1

STEPINAC - nadbiskup genocida -

Marco Aurelio Rivelli

"Onaj ko ne prijavi zloin koji mu je poznat, podrava ga." Seneka, Trojanke PROLOG Grad Vatikan, utorak 1. oktobra 1998. Jovan Pavle II se priprema da krene za Zagreb. To je njegovo etrdeset etvrto putovanje u

inostranstvo, drugo u Hrvatsku (prvo je bilo 10-11. septembra 1994). Ova vest izaziva polemike u pogledu cilja pastirske posete. Papa, u stvari, eli da u

Hrvatskoj prisustvuje proglaenju Alojzija Viktora Stepinca (1898 - 1960) za blaenoga. 1 Nadbiskup zagrebaki od 1937. i katoliki primas Hrvatske za vreme krvave ustake diktature pod nacifa-istikom okupacijom i u prvom periodu Titovog reima, Stepinac je jedna od najsloenijih i najkontroverznijih figura u istoriji Rimske crkve. Pred dolazak Pape na sveanu ceremoniju predsednik Franjo Tuman okarakterisao je Stepinca kao "muenika komunistikog reima", stavljajui se tako u njegovu fanatinu odbranu.

"Centar Simona Vizentala" - najpoznatija meunarodna ustanova koja se bavi istraivanjem nacistikih zloina i odgovornosti za holokaust - traio je od Pontifeksa da odloi proglaenje za blaenoga "do zavretka jedne temeljite studije o ponaanju Stepinca za vreme rata, studije koja je zasnovana na mogunosti potpunog pristupa arhivu Vatikana". Tom prilikom direktor Odeljenja za meunarodne odnose pri ovom centru, imon Samuels, podsetio je na brojna dokumenta koja svedoe o "podrci koju je kardinal Stepinac dao ustakoj dravi, marioneti nacistike Nemake, prilikom davanja blagoslova njenom poglavaru Anti Paveliu", zakljuivi, "Odluka da se prieka hladan sud nezavisnih istoriara popravila bi oseanje prema ovome inu u sluaju da je re o provokativnoj hipotezi, a pokvarila bi ga u sluaju da je re o istorijskom revizionizmu'". Meutim, Sveta stolica je potvrdila ovo pastirsko putovanje i predvienu ceremoniju proglaenja za blaenoga.

Zagreb, sreda 2. oktobra 1998. Prilikom dolaska u Zagreb Papu doekuje masa slavljenika. U svetilitu Marije Bistrice

(50 kilometara od hrvatskog glavnog grada) sve je spremno za sveanu versku ceremoniju koja e sutradan proglasiti blaenim Njegovu Eminenciju Stepinca.

Povorkama katolika koje na ulicama hrvatske prestonice pozdravljaju njegov dolazak Pontifeks propoveda pomirenje i oprotaj. 2 Takoe naglaava "bolnu i traginu" prolost, govorei: "Od srca elim da se u ovom skutu Evrope nikada vie ne ponove neovetva koja su se u vie navrata potvrdila u ovom veku".

U stvari, prolost Hrvatske jeste bolna i tragina: u periodu 1941-1945. ovaj "'skut Evrope" okrvavljen je "neovetvom" koje kulminira genocidom. Ali ono to Jovan Pavle II preutkuje jeste injenica da je taj genocid ba u Alojziju Stepincu imao odluujueg sauesnika, uz potpunu garanciju Vatakana.

2

I PUKA I SVEA HRVATSKI USTAKI NACIONALIZAM Iz ruevina Austrougarskog carstva, unitenog tokom prvog svetskog rata, poetkom

decembra 1918. raa se Kraljevina Junih Slovena (tj. Jugoslovena), koju je velikom veinom glasova ratifikovala Skuptina juna 1921. U osnovi unitarne jugoslovenske drave nalazi se tenja da se u saveznu i monarhistiku strukturu objedine Srbi, Hrvati, Slovenci, Crnogorci i Makedonci, pri emu se svakoj etnikoj grupi dodeljuje jednako dostojanstvo; u stvari, centralna vlada u Beogradu postaje poprilino centralizovana produena ruka Srbije. Pored ostaloga i zato to je kralj Aleksandar bivi prestolonaslednik kraljevine Srbije.

Meutim, nova jugoslovenska drava suoava se sa teritorijalnim zahtevima nekoliko susednih zemalja. Re je o faistikoj Italiji koja, oseajui se prevarenom Londonskim sporazumom, ima za cilj da anektira Dalmaciju. Maarska, s druge strane, eli da ue u posed plodnih podruja Vojvodine; dok Bugarska potrauje Makedoniju. Ni Vatikan ne gleda sa simpatijama na novu Kraljevinu Jugoslavije u kojoj dominira Srpska pravoslavna crkva.

Suoena sa zamkama na meunarodnom planu, nova savezna jugoslovenska drava nalazi se i u unutranjim potekoama zbog nemogunosti suivota razliitih etnikih grupa, te zbog velike ekonomske neuravnoteenosti koja je karakterie i, najzad, zbog sukoba dveju dominantnih vero-ispovesti, pravoslavne kod Srba i katolike kod Hrvata. Mlada Jugoslavija minira se iznutra naroito hrvatskim separatizmom koji u umerenoj formi podrava Hrvatska seljaka stranka, a u ekstremnoj Hrvatska stranka prava.

Umerena tenja za autonomijom Hrvatske seljake stranke ima za cilj da uspostavi "miroljubivu i unitarnu Hrvatsku seljaku republiku" 3 unutar Jugoslovenske savezne monarhistike drave, pri emu uiva snanu podrku naroda. Meutim, njen voa Stjepan Radi biva ubijen u prepunoj Skuptini juna 1928. 4 i na elo Hrvatske seljake stranke dolazi Vlatko Maek.

Hrvatska stranka prava, meutim, tei ka secesiji i osnivanju Hrvatske drave. 5 Karakteristina po faistoidnim idejama, sa skromnim izbornim telom, pod vostvom advokata Peria, Hrvatska stranka prava ima u sebi jaku frakciju ekstremne desnice na ijem elu se nalazi Ante Paveli koji vrlo brzo postaje prvak Stranke.

Roen 19. maja 1889. u Bradini, Hercegovina (od oca trgovca Lovre Pavelia), Ante Paveli je poeo politiku karijeru u ranoj mladosti. Predstavnik Optinskog vea u Zagrebu i poslanik u Skuptini u Beogradu, novi voa Hrvatske stranke prava radikalizuje njenu ideologiju: seljak kao stub hrvatskog naroda, porodica kao temelj drutva, katolicizam kao jedina duhovna vlast sa snanim otporom liberalnoj demokratiji, komunizmu i "bogatakom kapitalizmu".

Godine 1928, 26. novembra na stranicama svog asopisa "Hrvatski domobran", Hrvatska stranka prava pod vostvom Pavelia jasno izraava svoj politiki cilj o slobodnoj hrvatskoj dravi, istie odbijanje svake savezne perspektive i zahteva legitimnost pribegavanja nasilnim metodima za ostvarenje nezavisnosti.

Potresana snanim etnikim tenzijama i pritisnuta ozbiljnom ekonomskom krizom jugoslovenska drava krajem 1928. zapada u velike tekoe. Januara 1929. kralj Aleksandar, suveren, suspenduje Ustav i rasputa Skuptinu. Jugoslovenska monarhija stavlja van zakona opozicione politike partije. Kraljeva elina pesnica oliava se u "Zakonu o zatiti drave" koji izmeu ostaloga daje velika ovlaenja policijskim snagama. Policijska represija posebno pogaa opozicione politike voe hrvatskih nacionalista i komunista: novi voa Hrvatske seljake stranke, Vlatko Maek, uhapen je i zatvoren.

3

ef Stranke prava, Ante Paveli, uspeva da umakne, beei iz Hrvatske: najpre stie u Be, zatim se krije u Maarskoj i Bugarskoj, da bi se na kraju sklonio u Italiju u kojoj je prihvaen s naklonou Musolinijevog reima. 6

To je kraj Hrvatske stranke prava i poetak dugog boravka njenog voe u Italiji. Pod zatitom italijanskog Duea, Paveli 1931. pokree novi politiki pokret koji dobija

ime "ustae". 7 To je pokret koji preuzima i istie ideoloke crte ugaene Stranke prava: nezavisnu hrvatsku dravu kao politiki cilj kojem treba teiti terorizmom i oruanom borbom; katolicizam srednjovekovnih obeleja, fanatian i nazadan koji predstavlja "duhovnu matricu", doktrinu o "nadoveku" posuenu od nacionalsocijalizma Adolfa Hitlera i zasnovanu na rasnoj superiornosti Hrvata u odnosu na Srbe; autoritarni kult neprikosnovenog voe (pod zatitom italijanskog Duea i nacistikog Firera).

Ustaki pokret poinje da se iri u mestima vee koncentracije hrvatske emigracije. U Italiji i Maarskoj opremaju se paravojni logori za Pavelieve sledbenike; u Beu nastaje jedan od prvih centara propagande i prozelitizma, a drugi niu u Berlinu i u Belgiji. Zapovednitvo ustakog pokreta nalazi se u Italiji: prvo u Torinu, zatim u Bolonji 8; Paveli boravi u jednoj vili u blizini Pezara koju mu je dodelio Musolinijev reim. 9

Prvi ustaki vojni logor u Italiji organizovan je 1931. u Bovenju (pokrajina Brea); slede zatim Borgotaro (u blizini Parme) i San Demetrio (u okolini Akvile). 10 U Maarskoj se osniva logor Janko Pusta. 11 U Jugoslaviji organizacija katolikih integralista, "Kriari" (tj. "krstai" s obzirom na to da u obliku krstakog rata planiraju "oslobaanje Hrvatske") potajno podrava i iri ustaku ideologiju. U meuvremenu Ante Paveli uzima naziv Poglavnik 12, a pripadnici ustakog pokreta pred njim polau zakletvu u obrednoj sveanosti: pred stolom prekrivenim crnim platnom na kojem se nalaze kama, krst, puka i upaljena svea. 13

Ustaka politika propaganda uporno tvrdi da je u jugoslovenskoj kraljevini Hrvatska teko kanjena u odnosu na Srbiju u kojoj se nalazi sedite monarhije. U stvari, monarhija kralja Aleksandra s novim Ustavom koji je usvojen septembra 1931. naknadno je koncentrisala saveznu dravu u Beogradu, tako da Srbi imaju monopol na dravne strukture, vojsku, policiju, obrazovanje. Takva srpska hegemonija pojaala je hrvatske separatistike tenje, gurajui u ustaki pokret veliki deo sitne buroazije u gradovima. I mnogi mladi hrvatski intelektualci, zbog slabih izgleda da napreduju u drutvu i da ostvare karijeru u dravnoj upravi u kojoj Srbi dre monopol, postaju Pavelievi sledbenici.

Dok ustae, u ime samostalne hrvatske drave, pripremaju oruanu borbu protiv monarhije savezne jugoslovenske drave, u zimu 1932-33. umerena hrvatska opozicija istie sopstvenu politiku inicijativu i objavljuje "Zagrebaki manifest" koji potpisuje deset najpoznatijih antimonarhistikih voa (ne samo Hrvati nego i Srbi i Hrvati iz Bosne i Vojvodine) 14. Monarhija reaguje novom represijom: meu ostalima ponovo je uhapen umereni Vlatko Maek koji je odmah osuen na tri godine zatvora.

U SENCI LIKTORSKOG SNOPA PRUA Dok u Jugoslaviji hrvatski autonomai trpe represiju monarhistike diktature Ante Paveli

je gost faistike Italije koja se priprema da postane dragocen i zainteresovan saveznik hrvatske borbe za nezavisnost. Musolini ima ambiciozan plan da "stvori veliku faistiku internacionalu italijanskih boja u Evropi" 15, i shodno tome dri budueg hrvatskog Poglavnika pod sopstvenom zatitom, iako to mora da radi diskretno i poluzvanino da ne bi izazivao zategnute odnose s jugoslovenskom vladom. U tom trenutku Musolinijeva spoljna politika nalazi se, u stvari, na duplom koloseku: orijentisana ka postizanju sporazuma s Jugoslavijom da bi je privukla u italijansku orbitu, s tim da u isto vreme Due gaji nadu u raspad jugoslovenske drave koji bi omoguio ispunjenje starih faistikih planova o

4

pripajanju Dalmacije i ostrva, to bi dovelo do nove italijanske prevlasti na celokupnom balkanskom prostoru 16.

Faistika Italija, dakle, pomaui Pavelia, potpomae stvaranje pretpostavki za hrvatsku secesiju. Secesiju koju bi pratilo italijansko priznavanje "legitimnosti" nove drave (moda u federaciji s Austrijom i Maarskom) koja bi odmah bila stavljena pod zatitu Rima: tako bi Hrvatska postala marionetska drava od velike politiko-vojne koristi, sposobna da odagna "jugoslovensku pretnju" od severoistone granice. U Dueovim planovima Paveli i ustae su praktino potencijalni kalauz faistikog imperijalizma s druge strane Jadrana 17.

U Italiji ustae dobijaju politiku i finansijsku podrku, oruje i vojnu obuku. Musolini stavlja Pavelia pod starateljstvo - da bi ga titio ali i kontrolisao -generalnog inspektora Javne bezbednosti Erkola Luiija Kontija 18, dok Arnaldu Musoliniju poverava zadatak propagiranja "junakih podviga" hrvatskih izbeglica i njihovog voe koji su prisiljeni da budu u egzilu. Ipak, u ovoj prvoj fazi Due vodi rauna o tome da se javno ne sastaje s Paveliem da ne bi kompromitovao odnose Italije s jugoslovenskom monarhijom 19.

U palati Kii (sedite Ministarstva spoljnih poslova) Musolini uspostavlja tajno odeljenje "Hrvatska", koje je imalo sopstvene fondove i personal (meu ostalima funkcioneri Antonio Korteze, Kvinto Macolini i Luii Vidan 20). Sva ulaganja koja italijanski faizam izdvaja za ustae potiu iz tajnog fonda Ministarstva spoljnih poslova. Ali Musolini pomae Paveliu i na operativnom planu: tako, na primer, jedna grupa karabinjera dodeljuje se ustakim vojnim logorima. U tim logorima vri se obuka i organizuju se sabotae i atentati koji treba da se izvre na teritoriji Jugoslavije, a iji je smisao dvostruk, da destabilizuju dravu i da izazovu ustanak hrvatskih separatista.

Aprila 1932. prva grupa ustaa uspeva da se ubaci u Jugoslaviju s ambicioznim teroristikim planovima. Meutim, prisiljena je na dugo skrivanje i neaktivnost, da bi na kraju uspela da izvri samo podmetanje eksploziva u andarmerijskoj stanici u selu Bruani. Otkrivena od jugoslo-venske policije ova grupa se vraa navrat nanos u Italiju gde musolinijevska tampa slavi njene "junake podvige", piui o nepostojeem "ustanku u Lici" (tj. u zoni skrivanja grupe) 21.

U stvarnosti put narodnog ustanka u Hrvatskoj - gde umerena Seljaka stranka ima veinu - izgleda neprohodan. Zato ustae pokuavaju da pribegnu ubistvu kralja: obezglavljivanje jugoslovenske drave ubistvom suverena moglo bi predstavljati odluujui korak ka njenom raspadu. Paveli organizuje dva atentata na kralja Aleksandra. Prvi, u Zagrebu decembra 1933, bio je neuspean.

9. oktobra 1934. razaraem "Dubrovnik" jugoslovenski suveren stie u dravnu posetu u Marsej i dok ulazi u slubena kola francuskog ministra spoljnih poslova Luja Bartua biva pogoen iz pitolja ustakog plaenika Petrusa Kalemena; u ovom atentatu gube ivot i kralj Aleksandar i francuski ministar. Odmah po ubistvu kralja, Kalemena ranjava sabljom francuski gardijski pukovnik Piole, a zatim ga linuje narod. Tokom istrage koju je obavila francuska policija uhapena su i trojica Kalemenovih sauesnika, a iz njihovog sasluanja ispostavilo se da je organizator atentata ustaki kolovoa Eugen Kvaternik-Dido 22.

Iako je slika meunarodnog sauesnitva koje je omoguilo ubistvo kralja Aleksandra jo uvek kontroverzna 23, sigurno je da Musolinijev reim nakon ubistva u Marseju i dalje prua specijalnu zatitu ustakim voama. Pod meunarodnim pritiskom Due nareuje hapenje Pavelia i Kvaternika-Dide (koji su strpani u zatvor u Torinu), a sve druge ustake voe koji su bili prisutni i aktivni na italijanskoj teritoriji internira na ostrvo Lipari; ali zahtev za ekstradiciju Pavelia i Kvaternika-Dide koji su uputile francuske vlasti, Musolinijev reim odluno odbija, da bi posle nekoliko meseci kompletno ustako rukovodstvo bilo puteno na slobodu 24.

Ubistvo kralja u Marseju nije dovelo ni do kakvog narodnog ustanka u Jugoslaviji: krunu pokojnog kralja preuzima njegov sin Petar II, ali kako je on bio maloletan, na tron stupa kao

5

regent princ Pavle koji je bio sinovac pokojnog suverena i koji se orodio s engleskom monarhijom. Maja 1935. Jugoslovenska radikalna zajednica pobeuje na izborima, a njen voa Milan Stojadinovi juna meseca formira koalicionu vladu sa Slovenakom katolikom i muslimanskom strankom. Stojadinovi je veoma sposoban predsednik vlade: stabilizuje unutranje prilike na ekonomskom planu, a na meunarodnom planu slabi jugoslovenske veze s Anglo-francuzima i razvija politiku opreznog pribliavanja hitlerovskoj Nemakoj i musolinijevskoj Italiji. Dobri odnosi Stojadinovieve vlade s faistikom Italijom dovode do bilateralnog diplomatskog sporazuma 25 iz 1937, nakon ega Musolini nareuje da se zatvore ustaki vojni logori i da se svi Hrvati razbacaju po itavom poluostrvu 26. Ante Paveli se nastanjuje u Sijeni zajedno sa suprugom Marom i njihove dve keri; izdravanje Poglavnika i njegove porodice nesporno je jer ga garantuje bogata apanaa koju mu i dalje dostavlja musolinijevski reim.

Sijena na taj nain postaje novi gravitacioni centar ustakog pokreta. Tokom 1938. u kartuzijanskom samostanu u Sijeni, Paveli ima brojne susrete s katolikim vernicima hrvatskog porekla, susrete koje je dokumentovano zabeleio svetenik Branimir Zupani, bivi upnik iz Bosanske Gradike 27. Da bi ostvario svoj politiki plan Poglavnik uvruje veze ustaa s Hrvatskom katolikom crkvom: savez koji e se pokazati odluujuim.

Februara 1939, dakle, uoi izbijanja drugog svetskog rata, regent Pavle pod pritiskom Londona svrgava premijera Stojadinovia i daje posebnu politiku autonomiju hrvatskoj oblasti, kooptirajui u novu vladu - pod vostvom Dragie Cvetkovia - Hrvatsku seljaku stranku Vlatka Maeka. U Stojadinovievom silasku sa scene Italija vidi ruenje geopolitike ravnotee na istoku postignute poslednjih godina 28.

Musolinijev reim odluuje da ubrza okupaciju Albanije i vraa se politici razbijanja jugoslovenske drave iznutra. Due obnavlja potpunu i aktivnu podrku ustakog pokreta; nastoji takoe da ukljui i vou Hrvatske seljake stranke, umerenog Vlatka Maeka (koji u Hrvatskoj ima daleko veu podrku naroda od ekstremiste Pavelia). Na taj nain se razvija ono paralelno delovanje koje dovodi do toga da "vlada u Rimu daje novi podsticaj delovanju Pavelievih ustaa i uspostavlja direktne kontakte s voom Hrvatske seljake stranke, dok se zaotravaju suprotnosti meu Silama Osovine na balkanskom sektoru" 29.

U Hrvatskoj i umereni Maek pribegava ambivalentnoj politikoj taktici: s jedne strane uspostavlja veze i upuuje tajne poruke Italiji 30, a s druge podrava novu Cvetkovievu vladu koju je inaugurisao regent, knez Pavle. Ova opcija, kao srednje reenje, pokazuje se najkonkretnijom i najkorisnijom: 26. avgusta 1939. voa Hrvatske seljake stranke potpisuje u Beogradu sporazum da bi se formirala koaliciona vlada, s Maekom kao potpredsednikom i sa jo etvoricom hrvatskih ministara.

U tom momentu Musoliniju preostaje da igra jedino na "kartu Pavelia". Na taj nain u Italiji ponovo obrazuju ustake vojne logore, to je praeno ogromnom propagandom: u Rimu poinje da izlazi asopis "Ustaa", a sline novine izlaze u Beu i Berlinu 31. U meuvremenu Hitlerov Vermaht je napao Poljsku, a Francuska i Velika Britanija su objavile rat Nemakoj: poeo je drugi svetski rat.

Ustake aktivnosti, potpomognute od strane Musolinija, postaju grozniave. Pokret okuplja sve Hrvate koji se nalaze u Italiji. Formira se milicija pod nazivom "Ustaka vojnica", pojaava se vojna obuka, a Paveli pravi plan za formiranje budue ustake vlade. U Hrvatskoj, emigranti koji su se vratili u domovinu zahvaljujui amnestiji iz 1937, poinju da ire proustaki prozelitizam uz pomo lokalne katolike crkve: vani centri okupljanja Pavelievog ustakog pokreta postaju franjevake gimnazije u irokom Brijegu i Travniku, te Teoloki fakultet na Zagrebakom kaptolu. Uostalom, ve due vremena u Rimu je bilo poznato da Paveli moe da rauna na punu i aktivnu podrku "antisemitskih elemenata koji vode nadbiskupsku kuriju" u Za-grebu 32; isto tako je oito da nezavisna hrvatska drava ne bi mogla da nastane bez pristanka Hrvatske katolike crkve.

6

Prvih dana januara 1940, dok Italija jo zadrava poziciju neulaska u rat u sukobu Anglofrancuza s hitlerovskom Nemakom, Musolini nareuje Galeacu anu da ubrza raspad jugoslovenske drave. 21. januara Musolinijev ministar prima u Rimu hrvatskog markiza Bombela, izaslanika Vlatka Maeka i predstavnika opteg hrvatskog nezadovoljstva. U svom Dnevniku ano belei: "(Bombel) kae da se (u Zagrebu) situacija razvija strahovitom brzinom, da je srpska vlast sve omrznutija i sve neefikasnija i da e vrlo brzo sve biti spremno za ustanak. Predlae da se sastanem s Paveliem, to nisam ni prihvatio ni odbio. Naa linija delovanja mora da bude sledea: ustanak, zauzimanje Zagreba, dolazak Pavelia, poziv Italiji da intervenie, osnivanje Kraljevine Hrvatske, ponuda krune kralju Italije". Sutradan u svom Dnevniku ano se vraa na ovo pitanje: "Musolini se slae s tim da se sastanem s Paveliem i to ve sutra... U principu, ini se da dolazimo do reenja hrvatskog pitanja".

Do susreta ano-Paveli dolazi 23. januara u prisustvu efa kabineta Filipa Anfuza (koji se bavi sastavljanjem teksta) i Bombela. Na kraju razgovora ano belei: "Paveli je odluan i smiren ovek koji zna dokle eli da stigne i koji se ne boji odgovornosti za ostvarenje svojih ci-ljeva. Dogovorili smo glavne take pripreme i delovanja".

Desetog maja dolazi do novog susreta ana i Pavelia, koji musolinijevski poglavar ovako definie: "Hrvatske prilike dozrevaju i ako budemo kasnili njihove simpatije e prei na stranu Nemake. Sada u pripremiti kartu koja e oznaavati tane pozicije revolucionarnih snaga i naj-hitnije potrebe. Zatim emo prei na izvrnu fazu. Nisam fiksirao nijedan momenat, preporuivi izbegavanje preranog dizanja ustanka. Dobili smo dokaze da je Bombel izdajica u slubi Beograda. Sudie mu neumoljivi ustaki sud 33. Dueu sam preneo razgovor. On smatra da treba pouriti. Oznaava datum na kalendaru, oko 1. juna, i donosi odluku da se Gambara (Gastone, Glavnokomandujui musolinijevskih trupa u panskom Graanskom ratu) opozove iz panije i da preuzme komandu nad snagama koje moraju da izvre proboj".

Desetog juna, kada su uspesi nacistikog Vermahta ve toliko oiti s obzirom na iznenadnu kapitulaciju Francuske, musolinijevska Italija objavljuje rat Francuskoj i Velikoj Britaniji. Due namerava da to pre krene na jugoslovenski front, ali se nacistiki saveznik tome opire. A 17. avgusta u Rim stie nemaka zabrana aktiviranja plana Paveli-Musolini za Hrvatsku. U tom trenutku Hitler, u stvari, ne eli da ukljui u sukob dunavsko-balkansko podruje, a Galeaco ano primeuje: "Potpuno zaustavljanje, na celoj liniji". Musolini ne moe da se prilagodi diktatu iz Berlina: krajem septembra nareuje demobilizaciju italijanske vojske okupljene u Venetu i spremne da ue u akciju 34.

28. oktobra faistika Italija objavljuje rat Grkoj, obavetavajui nemakog saveznika samo o svrenom inu 35. Tako se sukob prenosi na granice Jugoslavije.

OPERACIJA "KAZNA" 5. marta 1941, dok se samo Velika Britanija i Grka odupiru vojnoj nadmoi nacifaistike

Osovine, Adolf Hitler poziva jugoslovenskog regenta, kneza Pavla, u nemaki grad Bergof i nareuje mu da sklopi savez sa Silama Osovine: u suprotnom sluaju beogradska kraljevina e se smatrati neprijateljskom i vojniki okupiranom. Nemaka se, u stvari, priprema za napad na Sovjetski Savez i eli da obezbedi izvesnu stabilnost na balkanskom sektoru. Ignoriui suprotne pritiske britanskog premijera Vinstona erila, knez Pavle prihvata nacistiki diktat.

Dvadeset petog marta predsednik Vlade Dragia Cvetkovi i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar Markovi potpisuju u Berlinu pristupanje Jugoslavije antikominternovskom nacifaistikom paktu. Ovaj sporazum -podran i od vicepremijera Hrvata Vlatka Maeka - kao da je konsolidovao jugoslovensku monarhiju na meunarodnom planu i sveo ustaku opasnost na realnu meru: njime se Hitler obavezuje da nee dirati

7

jugoslovenske granice, osim to e nemake trupe imati pravo da prolaze za Grku. Meutim, u samoj Kraljevini situacija se okree naopake u roku od dvadeset etiri sata.

U noi 27. marta u Beogradu je general Duan Simovi - uz podrku tajne britanske slube, oruanih snaga Jugoslavije, srpskih politikih krugova i pravoslavnog svetenstva koji su bili protiv pristupanja nacifaistikoj Osovini - izvrio dravni udar bez prolivanja krvi. Svrgnut je regent Pavle i na presto dolazi mlaani kralj Petar II: zbaena je Cvetkovieva vlada. Vostvo nove britanofilske vlade preuzima general Simovi lino, koji po hitnom postupku obavetava Berlin i Rim da uveri Firera i Duea da vojni udar u Beogradu nee imati nikakvih posledica u odnosu na meunarodni scenario; ohrabrenje kojem Hitler i Musolini ne veruju.

U Donjem domu Britanskog parlamenta Vinston eril objavljuje jugoslovenski pu, izjavljujui: "Jutros, u ranu zoru, Jugoslavija je ponovo nala sebe" 36. Dravni udar generala Simovia s odobravanjem je prihvatila i jugoslovenska levica 37, a izazvao je iroku podrku naroda koji ga je pozdravio na "oduevljenim demonstracijama u Beogradu u toku kojih je masa pljuvala automobil nemakog ambasadora" 38.

Berlin ne kasni s reakcijom: britanofilska Jugoslavija generala Simovia mora da bude vojniki osvojena. Ako je do tada Hitler prihvatao da hrvatska teritorija bude u sferi italijanskog uticaja 39, sada je Firer naklonjen prikljuenju Hrvatske Maarskoj 40, pri emu bi Italiji ostala samo Dalmacija; ali Rim se ne slae s tim. Usled upornog Musolinijevog pritiska Hitler na kraju prihvata reenje po kojem se formira Nezavisna Drava Hrvatska pod nemako-italijanskim protektoratom, na ije elo Hitler nastoji da postavi umerenog Vlatka Maeka, a ne ekstremistu Antu Pavelia. Meutim, Maek odbija ulogu marionetskog premijera nacifaistike Osovine 41, ali izjavljuje da e podrati svaku hrvatsku vladu. U tom momentu i Berlinu postaje jasno da je jedino preostalo reenje Paveli.

Godine 1941, 3. aprila hrvatski oficir Jugoslovenske vojske, pukovnik Kren, upuuje se u Grac, Austrija, i predoava nacistima detaljne podatke o srpskim oruanim snagama, ukljuujui i razmetaj skrivenih baza Avijacije.

Petog aprila Jugoslavija generala Simovia potpisuje beskoristan sporazum o prijateljstvu i nenapadanju sa Sovjetskim Savezom 42. Iz Italije Paveli poinje da emituje vesti koristei "Radio Firencu" (preimenovan u "Radio Velebit"); vesti koje se uju i preko Jadrana daju se na hrvatskom jeziku. Ustaki voa najavljuje i priprema povratak u Zagreb kao Poglavnik kojeg kruniu Hitler i Musolini 43.

estog aprila, bez prethodne objave rata, oruane snage Osovine napadaju Jugoslaviju. Re je o operaciji "Kazna" koju su nacifaisti izveli sa 24 nemake divizije, 23 italijanske i sa 6 maarskih brigada, uz podrku 2200 poleta avijacije 44. Kao prvi in agresori unitavaju sve vaz-dune baze Jugoslovenske avijacije za koje su znali zahvaljujui izdaji hrvatskog pukovnika Krena. Bombardovanje Beograda iz vazduha poinje istog tog dana i kada se 8. aprila vratio mir u razorenu prestonicu "preko 17 000 graana leali su mrtvi na ulicama i pod ruevinama" 45.

Nemake trupe nadiru sa severa, maarske okupiraju deo Vojvodine i Slovenije; italijanske trupe stiu do Ljubljane, dok drugi delovi, stiui se iz Albanije i Rijeke, napadaju dalmatinsku obalu. Rumunija i Bugarska, sa ijih teritorija kree nemaki napad, ne uestvuju direktno u agresiji, ali nakon prodora Vermahta bugarske trupe okupiraju najvei deo Makedonije i jedan deo Srbije. Jugoslovenske oruane snage se raspadaju; Vlada i kralj Petar najpre se sklanjaju u Sarajevo a zatim u Crnu Goru, da bi odatle otili za Kairo i kasnije za London.

Sedamnaestog aprila prestaje svaki organizovani oblik jugoslovenskog otpora vojnoj agresiji. U 21 as u Beogradu je potpisan akt o bezuslovnoj kapitulaciji koji postaje operativan u 12 asova sledeeg dana, 18. aprila 46. Nacifaistiki osvajai zavravaju vojne operacije, beleei pretrpljene gubitke: 558 u nemakim jedinicama i 3334 u italijanskim (mrtvi, ranjeni i nestali) 47.

8

Jugoslovenska drava je izbrisana i njene teritorije podeljene meu zavojevaima. Nemaka preuzima upravu nad dve treine Slovenije i nad velikim delom Srbije (ukljuujui Beograd) 48. Italiji pripada juni deo Slovenije (ukljuujui Ljubljanu), te izlaz na more juno od Rijeke, s Krkom i Loinjem i ostalim ostrvima severnog Jadrana; Musolini uz to dobija dobar deo dalmatinske obale, od Zadra do Splita, ukljuujui ostrva Vis i Korulu, kao i mali deo Bosne, celu Crnu Goru (s vanom lukom Kotor), deo Kosova i Metohije i Novopazarski sandak (koji se pripaja Albaniji koju ve kontroliu Italijani). Makedonija je dodeljena Bugarskoj; Maarska anektira neke delove Bake, Baranju sa zapadnim Banatom i druga podruja zapadno od Dunava. Istoni Banat, preko Dunava, poveren je upravi folksdojera (stanovnitvo nemakog porekla).

* * * Osmog aprila, im su trupe Druge italijanske armije prele jugoslovensku granicu, Ante

Paveli kree prema Zagrebu u pratnji 300 ustaa koji su se prethodno okupili u Trstu. S Poglavnikom se nalaze dva oficira Italijanske obavetajne slube (major Sanoro i kapetan Tabuini), te policijski funkcioner Erkole Luii Konti koji prati Pavelia kao telohranitelj da bi ga kontrolisao za raun Musolinija.

Konvoj ustakog voe ima specijalnu "naredbu o pravu prvenstva" koja mu omoguuje da brzo napreduje putevima koje su blokirale osvajake vojne jedinice. Meutim, u Karlovcu, na liniji koja je delila italijansku i nemaku zonu uticaja, ovu povorku zaustavlja hitlerovska vojna policija. Iz Zagreba stiu ustaki voa Slavko Kvaternik i nemaki diplomatski predstavnik Vezenmajer (poverenik nemakog ministra spoljnih poslova Joakima fon Ribentropa), koji vode estoke razgovore s Antom Paveliem.

Musolini je odmah obaveten i alje efa Kabineta za spoljne poslove Filipa Anfuza svojim linim avionom sa zadatkom da od Pavelia isposluje pismeno priznanje o potovanju dogovora postignutog u vili Torloniji 29. marta 49. Anfuzo uspeva da deblokira ovu sitauciju: dobija od ustakog voe dokumenat koji je traio Due tako da Paveli moe da nastavi put prema Zagrebu. Oito je, meutim, da je u ovim karlovakim pregovorima, osim obnavljanja obaveza preuzetih prema Musolinijevom reimu, Poglavnik morao da da neke ustupke i Fireru da bi mu put na vlast bio otvoren.

Kolaboraciju s nacifaistikim napadaem od strane hrvatskih pripadnika Jugoslovenskih oruanih snaga (izdaja, bojkot, dezerterstvo) ustae e slaviti godinu dana kasnije, decembra 1942, u jednom lanku objavljenom u novinama "Nova Hrvatska":

"Drago nam je istai da je Nemaka vojska, svojim pobednikim naletom, svojom izuzetnom tehnikom opremljenou, neopisivim moralnim entuzijazmom, odgovornou i predanou, bila glavni imbenik koji je uzrokovao poraz neprijatelja na Balkanu i koji je porazio Grku... Treba, meutim, podvui da je isto tako vaan razlog pada balkanskog fronta delo Hrvata koji su imali ulogu da iznutra dovedu do razaranja, da nita ne bude u redu, da nita ne bude na svom mestu, da nita ne bude spremno u datom trenutku... Ovu ulogu su Hrvati sjajno odigrali. Kao to su pokazali da u vreme mira mogu da se bore protiv srpske megalomanije i hegemonije, protiv terora i izrabljivanja, tako su sada, u ratu, svi Hrvati delovali kao jedan, odbijajui poslunost i ignorirajui nareenja, izbegavajui obaveze, stvarajui paniku, namerno pucajui mimo cilja, oteujui tenkove i naoruanje, unitavajui sve vrste vojne opreme, te razoruavajui i razgonei vojsku i narod srpski. Sve u svemu, u svim bitkama Hrvati su delovali potujui glavni cilj: unititi neprijateljske (srpske) linije na balkanskom frontu iznutra kao to su Nemci uinili izvana...

U toku rata bilo je mnogo sluajeva sabotae i defetizma od strane Hrvata u Jugoslovenskoj vojsci... Ono to se desilo na vojnim aerodromima danas je poznato. Na Cvetnu nedelju situacija je bila normalna, ali sledeeg utorka sve je bilo uniteno. Tehniari i mehaniari, kao i ostalo hrvatsko osoblje na zemlji, napustili su aerodrome, liavajui pomoi

9

srpske oficire i u takvom stanju da ne mogu da koriste avione, spreavajui ih na taj nain da s neba napadnu neprijatelja... Isto tako je i artiljerija, zahvaljujui Hrvatima, bila van upotrebe na celom balkanskom frontu, na Niavi, Kolubari, Bregalnici, Strumi i Vardaru. Pet-est nedelja pre poetka rata strunjaci, merodavni i hrabri hrvatski vojnici, rasporeeni su na kljuna mesta i, izlaui se smrtnoj opasnosti, uspeli su da nekad veliku, monu, jedinstvenu i nepobedivu Jugoslavensku vojsku uine nemonom...

U toku velike nemake ofanzive prema Niu, Pirotu, Skoplju, kada je doao trenutak da se Srbija bori, hrvatska ruka je - sve do poslednjeg hrvatskog artiljerca - onesposobila topove tako da je na frontu sve ilo kako ne treba... Zahvaljujui Hrvatima sve granate su promaivale cilj, a topovi koji su jo ostali ispravni odmah su oteeni, nianske sprave bile su neupotrebljive. Na kraju su hrvatski vojnici dezertirali ili su se predali, a Srbi sueljeni s unitenjem svoje najjae crte, ostadoe paralizirani, zaprepateni bojkotom Hrvata.

Iako su mala nacija, Hrvati su odigrali glavnu ulogu u padu balkanskog fronta, ulogu koju su platili velikim dankom u krvi. Hrvati su bili odluni da u saradnji s Nemcima unite Jugoslaviju, iako im neki poriu da su se u poslednjem ratu borili s njima rame uz rame. Velika su dela Nemaca i Hrvata, koji su ruenjem Jugoslavije zadali sudbonosni udarac Englezima, unitivi najjau, najilaviju i najkrvaviju dravu koja podrava Versajski sporazum na Balkanu, i odmah nakon toga stvorena je Nezavisna Drava Hrvatska".

Predaja Jugoslovenske vojske nacifaistikim napadaima aprila 1941. nije bila potpuna. Manje grupe monarhonacionalista pod vostvom pukovnika Dragoljuba (Drae) Mihailovia, povlae se u planinska podruja i pruaju otpor. Kralj Petar na sednici u Londonu unapreuje Mihailovia u generala i postavlja ga za ministra rata Jugoslovenske vlade u izgnanstvu. U julu, nakon napada nacista na SSSR, poinje i otpor partizana komunista pod vostvom Josipa Broza zvanog Tito, koji je od 1937. sekretar ilegalne KPJ.

HRVATSKA USTAKA DRAVA Nastanak Nezavisne Drave Hrvatske proglasio je preko mikrofona Radio Zagreba u 1745

sati, 10. aprila 1941. bivi pukovnik Austrougarske vojske Slavko Kvaternik, koji je govorio u ime Poglavnika Ante Pavelia. Posle ovog radiofonskog proglaenja usledila je slubena ceremonija koja je poela tog dana u 12 50. Tako se raa "nezavisna" hrvatska drava koja od nezavisnosti ima samo ime, budui da se nalazi pod gvozdenim starateljstvom nacifaistikih okupacionih snaga. Teritorija ove drave obuhvata istorijsku Hrvatsku, Slavoniju, Bosnu i Hercegovinu i deo Dalmacije, ali jedna nevidljiva demarkaciona linija deli je na dve posebne zone: na zapadu je pod italijanskom, a na istoku pod nemakom kontrolom 51.

Nova marionetska drava koju je stvorio Firer, nacista, i Due, faista, moe da rauna na vatrenu podrku Hrvatske katolike crkve, podrku koja je sasvim konkretna. Jedanaestog aprila preko Radio Zagreba ustake vlasti su pozvale gradsko stanovnitvo da se obrate upnikim ure-dima gde e im svetenici dati uputstva kako da se ponaaju kao saradnici nacifaistikih okupatora 52.

Umereni voa Vlatko Maek ispunio je svoje obeanje: 9. aprila je napustio kolege u ministarskom kabinetu koji su se sklonili u Crnu Goru i odmah se uputio u Zagreb da bi javno izrazio podrku novom reimu 53, obezbeujui Paveliu neophodnu podrku Seljake stranke. Kasnije e se ispostaviti da je Maek bio unapred obaveten o nacifaistikom napadu na Jugoslaviju: 31. marta dopisnik nemake novinske agencije "Dne" preneo mu je poruku fon Ribentropa da se dri dalje od Beograda 54.

Ante Paveli stie u Zagreb 15. aprila. Prvo to je Poglavnik uinio jeste upuivanje telegrama Silama Osovine sa zahtevom da slubeno priznaju novu dravu. Musolini odgovara iz Rima: "S velikim zadovoljstvom pozdravljam novu Hrvatsku koja je stekla dugo prieljkivanu slobodu, danas kada su Sile Osovine unitile vetaku jugoslovensku tvorevinu.

10

Drago mi je da mogu da vam izrazim priznanje Nezavisne Drave Hrvatske u ime faistike vlade kojoj e biti milo da se s hrvatskom narodnom vladom dogovori o granicama nove drave, kojoj italijanski narod eli svaku sreu" 55. Slino priznanje stiglo je od Hitlera i drugih lanova Trojnog pakta, kao i od Manukua 56.

Sutradan, 16. aprila u Italiji Corriere della Sera objavljuje da u Zagrebu "zrai red doktora Pavelia koji je odmah raspustio sve politike stranke u Hrvatskoj" 57. Kao prvu meru Poglavnik u novoj hrvatskoj dravi obnavlja diktaturu.

Godine 1941, 16. aprila u Zagrebu se ustoliuje prva ustaka vlada 58: predsedava joj Ante Paveli. koji pre svega trai blagoslov Pape, upuujui Piju XII srdanu poruku: "Boansko Provienje mi je poverilo voenje vlade, a moja prva nakana je da narod ostane veran svojoj slavnoj prolosti, Svetom apostolu Petru i njegovim naslednicima, da naa nacija, proeta reima Svetog Evanelja, postane Boije kraljevstvo. Da bismo izvrili takav velianstveni zadatak ponizno molim Vau Svetost da mi da svoju podrku" 59.

Pored cilja za ostvarenje nezavisnosti i stalnog pozivanja na ideoloko-religiozni integralni katolicizam ustaki pokret nije nikada razradio neki precizan politiki program. Tu prazninu popunjava Poglavnik koji u svojstvu diktatora-predsednika Vlade Nezavisne Drave Hrvatske, posredstvom neke vrste "programa namera" 60 koji se sublimira u jedan precizan imperativ: krajnji cilj mora da bude stvaranje Hrvatske kao domovine naroda istog u telu i duhu, lienog rasnog meanja i oienog od pojedinaca koji su tui njegovoj Katolikoj veri. Hrvatska drava za koju se Ante Paveli priprema da vlada broji oko 6 i po miliona stanovnika: od toga je preko 2 miliona omraenih Srba pravoslavne vere (tj. oko jedne treine stanovnitva), i neto manje od 90 hiljada Jevreja 61.

Jevrejski problem za ustae nije glavni "rasni problem": to zbog malog broja Jevreja u Hrvatskoj, to zbog toga to je Poglavnikova ena Mara jevrejskog porekla (erka Jevrejke Ivane Hercfeld), a i brojne ustake stareine imaju jevrejsko poreklo 62; za Poglavnika je antisemitizam potreban prvenstveno zbog ugaanja veoma monom nacistikom savezniku. Pravo "konano reenje" za ustaku diktaturu jeste istrebljenje Srba: jedine etnike grupe koja je u stanju da "uprlja istu hrvatsku rasu", pravoslavnih "izmatika" koji se suprotstavljaju Rimskoj crkvi, starih ugnjetaa Kraljevine Jugoslavije.

Ustaki diktator ne gubi vreme. Ve 18. aprila Poglavnik donosi prve dekrete rasnog tipa: predvia se imenovanje dravnih komesara u privatnim preduzeima iji su vlasnici Srbi ili Jevreji, koji e raspolagati svim njihovim sredstvima 63. Istoga dana se razailje i druga Naredba Glavnog ustakog ureda (privremeni naziv za budue Ministarstvo unutranjih poslova) koja predvia "uhienje svih Srba i svih idova koji su poznati kao komunisti ak i na osnovu samih sumnji".

Jedan drugi dekret sa zakonskom snagom, koji je donet 25. aprila 1941, zabranjuje "upotrebu irilinog pisma kako u privatnom tako i u javnom ivotu". Pet dana kasnije dekret "Za obranu arijske rase i asti hrvatskog naroda" utemeljuje Poverenitvo za rasnu politiku koje je ovlaeno da potvrdi ili promeni odluku u svim sluajevima sumnjive rasne pripadnosti"; ovaj dekret nalae javnu rasnoversku identifikaciju, obavezujui srpsko stanovnitvo da nosi traku plave boje sa slovom "P" (to znai pravoslavac), a jevrejsko da nosi Davidovu zvezdu na rukavu (zatim na leima) 64.

Istog 30. aprila stupa na snagu dekret sa zakonskom snagom pod naslovom "O hrvatskoj nacionalnosti", koji utvruje da pravo dravljanstva u novoj hrvatskoj dravi pripada samo "onome tko je arijskog porekla... idovi i Srbi nisu dravljani Nezavisne Drave Hrvatske, nego pripadnici Drave... Samo arijci uivaju politika prava". Srbima, Jevrejima i nomadima zabranjuje se hodanje plonicima i poseivanje javnih mesta, prodavnica i restorana, dok se na prevozna sredstva stavljaju natpisi: "Zabranjeno Srbima, idovima, Ciganima i psima" 65.

Stavljanjem van zakona svih politikih partija njihove voe bivaju uhapene i internirane u logore koji se jo pripremaju 66. Ukinuta je sloboda tampe: "informiranje" je dozvoljeno

11

samo ustaama i katolicima. Katolika vera -pravo duhovno lepilo Poglavnikove diktature - proglaava se "slubenom dravnom religijom". U Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj postoje samo dve bitnosti: ustaki reim i Katolika crkva.

Ovi prvi zakoni i uredbe predstavljaju premise stranog etnikoverskog krstakog rata za koji se sprema Poglavnik i koji u svom epicentru ima "srpski problem". Preko 2 miliona Srba predstavlja treinu ukupnog stanovnitva hrvatske drave, to znai da nije ni uputno ni mogue istrebiti ih sve: dobar deo njih treba da se ukloni da bi se spasila "ista hrvatska rasa", ostatak treba "preobratiti" u katolike. Ovaj etnikoverski Paveliev program ima za cilj da od Hrvatske napravi domovinu Hrvata i Boiji narod 67.

Tako u prvom trenutku srpskom narodu biva nareeno da napusti teritoriju drave u skladu s ustakim sloganom "Ili u Drinu ili preko Drine" 68; jedinu mogunost izbegavanja progona predstavlja odricanje od pravoslavlja i prihvatanje katolike vere (ali esto ni Srbi novoobraenici u katolianstvo nee uspeti da izbegnu progon, u skladu s ustakom izrekom, "Spasili ste duu, ali vae telo pripada nama" 69). Zatim se Srbi optuuju za istorijske "grozote i zloine protiv hrvatskog naroda", te u ime tobonje "kolektivne krivice" vie desetina hiljada njih osuuju se na smrt od strane 34. "suda" koji su osnovani u tu svrhu 70. Ipak, grubi "sudbeni put" predstavlja samo pokrie: glavni put koji ustae slede radi istrebljenja jeste vojniki. Poinju da sravnjuju sa zemljom itava srpska sela, a njihove stanovnike kolju, ne tedei nikoga.

Poglavnikov rasni program oglaava se i potvruje na svim nivoima od strane najviih ustakih vlasti uz apsolutno utanje i sauesnitvo Hrvatske katolike crkve. Budui ministar vanjskih poslova Mladen Lorkovi, na primer, izjavljuje 27. jula 1941. u Donjem Miholjcu:

"Ustaki pokret insistira na energinom reenju srpskog problema u Hrvatskoj. Oni to se nalaze s druge strane Save i Drine deru se da smo mi netrpeljivi, da nehumano postupamo prema Srbima. Mi odgovaramo svima da je dunost hrvatske vlade da postupa tako da Hrvatska pripadne samo Hrvatima. Naa je dunost da zauvek uutkamo one elemente koji su najvie doprineli da Hrvatska 1918. padne pod srpsku vlast. Jednom reju, moramo istrebiti Srbe u Hrvatskoj! To je naa dunost i to emo uraditi. Ii emo do kraja, ne obazirui se na ono to govore oni preko Save i Drine u ime oseanja ovenosti. Hrvatska Vlada pod vodstvom naeg divnog Poglavnika uzela je u svoje sposobne ruke reavanje ovog problema i reiti e ga temeljito.

Hrvatska Vlada je takoer uzela u svoje ruke reavanje idovskog problema. Znate vi ko su idovi. Uvek su bili i ostali prijatelji i sluge neprijatelja hrvatskog naroda. idovi koji su najodgovorniji za ovaj rat zato to su se urotili protiv Velike Nemake i njenog saveznika Italije, ne mogu oekivati nita drugo nego da se prema njima postupa u skladu sa zaslugama.

Hrvatska ima biti oiena od svih ovih elemenata koji predstavljaju nesreu za na narod, koji su tuinci i neprijatelji hrvatskog naroda... Ti elementi koje treba unititi jesu nai Srbi i nai idovi" 71.

Etnikoverski pokolj koji je pokrenula ustaka diktatura - "Isusovo drutvo hrvatskog nacionalizma" 72 - u aprilu i maju 1941. predstavlja samo poetak onoga to e se deavati sledee etiri godine. I ma koliko da su grozna zverstva Hitlerovih nacista nad Jevrejima i stanovnitvom okupiranih teritorija, genocid koji su izvrile ustae u Hrvatskoj pokazae da kod ljudskih izopaenosti stalno postoji i neto jo gore.

BOIJI NAROD Godine 1941, 16. aprila diktator Paveli osniva Hrvatsko domobranstvo NDH: Kopnene,

Zrane i Pomorske snage, Orunitvo i Radnu slubu. Najbrojnija od njih je Kopnena vojska koja se u poetku sastoji od 5 divizija sa oko 45

hiljada vojnika; domobrani e kasnije obaveznom mobilizacijom doi do broja od oko 100

12

hiljada pripadnika. Hrvatska mornarica je veoma skromna, a Hrvatsko zrakoplovstvo broji 20 eskadrila koje su opremljene zastarelim italijanskim, nemakim i francuskim avionima (ove poslednje Sile Osovine su zarobile i prepustile Hrvatima). Pri Zrakoplovstvu se nalazi bataljon padobranaca koji se uglavnom koristi u ratu protiv partizana uz podrku vojnih snaga Osovine.

Hrvatsko Orunitvo (andarmerija) organizovano je u 7 pukova koji se sastoje od 142 kotarske ete, s ukupnim brojem od oko 100 hiljada orunika i slubenika, a pridodata mu je Redarstvena straa koja se sastoji od 5 hiljada agenata. Dravna kaznena radna sluba organizuje se po uzoru na analognu strukturu u Treem Rajhu i sastoji se od oko 100 hiljada lanova kojima se poverava zadatak da nadgledaju osuene na prisilni rad u "radnim logorima"; u "kon-centracionim logorima" nadzor je poveren Ustakoj nadzornoj slubi, aparatu za sigurnost reima kojim zapoveda Andrija Artukovi i iji deo je i zapovednik logora Jasenovac, franjevac Miroslav Filipovi Majstorovi 73.

Vojnu elitu ustake diktature, koja odgovara nacistikim SS odredima, predstavlja Ustaka hrvatska revolucionarna organizacija, tj. naoruani deo Pavelievog pokreta. Sastavljena od 37 bataljona aktivne vojske (Ustake delatne bojne) i od 27 bataljona rezervista (Ustake pripremne bojne), ona daje najbolje elemente Poglavnikovog Telesnog zdruga. Dragulj ovog korpusa predstavlja Crna legija kojom zapoveda pukovnik Juraj Franceti i koja seje strah u istonoj Bosni, okomivi se poput pasa na srpsko stanovnitvo.

Osim bataljona padobranaca i 369. puka Vraja divizija, koji su ratovali protiv jugoslovenskih partizana, svi ostali ustaki vojni sastavi (koji nikada nisu uestvovali u vojnim operacijama) 74 bili angaovani na unutranjem frontu, tj. na ogromnom poslu etnikoverskog "ienja".

Svi sastavi Snaga ustake samoobrane imaju katolike kapelane: neki od njih, bez obzira na to to nose svetenike mantije, lino uestvuju u akciji istrebljenja; ostali se zadovoljavaju time da opravdaju pokolj "u ime Boga". Vojnih kapelana ima ukupno 150 i podreeni su apostolskom vojnom namesniku, tj. primasu Hrvatske Alojziju Stepincu.

Roen 8. maja 1898. u hrvatskom selu Brezariu (40 km od Zagreba na podruju Kraike upe u kojoj je krten sledeeg dana), sin zemljoposednika Josipa Stepinca i njegove druge ene Barbare Peni, Alojzije Viktor Stepinac bio je peti od osmoro dece koje je imao ovaj brani par, a kojima se pridruilo jo troje iz oevog prvog braka. Kao uenik osnovne kole u Kraiu Alojzije Stepinac je 1909. preao u Zagreb: upisao se u Biskupsko sirotite i pohaao je gimnaziju u Gornjem gradu. Tokom gimnazijskog kolovanja njegov "duhovni otac" bio je upnik crkve Sv. Petra u Zagrebu, don Josip Lonar 75. Godine 1916, 28. juna Stepinac je diplomirao i regrutovan je u Austrougarsku vojsku: posle jednosemestralne obuke u Rijeci dobio je in potporunika i premeten je na italijanski front u okolini Gorice; u junu 1918. za vreme bitke na Pjavi pao je u zarobljenitvo 76. Osloboen na kraju rata, decembra 1918, otputen je iz carske vojske u prolee 1919.

U jesen 1919. Stepinac se upisao na Poljoprivredni fakultet Zagrebakog sveuilita, ali je vrlo brzo napustio studije i vratio se na porodino imanje, posvetivi se poljoprivredi. U to vreme se verio s mladom uiteljicom iz Brezaria, Marijom Horvat. Raskinuvi veridbu 1924, Stepinac je odluio da postane svetenik. Tadanji nadbiskup zagrebaki, Antun Bauer, obezbedio mu je da zavri teoloke studije u Rimu, na koledu Germanikum-Hungarikum. Studije je zavrio na Papskom gregorijanskom univerzitetu, dobivi diplomu iz teologije i filozofije. 26. oktobra 1930. Stepinac je zareen za svetenika: u Rimu, u crkvi Velike Svete Marije, sluio je svoju prvu misu.

Po povratku u Zagreb, jula 1931, poeo je sveteniku slubu u hrvatskoj nadbiskupiji, a nadbiskup Bauer mu je odmah poverio vane dunosti 77. Godine 1934, 29. maja Pije XI je proglasio tridesetestogodinjeg Stepinca za biskupa, imenujui ga i za pomonog nadbiskupa s pravom nasledstva: bio je najmlai biskup Rimske crkve tog doba. Nadaren velikim

13

organizatorskim sposobnostima, Stepinac - koji je ispravno govorio i pisao latinski, italijanski, francuski i nemaki - pokrenuo je i vodio razna drutva koja su bila vodea u Hrvatskoj katolikoj akciji; uoi II svetskog rata katolika lokalna struktura dola je do broja od 700 sek-cija, sa preko 30 000 svetovnih pristalica i jednom gustom mreom publikacija.

Kada je umro nadbiskup Bauer (7. decembra 1937), Stepinac je sa manje od etrdeset godina preuzeo voenje zagrebake nadbiskupije, osnivajui mnoge nove upe (14 u Zagrebu) i prvi karmelianski samostan (u Brezovici). Od tog trenutka, osim staranja o kancelarijskim poslovima i poslovima Hrvatske katolike akcije, posvetio je posebnu panju izdavanju verske tampe, uvelike doprinosei njenoj ekspanziji (na njegovu inicijativu nastao je katoliki dnevni list "Hrvatski glas") o kojoj svedoi preko 100 asopisa vezanih za hrvatsko biskupstvo, izdavanih u Jugoslaviji pred II svetski rat. Vatreni pobornik hrvatske nezavisnosti i verskog integralizma, monsinjor Stepinac je pre svega bio zakleti antikomunista: govorio je da je ubeen da e i SSSR vrlo brzo primiti katolianstvo i da e "kip Majke Boije biti postavljen u Kremlju".

Godine 1942. navrilo se 13 stolea od pokrtavanja Hrvatske, godinjica u ast koje je papa Pije XI upriliio posebnu sveanost.

Atmosfera duhovnih sveanosti lepra u Zagrebu i 15. aprila, na Uskrs, dok ustaka diktatura priprema prve rasne dekrete. Sa propovedaonice zagrebake katedrale glas nadbiskupa Stepinca deluje ravnoduno: "Isuse, na uskrsli spasioe! Molim te da kae hrvatskom narodu, za koji po-inje novo doba, ono to si rekao apostolima posle uskrsnua: Mir neka je s vama". Ali 15. aprila, po dolasku Ante Pavelia u grad, nadbiskup Stepinac ne krije oduevljenje i upuuje dirljivu dobrodolicu ubici kralja Aleksandra i skoranjem diktatoru genocida: "Veliki ovek je doao da ostvari najvei zadatak svoga postojanja." 78

injenicu da primas Hrvatske katolike crkve daje bezrezervnu podrku dolasku ustake diktature po elji Hitlera i Musolinija i da na neki nain deli s njom rasne etniko-religiozne planove koje najavljuju i operacionalizuju prvi dekreti-zakoni, potvruje Pastirska poslanica koju monsinjor Stepinac razailje 28. aprila:

"Tko bi mogao da mi zameri to sam sudelovao, kao onaj tko je odgovoran za duhovne aktivnosti, u oduevljenju i radosti naroda, uznosei molitve duboke zahvalnosti Bojem Velianstvu? A domino factum est istud mirabile in oculis nostris (Boijem delu dive se nae oi: Psalam 117, stih 33). Traim od vas i molim vas da se do kraja zaloite da Hrvatska postane Boiji narod: samo e se tako ostvariti bitne obaveze Drave usmerene ka osiguranju dobrobiti naroda. Zbog toga razloga morate odgovoriti naem pozivu da se posvetite zatiti i napretku Nezavisne Drave Hrvatske. Poznavajui ljude koji sada u svojim rukama dre sudbinu hrvatskog naroda, uvereni smo da se nai napori shvataju i da imaju podrku.

Obraam se Vama, asna brao svetenici! Neumorno pozivajte na molitvu sve one koji veruju u Boga. I Vi, pred oltarima Gospoda, pozivajte Oca zvezdanog neba zato to je On izvor svakog savrenstva i molite ga da nadahne poglavara nae Nezavisne Drave Hrvatske i da ga uini svesnim injenice da moe raspolagati razboritou koja e mu omoguiti da izvri svoju misiju u ast Boga i na spas naroda punom pravdom i istinom. Zato nareujem da se sledee nedelje, 4. svibnja, u svim crkvama otpeva Te Deum i pozivam mesne vlasti i narod da prisustvuju" 79.

Pastirska poslanica monsinjora Stepinca i dalje opominje katoliki kler da sledi Poglavnika i da podrava novu dravu ne toliko to je hrvatska koliko to ona "predstavlja Svetu katoliku crkvu", i istie: "Lako je ovde raspoznati Boiju ruku. Ono to se desilo predstavlja ostvarenje ideala koji odavno prieljkujemo i za kojim udimo". Poistoveivanje Katolike crkve s ustakom dravom Ante Pavelia ne moe biti izriitije.

Dan po oglaavanju Poslanice monsinjor Stepinac alje lino pismo Paveliu u kojem pie: "Ova svest (da Nezavisna Drava Hrvatska predstavlja Katoliku crkvu) danas nas dovodi pred Vas da Vas pozdravimo od sveg srca u svojstvu zakonitih predstavnika Boije crkve u

14

Nezavisnoj Hrvatskoj kao njenog poglavara, uz obeanje da emo iskreno i verno saraivati za bolju budunost nae Domovine" 80.

Puna podrka monsinjora Stepinca ustakoj diktaturi ne ograniava se na zauzimanje javnih stavova i na davanje blagoslova. im je proglaena Nezavisna Drava Hrvatska zagrebaki nadbiskup se odmah angauje na pospeivanju priznanja nove ustake drave kod Svete stolice. U Stepinevom Dnevniku od 27. aprila zapisano je:

"U Zagreb je, na proputovanju iz Beograda za Rim, stigao nuncijski pripravnik. Posetio je Nadbiskupsku palatu i tom prigodom Nadbiskup mu je izloio situaciju i zamolio ga da ode kod Svetog Oca i da mu sve prenese, s obzirom na to da pota ne funkcionira. Nadbiskup se vatreno zauzeo da Nezavisna Drava bude to pre de facto priznata od Svete stolice... Posle razgovora s nuncijskim pripravnikom Nadbiskup je posetio Poglavnika, prenevi mu da je poduzeo prve korake da uspostavi prvi kontakt izmeu Svete stolice i Nezavisne Drave Hrvatske. Poglavnik je sluao s velikom panjom" 81.

"Iskrena i verna podrka" koju monsinjor Stepinac daje Poglavnikovoj diktaturi i angaovanje nadbiskupa na diplomatskom priznavanju od strane Svete stolice, usledili su nakon prvih vesti o ustakim rasnim pokoljima; tako faistiki ministar Galeaco ano belei u Rimu: "(U Hrvatskoj) otimaine, silovanja, ubistva su svakodnevni" 82. Nije zagrebaki nadbiskup jedini visoki katoliki prelat koji aktivno podrava krvoloni Paveliev reim: slinu poziciju podrke i aktivne kolaboracije zauzima i monsinjor Ivan ari, primas Katolike crkve u Bosni i Hercegovini 83.

Godine 1941. 26. juna kada je Ante Paveli priredio sveani i slubeni prijem za katolike biskupe, ustaki reim je ve okrvavio Hrvatsku prvom fazom istrebljenja Srba i Jevreja (ukljuujui ubistvo trojice vladika i preko sto pravoslavnih svetenika). Ali tokom tog susreta monsinjor Stepinac ne zaboravlja da Poglavniku uputi sve pohvale, to je dokumentovano u katolikim asopisima "Katoliki list" i "Hrvatski narod" od 30. juna koji izmeu ostaloga prenose sledee rei zagrebakog nadbiskupa: "Mi znamo da Gospod, u svojoj samilosti, prosvetljava Poglavnikovo delo... i da je njegova vera (Pavelieva) iskrena".

* * * Godine 1941, 15. maja Nezavisna Drava Hrvatska dobija monarhistiku formu. Neki

delovi hrvatskog nacionalizma ele da ponude krunu Otu Habzburkom 84; ali je pretendent na austrijski tron mrzak Hitleru, a osim toga takvo postavljanje bi poremetilo ovlaenja koja je Musolini dao Paveliu. Tako izbor pada na jednog princa iz kue Savoja kojeg e odrediti kralj Vitorio Emanuele III.

Sedamnaestog maja jedna delegacija pod vostvom Pavelia lino upuuje se u Rim. Deo ove delegacije su i neki prelati: glavni namesnik Zagrebake nadbiskupije, Salis Sevis (kao zastupnik monsinjora Stepinca), ogulinski upnik Ivan Mikan, svetenik Vilim Cecelja i franjevac Radoslav Glava 85. Cilj ove misije jeste da se jednom savojskom princu formalno ponudi kruna, ali i da se s italijanskom vladom (tj. s Musolinijem) odrede politiki, pravni i vojni odnosi izmeu Italije i Hrvatske; dakle, da se isposluje prijem kod pape Pija XII i dobije njegov pristanak.

Hrvatska dravnocrkvena delegacija primljena je u Rimu uz sve poasti. U Kvirinalu kralj Vitorio Emanuele III dodeljuje hrvatsku krunu svom sestriu Ajmonu od Aoste, vojvodi od Spoleta i drugom sinu vojvode od Aoste. Dok je Paveli u gostima kod kralja Italije, u jednom javnom obraanju koje je prenela sva italijanska tampa, Mile Budak, novi hrvatski ministar obrazovanja, otvoreno dokazuje odgovornost ustaa za ubistvo kralja Aleksandra: "Mi, samo mi, imamo pravo na tu ast!"; "Radio London" komentarie: "Ne moemo da shvatimo kako kralj Vitorio moe da prima ubice kralja u svoju kuu" 86. Ajmon od Aoste pronaen je u Milanu u jednom treerazrednom hotelu s nekom prostitutkom 87 i na brzinu su ga prebacili u Rim, gde je preuzeo hrvatsku krunu pod imenom Tomislav II; ali e biti toliko

15

fin da nikada ne stupi na tlo svog kraljevstva preplavljenog krvlju, moda od straha da ne zavri kao Maksimilijan Austrijski u Meksiku 88.

Istog 17. maja Antu Pavelia prima papa Pije XII. Prilikom dolaska u Vatikan ovog krvolonog ustakog diktatora deo vajcarske garde daje mu poasti koje se ukazuju efovima drava 89, dok LOsservatore Romano od 19. maja Pavelia naziva "dravnikom" 90. Po svojoj staroj praksi, Sveta Stolica ne daje diplomatska priznanja novim dravnim entitetima koji nastaju u ratnim sukobima koji su jo u toku (u stvari, Vatikan slubeno odrava diplomatske odnose s Vladom Kraljevine Jugoslavije u izgnanstvu). Meutim, u praksi je oito da prijem koji je Pije XII priredio Poglavniku predstavlja "stvarno priznavanje'' hrvatske drave i njenog okrutnog diktatora.

Nakon susreta s kraljem Italije i s Pontifeksom Paveli odlazi u Palatu Venecija da potpie sporazume izmeu dve drave. Rimski sporazum, koji je Poglavnik potpisao neto pre nego e se sastati s Dueom, predstavlja dolinu formalnost za hrvatskog diktatora, ali i izvor razoarenja za Musolinija: Italija anektira deo Dalmacije ali ne celu, a mnoge primorske zone koje su ostale u sastavu Hrvatske, sa svojim prirodnim uvalama koje se mogu lako pretvoriti u pomorske baze, ostavljaju nereeno pitanje kontrole Jadrana. 91

Jadransko more, dakle, ne postaje "italijansko jezero", kako je eleo Musolini. Paveli je mogao da izigra obavezu koju je ranije preuzeo prilikom nastajanja hrvatske drave zato to su nacisti nagovorili ustaki reim da uskrati Rimu aneksiju cele Dalmacije 92. Uostalom, snana nemaka antiitalijanska propaganda pothranjuje neprijateljstvo Nezavisne Drave Hrvatske prema italijanskom voi.

Godine 1941, 16. juna poglavnik se upuuje u Nemaku, u Brehtesgaden, na razgovore s Hitlerom. Ovom susretu prisustvovali su maral Rajha Herman Gering i ministar Spoljnih poslova Joahim fon Ribentrop.

Nakon susreta na vrhu s Firerom, Paveli odlazi u Veneciju gde 15. juna potpisuje protokol o pristupanju Hrvatske vojnom savezu Rim-Berlin-Tokio; a prilikom uzvraanja na dobrodolicu koju je izgovorio ano, Poglavnik izjavljuje: "Hrvatska u potpunosti prihvata principe i razloge koji pobuuju jedinstveni front za stvaranje novog poretka u Evropi i u azijskom svetu. Hrvatska se ponosi to pripada zajednici drava kojima vladaju totalitarni reimi, obnovljeni drutvenom i politikom revolucijom".

II KAMA I KRST

U IME BOGA Ve od aprila 1941. oito je da je apsolutni prioritet Nezavisne Drave Hrvatske

etnikoverska "istoa" zemlje. Dok Poglavnik u obraanju orunicima objanjava da je "dobar onaj ustaa koji zna da upotrebi kamu i da iupa dete iz majine utrobe" 1, pragmatini jerarh Viktor Guti, u jednom govoru ustakoj miliciji 26. maja 1941. u Banja Luci najavljuje da "e svi, nepoeljni elementi biti brzo istrebljeni i da ni traga od njih nee ostati". Sledeeg dana u Bosanskom Brodu Guti bolje precizira ovaj koncept: "Doneo sam drastine odluke da Srbi imaju biti uniteni; najpre gospodarstveno a onda u svakom drugom smislu. Nema nikakve milosti prema njima: unitavajte ih gde god vam se prui prigoda... Pratiti e vas Boiji blagoslov i moje odobrenje. 2

Da je "Boiji blagoslov" pokolja srpskog stanovnitva prihvaen potvruje asopis sarajevske nadbiskupije (koji je vodio Ivan ari) "Katoliki tjednik", od 15. juna:

Treba se sloiti da dolaze teka vremena za Srbe koji plaaju cenu naeg programa i podnose njegov teret. Mi smo humani. Osetljivi smo na pitanja koja se tiu ivota, postojanja, obitelji. Jedna takva tragedija nas duboko alosti. Razdire se ivo meso. Oaloena srca,

16

suze, tuga, urlici kletve... Ali politika je neto drugo: ona zahteva u ime opte dobrobiti i u ime dravnog in-teresa jednu krutu disciplinu, brutalnu, eleznu. Odgovornost preuzima onaj koji vlada. To se ne tie pojedinca kao takvog niti nae verske savesti kao katolika! Mi imamo drugu sferu delovanja, unutarnju i omeenu, za koju odgovaramo pred Bogom i pred naim kranskim poloajem".

Katoliki asopis Sarajevske nadbiskupije sledeeg 31. avgusta pribegava jasnijim reima da bi izrazio razumljiviji koncept. U stvari, "Katoliki tjednik" pie:

"Sve do danas Bog je govorio preko papskih poslanica, propovedi, katekizma, kranskog tiska, misija, preko podviga svetaca. Ali oni (srbopravoslavci) nisu sluali. Ostali su bezoseajni. Sada je Bog odluio da upotrebi druge metode. On e inspirisati nae delo, nau optu misiju! Nju nee voditi vernici nego pravi Hitlerovi bojovnici. Propovedi e se konano sluati uz pomo topnitva, majsera, tenkova i bombardera" 3.

Ohrabren izriitim "blagoslovom" ili preutnim pristankom najviih predstavnika hrvatskog katolikog klera ustaki reim grozniavo nastavlja kompletiranje zakona koji kodifikuju etnikoversku "istou" hrvatske drave. Ministarstvo unutranjih poslova, povereno Andriji Artukoviu (uskoro poznat kao "hrvatski Himler"), 3. juna donosi dekret-zakon koji predvia "zatvaranje osnovnih kola i zabavita srpskih verskih ustanova". Sledeeg dana Artukovi potpisuje drugi dekret-zakon, sada rezervisan za jevrejsko stanovnitvo, u kojem izmeu ostalog pie:

"Zabranjuje se sklapanje braka izmeu arijaca i nearijaca... Zabranjuju se vanbrani polni odnosi nearijaca sa enama arijskog porekla, za one koji se ne pokoravaju ovom zakonu predvia se smrtna kazna... Zabranjuje se idovima i Srbima izlagati hrvatsku zastavu... Stavljaju se van zakona idovska prezimena... Zabranjuje se idovima bavljenje knjievnou, novinarstvom, figurativnim umetnostima, glazbom, graditeljstvom, kinom i kazalitem, te svaka nazonost u drutvenim, kulturnim, sportskim i svim ostalim organizacijama i ustanovama mladei i ostalog hrvatskog stanovnitva... idovima se zabranjuje zadravati u javnim parkovima, ulaziti u javne lokale i okupljati se u privatnim prebivalitima".

Ustaka diktatura pridaje naroitu vanost etnikoverskoj "istoi" hrvatskog glavnog grada, Zagreba. Taj kljuni zadatak poveren je Eugenu Kvaterniku-Didu, sinu marala Slavka Kvaternika, koji je u tu svrhu imenovan efom policije.

Godine 1941, 8. maja Kvaternik-Dido donosi Naredbu koja priprema masovnu deportaciju Srba i Jevreja koji ive u gradu, uz preutni pristanak zagrebakog nadbiskupa monsinjora Stepinca:

"Za 8 dana svi Srbi i idovi koji ive u podruju severno od Maksimirske, Vlake, Jelaia placa, Ilice, sve do Mitnice imaju se preseliti u druge delove Zagreba; Srbi i idovi imaju se osim toga preseliti iz svih gradskih rejona severno od oznaene crte. Oni koji se ne pridravaju ove naredbe biti e prisilno evakuirani o njihovom troku i kanjeni prema vaeim zakonskim normama... Srbi i idovi koji stanuju u gradu Zagrebu mogu se kretati na podruju (grada) samo od 6 ujutru do 9 naveer. Od 9 naveer do 6 ujutru (moraju) se zadravati u vlastitim prebivalitima... Ulaziti u grad Zagreb i izlaziti sa podruja grada Zagreba dozvoljava se samo Srbima koji su opskrbljeni dozvolom koju su izdale orunike vlasti. Ove dozvole e se izdavati samo u izuzetnim sluajevima".

Najvei deo evakuisanih iz podruja grada navedenih u Naredbi postaju prognanici u svakom smislu: niko u Zagrebu nije voljan da ih primi niti da im iznajmi nove stanove. im napuste grad evakuisane kolju ustaki orunici ili ih interniraju u logore za istrebljenje (jo u pripremi i tajni); u oba sluaja sva njihova dobra bivaju im oduzeta 4. Iako se vesti o ovim prvim pokoljima ire brzo i sustiu jedna drugu, katoliki kler nastavlja da uti i da daje punu podrku ustakoj diktaturi. Do trenutka kada u julu 1941. Eugen Kvaternik-Dido bude primljen u Vatikanu zajedno sa 100 ustakih agenata u uniformi 5.

17

Brzo i nemilosrdno etnikoversko ienje u Zagrebu nastavlja se slinom efikasnou i u drugim vanijim gradovima Nezavisne Drave Hrvatske. O tome e svedoiti jedan izvetaj koji su marta 1942. podneli predsednici mostarskih jevrejskih optina komandantu italijanske divizije Cacciatori delle Alpi (Alpski lovci), izvetaj u kojem e saoptiti italijanskim okupacionim vlastima ta se dogaa u njihovom gradu:

"Od prvih dana osnivanja (hrvatske drave) oni koji su preuzeli civilnu i vojnu vlast poeli su svoje ruilake aktivnosti protiv odreenih klasa stanovnitva, a pre svega protiv jevrejskog naro-da... Ti elementi su unitili, demolirali a zatim orobili jevrejski hram (u Mostaru). Kad su ga napali unitili su sve svete predmete, kandelabre, kandila i druge dragocene naprave, devastirajui i najsvetiji deo hrama s Mojsijevim knjigama, pentateusima na pergamentu... U isto vreme unitena je jevrejska biblioteka koja je posedovala veoma retke i dragocene knjige i stare letopise iz XV veka; tj. iz doba panske inkvizicije i dolaska Jevreja u Bosnu.

Paralelno s tim, bez ikakve pravne osnove, orunici i ustae su po sopstvenoj inicijativi imenovali komesare u svim jevrejskim preduzeima, od kojih su neki odmah a drugi nakon nekoliko nedelja, jednostavno izbacili vlasnike bez ikakvog obeteenja, ili naknade... Navedeni komesari su imenovani bez obzira na kvalifikacije (npr. jedan pekar je imenovan za komesara u jednoj zanatskoj radnji, jedan berberin u trikotai, jedan krmar u gvoarskoj radnji), jedina potrebna kvalifikacija bila je ustaka uniforma. U isto doba naoruane ustae i lokalni orunici upadali su danonono po sopstvenom nahoenju u stanove Jevreja, vrei nasilje i oduzimajui im novac i druge dragocene predmete koje su im predavali preplaeni vlasnici. itave porodice su uglavnom isterivane iz njihovih kua; a da sa sobom nisu mogli da ponesu ni najnunije stvari... Jevrejima je zabranjeno slobodno kretanje gradom, prisustvovanje predstavama u pozoritu i bioskopu, upotreba javnih kupatila i poseivanje javnih lokala. Upotreba tramvaja dozvoljena je samo na poslednjem peronu. Kupovina ivotnih namirnica dozvoljena je samo u jevrejskim duanima i u vreme koje su propisale ustae. Strogo je zabranjeno ubijanje ivotinja po jevrejskom obredu, a osim toga za Jevreje je uveden takav policijski as da se sprei obavljanje svete slube u hramu" 6.

* * * Ustaka doktrina "branitelja katolikog kranstva" Ante Pavelia predstavlja jednu

harizmatinu, mranu, srednjovekovnu viziju hrianstva. Fanatinu i krvavu rasnoversku ideologiju koja se u praksi oslanja na punu podrku Hitlera; na diskretno sauesnitvo Musolinija i na utno odobravanje Vatikana.

Dok u veim hrvatskim gradovima Poglavnikova diktatura sprovodi etnikoversko "ienje", oslanjajui se na rasne zakone, u manjim sreditima ustaki orunici ponaaju se kao okrutna varvarska horda. Od druge polovine aprila do juna 1941. akcije istrebljenja stiu jedna drugu na celom podruju Hrvatske.

U Koritima ustae masakriraju 176 srbopravoslavaca. U Ljubukom kotaru orunici, pod komandom ustakog voe Jure Borote, masakriraju 4500. U apljini broj srpskih rtava koje su stradale u pokoljima koje je naredio Franjo Bego (saradnik ministra Artukovia) iznosi oko 5000. Na dislociranom aerodromu izmeu ujica i Livna 280 Srba baeno je u cisterne i posuto ivim kreom. U Galinevu* je sa mosta u Prisoju vie stotina Srba baeno u reku Drinu u parovima, vezani icom.

U Otocu je 2. maja 331 Srbin prisiljen da iskopa ogroman jarak, da bi potom bili ubijeni sekirom. Meu tim rtvama nalazio se i pravoslavni pop, bivi poslanik u Skuptini Jugoslavije, Branko Dobrosavljevi, kojeg su ubili ustaki orunici (meu kojima je bio i fratar Jovan Popovi), nakon to je bio prisiljen da prisustvuje pogubljenju svoga sina i bio satima muen.

18

Po nareenju Eugena Kvaternika-Dide dvadeset osmog juna dinamitom je sruena pravoslavna saborna crkva u Bihau dok je tokom istog dana poklano oko 2000 Srba i Jevreja. Hiljade pravoslavaca i Jevreja bacaju se u virove Drine. U Hercegovini 559 Srba baeno je u ponore Golubinke (gde e sledeih godina zavriti vie hiljada rtava); tom pokolju prisustvuju dva katolika svetenika (moda sa zadatkom da daju poslednje pomazanje ...). Srpska sela Srebrenicu, Ozren, Kladanj haraju ustaki orunici. U kotaru Sanski Most i Klju za tri dana srpske i jevrejske rtve penju se na oko 5000.

Od 29. jula u selima Krnjac, Krotinje*, iroka Rijeka, Rakovii*, jedna ustaka postrojba pod vostvom Boidara Cerovskog vri pogubljenje 3000 Srba. Drugih 907 pogubljeno je od 9. avgusta izmeu Ornica*, Divosela i itluka. Preko 500 ena i dece baeno je u jame planine Tunice, 80 ena i dece poklano je u koli u elebiima 7. Zatvoreno u kuama u Baki i Perni spaljeno je ivih 540 Srba 8.

U Korenici od 22. avgusta ustaki orunici mue i ubijaju vie stotina Srba. Nekim leevima su odseene ui i nos; drugima su zabijene igle pod nokte. Svim rtvama su izvaene oi koje su ustae sauvale kao grozne trofeje; engleski lekar L. Roders e svedoiti: "Uzeh torbu (jednog ustakog orunika) i otvorih je. U poetku sam mislio da vidim oljutene mekuce, ali kada sam bolje pogledao postadoh svestan da se radi o ljudskim oima" 9.

25. juna 1941. Ustake novine "Hrvatski tjednik" objavljuju ovu fotografiju s tumaenjem:

"U znaku kria, pitolja i kame, simbola ustake zakletve, Hrvatski pokret e se boriti i pobediti.

Gore: 15. aprila ustaki slubeni organ objavljuje poruke Hitlera i Musolinija o

priznavanju hrvatske drave. Desno: Ante Paveli u svom poglavnikom uredu; iza njegovih lea portret Ante

Starevia, osnivaa Hrvatske stranke prava i teoretiara"iste hrvatske rase". Gore: ustaki letak iz 1942. na kojem su oznaene granice "Velike Hrvatske" koju je

projektovao Ante Paveli. Desno, Gore: zakletva Ante Pavelia i prve ustake vlade Nezavisne Drave Hrvatske

(Zagreb, 16. aprila 1941). Dole: okrutna ustaka "Crna legija", odgovorna za istrebljivanje srpskog stanovnitva u

istonoj Bosni. Gore: primas Hrvatske monsinjor Stepinac pozdravlja ustakog diktatora Pavelia,

obezbeujui mu punu podrku Katolike crkve (Zagreb 16. aprila 1941). Levo, gore; nacifaista Ante Paveli pozdravlja rimskim pozdravom. Dole: monsinjor Stepinac pred Poglavnikom za vreme mise za inauguraciju ustakog

parlamenta koja je sluena u zagrebakoj katedrali (februar 1942). Gore: Ante Paveli, posle dnevne mise, izlazi iz svoje privatne kapele u pratnji

predstavnika Vatikana, monsinjora uzepea Ramira Markonea; diktatora i apostolskog izaslanika pozdravljaju nacifaistikim pozdravom dva palira dece.

19

Levo, gore: specijalne jedinice ustake policije za vreme prijema u Vatikanu septembra 1943.

Dole: monsinjor Stepinac i monsinjor Markone prisustvuju sveanosti koju je u Zagrebu

1942. organizovalo Ustako udruenje nemako-hrvatskog prijateljstva. Gore: Poglavnik za vreme sednice parlamenta od 28. februara 1942. Desno: monsinjor Stepinac i Ante Paveli odlaze na misu koju je sluio primas Hrvatske

katolike crkve povodom otvaranja ustakog parlamenta (februar 1942). Gore: "Slubene novine" diktature objavljuju dodeljivanje odlikovanja "Velereda"

"Njegovoj Eminenciji, g. doktoru Alojziju Stepincu, nadbiskupu zagrebakom". Dole: monsinjor Stepinac u seditima ustakog parlamenta.

Gore: monsinjor Stepinac za vreme jedne ustake sveanosti 1942; s njegove desne strane nacistiki predstavnik fon Kae i ustaki ministar Mile Budak (obojica osueni na smrt posle rata).

Dole: predstavnik Vatikana monsinjor Markone u Pavelievoj kui zajedno sa lanovima

porodice ustakog diktatora. Gore: monsinjor Stepinac (u crnom) i monsinjor Markone u pratnji jednog nacistikog

generala. Dole: papski izaslanik, monsinjor Markone, na izletu u pratnji svog sekretara, oca uzepea

Mazuija, i Poglavnika.

Gore: sarajevski nadbiskup, monsinjor Ivan ari (u sredini), pozdravlja rimskim pozdravom.

Dole: predstavnik Svete stolice, monsinjor Markone, i Ante Paveli, prisustvuju vojnoj

Paradi. Desno, gore: slubeni susret monsinjora Stepinca i Pavelia povodom 3. godinjice

nacifaistike hrvatske drave. Dole: zakletva jedne grupe katolikih kapelana pred Poglavnikom (novembar 1941). Susret monsinjora Stepinca i ustakog diktatora Ante Pavelia.

Septembra 1941, u Dvoru na Uni, ustaki orunici su pod linim vostvom upnog

namesnika iz Divue, Ante uria, ubili optinskog sekretara, direktora pote, nadlugara i jo 11 Srba, nakon to su im spalili noge i ruke; Paveli e kasnije ovom sveteniku dodeliti "Kri zasluga".

Posle rata jedna istrana komisija jugoslovenske vlade, u pratnji saveznikih posmatraa, opisae rezultate ekshumacije vie desetina hiljada leeva u svim delovima Hrvatske: "Ispitivanjem ostataka rtava zakljuuje se da su neki udavljeni icom, drugi umlaeni drvenim batinama, a neki maljevima, ekiima i drugim metalnim predmetima koji su

20

uzrokovali prelom lobanje, dok su neki ubijani pucnjem iz pitolja i puke u vrat, grudi ili glavu" 10.

Brojna su svedoanstva o ovim prvim pokoljima. Marija Bogunovi, na primer, rodom iz Livna, izjavie osoblju Centra za izbeglice u Beogradu: "20. avgusta 1941. ustae su uhapsile sve Srbe mukarce moga grada i odvele ih blizu ume Koprivnice, gde su ih poklali. Kasnije je doao red na lanove njihovih porodica. Silovali su ene i devojice; rezali su im grudi, deake su nabijali na kolac, starce ereili nakon to bi ih oslepili" 11.

Posredstvom svedoenja jedinog preivelog bie mogue rekonstruisati pokolj u Glini. Smetena na obali istoimene reke, Glina je gradi u Krajini; kao veina drugih naseljena je preteno seljacima. Godine 1941, 14. maja svi stanovnici srpskog porekla, oko 700 lica, sprovedeni su u pravoslavni hram na sveanu misu Te Deum u slavu osnivaa Nezavisne Drave Hrvatske i radi podvrgavanja obredu kolektivnog "prekrtavanja'' u katolianstvo 12. Pre poetka verske slube u pravoslavni hram upada jedan ustaki odred, iji zapovednik trai od prisutnih da pokau "potvrdu o prekrtavanju" (jedina dva imaoca ovog dokumenta udaljeni su iz crkve); nakon toga Poglavnikovi muitelji prelaze na ubijanje svih prisutnih, a meu prvima je na redu pravoslavni pop Bogdan Opai.

Pokolj u Glini organizovali su ustaki ministar Mirko Puk (rodom iz tog gradia), i franjevaki fratar Ermeneildo, gvardijan samostana Kunti. Jedini preiveli, Ljubo Jednak, u jesen 1946, na zagrebakom procesu protiv monsinjora Stepinca, dae sledee svedoenje:

(Jednoj od prvih rtava) naslonili su glavu na sto, jedan ustaa mu je prerezao grlo viui: Pevaj sada!, a ovaj je poeo da peva. Krv mu je iknula iz grla u mlazevima od dva metra.

Jedan od nas ree: Tako e uraditi sa svima, jednim po jednim. Na ove rei ustae zaurlae: 'Kolji tog sina srpske kurve! Bacie se na onoga koji je govorio i zadadoe mu nekoliko uboda noem. Kada je pao na zemlju dvojica drugih ustaa bacie se na njega i razlupae mu glavu; zatim ga izvukoe iz crkve i bacie ga na kamion sa ostalima. Tako su nastavili dugo. Kamion za kamionom punio se leevima. Zaklali su skoro sve one koji su stajali u crkvi. Ostao sam ja i jo desetak ivih. Ja sam stajao u jednom oku do vrata i gledao sam ustae kako izvlae krvave leeve. Crkveni pod se pretvorio u jezero krvi, a crkva je bila osvetljena sveama. U jednom trenu, kada je nastala tiina, dok su ustae bile napolju i tovarile leeve na kamion, izaao sam iz svoga oka i bacio se usred hrpe poklanih. Rairio sam ruke, prevalio se u krv i ostao kao da sam mrtav.

Ustae se vratie, pregledae crkvu, ali ne otkrie tri osobe koje su bile skrivene iza oltara, u prostorijici u kojoj pop dri knjige. Zatim su poeli da izvlae one sa hrpe u kojoj sam se ja nalazio. Jedan, dva, tri... Doe i na mene red. Jedan ustaa mi se pope na lea, udari me nogom u glavu i ree: "Sve je gotovo!". "Nije, ima jo ivih? ree drugi ustaa. Onaj koji me je udario nogom udalji se, a ja lagano pomerih glavu i videh onu dvojicu ustaa koji su zgrabili jednog oveka, drei ga za ruke. On ih je preklinjao: "Nemojte me ubiti, nisam uinio nikakvo zlo, ostao sam samo ja iv, potedite me!" Taj ovek je imao velike brkove. Ustae su ga pitale ima li familiju i on im odgovori da ima jednu sestru od osamnaest i drugu od dvadeset dve godine. "Ona od osamnaest je moja!" ree jedan ustaa. "A druga je moja dodade drugi. Zatim su, smejui se, uzeli jednu sveu i spalili oveku brkove. Urlao je od bola, a ustae su mu spalile i oi, jedno pa drugo. Tada je ovek zaurlao kao zver, a jedan od ustaa mu je zadao udarac u lea kundakom puke. Onda su ga bacili na zemlju i razmrskali mu glavu, udarajui ga nogama i pukom. Na kraju su ga desetak puta izboli noem po celom telu.

Konano su podigli i mene, pravio sam se mrtav, bio sam krvav od glave do pete. Jedan me uze za ruke, drugi za noge, iznesoe me napolje i bacie me na kamion na ostale mrtvace. Nisam ispustio nijedan jauk, nisam izgovorio nijednu re, zadrao sam dah. Mrtvi su bili sloeni u tri reda, poloeni na trbuh. Kada su me bacili na hrpu, gomila leeva se sruila, a ja sam udario glavom o ogradu kamiona. Kako je taj kamion bio pretovaren, uzeli su mene i jo

21

nekoliko leeva i bacili na drugi kamion. Bilo je ukupno pet kamiona. Istovarajui me sa kamiona, jedan ustaa me uzeo za noge i bacio me na zemlju tako da sam razbio glavu. Tako isprebijan zavrio sam na drugom kamionu i na mene su bacili jo nekoliko leeva. Jedan je pao tano po meni i iz njegovog preklanog grla krv je curila na moje lice... Kapala mi je u oi, u usta, po celom telu. Osetio sam strah...

Kamion se pokrenuo sa svojim tovarom leeva. Oni koji su ga ispratili upozorili su: "Pripazite da neko nije ostao iv. Ako jedan jedini preivi bolje je da se ne vraate u Glinu". Ja rekoh sebi: Jo sam iv i mogu se nadati da u preiveti". Kamion je proao Ukinae* i Prekop, malko sam podigao glavu i video dvojicu ustaa kako sede na kamionu: sedeli su i utali. Kamion je skrenuo desno prema Novom Selu. Poznavao sam to mesto. Zatim je preao jedno polje i kada se zaustavio tamo su ga ekale ustae.

Poeli su da istovaraju tela. Kamioni su se zaustavili pokraj jedne velike jame. Uzee me za noge i ruke i bacie me dole na hrpu. Jama je bila skoro puna. Sav sam se skupio, nekoliko tela palo mi je na noge, jedna ena je jo davala znakove ivota. Boe mili, ta sve nisu radili toj nesretnici! Silovali su je tu nad jamom, jaukala je i zapomagala. "Odakle si?", pitali su je. "Uiteljica iz Bovia", odgovorila je. Zatim su joj toljagom razlupali glavu i ponovo je pala u jamu. Jedan ustaa ree: "Da pogledamo ima li zlatnog prstenja, moe se prodati po dobroj ceni". Onda je jedan od njih siao u jamu i poeo da pretrauje. Ostali su maljevima i sekirama udarali po hrpi krvavih tela.

Otiao je jedan kamion, a doao je drugi. Ispred su ve bile druge jame, tri ili etiri, i one su se punile. Svako malo poneko bi zavapio meu leevima: "Joj, joj, deco moja, majko moja, ta sam vam uradio?" Uvek je bio poneko iv i ustae bi ga onda dokusurile sekirama i maljevima... Mislim da je u mojoj jami bilo vie od stotinu poklanih. Za druge jame ne znam koliko su bile iroke i duboke...

Zatim je nastao mir. Napregoh ui da ujem, ali nita se nije ulo... sve je utalo. Podigoh malo glavu da bolje oslunem i neto kasnije uh kako neko kae: "Vidite da ovde ne mogu stati, jama se nee moi pokriti. Treba ih prebaciti u drugu jamu. Sloite ih dobro da mogu svi stati. Dvojica ustaa poee da odvlae leeve. Doli su i do leeva koji su bili na meni. Uzee jedan, drugi, trei... etvrti se pomerio sam. Majku mu njegovu, ovde ima jedan koji nije mrtav", opsovao je jedan ustaa. "Upucaj ga! Ispalili su nekoliko metaka i jedan me pogodio, ovde iznad kolena... Kada su podigli tela koja su bila na meni uzeli su i mene za ruke, skinuli su mi koulju, okrenuli mi lice nadole i ispruili mi noge da me bolje nameste. Ostavili su me u jami. Uinilo mi se da traje celu venost, prestao sam da diem, nisam se mrdao. Neprestano sam ponavljao: "Moram ostati iv"

Ljubo Jednak je uspeo da preivi. Izaao je iz jame u toku noi i, vukui ranjenu nogu, doao je do imanja jednog strica na kojem se sklonio. Ostala tri preivela u pokolju u pravoslavnoj crkvi u Glini ostali su skriveni tri dana iza oltara, bez hrane i vode, i etvrti dan su bili prisiljeni da izau na otvoreno; popeli su se na zvonik i onda sili da bi od jednog prolaznika zatraili vode: dobili su vode, ali odmah zatim naiao je odred ustaa koji ih je pogubio.

Godine 1941, 8. maja Jugoslovensko poslanstvo kod Svete stolice predaje notu sekretarici Vatikanske drave u kojoj pie da se "veliki progoni i ubistva vre protiv srpskog elementa u Hrvatskoj... Kraljevsko poslanstvo Jugoslavije ima ast da Vas zamoli da izvolite nai nain da interveniete protiv ovog samovoljnog i neopravdanog istrebljenja srpskog elementa u svim podrujima koja se nalaze pod neprijateljskom okupacijom" 13. Na ovu notu nije odgovoreno.

Sledeeg meseca jugoslovenski suveren lino, kralj Petar II, pie Piju XII optuujue pismo:

"Postupci upereni protiv srpskog naroda u okupiranim delovima Jugoslavije takvi su da savest civilizovanog sveta mora da se pobuni... nemake trupe su se dale na veanja i

22

streljanja mnotva srpskog naroda... U hrvatskoj kraljevini, koja uobraava da je nezavisna, Srbi su izloeni sistematskom istrebljenju. Da bi se ovo istrebljenje odvijalo to bre i to efikasnije, jedan od najbrutalnijih zakona, toliko mrzak civilizovanom svetu, zakon protiv Jevreja, primenjuje se i protiv srpskog naroda. Svedeni na poloaj nie rase koja je osuena na nestajanje, Srbi su po ovom zakonu lieni svih prava i svih sredstava za ivot... Nikada do danas nije jedan hrianski narod tako ponien i progonjen od vlasti koja se u isto vreme dii da je hrianska 14.

Pije XII odgovara jugoslovenskom suverenu da Pontifeks mnogo misli na srpski narod i da ini koliko moe da bi olakao njegove patnje 15.

*** Uporedo s masovnim istrebljenjem ustae sistematski unitavaju nekatolika sveta mesta.

Pred zavretak rata u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj ustaki orunici e unititi 299 pravoslavnih crkava, ubivi est vladika i 222 monaha Srpske pravoslavne crkve.

Smaknue pravoslavnih monaha vri se naroito okrutno. Njegovo Preosvetenstvo vladika zagrebaki Antonije Dositej umire nakon muenja u martu 1942: njegov le je lien genitalija i nabijen na kolac. Osamdesetodinjeg vladiku Petra Simonia, mitropolita dabarskog, uhapsio je katoliki svetenik Boidar Bralo 16, zatim je interniran u koncentracioni logor Jasenovac gde e biti zaklan. Osamdesetjednogodinji vladika banjaluki, Platon Jovanovi, koji je ostao u gradu zahvaljujui obeanju katolikog biskupa Joze Garia da e se zauzeti za njegov spas, uhapen je u toku noi i odveden zajedno s pravoslavnim popom Duanom abotiem u jedno mesto u okolini Banja Luke, gde su mueni: iupana im je brada (simbol pravoslavnih popova), a pre ubistva izvaene su im oi i odrezane ui i nos. Vladika plaki, preosveteni Sava Trlaji, muen je i ubijen zajedno sa svoja tri svetenika u pokolju na ostrvu Pagu 17. Prota iz Otoca, Branko Dobrosavljevi, uhapen je zajedno sa sinom: deak je iseen sekirom na komade u prisustvu oca, kojem su iupali bradu i kosu, izvadili oi i na kraju ga ubili; takoe sekirom. Sline muke prethode ubistvu vladike ikog, Njegovog Preosvetenstva Nikolaja Velimirovia.

Unitenju pravoslavne crkve i pogubljenju njenih monaha pridruuje se pedantna pljaka imovine. Ova operacija, koja pre svega treba da potpomogne katoliko biskupstvo koje predvodi monsinjor Stepinac, slui se dvema strukturama koje je Paveli specijalno odredio da sistematsko pljakanje Pravoslavne crkve: "Dravni savet za obnovu" i "Odbor za zaplenu pravoslavne crkve i njenih dobara"; obe ove strukture nalaze se na elu koordinacije oduzimanja dobara Pravoslavne crkve u korist Hrvatske katolike crkve.

Pljakanju ponekad prisustvuju pripadnici katolikog klera lino. 21. marta 1942, na primer, monsinjor Stepinac se obraa ustakoj diktaturi sa zahtevom da se pravoslavni manastir u Orahovici dodeli fratrima trapistima koje su Nemci proterali iz njihovog samostana u Rajhenburgu 18. Krievaki katoliki biskup, Janko imrak, prisvaja pravoslavni manastir Lepavinu.

Nadbiskup sarajevski Ivan ari prisvaja dobra koja pripadaju graanima jevrejske veroispovesti, pri emu ak apostolski izaslanik uzepe Ramiro Markone 19 aurira ustake vlasti da odobre ovu otimainu. U stvari, 21. decembra 1943. predstavnik Vatikana pie ustakom ministru Nikoli Mandiu:

''Nadbiskup sarajevski Ivan ari traio je i dobio od hrvatske vlade neka nepokretna dobra koja su nekad bila vlasnitvo idova maarskog porekla. Neki pripadnici klera i neki graani Sarajevske nadbiskupije obavestili su me i zamolili da bolje postavim ovo pitanje. Predloio sam doktoru Antoniju Filipoviu, ondanjem ministru financija, da zameni ta nepokretna dobra, koja su pripadala Jevrejima, drugim dobrima ili novcem koji bi se dodelio nadbiskupu ariu. Pomenuti doktor je rado prihvatio moj savet, ali ga je ubrzo pogodila ozbiljna bolest

23

tako da je bio prisiljen da odustane od ove obaveze. Molim zato Vau Ekselenciju da po mogunosti zavri navedeni posao u skladu s mojim eljama" 20.

U podrujima kojima se daje prednost i koja su naseljena uglavnom Srbima, neke crkve koje su otete pravoslavcima novi katoliki gospodari ne koriste kao obredna mesta: ove graevine se pretvaraju u skladita, javna kupatila, tale 21. Ali najvei deo zgrada koje su otete Pravoslavnoj crkvi postaju katolike crkve: "prekrtavanje" se vri u 22 hrvatska mesta.

U Sremu, gde ustae istrebljuju 90 odsto srpskog svetenstva, uniteno je 16 manastira Fruke gore, koja predstavlja Srpsku Svetu goru na Dunavu; relikvije pravoslavnih svetaca koje ustaki orunici hoe da unite uzimaju nemake okupacione vlasti (poveravajui ih Protestantskoj crkvi, koja e se kasnije pobrinuti da ih vrati pravoslavnom svetenstvu).

*** Ustaka diktatura nastavlja borbu i protiv jevrejske vere, kao i protiv svih koji su

"neprijatelji katolikog Boga". Godine 1941, 16. aprila nacistike i ustake vojne postrojbe pustoe sinagogu u Sarajevu s

bibliotekom i arhivom. Nekoliko dana kasnije ista sudbina zadesila je i jevrejski hram u Mostaru. Prve antisemitske pokolje ustae vre istom okrutnou koju su primenjivali na srbopravoslav-cima. Masovna hapenja Jevreja u veim gradovima Hrvatske legalizovana su 15. juna 1941. dekretom-zakonom koji primenjuje kriterijum "kolektivne odgovornosti":

"Kako je konstatirano da idovi ire lane vesti i da utiu na javno miljenje, te da svojim poznatim sustavima spekulacija oteavaju opskrbu stanovnitva, imaju se smatrati kolektivno odgovornim i stoga e se postupati protivno njima: osim toga to e biti kanjavani pritvorom u skladu sa zakonom, biti e okupljani u sabirnim centrima na otvorenom".

Progon jevrejskog stanovnitva, u kojem aktivno sarauje i nemaki okupator, sprovodi ustaka diktatura izvlaei iz zaborava staru katoliku anatemu "prvobitne krivice" Jevreja, koju je ukratko saeo otac Crkve Oriene: "Isusova krv pada ne samo na Jevreje naeg vremena nego i na sve generacije Jevreja do smaka sveta". 22 Da je pristajanje na antisemitski progon koji vri ustaka diktatura "konano reenje" koje je teorijski razvio Hitler jasno najavljuje lino Ante Paveli 11. juna 1941: "idovsko pitanje biti e reeno u najkraem moguem vremenu... U samom Zagrebu bilo je 18 tisua idova; ostalo ih je 4 tisue, a i oni e biti upueni u radne ili koncentracione logore" 23.

Izmeu 1941. i 1945. ustaki orunici e masakrirati oko 50 hiljada Jevreja (tj. preko jedne polovine jevrejskog naroda u hrvatskoj dravi). Ukljuujui i svih 47 rabina, od kojih su neki doslovno iskasapljeni 24. Pokolj e izbei samo Jevreji koji su uspeli da se sklone u planine ili oni koji su se nali pod italijanskom vojnom jurisdikcijom 25.

Ni u pogledu opravdanosti antisemitskih istrebljenja Hrvatska katolika crkva ne pokazuje ni minimalne znakove neslaganja. tavie, u nekim sluajevima ugledni glasovi katolikog klera daju Poglavnikovom antisemitskom genocidu izriitu ideolokoversku podrku. O tome svedoe novine Sarajevske nadbiskupije, "Katoliki tjednik", koji 25. maja 1941. pie:

"Potomci onih koji su mrzeli Isusa, koji su ga osudili na smrt, koji su ga razapeli a odmah zatim preli na proganjanje njegovih uenika, krivi su jo vie od svojih predaka. Njihovi prohtevi rastu. idovi, koji su doveli Evropu i itav svet do moralne, kulturne i gospodarstvene bede, pokazuju sve vee ambicije da ih moe zadovoljiti samo vladavina nad itavim svetom... Satana im je pomogao da stvore socijalizam i komunizam. Meutim, milosre ima svoje granice. Pokret koji ima za cilj da svet oslobodi od idova jeste pokret koji e doprineti ponovnom raanju ljudske asti. Sveznajui i svemogui Bog podrava ovaj pokret".

Tako se genocid nad Jevrejima u Hrvatskoj mirno nastavlja. Ve maja meseca 1942. propaganda diktatora Pavelia se zalae za "konano reenje idovskog pitanja". Poinjui "Izlaganje o neprijateljskoj delatnosti idova", ef Dravnog ureda informacija i

24

protupijunae, Vilko Riger, naglaava: "Znaajna je injenica, ime se ponosimo, da je ba ustaka Hrvatska danas jedina zemlja u ovom delu Evrope koja je korenito reila, zauvek i s pravom, idovski problem... Bez reenja idovskog problema ne moe biti novog poretka za koji se danas bori Evropa, ujedinjena u borbi protiv demokracije i boljevizma" 26.

U stvari, unitenje jevrejskog naroda u Hrvatskoj nije nipoto zavreno. Propagandne tvrdnje ustaa uglavnom su sraunate na udvaranje monom nacistikom okupatorskom savezniku. Tako 27. jula 1942. Poglavnik donosi novi dekret-zakon:

"Sve osobe srpskog ili idovskog roda, neovisno od njihovog preobraenja u katolicizam ili drugu veru, neovisno od dozvole boravka, od brane veze s osobom arijskog ili meanog porekla, od poloaja koji zauzimaju ili od slube koju obavljaju, moraju se zabeleiti kod Vlasti. Oni koji ne prijave vlastito poreklo do 31. srpnja 1942. biti e odmah deportirani u radne logore".

Diplomata Vatikana u Zagrebu, uzepe Ramiro Markone, 17. jula 1942. upuuje poruku Svetoj stolici: "Obaveten sam u poverenju od marala Kvaternika da e u roku od est meseci morati deportirati u Nemaku sve idove, ukljuujui starce, ene i decu. Kvaternik izjavljuje da je raspoloen da odugovlai ako e Vatikan intervenirati u cilju ponitavanja ove naredbe. Kvaternik iznosi da je upoznat s tim da je u Nemakoj ve ubijeno dva miliona idova" 27.

U isto vreme glavni zagrebaki rabin obraa se direktno papi Piju XII pismom koje u sutini potvruje alarmantne vesti koje je monsinjor Markone ve preneo Svetoj stolici, molei Papu da intervenie u korist "ostataka ostataka nae zajednice". 28

Bez obzira na oitu hitnost ova dva zahteva upuena Svetoj stolici da intervenie,