mz prirucnik duplikat

7/25/2019 MZ Prirucnik Duplikat

1/71

MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA

- prirunik -


2/71


2

UVOD

Ovaj Prirunik je namenjen predstavnicima lokanih samouprava i mesnih zajednica i sadri informacije i preporukeza stvaranje efikasne mesne zajednice koja bi bila stvarni predstavnik potreba graana, kao i informacije o znaajumesnih zajednica u jaanju demokratske i otvorene lokalne samouprave u Srbiji. U njemu su detaljno prikazaninaini definisanja prepreka i mogunosti za poboljanje odnosa izmeu mesne zajednice i lokalnih vlasti, kao i

mogunosti za ukljuivanje graana, medija i predstavnika lokalne samouprave u proces izrade i realizacije trajnog,realistinog i uspenog plana promena odnosa izmeu lokalne vlasti i graana. Prirunik se oslanja na iskustvasteena u dve optine u Srbiji, Zrenjaninu i Kragujevcu, koje su primenilie mnoge od aktivnosti iz Prirunika uz pomo Programa za reformu lokalne smouprave u Srbije (SLGRP), projekta koji je finansiran od strane AgencijSjedinjenih Amerikih Drava za meunarodni razvoj (USAID). Iako ne postoje dve optine ni mesne zajednicekoje imaju istovetne potrebe, mi se nadamo dae iskustva iz ove dve optine biti korisna svim predstavnicimalokalne samouprave i drugim predstavnicima lokalne samouprave koji ele da unaprede i ojaaju ulogu mesnihzajednica u svojoj optini. Ovaj proces je trenutno u toku u joetiri optine Aleksinac, Bujanovac, Ivanjica iMedvea.

Ovaj Prirunik je pripremila Eva Jandlov u saradnji sa Anom Brnabi, Duanom Vasiljeviem, Ejontom Pashaj,Ivanom Teodorovi, Lidijom Gladovi, Milicom Miloevi i Tatjanom Pavlovi-Kriani. Prirunik je za tampanjeuredila Leah April. Stalna konferencija gradova i optina je takoe imala znaajan doprinos u izradi Prirunika.

Prirunik je podeljen u pet poglavlja. U prvom poglavlju se govori o ulozi mesne zajednice u prolosti, sadanjosti budunosti. U istom poglavlju se govori o najznaajnijim pitanjima vezanim za mesne zajednice u 2003. godini. Udrugom poglavlju je opisan procesa razvoja mesnih zajednica. U treem su date preporuke za stvaranje uspenijihmesnih zajednica, a uetvrtom poglavlju se prikazani primeri najboljih mesnih zajednica u optinama u Srbiji. Nakraju Prirunika je Dodatak u kome su dati primeri korisnih akata koji se mogu prilagoditi svakoj mesnoj zajedniciPosebno je koristan nacrt modela odluke o mesnim zajednicama i objanjenja koja su data uz ovaj dokument.

Ovo izdanje je deo serije prirunika koji su izraeni u okviru programa SLGRP za optine u Srbiji. Pored ovogadostupna su i sledea izdanja:

Kako uspostaviti efikasnu komunikaciju sa graanima Kako osnovati Optinski usluni centar Kako osnovati Centar za izdavanje dozvola Kako uspostaviti Zonu unapreenog poslovanja (BID)

Ovi prirunici su nastali kao rezultat tehnike pomoi koju program SLGRP prua lokalnoj samoupravi u Srbiji i predstavljaju najbolje primere iskustava iz Srbije i drugih zemalja, radi unapreivanja i promovisanja ueagraana u radu lokalne samouprave. Iako lokalna samouprava u Srbiji prolazi kroz period transformacije, ueegraana u funkcionisanju optina je u procvatu. Mnoge optine primenjuju i nove i stare tehnike iz prakse za poveanje uea graana, to je kroz primere prikazano u ovom Priruniku kao i u drugim prirunicima iz oveserije.

Izdanja prirunika su dostupna preko Stalne konferencije gradova i optina, a moete ih pronai i na vebsajtu programa SLGRP:http://www.slgrp.usaid.org.yu/eng/root/library.html. Informacije koje se nalaze u prirunicima su znaajne, pravovremene i bie korisne za va rad..

Srdaan pozdrav,

Steven Rosenberg, direktor Programa SLGRPJul 2004. godine


3/71


3

SADRAJ

1. UVOD: ZNAAJ MESNIH ZAJEDNICA U PROLOSTI, SADANJOSTI IBUDUNOSTI...........................................................................................................................................4

A. ULOGA MESNE ZAJDENICE USRBIJI ..................................................................... .....4B. MESNE ZAJEDNICE OD2003. GODINE PA NA DALJE .......5

2. PROCES UNAPREENJA RADA MESNIH ZAJEDNICA ....8

A. A NALIZA STANJA ...9B. IZRADA PLANA ZA UNAPREENJE RADA MESNIH ZAJEDNICA ... ...........11C. R EALIZACIJA PLANA ..13

3. MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA........14

A. I NFORMISANJE I EDUKACIJA ...................................................................... .......15B. PRIKUPLJANJE POVRATNIH INFORMACIJA . 17C. UEE GRAANA, KONSULTACIJE I ZAJEDNIKO DONOENJE ODLUKA ...21D. PRENOENJE PRAVA ODLUIVANJA NA GRAANE ..24

4. NAJBOLJI PRIMERI IZ PRAKSE U SRBIJI ..26

5. DODATAK .30

A. UPITNIK ZA PREDSTAVNIKE MESNIH ZAJEDNICA........31 B. UPITNIK ZA OPTINSKE ZVANI NIKE................................ 35C. AKTIVNOSTI SAVETODAVNOG ODBORA MESNE ZAJEDNICE ...41D. MODEL ODLUKE O MESNOJ SAMOUPRAVI SA OBJANJENJIMA . .43E. PLAN AKTIVNOSTI ZA UNAPREENJE RADA MESNIH ZAJEDNICA UK RAGUJEVCU ... ...56F. K RITERIJUMI ZA DODELU NAGRADE ZA NAJBOLJU MESNU ZAJEDNICU . .59G. I NTERNET PREZENTACIJAZRENJANINA O MESNIM ZAJEDNICAMA . 60H. I NFORMACIJE O TAKMIENJU ZA NAJBOLJU OGLASNU TABLU . 63I. MESNA ZAJEDNICA KAO PREDSTAVNIK GRAANA, OPTINABUJANOVAC . 64J. BROURA ZA INFORMISANJE GRAANA O POSTAVLJANJU KUTIJA

ZA PREDLOGE I ALBE GRAANA....................... 67


4/71


4

1. Uvod: Znaaj mesne zajednice u Srbiji u prolosti, sadanjosti i budunosti

U ovom poglavljue biti predstavljena:a. Uloga mesnih zajednica u Srbiji

b. Odnos izmeu mesne zajednice i lokalne samouprave u oblasti:i. Razmene informacija

ii. Uea graanaiii. Pruanja usluga graanima

A . Uloga mesne zajednice u Srbiji

Mesna zajednica je institucija lokalne samouprave koja je nasleena iz prethodnog politikog sistema, a predstavlja oblik samo-organizovanja graana prema teritorijalnom principu. Obzirom da se mesnezajednice bave pitanjima od znaaja za ivot graana i pomau unapreivanju celokupne lokalnesamouprave, one i dalje predstavljaju znaajno naslee demokratije. Istovremeno, kada su dobroorganizovane, mesne zajednice su sredstvo za kontrolu lokalne samouprave i smanjenje tenzija izmeuoptine i graana.

Mesne zajednice su vaniinioci u pribliavanju lokalne samouprave graanima, pogotovo onima kojiive u seoskim podru jima. Graani u mesnim zajednicama biraju svoje predstavnike koji zastupajunjihove interese i iznose zahteve za reavanje konkretnih problema. Mesne zajednice su okvir za aktivnuee graana koji se preko njih informiu o mogunostima za reavanje potreba koje im lokalnasamouprava vrloesto ne ispunjava.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je usvojen u februaru 2002. godine mesne zajednice su izbornoblik lokalne samouprave kroz koji graani ostvaruju svoje lokalne potrebe u gradskim i seoskim podru jima. Svaka lokalna samouprava moe da odlui o osnivanju i nainu organizovanja mesne uprave.Zakon o lokalnoj samoupravi ne predvia jedinstven oblik mesnih zajednica. U tom smislu, oblici mesnihzajednica mogu biti razliiti i mogu imati razliitu strukturu, nain izbora, procedure za odluivanje,nadlenosti, veliinu, stvarni uticaj i sredstva kojima raspolau. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, postoje brojne mogunosti za jaanje mesnih zajednica i njihovih funkcija. Na primer, zakon predvia dase jedan broj funkcija iz delokruga izvornih funkcija lokalne samouprave, koje su od znaaja zasvakodnevni ivot graana mesne zajednice, moe preneti na sve ili pojedine mesne zajednice ili na nekidrugi oblik mesne uprave (lan 75). Tako osnaene mesne zajednice mogu da slue kao jaka veza izmeuoptine i graana.

U periodu velikih reformi u Srbiji miljenja o ulozi i znaaju mesnih zajednica se znaajno razlikuju. Nekimisle da su mesne zajednice osnova lokalne samouprave i kroz njih graani direktno uestvuju u procesuodluivanja to predstavlja najvei oblik demokratije. Drugi, pak, smatraju da su mesne zajednice ostacisocijalistike prolosti i kao takve trebalo bi ih ukinuti. Uprkos tome tranzicija ne znai obaveznoraskidanje sa tradicijom i njenim dobrim nasleem. Na protiv, Srbija ima vekovnu tradiciju lokalnesamouprave (iz perioda pre Karaor a1), a na zadatak da tradiciji udahnemo novi ivot. One kojizagovaraju ukidanje mesnih zajednica treba podsetiti da gradovi i optine u Srbiji sa prosenim brojemstanovnika od 50.000 spadaju meu najvee u Evropi i kao takvi suesto distancirani od svojih graana (uMaarskoj na primer 54% optina ima manje od 1.000 stanovnika, a uekoj Republici oko 60% optina

1 Voa Prvog srpskog ustanka (1804-1813) i osniva dinastije Karaor evia (primedba prevodioca)


5/71


5

Mesne zajednice mogu da poboljaju::

Razmenu informacija Uee graana Pruanje usluga

ima manje od 500 stanovnika!). Na drugoj strani, zemlje sa veim optinama imaju mesne zajednice (uPoljskoj postoje solectwa , u Bugarskojkmetstva, itd.).

Pored toga, Srbija ima veoma razvijenu kulturu lokalne samouprave u kojoj graani imaju naviku da seokupljaju u mesnim prostorijama, pogotovo u prigradskim i seoskim podru jima, i raspravljaju ozajednikim problemima. Samodoprinos je fenomen koji se javlja u mesnim zajednicama u Srbiji i nigddrugde, mada neki smatraju da njega treba takoe ukinuti kao naslee socijalizma. Nasuprot tome, stranistrunjaci smatraju da je samodoprinos i uestalost njegovog uvoenja, dokaz da graani u Srbiji pokazujuodgovornost prema zajednici u kojoj ive i da su spremni da izdvajaju deo sredstava na dobrovoljnoosnovi kako bi popravili kvalitet ivota u svom neposrednom okruenju. Stoga autor ovog Prirunikazastupa ideju o revitalizaciji i transformaciji mesnih zajednica u mesta gdee graani razmatrati iodluivati o pitanjima koja su od njihovog neposrednog i zajednikog interesa.

B. Mesne zajednice od 2003. godine pa na dalje

Iako su sve mesne zajednice u Srbiji jedinstvene i razliite, svakoj od njih neophodna su znatna

poboljanja u tri usko povezane oblasti. 1. Razmena informacija

IRazmena informacija podrazumeva protok informacija od vlasti prema graanima i obratno. Mesnezajednice mogu da poslue kao mesta gdee se vriti razmena informacija izmeu lokalne samouprave i javnosti. Na taj nain onee olakati dvosmernu razmenu informacija:

izmeu lokalne samouprave i mesnih zajednica,

izmeu mesnih zajednica i graana

Ovo podrazumeva razliite metode informisanja:

Informisanje medija koji zatim informiu javnost

Informisanje javnosti preko saoptenja i informativnih centara

Pikupljanja informacija od graana putem anketa, javnih tribina i radio emisija sa pozivimaslualaca.

Svi ovi napori su deo jedne sveobuhvatne strategije lokalnih vlasti za prevazilaenje nepoverenja. Sve dolokalne vlasti ne preduzmu efikasne mere i osiguraju adekvatnu komunikaciju sa javnou, ta ista javnoste biti nepoverljiva zbog toga to ljudska priroda lako podlee glasinama i dezinformacijama kada neminformacija koje bi to opovrgle.

Jedan od problema je taj to graani nisu dovoljno informisani o strukturi i aktivnostima lokalnesamouprave, a delom zbog toga to medijiesto nedovoljno izvetavaju o sprovedenim aktivnostima.Mesne zajednice najee nedovoljno informiu svoje graane o svakodnevnim aktivnostima, programimai uslugama koje izvravaju u njihovo ime.esto se deava da se mesne zajednice ne koriste dovoljno za prosleivanje informacija od strane optine prema graanima. Razlog tome je nepostojanje koordinacijeizmeu lokalne samouprave i mesnih zajednica.


6/71


6

2. U e e gra ana

Uee graana podrazumeva ukljuivanje graana u sve oblasti javnog ivota. To mogu biti:

Aktivnosti vezane za proces donoenja odluka od vanosti za celokupnu zajednicu, kao na primerzasedanja lokalne skuptine

Aktivnosti vezane za unapreivanje ivotnih uslova, poput projekata za ulepavanje optine Aktivnosti neprofitnih organizacija, kao to su sportska i kulturna drutva.

Lokalne vlasti koje svojim graanima ne obezbede mogunost da uestvuju u optinskim poslovimae za posledicu imati apatine graane. Proces poboljanja rada mesnih zajednica u Zrenjaninu i Kragujevcukoji je opisan u drugom poglavlju je pokazao niz prepreka iinjenica koje potkrepljuju sumnju i stvarajunepoverenje graana prema vlastima. Jedan od razloga za to je to se odbornici u skuptinama optina biraju sa lista politikih partija a ne direktnim izborom tako da mnogim graanima nije sasvim jasno da lioni u skuptini predstavljaju interese graana ili politikih partijaiji sulanovi. Pored toga odbornici uskuptinama optinaesto i ne ive u mesnim zajednicama u kojima su izabrani.ini se da graani nisudovoljno motivisani da uestvuju u radu mesnih zajednica zboginjenice da nemaju dovoljno mogunostida utiu na odluke lokalne samouprave.

Samoorganizovanjem graana u mesne zajednice stvara se mogunost snanijeg uticaja na lokalnusamoupravu i veeg uee graana. Posebno treba obratiti panju na vee uee mladih ljudi u razvojmesnih zajednica.

3. Pruanje usluga

Kvalitet usluga koje optina prua graanima podrazumeva:

U kojoj meri su graani zadovoljni ili nezadovoljni uslugama

U kojoj meri su usluge dostupne graanima Reavanje albi graana na kvalitet usluga

Sve dok lokalna samouprava ne obezbedi graanima usluge na nain koji zadovoljava njihove potrebe, bie otuenosti i uverenja graana da vlasti ne brinu o njihovim potrebama. Opet je u procesu zaunapreenje rada mesnih zajednica identifikovano niz prepreka iinjenica koji potkrepljuju sumnju istvaraju nepoverenje graana prema vlastima, a usled neadekvatnog pruanja usluga. Posebno se stieutisak da mesne kancelarije ne pruaju dovoljno usluga na nivou mesnih zajednica u seoskim podru jima.Ova injenica nije ni malo ohrabrujua uzimajui u obzir da nadlenosti mesne zajednice i lokalnesamouprave nisu jasno podeljene. Pored toga optineesto zanemaruju potrebe manjih mesnih zajednica itime stavljaju u neravnopravan finansijski poloaj gradske i seoske mesne zajednice. Zbog nedostatk

sredstava mnoge mesne zajednice su veoma slabo tehniki opremljene (nemaju kompjutere, tampae,nemaju kompjutersku mreu).

Neophodno je istai razliku izmeu gradskog i seoskog podru ja kao i razliku izmeu manjih i veihoptina. U seoskim podru jima postoje mesne kancelarije koje predstavljaju ispostavu optinskeadministracije i one pruaju odreene usluge graanima. Mesne kancelarije mogu da obavljaju aktivnostiiz delokruga nadlenosti optinske uprave, a pored toga mogu da vre i poverene poslove dravneadministracije. Na taj nain stvaraju preduslove za efikasnije vrenje poslova i pribliavaju se domovimagraana. U gradskim sredinama mesne kancelarije se najee ne osnivaju, jer je zakonom predvieno dagraani koji ive u gradskim sredinama mogu da zadovolje svoje potrebe dolaskom u zgradu optine.


7/71


7

Potrebno je takoe istai da su ova tri elementa: razmena informacija, uee graana i pruanje uslugaveoma povezanaime se jo vie naglaava neophodnost poboljanja komunikacije izmeu graana,mesnih zajednica i optinske uprave. Na primer, optina moe da ima odline mehanizme za podsticanjeuea graana, ali ako graani nisu upoznati sa tim mehanizmima, nee ni uestvovati. Kako bi uesegraana bilo uspeno, optina mora da se postara da graani iz seoskih podru ja dobiju dovoljnoinformacija o svrsi uea graana, a da bi pruanje usluga na lokalnom nivou bilo uspeno graanimoraju znati da imaju pravo na primedbe i albe, i moraju biti obaveteni o tome tae optina uraditi daosigura vee uee graana u svojim poslovima. Ukoliko se ova tri kljuna elementa ne uzmu u obzirvelika je verovatnoa da lokalne vlasti nee uspeti da prepoznaju prepreke i mogunosti za unapreivanjeodnosa sa graanima.

Proces unapreenja rada mesne zajednice, o komee biti rei u narednom poglavlju, ukljuujesistematsku analizu sva tri elementa.


8/71


8

2. Proces unapreenja rada mesnih zajednica

U ovom poglavljue biti rei o: Optim principima za transformaciju mesnih zajednica u predstavnike graana Koracima u procesu za unapreenje rada mesnih zajednica

Unapreenje odnosa izmeu mesne zajednice i lokalne samouprave koje je ovde predstavljeno jesistematski proces od sedam faza koje podrazumevaju:

Prikupljanje podataka o stanju na lokalnom nivou Utvr ivanje prepreka i mogunosti za reavanje tri osnovna pitanja iz poglavlja 1: razmena

informacija, uee graana i pruanje usluga Izradu plana za unapreenje rada mesnih zajednica Pomo u implementaciji plana za unapreenje rada mesnih zajednica

Dok se podaci koji se tiu stanja na lokalnom nivou, prirode prepreka i mogunosti, kao i plan zaunapreenje rada mesnih zajednica mogu razlikovati od optine do optine, pomenutih sedam faza praktino znae sprovoenje istovetnog procesa u svim optinama. Proces razvoja mesne zajednice koji jeovde predstavljen je omoguen uz tehniku pomo koju je obezbedio program SLGRP2. U sluaju da program SLGRP prestane sa aktivnostima u Srbiji, ili ukoliko vi elite da inicirate vlastiti model u svojoptini, postoje dve mogunosti. Jedna je da optina zadui jednu osobu za koordinaciju celokupnog procesa, a druga da ukljui i neku lokalnu organizaciju ili mesnu zajednicu u ovaj posao.

Prikaz 1: Proces unapreenja rada mesnih zajednica

A. Analiza stanjaFaza 1 Prikupljanje podataka o odnosu lokalne samouprave prema mesnim zajednicama

Faza 2 Prikupljanje podataka o odnosu mesnih zajednica prema lokalnoj samoupravi

Faza 3Osnivanje meovitog savetodavnog odbora (mesna zajednica/lokalna samouprava(MSO)

B. Izrada plana za unapreenje rada mesnih zajednica

Faza 4U saradnji sa MSO vri se pregled rezultata analize stanja i definisanje oblasti na kojee se fokusirati plan

Faza 5 Formiranje radnih grupa MSO i izrada strategija delovanja Faza 6 Zavretak izrade plana za unapreenje rada mesnih zajednica i odobrenje izvrnog

odbora

C. Implementacija

Faza 7Implementacija plana za unapreenje rada mesnih zajednica od strane lokalnesamouprave uz pomo programa SLGRP

2 Vidi kratak opis projekta Mesna zajednica kao predstavnik gra ana iz optine Bujanovac u Dodatku I


9/71


10/71


10

1. faza - Prikupljanje podataka o stavu lokalne samouprave prema mesnim zajednicama

Za prvu fazu je zaduen savetnik projekta ili organ koji imenuje lokalna samouprava. Svrha procene stanju mesnoj zajednici jeste da se identifikuju glavni problemi i prepreke u odnosu izmeu mesne zajednice ioptine u tri kljune oblasti: razmena informacija, uee graana i pruanje usluga s aspekta lokalnesamouprave, kao i mogue aktivnosti koje bi doprinele transformaciji mesne zajednice u predstavnikagraana.

Savetnik projekta vodi razgovore sa svim relevantnimlanovima samouprave, sekretarom optine,naelnicima svih odeljenja i svim direktorima slubi koje ostvaruju najvei broj kontakata sa graanima imesnim zajednicama. Tokom ovih razgovora savetnik projektae dobiti podatke o razmeni informacija,ueu graana i pruanju usluga.

2. faza - Prikupljanje podataka o stavu mesne zajednice prema lokalnoj samoupravi

Svrha detaljne procene mesne zajednice jeste da se identifikuju glavni problemi i prepreke u odnosuizmeu mesne zajednice i optine u tri kljune oblasti (razmena informacija, uee graana i pruanje

usluga) a s aspekta mesne zajednice ,kao i potencijalne aktivnosti koje bi doprinele transformaciji mesnzajednice u predstavnika graana. Procena sadri anketu koja se sprovodi u svim mesnim zajednicama.Postoji velik broj instrumenata za dobijanje informacija od relevantnih ciljnih grupa, kao to su razgovorankete, fokus grupe, panel diskusij itd. Kojie instrument optina izabrati zavisi od raspoloivih sredstava(vreme i finansijska sredstva) i lokalnih potreba. Jedna mogunost je dostavljanje upitnika svim mesnimzajednicama preko odgovarajuih optinskih funkcionera (npr. koordinator za rad sa mesnimzajednicama). Dobra strana ovog instrumenta jeste to se dobijaju odgovori na ista pitanja od svih mesnizajednica. Primerak upitnika je priloen u dodatku A.

Pored toga, veoma su korisni sastanci sa predstavnicima gradskih i seoskih mesnih zajednica. Postojnekoliko tehnika za organizovanje tih sastanaka, od razgovora, preko fokus grupa ili panel diskusija s

predstavnicima mesnih zajednica. U svakom sluaju, poto se problemi gradskih i seoskih mesnihzajednica razlikuju, bilo bi svrsishodnije odrati odvojene sastanke za ove dve ciljne grupe. Svrhasastanaka jeste dobijanje preciznih odgovora na postavljena pitanja. Izbor predstavnika gradskih i seoskimesnih zajednica zavisi od potreba optine. Jedna mogunost jeste da koordinator za rad sa mesnimzajednicama preporui aktivne i zainteresovane predstavnike mesnih zajednica sa kojimae biti obavljenrazgovor. Druga mogunost je da se na osnovu pomenutih upitnika odaberu oni koji su dali najboljekomentare i ideje.

3. faza - Uspostavljanje meovitog savetodavnog odbora (MSO)

Lokalna samouprava formira meoviti savetodavni odbor mesne zajednice/lokalne samouprave (MSO) drukovodi projektom.Glavna uloga MSO-a je: identifikacija i odreivanje prioriteta, implemetacija inadgledanje aktivnosti za unapreenje rada mesnih zajednica. Brojlanova MSO zavisi od veliineoptine i broja mesnih zajednica, ali ne bi trebalo da bude vei od petnaest. U rad MSO treba ukljuiti usvoj sastav predstavnike razliitih nivoa lokalne samouprave, mesnih zajednica,lanove odbora za razvojzajednice pod pokroviteljstvom CRDA programa, predstavnike lokalnih medija i obine graane. Neophodno je dalanovi MSO-a budu iz razliitih segmenata zajednice. Efikasan MSO mora da preispitatri kljuna segmenta iz razliitih perspektiva i na osnovu dobijenih podataka i iskustvalanova, utvrdiaktivnosti za unapreenje mesnih zajednica. Ukljuivanjem predstavnika razliitih grupa u MSO postiese saglasnost svih interesnih grupa za budue promene kojeesto nailaze na otpor. Na osnovu rezultatakoji se postiu u 1. i 2. fazi savetnik projekta bira zainteresovane i sposobne pojedinace za rad u MSO-u.


11/71


11

Veoma je vano imenovati odgovaraju e lanove meovitog savetodavnog odbora!!!

Za lanove MSO-a se preporuuju:

lan izvrnog odbora zaduen za mesne zajednice Optinski slubenik zaduen za rad sa mesnim zajednicama Nekoliko predstavnika seoskih i gradskih mesnih zajednica Nekoliko predstavnika odbora za razvoj zajednice pod pokroviteljstvom CRDA programa Optinski slubenici i predstavnici komunalnih preduzea (u zavisnosti od ciljnih podru ja i

aktivnosti) Graani Ostalilanovi zavisno od potreba zajednice (mediji, neprofitne organizacije, itd.)

Cilj prvog sastanka MSO-a je upoznavanje sa projektom.lanovima se daje pregled projekta, objanjavanjihova uloge i opisuje proces u sedam faza. Bira se predsedavajui MSO-a, definie se opis aktivnosti izakazuje datum odravanja sledeeg sastanka. (Vidi primer opisa aktivnosti MSO-a u Dodatku C). Veoma je vano na samom poetku jasno definisati zadatke MSO-a, ukljuujui obim poslova, prava i obavezeodbora. Da bi se izbegli mogui sukobi potrebno je definisati odnose lokalne samouprave sa MSO-om iobezbediti spremnost optine da uzime u obzir preporuke odbora. MSO treba da bude aktivan tokomitavog procesa razvoja mesne zajednice.

B. Izrada plana za unapreenje rada mesnih zajednica

Priprema plana za unapreenje rada mesnih zajednica jeste najkreativniji deo ovog procesa. MSO imakljunu ulogu u ovoj fazi projekta. Dok savetnik projekta obezbeuje informacije na osnovu analize stanjai predlae aktivnosti koje su se pokazale kao uspene u ostalim optinama, MSO (zbog poznavanjaokolnosti na lokalnom nivou i razliitih gledita), odluuje o oblastima unapreenja rada mesnih zajednicai aktivnostima koje lokalna samouprava treba da preduzme u cilju unapreenja odnosa izmeu graana,mesne zajednice i lokalne samouprave . Plan za unapreenje rada mesnih zajednica reba da sadriaktivnosti koje lokalne samouprava mora da preduzme kako bi efikasno reila probleme iz 'ciljanihoblasti'. Takoe, u planu se moraju predvideti i trokovi za svaku aktivnost.

4. faza - Pregled analize stanja i priprema ciljnih oblasti i aktivnosti za unapreenje rada mesnihzajednica

Savetnik projekta vri analizu informacija dobijenih u fazi 1 i 2 i priprema izvetaj za MSO. U Dodatku priloen je plan za unapreenje rada mesnih zajednica za grad Kragujevac. Izvetaj sadri rezime rezultatarazgovora i odgovore iz upitnika. Na osnovu ovih informacija analiziraju se rezultati, pripremaju s podru ja delovanja i aktivnosti koje treba da doprinesu da mesna zajednica postane to efikasniji predstavnik graana u sve tri kljune oblasti.

Savetnik projekta vri pripremu i prezentaciju liste potencijalnih podru ja delovanja kako bi se olakao posao MSO-a. Lista potencijalnih podru ja delovanja se pravi kako bi se zapoela diskusija, i ona ne trebada diktira ishod diskusije. Na osnovu podataka dobijenih iz analize stanja i na osnovu poznavanja mesnzajednice, MSO priprema listu oblasti delovanja i aktivnost za unapreenje rada.

Oblasti delovanja su one oblastiza koje je na osnovu dobijenih podataka zakljueno da predstavljaju prepreku ili mogunost reavanja kljunih problema. Na primer, ukoliko je odnos sa komunalnim


12/71


12

preduzeem od velikog znaaja za mesnu zajednicu, javna komunalna preduzea e biti podru jedelovanja, a spadaju u kategoriju pruanja usluga.

Aktivnosti za unapre enje rada mesnih zajednicasu one aktivnosti koje MSO predlae optini za poboljanje odnosa izmeu mesne zajednice i lokalne samouprave u tri kljune oblasti. Sve aktivnosti podrazumevaju jasno i koncizno opisane promene u strukturi ili procedurama. One takoe moraju bitiodrive, realne i efikasne.

Da bi bilaodriva , aktivnost treba da ima dugoroni ili stalni efekat ili promenu. Preporuka da optinatreba da izda saoptenje za medije u kome su date funkcije mesne zajednice jeste primer aktivnosti kojnije odriva jer je jednokratna; dok aktivnost za unapreenje rada mesnih zajednica koja nalae daoptina ima kolumnu usvim izdanjima optinskog lista u kojoje obavetavati javnost o vremenu, mestui dnevnom redu sledeeg sastanka saveta mesne zajednice jeste primer odrive aktivnosti.

Da bi aktivnost za unapreenje rada mesnih zajednica bilarealna mora biti u okviru finansijskih,zakonskih i politikih kapaciteta optine. Ona takoe treba da bude brzo primenljiva. Aktivnost premakojoje se svi sastanci izvrnog odbora biti javni nije ni zakonski ni politiki realna.

Efikasna aktivnost za unapreenje rada mesnih zajednica je ona koja pomae optini da ostvari ili da se priblii nekom cilju. Ponekad je teko proceniti da lie neka ideja biti uspena. Jedan od pokazateljauspenosti aktivnosti za unapreenje rada mesnih zajednica jeste njena uspena primena u slinimsituacijama na nekom drugom mestu u Srbiji. Optinske vlasti se radije odluuju za aktivnosti koje su ve negde nale primenu. Bez obzira na to, optinski funkcioneri ne bi trebalo da odbijaju neke aktivnostsamo zato to predstavljaju novinu. Modae biti korisno sprovesti probne aktivnosti. Takve aktivnostieeventualno ukazati na nove ideje koje mogu imati snaan uticaj na odnose izmeu graana, mesnezajednice i samouprave. Predstavnici lokalne samouprave ne mogu mnogo da izgube, ali mogu da dobijako isprobaju nove ideje i procene njihove rezultate. Na osnovu procene mogu prekinuti, nastaviti il prilagoditi aktivnost.

5. faza - Formiranje radnih grupa MSO-a i izrada strategije delovanja

lanovi MSO-a obrazuju radne grupe koje vre analizu podataka i razmatraju potencijalne aktivnosti zunapreenje rada mesnih zajednica. Postoji nekoliko naina za podelu u radne grupe:

Prema oblastima delovanja (JKP, budet) Prema pitanjima - ueu graana, razmeni informacija i pruanju usluga Prema potrebama optine

Radne grupee odrati nekoliko sastanaka na kojimae osmisliti strategiju za predloene oblasti

delovanja i definisati aktivnosti za unapreenje rada mesnih zajednica. Zajedniki izvetaji radnih grupeine predloeni plan za unapreenje rada mesnih zajednica. Raznovrsnolanstvo MSO-a ima kljunuulogu u ovom procesu. Strunost i znanjelanova omoguava radnim grupama da donesu odrive iefikasne mere za reavanje kljunih problema. Brojlanova radnih grupa ne treba da bude veliki kako bisvi imali priliku da aktivno uestvuju ali istovremeno mora da odraava sve interesne grupe (od pet dosedamlanova.

Kod imenovanjalanova radnih grupa potrebno je voditi rauna o sledeem:

Ukljuiti bar jednog predstavnika mesne zajednice Pozvati sve one koji nisulanovi MSO-a a koji imaju odreene sposobnosti kojee doprineti radu


13/71


13

Primerlanova meovite radne grupe:

Jedan ili dva visoka funkcionera lokalne samouprave, iako je radna grupa za uee raana prvenstveno sastavljena odlanova MSO-a iz reda graana

Radna grupa za razmenu informacija je sastavljena prvenstveno odlanova iz redova medija, alitrabalo bi da ukljui i optinskog slubenika zaduenog za odnose s javnou

Radna grupa za ekonomski razvoj treba da ima ekonomistu, koji nijelan MSO-a Direktoru javnog komunalnog preduzea treba ponuditi da iznese svoje miljenje i predloge o

komunalnim uslugama u okviru radne grupe za komunalne usluge

6. faza Zavretak izrade plana za unapreenje rada mesnih zajednica i odobrenje Izvrnogodbora

Da bi se uvrstio plan za unapreenje rada mesnih zajednica i postigao konsenzus za njegovuimplementaciju, potrebno je da svilanovi MSO-a dobiju priliku da pregledaju plan i daju svojekomentare na predloge i preporuke radnih grupa. Kada svaka radna grupa predloi svoje zakljuke MSO-u, njegovilanovi mogu da izbace, promene ili dodaju stavku. Kada se plan za unapreenje rada mesnihzajednica odobri, dostavlja se izvrnom odboru ili drugom nadlenom organu na usvajanje. (Primer planza unapreenje rada mesnih zajednica je dat u Prilogu E).

Kao to je ranije pomenuto, jedini preduslov za uspeno sprovoenje ovog procesa jeste spremnost lokalnesamouprave da preduzme mere za unapreivanje odnosa izmeu mesnih zajednica i lokalne samouprave.Kada postoji spremnost lokalne samouprave da njeni predstavnici uestvuju u MSO-u radnim grupamarealno je oekivati dae optinske vlasti usvojiti odrive, realne i efikasne mere.

C. Realizacija plana

Implementacija je najvanija faza u procesu razvoja mesnih zajednica.

ak iako se plan za unapreenjerada mesnih zajednica ne ostvari u potpunosti, aktivnosti vezane za njegovu izradue uticati na stvaranje

novih odnosa i predstavljati bazu za budunost. Iako su to pozitivni pomaci, optina ipak mora da ispunisvoje obaveze, tj. optina mora ispuniti plan do kraja jer su se oekivanja graana poveala samim tim tosu bili ukljueni u ceo proces. U suprotnom, lokalna vlaste izgubiti kredibilitet i podrku graana.

7. faza- Lokalna samouprava primenjuje plan za unapre enje rada mesnih zajednica

Predstavnicima lokalne samouprave nee biti teko da implementiraju vei deo plana. Meutim, moe im biti potrebna pomo i instrukcije za realizaciju nekih aktivnosti. Savet mogu da zatrae od savetnika projekta ililanova MSO-a kojie osmisliti strategiju delovanja i dostaviti je lokalnoj samoupravi na

razmatranje. Strategija za implementaciju treba da sadri precizne podatke o: Koracima koje treba preduzeti prilikom realizovanja svake aktivnosti za unapreenje rada mesnih

zajednica Imena ljudi zaduenih za pojedinane aktivnosti Potrebne resurse Vremenski okvir za realizacijusvakog koraka

Potrebno je da se MSO redovno sastaje tokom implementacije, i da prati ostvareni napredak u optini daje konstruktivne savete.


14/71


14

3. Mesna zajednica kao predstavnik graana

U ovom poglavljue biti rei o preporukama mesnim zajednicama kako da postanu predstavnicigraana u sledeim oblastima:

Informisanje i edukacija Prikupljanje povratnih informacija Uee i konsultovanje Zajedniko donoenje odluka Prenoenje prava odluivanja na graane

Predlozi aktivnosti koje mogu doprineti da mesne zajednice postanu efikasni predstavnici graana prikazani su na slici 2. Prema skali stepena uea graana erija Arnstajma (Sherry Arnsteim), aktivnostisu podeljene na pet grupa informisanje i edukacija, dobijanje povratne informacije, u e e isavetovanje, zajedni ko donoenje odluka i prenoenje ovla enja za donoenje odluka gra anima. Iakose mnoge od ovih oblasti uzajamno prepliu, meu njima ipak postoji hijerarhija prema stepenuukljuenosti graana. U ovom poglavljue biti prikazan model za mesne zajednice i tehnike i preporukekoje e pomoi mesnim zajednica da postanu efikasniji predstavnik graana. Obzirom da se stepenukljuenosti mesnih zajednica u donoenje odluka na lokalnom nivou razlikuje od optine do optinesvaka optina, pored konsultacija sa relevantnim optinskiminiocima, treba da definie ciljne oblasti iaktivnosti za unapreenje rada mesnih zajednica prilagoene lokalnim potrebama.

Slika 2: Skala stepena uea graana

Prenoenje prava odluivanja na graane

Zajedniko donoenje odluka

Uee i konsultacije

Prikupljanje povratnih informacija

Informisanje i edukacija


15/71


15

A. Informisanje i edukacija

1. Medijska kampanja

Novine, radio i televizija su glavna sredstva za komunikaciju sa irim auditorijumom. Mediji se mogkoristiti za informisanje javnosti o projektu, programu ili politici, za predstavljanje kljunih pitanja ili zainformisanje graana o odluci koja je doneta. Za nosioce politike i javnog sektora medije bi trebalo da budu javno sredstvo koje utie da javnost ostane zainteresovana, informisana i ukljuena tokom dueg perioda. Za podizanje svesti graana o znaaju mesnih zajednica na vii nivo, potrebno je da lokalnasamouprava podstie i podrava lokalne medije u pruanju informacija o aktivnostima mesnih zajednica.

U tom smislu potrebno je uiniti sledee:

1. Organizovati veliku medijsku kampanju o znaaju mesnih zajednica2. Pruati redovne informacije o tekuim aktivnostima (kako uspenim tako i neuspenim) pojedinih

mesnih zajednica koristei sledea sredstva:

Redovna kolumna u lokalnim novinama Redovne informacije objavljene u listu mesne zajednice Redovne informacije objavljene u slubenom glasniku optine Redovni radio ili televizijski program

Vee optine verovatno imaju slubu za odnose s javnou ili efa protokola koji ima iskustva u radu smedijima i uspostavljene kontakte s njima. Pored toga, lokalna samouprava verovatno ima usvojen procedure za pripremanje saoptenja za tampu i ostalih vidova komunikacije i verovatnoe moi da da pravi savet o najadekvatnijim vidovima obraanja putem lokalnih medija.

Da bi osigurala tanost izvetavanja, lokalna samouprava treba da:

Pripremi i distribuira saoptenje za tampu Uspostavi direktan kontakt sa novinarom ili urednikom Organizuje konferencije za tampu

Bez obzira koji se metod izabere, potrebno je najpre utvrditi koje novine pokazuju najvee interesovanjeza projekat i koje mogu dopreti do ciljane publike. Treba paljivo proveriti u kojoj meri te novine pokrivaju ciljno podru je, jezik i stil koji koriste, kao i njihovu reputaciju (da li su pod kontrolom vlasti ilisu u pitanju nezavisne, objektivne novine)

2. Informativni bilteni, glasila, broure i leci

Informativni bilteni, broure, leci i izvetaji se mogu objavljivati na nivou optine ili mesne zajedniceInformacije koje se objavljuju na optinskom nivou treba da pokriju zajednika pitanja svih mesnihzajednica. Informativni bilteni, broure, leci i izvetaji se mogu koristiti za pruanje informacija oorganizaciji, strukturi, obavezama i slinim pitanjima. Informacije na nivou mesne zajednice treba da seodnose na tekua pitanja u pojedinim mesnim zajednicama. Na primer, moe se koristiti bilten koji dajeinformacije graanima o zbivanjima u mesnoj zajednici u poslednja tri meseca.

Pregledna broura koja opisuje sistem mesnih zajednica, njihove odgovornosti, mogunosti za javnost dauestvuje u radu mesnih zajednica i slino, se moe koristiti za informisanje graana o znaaju mesnihzajednica.


16/71


16

Broura moe davati odgovore na sledea pitanja:

Kakva je uloga mesnih zajednica Koji su zadaci mesnih zajednica Kako se birajulanovi saveta mesne zajednice Kakve se informacije mogu dobiti na nivou mesnezajednice

Kako se moe uestvovati u radu mesne zajednice

Pisani materijali moraju bitirazumljivi , zanimljivi i objektivni kako bi bili svrsishodni.

Sledea jednostavna pravila se primenjuju na sve vrste pisanog materijala:

Teite jednostavnosti : Tekst treba da bude to jednostavniji i sa to manjetehnikih detalja

Koristite jezik javnosti : koristite tomanje argonskih izraza i skraenica ilitehnikih termina. Zamolite nekoga ko bi mogao biti javno mnjenje da pregledatekst i grafikone koji treba da budu jasnii razumljivi

Neka poruka bude od zna aja za itaoca: birajte teme kojee privui panju ciljane publike

Koristite grafikone i zanimljive detalje: javnost pozitivno reaguje na zanimljive slike, grafikone idetalje, a ignorie sve to deluje kao jo jedan zvanini dokument

Dajte jasna uputstva za u e e javnosti : publikacija treba da sadri kontakt adresu, broj telefonaili podatke o tome gde mogu dobiti eljene informacije

Ne obe avajte ono to ne moete ispuniti ili u ta niste potpuno sigurni Zatraite pomo od javnosti u pripremi i pregledu materijala: publikacija je interesantnija

ukoliko sadri komentareitalaca iliak kratke tekstove zainteresovanih grupa

3. Oglasne table

Zanimljive i dobro osmiljene oglasne table koje sadre najbitnije informacije o aktivnostima svake mesn

zajednice mogu biti efikasno sredstvo pravovremenog informisanja graana o aktivnostima pojedina

nihmesnih zajednica.

Oglasne table mogu da sadre sledee informacije:

Informacije o sastancima saveta mesne zajednice (poziv, dnevni red, zapisnik, itd.) Informacije o sednicama skuptine grada/optine (poziv, dnevni red, zapisnik, itd.) Informacije o javnim raspravama koje se organizuju u svakoj od mesnih zajednica (poziv, dnevni

red, zapisnik, itd.) Opte informacije o mesnim zajednicama koje informacije graani mogu dobiti u mesnoj

zajednici mogunost uea javnosti u odluivanju, radno vreme kancelarije mesne zajednice, itd. Spisak informacija koje su graanima dostupne u kancelariji mesne zajednice Vani brojevi telefona, itd.

Neka jednostavna pravila vae za sve vrste oglasnih tabli: Jedna osoba je odgovorna za osmiljavanje izgleda i sadraja oglasnih tabli Oglasna tabla ne treba da bude prenatrpana dugim tekstovima, naroito ako su napisani sitnim

slovima Due tekstove obeleite podnaslovima u boji Obratiti panju na doslednost strukture oglasne table Obratiti panju na auriranost informacija Obratiti panju na jednostavnost i razumljivost tekstova Oglasne table treba da budu postavljene na odgovarajuem i pogodnom mestu (ispred lokalnih

prodavnica, autobuska stajalita, itd.)


17/71


17

Mesne zajednice mogusluiti kao centri za pruanje informacijagraanima

4. Sve relevantne informacije dostupne na nivou mesne zajednice

Sva optinska odeljenja kao i komunalna preduzea treba da sastave spisak sa informacijama koje suneophodne za izdavanje dozvola i uverenja koja bi mogla da se izdaju u mesnim zajednicama i/ili mesnimkancelarijama, naroito u selima. Pored toga, svi obrasci neophodni za izdavanje dozvola i uverenja trebada budu dostupni u kancelariji mesne zajednice. Na taj nain e graani na nivou mesne zajednice dobitisve neophodne informacije koje se odnose na dobijanje dozvola (npr.graevinske dozvole). Na osnovu ove informacije oni mogu pripremiti svarelevantna dokumenta i u optini podneti zahtev za izdavanje dozvole. Kadaoptinska uprava eli dauje miljenje graana o odreenim pitanjima(preko upitnika o budetskmi prioritetima) ili da obavesti iru javnost(npr. putem broura kao to je kratak pregled budeta, itd), mesne zajednice trebakoristiti kao kanal za prenoenje informacija do graana.

U kancelariji mesne zajednice se mogu davati sledee informacije i dokumenta:

Dokumenta koja izdaju optinska odeljenja Procedure za dobijanje odreenih dokumenata, dozvola za preduzea i graevinskih dozvola Ovlaenja i nadlenosti optine, skuptine optine, izvrnog odbora, komunalnih preduzea i

drugih javnih ustanova Vodi kroz optinu Informacije o neprofitnim organizacijama, medijima, preduzeima i mogunostima razvoja

privrede u mesnoj zajednici Opte informacije o mesnoj zajednici (statistiki podatci i opte informacije) Bilteni optine Materijali sa sednica skuptine optine (dnevni red, izvetaji).

B. Prikupljanje povratnih informacija

1. Javne rasprave

Mesne zajednice treba da organizuju dobro pripremljene i adekvatno najavljene javne rasprave o kljunim pitanjima od lokalnog znaaja. Javna rasprava je jedna od osnovnih tehnika za poveanje uea javnosti.Ovo je najee koriena tehnika za graane koju lokalne vlasti primenjuju kada ele dauju njihovamiljenja i komentare o vanim odlukama bitnim za zajednicu (odluke o budetu ili urbanistikim planovima). Javne rasprave su adekvatno najavljeni formalni sastanci kojima predsedavaju ljudi zaduen

za donoenja odluka u lokalnim samoupravama. Sastanak koji je otvoren za sve zainteresovane graaneslui da se uesnici informiu o konkretnim pitanjima i temama i da se prikupe njihovi komentari imiljenja.

Iako organi koji donose odluke i optinske vlasti u Srbiji nemaju zakonsku obavezu da odravaju javnrasprave neke optine ih organizuju, pogotovo u vreme budetskog procesa kako bi informisale prikupile miljenja graana o ovom vanom pitanju.

Veoma je vano da se javne rasprave odravaju redovno, da su otvorene za graane, i da su struno i profesionalno organizovane. Neki od osnovnih principa organizovanjauspene javne rasprave su:


18/71


18

Ankete se dele u dvekategorije:

Upitnik Intervju

Budite spremni da iskoristite rezultate javnih rasprava u suprotnom nemojte ih organizovati! Svrha javne rasprave mora biti veoma jasna (ako su oekivanja prevelika, i uesnici i organizatori

e biti nezadovoljni) Pobrinite se da se informativna kampanja o javnoj raspravi organizuje na pravi nain Zabeleitesve komentare koje ste dobili Informiitegraane kako mogu saznati u kojoj meri su njihovi komentari uzeti u obzir Potrebno je da javne rasprave vode iskusne i vete osobe Utvrdite rok za dostavljanje komentara graana nakon javne rasprave (najee 14 dana)

TribineTribine su oblik javne rasprave kojoj prisustvuju predstavnici optinske,lanovi izvrnog odbora, predstavnici komunalnih preduzea i drugi bitni zvaninici i one se redovno organizuju u mesnimzajednicama. Svrha tribina je da se graani informiu o tekuim aktivnostima lokalne samouprave kao i dase prikupe komentari i sugestije graana. One treba da poboljaju saradnju izmeu graana i loklanesamouprave, komunalnih preduzea i drugih institucija na nivou mesne zajednice. Tribine treba odravatiu svakoj mesnoj zajednici najmanje jednom godinje.

2. Ankete gra ana

Ankete predstavljaju zvanian mehanizam uz pomo koga se stie uvid u stavove i miljenja javnosti orazliitim pitanjima od vanosti za zajednicu. Ankete se mogu koristiti i kako bi se objasnila i predstavilneka pojava i mogu se sprovesti telefonom, potom ili direktnim razgovorima. Mogu se koristiti zaevaluaciju programa ili za predvianje buduih dogaaja.

U cilju dobijanja miljenja javnosti o razliitim pitanjima mogu se koristiti razliite tehnike sprovoenjaanketa. Pri razmatranju ankete kao naina za prikupljanje informacija, moraju se uzeti u obzir sledeeinjenice:

Informacije dobijene od malog broja ljudi mogu biti reprezentativan uzorak i za znatno veugrupu

Da su odgovori na pitanja realni (pouzdani i tani) Da postoji povezanost izmeu onoga oemu ljudi razmiljaju i onoga to rade

Upitnik je vrsta ankete u vidu formulara koji ispitanik popunjava olovkom. Upitnik najee ima pitanjasa ponuenim odgovorima i nekoliko otvorenih pitanja gde ispitanici sami daju odgovor. Intervju jetehnika koja se sprovodi direktnim razgovorom ispitanika i anketara i pitanja se mogu postavljati uzavisnosti od toka diskusije. Najvei stepen uea ispitanika u anketama se dobija korienjem tehnikerazgovora sa pojedincima ili malim grupama. Procenat uea u anketama sprovedenim putem pote jenajvie 10%, ali 5% je najei.

Svaka anketa se sastoji iz sledeih koraka (i upitnik i intervju): Definisanje eljenih odgovora ili rezultata Odreivanje naina korienja informacija u toku projekta i/ili

procesa donoenja odluka Provera da li neka druga organizacija prikuplja iste informacije Dobijanje dozvole za anketu od nadlenog optinskog odeljenja

(ukoliko to propisi zahtevaju) Mini anketa na malom uzorku ciljne populacije kako bi se proverila razumljivost i nedvosmislenos

pitanja3

3 Bitno je imati najmanje 100 odgovora u svakoj kategoriji kako bi se izvrila validna analiza. Da bi se analiziralirezultati moraju se koristiti razliite statistike tehnike


19/71


19

Ankete moraju sprovoditi i sastavljati ljudi koji imaju iskustva u tom poslu, kako bi se osiguralo da:

o Uzorak bude reprezentativano Pitanja podstiu korisne odgovoreo Pitanja budu nepristrasna

Ako nemate ljude koji su osposobljeni za sprovoenje anketa, moete angaovati neku agenciju koja jespecijalizovana za istraivanja javnog mnjenja.

Sastavljanje upitnika

I kod upitnika i intervjua, pitanja moraju biti jasna, nepristrasna i formulisana tako da obezbede traeninformaciju. Za dobar upitnik potrebno je mnogo iskustva i vetine. Upitnik mora imati jedan cilj i ne sm biti predugaak. Takoe je potrebno da ispitanika vodi kroz temu bez i malo pristrasnosti. Upitnik treba daima rubriku u koju ispitanik moe slobodno da napie svoje miljenje o temi koja se ispituje. Prilikomizrade upitnika potrebno je voditi rauna o sledeem:

Koristiti pitanja bez ponuenih odgovora kao to su Kakvo je vae miljenje o ponuenimreenjima, a ree koristite pitanja koja od ispitanika zahtevaju da razliita reenja poreaju prema vanosti

Izbegavajte pitanja koja zahtevaju dugake odgovore. Manja je verovatnoa da e ispitanici popunjavati komplikovane upitnike koji zahtevaju puno vremena

Jasno naznaite da ispitanici nisu obavezni da odgovore na pitanja u upitniku, i da je upitniksamo jedan od naina da se graani ukljue u rad mesne zajednice.

Postoje jasno utvr eni standardi o broju intervjuisanih ljudi od ukupnog broja stanovnika kako bi se dobili pouzdani rezultati4. Nivo pouzdanosti odgovora se moe poveati ako se povea broj anketiranih graana.

3. Kutija za predloge i albe gra ana

Kutije za predloge i albe graana u svim mesnim zajednicama mogu obezbediti vee uee graana u procesu donoenja odluka na lokalnom nivou. Ova aktivnost treba da bude koordinisana sa osobljemoptinskog uslunog centra i optinskim slubenicima koji su zadueni za albe i primedbe graana. Pre bilo kakvih aktivnosti potrebno je razmotriti sistem za albe, predloge i komentare na nivou lokalnsamouprave i prilagoditi ga potrebama mesne zajednice. Primeri su dati u odeljku Najbolji primeri iSrbije, a primer letka koji informie graane o postavljenim kutijama je u dodatku J.

Postavljanje kutije za predloge i albe graana podrazumeva:

1. Imenovanje osobe zaduene za postupanje sa albama, sugestijama, predlozima i komentarima2. Osnivanje radne grupe kojae nadgledati proces postupanje sa albama3. Definisanje procesa postupanja sa albama, sugestijama, predlozima i komentarima4. Osmiljavanje znaka kojie se nai na kutijama i obrascima za predloge i albe i njihovo

dostavljanje svim mesnim zajednicama (vidi obrazac za sugestije graana koji se koristi uZrenjaninu u Poglavlju o najboljim primerima)

5. Postavljanje kutija u svim mesnim zajedicama6. Obavetavanje mesne zajednice o proceduri postupanja sa albama7. Pripremu informativne kampanje (mediji, broure, i slino)8. Razmatranje rezultata iz razliitih uglova (broj primljenih albi, broj reenih albi, itd.)

4 Po nekim statistiarima mora se izvriti ispitivanje najmanje 1% stanovnitva kako bi uzorak bio reprezentativan


20/71


20

Nekoliko jednostavnih pravila za proceduru postupanja sa albama, sugestijama, predlozima komentarima:

Svi komentari i primedbe graana se moraju objaviti Informiite sve graane koji su imali relevantne primedbe i komentare (ako niste u mogunosti da

odgovorite na pitanja graana objasnite razlog) Procedura za komentare i primedbe mora biti otvorena i ista za sve

4. Internet prezentacija

Internet prezentacija optine je vaan izvor informacija za iru javnost. Iako je broj korisnika internetdanas u Srbiji veoma mali, one se u narednih nekoliko godina dramatino poveati. Zbog toga je veomavano da intrenet prezentacija optine prui sve znaajne informacije o mesnim zajednicama. Preporuujese i specijalna internet prezentacija o mesnim zajednicama.

Nekoliko jednostavnih pravila za osmiljavanje internet prezentacije: Odrediti jednu osobu zaduenu za prikupljanje informacija od mesnih zajednica i postavljanje na

internet prezentaciju Sve mesne zajednice moraju biti u kontaktu sa osobom zaduenom za internet prezentaciju Redovno auriranje internet prezentacije

Aktivnosti koje je potrebno preduzeti: Imenovati jednu osobu zaduenu za prikupljanje i postavljanje informacija o mesnim zajednicam

na internet prezentaciju Odluiti o strukturi internet prezentacije o mesnim zajednicama Odluiti o proceduri za auriranje informacija

Svim mesnim zajednicama poslati upitnik sa podacima o mesnim zajednicama, objanjenjem procedure za auriranje informacija na internet prezentaciji, kontakt informacijama osobezaduene za internet prezentaciju, i slino

Prikupiti informacije i postaviti ih na internet prezentaciju Informisati javnost o internet prezentaciji o mesnim zajednicama (preko medija konferencije za

tampu, itd.) Redovno aurirati informacije o mesnim zajednicama

Model internet prezentacije o mesnim zajednicama:

1. Opte informacije o mesnim zajednicama Uloga mesnih zajednica Organizacija i struktura mesnih zajednica Nadlenosti mesnih zajednica Mogunosti uea javnosti u radu mesnih zajednica Spisak svih mesnih zajednica sa imenima sekretara, kontakt informacijama, i slino. Druge aktivnosti u vezi sa mesnim zajednicama (npr. nagrade, javne rasprave o budetu, itd.) Akta o mesnim zajednicama (odluka o mesnim zajednicama, itd.)

2. Informacije o konkretnoj mesnoj zajednici: Opte informacije o mesnoj zajednici (istorija, kultura, infrastruktura, itd.) Kontakt informacije (sekretar, predsednik i drugilanovi saveta) Radno vreme mesne kancelarije


21/71


21

Ciljevi optinskog uslunog centra:

Da graani dobiju informacije o optini Da usluge postanu otvorene i efikasne Prikupljanje povratnih informacija od graana

kako bi se poboljao rad optinskeadministracije

Sastanci saveta mesne zajednice (poziv, dnevni red, zapisnik), Sednice gradske skuptine (tema, poziv, dnevni red, zapisnik), Informacije o deavanjima na lokalnom nivou (sportski dogaaji i dogaaji u oblasti kulture) Fotografije mesnih zajednica (dogaaji od lokalnog znaaja) Relevantna dokumenta (odluka o mesnim zajednicama)

Na zvaninoj internet prezentaciji optine Zrenjanin (www.zrenjanin.org.yu), nalazi se prezentacija omesnoj samoupravi. Vie informacija o zrenjaninskoj internet prezentaciji moete pronai u poglavlju onajboljim primerima i u Dodatku G.

5. Povezivanje optinskog uslunog centra sa mesnim zajednicama

Optinski usluni centar (OUC) je prostorija u zgradi optine gde graani mogu dobiti sve informacije onadlenostima i radu lokalne, republike i savezne uprave, ali i sve usluge koje im lokalna uprava moe pruiti.. OUC pomae graanima u reavanju problema vezanih za usluge lokalne samouprave, podnoenju albi i davanju komentara i sugestija. OUC je novi model za ostvarivanje odnosa izmeugraana i optine u okruenju koje podstie njihovu komunikaciju. OUC predstavlja novi nain direktnije iotvorenije komunikacije sa javnou.

Da bi pruanje usluga bilo uspenije, OUCtreba povezati sa mesnim zajednicama i/ilimesnim kancelarijama. Uspostavljanjemmree sa mesnim zajednicama i/ili mesnimkancelarijama, graani koji ive daleko odoptine e imati pristup informacijam unjihovim mesnim zajednicama/kancelarijamakao i neke osnovne usluge na raspolaganju(kao to su razna uverenja). Graani e biti u

mogunosti da podnesu zahtev ili albu u svojoj mesnoj zajednici/kancelariji, koja

e nakon toga proslediti informaciju optinskoj upravi i obezbediti im povratnu informaciju o njihovom zahtevu.

Ovakav nain rada i tehnika opremljenost u mesnim zajednicama imaju za cilj da pojednostave rad.Graanima treba pruiti mogunost da koriste kompjutere. Obzirom da je tehnika oprema skupa modae u poetku samo manji broj mesnih zajednica biti opremljen kompjuterima.

C. Uee, konsultacije i zajedniko donoenje odluka

Veoma je bitno da se odnos izmeu mesne zajednice i lokalne samouprave institucionalizuje. Potrebno je

uspostaviti mehanizam kojie regulisati odnose izmeu mesne zajednice i optine.Postoji nekoliko pravila koja vae za ovaj odnos: Svi instrumenti koji se koriste za poboljanje odnosa izmeu mesne zajednice i lokalne

samouprave moraju biti meusobno povezani i koordinisani Uloga i obaveze moraju biti jasno definisane Odnos izmeu svih mehanizama mora biti jasno definisan

Instrumenti koje mesne zajednice mogu koristiti za ukljuivanje u proces donoenja odluka na lokalnomnivou dati su u daljem tekstu.


22/71


22

Funkcije odbora: Daje preporuke o pravnim pitanjima Uestvuje u reavanju kljunih pitanja u optini Priprema predloge i preporuke za izvrni odbor i

skuptinu optine

1. Savetodavni odbor mesne zajednice

Neke optine u Srbiji su oformile odbore za saradnju sa mesnim zajednicama (Kruevac i Zrenjanin)mada se njihove uloge i nain formiranja razlikuju od optine do optine. Preporuuje se da svaka lokalnasamouprava osnuje zvanini odbor za saradnju sa mesnim zajednicama.

Uloga odbora je da podstie i podrava mesnezajednice i mesne kancelarije kao glavnusponu izmeu graana i lokalne samouprave.Vie informacija o osnivanju odbora moetenai u poglavlju o razvoju mesnih zajednica.Primer opisa aktivnosti savetodavnog odboramesnih zajednica je dat u Dodatku C.

Nekoliko pravila za odbore:

Mesne zajednice moraju mati predstavnika u odboru Lokalna uprava mora da konsultuje odbor oko najvanijih pitanja koja se tiu mesnih zajednica

(budet, urbanistiki planovi, strateko planiranje) Odbor treba da zastupa interese i seoskih i gradskih mesnih zajednica

2. Sastanci svih mesnih zajednica optine

Svrha organizovanja sastanaka mesnih zajednica je razmena ideja i iskustava kao i razmatranjezajednikih problema. Sastanci mesnih zajednica mogu posluiti kao platforma za institucionalizacijuodnosa izmeu lokalne samouprave i mesnih zajednica.

Sastanci se mogu organizovati na razliite naine:

Plenarni sastanci svih mesnih zajednica Sastanci mesnih zajednica koje imaju iste probleme Sastanci u jednoj mesnoj samoupravi (vidi poglavlje o tribinama)

Sastanci mogu biti organizovani zajedniki ili posebno za seoske i gradske sredine u zavisnosti odsituacije u optini. Na sastanke treba pozvati odgovarajue predstavnike optine i komunalnih preduzea(npr. lanovi izvrnog odbora, predstavnici komunalnog preduzea, naelnici optinskih odeljenja, predstavnci policije, itd.) a sve u zavisnosti od teme razgovora.

3. Konsultacije sa odbornicima skuptine optine

U mnogim optinama i mesnim zajednicama u Srbiji odbornici redovno odravaju akciju vremenamenjeno graanima u svojoj mesnoj zajednici (npr. jednom nedeljno petkom u veernjim satima).Tada graani mogu da dou i razgovaraju sa odbornicima, postavljaju im pitanja, daju komentare,sugestije, i slino. Iako ovakve akcije zavise, pre svega, od spremnosti odbornika, trebalo bi ih podstai natako neto kako bi bili na raspolaganju graanima svoje mesne zajednice. Takoe, trebalo bi i da redovno prisustvuju sastancima saveta mesnih zajednica.

Sa druge strane, vano je omoguiti mesnim zajednicama da preko svojih odbornika daju predloge vezaneza odluke koje donosi skuptina optine. Stoga, preporuuje se da sednice skuptine optine i sastancisaveta mesnih zajednica budu koordinirani. Na primer, raspored sednica skuptina optina se moe planirati tri ili est meseci unapred. Na taj nain sastanci saveta mesnih zajednica mogu biti organizovani


23/71


23

u skladu sa planom. Neke mesne zajednice u Srbiji redovno odravaju sastanke saveta, svakog prvog ponedeljka u mesecu. Mesnim zajednicama treba ranije dostavljati materijale za sednice skuptine optinkako bi mogle da daju svoje miljenje.

Mesnim zajednicama treba pismeno odgovoriti i obavezno pruiti odgovarajuu argumentaciju na njihovesugestije.

4. Konsultacije sa lokalnim institucijama

Konsultacija sa lokalnim institucijama se mogu vriti na nekoliko naina.

Okrugli stolovi su dogaaji koji okupljaju predstavnike vie interesnih grupa. Razlika izmeu sastanakakomisija i okruglih stolova je u tome to za razliku od komisija okrugli stolovi nemaju stalnolanstvo. Njihov cilj je da stimuliu interesne grupe da same ree meusobne probleme.

Forumi su slini okruglim stolovima, osim to su manje formalni. Jedna od stvari o kojoj treba voditirauna u vezi sa forumima je da na forum treba pozvati relevantne uesnike koji su zainteresovani za problem.

Razgovori/konsultacije sa lokalnim strunjacima o vanim optinskim odlukama koje mogu imati uticajana celu zajednicu su veoma vano sredstvo za sticanje uvida u miljenje javnosti. Treba pronai pravestrunjake kojie davati miljenje o optinskim odlukama.

Preporuuje se organizovanje okruglih stolova/foruma na nivou mesnih zajednica priemu uesnicimoraju biti direktno zainteresovani za pitanje o kojem se diskutuje. Mogue interesne grupe su neprofitneorganizacije, predstavnici razliitih lokalnih institucija kao to su mesne zajednice, kole, preduzea,omladinske organizacije, odbori za razvoj zajednice koje je uspostavila CRDA. Svrha okruglih stolova jda okupe sve interesne grupe kako bi se poboljala njihova meusobna saradnja u cilju boljeg razvoja

njihove zajednice. Ponekad moe biti korisno posebno se konsultovati sa lokalnim neprofitnimorganizacijama koje su aktivne u mesnoj zajednici.

5. Uklju ivanje mesnih zajednica u budetski proces

Preporuke za ukljuivanje graana u budetski proces se mogu nai u Priruniku za finansije i budetski proces u lokalnoj samoupravi u Srbiji koji je oktobra 2003. godine izdao Program za reformu lokalnsamouprave u Srbiji.Mehanizmi koje optine mogu koristiti za ukljuivanje mesnih zajednica u budetski proces su: Distrbucija publikacija, upitnika i drugog materijala graanima preko mesnih zajednica. Mogu se

koristiti oglasne table i slino. Materijali takoe mogu biti dostupni u kancelarijama mesnihzajednica, ili se mogu dostaviti svim domainstvima.

Javne rasprave i javni sastanci u mesnim zajednicama Rad sa odborima za razvoj zajednice koje je uspostavila CRDA u cilju promocije javnih rasprava o

budetu Zajedniki sastanci svih mesnih zajednica sa optinskim zvaninicima/izabranim predstavnicima

(prilikom zakazivanja sastanaka sa optinskim odeljenjima, predstavnici mesnih zajednica seunapred izjanjavaju sa kojim odeljenjima ele da se sastanu)


24/71


24

Centri mesnih zajednica se mogu koristiti urazliite svrhe:

Kao uionica sa raunarima Internet kafe

Uionica za odravanje raznih kurseva Prostor za sastanke lokalnih

organizacija Mogu izdavati u zakup lokalnim

ustanovama

6. Ostale aktivnosti

Centri mesnih zajednica

Centri mesnih zajednica se obino formiraju u saradnji saoptinom, organizacijom CRDA i mesnom zajednicom.Centri slue kao mesto za okupljanje graana i obino senalaze u prostorijama mesnih zajednica. Jedan takavcentar je formiran u MZ Drugi oktobar u optini Vrac, pod imenom Agora. Vie informacija moete videti u poglavlju Najbolji primeri iz prakse u Srbiji.

Manifestacije, nagrade, takmienja

Svrha organizovanja razliitih manifestacija u mesnoj zajednici je da podstaknu oseanje graanskog duhai uee graana u ivotu i radu zajednice. Ovakve aktivnosti mogu se organizovati u saradnji sa kolama,lokalnim neprofitnim i drugim organizacijama kao to su: dan za albe i sugestije graana, akcijeienja,sportski, kulturni i drugi dogaaji.

Cilj uruivanja nagrada je da se oda priznanje onim mesnim zajednicama i graanima koji su se naroitozalagali u radu za zajednicu. Nagrade bi trebalo da podstaknu takmiarski duh meu mesnim zajednicamai motiviu ih da poboljaju svoj rad. Mogue je organizovati takmienja za najbolju mesnu zajednicu,najlepe dvorite (batu), itd. Vie informacija moete pronai u poglavlju Najbolji primeri iz prakse uSrbiji.

D. Prenoenje prava odluivanja na graane

Prenoenje prava odluivanja na gra

ane predstavlja najvii nivo uklju

enosti gra

ana u funkcionisanjeuprave na lokalnom nivou. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi oblici direktnog uea graana su

referendumi, graanske inicijative i zborovi graana.

1. Referendum

Referendum je oblik neposrednog uea graana u kome oni odluuju o pitanjima koja su u nadlenostiskuptine optine a koja su od interesa za mesnu zajednicu. Referendum raspisuje skuptina lokalnesamouprave o bilo kom pitanju iz svog delokruga, na zahtev graana dotine jedinice lokalne samoupravei na nain utvr en statutom optine i zakonom. Odluka o raspisivanju referendumae biti donesena ako seza nju izjasnila veina graana koji su glasali, pod uslovom da je broj graana koji su glasali vei od 50%

ukupnog broja graana.2. Gra anske inicijative

Graani putem graanske inicijative predlau jedinici lokalne samouprave donoenje akata kojimae seurediti odreeno pitanje iz izvornog delokruga. Graanske inicijative omoguavaju graanima da pokrenui ree odreene probleme koji se tiu mesne zajednice. Izmene optinskog statuta i drugih akata moraju biti u skladu sa zakonom i statutom. Skuptina je duna da raspravlja o predlozima i dostavi obrazloenodgovor graanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga. Statutom jedinice lokalne samoupraveutvr uje se broj potpisa graana potreban za punovano pokretanje graanske inicijative, koji ne moe da bude manji od 10% biraa.


25/71


26/71


26

Gradonaelnik Kragujevca na dodelinagrada najboljoj mesnoj zajednici

Obrazac za predloge i albe koji sekoristi u Zrenjaninu

4. Najbolji primeri iz prakse u Srbiji

Nagrada najboljoj mesnoj zajednici

Inicijativa za dodeljivanje nagrade za najbolju mesnu zajednicu potekla je od Grada Kragujevca poetkom septembra 2003.godine. Informacije o takmienju i kriterijumima za izbor koje je utvrdila Radna grupa za mesne zajednice dostavljeni susvim mesnim zajednicama (videti dodatak F). Oformljena jekomisija za ocenu sastavljena od odreenog broja predstavnikalokalnih interesnih grupa. 25 gradskih, 5 prigradskih i 6seoskih mesnih zajednica uestvovalo je u takmienju.Ceremonija dodele nagrade odrana je 14. oktobra 2003. uSkuptini grada. Mesne zajednice Stanovo, Ilievo i Ramaa su bile pobednici takmienja mesnih zajednica. Lokalnasamouprava obezbedila je klupe i korpe za otpatke za mesne

zajednice koje su pobedile u takmienju. Gradona

elnik,funkcioneri lokalne samouprave, predstavnici SLGRP-a i

lokalnih medija prisustvovali su ceremoniji. Cilj ove nagrade jeda se oda priznanje onim mesnim zajednicama koje su se istakle svojim radom, podstakne takmienjemeu mesnim zajednicama kao i da se one motiviu da poboljaju kvalitet svog rada.

Kutija za predloge i albe graana u Zrenjaninu

Ideja o postavljanju kutija za predloge i albe graana potekla jeod optina Zrenjanin i sprovedena je u saradnji sa programom

SLGRP i programom CRDA. Kutije su postavljene u svimmesnim zajednicama a oznake za kutije i obrasci za predloge ialbe su distribuirani svim mesnim zajednicama.

Svrha ove inicijative je da priblii rad lokalne samoupravegraanima i da predstavnici mesnih zajednica dobiju povratneinformacije od graana kojee im pomoi u odr ivanju prioritetzajednice. Kutije za predloge i albe moraju biti postavljene navidnim mestima a informacije prikupljene na taj nain moraju se javno prezentovati da bi se pokazalo da se komentari graanazaistaitaju i uzimaju u obzir. Predstavnici lokalne vlasti moraju biti spremni da prihvate konstruktivnu kritiku poto ove kutijeesto sadre mnogo albi ali i stavove o temama i problemimakoji nisu u domenu lokalne vlasti.

Procedura za razmatranje predloga: Mesne zajednice: Savet ili sekretar mesne zajednice su zadueni za razmatranje predloga i albi (u

zavisnosti od njihove prirode). Odgovori se graanima dostavljaju lino ili u formi dopisa. U sluaju


27/71


27

Sastanak svih mesnih ze dinica u Zren aninu

Predstavnici mesnih zajednica u posetiOptinskom uslunom centru

anonimnih albi ili predloga, na njih se moe odgovoriti na nekoliko naina, npr. putem oglasnetable, javnih rasprava, zborova graana i sl.

Optina i komunalna preduzea: Mesne zajednice redovnom potom alju albe i predlogeodeljenju Protokola koji ih dalje distribuira odgovarajuim odeljenjima, komunalnim preduzeimaili izvrnom odboru. Relevantne ustanove zatim imaju tri dana da dostave svoj odgovor Protokolu.Protokol zatim prosleuje njihove odgovore svim mesnim zajednicama. Odbor za saradnju samesnim zajednicama nadgleda celokupan albeni postupak.

(Vidi primer broure o kutijama za albe i predloge u Dodatku J)

Redovni sastanci mesnih zajednica u optini Zrenjanin

Uvodna sednica svih mesnih zajednica odrana je 30. septembra 2003. godine u optini ZrenjaninPredstavljene su tri inicijative Radne grupe za mesne zajednice kutije za predloge i albe graana,odravanje redovnih sastanaka svih mesnih zajednica i program obuke i obrazovanja za sve mesnezajednice. Redovni sastanci se organizuju sa ciljem razmeneideja i iskustava izmeu predstavnika mesnih zajednica irazgovora o zajednikim problemima. Ovi sastanci mogu posluiti kao vrlo delotvoran mehanizam za unapreenjeodnosa izmeu optine i mesnih zajednica. Mesne zajednicesu se sloile da organizuju svoje redovne sastanke svakog prvog utorka u mesecu u prostorijama mesnih zajednica. Kao predstavnici optine, sastanku su prisustvovali podpredsednikIzvrnog odbora i koordinator Odbora za saradnju sa mesnimzajednicama, ef Protokola, rukovodilac odeljenja zainformacione tehnologije i koordinator za rad sa mesnimzajednicama. lanovi Radne grupe za mesne zajedniceaktivno su uestvovali u pripremi i organizaciji uvodnogsastanka, kome su prisustvovali i predstavnici ADF-a i

SLGRP-a.

Optinski usluni centri i njihovo mreno povezivanje sa mesnim zajednicama

Optinski usluni centar (OUC) otvoren je u optiniZrenjanin 28. februara 2003. godine, kao rezultat saradnjeoptine Zrenjanin i Programa za revitalizaciju zajednice putem demokratske akcije (CRDA) i SLGRP-a. Optinskiusluni centar i Objedinjeni centar za izdavanje dozvola koji je njegov sastavni deo, smeteni su u renoviranom prostoru bive pisarnice u zgradi optine. Otvaranje Optinskoguslunog centra i Objedinjjenog centra za izdavanje dozvola je znaajan korak za unapreenje rada sa graanima koji sadamogu da dobiju osnovne usluge na jednom mestu. Te uslugeobuhvataju izdavanje dozvola za gradnju, izvoda iz matineknjige roenih, reenja o de jem dodatku, propise koji se tiu poslovanja preduzea i informacije koje se tiu komunalnih preduzea. Optinski usluni centri ne samo da graanimaomoguavaju pristup informacijama i ostvarivanje prava na

samo jednom mestu u zgradi optne, ve i doprinose promeni stavova optinskih zvaninika premagraanaima. Na ovaj nain graani se tretiraju kao klijenti i zadovoljenje njihovih potreba postaje prioritet


28/71


28

Konsultacije sa graanima u vezi sa LokalnomAgendom 21

svakog optinskog zvaninika. U drugoj fazi projekta pet mesnih zajednica/kancelarija dobie raunare i bie povezane u mreu sa Optinskim uslunim centrom.

Zvanina internet prezentacija optine Zrenjanin

Optina Zrenjanin je sainila vrlo dobro dizajniranu internet prezentaciju u saradnji s SLGRP-om na kojoj postoji poseban deo posveen mesnim zajednicama, na adresi http://www.zrenjanin.org.yu/opstina/mesnezaj/mz_org.htm. Osnovni cilj posebne prezentacije mesnihzajednica je da se javnost bolje upozna sa delovanjem mesnih zajednica (pogledati u Dodatku G odabranesadraje sa internet prezentacije optine Zrenjanin).

Internet prezentacija posveena mesnim zajednicama sadri sledee informacije: Nadlenosti mesnih zajednica Kako su organizovane mesne zajednice Ukljuivanje graana u proces odluivanja Finansiranje mesnih zajednica Podaci o svim mesnim zajednicama, koje su podeljene na gradske i seoske

Emisija na RTK (radio televizija Kragujevac) posveena mesnim zajednicama

Radio televizija Kragujevac zapoela je sa emitovanjem programa posveenog mesnim zajednicamaetvrtkom u 18 asova. Ta emisija, pod nazivom Panorama, prikazuje ivot ljudi u mesnimzajednicama. Svaka emisija je posveena jednoj mesnoj zajednici. Tema jedne su bile aktivnosti lokalneradne grupe za mesne zajednice, a jedna se bavila nagradom koja se uruuje najuspenijoj mesnojzajednici. Svrha ovog programa je posveivanje vee medijske panje mesnim zajednicama.

Centar Agora u VrcuAgora, centar je oformila mesna zajednica Drugioktobar u saradnji sa optinom Vrac, i programomCRDA. Agora je centar gde se okupljaju stanovnicimesne zajednice a smesten je u prostorijama mesnezajednice. Jedna prostorija u zgradi slui kao kancelarijasekretara mesne zajednice i efa mesne kancelarije.Druga prostorija je besplatno ustupljena Agenciji za malai srednja preduzea. Postoji i jedna mala prostorija gde seodravaju obuke i jedna velika sala za sastanke kojumogu koristiti razne lokalne ustanove. Osim toga postoji iuionica sa raunarima koju uglavnom koriste mladimetani. Svrha ovih aktivnosti je buenje graanskog ponosa i podsticanje uea zajednice.


29/71


29

Oglasna tabla u MZ Merovac, dobitnikna rade

Graani i predstavnici mesnih zajednica razgovaraju obudetu grada Kragujevca u MZ Gronica

Takmienje za najbolju oglasnu tablu

Takmienje za najbolju oglasnu tablu je pokrenuto uokviru programa CRDA. Glavni cilj ove inicijative je da podstakne sve zajednice koje su obuhvaene programomCRDA da odrede mesto na komee se nalazitiinformacije znaajne za zajednicu. Oglasne table seocenjuju na osnovu brojnih kriterijuma kao to su:lokacija table, estetska komponenta, trajnost, vrstainformacija koje se stavljaju na tablu i informacije olokalnim aktivnostima. (Vidi Dodak H za informacije otakmienju za najbolju oglasnu tablu).

Ukljuivanje mesnih zajednica u budetski proces

Grad Kragujevac je izradio vrlo detaljan planaktivnosti u vezi s komunikacijom i ueemgraana u budetskom procesu za 2004.godinu. Jedna od primarnih aktivnosti koja je preduzeta je odravanje niza javnih rasprava umesnim zajednicama sa ciljem da se ukljuito vei broj graana. Odrano je devet takvih javnih rasprava u kojima je direktnouestvovalo vie od 500 graana koji su imali priliku da izraze svoje potrebe i odrede prioritete kojie se finansirati iz gradskog budeta. Na raspravama su deljeni i upitnici ukojima su graani pitani za miljenje onajvanijim problemima koje najpre trebareiti kao i prioritetima za finansiranje izgradskog budeta.

Metod organizovanja javnih rasprava po mesnim zajednicama pre centralne javne rasprave o budetu s

pokazao korisnim i graani su ga pozdravili jer nisu svi u mogunosti da dou na javnu raspravu koja seorganizuje daleko od njihovog mesta stanovanja. Na ovim javnim raspravama u mesnim zajednicama svgraani, ukljuujui i one koji ive u udaljenim seoskim oblastima, imali su priliku da izraze svojemiljenje o prioritetima i budetu.


30/71


30

DODACI

A Upitnik za predstavnike mesnih zajednica ........................................................................31

B Upitnik za predstavnike optinskih vlasti ............................................................35

C Aktivnosti savetodavnih odbora mesnih zajednica ............................................................41

D Model odluke o mesnoj samoupravi; Objanjenje odluke ................................................43

E Plan aktivnosti za unapreenje rada mesnih zajednica u Kragujevcu ........................56

F Kriterijumi za dodelu nagrade za najbolju mesnu zajednicu ....................................59

G Internet prezentacija Zrenjanina odabrani sajtovi o mesnim zajednicama ............60

H Informacije o takmienju za najbolju oglasnu tablu ............................................................63

I Mesna zajednica kao predstavnik gra ana , Optina Bujanovac ....................................64

J Broura za informisanje graana o postavljanju kutija za predloge i albe .........................67


31/71


31

Dodatak A

U P I T N I K z a p r e d s e d n i k e / s e k r e t a r e M Z - a

Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP) pomae vaoj optini u iznalaenju mogunostida mesne zajednice postanu uspeniji oblik izjanjavanja graana. SLGRP je izradio pristup (Procesrazvoja mesne zajednice) za unapreenje odnosa izmeu graana, mesne zajednice i optinske vlasti, kojiima sedam faza, kako bi se sakupili podaci o uslovima, preprekama i mogunostima za razmatranje trikljuna pitanja razmenu informacija, uee graana i pruanje usluga - kako bi se pripremio akcioni plan za otklanjanje uzroka i pruila pomo u realizaciji akcionog plana. Jedna od faza je osnivanjeSavetodavnog odbora mesne zajednice. Savetodavni odbor ima kljunu ulogu uitavom procesu (naroitou donoenju akcionog plana i njegovoj realizaciji).

Molimo vas da odgovorite na sledea pitanja kako bismo dobili vae ideje i komentare u vezi sa radom i problemima mesnih zajednica. Zahvaljujemo se na vaoj pomoi.

1. Na koji nain informiete svoje graane o aktivnostima u vaoj zajednici? Zaokruite broj naskali od 1 do 5 (1 veoma retko, 5 veomaesto).

radio 1 2 3 4 5TV 1 2 3 4 5novine 1 2 3 4 5leci i posteri 1 2 3 4 5oglasne table 1 2 3 4 5sastanci sa zborom graana 1 2 3 4 5lini kontakt 1 2 3 4 5ostalo ______________________1 2 3 4 5

2. O emu informiete svoje graane? Molimo vas da oznaite odgovarajui kvadrati.

rad sa Savetom mesne zajednice lokalni dogaaji (sportski, kulturni, ) informacije o uslugama lokalne samouprave komunalni problemi ostalo ___________________________________


32/71


32

3. Kolikoesto se sastaje Savet mesne zajednice?

jednom nedeljno jednom u dve nedelje jednom meseno svakog drugog meseca

ree (molimo da naznaite kolikoesto) ______________________________4. Da li smatrate da su graani informisani o prirodi rada mesnih zajednica? Molimo vas da

oznaite odgovarajui kvadrati.

graani znaju da mi postojimo graani su svesni sadraja naeg rada graani su svesni konkretnih aktivnosti u naoj zajednici graani uestvuju u aktivnostima u naoj zajednici

5. Da li smatrate da su graani zadovoljni radom vae mesne zajednice?

graani su veoma zadovoljni graani su prilino zadovoljni graani su prilino nezadovoljni graani su nezadovoljni ne znamo

6. Kako dolazite do povratnih informacija od graana? Molimo vas da oznaite odgovarajuekvadratie.

nezvanina komunikacija u direktnom kontaktu zvanina poseta kancelariji nae mesne zajednice putem pisama telefonom ostalo ____________________________

7. Koliko graana otprilike dolazi u vau kancelariju meseno? ___________________

8. Koju vrstu problema (zahteva) graani reavaju u vaoj kancelariji? _____________________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________

9. Kako vae mesne zajednice utiu na proces donoenja odluka optine? Objasnite. _____________________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________

Ukoliko ovo smatrate nedovoljnim, predloite neki drugi nain:

osnivanje Savetodavnog odbora mesne zajednice na nivou optine redovni sastanci svih predstavnika mesnih zajednica sa predstavnicima optinskih vlasti


33/71


33

mogunost da se komentariu optinski dokumenti koji se odnose na mesne zajednice (tj. budet,urbanistiko planiranje, itd.)

drugo ___________________________________________________________________

10 . U kojoj meri vas lokalna samouprava informie o svojim odlukama/planovima/aktivnostima?

dovoljno zadovoljavajue malo nedovoljno ne znam

11. Koje informacije biste eleli da dobijete od vae lokalne samouprave?

zvanini optinski bilten optinske odluke odluke u vezi vae mesne zajednice materijale sa sednica skuptine druge______________________________________________________________

12. Da li va odbornik u gradskoj skuptini prisustvuje sastancima saveta mesne zajednice? Odgovorite sa da ili ne.

DA NE

Ukoliko je odgovor potvrdan, kolikoesto?

uvek veomaesto (svaki drugi sastanak saveta mesne zajednice) prilino esto (svaki trei ilietvrti sastanak saveta) ponekad (najmanje jednom ili dva puta godinje) nikada

13. Po vaem miljenju, koji su najizazovniji problemi u komunikaciji izmeu graana i mesnihzajednica, i mesnih zajednica i lokalne samouprave? Dajte opisan odgovor.

Mesne zajednice i graani: _____________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________ ___________________________________________

Mesne zajednice i lokalna samouprava: ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ _______________________________________


34/71


34

14 . Imate li ideje kako da unapredite komunikaciju izmeu mesnih zajednica i graana, i mesnih

zajednica i lokalne samouprave?

Mesne zajednice i graani: ____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________

Mesne zajednice i lokalna samouprava: ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________

15. Da li imate jo neke ideje ili komentare u vezi ovog pitanja?

____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________

Molimo da nam date neke osnovne informacije o vaoj mesnoj zajednici:

Naziv mesne zajednice:_______________________________________________________________Tip mesne zajednice, zaokruite jednu mogunost: gradska prigradska seoskaBroj stanovnika u vaoj mesnoj zajednici:

_________________________________________________Udaljenost od optinske zgrade: _________________________________________________

Srda no vam se zahvaljujemo na pomo i!


35/71


35

Dodatak B

UPITNIK ZA OPTINSKE ZVANINIKE

IME: FUNKCIJA: DATUM:

Program za reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP) pomae vaoj optini u iznalaenju mogunostida mesne zajednice postanu efikasniji vid izjanjavanja graana. SLGRP je izradio pristup (Procesrazvoja mesne zajednice) za unapreenje odnosa izmeu graana, mesne zajednice i optinske vlasti, koji

ima sedam faza, kako bi se sakupili podaci o uslovima, preprekama i mogunostima za razmatranje trikljuna pitanja razmenu informacija, uee graana i pruanje usluga - kako bi se pripremio akcioni

plan za otklanjanje uzroka i pruila pomo u realizaciji akcionog plana. Jedna od faza je osnivanjeSavetodavnog odbora mesne zajednice. Savetodavni odbor ima kljunu ulogu uitavom procesu (naroitou donoenju akcionog plana i njegovoj realizaciji).

Molimo vas da odgovorite na sledea pitanja kako bismo dobili vae ideje i komentare u vezi sa radom i problemima mesnih zajednica.

1. Vaa zaduenja i opis poslova koje obavljate. _____________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

2. Na koji nain vaa sluba sarauje sa mesnim zajednicama?Molimo vas da zaokruite broj naskali od 1 do 5 (1 veoma retko, 5 veomaesto).

prisustvovanje na zborovima graana 1 2 3 4 5

prisustvovanje sastancima Saveta MZ 1 2 3 4 5sastanci svih MZ 1 2 3 4 5lini kontakt (licem u lice) 1 2 3 4 5 posredstvom koordinatora za MZ 1 2 3 4 5drugo ____________________ 1 2 3 4 5


36/71


36

3. Da li mesne zajednice kontaktiraju sa vaom slubom da bi dobili informacije ili zatraili pomo

od vas?

DA NE

Ako je odgovor potvrdan, navedite tri pitanja koja vam mesne zajednice najee postavljaju?

1)______________________________________________________

2)______________________________________________________

3)______________________________________________________

4. Da li obavetavate mesne zajednice o aktivnostima vae slube?

DA NE

Ako je odgovor potvrdan, molimo vas navedite koju vrstu informacija im dajete i o kojim pitanjima:

zvanini optinski bilten optinske odluke odluke koje se tiu njihovih zajednica materijale sa zasedanja Skuptine optine drugo_____________________________________________________

Na koji nain informiete mesne zajednice o svojim aktivnostima:

zvanina komunikacija u kancelariji putem pisama telefonskim pozivom na zborovima graana

preko koordinatora za rad sa mesnim zajednicama drugo ____________________________

5. Da li vas mesne zajednice obavetavaju o svojim aktivnostima?

DA NE

Ako je odgovor potvrdan, navedite koju vrstu informacija vam dostavljaju:


37/71


37

odluke saveta mesne zajednice zapisnike sa sastanaka saveta mesne zajednice materijale sa zborova graana komentare graana ostalo ____________________________

Na koji nain vas obavetavaju o svojim aktivnostima?

neformalnom komunikacijom u direktnom kontaktu zvaninom posetom u njihovoj ili naoj kancelariji putem pisama preko telefona drugo _____ _______________________

6. Da li postoje neke informacije koje biste eleli da dobijete od mesnih zajednica?

Objasnite: _____________________________________________________________________________________ ____________________________________

7. Da li smatrate da postoje neke aktivnosti/usluge koje se mogu pruati na nivou mesnih zajednicai/ili mesnih kancelarija(da bi se lokalna samouprava pribliila graanima)?

DA NE

Ako je odgovor potvrdan, popunite kvadrati.

pruanje informacija o odlukama lokalne uprave i njenim aktivnostima prijem primedbi i korisnih predloga graana za lokalnu upravu

izvravanje nekih od obaveza lokalne vlasti. Navedite kojih: ________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

drugo (objasnite).......................................


38/71


38

8. Da li saraujete sa koordinatorom/osobom zaduenom za rad sa mesnim zajednicama? Ako jeodgovor potvrdan, objasnite.

_____________________________________________________________________________________ _________________________________________________________

9. Da li smatrate da mesne zajednice imaju dovoljno mogunosti da utiu na proces donoenjaodluka u vaoj optini?

sasvim dovoljno prilino dovoljno prilino nedovoljno nedovoljno ne znam

Ako mislite da imaju dovoljno ili prilino dovoljno mogunosti, molimo objasnite ih.

____________________________________________________________________________

__________________________________________________________________

10. Predloite neke druge mogunosti za vee ukljuivanje mesne zajednice u proces donoenjaodluka na lokalnom nivou (npr. budetski proces, urbanistiko planiranje, strateko planiranje,itd.)?

osnivanje savetodavnog odbora mesne zajednice na optinskom nivou organizovanje redovnih sastanaka predstavika svih mesnih zajednica sa zvaninicima optine pruanje prilike mesnim zajednicama da daju svoj komentar o optinskim dokumentima koja se tiu

mesnih zajednica (npr. budet, urbanistiki planovi, strateki planovi, itd.) drugo__________________________________________________________

11. Da li smatrate da je javnost dovoljno informisana o radu mesnih zajednica?

svakako uglavnom jeste uglavnom nije nedovoljno ne znam

Ako smatrate da nije, da li imate ideju na koji nain se moe podii svest javnosti o radu mesnihzajednica?

TV radio


39/71


39

tampa oglasne table leci i posteri informativni bilteni javne rasprave drugo_____________________________________________________________

12. Da li smatrate da mediji pravilno izvetavaju o radu mesnih zajednica?

da uglavnom da uglavnom ne ne ne znam

13. Da li smatrate da su mesne zajednice korisne?

da uglavnom da uglavnom ne ne

ne znam

Ako je odgovor negativan, objasnite: ____________________________________________________________________________

14. Da li smatrate da su graani zadovoljni radom mesnih zajednica?

graani su veoma zadovoljni graani su uglavnom zadovoljni graani uglavnom nisu zadovoljni graani nisu zadovoljni ne znam

Ako smatrate da nisu, ta je po vaem miljenju razlog? ____________________________________________________________________________

____

mz prirucnik duplikat

Documents