NACIJE I NACIONALNE DRAVE

NACIJA I NACIONALNA DRAVA Teko se razlikuje od pojmova narod, drava, zajednica, etnos Znamo ta je a ne znamo da objasnimo (Bejghot) Kriterijumi: jezik, zajednika teritorija, istorija, kultura Kolektivni

identitet, koji tei stvaranju zajednike drave, sa jedinstvenom teritorijom, istorijom, kulturom, jezikom.

DVA MODELA NACIJE U 19. VEKU KULTURNI model nacije jezik, kultura i duh, odnosno Volksgeist NAROD JE ORGANSKA CELINA POLITIKINastao u Francuskoj revoluciji kada se nacija izjednaavala sa dravom. 1795 SVAKI NAROD JE NEZAVISTAN I SUVEREN. FRANCUZI SE NE ODREDJUJU PREMA JEZIKU VE PREMA GRAANINU

SUVERENI GRAANIN

FAZE NASTANKA NACIJEkulturna, folklorna, romantizam, 2. kada se formira i politika grupa pionira, intelektualaca, knjievnika i pesnika koji ire one ideje koje se zovu nacionalnim. 3. kada te ideje dobiju masovnu podrku, posebnu politiku, i angauju se za ostvarenje nacionalne drave.1.

Savremene teorije o naciji

Nacija je imenovana ljudska populacija sa zajednikom istorijskom teritorijom, zajednikim mitovima i seanjima, zajednikom masovnom javnom kulturom, zajednikom ekonomijom i zakonskim pravima i dunostima svih pripadnika.

NACIJA KAOSmit, VETAKA TVOREVINA Zamiljena (Antoni Nacionalni identitet, 30) zajednica /Benedikt Anderson, Nacija zamiljena zajednica/

DVA NACIONALIZMALIBERALNI NACIONALIZAM uzepe Mazini (+1872), napravio 1857. mapu idealne Evrope, sastavljene samo od 11 drava;

KONZERVATIVNI NACIONALIZAM

U postojeim dravama Odbrana vrednosti,tradicije povratak prolost Protiv neprijatelja nacije socijalista,liberala. Nacija je proirena porodica

NAMETANJE ZAJEDNIKIH VREDNOSTIStandardizacija jezika i uvoenje zajednikih vrednosti u obrazovanju, vojsci Stvaranje stubova nacije nacionalnih institucija (univerzitet, muzej, biblioteka, arhiv, vojska) Nacionalne institucije imaju zadatak da objedine naciju i razviju patriotizam Simbolini znaci nacionalne identifikacije HIMNE, ZASTAVE, GRB

Grka 1821-1829

1814 - tajno udruenje Filiki heterija u Odesi za nacionalno osloboenje Balkana. Voa Aleksandar Ipsilanti. 1821- ustanak na Peloponezu. 1821 POGROM u Fanaru, obeen patrijarh na Uskrs. 1822 - Na Hiosu je poklano preko 20.000 hriana. (Delakroa) Jedrenski mir 1829 - Uslovi Turskoj - Nezavisnost Grke, hatierif Srbiji o autonomiji, autonomne povlastice Vlakoj i Moldaviji ostaju i titi ih Rusija. 1830 Nezavisnost. Problem vladara: Leopold Saks-Koburg, 1832 izabran Oto Bavarski. 1881 - Tesalija 1908 - Krit 1913 - Makedonija, Trakija 1919-1921 - Rat sa Turskom (iseljeno milion Grka i 500.000 Muslimana

EEN DELAKROA POKOLJ NA HIOSU

Seobe Slovena

SRBIJA U DOBA STEFANA NEMANJE

BALKAN U DOBA CARA DUANA

SRBIJA PRVI USTANAK Karaore izabran

za vou ustanka

na Sretenje 1804 1812 Bukureki mir; Srbija privilegovana oblast Drugi ustanak, april - novembar 1815 I hatierif, 1830; 6 tvrdjava zadravaju Turci, iz ostalih se iseljavaju. II hatierif-6 nahija 1833 -autonomna kneevina, danak, granice Pariski mir 1856 sile garantuju

1876,

juli, Crna Gora i Srbija objavljuju rat Turskoj. Rat izgubile. Marta 1877 - mir i status quo. 1877, 13. decembra -Srbija ulazi u rat i osvaja Pirot, Ni, Toplicu i Vranje Berlinski kongres 1878 NEZAVISNOST 1885 - Rat sa Bugarskom 1912-1913 Balkanski ratovi, dodati Makedonija i Kosovo

1878

TERITORIJALNO IRENJE SRBIJE DO 1913

RUMUNIJAZavisne kneevine tzv. Dunavske - Vlaka i Moldavija Ruska okupacija tokom Napoleonovih ratova 1821 - Ustanak Heterije vodi Aleksandar Ipsilanti Jedrenskim mirom 1829. kneevine pod ruskim protektoratom. Uz pomo Rusa, piu STATUTE (kneevinama upravljaju izborni knezovi) 1848- Povelja rumunske slobode. Ideja o ujedinjenju svih Rumuna Transilvanija, Bukovina. Rusija i Turska gue revoluciju. 1853 Rusija opet ulazi u Kneevine kako bi pojaala pritisak na Portu

NEZAVISNA RUMUNIJA 1857

- Posle Pariskog kongresa, izbori na kojima pobeuju snage za ujedinjenje. Garantne sile razliito misle o ujedinjenju. Ujedinjenje Vlake i Moldavije

1859 1861

- Aleksandar Kuza, nazvao se Aleksandar I; 1866 svrgnut. Dolazi Karl Hoencolern, Karol 1878 Nezavisnost i pripajanje Dobrude 1913 delta Dunava

BUGARSKA

TANZIMAT - preporod 1876. pokolj Bugara u junoj Bugarskoj 1877 Rusko-turski rat. Rusi osvajaju Trnovo 2. marta 1878 mir u San Stefanu. BERLINSKI KONGRES 1878: Kneevina Bugarska i Istona Rumelija 1879 Trnovski ustav, ruski uticaj, liberalan Knez Aleksandar Batenberg Istona RUMELIJA Bugari 70% PRISAJEDINJENJE septembar 1885. Rat sa Srbijom Knez Ferdinand Saks Koburg Gota, avgust 1887 1908 nezavisnost 1912 pripojena zapadna Trakija

NOVE DRAVE Hrianske

Sve

imaju velike ideje Sve zasnovane na nemakim principima nacije Sve uzimaju vie prava nego to su smele po statusu Sve svoje istorijska prava nalaze u prolosti (srednjevekovna carstva)

POETAK 20. VEKASRBIJAStanovnika 2.912 000

BUGARSKA

GRKA

RUMUNIJA

4.338 000

2.632 000

7.229 000

Bug 1,5 vie, Rum 2,5 Bug. 2x vea; Grka 1,3; Rum 2,7

Km2

48.303 km287.800 km2 (1913)

96.346 km2111.001

63.211131.940

131.353 km2316.000 (1919)

Gradsko stan.

13,1%

19 %

33,1 %

17.6 %

URBANIZACIJA1900 Gradsko stanovnitvo SRBIJA 13.9% BUGARSKA 19.9% GRKA 24% 1907 RUMUNIJA 13.9%

1900

1910Gradovi preko 10.000 stanovnika

13,14

19%10

33.112

17.618

Najvei gradovi

Beograd 89.876 Ni 25.000 Kragujevac 18.400

Sofija 67.000

Atina 111.000

Bukuret 276.000

OBRAZOVANJE1910 Nepismeni SRBIJA 80 % BUGARSKA 72 % GRKA RUMUNIJA 61 % 78 %

Mladi do 19 g.Uenika na 1000 stanovnika Pismenost regruta

53.7 %46

51.15 %96

48.6 %81

50.3%75

54%

75%

70%

35.5%

Univerzitet

1905 Velika kola 1863

1904 Sofija Vel.uilite 1888

1837 Atina

Jai 1860 Bukuret 1864

POKAZATELJI MODERNOSTISRBIJA Parlamentarizam 1869 (1903) Nacionalna banka 1884 el.pruge 1870 el.pruge 1910 Dug po glavi stan 0 1.368km BUGARSKA GRKA 1879 (1919) 1879 221 1.780 1864 (1909) 1841 12 1.580 65 RUMUNIJA 1859 (1928) 1880 248 3.603 46.1

32.2 USD 15.8

MAJKA RUMUNIJA 1850

Een Delakroa, Grka na ruevinama Misolongija

UJEDINJENA BUGARSKA (N. Pavlovi)

SKENDERBEG TIRANA

STATUA SKENDERBEGA U SKOPLJU

Aleksandar Veliki u Skoplju

SVETI SAVA

ALBANIJA 1478

- deo Osmanskog carstva 1878 Prizrenska liga 1912 Nezavisna kneevina 1928 Kraljevina Ahmed beg Zogu, Zog I

VELIKA ALBANIJA

NACIONALNI SASTAV ALBANIJE

PROSTOR SUKOBA VELIKIH SILA OSMANSKA RUSIJA

IMPERIJA

HABSBURKO

CARSTVO NEMAKO CARSTVO 20. VEK ITALIJA NATO I VARAVSKI PAKT

1878NEZAVISNE DRAVE GRKA RUMUNIJA SRBIJA CRNA GORATAKE SUKOBA BOSNA MAKEDONIJA

PRVI BALKANSKI RAT

1912 30.maj 1913 SAVEZ Bugarske, Srbije, Crne Gore i Grke protiv Turske Turska izgubila vei deo evropske teritorije; granica na liniji Enos-Midija Londonska konferencija 30.maja 1913 8.oktobar

Nezavisna Albanija Proirenje svih balkanskih drava

DRUGI BALKANSKI RAT 29.juni-10.avgust 1913SAVEZ Srbije, Grke, Rumunije, Crne Gore protiv Bugarske. Turska se pridruuje

Mir u Bukuretu 1913 Bugarskoj oduzete teritorije dobijene u I. balk. ratu Makedonija podeljena izmeu Srbije i Grke Rumunija dobila Dobrudu Crna Gora dobila Plav i Gusinje, deo Metohije Grka Solun i deo Trakije

DOBRUDA

NOVE DRAVE SLOVENIJA

- 1991 HRVATSKA -1991 MAKEDONIJA - 1991 BOSNA I HERCEGOVINA - 1992 CRNA GORA- 2006

MAKEDONIJA8.septembar 1991 nezavisna drava Biva jugoslovenska republika Makedonija (FYROM) Poreklo od antikih Makedonaca

O.IVEKOVI Dolazak Hrvata na Jadran

BOSNA I HERCEGOVINA 1991

43,7 % Muslimani31,3 % Srbi 17,3 % Hrvati