N A U K A

“Onoga dana kada nauka po~ne prou~avati nefizikalne (duhovne) pojave, u deset godina napredova}e vi{e nego ikada.

Ako ne znate kako, promatrajte pojave prirode, ona }e vam dati jasne odgovore i inspiraciju.”

Nikola Tesla

Krajem XIX

veka, niko od

njujor{ke elite

nije bio toliko

proslavljen kao Nikola

Tesla, Srbin koji je

emigrirao u Sjedinjene

Ameri~ke Dr`ave kako

bi se posvetio svom

istra`ivanju i nau~nom

radu. Privla~io je ljude

oko sebe. Trezven i

distanciran, visok, vitak, uvek

savr{eno obu~en, aristokratskog

stava, samotnjak, harizmati~an,

izgledao je kao da je u sebi saku-

pio svu najsna`niju kosmi~ku

energiju.

Bez Teslinih pronalazaka

ne bi bio mogu} rad nijednog ure-

djaja koji koristi elektri~nu energi-

ju. Njegovi radovi su osnova

mnogih savremenih nau~nih

istra`ivanja u oblastima novih izvo-

ra energije, zatim istra`ivanja kos-

mosa, ili primene elektro – magnet-

nih talasa. Rezultati Teslinih

eksperimenata daju i danas veoma

raznovrsne i sna`ne

podsticaje nau~nicima

{irom sveta, naro~ito od

kako je Muzej – Nikole

Tesle objavio njegov

“Dnevnik istra`ivanja u

Kolorado Springsu“, u

kome je zapisano sve

sto je Tesla svojim

e k s p e r i m e n t i m a

svakodnevno postizao.

San Nikole

Tesle je bio jednostavan – besplat-

na struja dostupna celom

~ove~anstvu. Njegovi pronalasci,

bazirani na toj ideji i bliski ost-

varenju, bili su potisnuti od vlade

Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava,

skoro ceo vek. Sada su dostupni

javnosti, ali se jo{ uvek o njegovoj

zaostav{tini veoma malo zna i

pitanje je koliko }e jo{ vremena biti

prekrivena velom tajne. Ipak, Teslin

generator je sada dostupan. Svako

mo`e da ga izgradi i tako u{tedi

najmanje 60% energije koju sada

skupo pla}a. Takav generator mo`e

skoro besplatno da zadovolji

potrebe svakog doma}instva. Re~ je

o kreiranju ekolo{ke energije iz

neiscrpnog izvora. Danas postoji

oko tri stotine patenata {irom sveta

baziranih na njegovim izumima.

Besplatna energija je sada postala

realnost za one koji `ele da dopune

svoje potrebe elektri~ne energije ili

da u potpunosti budu nezavisni i

van mre`e.

Godine 1934. Nikola

Tesla, srpski genije, objavio je

svetu novo otkri}e da je prona{ao

uredjaj koji hvata energiju i pret-

vara je u struju. Medjutim,

ameri~ka vlada umesto da podr`i

ovo senzacionalno otkri}e, ona je

ukinula finansije i ~ak potpuno

zata{kala ovo otkri}e. Posle Tesline

smrti i njegovi radovi su misteri-

ozno nestali. Sada kada postoji jaka

gradjanska inicijativa o slobodi

pristupa informacijama, neki od tih

va`nih nacrta postal su dostupni i

Teslin izum za ekolo{ku struju je

kona~no postao stvarnost.

Jedan od glavnih izvora

sredstava svake dr`ave je naplata

elektri~ne energije, bez koje se

`ivot danas ne mo`e zamisliti.

Dakle, interes vladaju}ih nije

besplatna elektri~na energija, zbog

~ega nije tako lako do}i do Teslinih

izuma, koji se jo{ uvek dobro kon-

troli{u.

Iako, izgleda neverovatno,

oslobadjanje od kontrole energet-

skih kompanija je zaista mogu}e.

Solarna energija je u

medjuvremenu predstavljena kao

odli~na alternativa i spas od visok-

ih ra~una, ali kupovina i instaliran-

je ove opreme je skupa igra~ka, a

neophodan je i dovoljan broj

sun~anih dana u godini. Teslin gen-

erator ne zahteva sunce, a njegovi

ekolo{ki planovi su jednostavni i

laki za razumevanje.

Kada je Tesla preminuo

7. januara 1943. godine, njegova

istra`ivanja su bila sklonjena od

o~iju javnosti i strogo ~uvana. Da

bi se njegov rad zaboravio, kreirana

je propaganda nepoverenja prema

njegovim izumima, koja je kona~no

postala pros{lost. Njegov plan da se

~itav svet snabdeva besplatnom

elektri~nom energijom ostao je

neostvaren do danas.

Aleksandra Miti}

TESLIN NEOSTVAREN SAN

11www.serbianmirror.comJul 2015.

Jul 2015.12

Sava Rako~evi} je duboko

ukorenjen u kulturno

nasledje Srbije. Njegova

darovitost zapa`ena je jo{ dok

je studirao i on postaje dobitnik

prvih nagrada za slikarstvo na

festivalima mladih umetnika

1959. i 1960. godine.

Takodje je bio dobitnik

prve nagrade za slikarstvo

Beogradskog univerziteta 1958.

godine.

Kao istori~ar umetnosti idirektor Narodnog muzeja, bio sampozvan 1983. godine da otvorimizlo`bu Rako~evi}evih slika uGaleriji Kulturnog centra Beograda.Drugi susret sa Rako~evi}em usle-dio je 1990. godine, u te{kim iolovnim vremenima pred definiti-van raspad biv{e jugoslovenskedr`ave. Tada je u Narodnom muze-ju odr`ana velika kolektivnaizlo`ba pod nazivom Likovnostvarala{tvo Srba u svetu.

Imaju}i u vidu osobitkarakter Rako~evi}eve likovnepoetike, Narodni muzej, kaougledna nacionalna ustanova,odlu~io je da ga ponovo pozove ida mu priredi samostalnu izlo`bu.Uprkos svim nesre}nimpoliti~kim okolnostima,Rako~evi} je prihvatio ponudjenipoziv i izlo`ba je, sa zapa`enimuspehom, sve~ano otvorena uNarodnom muzeju aprila 1992.godine. Izlo`ena su 32 dela kojaje Rako~evi} doneo iz ^ikaga, saobala Mi~igenskog jezera; ona sunastajala u Americi od sedamde-setih godina pro{log veka. Zboguvedenih sankcija slike su veomadugo ostale zarobljene u depoimaNarodnog muzeja. Muzej je, med-jutim iskoristio to vreme da biSavinu izlo`bu prikazao publici uNi{u, Vrbasu i ^a~ku.

Ovom prilikomnajva`nije je da se ukratkoosvrnemo na neka bitna obele`jaSavinog slikarstva prikazanog nateku}oj izlo`bi u Galeriji Srpskeakademije nauka i umetnosti.

Po~etkom pedesetih itokom ranih {ezdesetih godina,nakon {to je Rako~evi} zavr{io

studije, njegove slike nosile susve odlike tokova koji su tadavladali u beogradskom slikarstvu.Ostajao je veran figuraciji i odbi-jao da se priklju~i agresivnomnastupu enformela. Uzemlji je izlagao na neko-liko samostalnih i grupnihizlo`bi i rano je primljen uUdru`enje likovnih umetni-ka Srbije. Na formiranjenjegove umetni~ke li~nostii veoma postojane duhovnei eti~ke vertikale u velikojmeri uticao je njegovzavi~aj – Kosovo iMetohija – blizina Pe}kepatrijar{ije i VisokihDe~ana i inspiracija nji-hovim `ivopisom, kao ikonzervatorski rad na tim idrugim spomenicima kul-ture. S takvim kapitalom, stim duhovnim naslagama umemoriji i likovnomiskustvu, sa urodjenim tal-entom i dobrom slikarskomspremom – SavaRako~evi} odlazi u Novisvet kao ve} formiran i zreoumetnik.

Rako~evi}ev dolazak uAmeriku, u koju je poneo evrop-sko likovno nasledje, sasvim

razumljivo, zahtevao je izvesnetematske i stilske promene.Potrebno je podsetiti se da je uAmerici {ezdesetih godinadominirala umetnost pop-arta i da

je to bio centar u kojem su delo-vali neki od najistaknutijih umet-nika likovne apstrakcije. Za SavuRako~evi}a nastala je krupnadilema: kome se privoleti

carstvu? A odgovor je glasio –nijednom, ve} postati svoj iprona}i vlastiti put. I u tome jepotpuno uspeo! Spojio je arhetip-sko, {to je poneo iz zavi~ajne i

mitske pro{losti, s nekimlikovnim odlikama novesredine. Dakle, kada je upitanju bio izborumetni~kog puta, izlaz jenadjen u ukr{tanju ipro`imanju civilizacijskih iumetni~kih iskustavaevropskog i ameri~kognasledja – izmedju latentnenaracije i likovne apstrak-cije. Evidentno je daSavine slike ne pripadaju ucelosti nijednom od ta dvalikovna iskaza. Pronadjenare{enja formirala suRako~evi}a kao samosvo-jnog i originalnog umetni-ka, bez odgovaraju}ihuzora u svetu i kod nas.

Rako~evi} je zaro-nio u svoj izma{tani svet -svet magije, rituala i odgo-varaju}ih simbola. U zmi-

jolikom kolopletu nalaze se figureiz snovidjenja, s ponekim velikimsve vide}im i zastra{uju}imo~ima. Utisak je da se one med-jusobno bore, pro`diru i uni{tava-

ju, da bi se na drugim slikamanalazile u nekom lirskom,ljubavnom ili humorno-ironi~nomspoju. Ovde nije re~ o bukvalnompreuzimanju i preslikavanju bilo~ijih gotovih obrazaca. Slikar jestvorio, s jedne strane, svoju novui specifi~nu likovnu poetiku i sdruge strane, izrazio humanisti~kuanga`ovanost, zabrinutost i zapi-tanost.

Dramati~ne, simboli~ke idekorativne likovne predstaveSave Rako~evi}a samo su pre-duslov da se iska`u neke nove,~isto likovne vrednosti: smisao zastvaranje neobi~nih kompozi-cionih re{enja, donekle izra`engrafizam - nastao iz autorovogbogatog crta~kog iskustva-defin-isanje forme pa`ljivom upotrebombojenih povr{ina, racionalna sve-denost bojenog spektra na neko-liko jakih boja. Autor je posvetiopunu pa`nju specifi~nomlikovnom jeziku, ~isto plasti~kimi likovnim vrednostima. One sudo{le do izra`aja i u pa`ljivobojenim i valerski nijansiranimslikanim pozadinama svakog dela,uvek tretiranim na druga~ijina~in. U spoju asocijativnog iapstraktnog, figuralnog imisti~kog, esteti~kog iezoteri~nog - treba tra`iti bitne ikarakteristi~ne vrednostiRako~evi}evog slikarstva. U nje-govim delima je, kako prime}ujejedan kriti~ar, fiksiran trenutak ukojem figuralnost postaje deometafizi~ke su{tine.

Susret prijatelja: s leva akademici Bata Mihajlovi} i Dinko Davidovi}, J. Jevtovi} i slikar Sava Rako~evi}, 2007.

DELO SAVE RAKO^EVI]AIstori~ar umetnosti i direktor Narodnog muzeja od 1980. do 1997. Godine. - Jevta Jevtovi}

Sava Rako~evi} je dubokoukorenjen u srpsku, patrijahalnu kul-turnu i istorijsku tradiciju.

Rodjen je 1933. godine uPe}i. Srednju umetni~ku {koluzavr{io je u Skoplju, a diplomirao jena Akademiji primenjene umetnostiu Beogradu, na slikarskom odseku, u

klasi profesora Vinka Grdana 1960.godine.

Ve} tada, u toku studija,

zapa`ena je njegova darovitost ipostaje dobitnik prvih nagrada zaslikarstvo na festivalima mladih

umetnika Srbije i Crne Gore 1959. i1960. godine.

U Beogradu je nekoliko god-ina `iveo i radio kao Slobodan umet-nik i honorarni illustrator “Politike”,sve do odlaska u ^ikago gde i danas`ivi i stvara.

Zoran Glu{~evi}

Slikar svetskih razmera i pesnik duboke ekspresije

SAVA RAKO^EVI]

Zoran Glu{~evi} o Savi Rako~evi}u

M e t a f i z i ~ k i m ,metafori~nim predstavama ikreaturama na ve}ini slikaautor nas podse}a na dual-isti~ku borbu izmedju dobra izla, na ljubav i mr`nju, nastrah i zebnju od medju-sobnog uni{tavanja. Re~ je opoetizovanoj igri zasnovanojna magijskim i bajkovitimobredima, na vrlo starimnarodnim pripovedanjima izmitske paganske pro{losti.

Re~i koje se lome - 1991.

U M E T N O S T

U M E T N O S T

13www.serbianmirror.comJul 2015.

Slikarka Dragana To{i}spada u red srpskih slikarasrednje generacije, koja

nije ni na jedan na~in izdala iliprepustila svoje slikarstvo i svojumetni~ki talenat slu~aju inedoumici ultramodernihslikarskih tokova dana{njice.Potenciram i re~ zemlja, jerDragana upravo i stoji ~vrstona zemlji i kao li~nost ilikovni odgoneta~ tajniprirode i svega onoga {toraste iz zemlje i ~emu sedivimo svi mi koji hodamoovom zemljom i putevima nanjoj. Njene slike su kaobele`nice ili kratki zapisi kojise de{avaju u hodu negdeizmedju dva potoka ili dvadebela stabla koja govore izmed-ju sebe, nemu{tim i nama ner-azumljivim re~nikom {ume. Namoje pitanje : “Za{to ba{ {uma ipejza{ u dana{njem vremenustrasne torbulencije i urbanedrame?”, autorka mi je kratkoodgovorila: “Priroda je polaka i

spora, ali za sve ima vremena“.Na temelju slikarskih

veli~ina srpskog slikarstva sapo~etka dvadesetog veka, primervelike Nade`de Petrovi} i velikogSave [umanovi}a, ose}a se sjaj iblagodet velikih duhova slikarstvakoji su prisutni svojomduhovno{}u u pejza`ima Dragane

To{i}, ipak shvatam da postoji unama i slikarska genetika kojanam se vra}a kao korpa cve}a imirisa na{e slikarske pro{losti.Odlu~an i mu{ki potez ~etkom ilipastelom dovodi autorku i njeneslike na ivici apstraktne umetnos-ti, ali se ipak ona vra}a u svoje

gnezdo okupano bojama irazli~itim sun~evim zracima kojinam ma{u sa slike, ba{ kao i li{}e{to se ljulju{ka na vetru i menjaprizmu svetlosti i njene senke na

zemlji. Dragana svojim slikama isvojim vidjenjem sveta zapravovra}a slikarstvo slikarstvu i nje-govim izvornim vrednostima. Tadrama svetlosti, boje kontrasta i

senke na njenim slikama jeodlu~na drama, drama prirode isve njene slobode, ne{to vizuelno{to bi me gledanjem ituma~enjem pejza`a prenelo umuziku italijanskog kompozitoraVivaldija i njegovih ^etirigodi{njih doba, kroz koje njena

bezimena srpska {uma prolazi ipeva ili govori stihove poezije iz“Gradinara“, indijskog mudracaTagore. Njena poruka u istovreme je poruka koju nam donosineki golub sa druge straneokeana, a na tom papiri}u pi{u

vi{e nego jednostavne poruke:Ostavite me da budem slobodnaptica i da slobodno letim gde godda po`elim, a ja }u vam svojuljubav uzvratiti pejza`ima, paste-lima i platnima iz svog oka, kojegleda i iz svog srca koje treperikapima prirode.

Mislim da je njenaizlo`ba u ^ikagu i ne{to vi{e odsame umetnosti, to je dogadjaj sapogledom na istinu i prave vred-nosti `ivljenja i ljubavi premazemlji i prirodi, na koju smo svimi pomalo zaboravili. Vrednostikojih se setimo kad nam pti~icadoleti na prozor, zacvrku}e usnove i oboji dan plavim krilimaslobode, poezije i bezrezervneljubavi prema umetnosti.

Dragana To{i} }eizlo`iti i otvoriti izlo`bu “Pri~a o{umi“ u Srpsko-ameri~komMuzeju St Sava, 18. jula u 7:30pm, 448 W Barry ave, Chicago.Srda~no vas pozivamo da pris-ustvujete ovom kulturnomdogadjaju.

Pi{e: Boban Ili}

PRI^A O [UMI

Dragana To{i} je diplomi-

rala na Fakultetu primenjenih

umetnosti u Beogradu. Bavi

se humanitarnim radom u

korist dece obolele od dis-

trofije, u~esnik je gotovo svih

likovnih kolonija u Srbiji.

Aktivan je izlaga~ i autor

slika i murala, `ivi i radi u

Para}inu, Republika Srbija.

14 Jul 2015.

P R E D S T A V L J A M O V A M

Deni Rakovi} je rodjen u^ikagu, ali koreni prekooca ve`u ga za [umadiju.

Naime njegov otac Radislav do{aoje iz Tre{njevice kod Arilja daleke1968. godine u ^ikago, gde jeosnovao svoju peto~lanu porodicu.Svoju decu je vaspitao u patrija-halnom i patriotskom duhu. Zatoje Deni veoma ponosan na svojeporeklo i to sa puno ljubavipokazuje na svakom koraku, pa~ak i kroz svoj novootvoreni biz-nis LAV IMPORTS.

Pozitivan, vedrog duha iuvek dobrog raspolo`enja, ovajmladi, vredan i uspe{an ~ovek,pun entuzijazma nikada ne miruje.Ima nekoliko svojih biznisa isvaki funkcioni{e po planu. Poredtoga on je divan mu` i dobar otac.Razlog za na{ razgovor saDenijem je upravo njegovnovootvoreni biznis LAVIMPORTS.

Po ridjenjuAmerikanac, po struci pilot,odakle `elja za biznisom uvozasrpskih proizvoda?

“Da, rodjen sam u^ikagu i {kolovao sam se za pilotai sve {to je vezano za posao leten-ja i celokupno servisiranje aviona.[kolovanje i posao pilotaomogu}ili su mi da steknem pre-ciznost, navike, samopouzdanje ili~nu sigurnost koja je omogu}ilada se rodi ideja za novim poslomkao izazovom, koji `elim da vodimuspe{no uz ostale teku}e poslove.

S obzirom da samAmerikanac srpskog porekla, odranije sam upoznat sa ~injenicomda je Srbija zemlja sa proizvod-njom zdrave hrane i pi}a i da jesa tim proizvodima prisutna nasvih pet kontinenata. U meni sestvorila `elja i izazov, da se sanovom kompanijom mogu li~nouklju~iti u deo tog procesa ipomo}i proizvodja~ima iz Srbijeda nadju pravog partnera ovde uAmerici. Takodje smatram da }emoja nova kompanija “LAVIMPORTS“, osnovana za uvozbrendova iz Srbije, biti prepoz-natljiva u Srbiji po efikasnosti ucelokupnom poslu i svojstvudobrog partnera.“

Koji su kriterijumipresudili na izbor proizvoda zauvoz?

“Razmi{ljaju}i kojeproizvode iz Srbije uvoziti i ponu-

diti pre svega ^ikagu i dr`aviIlinois u kojoj `ivim odlu~io samse za proizvode koji od samognastanka do danas nisu promenilikvalitet i koji su zahvaljuju}ikvalitetnom tehnolo{kom procesudostigli status brenda na prostoru

nekada{nje Jugoslavije i nekolikosusednih dr`ava. Uporedjuju}i pi}akoja uvozim, sa drugim doma}impi}ima, mogu biti vi{estruko zado-voljan da su proizvodi koje uvoz-im srpskog porekla na vi{emnivou kvaliteta od istih proizvodastranih firmi u Srbiji, ~ijeproizvode mnogi smatrajudoma}im.”

Reci nam ne{to vi{e oovim proizvodima, po ~emu seoni razlikuju od drugih doma}ih

pi}a?“Obilaze}i Beogradsku

Industriju Piva, uverio sam se utehnolo{ki proces proizvodnje pivapo originalnoj recepturi bez konz-ervansa i bilo kakvih ve{tackihprimesa. Industrija piva BIP

takodje poseduje proizvodnju sop-stvenog pivskog slada, koji jepored hmelja koji se preko tridesetgodina uvozi od istog proizvod-ja~a, najva`niji sastojak uproizvodnji originalnog piva.

Takodje sam odlu~io da

se preko moje kompanije po prviput na ameri~ko tr`i{te pojaviizuzetno zdrav napitak i veomaefikasan probiotik, BIP-ov Kvas.Sirovina za ovaj napitak od samogpo~etka proizvodnje uvozi se odistog proizvodja~a iz Rusije, koji usamoj Rusiji ima reputacijunajboljeg proizvodja~a sirupa zaproizvodnju kvasa.

Za Gorki List sam seodlu~io iz tog razloga {to je nje-gova autenti~na aroma jedinstvena

u poredjenju sa svim likerima.Gorki List se pije kako zapo~etak, tako i za zavr{etakdobrog jela. Po~etkom {ezdesetihgodina kreiran je prepoznatljivukus i od tada do danas ostao jenepromenjen. Sadr`i jedinstvenu

kombinaciju ekstrakata 27 vrstabiljaka, medju kojima se izdvajapelin koji Gorkom Listu daje orig-inalan neponovljiv ukus i aromu.Poslovodstvo Gorkog Lista saponosom isti~e da }e u ovoj godi-ni prodati stomilionitu bocuGorkog, {to ih svrstava u redvelikih brendova u isto~nojEvropi.

^injenica je da smopoznati po proizvodnji i velikomizboru kvalitetnih rakija u Srbiji.Za{to si se odlu~io ba{ za rakijeiz ku}e Aleksi}?

Odluka za rakiju“ALEKSI]“ doneta je na osnovusaznanja da se kvalitetna sirovins-ka baza, odnosno kvalitetno vo}eod koga se proizvodi rakija, nalaziu vlasni{tvu destilerije Aleksi}.Pomenuta destilerija poseduje sop-stveni vo}njak od desetak hektarau centralnoj Srbiji, na daleko~uvenom Gru`anskom kraju, usrcu [umadije. Rakija“GRU@ANSKA NIT“ je dobitnikmnogih doma}ih i inostranihnagrada za kvalitet. Potvrdakvaliteta je i njeno vi{egodi{njeprisustvo na tr`i{tu EU iAustralije.“

Koliko u svemu tomepoma`e supruga i da li ima{svoje predstavni{tvo u Srbiji?

“Kao li~ni oslonac u`ivotu, supruga Ana daje mipodr{ku u ukupnoj poslovnojaktivnosti, kako predlozima tako ili~nim anga`manom u konkretnimsituacijama. Ona mi olak{ava da

se bolje pripremim za razneprezentacije i sponzorstva, kojesam ve} imao i o kojimarazmi{ljam. Anin urodjen instiktza lepo prezentovanje kompanije iproizvoda, kao i njeno li~noanga`ovanje s ljubavlju i strpljen-

jem, daje mi dodatnu snagu i“vetar u ledja“ da lak{e ostvarimcilj sa kompanijom “LAVIMPORTS“ koju sam osnovao zauvoz srpskih brendova.

Zahvaljuju}i mojoj ta{tiDu{anki i preporuci njenih pri-jatelja, upoznao sam VladanaVukosavljevi}a iz Beograda,dugogodi{njeg rukovodiocaplatnog prometa “GENEY-a“,nekada nave}e firme celeJugoslavije. Veoma jednostavnosmo dogovorili model po komeroba direktno ide od proizvodja~aprema mojoj kompaniji i jednos-tavno podelili uloge u celokupnomposlu od proizvodja~a do magaci-na u ^ikagu. Shodno postignutojorganizaciji u celokupnom proce-su, potreba za predstavni{tvom uSrbiji nije neophodna. Poslove okokontrole kvaliteta robe, organizaci-ju {pedicije i prevoza, kao idavanje predloga za uvoz novihbrendova, poverio sam momovla{}enom predstavniku zaSrbiju, glavnom menad`eruVladanu Vukosavljevi}u.“

Reci nam kako usklad-juje{ sre}nu porodicu, pilotiranjei import biznis?

“Uz veliku podr{kuporodice, koja je moj odli~anoslonac i podr{ka u svemu, presvega moja supruga Ana i moj sinFilip. Trudim se da nadjem balansizmedju poslovnih obaveza i poro-di~nog `ivota. Takodje, velikupomo} i sigurnost oko ~uvanjasina Filipa imam od svoje ta{te,gospodje Du{anke.

S druge strane, mojaosnovna vokacija pilot, koja dajeprednost u mnogim stvarima, dis-ciplinu, organizovanost, brzinudono{enja odluka, odgovornost ijednu vrstu hrabrosti, omogu}ilami je da krenem da se bavim idrugim biznisima. Svaki novposao je izazov, a ja sam uvekvoleo izazove, u njima uspevao isebe nalazio.”

I za sam kraj ove pri~e,ostaje nam da po`elimo Denijumnogo uspeha u ovom biznisu. Dapreporu~imo na{im prodavnicama,restoranima i kupcima na velikoda obavezno kupuju kvalitetnesrpske proizvode LAVIMPORTS-a, kao i da naglasimoda je LAV IMPORTS firma spon-zor svih velikih dogadjaja u^ikagu od svog osnivanja.

LAV IMPORTS - DENI RAKOVI]

OD PILOTA DO UVOZNIKA

SRPSKIH PROIZVODA

Deni Rakovi} sa suprugom Anom i sinom Filipom

LAV IMPORTS - sponzor na prijemu do~eka na{e vaterpolo reprezentacije u ^ikagu

P O R U K E

15www.serbianmirror.comJul 2015.

16 Jul 2015.

d r u [ t v O

Upetak 19. juna, u okviruobele`avanja pola vekapostojanja i rada

Univerziteta u Ni{u, odr`an jenau~ni skup “Odliv mozgova:uzroci i posledice po nacionalnirazvoj i identitet“. Ova konferen-cija, koja je u zgradi ni{kog uni-verziteta okupila blizu tridesetizlaga~a, istra`iva~a koji se bavedijasporom, organizovao je Centarza nau~noistra`iva~ki rad Srpskeakademije nauka i umetnosti iUniverziteta u Ni{u, u saradnji saCentrom za sociolo{ka istra`ivan-ja Filozofskog fakultetaUniverziteta u Ni{u i Centrom zabalkanske studije Ni{.

Jubilej Univerzitetaposlu`io je tako ve}oj aktuelizaci-ji ove ne ba{ vedre teme, koja jeprivukla intelektualce iz Srbije izemalja regiona, medju kojima subili i oni sa nemalim sta`om`ivota i rada u dijaspori. [estosat-na prezentacija autora prethodnoprihva}enih radova od straneProgramskog odbora CentraSANU i Univerziteta u Ni{u,pra}ena diskusijom, zavr{ena jekorisnim zaklju~cima i apelimanadle`nim institucijama da seodliv mozgova, ukoliko ve} nemo`e da se spre~i, sistematskiiskoristi.

Autor ovog ~lanka, saiskustvom ste~enim u Kancelarijiza saradnju sa dijasporom GradaNi{a, najpoznatijoj po elektron-skom servisu Virtuelni mati~ar zadijasporu i kursevima srpskogjezika preko Skajpa za omladinuiz rasejanja, predstavio se naKonferenciji radom“Komunikacija kao determinantakohezije matice i dijaspore“, kojije napisao sa dr VladetomRadovi}em, profesorom

Filozofskog fakulteta Univerzitetau Ni{u, nekada novinarom i ured-nikom RTS-a.

Kroz pomenuti rad,odnos mati~ne dr`ave i dijasporeprikazan je kao makrokomu-nikacijski ~in izmedju dva komu-nikacijska polja povezana komu-nikacijskim kanalima: dr`avniminstitucijama, crkvom, udru`enji-ma Srba, medijima, pojedincima.Komunikacija medju tim poljima~esto se prekida distorzijom isemanti~kim {umovima zbogupotrebe razli~itih kodova,osnovnih jedinica komunikacije.Jednostavnije re~eno, dr`ava neprepoznaje poruke koje joj pripad-nici emigracije {alju, institucije suneme, udru`enja Srbaneumre`ena, u medijima dijasporei Srba u regionu je sve manjekorisnih, autenti~nih i nepreuzetihsadr`aja. Spas su pojedinci i uni-

verzitetske mre`e alumnista, jersituacija je alarmantna.

Prema Popisustanovni{tva, doma}instava i

stanova u Republici Srbiji iz2011. godine, od 7.186.862stanovnika Srbije (bez Kosova iMetohije), 19,7% (1.416.389) ~ine

mladi od 20 do 34 godine starosti,{to je sli~an starosni opsegkori{}en u istra`ivanju Kancelarijeza saradnju sa dijasporom GradaNi{a iz 2014, na osnovu kog 78%mladih `eli da napusti maticu.

Odliv i tra}enje mozgovaSrbije se po ugledu na zemljekoje su iskoristile taj fenomenmora pretvoriti u priliv ili utransnacionalnu cirkulaciju moz-gova, a do pro~i{}enja komu-nikacijskih kanala za bolji protokmedju dva komunikacijska polja,domicilnog i, uslovno re~eno,novodomicilnog mo`e do}i ve}ominstitucionalizacijom pitanja dijas-pore i strate{kim pristupom ovomozbiljnom problemu.

Radovi u~esnika konfer-encije “Odliv mozgova: uzroci iposledice po nacionalni razvoj iidentitet“ posta}e dostupni javnos-ti nakon 15. septembra 2015, uzborniku radova koji }e objavitiCentar za nau~noistra`iva~ki radSrpske akademije nauka i umet-nosti i Univerziteta u Ni{u.

Autor teksta: Ivan Kalauzovi} Ivanus Email: ivan.kalauzovic@gmail.com (za RTS i mese~nik Ogledalo iz ^ikaga)

OdnOs srbije i rasejanja narušava semanti^ki šum

Ivan Kalauzovi} - Ivanus

Naucni skup SANU o fenomenu odliva mozgova (Univerzitet u Ni{u, 19. jun 2015.)

17Jul 2015. www.serbianmirror.com

P O R U K E

18 Jul 2015.

P o Z o r i [ T E

roManTi^nE lUDE i DrUgE Pri^E

Pred prepunom salom Skokiteatra, pro{log meseca,Srpsko pozori{te Mira

Srem~evi} je izvelo jo{ jednuuspe{nu premijeru i dokazalo iovaj put koliko se ozbiljno baviovom umetno{}u. U pitanju je bilapredstava u kabare stilu, pa suglumci pored glume imali prilikuda poka`u i svoj rasko{ni talenat uigri i pesmi. Publika je podjednakodobro podr`ala i premijeru ireprizu kabare predstave“Romanti~ne lude i druge pri~e“po tekstu Rich Orloff-a i Du{anaRadovi}a, a tra`ila se i karta vi{e.

Prenosimo utisake pub-like sa premijere i prve reprize.

Konzul `eran izGeneralnog konzulata RepublikeSrbije u ^ikagu, gospodin DejanRadulovi}:

^estitam u imeGeneralnog konzulata Srbije napremijeri i divnoj predstavi. ^esti-tam glumcima na sjajno odigranimulogama. Mislim da je izbor teks-ta “Romati~ne lude“ Rich Orloff-ai tekstova Du{ka Radovi}a pravipogodak, odnosno da je ve} i tatema mu{ko-`enskih odnosa nai{lana izuzetno dobar prijem kod pub-like. Entuzijazam ~lanovaPozori{ta, i glumaca i reditelja, kaoi svih drugih koji su u~estvovali urealizaciji ovog projekta, impre-sionira. Vi{e nego o~igledno je dasu posetioci i ljubitelji pozori{neumetnosti u`ivali. Uostalom topotvrdjuju i aplauzi kojima suglumci nagradjeni. Ova predstavaje jo{ jednom potvrdila da Srpskopozori{te “Mira Srem~evi}” u^ikagu ima svoju publiku i da sena taj na~in pozori{te afirmisalo i

zauzelo zna~ajno mesto u kul-turnom `ivotu srpske zajednice uSAD, posebno u ^ikagu. @elim

predstavi dug `ivot, odnosno punonovih izvodjenja.

Dalibor Tojagi], kompjuterski programer i muzi~ar

U trenutcima nezapa-m}ene oskudice u srpskoj kulturi,jedna mala grupa ljudi iz ^ikagaprkosi svojim entuzijazmom iuporno{}u da to promeni. Srpskopozori{te Mira Srem~evi} iz^ikaga je jo{ jednom uspe{no

odr`alo premijeru nove predstave.Zadovoljstvo je gledati kako ovagrupa svakim danom postaje sve

ve}a i bolja u tome {to radi.Pozori{ne predstave se radjajugotovo ni iz ~ega, realizovane sa

vrlo malo sredstava, a uvek se odi-gravaju pred prepunim salama iprezadovoljnom publikom.

Pozori{te Mira Srem~evi}odi{e raznoliko{}u i podjednakodobro se snalazi u klasi~nim kao iu modernim komadima.“Romanti~ne lude i druge pri~e”na moderan na~in predstavljajuodnose izmedju mu{karaca i `ena,koji i dan danas ostaju misterija zaoba pola. “Romanti~ne lude ” pod-

sti~u na razmi{ljanje ali i navedrinu i smeh. Svako ko gledaovu predstavu }e prepoznati sebe,a mo`da i preispitati neke svoje`elje i odluke.

Pozori{ne predstave susigurno ne{to {to ostavlja jak uti-sak, ali ove predstave imaju jo{jednu jako bitnu ulogu, da okupena{e ljude koji `ive ovde i pode-sete ih da svoj jezik ipak razume-ju najbolje.

Zoran golUbovi],Elektro in`enjer

Na{e srpsko pozori{te“Mira Srem~evi}“ me je jo{ jed-nom vrlo prijatno iznenadilo.Ovoga puta novom pretstavom,“Romanti~ne lude“. Osve`enje jepre svega u prelasku repertoara sado sada prikazivanih srpskihklasi~nih dramskih dela na moder-nu pozori{nu scenu, i to sa ovakove~no interesatnom tematikommu{ko-`enskih odnosa. Lepr{avostprave kabaretske predstave jeodli~na nadgradnja na izuzetnodobar tekst pisaca. Scena i kostimisu uradjeni na vrlo profesionalnomnivou. Na mene je najja~i utisakostavilo to da na{i glumci-amaterizaista dosti`u sve vi{i nivo. U ovojpredstavi se ose}a njihov entuzi-jazam u u`ivanje sa kojim glume,{to se lako prenelo na publiku,koja je neizmerno u`ivala u pred-stavi. Siguran sam da }emo imatijo{ ovako prijatnih iznenadjenja, averujem da }e na{e pozori{teproslaviti i dvadesetu godi{njicusvog postojanja!

vEsna Karli^i]Nakon sino}ne pozori{ne

U predstavi su u~estvovali: Aleksandra Mihi}, Ana Mitri}, Ankica Ratarac, Igor Obradovi}, JovanaBek~i}, Milana Lana Kvrgi}, Milenko Šišarica, Milica Spasojevi}, Mioljub Ljupko Stefanovi}, Miroljub MikiDjuki}, Miša Petkovi}, Sanja Popov, Slavica Petrovi}, Vesna Zafirovski, Vladica Vuji}, Vladimir Milojkovi},Vladimir Mulina, Vlatko Ždrale, Vojkan Drenovac, Zorana Vuk~evi}, Milan Milo{i}

Koreografija: Milan Andrijani}, Muzika: The Frajle, Menad`er projekta: Vladimir Mulina

Slavila se ne samo premijera ve} i rodjendan glumca Vladimira Milojkovi}a

JO[ JEDNA USPE[NA PREMIJERA SRPSKOG POZORI[TA MIRA SREM^EVI] IZ ^IKAGA

P o z o r i [ t e

19www.serbianmirror.comJul 2015.

predstave “Romati~ne lude“, bilasam odu{evljena glumom, talen-tom, lepim svetom na sceni iizvanrednom re`ijom, koja je –izmedju ostalog i “lajtmotivnim”izborom muzike pridonela kohezijikabaretskih vinjeta. Danas samuhvatila sebe kako pevu{im neko-liko pesama iz predstave,prise}aju}i se pojedinih scena ukojima su bile posebno dubokoukorenjene.

@elim vam puno uspehau daljem radu! Ich leibe dich!

Mira i dr @eljko atlagi]Predstava je bila fenome-

nalna. Tema zanimljiva i uvekaktuelna, u jako prijatnom ambi-jentu. Glumci veoma dobri iprirodni, da smo se smejali dosuza. Kostimi i scena izvanredni saodli~nim izborom muzike. Kada setome doda publika (svi se medju-sobno poznajemo pa smo mogli danastavimo dru`enje i posle pred-stave) – pun pogodak. Nadamo seda }e biti vi{e ovakvih dogadjanja.

tena andri], advokatNedavno odigrana pred-

stava Srpskog pozori{ta MiraSrem~evi}“, Romanti~ne Lude“anga`uje svoju publiku, i mu{karcei `ene, da ispitaju i razmi{ljaju ovrlinama ljubavi, po`ude i romanseizmedju dva ljudska bi}a kroz nizkratkih komedija odigranih na srp-skom jeziku i u kontekstu srpskekulture i tradicije.

Dopadljiva je i srpskoj iameri~koj zajednici. U“Romanti~nim ludama”, kao i usvojim drugim predstavama,Srpsko pozori{te nudi jedinstveniprostor za svoju publiku da iskusii istra`uje srpsku kulturu i jezikkroz anga`ovanu i inspiri{u}uzabavu, pru`aju}i alternativu srp-skim kafanama i pijanskimklubovima koji slu`e zastarelu srp-sku narodnu i tehno muziku 90-ihu ^ikagu i okolini. Srpskopozoriste je pravi dragulj srednjegzapada!

alekS Savi], direktor United airlines

Nisam imao pojma da jeovo srpsko pozori{te tako dobro i dase tako razvilo i javite mi ako vamje ikada potrebna pomo}; ja sam biosponzor umetnosti u Hjustonutokom 13 godina i ba{ se spremamza sponzorisanje velikih pozori{ta ipredstava u ^ikago ali bih svakako`eleo da podr`im va{e aktivnosti.Uradili ste vrhunski posao! Takosam ponosan na vas.

nada kUzManovi], prodaja nekretnina

Ljubitelji pozori{ta i srp-skog jezika imali su jo{ jednu pri-

liku da u`ivaju u najnovijoj pred-stavi pozori{ta “Mira Srem~evi}”.Izbor tekstova za vodvilj“Romanti~ne lude” donosivatromet likova i situacija. Scenaza scenom nas vodi kroz trenutkekoji prethode, trenutke odluke, a idalje kroz “dok nas smrt ne razd-voji”. Iako su tekstovi uzeti odpisaca sa razli~itih strana sveta,dobar prevod i temamu{ko-`enskih odnosa, jedinstvenacelom svetu, ~ine predstavute~nom i prenose nas u stanove ikafane Beograda, Ni{a ili NovogSada.

Ekipa mladih ljudi dajeposeban polet i energiju predstavi.Njihova igra je nadahnuta iubedljiva. Emotivni i predani, krozlepo doziran humor prikazali sunam na{e kom{ije, prijatelje, rod-jake, pa i nas same. Kroz smeh,lako smo zapamtili lekciju. Scenaje jednostavna, prilagodljiva, odgo-varaju}a svakodnevnim temama.Ideja muzi~kih ta~aka jeosve`avaju}a i donosi dodatnuvrckavost ali tra`i malo vi{euve`banosti od onoga {to smovideli. Posebne ~estitke Ani Mitri},Igoru Obradovi}u i LjupkuStefanovi}u, mada i ostatak ekipezaslu`uje sve pohvale, zajedno sasvima onima iza scene, zao~igledan predani rad i entuzi-jazam, kojim su nam priu{tiliu`ivanje u, ovog puta, adekvatnomprostoru.

Nadamo se novim ost-varenjima ove talentovane ekipe.

Borka konte, Banker I{li smo da pogledamo

predstavu “Romanti~ne Lude“ da bismo podr`ali to na{e toliko sim-pati~no i dobro amatersko pozori{teMira Srem~evi}, ali i zbog toga {tosmo ~uli da je predstava jako dobra.Kao i sa ranijim predstavama,nismo se razo~arali. I ako je bilasredina nedelje, sala je bila skoropuna. Proveli smo jedno jako prijat-no ve~e. Vi{e puta smo se groho-tom smejali. Svaka pri~a u predstaviprkazuje stereotipove, medjutim istotako ~esto mo`emo da prepoznamosituacije koje su nam poznate izna{ih sopstvenih ivota. Predstava jedobar kola` tih uvek zanimljivihmu{ko-`enskih odnosa. Meni poseb-no prija kada vidim da glumciu`ivaju u onome {to rade. Poslepredstave glasali smo koja je pri~abila najbolja. Te{ko je odlu~iti. Ipakje pri~a sa spratovima zavr{ila maloispred drugih.

Miki vU^kovic, designer,arhitekta (sa reprize)

Oti{ao sam da pogledamprestavu Romanti~ne Lude, presvega da podr`im par svojih pri-jatelja koji su aktivni u Srpskompozori{tu. Za samu predstavusam imao skromna o~ekivanja.Lepo je to da se grupa ~ika{kihentuzijasta trudi da nam ponudisadr`aj na srpskom jeziku, kojimi svi pri`eljkujemo, ali pravopozori{te je ne{to drugo. Kakvoprijatno izenadjenje! Cela pred-stava je odradjena na visokomkreativnom nivou koji zavredjujepozornicu Ateljea 212. Izborduhovitih tekstova od dva autora,ameri~kog i na{eg legendarnoghumoriste, je vrlo zabavan.Te{ko je re}i koje su ~ije re~i,pravi humor je univerzalan.Predstava ima odli~an i brzritam, u kombinaciji ske~eva,muzike i plesa, a kraj dodje br`enego {to se o~ekuje. KarakterZorke, u preciznoj interpretacijiglumice kojoj ne znam ime, (AnaMitri} prim. aut.) o`ivljava pre-poznatljiv balkanski humor iostavlja publiku da pri`eljkujenastavak monologa. LjupkoStefanovi}, iznenadjuju}e auten-ti~an, je nezaustavljiva bujicare~i i humora

Nadam se da }e publikau drugim gradovima Amerike iSrbije imati priliku da vidi ovupredstavu. Mi u ^ikagu o~ekujemoslede}u predstavu oli~nog kvalite-ta, {to nije lako ponoviti.

Bravo svima!

nada zUBactravel konsultant

Bilo mi je zadovoljstvo{to sam imala priliku da odgledampredstavu “Romanti~ne lude“.Svaka ~ast, re`iji i glumcima.Smijala sam se do suza. Zaistalijepo i profesionalno uradjeno.

Nadam se da }ete nas-taviti tako i u budu}nosti. Iskrene~estitke. Poslije predstave sam raz-govarala i sa drugim gostima. Svisu podijelili moje mi{ljenje.Izvrsno!!!

Milo[ todorovi]Pratim pozori{te od

njegovog nastanka i mogu daka`em da su ovom predstavomdosegli novi nivo. Ove igre sene bi postidelo nijedno profe-sionalno pozori{te. Dosta novihglumaca se odli~no uklopilo sa“starim” i tu kombinacijunovog entuzijazma i ve}prisutne pozitivne energije smomi u publici prepoznali. Igranjena sceni ‘pravog’ pozori{ta uprelepoj sali je doprinelo dasmo svi sa predstave iza{li nas-mejani.

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi} je zapo~elo kao skromna romanti~na ideja nekoliko entuzijasta,

privuklo mlade ljude i preraslo u mnogo ve}e i ozbiljnije pozori{te. Zahvaljuju}i velikom radu i talentu

stalne gluma~ke ekipe koja je vrata pozori{ta {irom otvorila novim kolegama, novim idejama i njihovoj

energiji, {to je publika prepoznala i za svaku narednu predstavu broj posetilaca je znatno rastao. Srpsko

pozori{te Mira Srem~evi} je svojim kvalitetom i publikom preraslo u verifikovano pozori{te koje svoje

predstave odr`ava u profesionalnim uslovima i pozori{tima.

Veoma smo zadovolji i sa ovom predstavom na kojoj je na{a

verna publika nesebi~no pokazala odu{evljenje. I pored toga {to

smo je radili u posebnim uslovima i na neuobi~ajeni na~in, uspeli

smo svojim ozbiljnim radom da iznesemo jo{ jednu premijeru u

ovoj desetoj godi{njici jubileja na{eg pozori{ta. To {to nam je

Srpsko- Ameri~ki muzej Sveti Sava, odnosno ljud koji su trenutno

na ~elu te organizacije, oduzeli prostor nakon deset godina rada i

finansijskog doprinosa toj ku}i, ne}e nas zaustaviti da i dalje

uspešno radimo i širimo srpsku kulturu na ovim prostorima.

Igrali smo u profesionalniom pozoristu {to puno znaèi ne samo

za nas, nego i za publiku koja je fascinirana lepom salom. Najva`nije

je to, da je naša verna publika uz nas i daje nam ogromnu podr{ku.

U prostoru koji smo mi stvarali dugih deset godina formira se

neka nova za nas neva`na dramska grupa, koja nema nikave veze

sa nama.

Slavica Petrovi} – direktor pozori{ta

i Z M a T i c E

20 Jul 2015.

Velikan srpskog glumi{ta VlastimirDjuza Stojiljkovi} preminuo je uBeogradu u 86. godini, posle

du`e bolesti. Bio je dramski umetnik ~ije}e ime zauvek ostati upisano medjunajve}im bardovima srpskog glumi{ta.Talentovan i bezgrani~no posve}en svomposlu, osta}e upam}en po mnogobrojnimmaestralnim pozori{nim i televizijskimulogama. Odlazak Djuze, istinskog d`entl-mena i {armera, neprocenjiv je gubitak nesamo za srpsku kulturu ve} i za ~itavujavnu scenu.

Utihnula je jedna velikagluma~ka veli~ina. I dok kolege sa koji-ma je delio pozornicu tuguju za starimprijateljem, deca kao da su izgubila dra-gog druga sa kojim su odrastali. Umeo jeda zasmeje decu svojim glasom kao PatakDa~a i u de~ijoj emisiji “Na slovo naslovo“ gde je uspavljivao generacije,natero je mnoge parove da zaigraju nastiskavac uz “Devojko mala“, zasmejaobake i deke kao Italijan Tintoreto u“Sre}nim ljudima“ i nau~io maturante dasanjaju u “Lajanju na zvezde“.

Stojiljkovi} je rodjen 30. juna1929. godine u u~iteljskoj porodici.Zavr{io je gimnaziju u Kru{evcu, a glu-mom se bavio amaterski jo{ kao

srednjo{kolac. Po zavr{etku srednje {koleupisao je Rudarsko-geolo{ki fakultet, kojije napustio u tre}em semestru i upisao sena Akademiju pozori{nih umetnosti.Profesionalnu karijeru je zapo~eo 1951. uBeogradskom dramskom pozori{tu, gde je

radio do 1968. godine, nakon ~ega jepre{ao u Atelje 212. U BDP se vratio1978. i ostao tamo do 1985, kada je pono-vo pre{ao u Atelje 212, u kom je igrao dopenzionisanja, 1995. godine. Donedavnoje ~esto gostovao u brojnim predstavamai ostvario vi{e od 200 uloga.

Na filmu je debitovao 1957. u“Tudjoj zemlji Jo`ea Galea“. Veliku pop-ularnost je stekao filmom “Ljubav imoda“, za koji je otpevao pesmu“Devojko mala“. Osim te pesme, snimioje jo{ nekoliko pesama koje su objavljenena singl plo~ama. Publika ga je najvi{evolela i prepoznavala u ulozi RodoljubaPetrovi}a u seriji “Pozori{te u ku}i“.Potom je s Milenom Dravi} bio doma}inu {ou-programu “Lift za peti sprat“.Krajem osamdesetih vodio je radio pro-gram “Zabavnik“. Djuza Stojiljkovi} jetakodje pozajmljivao glasove junacimabrojnih crtanih filmova, ali je ostaonajvi{e upam}en kao Patak Da~a, Pepe leTvor, Optimus Prajm iz Transformersa iRafaelo i Leonardo iz Nind`a kornja~a.Sredinom 1990-ih odigrao je ulogu sim-pati~ne varalice, la`nog italijanskog grofaMarija Marka del Tintoreta u seriji“Sre}ni ljudi“ Sini{e Pavi}a.

Stojiljkovi} je bio dobitnik bro-jnih nagrada: 1983. godine dobio jeOktobarsku nagradu grada Beograda,2001. Dobri~in prsten, a 2009. statuetu“Zlatni }uran“ za `ivotno delo.

Marijana Maljkovi}

UMRO VLASTIMIR DJUZA STOJILJKOVI]

Jedna od najboljih uloga velikog Djuze, serija “Pozori{te u ku}i”

21 . jun 2015.Sjajan po~etak leta. Srbija je prvak

sveta u fudbalu za juniore. Zna se, kad porastujuniori }e igrati za pare, a ne za slavu srpskog nar-oda. Dovoljno je {to su nas u~inili sre}nim natrenutak. Pokazali su mladi fudbaleri, a i na{i nav-ija~i sa petog kontinenta i sa kraja sveta, {ta Srbinmo e, kad ho}e glavom da radi. Svetski mediji supre}utkivali ovu vest o pobedi Srba nadBrazilcima.

I slu~ajevi hap{enja Haradinaja i Ori}a,ubica srpskog naroda, koje Zapad {titi, dokaz jesamo koliko nas Amerika, EU i V. Britanije zaistamrze. Uhapsili su ih i pusti}e ih ~im prodje njiho-va kleveta u Rezoluciji o Srebrenici da su Srbigenocidan narod. Mo emo li mi Srbi da ivimobez tog trulog Zapada?

Te{ko, jer su mu se mnogi iz vlasti ve}prodali i to Amerikancima i Britancima.

Dolazi Piro}anac ku}i, pa ka e eni:-Ponovo poskupio benzin!

- Pa {ta to tebe briga kad nema{ auto!- Nemam auto, ali imam upalja~.

27. jun 2015.Ovde sve isto...Premijeri Vu~i} i Dodik su se dogov-

orili da 5. avgust proglase za Dan srpskih rtava.Tog dana }e usta{e i Hrvati da slave “Oluju”. Mi}emo, nadam se, da slavimo pobedu Djokovi}a naVimbldonu. udno je to da Zapad svoje i na{ebalkanske zlo~ince di e u heroje, a nas Srbe treti-ra kao zlikovce.

Madjari ho}e da se od nas ogradeicom i stave sebe u logor. Mi im uredno {alje-mo belosvetske migrante, koji putuju kroz Srbijuka EU. Sad }e i njih da proglase za zlikovce.Valjda }e nam Angela Merker pomo}i, kad dodjeu Beograd kroz koji dan, da shvatimo u ~emu jeproblem EU sa Srbijom i Srbima. Za uzvart lepo}emo je do~ekati i po~astiti.

Pri~aju Piro}anac i kom{ija, kom{ijaga pita: - [to ti ova koko{ka ima jednu nogu?

- Ni{ta me ne pitaj, ju~e mi bila punaku}a gostiju iz EU, pa sam morao da ih nahran-im ! – odgovori mu Piro}anac.

Sre}no Marko Lopu{ina

Markovi

konaci

Pi{e:

Marko Lopu{ina

www.lopusina.com