate zvučnu karticu integrisanu na V ašoj m atičnoj ploči, utičnica C D -IN će biti na m atičnoj ploči, pa ne m orate to sad da povezujete. N a drugi način, m oţete da ga priključite pošto instalirate zvučnu karticu. Neki uredjaji za CD imaju i analogni i digitalni audio izlaz. L judi najčešće koriste standardni analogni audio, ali ako to ţelite, sam o napred, koristite digitalni audio. V aš ured jaj bi trebalo da je došao u kom pletu sa audio kablovima za obe opcije.

4. D va puta proverite V aš rad.

KORAK 19: Instalirajte video karticu Ovo je vrlo jednostavan korak.

1. P ronadjite priključak za proširenje koji će biti idealan za V ašu video karticu. P riključak m ora da bude od -govarajućeg tipa i trebalo bi da bude što je m oguće dalje od ostalog harvera u sistem u. U većini ku -ćišta, koristićete sm edji A G P priključak koji je najdalji, prvi do procesora.

2. S kinite um etak na kućištu koji odgovara priključku na m atičnoj

ploči. T o se obično uradi tako što se odviju zavrtnji, ali u nekim kućištim a, um eci m o raju da se izbiju.

3. U m etnite video karticu u priključak. M oţda će biti potrebno da

nagnete karticu prvo na jednom kraju, a zatim na drugom, sve dok ne dodje na svoje mesto. Sa starim ISA karticam a m oţe da bude teţe, zbog njihove duţine. M oţda nećete biti u stanju da ih naginjete. M edjutim , u većini slučajeva više se ne radi sa IS A video karticam a. K ada gurate naniţe, obezbedite da se kartica ne savija. A ko kartica teţi da se povije, m oţda će biti potrebno da se ispod pridrţi rukom , da bi stajala pravo. Isto tako, u nekim kućištim a, m oţete da iam te problem saprednjom ivicom m etalne pločice video kartice koja udara u kućište iza m atične ploče. K ao rezultat, to V as sprečava da gurnete karticu do kraja. P okušao sam čitav niz čudnih stvari da bih rešio taj problem , čak i da sa-vijem karticu pom oću m alih klješta. P onekad m oţete da uzm ete ravan odvijač i probijete širi otvor kroz koji m oţe da prod je rub kartice. A li, u većini slučajeva, uz m alo m uk, rešićete ovaj problem.

4. P ričvrstite karticu na m estu pom oću yavrtanja.

5. D va puta proverite V aš rad.

KORAK 20: Post-asembliranje Vaš novi P C računar je u priličnoj m eri sprem an da prvi put proradi. U ovoj tački, P C je zaista sa m inim alnim skupom sastavnih delova i nedostaje m u m nogo hardvera koga ćete na kraju po \eleti da instalirate. N ajbolje je drţati P C računar u što jednostavnijem obliku za vreme prvog podizanja i instalacije operativnog sistema, što je razlog zašto sam se u ovom uputstvu zaustavio kada je instalirana sam o video kartica. N eko bi m ogao da odabere da ugradi zvučnu karticu u ovom trenutku i to je fino. A ko ţelite da instalirate m reţnu karticu, to isto tako sada m oţete da uraditej jer će V aš operativni sistem verovatno uraditi veliki posao otkrivanja i automatskog podešavanja ovih stvari u toku instalacije. S am o sprovedite isti postupak kao i kod svake druge kartice za proširenje. A li, da sam na V ašem m estu, ja bih drţao sistem na toj tački kada se instalira operativni sistem . A ko ţelite da instalirate T V prijem nike ili bio koji drugi opcioni hardver, ja bih to uradio kasnije. M edjutim , pre nego što počnem o da podiţem o sistem , ja bih V am preporučio da uzm em o koji m inut vremena i proverimo svoj dosadašnji rad. B olje je ovako "gubiti vrem e" nego da ga posle tro ši-m o pokušavajući da otkrijem o zašto sistem neće da se podigne. O bratite paţnju na sledeći spisak: : Uredjaji treba da su ispravno povezani na napajanje. Ventilator centralne procesorske jedinice treba da je priključen

na napajanje A ko je to A T m ašina, P 8 i P 9 da budu ispravno povezani, sa

crnim ţicam a u sredini. P rekidač 110/220 volti je konfigurisan tako da odgovara V ašoj

lokalnoj električnoj m reţi. Trakasti kablovi treba da su ispravno priključeni, crvana ivica da

bude na Pinu 1. S ve veze treba da su čvrste, nijedan konektor da ne bude van

skupa pinova.

Postavljanja centralne procesorske jedinice treba da su za ispravnu brzinu procesora, napon i m noţače. A ko im ate m atičnu ploču bez kratkospajača, zaboravite, jer ćete se za to pobrinuti kada uključite spravu.

K artice treba da su do kraja u priključcim a. N i jedna ţica ili trakasti kabl da ne prodre u ventilatore.


NAPRAVITE SAMI

SVOJ PC

(3)



KORAK 21 : P očetno podizanje sistem a D ošao je trenutak istine! D a vidim o da li sprava radi!! P re nego što to uradite, povežite sve spoljašnje periferijske uredjaje na sistem . T u spadaju m iš, tastatura i m onitor, kao i energetski kablovi za m onitor i za sam P C računar. Još uvek ne m o rate ništa drugo da povezujete. P ored toga, ako pratite ovaj postupak, još uvek nećete imati suviše m nogo dodatih delova. M ožete da krenete unapred i priključite zvučnike i druge stvari, ako ste instalirali odgovarajući hardver, ali zvučna kartica za sada neće ništa da radi. Isto tako, treba da im ate sistem sku disketu za podizanje. V aša sistem ska disketa treba da bude unapred priprem ljena, kao što je napom enuto ranije u ovom uputstvu.

1. S tavite V aš sistem ski disk u uredjaj za disketu A :.

2. U ključite m onitor i pustite ga nekoliko sekundi da se greje pre nogo što nastavite.

3. S talno m islite na ono što V as očekuje. Treba brzo da reagujete.

LED dioda za napajanje bi trebalo da se uključi, a zatim ventilatori počinju da se vrte, uredjaj za čvrsti disk bi trebalo da dobije napajanje. P rvo što ćete videti biće ekran B IO S i brojač m em orije. M ožete da čujete pisak iz zvučnika V ašeg P C računara. M ože takodje da se pojavi "G reška kontrolnog zbira u CMOS-u" ili poruka o nekoj drugoj grešci koja kaže da C M O S ili vreme nisu postavljeni. Treba da znate koji taster (ili tastere) treba da pritisnete. T o će se pokazati na dnu ekrana. P oželećete da to uradite brzo. A ko čujete bilo kakve čudne zvuke kao što su struganje, grebanje ili glasno cviljenje, budite spremni da odmah isključite sistem . Im ajte na um u da, ako prom ašite da unesete traženu sekvencu u BIOS-u pre nego što krene sekvenca podizanja, nem a ničeg pogrešnog u tom e da prosto pritisnete dugme za reset i ponovo pokrenete sistem, sve dok ne shvatite u čemu je stvar.

4. P ritisnite prekidač za napajanje. A ko dobije napajanje, posm atrajte sistem pažljivo. Č im se pojavi ekran BIOS, pritisnite odgovarajući taster (ili tastere) u udjite u postavljanje BIOS-a. Ispravna kombinacija tastera trebalo bi da se vidi na dnu ekrana. P onekad ona suviše brzo "iskače" da biste m ogli da vidite koje tastere da pritisnete. Nema problema. Ne oklevajte da prosto pritisnete reset, kao što je već rečeno. M nogo puta, to će odraditi potrebnu "caku".

5. K ad se nadjete u području B IO S -a, pustite sistem tako, dok ne

pronadjete betarijsku lampu i ne istražite sistem . U verite se da se ventilatori vrte. Uverite se da oni svi glatko rade i ne proizvode nikakve sumnive zvuke. Uverite se da je upaljena LED dioda na-pajanja na kućištu. U verite se da se svetlo uredjaja diskete nije "zaglavilo". Ako jeste, trakasti kabl verovatno nije dobro postavljen prema pinu 1. Ako se bilo koji od ventilatora ne vrti, isključite P C računar i priključite ventilator kako treba. V aš P C računar nikako ne treba dugo da radi bez ventilatora, naročito bez onog za centralnu procesorsku jedinicu.

Osnovno otkrivanje grešaka: U ovoj fazi, stvari se ponekad ne odvijaju kao što je planirano. P onekad sistem uopšte neće do biti napajanje. P onekad će dobiti napajanje, ali neće biti slike. P onekad ćete čuti pištanje. P onekad se čuju ventilatori, ali ostatak sistem a sam o sto ji i ne radi ništa. Ako se stvari ne odvijaju po planu, ispitajte sistem da biste otkrili greške. P rodjite u m islim a kroz proces podizanja sistem a i pritom proverite hardver. R azm išljajitre kao što računar "m isli", ako znate šta hoću da kažem . E vo liste najčešćih problem a: N apajanje se uopšte ne uključuje. T o se ponekad dešava na

m ašinam a A T X i obično se svodi na to da prekidač napajanja nije pravilno povezan sa m atičnom pločom , ili uop šte nije povezan. P ronadjite provodnik za prekidač napajanja i obezbedite da bude povezan na m atičnu ploču, kao što je opisano u K O R A K U 11. M ožda će sam o prosto obrtanje

provodnika rešiti problem . A ko to nije slučaj, uverite se da m ožda m atična ploča nije na neki način uzem ljena. O bezbedite da ploča ne dodiruje kućište (eto čem u služe odstojnici!). O sigurajte da nijedan od zavrtanja koji drže ploču na m estu ne dodiruje ništa m etalno, niti bilo koju od električnih veza na m atičnoj ploči. A ko V am je bilo šta od toga sum njivo, m ožete da skinete svaki zavrtanj, jedan po jedan, i da na njega stavite podlošku. D a biste to uradili, ne treba da vadite m atičnu ploču.

P C računar se podiže, ali se čuju kôdovana pištanja. T o je u stvari bolje nego da sam i sve istražujete, u najm anju ruku zbog toga štoV am P C računar ukazuje na to što ne valja. Pogledajte u priručniku, ili pronadjite na Internetu šta koji kôdovani pisak znači. Č esto V am ovi kôdovani piskovi ne kažu tačno u čem u je problem, ali Vam ukazuju na uredjaj gde se nevolja pojavila. O va inform acija će V as onda usm eriti na pravo rešenje.

Ventilatori rade, ali nema ni slike ni zvukova. Ponekad, to je zato što neki od ključnih sastavnih delova m ožda nije dobro priključen, ili ne radi. P roverite m em orijske m odule i procesor, da biste bili sigurni da su čvrsto ugradjeni. Mogli biste da se uverite da li procesor stvarno radi. Jedan od načina koje sam koristio da bih video da li procesor radi je da izvadim ili isključim ventilator centralne procesorske jedinice i stavim prst na procesor da bih video da li se stvarno brzo greje. Ako se greje, on je u redu i nemojte da ga pustite da radi na taj način duže vrem e. A ko neko vrem e ostaje na sobnoj tem peraturi, tada procesor ne radi i treba da se zameni. Ponekad, treba da pratite problem kroz sastavne delove putem procesa eliminacije. M ožda treba da zamenjujete komponente, jednu po jednu i onda iskoristite "sivu masu" u svojoj glavi da biste suzili problem. U verite se, takodje, da su kratkospajači za V ašu centralnu procersorsku jedinicu postavljeni kako treba i da m ožda ne pokušavate da V am procesor radi sa suviše visokom ili suviše niskom postavkom.

Izgleda da tastatura ne radi. O vo se ne dešava baš često, ali kada do toga dodje, V aša dva m oguća izvora nevolje će biti ili sam a

tastatura ili njen kontroler na m atičnoj plo či. N adajm o se da u pitanju nije ovaj poslednji.

KORAK 22 : K onfigurišite B IO S S ada bi V aš novi P C računar trebalo već da radi, a V i bi trebalo da sedite ispred njega i zurite u BIOS ekran za podizanje. V aš sledeći korak je da obezbedite da B IO S koristi ispravnu postavku. Mada neki korisnici vole da odm ah pritisnu P C računar da radi "iz sve snage", bolje je, u prvom postavljanju držati se nešto konzervativnijeg pristupa, što obično znači ostaviti postavljanja na njihovim pretpos-tavljenim vrednostima. U tom slučaju, ne m ora sve da se uradi u BIOS-u da bi se taj proces završio. Ja ću, ipak, proći kroz neka najčešća postavljanja i istaknuti šta treba da se uradi, kao i neka uobičajena podešavanja, u najm anju ruku zato da bi se shvatila njihova svrha. Molim Vas da imate na umu da su sve to samo glavne konture. V aša stvarna postavljanja i nazivi m ogu da budu različita za razne verzije BIOS-a. Kada prvi put udjete u BIOS, odnosno kada ste verovatno na ovom mestu u uputstvu, videćete glavni m eni. On se (obično) sastoji od dve kolone sekcija Vašeg B IO S -a u kojima se nalaze različita postavljanja, a jedan takav pri-m er m ožete videti na slici desno. Standardno podizanje BIOS-a Ova sekcija samo upravlja osnovnim stvarima. Obezbedite da su vreme i datum tačni. O sigurajte da je postavljanje V ašeg uredjaja za fleksibilnu disketu ispravno (to je obično uredjaj od 3,5 inča, kapaciteta 1,44 Mbajta). Video treba da se postavi na VGA/EGA. P ostavljanje H A L T O N je kako će P C računar zaustaviti postavljanje i obično to ne m ora da se m enja. N eke verzije B IO S -a sadrže autodetekciju ID E u ovoj sekciji i važno je da to obavite pre nego što krenete dalje. A ko toga nem a u ovoj sekciji, onda će se pojaviti kao

sopstvena stavka u meniju BIOS-a. Bez obzira na to, obavite sada V ašu auto -detekciju. Auto-detekcija će skenirati sve četiri pozicije za IDE uredjaje, bilo da se uredjaji u njima nalaze ili ne. Ako tamo postoji neki uredjaj i ispravno je povezan, B IO S će V am ponuditi tri mogućnosti za izbor. O bično je ona koju je ponudio BIOS ona ispravna, ali V i m ožete da odaberete i jednu od druge dve. Dok BIOS pokušava da otkrije nepostojeće uredjaje, m ožete prosto da ga sa-čekate, ili da m u naredite da preskoči taj korak. U vrlo retkim slučajevim a, biće potrebno da ručno unesete inform acije o čvrstom disku da biste ga osposobili da radi. O bično ćete uneti specifikaciju uredjaja u U S E R režim u i dati vrednost svakom polju na osnovu informacija koje ste dobili o uredjaju diska. Naprednije osobije BIOS-a Ova sekcija upravlja nekim od osnovnih operativnioh postavljanja V ašeg P C računara. N a prim er, V i ćete om ogućiti/onem ogućiti stvari kao što je skrivena m em orija na ploči, odrediti uredjaj sa koga se sistem podiže itd. E vo nekih uobičajenih postavljanja: Zaštita od virusa/U pozorenje: S keniraće sektor za podizanje

sistem a na V ašem čvrstom disku i upozoriće V as ako bilo šta pokuša da upisuje u taj sektor. O m ogućite ovo zbog povećane bezbednosti, ali ga onem ogućite ako hoćete da izbegnete "dosadu".

P odešavan ja skrivene memorije: Ova postavljanja upravljaju

skrivenim em orijam a L 1 i L 2 nivoa, koje su u većini novijih sistem a sm eštene na sam om procesoru. U skoro svim slučajevim a to je om ogućeno, a tako treba i da ostane. A ko postoji opcija da se vrši E C C ispitiv anje grešaka na skrivenoj m em orije L 2, sam o napred, om ogućite je.

Quick POST: Ovo dozvoljava BIOS-u da preskoči neka

ispitivanja, kao što je ispitivanje memorije prilikom podizanja sistem a, čim e se om ogućava P C računaru da se brže podigne. M ožete da om ogućite ovakvo ispitivanje radi potpunosti, što je

odlično uko liko najčešće ostavljate svoj P C računar uključen sve vrem e. A li, ako ga često uk ljuču jete i isključujete, top se pretgvara u dosadu i ja bih preporučio da om ogućite Q uick POST.

Sekvenca podizanja: Ovim se upravlja redosledom kojim PC

računar pretražuje uredjaje da bi pronašao inform acije za podizanje. P onekad će B IO S im ati jedno polje za to, a V i ćete prolaziti kroz opcije. Druge verzije imaju odvojena postavljanja za "Uredjaj za prvo podizanje", "Uredjaj za drugo podizanje" itd. Ja preporučujem da uredjaj A bude prvi i, što se tiče ovog uputstva, to će tako i da bude. Č vrsti disk je drugi. A ko ćete da koristite V aš C D -R O M kao uredjaj za podizanje, m ožete to ovde da postavite.

Zamena uredjaja fleksibilne diskete: Dozvoljava Vam da

kontrolišete dodelu slova A i B V ašim uredjajim a za fleksibilne diskete, m enjajući redosled koji je diktiran obrtanjem trakastog kabla za uredjaj diskete. O vo je najčešće onem ogućeno.

Brzi gejt AA20: Gejt A20 je uredjaj koji se koristi za adresiranje

memorije iznad oznake 1 M bajta (nećem o sad o tom e!). O vo se koristilo da se njime upravlja sa tastature preko pina. Danas tastature takodje im aju ulogu u ovom e, ali se to sada kontroliše preko BIOS-a. Neke verzije BIOS-a imaju om ogućavanje/onem ogućavanje, a neke N ormalno/Brzo. Ja bih ostavio pretpostavljenu vrednost i išao dalje.

Postavljanje brzine automatskog tastera: O va opcija kontrolišu

brzinu kojom će pritisnuti taster na tastaturi proizvesti karakter na ekranu. Slobodno je ostavite onemogućenom, jer zaista nije m nogo važna.

Zabravljivanje numerika pri podizanju: O m ogućava da je

uključeno zabravljivanje numeričkih karaktera prilikom podizanja računara.

Serijski broj centralne procesorske jedinice: O m ogućava ili onem ogućava serijski broj kod Intel-ovih procesora. O nem ogućite.

Opcija sigurnosti: N eki sistem i im aju opciju da traže lozinku

svaki put kada se podižu. V erovatno ćete poželeti da to onem ogućite.

Video BIOS kopija: O nem ogućite, ili zadržite pretpostavljenu

vrednost. N aprednije osobine skupa čipova O vo područje B IO S -a dozvoljava V am da kontrolišete izvesne aspekte V aše m atične ploče koji su specifični za skup čipova koji se na njoj nalazi. O vo bi uključilo brzine m agistrale i pitanja u vezi sa m em orijom . N ajveći deo vrem ena, u ovom uputstvu, ovde ništa ne treba da Vas brine. A li, radi opšte slike, pogledajte sledeće: P osebne osobine skupa čipova: O nem ogućite. T o nem aju svi

BIOS-i. V eličina skrivene m em orije nivoa L 2: O m ogućite jedino ako se

koristi m em orija sa parnošću. P arnost D R A M m em orije/E C C režim : “P arnost” ako se koristi

m em orija sa parnošću, “E C C ” ako se koristi E C C m em orija. Kontrola generatora takta DRAM memorije: O vo područje V am

dozvoljava da kontrolišete brzinu m emorije. Na skupovima čipova V ia, takodje će se prikazati brzina procesorske magistrale D R A M m agistrale, što V am dozvoljava da postavite m em oriju da radi pom oću m atičnog generatora takta ili “po brzini” (B Y SPEED). Brzinu memorije možete da postavite ručno, ili da je pustite da radi na istoj brzini kao i sistemska magistrala. Ako koristite S D R A M m em oriju, m ožete takodje da kontrolišete kašnjenje C A S , što je obično najbolje ostaviti na pretpostavljenoj vrednosti, sem ako niste od onih koji stvari “teraju do krajnjih granica”.

A G P režim : U pravlja A G P režim om , kao što su 1X , 2X ili 4X . Postavite ga na Auto, ako je to na raspolaganju, ili ostavite ono što je već postavljeno.

AGP otvor: K ontroliše će deo od opsega adresa P C I m em orije biti namenjen za grafički m em orijski prostor. O bično je 64 M bajta sasvim dobro, ali m ožete ga postaviti kako god hoćete.

Frekvencija DRAM memorije: P ostavite na brzinu V aše memorije (66, 100, 133 itd.).

V erovatno ćete im ati još m nogo drugih opcija u ovom delu, kao što su opcije za skrivenu R A M m em oriju, P C I stanja čekanja i opcije za upravljanje magistralom. To je najbolje ostaviti na m iru i ne podešavati ništa, da bi V aš P C računar dobro radio.

Upravljanje napajanjem O va sekcija bi trebala da bude dosta jasna čak i za korisnika početnika, a V i bi trebalo da ste u stanju da upotrebite V aš priručnik da biste najbolje opisali postavljanja. Ja obično onemogućim skoro sve u ovoj sekciji, a za sada bi i Vi trebali tako da uradite. Vi u ovoj fazi samo pokušavate da V am P C računar proradi, a ne radite fino podešavanje svakog i najm anjeg aspekta B IO S -a. Integrisani periferijski uredjaji U ovoj sekciji, važna stvar za sada je da om ogućite ili onem ogućite različite priključke koje m o žete da koristite. O bezbedite da su ID E priključci om ogućeni, ako koristite oba. Z a ID E uredjaje, V aš B IO S m ože da ponudi različite opcije brzina kao što su postavljanje P IO režim a čvrstih diskova, ili om ogućavanje ID E donošenja unapred ili UDMA-100. P ostavite te opcije na A U T O gde god je to m oguće . M ožete da om ogućite donošenje unapred na ID E sam o ako V aš ID E priključak to podržava, što on verovatno i radi, ako već im ate takvu opciju. T o će donekle ubrzati pristup podacim a. A ko V aša ploča im a integrisani hardver kao što je video, zvučni ili m režni hardver, V i ćete ga ovde om ogućiti ili onem ogućiti sam o ukoliko se on ne kon troliše pom oću kratkospajača. A ko želite, om ogućite. A ko koristite hardver

na karticam a za proširenje i V aša ploča im a ove opcije, onem ogućite ih da biste dozvolili upotrebu kartica. M ožete takodje da om ogućite/onem ogućite stvari kao što su U S B priklučak i serijski/paralelni priključci. V erovatno ćete poželeti da ih om ogućite. P ostavite režim paralelnog priključka na E C P ili E P P , ili na oba. A ko imate postavljanje IDE HDD Block M ode, om ogućite ga ako ga po -država V aš uredjaj čvrstog diska (što većina novijih uredjaja i čini). Druga postavljanja jednostavno ostavite na njihovim pretpostavljenim vrednostima. Konfiguracija PnP/PCI O va sekcija kontroliše neke od različitih asp ekata koncepta “uključi i radi” i m agistrale P C I. V eći deo ne treba da se dira u ovoj fazi, ali ipak treba im ati u vidu nekoliko sledećih pitanja: Operativni sistem PnP OS instaliran: P ošto ćete najverovatnije

raditi pod operativnim sistemom koji je kompatibilan sa konceptom "uključi i radi", postavite ovu opciju na D A (yes).

Konfiguracija podataka za RESET: Ovo polje bi normalno

trebalo da bude postavljeno na "onem ogućeno". A li, V i m ožete da ga om ogućite da resetuje V aše podatke o kon figuraciji proširenog sistema (ESCD - Extended System Configuration Data) kada izadjete iz postavljanja BIOS-a. T o m ože da bude korisno kada dodajete novi hardver ili softver i kada rekonfiguracija sistem a prouzrokuje ozbiljnu grešku, tako da V aš operativni sistem više ne m ože da se podigne.

O stale V aše opcije treba da se ostave na pretpostavljenim

izborima.

" Z dravlje" P C računara M ogla bi da im a razne nazive, ali u suštini je to sekcija B IO S -a (ako postoji) koja nadgleda stvari kao što su brzina ventilatora, tem peratura centralne procesorske jedinice, nivoi napona itd. M ožete da postavite

isključenje zbog povišene tem perature, pa ako se centralna pro cesor-ska jedinica suviše zagreje, sistem će, radi sigurnosti, sam da se isključi. SoftMeni / Kontrola frekvencije-napona A ko koristite m atičnu ploču "bez kratkospajača", im aćete ovakvu sekciju koja Vam dozvoljava da kontrolišete postavljanja centralne procesorske jedinice i m ožda još nekoliko drugih stvari. T o će V am om ogućiti da postavite m ale napone za procesor, odaberete m nožač, napone za V ašu D D R m em oriju (ako je koristite) i brzinu sistem ske m agistrale. V ećina ovih opcija im a A U T O ili pretpostavljenu vrednost, što je odlično za najveći broj ljudi. P ostavljanja m ogu da budu odm ah dobra. A li, V i ovo m ožete da koristite za povećanu brzinu generatora takta ako se na to odlučite (što nije preporučljivo baš odm ah!). Pretpostavljene vrednosti Mnoge verzije BIOS-a imaju unapred pripremljene skupove pretpostavljenih vrednosti koje možete da upotrebite. N eke opd njih im aju pretpostavljene vrednosti "otporne na greške", a neke "optim izovane". A ko nećete da se petljate sa bilo čim e od ranije pom enutog, m ožete da iskoristite te opcije da biste postavili BIOS pom oću jednog ili dva "pritiska na dugm e". Lozinke Većina verzija B IO S -a ima opcije za bezbednost koje dozvoljavaju da se unesu lozinke za korisnike ili supervizora. V ećina ljudi ih ne koristi. Ali, ako ih Vi koristite, samo se potrudite da negde zapišete lozinku. A ko je izgubite, m oraćete da resetujete ceo BIOS da biste vratili natrag V aš sistem . S ačuvajte dosadašnji rad i izadjite iz program a za postavljanje B IO S -a. O bezbedite da se V aš sistem ski disk još uvek nalazi u uredjaju A :.

KORAK 23 : Ispitajte sistem S ad kada je sistem uključen i operativ an, m ožete da napravite nekoliko ispitivanja, da biste se uverili da sve radi kao što bi trebalo. H ajde da proverim o sledeće:

1. P roverite L E D diode na prednjoj stani kućišta. Z a vrem e podizanja sistema, LED dioda čvrstog diska bi trebalo da svetli. Ako svetli, povezana je kako treba sa m atičnom plo čom . A ko ne svetli, pokušajte da obrnete provodnike na priključku za L E D diodu, ili ih sam o m alo “provrtite”. M ožete isto tako da proverite LED diode za napajanje i turbo, ako su povezane.

2. P roverite čvrsti disk. Uverite se da se vrti.

3. Proverite ventilatore. Uverite se da se ventilator za centralnu

procesorsku jedinicu, ventilator za izvor napajanja i ventilator za kućište (ako ga im ate) vrte, bez ikakvih prepreka od raznih provodnika u kućištu. A ko V aša video kartica ima ventilator, uverite se da se i on slobodno vrti.

4. Uverite se da CD-R O M im a napajanje, tako što ćete pritisnuti

dugme za izbacivanje i pogledati da li se uredjaj otvara.

5. Pritisnite dugme za RESET da se uverite da li radi. Obezbedite da se sistem ska disketa još uvek nalazi u uredjaju A :. D ok se sistem podiže, proverite da li su podaci koji izlaze na BIOS ekranu odgovarajući za V aš sistem .

6. A ko im ate bravicu za zaključavanje sistem a, sada je trenutak da

je proverite.

7. Pustite sistem da radi 10 do 15 minuta.

8. S ada ga isključite, uzem ljite se na kućištu i pažljivo dodirnite centralnu procesorsku jedinicu i uredjaj čvrstog diska. Proveravate temperaturu da biste bili sigurni da se oni propisno hlade. O ba uredjaja će biti topla, naročito centralna procesorska

jedinica, ali ona nikada ne bi trebalo da bude toliko topla da ne m ože da se dodirne. A ko ipak jeste, trebalo bi da uzmete bolji ventilator. M ožete takodje da upotrebite delove o “zdravlju” P C računara iz V ašeg B IO S -a da biste nadgledali temperaturu.

KORAK 24 : P riprem ite čvrsti d isk D a biste koristili V aš čvrsti disk, on m ora da bude izdelje na particije i form atiran. A ko gradite sistem i u njega stavljate prethodno korišćeni čvrsti disk, m ožda neće biti potrebno da odradite ovaj korak. A li, to će biti potrebno na svakom novom disku, ili onom na kom e se tek “učite poslu”. D eljenje čvrstog diska na particije znači da stvarate sektor za podizanje (potreban da bi mašina mogla da se podigne u radno stanje), kao i da delite čvrsti disk na stvarne volumene diskova (C, D, E itd.). O va radnja se vrši upotrebom kom ande F D IS K . K om anda F D IS K bi trebalo da je uključena u V ašu sistem sku disketu i, kada je koristite, ona će se u stvari izvršavati sa fleksibilne diskete. A ko V aša sistem ska disketa, iz nekog razloga, nema na sebi FDISK.EXE, uzmite drugu na kojoj to postoji. P osvetite m alo vrem ena planiranju V aših particija. D a li želite jednu veliku particiju za ceo disk? Ili hoćete da ga razdelite na različite volumene diskova? Ako imate FAT32, često se pravi jedna particija za ceo disk. U suprotnom , ako koristite disk veći od 2 G bajta, m oraćete da ga razdelite na više particija. T akodje, im ajte na um u da manje particije vode ka manjim klasterima, dakle ka manjem neiskorišćenom ili izgubljenom prostoru na disku. Kod gotovo svakog savrem enog operativnog sistem a (ovde m islim na W indow s) V i ćete poželeti da ko ristite sistem datoteka FAT32. Kada udjete u komandu F D IS K , on će V as pitati da li želite da om o gućite “podršku velikih diskova”, a V i to svakako i želite, ako koristite operativni sistem Windows 98 ili bilo koji noviji.

Na posao!

1. N a pojavu kom andnog prom pta, otkucajte "fdisk". A ko neće da radi, to je zato što uredjaj V ašeg diska nije ispravno priključen, ili zato što nem ate F D IS K .E X E na V ašoj sistemskoj disketi.

2. P itaće da li želite da om ogućite podršku velikih diskova, što ćete

V i u većini slučajeva i učiniti.

3. S ledeće što ćete videti su 4 opcije m enija. A ko već im ate particije na tom uredjaju čvrstog diska, m ožete da izaberete opciju 4 da biste videli trenutno važeću postavku particija i odlučili da li želite da je m enjate. Z a potpuno novi disk (koji ja pretpostavljam, za potrebe ovog uputstva), treba da krenete od sam og početka. N ekoliko in formacija: prva particija je je V aša prim arna D O S particija. T o je V aš C : disk i on ne m o že da se deli. T o se takodje zove i aktivna particija. M ožete da im ate samo jednu aktivnu particiju. Druga particija je opciona. Ona se zove proširena particija. T o je prostor ko ji preostaje iza prve particije. P osle toga, logički D O S uredjaji se stvaraju unutar pro -širene particije i svaki od njih će im ati slovo pom oću koga m ožete da se pozivate na njega.

4. Prvo treba da postavite primarnu DOS particiju. Izaberite Opciju

1 (Stvaranje DOS particije ili L ogičkog D O S uredjaja).

5. Izaberite O pciju 1 u sledećem m eniju.

6. S ada m ožete da napravite da V am ceo čvrsti disk bude prim arna particija, ili da to bude samo jedan njegov deo. Mnogi ljudi naprave da je ceo disk primarna particija, da bi pojednostavili stvar. A ko ipak hoćete da odustanete od ovog običaja, odredite količinu prostora na disku koji želite da delite, bilo u megabajtovima, bilo u procentu od ukupnog prostora. Ako koristite procenat, sigurno otkucajte iza broja znak “% ”, u pro -tivnom će računar podrazum evati da V i radite sa m egabajtovim a. S avet: ja uopšte volim da m oj operativni sistem (sistemi) ostane na svojoj sopstvenoj particiji, pa dodelim pri-

m arnoj particiji 2 G igabajta ili tako nešto, dozvoljavajući na taj način dovoljno prostora za nekoliko verzija W indow s. Š ta m ogu, kad sam takav.

7. Z atim treba da učinite tu particiju aktivnom . V ratite se u glavni

meni FDISK-a i izaberite Opciju 2 (Postavljanje aktivne particije). Pratite promptove.

8. A ko im ate nam eru da pravite proširenu particiju (a verovatno

im ate, sem ako ćete da koristite sam o C ), uzm ite opet O pciju 1, ali ovog puta izaberite O pciju 2 u sledećem m eniju (Stvaranje proširene D O S particije). P ratite prom ptove.

9. Unesite procent prostora na disku za ovu particiju. Zbog

jednostavnosti, m ožete da upo trebite ceo preostali prostor. N em ojte da učinite ovu particiju aktivnom . S am o jedna particija m ože da bude aktivna.

10. P ošto ste napravili proširenu particiju, u njenom m eniju će

Vam ponuditi opciju za stvaranje logičkih uredjaja. Pratite instrukcije na ekranu i dodelite vašim particijam a slova od D : do Z:.

11. K ada sve to uradite, m ožete da izaberete O pciju 4 (P rikaz

informacija o particijama) i proverite svoj rad.

12. P ošto ste izdelili disk i on V am fino izgleda, pritisnite taster da izadjete iz FDISK-a. R eći će V am da ponovo podignete m ašinu, što ćete i da uradite.

13. P onovo podignite m ašinu pom oću sistem ske diiskete u

uredjaju A :. A ko pokušate da uradite bilo šta na uredjaju C :, dobićete poruku o pogrešnom tipu m edijum a. N e sekirajte se. To je zato što on još uvek nije form atiran.

Sada morate da formatirate novi C: disk. Na pojavu prompta A>, otkucajte “form at c: /s”. O no “/s” m u kaže da učini disk pogodnim za podizanje sistem a tako što će kopirati osnovne sistemske datoteke na

C disk. D obićete poruku upozirenja koja V as obaveštava da ćete ob ri-sati sve podatke na disku. T o je norm alno i, pošto nem a nikakvih podataka na disku, samo pritisnite “Y ” i idite dalje. P okazaće V am se stanje kada se to dogodi. S am o kao napom ena, ako ćete da instalirate operativni sistem odmah i imate sistemsku disketu koja obezbedjuje podršku CD-ROM, tada ne morate da kopirate nikakve sistemske datoteke na disk C , jer će instalacija operativnog sistema to sama da uradi za Vas. Ako ste napravili dodatne particije na ovom disku, sada formatirajte te volum ene. O tkucajte “form at d:” ili “form at e:”, gde slovo odgovara volum enu koji želite da form atirate. N em ojte da otkucate “/s”, jer želite da sam o disk C : bude pogodan za podizanje sistem a. U radite ranije opisano za sve preostale particije koje ste napravili za vreme procesa deljenja na particije. K ada završite, trebalo bi da ste u stanjun da pom oću unošenja kom ande “D IR ” posle komandnog prompta dobijete listing direktorijuma i uverite se da je disk formatiran kako ste želeli. V erovatno ćete dobiti poruku D A T O T E K A N IJE PRONADJENA (FILE NOT FOUND), ali to je normalno. U najmanju ruku, disk je postavljen. Ponovo podignite sistem. Ako ste kopirali sistemske datoteke, sada to m ožete da uradite bez sistem ske diskete. A ko niste, m oraćete da ostavite sistemsku disketu u uredjaju A:. Ako koristite disk C:, preptostavlja se da će se sistem norm alno podići sa njega i da će pokazati prom pt C :. A ko dobijete poruku o grešci u stilu “N ije pronadjen ni jedan uredjaj za podizanje” ili “N ema ROM Basic-a”, verovatno ste zaboravili da učinite prim arnu particiju aktivnom . P okrenite opet F D IS K i sredite to. A ko dobijete poruku “N em a operativnog sistem a”, verovatno ste zaboravili da učinite disk pogodnim za podizanje sistema. Obezbedite da obavezno otkucate “/s” u kom andi za form atiranje. KORAK 25 : Instalirajte upravljački program za C D -ROM V ećina operativnih sistem a dolazi na kom pakt disku (C D ), što zahteva da imate ispravan uredjaj za CD-ROM da biste mogli da instalirate operativni sistem . T o je obično dosta lako da se uradi. V aš C D -ROM

ste nabavili sa instalacionim diskom koji će, ako se pravilno program ira, vrlo brzo instalirati upravljačke program e za C D -ROM. N a nesreću, m nogi proizvodjači prave nepotpune instalacione diskove, što od V as traži da deo posla obavite ručno. Iz tog razloga, pre-poručujem V am da im ate kopiju E D IT .C O M na V ašem čvrstom disku ili na sistemskoj disketi, da biste u slučaju potrebe m ogli da ručno menjate datoteke CONFIG.SYS ili AUTOEXEC.BAT. Isto tako, držite i kopiju M S C D E X .E X E na V ašem disku, u slučaju ako ga V aša CD-ROM instalacija ne obuhvata. Ako je potrebno, iskoristite kom andu “copy m scdexe.exe c:” da biste kopirali datoteku sa sistem ske diskete na V aš čvrsti disk. Neki instalacioni program i su vrlo posebni u pogledu toga što oni očekuju. N eki će se zaustaviti ako M S C D E X .E X E nije već instaliran na disku C :. N eki idu tako daleko da očekuju ovu datoteku u C:DOS, a da V am to m ožda i ne kažu. T reba sam o da stavite datoteku u direk-torijum koji se zove C :D O S i opet pokušate. D ruge instalacije ne m ogu da konfigurišu datoteke C O N F IG .S Y S ili A U T O E X E C .B A T kako treba. N eke će se zaustaviti ako te datoteke nisu već prisutne na čvrstom disku. Im ajte ovo na um u ako se pojavi problem. O no što je dobro je da, vrlo često, m ožete da upotrebite sistem sku disketu koja nudi podršku za C D -R O M . K ada gradim P C računar, ja nikada ne m oram da se brinem o ručnom postavljanju upravljačkih programa za CD-ROM u DOS-režim u. Ja koristim sistem sku disketu koja nudi podršku za uredjaje C D -ROM. Tada, Vi samo podignete sistem sa podrškom za C D -ROM i odmah instalirate operativni sistem. A ko im ate pristup m ašini koja radi pod operativnim sistemom Windows, napravite sistemsku disketu i koristite je. M ožete isto tako da uzmete sistemski disk i sa Inteneta.

1. U daljem tesktu ću dati osnovne konure opšteg postupka za instalaciju upravljačkih programa za CD-ROM u DOS-režim u. O n se, očigledno m enja, na osnovu sam og konkretnog uredjaja:

2. Obezbedite da je datoteka E D IT .C O M prisutna na čvrstom

disku. O na m ože da se pronadje na V ašoj sistem skoj disketi, na

instalacionom disku, ili m ože da se uzm e sa nekog drugog sistem a. K opirajte ovu datoteku na C :disk novog računara.

3. Stavite instalacioni disk za CD-ROM u pogonski uredjaj A:.

4. D a bi bili sigurni, m ožete da napravite datotke

A U T O E X E C .B A T i C O N F IG .S Y S , ako već nisu prisutne. T p m ožete da uradite tako što ćete otkucati “E D IT C O N F IG .S Y S ”, a zatim ga m em orisati “na prazno”. T o će napraviti datoteku, m ada će ona biti prazna. Uradite to isto i za AUTOEXEC.BAT.

5. P okrenite instalacioni program . O bično treba da otkucate

"a:install" ili "a:setup". O n će kopirati potrebne datoteke i napraviti potrebne izm ene u V ašim datotekam a C O N F IG .S Y S i AUTOEXEC.BAT. Samo pratite promptove. Svaki instalacioni program je drugačiji. K ada se to završi, ponovo podignite sistem.

6. P roverite sistem ske datoteke. M ožete to da uradite pom oću

E D IT .C O M ili da otkucate “type config.sys”. R ed će da izgleda nešto kao "D E V IC E = C :C D P R O V ID E -CDD.SYS /D :M S C D 001". U datoteci A U T O E X E C .B A T , on m ože da izgleda kao "C:WINDOWSCOMMANDMSCDEX /D :M S C D 001 /V ". P aram etar posle “/D ” bi trebalo da bude isti u obe datoteke. O vi redovi će biti različiti, zavisno od V ašeg ure-djaja za CD-ROM i lokacija datoteka.

7. Ako hoćete da m enjate slovo za uredjaj za C D -ROM, dodajte

"/L:F" na kraju reda koji se poziva na CD-ROM u datoteci A U T O E X E C .B A T . P rom enite “F ” u slovo koje želite da se odnosi na uredjaj za CD-ROM.

8. Ispitajte svoj rad. Podignite sistem. Uredjaj za CD-ROM bi

trebalo da se aktivira. S tavite C D u uredjaj i pokušajte da ga čitate prelaskom na odgovarajući uredjaj, isto kao kada biste želeli da čitate sa diskete. A ko ne radi, prvo pogledajte V ašu datoteku A U T O E X E C .B A T i obezbedite da ona vodi ka tačnoj lokaciji datoteke MSCDEX.EXE. Ova datoteka je potrebna na

svim sistemima da bi uredjaj za CD-ROM mogao da radi pod DOS-om.

KORAK 26 : Instalirajte operativni sistem U ovoj fazi, upravljački program i za C D -R O M su već instalirani. Tako ste sada spremni za instaliranje operativnog sistem a. M ožete da izaberete operativni sistem koji god hoćete. K ao i većina ljudi, ja obično koristim W indow s. Z a potrebe ovog uputstva, pretpostaviću da ćete i V i da instalirate W indow s. P onudiću V am , u širokim crtam a, opis instalacionih procesa svake verzije operativnog sistema Windows za koju m islim da će biti izgleda da je koristite. S am o da napom enem , kao što svi znam o, za m noge operativne sisteme firme Microsoft postoje “ažuriranja”. T o znači da će V as sistem pitati i proveravati da da li imate prethpodnu verziju operativnog sistem a pre nego što se pristupi instalaciji novog. U nekim slučajevim a, ako im ate sam o ažuriranu verziju, m ožda će biti potrebno da instalirate više od jednog operativnog sistem a na m ašini da biste na kraju došli do onoga koji želite. N a prim er, m oja verzija operativnog sistem a W indow s X P je ažuriranje. D a bih je instalirao, ja tipično prvo treba da instaliram Windows 98. Kako i on sam predstavlja ažuriranje, ja treba prvo da pogledam gde su mi neke stare diskete sistem a W indow s for W orkgroups koje im am . R azlog zašto koristim W indow s 98 kao početak je u tom e što m ožete da pokrenete njegovo uspostavljanje direktno iz DOS-a dok, sa druge strane, Vi ne m ožete da pokrenete program e za uspostavljanje operativnih sistema W indow s 2000 ili X P neposredno u D O S režim u. Jednom kada je Windows 98 instaliran, ja se vraćam nazad i instaliram W indow s X P (ili W indow s 2000, ako baš njega želite), kao “novu instalaciju”, a ne kao ažuriranje (m ada je sve to, u stvari, m oj lični izbor). T o je opisano u tekstu koji sledi. K ada završite, m ožete da upotrebite ugradjeni punjač operativnog sistema da izaberete pod kojim operativnim sistem om želite da podignete sistem .

Instalacija operativnog sistema Windows 95:

1. P očnite uspotavljanje. N a pojavu D O S prom pta, otkucajte "D :setup". A ko V aš uredjaj za C D -R O M im a slovo drugačije od D:, umesto D otkucajte to slovo.

2. S C A N D IS K . K ad jednom krene, program za uspostavljanje će

početi da izvršava S C A N D IS K na V ašem čvrstom disku. O vi će se obaviti automtaski i, nadajmo se, bez grešaka. A ko odm ah dobijete poruku o grešci koja kaže da nem ate upravljač za proši-renu m em oriju, nem ojte se uzbudjivati. T o je verovatno zato što je disk sasvim nov i nemate na njemu instaliran DOS. Samo pritisnite taster ESC i idite dalje.

3. E kran za dobrodošlicu. U ovoj fazi ćete videti grafičku spregu za

W indow s 95 i ekran za dobrodošlicu. T rebalo bi da vidite kursor m iša. U verite se da V aš m iš radi. A ko ne radi, dobro proverite njegove veze. U principu m ožete da uspostavite W indow s 95 i bez m iša, ali ja V am to ne bih preporučio. Z atim pritisnite taster “C ontinue”.

4. U govor o licenci. T rebalo bi da vidite pojavu “čarobnjaka” za

uspostavljanje, a zatim ugovor o licenci. P ročitajte ga, ako hoćete, a zatim izaberite D A (Y es).

5. P očetak uspostavljanja. P rogram za uspostavljanje će V am reći

sve o tri faze ovog procesa instalacije. B aš lepo od firm e Microsoft! Izaberite NEXT.

6. Izaberite Install D irectory. O d V as će se tražiti da kažete

računaru na koji direktorijum da instalira Windows. Pretpostavljena vrednost je C:WINDOWS i ja Vam jako prepo-ručujem da je ostavite takvom kakva jeste.

7. O pcije. U nastavku, program za uspostavljanje će izvršiti neka

rutinska ispitivanja Vašeg sistem a. P osle toga, ponudiće V am četiri opcije za rutinu uspostavljanja, "T ypical", "P ortable", "Compact" i "Custom". Uzmite opciju koja Vam najbolje odgo-

vara. Z a većinu ljudi ja preporučujem "T ypical". A ko želite da im ate više kontrole nad onim što bi firm a M icrosoft želela da instalira na V ašoj m ašini, izaberite "C ustom ".

8. Š ifra za autentičnost. P rogram za uspostavljanje će V am tražiti

dugačak niz brojeva i slova koji dokazuje da ste ovaj softver zaista kupili. T a šifra bi trebalo da bude na raspolaganju sa Potvrdom o autentičnosti.

9. P regledanje hardvera. U ovoj fazi, program za uspostavljanje će

analizirati V aš računar da bi video koji sastavni delovi su instalirani. K ada se to od V as zatraži, ako postoji MIDI uredjaj, zvučna kartica, ili kartica za video snim anje, overite to u odgo-varajućim poljim a. O vaj pregled m ože da potraje nekoliko m inuta i očekujte da V aš čvrsti disk za to vrem e bude vrlo glasan i aktivan.

10. Izaberite sastavne delove. W indow s će V as pitati koje

njegove delove biste želeli da instalirate. P rosto izaberite m išem one koje hoćete. P reporučujem da, u najm anju ruku, odaberete Accessories, Communications, Multimedia i Disk Tools.

11. K onfiguracija m reže. Č ak i kada nem ate m režu, W indow s

će poželeti da doda m režnu karticu. Samo prihvatite pretpostavljene vrednosti i idite dalje. T o m ože da se sredi kasnije.

12. ID . T ražiće V am se V aša m režna identifikacija. S lobodno

otkucajte bilo šta u svakom redu, da usrećite W indow s. U vek m ožete kasnije da prom enite te nazive.

13. Dva puta proverite postavljanja. Promenite svako od njih

koje nije ispravno. Neki upravljački program i ćer m orati da se instaliraju kasnije.

14. P okretački disk. W indow s će V as pitati da li hoćete da

napravite pokretački disk. N apravite ga, ako baš volite. T o uvek m ožete da uradite i kasnije.

15. K opiranje datoteka. P rogram za uspostavljanje će sada

kopirati sve datoteke na čvrsti disk V ašeg računara. T o m ože da potraje, zavisno od brzine V ašeg sistem a. K ada se završi, izaberite "Finished".

16. Prvo podizanje. Evo nas kod prvog podizanja Windows 95.

V idećete lepi plavi ekran. N a dnu će pisati "Getting Ready To Run Windows 95 For The First Time" (Pripremanje da se prvi put pokrene W indow s 95). S ada će m alo da razm išlja i to bi moglo i da potraje. Samo ga pustite.

17. L ozinka. M ogla bi V am biti tražena lozinka. Samo

pritisnite "Cancel".

18. U spostavljanje hardvera. W indow s će sada otkriti sve uredjaje "uključi-i-radi" i automatski ih konfigurisati.

19. V rem enska zona. U gledaćete divnu m apu sveta. A ko

instalirate O S R 1, m ožete da izaberete svoje mesto na mapi i postavite vremensku zonu. U OSR2, firma Microsoft je na-pravila m apu po kojoj ne m ože da se bira m išem (da bi bili politički korektni, im ajući u vidu granične sporove) tako da ćete zonu m orati da birate ručno.

20. D odajte štam pač. pojaviće se "čarobnjak" za dodavanje

štam pača. A ko hoćete, m ožete sada da instalirate V aš štam pač, ili da to ostavite za kasnije. A ko se odlučite za ovo drugo, pritisnite "Cancel".

21. Z avršeno uspostavljanje. V idećete dijalog koji kaže da je

uspostavljanje završeno. Izaberite O K i sistem će se ponovo podići.

22. P roverite postavljanja. P osle ponovnog podizanja videćete

osnovni W indow s 95. U ovoj fazi, m ožete da proverite nekoliko stvari da biste se uverili da je program za uspostavljanje uradio svoj posao i da nema nikakvih problema. Desnim tasterom na

m išu izaberite "My Computer", a zatim "Properties". Onda dva puta sve proverite. Da li je otkrivena prava centralna procesorska jedinica? P rava količina m em orije? D a li je izlistan ceo hardver?

23. Optimizujte operativni sistem. U ovoj fazi, Vi biste mogli

da optim izujete sistem m alo od početka. P ratite postupke u sekciji o optimizaciji operativnog sistema. To obuhvata op-tim izovanje V aše datoteke za razm enu i postavljanja skrivene memorije diska, integralnih komponenata performanse koje je firma Microsoft slabo konfigurisala.

24. Instalirajte dodatne upravljačke program e. A ko ste kao

većina ljudi, V i im ate dodatnog harvera koji još nije uspostavljen. T u su verovatno V aša video kartica, zvučna kar-tica, modem itd. Instalirajte sada te upravljačke program e. Pratite postupke koji su opisani u njihovoj dokumentaciji. M ožda ćete m orati ponovo da podižete sistem nekoliko puta.

25. Izmene u poslednjem tgrenutku. Sada ponovo podignite

svoju m ašinu i uverite se da svi delovi rade. Z atim promenite svoj "tapet", program za zaštitu ekrana itd. da biste zadovoljili svoje najličnije želje. P osle toga, Z A V R Š IL I S T E P O S A O !

Instalacija operativnog sistema Windows 98:

1. V aš uredjaj za C D -R O M bi već trebalo da je uspostavljen. A ko još raspolažete luksuzom koji se zove sistemski disk Windows 98, m ožete lako pokrenuti C D -ROM ako upotrebite taj disk da podignete sistem i, kada se to od V as zatraži, izaberete podizanje uz podršku C D -ROM.

2. O tkucajte “S etup” na kom andni prom pt da biste započeli proces.

Upozoriće V as da će program za uspostavljanje uraditi rutinsku proveru V ašeg sistem a. F ino. P ritisnite E N T E R .

3. P rogram će uraditi svoj posao. K ada završi, prikazaće V am se

ekran za uspostavljanje W indow s 98, sa poljem za dobrodošlicu.

T u V am se kaže da bi to moglo da potraje 30 do 60 minuta. Izaberite CONTINUE.

4. U čitaće se "čarobnjak" i predstaviti ugovor o licenci. A ko se baš

čudno osećate, m o žete i da ga pročitate. U protivnom , pritisnite “I accept this A greem ent.”

5. P itaće V as za ključ proizvoda. M ožete da ga pronadjete na kutiji

CD u kojoj je bio Windows CD kada ste ga kupili. Ukucajte ga u prazna polja. K ljuč je baš šifrovan, pa pripazite da pritiskate odgovarajuće tastere.

6. A ko koristite C D sa ažuriranom verzijom , pokazaće V am se

okvir sa proverom slaganja sa ažuriranjem . P ronadjite V aše diskete ili C D koji sadrže prethodni operativni sistem firme M icrosoft. M oglo bi se dogoditi da već im ate W indow s 95 na V ašem čvrstom disku. U m om slučaju, ja koristim diskete od mog starog Windows for Workgroups. Izaberite uredjaj koji sadrži stari operativni sistem . P ratite prom ptove. A ko ko ristite diskete, tražiće se više diskova. Jednom kada se zadovolji saznanjem da zaista ažurirate prethodnu verziju, program će da krene dalje.

7. Odaberite direktorijum na koji želite da instalirate W indow s.

V ećini ljudi će pretpostavljeni izbor C :W IN D O W S biti odličan. Pritisnite NEXT.

8. P rogram za uspostavljanje će "priprem iti direktorijum ". S am o ga

sačekajte.

9. P redstaviće V am se opcije uspostavljanja. Im a ih četiri: "Typical", "Portable", "Compact" i "Custom". Uzmite opciju koja Vam najbolje odgovara. Z a većinu ljudi ja preporučujem "T ypical". A ko želite da im ate više kontrole nad onim što bi firm a M icrosoft želela da instalira na V ašoj m ašini, izaberite "Custom".

10. Otkucajte V aše im e, kao i im e V aše firm e u predvidjenim prostorima.

11. A ko odaberete "C ustom ", izaći će okvir u kom e m ožete da

birate sastavne delove operativnog sistem a koje želite da budu instalirane. Samo napred, uradite to sada.

12. P okazaće V am se identifikacioni okvir, u kom e m ožete da

odaberete m režni iden tifikator V ašeg računara. Č ak i ako nećete biti na m reži, dajte neko im e.

13. P ostavljanja računara: ona su najverovatnije tačna. A ko

nisu, izaberite CHANGE i promenite ih tako da odgovaraju.

14. Izaberite V ašu lokaciju iz S croll B ox i pritisnite N E X T .

15. S ledeći okvir V as inform iše da će V am program za uspostavljanje napraviti disk za podizanje. Ako instalirate prvi put i još uvek nem ate sistem ski disk za W indow s 98, pre-poručujem V am da to uradite. S am o pratite promptove. Ako ne želite da ga napravite, firm a M icrosoft V as neće pustiti tako lako. S am o pritisnite N E X T . P očeće kom pilacija podataka. Kada iskoči okvir koji kaže da stavite fleksibilnu disketu u uredjaj A :, sam o pritisnite C A N C E L i izbavićete se bez pravljenja diska za podizanje. U h, baš zapetljano!

16. S ledeći okvir sam o kaže da je W indow s sprem an za

kopiranje datoteka. Pritisnite NEXT.

17. S ada m ožete da se udobno zavalite u stolici, gledate m ale Microsoft-ove poruke kako iskaču po ekranu a procenjeno vreme do kraja instalacije postaje sve manje i manje, ili da jednostavno odete na kaficu. O davde pa nadalje, za sve će se pobrinuti firm a M icrosoft, ali ću V as ja svejedno provesti kroz ostatak procesa.

18. Kada je sistemu potrebno ponovno pokretanje, Windows

će to za V as da uradi autom atski.

2. U nesite ključ kafa V am se to zatraži. O n je šifrovan, pazite na svaki bit.

3. P itaće V as da li biste želeli da skočite do m esta na W E B -u firme

Microsoft da proverite listu kompatibilnosti hardvera. Uradite kako hoćete. N ije m nogo bitno.

4. S ledeći okvir će V as pitati da li im ate pakete za nadgradnju. T o

su male ispravke koje mogu da učine da odredjeni program i rade pod W indow s 2000. V erovatno ih nem ate, pa m ožete da nastavite.

5. P itaće V as da li želite da nadgradite V aš sistem datoteka na

N T F S . A ko želite povećanu kom patibilnost, ili prosto hoćete da im ate dvostruki sistem podizanja sa W indow s 98, ostavite V aš sistem datoteka kao FAT32. Ako posle razumevanja dobrih i loših strana N T F S još uvek želite da ga preuzm ete, uradite to.

6. S istem će početi da se vrti i škripi, otkriva stvari i uopšte pravi

buku. P osle toga će dati izveštaj o nadgradnji.

7. Izveštaj o nadgradnji m ože da pokaže nekoliko pitanja. Verovatno ne bog zna šta. M ožete to da sredite kasnije.

8. Zatim Vam se daje poruka da ste spremni za instalaciju, koja

m ože da potraje od 75 do 90 m inuta i da će se sistem ponovo pokretati tri puta. D obro, bilo kako bilo … pritisnite NEXT.

9. Sedite udobno i posmatrajte lepe sličice. U radili ste sve ostalo

sem još m alo čekanja do uspešnog završetka instalacije. Instalacija operativnog sistema Windows XP:

1. Ubacite CD u uredjaj za CD-R O M . Izaberite m išem INSTALL WINDOWS. A ko V aš C D ne krene autom atski kada se ubaci, pokrenite ručno setup.exe na C D -u.

2. Izaberite vrstu instalacije koju želite da obavite: nadgradnju ili novu instalaciju. N adgradnja se preporučuje ako im ate m akar jedan operativni sistem na V ašoj m ašini, ali odaberite novu instalaciju zato što je postupak lakši. Ja sam naišao na problem e kada sam pokušavao da nadgradim svoj operativni sistem na X P .

3. Saglasite se sa ugovorom o licenci.

4. U nesite ključ proizvoda.

5. Izaberite da li da obavite, ili da ne obavite dinam ičko ažuriranje.

O no će učitati najnovije dateoteke za uspostavljanje od firme M icrosoft pre nego što se postupak nastavi. M orate da im ate aktivnu vezu sa Internetom i, očigledno, m odem , postavljen da to radi.

6. P reskočite korake 7 do 10 ako radite nadgradnju.

7. T reba da kontrolišete neke od izbora u “A dv anced O ptions”. T u

je važno postaviti lokaciju za datoteke za uspostavljanje, naziv direktorijum a za W indow s (koji biste m ogli da definišete u slučaju kada stavljate više od jedne verzije operativnog sistem a Window s na ovoj m ašini) i da li da se instalacione datoteke kopiraju ili ne kopiraju na čvrsti disk.

8. U nastavku, im aćete m alu razliku u tom e što će se P C računar

podignuti u DOS području za uspostavljanje.

9. P itaće V as koji sistem datoteka da se koristi. M ožete da ga pretvorite u NTFS sistem datoteka, ili da koristite F A T 32 ili, što je pretpostavljen izbor, da ostavite postojeći sistem datoteka, što V am ja i preporučujem .

10. P itaće V as da izaberete u kojoj particiji da se instalira

Windows XP. Najbolje je da ga instalirate u različitoj particiji od bilo koje druge verzije W indow s, jer to preporučuje firma M icrosoft. A li, V i ste gazda, pa odlučite sam i.

11. Jednom kada su svi ovi koraci završeni, m ožete da se odmorite i posmatrate kako sistem kopira sve potrebne datoteke i završava posao.

KORAK 27 : U živajte u svom delu E vo, sada im ate P C računar koji ste sam i napravili i koji radi sa novim instaliranim operativnim sistemom. Sjajan posao! Sada ste spremni da podesite P C računar onako kako V am najbolje odgovara. T o će obuhvatiti instaliranje bilo kakvog dodatnog hardvera i softvera, pre-podešavanje bilo kog pretpostavljenog izbora za W indow s koji V am se ne svidja i nadgradnju upravljačkih program a. A ko ste instalirali stariju verziju W indow s, m ogli biste poželeti ažu riranje za Windows da biste nadgradili neke od sastavnih delova njegovog jezgra i osnove kao što je Internet E xplorer. D efinitivno V am treba instalirani m odem (ako to već niste uradili) i veza V ašeg P C računara sa Internetom . T o V am je osnovni način za ažuriranje softvera i izuzetno je važan. S ve ostalo prepuštam V am a. N adam se da V am je ovo uputstvo bilo korisno i siguran sam da ćete, bar što se njegove dužine tiče, m oći da se saglasite da je bilo obimno i sa potrebnom dubinom . U živajte u V ašem novom P C računaru!

napravite sami svoj pc (1) -...

Documents