SONJA KRSTIĆ VLADIMIR CERIĆ

MUZIČKI INSTRUMENTI

Priručnik za laboratorijske vežbe 2

Visoka škola elektrotehnike i računarstva

Beograd MMXII

AUTORI: dr Sonja Krstić Vladimir Cerić, MA

PRIRUČNIK: MUZIČKI INSTRUMENTI - PRIRUČNIK ZA LABORATORIJSKE VEŽBE 2

RECENZENTI: mr Dragan Drinčić, predavač Više elektrotehničke škole Miomir Ristić, diplomirani violončelista, član ansambla Renesans

TEHNIČKA OBRADA: Vladimir Cerić

KORICE: Vladimir Cerić

IZDAVAČ: Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Beograd

ŠTAMPA: MST GAJIĆ, Dobračina 73, Beograd

ISBN: 978-86-7982-127-0

TIRAŽ: 75 primeraka

PREDGOVOR

Oblast muzičkih instrumenataveoma je zanimljiva za upoznavanje i istraživanje. Na časovima predavanja studenti nauče osnovna znanja iz teorije muzike i osnovna znanja o muzičkim instrumentima, najšire zastupljenim u muzičkoj praksi. Takođe je omogućeno studentima da kroz samostalno istraživanje prošire svoja znanja čak i u delovima ove oblasti koji nisu opšte poznati.

Laboratorijske vežbe su osmišljene kao još jedan segment nastave da bi se studentima što više olakšalo da usvoje neophodna znanja predviđena programom predemeta.

Autori

žiča

ni

inst

rum

enti gudački instrumenti trzani instrumenti

sim

foni

jski

or

kest

ar

violina viola

violoncelo kontrabas

harfa

duva

čki i

nstr

umen

ti

drveni duvački instrumenti limeni duvački instrumenti

sim

foni

jski

ork

esta

r flauta pikolo oboa

engleski rog fagot

kontra fagot klarinet

saksofon

francuska horna truba

trombon tuba

Vagner tuba

bugles kornet

flugel horna melofon alt horna

bariton horna eufonijum

suzafon sim

foni

jski

ork

esta

r*

Inst

rum

enti

s

klav

ijatu

rom

hapsikord klavir

čelesta si

mfo

nijs

ki

orke

star

Inst

rum

enti

s k

lavi

jatu

rom

bubnjevi metalni tanjiri

pločice zvona zvečke grebalice lupkalice

sim

foni

jski

ork

esta

r timpani bas

bubanj* tenor

bubanj* doboš*

tom-tom bongosi

činele crotales

gong tam-tam

metalofon ksilofon

marimba vibrafon

tubularna zvona

triangl

kravlje zvono

praporci daire

kabasa

giro

kastanjete blokovi claves drveni blokovi

SADRŽAJ

1. ŽIČANI INSTRUMENTI............................................................................................................................. 1

2. DUVAČKI INSTRUMENTI ..................................................................................................................... 21

DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI ........................................................................................................ 21

LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI ......................................................................................................... 38

3. INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM ................................................................................................. 67

4. UDARAČKI INSTRUMENTI .................................................................................................................. 75

5. ANSAMBLI ............................................................................................................................................. 109

1

1. ŽIČANI INSTRUMENTI

KAKO SE DOBIJA ZVUK NA ŽICI?

• Žice od životinjskog creva, najlona ili metala zategnute su preko drvenog rezonatora, tela instrumenta i kobilice i gudalom se prelazi preko njih. Mogu se i okidati.

• Strune gudala mnogo puta u sekundi zatežu i opuštaju žicu. Na taj način je teraju da vibrira. Strune gudala se premazuju kalofonijumom (vrsta smole) da bi izazvale trenje između gudala i žice, a samim tim i ravnomernu proizvodnju tona.

• Zbog male površine žice, vibracija same žice je jedva čujna. Zato se vibracije pojačavaju pomoću rezonatorske kutije - tela instrumenta.

Vibracije žice se prenose preko kobilice na gornju ploču, gornja (zvučna) ploča vibrira i prenosi vibracije preko stubića na telo (rezonatorsku kutiju) koja navodi vazduh u unutrašnjosti da osciluje. Tako pojačani zvuk izlazi kroz dve f rupe iz tela instrumenta.

• Niži zvuk na žici dobija se ako je žica:

duža

teža

deblja

manje zategnuta

• Viši zvuk dobija se ako je žica:

kraća.

lakša

tanja

zategnutija

• Kod gudača su sve žice iste dužine. Na visinu tona može se uticati debljinom i zategnutošću žice.

• Visina tona na gudačkom instrumentu menja se skraćivanjem žice pomoću prsta. Prstom se pritisne žica uz vrat instrumenta i na taj način se skrati vibrirajući deo žice.

2

• U zavisnosti od proprorcije skraćenog dela žice, menja se i visina tona.

• Boja tona je definisana debljinom žice i veličinom zvučne kutije. Npr. deblje žice i veći korpus na violi daju tamniju i mračniju boju tona iste visine nego na violini (to se odnosi na deo registra koji se preklapa kod oba instrumenta: visoke tonove na violini ne moguće je dobiti na violi).

Naravno, boja tona zavisi i od kvaliteta instrumenta i kvaliteta materijala od kojeg su žice napravljene.

• Gudački instrumenti se dobro pokrivaju i često sviraju iste deonice.

• Kod harfe se promena visine tona definiše dužinom, zategnutošću i debljinom žica.

Harfa ima žice različite dužine i one se skraćuju ili produžavaju upotrebom pedala.

GUDAČKI INSTRUMENTI

• Gudački instrumenti u simfonijskom orkestru su prilagodljivi po pitanju visine, boje, dinamike i artikulacije zvuka.

• Načini dobijanja tona gudalom su:

pokret napred-nazad

Najčešće se svira tako što se gudalom prevlači preko žica pokretima napred-nazad. Gudalo polako vuče žicu dok prelazi preko nje i tera je da kontinuirano osciluje.

pokret gudalom na gore

To je pokret godalom napred i na gore od vrha gudala ka žabici.

Obeležava se u partituri sa .

pokret gudalom na dole

To je poktret gudalom nazad i na dole od žabice ka vrhu gudala.

Obelažava se u partituri sa .

3

• Dinamika

Dinamika tona odsviranog gudalom određuje se jačinom pritiska kojom se gudalom svira na žici i brzinom kojom se gudalo pokreće (što se jače pritisne žica gudalom, dobija se jači zvuk).

• Brzina gudala

Što se brže prevuče gudalom preko žice, dobiće se glasniji ton. Što se sporije prevuče gudalom preko žice, i sa manje pritiska dobiće se tiši ton.

• Povezivanje nota. Ako su note povezane lukom, treba ih odsvirati jednim potezom gudala.

• One note koje nisu povezane lukom treba odsvirati promenjenim potezom gudala.

ARTIKULACIJA

Gudalom se može vrlo precizno odsvirati nota na različite načine. To zavisi od toga da li se gudalo zadržava na žici i koliko naglo se pomera.

započinjanje sviranja note:

− gudalo je već na žici i započinje prevlačanje po žici

− žica je u potpunom mirovanju. Započinje se pomeranje žica gudalom, ubrzano do postizanja regularne brzine

− udaranjem gudala po žici

završavanje sviranja note:

− naglim zaustavljanjem gudala na žici

− postepenim zaustavljanjem gudala na žici

− odvajanjem gudala od žice

• Promena boje tona sviranjem različitim delom gudala. Boja tona odsvirana žabicom, sredinom ili vrhom gudala razlikuje se jer se različitim pritiskom na žicu svira tim delovima.

kada se svira žabicom gudala dobija se puniji, težak zvuk

4

kada se svira vrhom gudala dobija se lak, svetao zvuk. Taj deo gudala je toliko lagan da odskače od žice i proizvodi lepršav zvuk.

kada se svira srednjim delom gudala dobija se čvrst i artikulisan zvuk. Ovaj položaj se najčešće koristi.

• Dužina trajanja poteza gudalom, zavisi od dužine trajanja note koja treba biti odsvirana.

Ukupno se koristi najviše 85% dužine gudala za sviranje nota svih dužina i različitog tempa sviranja.

TEHNIKE SVIRANJA GUDALOM

legato

Legato sviranje zvuči povezano, glatko. Koristi se dužina celog gudala.

Gudalo se kreće u istom smeru, dok prsti leve ruke menjaju tonove na žici.

Legato se obeležava lukom. Na kraju luka obavezna je promena poteza gudala.

détaché

Menja se smer gudala između svake dve note. Na taj način je svaka nota potpuno definisana.

portato

Note se blago odvajaju malim pauzama između svake dve.

Sve se svira potezom gudala u istom smeru.

staccato

Note se sviraju kratko. Cela grupa se svira potezom gudala u istom smeru. Ovo je jako teško za sviranje.

spiccato

Note su kratke i sviraju se „bacanjem“ gudala na žicu i puštanjem da gudalo odskače od žice.

5

Svaka sledeća nota zahteva promenu smera sviranja gudalom.

pizzicato

Postoje tri načina pizzicato svitanja:

− standardni

Žica se okida prstom.

− noktom

Žica se otpušta noktom.

− bartok

Žica se udara u hvatnik vrata.

Naročito često se koristi pizzicato na kontrabasu jer snažno zvuči zbog debljine žica i velikog gabarita instrumenta.

glissando

Glissando je klizeća promena visine tona. Postiže se prevlačenjem prsta leve ruke od jednog mesta na žici do drugog.

vibrato

Vibrato dodaje dubinu i izražajnost sviranju na gudačkim instrumetnima. Postiže se promenom frekvencije, amplitude ili faze tona koji se svira. Frekvencijski vibrato je najčešći u opsegu 7Hz jer je to najprijatnije za ljudsko uvo.

con sordino (mute)

Prigušivanje odsviranih tonova može se izvesti sordinom (drvenim češljem) koja se stavlja preko žica kod kobilice, ili preko same kobilice (zavisno od tipa sordine).

Na ovaj način se malo smanjuje jačina odsviranih tonova, ali je boja zvuka nežna i udaljena.

tremolo

Tremolo se postiže naizmeničnim, najbrže mogućim sviranjem kratkim potezima gudala napred-nazad. Gudalo je pri tome sve vreme na žici i stalno menja smer.

Na ovaj način se dobija jači zvuk od običnog.

6

Klasičan tremolo se izvodi na istom tonu.

Postoji još i tremolo prstima. To je izuzetno brza promena dva različita tona.

col legno

Za ovaj način sviranja koristi se drveni deo gudala umesto struna.

− col legno battuto Žice se udaraju drvenim delom gudala.

− col legno tratto Žice se prevlače drvenim delom gudala.

sul ponticello

Gudalom se svira blizu kobilice.

Dobija se misteriozni, staklast zvuk.

sul tasto

Gudalom se svira preko hvatnika. Najlakše se izvodi za niže žice instrumenta.

Dobija se mekši, monoton ton.

sviranje akorada

Intervali i akordi koji se sviraju na jednoj žici mogu se odsvirati bez većih tehničkih problema.

Akordi koji se sviraju na više od jedne žice, mogu se odsvirati razloženo.

Pošto je hvatnik zaobljen akordi na više žica nisu svi podjednako laki ili teški za sviranje. Neke je lakše odsvirati, a neke nemoguće.

Ponekad se umesto toga koristi arpegio koji se u orkestarskom sviranju može i zamaskirati. U solo izvođenju je nemoguće sakriti arpegio.

flažoleti

Flažoleti se proizvode nežnim dodirom žice na određenom mestu, a zatim potezom gudala preko žice ili okidanjem žice.

Mesta na žici na kojima se mogu dobiti flažoleti nazivaju se čvorovi.

7

Čvorovi dele žicu u tačno određenom odnosu. Na primer, 2:1, 3:1, 4:1 (½, ⅓ , ¼ cele dužine žice).

Čvorovi u kojima se mogu odsvirati flažoleti su zaista harmonici tona žice i adekvatni su harmonicima (alikvotama) drvenih duvačkih i limenih duvačkih instrumenata.

prirodni flažoleti

Prirodni flažolet dobija se na slobodnoj žici

− oktavni flažolet

Žica se pritisne ovlaš na jednoj polovini hvatnika. Ton koji se čuje je za oktavu viši od visine tona slobodne žice.

− kvintni flažolet

Žica se pritisne na jednoj trećini hvatnika (interval Č.5). Ton koji se čuje je za duodecimu (8+Č.5) viši od visine tona slobodne žice.

− dvostrukooktavni flažolet (kvartni flažolet)

Žica se pritisne na jednoj četvrtini hvatnika. Ton koji se čuje je za dve oktave (8+5+Č.4) viši od visine tona slobodne žice. Naziv kvartni flažolet potiče od intervala kvarte u alikvotnom nizu.

Ovi flažoleti mogu se naći na različitim pozicijama žica.

− flažolet velike terce

Žica se pritisne na jednoj petini hvatnika. Ton koji se čuje je za 8+5+4+V.3 (8+8+V.3) viši od visine tona slobodne žice.

− flažolet male terce

Žica se pritisne na jednoj šestini hvatnika. Ton koji se čuje je za 8+5+4+V.3+M.3 (8+8+Č.5) viši od visine tona slobodne žice.

Veštački flažolet dobija se tako što se nota odsvira na uobičajen način (potpunim pritiskom na žicu) i istovremeno se ovlaš pritisne žica četvrtim prstom leve ruke na poziciji čvora.

Na ovaj način mogu se proizvesti svi flažoleti kao i na otvorenoj žici (prirodni). Ograničenje je u tome što izvođač mora istovremeno

8

svojim četvrtim prstom da dotakne žicu na mestu čvora, a ostalim prstima da pritisne žicu za dobijanje tona, a to nije moguće izvesti za sve čvorove na hvatniku.

− dvostrukooktavni veštački flažolet

Dobija se kada se za čistu kvartu iznad note koju sviramo (to je ¼ preostalog dela žice na hvatniku) ovlaš pritisne žica.

Ovi flažoleti se u glavnom ne mogu odsvirati na kontrabasu.

− kvintni veštački flažolet

Dobija se kada se za čistu kvintu iznad note koju sviramo (to je ⅓ preostalog dela žice na hvatniku) ovlaš pritisne žice.

− veštački flažolet velike terce

Dobija se kada se za veliku tercu iznad note koju sviramo (to je ⅕ preostalog dela žice na hvatniku) ovlaš pritisne žica.

− veštački flažolet male terce

Dobija se kada se za malu tercu iznad note koju sviramo (to je ⅙ preostalog dela žice na hvatniku) ovlaš pritisne žica.

− kod violine je najlakše izvesti kvintni i kvartni veštački flažolet

− kod viole je najlakše izvesti kvartni veštački flažolet

− kod violončela je moguće izvesti kvartni veštački flažolet i veštački flažolet velike i male terce.

− kod kontrabasa je moguće izvesti veštački flažolet velike i male terce.

w wwwwwww w wwww &? b #( ) b( ) b( ) itd.

alikvotni tonovi tona C

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

9

VIOLINA|GUDAČKI INSTRUMENTI

• Potiče još iz XVI veka u sličnom obliku.

Od XVII veka je vodeći instrument u orktestru.

• Violina ima tonove najveće visine. Najvirtuozniji je instrument. Zato se često upotrebljava za solističke deonice.

Ton violine je bogat, zvuči raskošno. Po izražajnosti porede je sa ljudskim glasom.

• Delovi violine:

gornja ploča

Gornja ploča violine je rezonantna ploča, naziva se glasnjača.

Pravi se od smreke.

donja ploča i obod

Prave se od javora.

hvatnik

Po hvatniku se kreću prsti.

Pravi se od ebanovine.

kobilica

Pravi se od javora.

puž i vrat violine

Prave se od javora.

čivije

Prave se od ebanovine.

dve potporne šipke

− stubić Izjednačava pritisak gornje i donje ploče instrumenta. Nalazi se ispod jednog kraja kobilice.

10

− rebro Nalazi se ispod drugog kraja kobilice.

f rupe na glasnjači

žice

Violinske žice su od creva životinja ili metala.

gudalo

Najkvalitetnija gudala prave se od brazilske ruže pernambuko, a mogu i od palisandera. Strune gudala su od dlake konjskog repa.

• Zbog svoje izražajnosti violina se koristi i kao solistički i kao orkestarski instrument.

Može da se čuje i pored celog orkestra, a može biti maskirana drugim instrumentima.

• Opseg violine: g - g4

• Žice violine: g, d1, a1, e2.

• Note za violinu pišu se u violinskom ključu (otuda i ime za ključ).

• Violina zvuči kao što je napisano u partituri.

11

VIOLA|GUDAČKI INSTRUMENTI

• Nastala je u XVI veku i do početka XVII veka bila je popularnija od violine.

• U familiji gudača viola odgovara alt ili tenor ljudskom glasu (po opsegu i boji).

• Telo viole je šire i duže nego kod violine. Zato nije lako biti virtuoz na violi. Viola je teža za sviranje i nezgrapna za držanje.

• Delovi viole su isti kao delovi violine, srazmerno uvećani.

• Ton viole je gladak, plišani. U niskom registru ima taman, bogat zvuk, dok u visokom registru tonovi mogu zvučati briljantno i prodorno.

• Viole se najčešće koriste u orkestru da naglase deonice koje sviraju violine ili violončela.

• Kompozitori čine neptravdu ovom instrumentu jer ga ne koriste kao solistički instrument, iako viola ima prelepu boju tona.

• Opseg viole: c - g3

• Žice viole: c, g, d1, a1.

• Note za violu pišu se u alt ključu. U visokom registru koristi se violinski ključ.

• Viola zvuči kao što je napisano u partituri.

12

VIOLONČELO|GUDAČKI INSTRUMENTI

• Potiče iz XVI veka.

• U početku se violončelo koristilo kao prateći instrument.

• Od XVIII veka se sve više koristi i kao solistički zbog svog širokog opsega i raznovrsnosti u zvuku.

• Štimuje se za oktavu niže od viole.

• Ima topao, intiman, ton.

U niskom registru violončelo zvuči teško i bogato, a u najvišem registru zvuči veoma izražajno. Možda najizražajnije od svih gudačkih instrumenata.

• Delovi violončela su isti kao delovi violine, srazmerno uvećani.

Violončelo ima i potpornu metalnu nožicu učvršćenu na dnu korpusa. Pomoću nje svirač oslanja instrument o pod.

• Opseg violončela: C - h2

• Žice violončela: C, G, d, a

• Note za violončelo pišu se u violinskom, bas i tenor ključu.

• Violončelo zvuči kao što je napisano u partituri.

13

KONTRABAS|GUDAČKI INSTRUMENTI

• Kontrabas se pojavio u orkestru u XVIII veku.

• Kontrabas je najveći u familiji gudačkih instrumenata.

Svira u najnižem registru.

• Po svom obliku i karakteristikama sličan je ostalim gudačkim instrumentima.

Zadnja ploča kontrabasa je ravna.

Ramena kontrabasa su spuštena da bi leva ruka mogla lakše da svira u više pozicija.

• U niskom registru zvuk kontrabasa je monoton, dok u visokom registru može biti izražajan, ponekad melodičan, a nekad i agresivan.

• Uobičajena uloga kontrabasa u orkestru je da tonovima u basu potvrdi tonalitet kompozicije i time da orkestru tonski osnov na koji se nadograđuju melodijske linije, ili da naglasi deonicu violončela za oktavu niže.

• Koriste se sve tehnike sviranja kao i kod drugih gudačkih instrumenata, iako su malo ograničene zbog velikog gabarita instrumenta.

Pizzicato sviranje je najizražajnije. Zvuči toplo i puno. Koristi se u jazz muziciranju.

• Opseg kontrabasa: 1E - d1

• Žice kontrabasa: 1E, 1A, D, G.

• Note za kontrabas pišu se u bas i tenor ključu.

• Kontrabas zvuči za oktavu niže nego što je napisano u partituri.

14

HARFA|TRZANI INSTRUMENTI

• Harfa potiče od najstarijih instrumenata koje je ljudska civilizacija osmislila.

• U simfonijskom orkestru koristi se od XIX veka. Čest je član orkestra, ali se koristi i kao solistički instrument.

• Delovi harfe su: rezonatorska ploča, stub, žice, pedalni mehanizam.

• Ton harfe je najmekši od svih instrumenata u orkestru. Upotrebljava se u pastoralnim, poetičnim, lirskim, melodijskim deonicama.

• Karakterističan način sviranja na harfi je glisando. To je prevlačenje prstima po svim žicama harfe, redom.

• Ima sedam žica u svakoj oktavi. Za povišavanje i snižavanje tonova koriste se pedale.

• Pedalni mehanizam je takav da svaka pedala ima tri položaja:

gornji za sniženu notu

srednji za osnovnu notu

donji za povišenu notu

Tako se postiže hromatsko sviranje na harfi. Mogu se svirati svi tonovi jednako lako bez obzira na tonalitet.

• Harfa je temperovani instrument.

• Žice se prave od creva životinja, metala, ili svile presvučene metalom.

• Opseg harfe: 1Ces - gis4

• Note za harfu pišu se u violinskom i bas ključu.

• Harfa zvuči kao što je napisano u partituri.

15

OPŠTE|ŽIČANI INSTRUMENTI

1. Kako se sve može dobiti zvuk na žici? _____________________________________________________________________

2. Koji su sve načini dobijanja tona gudalom? _____________________________________________________________________

3. Koje su sve tehnike sviranja gudalom? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

4. Kako se postiže dinamika sviranja na gudačkim instrumentima? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

5. Kako se postiže promena boje tona na gudačkim instrumentima? _____________________________________________________________________

6. Kako se postiže promena visine tona na gudačkim instrumentima? _____________________________________________________________________

7. Šta su flažoleti? Kako se dobijaju? _____________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

VIOLINA|GUDAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala violina? _____________________________________________________________________

2. Koliko žica ima violina i koje su to žice? _____________________________________________________________________

3. U kom opsegu svira violina? _____________________________________________________________________

4. U kom opsegu svira svaka žica violine? _____________________________________________________________________

5. Koji su delovi violine? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

6. Koji su delovi gudala? _____________________________________________________________________

7. Od čega se pravi violina? _____________________________________________________________________

16

_____________________________________________________________________ 8. Od čega se pravi gudalo?

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

9. Koliko se jači zvuk dobije ako dve violine sviraju zajedno? _____________________________________________________________________

10. U kom ključu se piše partitura za violinu? _____________________________________________________________________

11. U kojim intrvalima se štimuju žice violine? _____________________________________________________________________

12. Da li je violina temperovani instrument? _____________________________________________________________________

13. Kako zvuči violina u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

VIOLA|GUDAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala viola? _____________________________________________________________________

2. Koliko žica ima viola i koje su to žice? _____________________________________________________________________

3. U kom opsegu svira viola? _____________________________________________________________________

4. U kom opsegu svira svaka žica viole? _____________________________________________________________________

5. Koji su delovi viole?

17

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

6. Koji su delovi gudala? _____________________________________________________________________

7. Od čega se pravi viola? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

8. Od čega se pravi gudalo? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

9. Koliko se jači zvuk dobije ako tri viole sviraju zajedno? _____________________________________________________________________

10. U kom ključu se piše partitura za violu? _____________________________________________________________________

11. U kojim intrvalima se štimuju žice viole? _____________________________________________________________________

12. Da li je viola temperovani instrument? _____________________________________________________________________

13. Kako zvuči viola u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

VIOLONČELO|GUDAČKI INSTRUMENT

1. Kad je nastalo violončelo? _____________________________________________________________________

2. Koliko žica ima violončelo i koje su to žice? _____________________________________________________________________

3. U kom opsegu svira violončelo? _____________________________________________________________________

4. U kom opsegu svira svaka žica violončela? _____________________________________________________________________

5. Koji su delovi violončela? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

6. Koji su delovi gudala? _____________________________________________________________________

7. Od čega se pravi violončelo? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

8. Od čega se pravi gudalo? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

18

9. Koliko se jači zvuk dobije ako četiri violončela sviraju zajedno? _____________________________________________________________________

10. U kom ključu se piše partitura za violončelo? _____________________________________________________________________

11. U kojim intrvalima se štimuju žice violončela? _____________________________________________________________________

12. Da li je violončelo temperovani instrument? _____________________________________________________________________

13. Kako zvuči violončelo u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

KONTRABAS|GUDAČKI INSTRUMENT

1. Kada je nastao kontrabas? _____________________________________________________________________

2. Koliko žica ima kontrabas i koje su to žice? _____________________________________________________________________

3. U kom opsegu svira kontrabas? _____________________________________________________________________

4. U kom opsegu svira svaka žica kontrabasa? _____________________________________________________________________

5. Koji su delovi kontrabasa? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

19

6. Koji su delovi gudala? _____________________________________________________________________

7. Od čega se pravi kontrabas? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

8. Od čega se pravi gudalo? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

9. Koliko se jači zvuk dobije ako pet kontrabasa svira zajedno? _____________________________________________________________________

10. U kom ključu se piše partitura za kontrabas? _____________________________________________________________________

11. U kojim intrvalima se štimuju žice kontrabasa? _____________________________________________________________________

12. Da li je kontrabas temperovani instrument? _____________________________________________________________________

13. Kako zvuči kontrabas u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

HARFA|TRZANI INSTRUMENT

1. Kada je nastala harfa? _____________________________________________________________________

2. Koliko žica ima harfa u svakoj oktavi? _____________________________________________________________________

20

3. Kako svirač razlikuje žice na harfi? _____________________________________________________________________

4. U kom opsegu svira harfa? _____________________________________________________________________

5. Koji su delovi harfe? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

6. Od čega se pravi harfa? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

7. Kako radi pedalni mehanizam harfe? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

8. U kom ključu se piše partitura za harfu? _____________________________________________________________________

9. Da li je harfa temperovani instrument? _____________________________________________________________________

10. Kako zvuči harfa u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

21

2. DUVAČKI INSTRUMENTI

DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

KAKO SE DOBIJA ZVUK NA DRVENIM DUVAČKIM INSTRUMENTIMA?

• Svirač uduvava vazduh u cev instrumentan i time stvara oscilovanje vazušnog stuba u cevi.

kod flaute oscilovanje vazdušnog stuba nastaje kada svirač duva ravni snop vazduha preko malog otvora na jednom kraju instrumenta

kod ostalih drvenih duvačkih instrumenata, vazdušni stub zaosciluje kada svirač duva u usnik u kome je jednostruki ili dvostruki jezičak.

• Visina tona određena je dužinom vazdušnog stuba.

• Dužina vazdušnog stuba može se menjati otvaranjem i zatvaranjem rupica koje su trajno napravljene u telu instrumenta:

• Boja tona drvenih duvačkih instrumenata zavisi od oblika cevi instrumenta i vrste piska.

Cev može biti cilindrična ili konusna.

Kod instrumenata sa trskom, na boju tona utiče i vrsta trske.

• Drveni duvački insrumenti se veoma razlikuju po izgledu i konstrukciji. Zbog toga im se razlikuje i boja tona.

Zbog svoje raznovrsnosti koriste se za solo deonice mnogo češće nego za zajedničko sviranje (za razliku od gudača koji mogu da sviraju zajedno i da se njihove boje tona slažu).

• Nisu svi drveni duvački instrumenti napravljeni od drveta. Flauta i saksofon se prave od metala. Zajednički im je način na koji se dobija zvuk.

CEVI DRVENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA. REGISTRI.

• Zvuk na drvenim duvačkim instrumetnima dobija se kada se vazdušni stub unutar cevi instrumenta natera da osciluje duvanjem kroz usne ili kroz trsku.

• Dužina vazdušnog stuba u cevi instrumenta može se menjati otvaranjem ili zatvaranjem niza rupica koje se nalaze duž tela instrumenta.

22

kada su sve rupice zatvorene, dobija se najniži mogući ton. Tada osciluje najduži vazdušni stub – u celoj cevi.

kada su sve rupice otvorene, dobija se najviši mogući ton. Tada osciluje najkraći vazdušni stub.

• Kod većine instrumenata je interval između tona kada su sve rupice zatvorene i tona kada su sve rupice otvorene oko oktave.

Za postizanje viših nota koristi se preduvavanje.

oblikovanjem usana prilikom uduvavanja vazduha u cev

jačinom uduvavanja vazduha u cev

Ovako se vazduh u cevi dovodi u stanje oscilovanja na II, III, IV ili nekom višem harmoniku.

• Tonovi koji se dobijaju sviranjem bez preduvavanja čine osnovni registar instrumenta.

Tonovi koji se dobijaju preduvavanjem čine više registre instrumenta.

U svim registrima se iste note proizvode kao i u osnovnom registru, jedino zvuče transponovano u višim oktavama. Koristi se i isti prstored.

• Kod klarineta se preduvavanjem ne dobijaju tonovi za oktavu viši, već viši za duodecimu (8+5).

ARTIKULACIJA I TEHNIKE SVIRANJA

• Artikulacija tonova se kod drvenih duvačkih instrumenata postiže upotrebom jezika i diafragme.

• Da bi se nota naglasila, svirač koristi kratke reči: da, ta, ka – koje izgovara kroz jezik na usniku.

note koje nisu povezane lukom uvek se naglašavaju

kod nota koje su povezane lukom samo prva se naglašava

pauze u frazama prave se tako što se zaustavlja uduvavanje vazduha

povezivanje nota može se dobiti promenom prstoreda pri kontinuiranom uduvavanju vazduha

23

povezane note naviše se lako proizvode promenom registra

kada treba odsvirati veliki interval, lakše je učiniti to ako se sviraju note odvojeno i to od sporijeg ka srednje-brzom tempu

Ta promena je teška u brzom tempu jer je teško brzo menjati registre, a ostati u čistoj intonaciji.

• Artikulacija instrumenata sa trskom

instrumenti sa trskom mogu svirati onoliko brzo koliko brzo se jezikom može reći: „ta“.

u brzim pasažima svirač mora da koristi lažno sviranje jezikom u kome se sviranje kombinuje sa povezivanjem nota. To se uobičajeno ne čuje, sem ako slušalac nije posebno koncentrisan na to.

• Dvostruko i trostruko sviranje jezikom

veoma brze note mogu se odsvirati ako se naizmenično brzo izgovara TA-KA-TA-KA-TA-KA

• Flutter sviranje

izvodi se tako što svirač izgovara „kotrljajuće r“ sve vreme. Visina tona može brzo da se menja ovakvim načinom sviranja.

Na flauti se flutter može svirati u celom dinamičkom opsegu.

Na instrumentima sa trskom flutter se može svirati samo glasno.

• Glissando na flauti

na flauti glissando nije pravilan. Simulira se naglim otvaranjem rupica klapnama. Zato neki delovi glissanda zvuče bolje od ostalih.

• Portamento

na flauti je moguće odsvirati klizajuće tonove koji su blizu.

• Glissando na oboi

oboa je okretan instrument za sviranje. Može se simulirati odličan glissando izuzetno brzim sviranjem velike grupe povezanih nota.

• Glissando na klarinetu

na klarinetu se može izvesti pravi glissando izmeću tonova koji nisu previše udaljeni.

24

Lažni glissando se svira naglim otvaranjem rupica pomoću klapni.

• Glissando na saksofonu

kod saksofona se pravi glissando izvodi teže nego kod klarineta, jer je trska veća i duža. Teže je odsvirati povezanu grupu nota različitih po visini nego kod klarineta.

U niskom registru glissando zvuči bezoblično.

• Udaranje klapnama i jezikom

ako se klapne instrumenta pritiskaju dovoljnom silom, čuje se perkusioni zvučni efekat. To se čuje samo dok se svira pianissimo. Može biti i znatno glasnije ukoliko je instrument ozvučen.

Udarac jezikom se postiže brzim uvlačenjem vazduha, jezikom preko trske.

• Oduzimajući i sabirajući tonovi

to su posebni nežni tonovi koji se proizvode mumlanjem ili pevanjem istovremeno sa sviranjem.

Visina rezultujućeg oduzimajućeg tona je niža od visine i svirajućeg i pevajućeg tona.

Visina sabirajućeg tona je veća i od svirajućeg i od pevajućeg tona.

Ovi tonovi, lako se proizvode na flauti, a mnogo teže na instrumentima sa trskom.

Naročito je popularan oduzimajući ton koji se svira i mumla na tonu iste visine, kod saksofona.

• Polifonija kod drvenih duvača

polifoni tonovi su kod ovih instrumenata nestabilni. Stvaraju se određenim kombinacijama prstoreda i sviranja u pisak. Posledica je da više od jednog registra instrumenta zvuči istovremeno.

Polifono sviranje se smatra efektom, a ne načinom sviranja, jer se teško izvodi. Zvuči kao akord.

Najviše se koristi polifono sviranje na klarinetu. Najbolje je da se kompozitor konsultuje sa izvođačem oko prstoreda koji treba biti upotrebljen da bi moglo da se izvede polifono sviranje.

25

• Zviždajući tonovi

zviždajući tonovi su harmonici flaute i pikola.

Dobijaju se sviranjem pianissimo possibile (ppp).

• Mikro tonovi

to su četvrt-tonovi koji se mogu dobiti na drvenim duvačkim instrumentima promenom duvanja u pisak i određenom kombinacijom prstoreda.

Kod flaute i pikola ovo može da se odsvira u celom opsegu. Treba ostaviti flautisti da izabere odgovarajući način za dobijanje željene visine tona.

• Disanje

sviraču mora biti dozvoljeno da diše dok kompozicija traje. To može biti i u deliću sekunde, dok svira pasaž.

Problem nastaje kod odluke gde uzeti vazduh. Ne može se lako proceniti unapred koliko dugo traju „duge note“ i da li to može da se odsvira u kontinuitetu sa prethodnom frazom. Najbolje je vežbati tako što se fraza prvo otpeva da bi se stekla orijentacija.

Kod klarineta i saksofona note se mogu držati onoliko dugo koliko svirač može da zadrži vazduh.

Oznake za mesto na kojima treba uzeti vazduh:

− ’ veliki zarez iznad notnog sistema

− √

znak iznad notnog sistema

Stavljanjem znakova za uzimanje vazduha u notni tekst može se olakšati sviraču da ne mora sam da procenjuje gde je najzgodnije da udahne.

26

FLAUTA|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Flauta je jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih instrumenata.

• Koristi se u Evropi još od srednjeg veka, kao vojni instrument.

• Postaje član simfonijskog orkestra od XVIII veka.

• U niskom delu opsega flauta ima pun, bogat, topao, plišan zvuk.

• U srednjem registru ton je nežan i jasan.

• U visokom registru flauta zvuči svetlo i prodorno.

• Flauta je veoma okretan instrument. Često se koristi za solističko sviranje u kome napredni muzičari izvode dvostruko, trostruko i flutter sviranje jezikom.

• Nekada se flauta pravila od drveta.

Danas se proizvodi od srebra, nikla i nerđajućeg čelika.

27

• Opseg flaute:

za početnike d1 - c3

za prosečnog svirača c1 - a3

za napredne h1 - d4

• Note za flautu pišu se u violinskom ključu.

• Flauta zvuči kao što je napisano u partituri.

28

PIKOLO|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Pikolo je mala flauta.

• Postaje član simfonijskog orkestra u XVIII veku. To je instrument koji svira najviše tonove u orkestru.

• Pikolo zvuči za oktavu više od flaute.

• Ima izuzetno svetao, prodoran ton u gornjem registru koji se zato mora s pažnjom upotrebljavati.

• U srednjem i niskom registru pikolo zvuči hladnije nego flauta.

• Iako je član familije flauta koje su veoma okretne za sviranje, pikolo je poznat po svojoj sposobnosti za naglim intervalnim skokovima.

• Opseg pikola:

za početnike d2 - d4

za prosečnog svirača d2 - g4

za napredne d2 - c5

• Note za pikolo pišu se u violinskom ključu.

• Pikolo zvuči za oktavu više nego što je napisano u partituri.

29

OBOA|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Oboa postaje član simfonijskog orkestra početkom XVIII veka.

• Zvuk oboe je nežan i nazalan.

• Ton oboe najbogatiji je u srednjem i visokom registru.

• Nazalna boja tona je naročito karakteristična u niskom registru gde se tonovi ne mogu svirati nežno.

• Oboa se koristi i kao solistički i kamerni instrument.

• Nije okretna kao flauta, ali se na oboi mogu svirati čista legata i veoma precizna sttacata.

• Trileri, tremolo i ornamenti odsvirani na oboi zvuče čisto.

• Oboa se pravi od afričke ebanovine.

• Opseg instrumenta:

za početnike d1 d3

za prosečnog svirača b fis3

za napredne b g3

• Note za obou pišu se u violinskom ključu.

• Oboa zvuči kao što je napisano u partituri.

30

ENGLESKI ROG|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Engleski ili uglasti rog je u simfonijskom orkestru od 1830. godine.

• Razlikuje se od oboe po tome što ima kruškasto zvono. Zato je ton dublji, nežan i melanholičan, naročito u niskom registru.

• Registri su slični kao kod oboe.

• U simfonijskom orkestru engleski rog svira III oboista.

• Opseg engleskog roga:

e - a2

• Note za engleski rog pišu se u violinskom ključu.

• Engleski rog zvuči za čistu kvintu niže nego što je napisano u partituri.

31

FAGOT|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Fagot u današnjem obliku potiče iz XVII veka.

• Član je simfonijskog orkestra od kraja XVII veka.

• Boja tona je nazalna, melanholična.

• U visokom registru ponekad zvuči kao oboa.

• Niske note su glatke i mračne.

• Ako izuzmemo najniže i najviše tonove, fagot je veoma okretan instrument za sviranje.

• Deonice fagota su karakteristične po velikim skokovima i naglim uduvavanjima vazduha jezikom.

Takođe se koristi ili za unisono dupliranje deonica gudača ili za dupliranje za oktavu niže.

• Fagot ima najsnažniji staccato.

• U srednjem registru fagot je jednako izražajan kao i svi ostali drveni duvački instrumenti.

• Fagot se pravi od javora, jasena.

• Nemački fagoti imaju prsten od slonovače na vrhu.

• Fagot nije pogodan za transponovanje.

• Opseg fagota:

za početnike 1B - f1

za prosečnog svirača 1B - g1

za napredne 1B - d2

• Note za fagot pišu se u bas i tenor ključu.

• Fagot zvuči za kao što je napisano u partituri.

32

KONTRAFAGOT|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Kontrafagot ima cev dva puta dužu od fagota.

• Opseg kontrafagota:

B - h

• Note za kontrafagot pišu se u bas i tenor ključu.

• Kontrafagot zvuči za oktavu niže nego što je napisano u partituri.

33

KLARINET|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Klarinet je usavršen u XVIII veku.

• Postaje član simfonijskog orkestra krajem XVIII veka.

• Klarinet se pravi od ebanovine, kokosovog drveta, ebonitne smole, metala ili plastike.

• Ima širok prilagodljiv opseg i okretan je kao flauta.

• Ton klarineta je:

veoma bogat i mračan u niskom registru (chalumeau)

jasan u srednjem registru (clarion)

flautast, ponekad skičav u visokom registru (altissimo)

Najviše se koristi srednji registar klarineta

• Za klarinet su karakteristični legato i jednostruko uduvavanje vazduha jezikom.

• Dvostruko, trostruko i flutter uduvavanje vazduha je moguće.

• Na klarinetu su trileri i tremolo efektni.

• Specijalni efekti su udaranje po klapnama i sviranje samo na usniku.

• Postoje grleni tonovikod klarineta A i klarineta B koje je teško svirati u štimu.

• Vrste klarineta su:

sopran Es klarinet

A klarinet

B klarinet

alt Es klarinet

bas B klarinet

34

• Opseg sopran Es klarineta:

za prosečnog svirača g - B3

• Sopran Es klarinet zvuči za malu tercu više nego što je napisano u partituri.

• Opseg A klarineta:

za početnike cis - ais2

za prosečnog svirača cis - dis3

za napredne cis - gis3

• Aklarinet zvuči za malu tercu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg B klarineta:

za početnike d - h2

za prosečnog svirača d - e3

za napredne d - a3

• Bklarinet zvuči za veliku sekundu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg alt Es klarineta:

za prosečnog svirača Ges - as2

za napredne Ges - b2

35

• Alt Es klarinet zvuči za veliku sekstu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg bas B klarineta:

za prosečnog svirača 1B - es2

za napredne od 1B - f2

• Bas B klarinet zvuči za veliku nonu (Č.5+V.2) niže nego što je napisano u partituri.

• Note za sve tipove klarineta pišu se u violinskom ključu.

36

SAKSOFON|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Saksofon je najmlađi instrument u familiji drvenih duvačkih instrumenata.

• Konstruisao ga je Belgijanac Adolf Saks 1846. godine.

• Povremeno se koristi u simfonijskom orkestru od 1872. godine.

• Saksofon ima boju tona sličnu ljudskom glasu.

• Ton je pun i snažan.

• Boja tona je izjednačena kroz registre.

• Visoki tonovi su bogati kao kod gudača i flaute.

• Saksofon je najlakši instrument za sviranje od svih drvenih duvačkih instrumenata:

ima fleksibilni sistem prstoreda

ima odličnu dinamičku kontrolu

moguće je odsvirati složene melodijske deonice

moguće je različito uduvavanje vazduha (jednostruko, dvostruko, trostruko, flutter), mada samo najveći virtuozi mogu svirati dvostruko i trostruko.

• Svi saksofoni mogu svirati transponovano.

• Vrste saksofona su:

sopran saksofon

alt saksofon

tenor saksofon

bariton saksofon

• Opseg sopran saksofona:

za prosečnog svirača as - b3

• Sopran saksofon zvuči za veliku sekundu niže nego što je napisano u partituri.

37

• Opseg alt saksofona:

za početnike des - as2

za prosečnog svirača des - b2

za napredne des - c3

• Alt saksofon zvuči za veliku sekstu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg tenor saksofona:

za početnike As - es2

za prosečnog svirača As - f2

za napredne As - g2

• Tenor saksofon zvuči za veliku nonu (Č.8+V.2) niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg bariton saksofona:

za početnike Des - a1

za prosečnog svirača Des - b1

za napredne Des - c2

• Bariton saksofon zvuči za tredecimu (Č.8+V.6) niže nego što je napisano u partituri.

38

LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

KAKO SE DOBIJA ZVUK NA LIMENIM DUVAČKIM INSTRUMENTIMA?

• Limeni duvački instrumenti najčešće se prave od legura različitih metala.

• Sastoje se od cevi koja je savijena u odgovarajući oblik.

• Unutrašnji oblik cevi može biti cilindričan ili konusan.

• Na početku cevi nalazi se usnik, a na drugom kraju cev se širi u zvono.

• Usnik može biti oblika levka – konusan (horna), okruglast – oblika šoljice (truba).

• Kod limenih duvačkih instrumenata zvuk se dobija oscilovanjem vazdušnog stuba. Svirač pritisne usne uz usnik i izduvavanjem vazduha usne vibriraju.

Vibracije usana prenose se na vazdušni stub u cevi i čine da on zaosciluje i proizvede zvuk.

• Usne svirača limenih duvačkih instrumenata imaju istu ulogu kao jezičak od dvostruke trske kod oboe ili fagota.

• Različita visina tona dobija se različitom jačinom duvanja vazduha u cev.

Opuštenije usne daju sporije vibracije (tj. niži ton), a zategnutije usne daju brže vibracije (tj. viši ton).

• Osnovni tonovi dobijaju se za određenu dužinu cevi koja je kod svakog instrumenta drugačija.

• Kod savremenih limenih duvačkih instrumenata dužina cevi se menja:

klizno (trombon)

ventilima (truba, horna, tuba)

• Otvaranjem ventila produžava se cev i dobijaju se niži tonovi.

• Viši harmonici dobijaju se jačim ili slabijim uduvavanjem vazduha u cev (manji ili veći pritisak).

• Boja tona kod limenih duvačkih instrumenata zavisi od:

oblika i dimenzija zvona

oblika i prečnika cevi

39

usnika

Horna ima mnogo mekši ton od tube zahvaljujući svom širokom zvonu, konusno izdubljenoj cevi i velikom levkastom usniku.

HARMONICI KOD LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA

• Osnovni tonovi se dobijaju kada se vazdušni stub u cevi pokrene i zaosciluje vibriranjem usana tokom uduvavanja vazduha.

• Prečnik cevi je manji kod limenih nego kod drvenih duvačkih instrumenata. To znači da se veliki broj harmonika može proizvesti različitim pritiskom usana na usnik.

• Na svakom osnovnom tonu može se dobiti alikvotni niz:

CEVI I PRSTORED

• Ako izuzmemo prvi interval između osnovnog tona i prvog harmonika, najveći interval koji se pojavljuje između harmonika je Č.5.

To znači da je potrebno napraviti mehanizam štimovanja ili prstored, ili da se proizvede 6 polustepena za sve preostale intervale u alikvotnom nizu (Č.5=7x ½).

Svi ostali harmonici mogu se dobiti preduvavanjem ovih tonova.

• Postoje dva načina za dobijanje tih 6 polustepena:

1: klizna cev

Upotrebljava se kod trombona

Može se postići produženje cevi trombona za bilo koji interval od ovih 6 polustepena.

2: ventili

w wwwwwww w wwww &? b #( ) b( ) b( ) itd.

alikvotni tonovi tona C

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

40

Koristi se kombinacija 3 ventila za dobijanje 6 polustepena. Ventili su:

− ½ stepena

− 1 stepen (2 x ½)

− 1 ½ stepen (3 x ½)

polustepeni 1 2 3 4 5 6

kom

bina

cije

ven

tila

½ stepena

•

•

•

1 stepen

•

•

•

1 ½ stepen

•

•

•

•

Horna ima i 4. ventil kojim se postiže sviranje nekoliko nižih tonova i poboljšanje zvuka ostalih tonova.

• Kompozitori ne upisuju prstored u kompoziciju. To se ostavlja sviraču da sam proceni.

ARTIKULACIJA

• Artikulacija na limenim duvačkim instrumetnima postiže se upotrebom jezika i dijafragme.

Svirač koristi kratke reči: la, ta, ka, da za dobijanje različito artikulisanih tonova, od nežnog do oštrog.

Kompozitor daje samo naznake artikulacije i stila sviranja.

• Note koje nisu povezane uvek se naglašavaju sviranjem jezikom.

• Note koje su povezane se ne naglašavaju, osim prve u grupi.

• Note se mogu odsvirati povezano tako što se menja prstored ili položaj usana.

41

• Note se mogu svirati nežno ili oštro upotrebom jezika za artikulaciju.

• Note se mogu svirati i staccato.

DISANJE

• Svirači limenih duvačkih instrumenata moraju uzimati vazduh češće nego svirači drvenih duvačkih instrumenata. To je zato što im je potrebna veća količina vazduha za sviranje.

• Vazduh svirač uzima u delu sekunde.

• Svaki svirač mora za sebe da nauči da proceni koliko će dugo trajati nota. Onda je malo skrati da bi uzeo vazduh za dalje sviranje.

To se najbolje vežba tako što se nota prvo otpeva, a onda se malo skrati.

• U partituri se može upisati mesto za uzimanje vazduha velikim zarezom.

USNIK LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA

• Usnik instrumenta je jako važan da bi se proizveo ton određene visine na limenom duvačkom instrumentu.

Zato svirač unapred mora da ima odličnu predstavu o noti koju treba da odsvira.

• Postoje levkasti i okruglasti usnik.

• Što je udaljenost između alikvota veća, teže je odsvirati ih u brzom skoku.

• Postoje pasaži i skokovi koje je moguće izvesti.

Postoje skokovi koje je nemoguće izvesti na bilo kom limenom duvačkom instrumentu.

42

TEHNIKE SVIRANJA NA LIMENIM DUVAČKIM INSTRUMENTIMA

• Trileri

Trileri su na limenim duvačkim instrumentima veoma intenzivni i izražajni. Obično se sviraju promenom visine tona, ventilima ili klizećom cevi kod trombona.

Triler se može izvesti i usnama ako se sviraju dva alikvotna tona bliska po visini. Ova tehnika je mnogo teža.

Svirači sami odlučuju o tehnici kojom će svirati trilere.

• Dvostruko sviranje jezikom

Brze note se sviraju naizmeničnim izgovaranjem TA-KA-TA-KA.

• Trostruko sviranje jezikom

Veoma brze note mogu se izvesti promenom konsonanata TA-KA-DA-TA-KA-DA

• Flutter

Svirač izgovara „kotrljajuće r“.

Visina tona može naglo da se menja.

Flutter može da se svira na jednoj nota ili na više nota.

Na više nota može da se svira odvojeno ili povezano.

• Vibrato

Svirač očekuje od kompozitora da naznači kada treba svirati vibrato. On tada automatski doda vibrato na lirsku deonicu.

• Oduzimajući tonovi (diferencijalni tonovi)

Ovi tonovi dobijaju se mumlanjem ili pevanjem tonova istovremeno sa sviranjem istih ili drugih tonova.

Lakše se dobijaju na niskim učestanostima u nižem registru instrumenta, pogotovo ako otpevan i odsviran ton pripadaju istom alikvotnom nizu.

Oduzimajući ton dobija se na nižoj frekvenciji od oba (odsviranog i otpevanog tona): f=f1- f2, f=2f1- f2, f=3f1- 2f2...

43

Zbirni tonvi se dobijaju na višoj frekvenciji od oba ova tona (odsviranog i otpevanog).

• Glissandona horni

Glissando se može svirati na 3 načina:

− zvono se delimično zatvori rukom za glissando, do jedne polovine stepena

− delimičnim pritiskanjem ventila (jednog ili više)

− usnama

Svirač će odlučiti kako da iskombinuje ove tehnike u zavisnosti od toga kakav glissando treba da odsvira.

mnogo je teže odsvirati glissando naniže jer se vazdušni stub teško vraća na niže alikvote.

• Glissandona trubi

najčešće se svira usnama

u zavisnosti od vrste glissanda svirač može da kombinuje usni glissando sa glissandom na ventilima

i na trubi je teško odsvirati glissando naniže kao i na horni (otežano vraćanje na niže alikvote)

• Glissandona trombonu

često se smatra da na trombonu može da se izvede bilo koji glissando. To nije tačno jer klizajuća cev može da proizvede samo 6 polustepena.

veliki glissando se svira kombinovanjem glissanda usnama i klizeće cevi.

• Prigušeno sviranje:

kompozitor naglasi u partituri kada želi da instrument svira prigušeno „con sord.“ ili „mute“.

kada treba prekinuti prigušeno sviranje napiše se „sensa sord.“ ili „without mute“.

postoje:

44

− otvoreno zvono

− zaustavljene note

− otvorena pozicija (= otvoreno zvono)

− uobičajeno zatvorena pozicija

− najviše zatvorena poziija (= zaustavljene note)

• Prigušivač za hornu

na horni se note najčešće prigušuju stavljanjem šake u zvono

koriste se i dve vrste prigušivača:

− regularni

− zaustavni (koristi se u niskom registru)

• Prigušivač za trubu

za trubu se koristi nekoliko vrsta prigušivača:

− direktan - metalni prigušivač

− šoljasti

− harmon (wah – wah) prigušivač

• Prigušivač za trombon

kod trombona se može koristiti nekoliko vrsta prigušivača:

− direktan - metalni prigušivač

− šoljasti

− harmon (wah – wah) prigušivač

− plunger

− bucket

Kada su neke note prigušene, a neke ne.

Harmon prigušivač (Wah - wah)

45

FRANCUSKA HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Horna je direktan potomak lovačkog roga.

• Član je simfonijskog orkestra od početka XVII veka.

• Horna je veoma raznovrstan instrument. Postoji čitav spektar različitih emocija koje se mogu dočarati sviranjem na horni. Od herojskog do tužnog.

• Horna ima konusnu cev i levkasti usnik.

• Zvuk horne je gladak i najmekši od svih limenih duvačkih instrumenata.

• Pozicija u orkestru je takva da zvono instrumenta nije okrenuto ka publici.

• Često se drži desna šaka u zvonu da bi se pridržao instrument. To istovremeno prigušava zvuk.

• Niski registar zvuči kao sirena.

• U srednjem registru tihe note zvuče toplo i pevljivo, raspevano i melodično.

Glasne note zvuče neprijatno.

• U visokom registru horna proizvodi zvuk specijalne lepote. Najviše note nemaju jaku dinamiku.

• Opseg horne:

za početnike c - b1

za prosečnog svirača 1H - Es2

za napredne 1G - E2

• Note za hornu pišu se u violinskom i bas ključu.

• Horna zvuči za čistu kvintu niže nego što je napisano u partituri.

46

TRUBA |LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Truba se prvi put pojavljuje u simfonijskom orkestru početkom XVII veka, postaje stalni član 1813. godine, sa pojavom ventila.

• Truba ima okruglast usnik.

• Cev trube je cilindrična i na kraju se širi u zvono.

• Truba ima najviši zvuk od svih limenih duvačkih instrumenata u orkestru. Ton je svetao, jasan i prodoran. Visoki registar ima briljantnu boju, a niski malo mutnu.

• Vrste truba su:

Es truba

B truba (najčešće je u upotrebi),

C truba

D truba

pikolo truba

tenor truba

bas truba

• Opseg Es trube:

za početnike a - as2

za prosečne i napredne svirače a - es3

• Es truba zvuči za malu tercu više nego što je napisano u partituri.

• Opseg B trube:

za početnike e - es2

za prosečne i napredne svirače e - b2

• B truba zvuči za veliku sekundu niže nego što je napisano u partituri.

47

• Truba ima širok dinamički opseg: može dominirati celim orkestrom, a može biti i veoma tiha.

• Moderna truba ima mogućnost za sviranje velikih skokova, dvostruko, trostruko i flutter duvanje jezikom, a lako se izvode trileri i tremolo.

• Note za sve trube pišu se u violinskom i bas ključu.

48

TROMBON (TENOR TROMBON)|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Trombon je nastao u XV veku.

• Monteverdi ga je upotrebio u simfonijskom orkestru 1607. godine.

• Stalni član orkestra je od druge polovine XIX veka.

• Trombon se koristi i u raznim drugim ansamblima.

• Trombon ima bogat i prijatan zvuk kada se svira umerenom jačinom. Ako se svira jako, još je škripaviji od trube.

• Klizeća cev se može precizno pozicionirati.

• Dvostruko, trostruko i flutter sviranje se lako izvodi.

• Opseg trombona:

za početnike i prosečne G - f1

za napredne E - b1

• Note za trombon pišu se u bas ključu.

• Trombon zvuči kao što je napisano u partituri.

BAS TROMBON |LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Bas trombon je nešto većih dimenzija od tenor trombona.

• Manje je pokretan instrument, ali je ton moćniji, naročito u niskom registru.

• Opseg bas trombona:

1B - b1

• Note za bas trombon pišu se u bas ključu.

• Bas trombon zvuči kao što je napisano u partituri.

49

TUBA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Orekstarska tuba je napravljena 1835. godine.

• Postaje član simfonijskog orkestra u drugoj polovini XIX veka.

• Ima snažan ton u solističkom sviranju, a član je i različitih ansambala.

• U viskom registru, srednje jako i tiho odsvirane note imaju blag prijatan zvuk, slično horni.

• Ako se svira fortissimo ton je snažan i bogat.

• U srednjem registru zvuk je gladak i topljiv. Dinamički opseg je standardan.

• U niskom registru tonovi nisu precizni.

• Artikulacija je dobra: na tubi se mogu svirati dvostruki, trostruki i flutter tonovi.

• Vrste tuba su:

B tuba

C tuba

F tuba

• Opseg B tube je:

za početnike 1E - f

za prosečnog svirača 1E - b

za napredne 1D - d1

• Opseg C tube je:

za prosečnog svirača 1D - f1

• Opseg F tube je:

za prosečnog svirača 1D - a1

• Note za sve vrste tuba pišu se u bas ključu.

• Sve vrste tuba zvuče kao što je napisano u partituri.

50

VAGNER TUBA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Vagner tuba je poseban tip horne, koju je Vagner poručio za „Nibelunški prsten“.

• Koristili su je Brukner, Štraus, Stravinski.

• Ovaj instrument kombinuje pokretljivost korneta i boju zvuka tube.

• Vrste vagner tube su:

B tuba

F tuba

• Opseg B vagner tube:

za prosečnog svirača E - f2

• B vagner tuba zvuči za veliku sekundu niže nego što je napisano u partituri.

• Opseg F vagner tube:

za prosečnog svirača 1H - f2

• F vagner tuba zvuči za čistu kvintu niže nego što je napisano u partituri.

• Note za sve vrste vagner tuba pišu se u violinskom i bas ključu.

51

BUGLES|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Stari bugles

Potiče od signalnog instrumenta u evropskoj vojsci iz XVIII veka.

Ima konusnu cev.

Nema ventile. Zato može da svira samo alikvote jednog tona.

• Savremeni bugles

Ima ventile, pa je samim tim opseg jako proširen.

Soprano bugles, bariton, eufonijum, kontrabas bugles čine zajedno familiju bugles-a sa ventilima.

52

KORNET|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Korneti u B i Es liče na trubu. Imaju širu konusnu cev i širi usnik.

• Opseg instrumenta je isti kao kod trube.

• Zvuk je više melodičan. Liči na flugel hornu.

• Ima 3 ventila.

53

FLUGEL HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Potomak je bugles-a.

• Ima šire izdubljenu cev i dublji usnik od trube.

• Zvuk joj je bliži horni, mračniji je.

Flugel horna ima prstored i opseg trube.

• Neki instrumenti imaju 3, a neki 4 ventila.

Četvrti ventil širi opseg instrumenta za nekoliko niskih nota.

54

MELOFON|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Potomak je bugles-a.

• Ima konusnu cev, sličnu ali širu nego kornet.

• Zvono liči na zvono kod horne.

• Zvuk je više agresivan nego kod horne.

• Ima 3 ventila.

• Vrste melofona su:

Es melofon

F melofon

• Opseg Es melofona:

za početnike A - as1

za prosečne i napredne A - (više od) c2

• Opseg F melofona:

za početnike H - b1

za prosečne i napredne od H - (više od) d2

55

ALT HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Postoji alt horna u Es i F.

• Cev je više cilindrična. Ton je između trube i francuske horne.

• Ima 3 ventila.

BARITON HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Bariton horna ima više cilindričnu cev od eufonijuma.

• Zato je ton jasniji i više izražajan, negde između francuske horne i trombona.

• Ima 4 ventila.

EUFONIJUM|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Nastao je od bugles-a sredinom XIX veka.

• Ima konusnu cev. Ton je penast, naročito u niskom registru.

• Više je okretan, i zahteva manje vazduha za sviranje od tube.

• Lako se svira u niskom registru.

• Ima 3 ventila.

56

SUZAFON|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

• Nastao je krajem XIX veka.

• Dizajniran je da bude moderna tuba, tako da može lako da se svira tokom marširanja.

• Karakteristično je veliko zvono okrenuto napred.

• Ima isti opseg kao vagner tuba.

• Note za suzafoni kao što je napisano.

• Suzafon zvuči kao što je napisano u partituri.

57

OPŠTE|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se na drvenim duvačkim instrumentima proizvodi ton? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

2. Čime je određena visina tona kod drvenih duvačkih instrumenata? _____________________________________________________________________

3. Od čega zavisi boja tona kod drvenih duvačkih instrumenata? _____________________________________________________________________

4. Kakav jezičak mogu imati drveni duvački instrumenti? ____________________________________________________________________

5. Kako se menjaju registri kod drvenih duvačkih instrumenata? _____________________________________________________________________

6. Koje su sve tehnike sviranja na drvenim duvačkim instrumentima? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

OPŠTE|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se na limenim duvačkim instrumentima proizvodi ton? __________________________________________________________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

2. Kako se dobija različita visina tona kod limenih duvačkih instrumenata? _____________________________________________________________________

3. Od čega zavisi boja tona kod limenih duvačkih instrumenata? _____________________________________________________________________

4. Kakav usnik mogu imati limeni duvački instrumenti? _____________________________________________________________________

5. Kakav jezičak mogu imati limeni duvački instrumenti? _____________________________________________________________________

6. Kako se dobijaju harmonici kod limenih duvačkih instrumenata? _____________________________________________________________________

7. Kako se postiže hromatsko sviranje kod limenih duvačkih instrumenata? _____________________________________________________________________

8. Koje su sve tehnike sviranja na limenim duvačkim instrumentima? _____________________________________________________________________

FLAUTA|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala flauta? _____________________________________________________________________

58

2. U kom opsegu svira flauta? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi flaute? _____________________________________________________________________

4. Od čega se pravi flauta? _____________________________________________________________________

5. Koliko se jači zvuk dobije ako šest flauta svira zajedno? _____________________________________________________________________

6. U kom ključu se piše partitura za flautu? _____________________________________________________________________

7. Kako zvuči flauta u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

8. Da li je flauta temperovani instrument? _____________________________________________________________________

9. Koju vrstu jezička ima flauta? _____________________________________________________________________

10. Za koji interval je preduvan II registar flaute u odnosu na I (osnovni) registar? _____________________________________________________________________

PIKOLO|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao pikolo? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira pikolo?

59

_____________________________________________________________________ 3. Koji su delovi pikola?

_____________________________________________________________________ 4. Od čega se pravi pikolo?

_____________________________________________________________________ 5. Koliko se jači zvuk dobije ako sedam pikola svira zajedno?

_____________________________________________________________________ 6. U kom ključu se piše partitura za pikolo?

_____________________________________________________________________ 7. Kako zvuči pikolo u odnosu na napisanu partituru?

_____________________________________________________________________ 8. Da li je pikolo temperovani instrument?

_____________________________________________________________________ 9. Koju vrstu jezička ima pikolo?

_____________________________________________________________________ 10. Za koji interval je preduvan II registar pikola u odnosu na I (osnovni) registar?

_____________________________________________________________________

OBOA|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala oboa? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira oboa? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi oboe? _____________________________________________________________________

4. Od čega se pravi oboa? _____________________________________________________________________

5. Koliko se jači zvuk dobije ako osam oboa svira zajedno? _____________________________________________________________________

6. U kom ključu se piše partitura za obou? _____________________________________________________________________

7. Kako zvuči oboa u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

8. Da li je oboa temperovani instrument? _____________________________________________________________________

9. Koju vrstu jezička ima oboa? _____________________________________________________________________

10. Za koji interval je preduvan II registar oboe u odnosu na I (osnovni) registar? _____________________________________________________________________

60

ENGLESKI ROG|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao engleski rog? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira engleski rog? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi engleskog roga? _____________________________________________________________________

4. Od čega se pravi engleski rog? _____________________________________________________________________

5. Koliko se jači zvuk dobije ako deset engleskih rogova svira zajedno? _____________________________________________________________________

6. U kom ključu se piše partitura za engleski rog? _____________________________________________________________________

7. Kako zvuči engleski rog u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

8. Da li je engleski rog temperovani instrument? _____________________________________________________________________

9. Koju vrstu jezička ima engleski rog? _____________________________________________________________________

10. Za koji interval je preduvan II registar engleskog roga u odnosu na I (osnovni) registar? _____________________________________________________________________

FAGOT, KONTRAFAGOT|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao fagot? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira fagot? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi fagota? _____________________________________________________________________

4. Od čega se pravi fagot? _____________________________________________________________________

5. Koliko se jači zvuk dobije ako dvadeset fagota svira zajedno? _____________________________________________________________________

6. U kom ključu se piše partitura za fagot? _____________________________________________________________________

7. Kako zvuči fagot u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

8. Da li je fagot temperovani instrument?

61

_____________________________________________________________________ 9. Koju vrstu jezička ima fagot?

_____________________________________________________________________ 10. Za koji interval je preduvan II registar fagota u odnosu na I (osnovni) registar?

_____________________________________________________________________ 11. U kom opsegu svira kontra fagot?

_____________________________________________________________________ 12. U kom ključu se piše partitura za kontra fagot?

_____________________________________________________________________ 13. Kako zvuči kontra fagot u odnosu na napisanu partituru?

_____________________________________________________________________

KLARINET|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao klarinet? _____________________________________________________________________

2. Koji klarineti postoje? _____________________________________________________________________

3. U kom opsegu sviraju ti klarineti? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

4. Koji su delovi klarineta? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

5. Od čega se pravi klarinet? _____________________________________________________________________

6. U kom ključu se piše partitura za klarinet? _____________________________________________________________________

7. U kom ključu se piše partitura za alt klarinet? _____________________________________________________________________

8. U kom ključu se piše partitura za bas klarinet? _____________________________________________________________________

9. Kako zvuče klarineti u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

10. Da li je klarinet temperovani instrument? _____________________________________________________________________

11. Koju vrstu jezička ima klarinet? _____________________________________________________________________

12. Za koji interval je preduvan II registar klarineta u odnosu na I (osnovni) registar? _____________________________________________________________________

62

SAKSOFON|DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao saksofon? _____________________________________________________________________

2. Koji saksofoni postoje? _____________________________________________________________________

3. U kom opsegu sviraju ti saksofoni? _____________________________________________________________________

4. Koji su delovi saksofona? _____________________________________________________________________

5. Od čega se pravi saksofon? _____________________________________________________________________

6. U kom ključu se piše partitura za sopran saksofon? _____________________________________________________________________

7. U kom ključu se piše partitura za alt saksofon? _____________________________________________________________________

8. U kom ključu se piše partitura za tenor saksofon? _____________________________________________________________________

9. U kom ključu se piše partitura za bariton saksofon? _____________________________________________________________________

10. Kako zvuče saksofoni u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

11. Da li je saksofon temperovani instrument? _____________________________________________________________________

63

12. Koju vrstu jezička ima saksofon? _____________________________________________________________________

13. Za koji interval je preduvan II registar saksofon u odnosu na I (osnovni) registar? _____________________________________________________________________

FRANCUSKA HORNA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala francuska horna? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira francuska horna? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi francuske horne? _____________________________________________________________________

4. Od čega se pravi francuska horna? _____________________________________________________________________

5. U kom ključu se piše partitura za francusku hornu? _____________________________________________________________________

6. Kako zvuči francuska horna u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

7. Koju vrstu usnika ima francuska horna? _____________________________________________________________________

8. Koju vrstu jezička ima francuska horna? _____________________________________________________________________

9. Kako se postiže hromatsko sviranje na francuskoj horni? _____________________________________________________________________

64

10. Kako se postiže prigušeno sviranje na francuskoj horni? _____________________________________________________________________

TRUBA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala truba? _____________________________________________________________________

2. Koje trube postoje? _____________________________________________________________________

3. U kom opsegu sviraju te trube? _____________________________________________________________________

4. Koji su delovi trube? _____________________________________________________________________

5. Od čega se pravi truba? _____________________________________________________________________

6. U kom ključu se piše partitura za trubu? _____________________________________________________________________

7. Kako zvuče trube u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

8. Koju vrstu usnika ima truba? _____________________________________________________________________

9. Koju vrstu jezička ima truba? _____________________________________________________________________

10. Kako se postiže hromatsko sviranje na trubi? _____________________________________________________________________

11. Kako se postiže prigušeno sviranje na trubi? _____________________________________________________________________

TROMBON, BAS TROMBON|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao trombon? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira trombon? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi trombona? _____________________________________________________________________

4. Od čega se pravi trombon? _____________________________________________________________________

5. U kom ključu se piše partitura za trombon? _____________________________________________________________________

6. Kako zvuči trombon u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

65

7. Koju vrstu usnika ima trombon? _____________________________________________________________________

8. Koju vrstu jezička ima trombon? _____________________________________________________________________

9. Kako se postiže hromatsko sviranje na trombonu? _____________________________________________________________________

10. Kako se postiže prigušeno sviranje na trombonu? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

11. U kom opsegu svira bas trombon? _____________________________________________________________________

12. Kako zvuči bas trombon u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

TUBA|LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastala tuba? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira tuba? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi tube? _____________________________________________________________________

4. Od čega se pravi tuba? _____________________________________________________________________

66

5. U kom ključu se piše partitura za tubu? _____________________________________________________________________

6. Kako zvuči tuba u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

7. Koju vrstu usnika ima tuba? _____________________________________________________________________

8. Koju vrstu jezička ima tuba? _____________________________________________________________________

9. Kako se postiže hromatsko sviranje na tubi? _____________________________________________________________________

67

3. INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

• U simfonijskom orkestru postoji nekoliko instrumenata sa klavijaturom koji se sviraju preko mehanizma klavijature i zahtevaju od izvođača tehniku sviranja na dirkama.

• Instrumenti sa klavijaturom su istovremeno i žičani instrumenti (udarni ili trzani) i udaraljke.

• Kod klavira i čeleste način dobijanja tona je udarom po žicama kao kod udaraljki.

• Žice hapsikorda se okidaju kao kod harfe.

• Kod klavira i hapsikorda zvuk se dobija oscilovanjem žice kao kod žičanih instrumenata. Čelesta ima metalne pločice u koje se udara prenosnim mehanizmom nakon pritiskanja dirki. To je definitivno udarački instrument.

HARPSIKORD|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

• Harpsikord je bio popularan od XVI do XVIII veka.

• U orkestrima toga vremena uloga mu je bila da obezbedi ritam i liniju basa.

• Harpsikord je uvek bio smešten u sredinu orkestra i odatle je kao dirigent vodio ceo orkestar.

• Krajem XVIII veka prvobitnu ulogu harpsikorda preuzeo je klavir.

• Sa oživljavanjem sviranja barokne muzike na originalnim instrumentima, harpsikord je danas ponovo u upotrebi.

• Zvuk se dobija preko mehanizma:

pritisne se dirka

dirka dalje aktivira polugu

poluga pomeri trzalicu (kožnu, metalnu ili od pera. Danas od plastike.)

68

trzalica okine žicu

• Ton harpsikorda je jedinstven i nema dinamiku.

• Dobar forte može se postići sviranjem većeg broja nota zajedno.

• Akordi se sviraju arpegio.

• Brzina kojom se akordi sviraju utiče na dinamiku.

• Harpsikord često ima dve klavijature kojima se mogu svirati različite žice.

• Postoje pedale kojima se kontroliše koliko žica svira neka dirka. Tako se varira u dinamici.

• Opseg harpsikorda:

1F - e3

• Note za harpsikord pišu se u violinskom i bas ključu.

• Harpsikord zvuči kao što je napisano u partituri.

69

KLAVIR|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

• Prvi klavir sa mehanizmom današnjeg klavira konstruisao je Bartolomeo Kristifori 1709. godine.

• Početkom XIX veka, jača i čvršća engleska mehanika zamenila je lakšu i mekšu bečku mehaniku.

• Godine 1825. uvodi se gvozdeni ram koji može da izdrži veliki pritisak žica. Tako je omogućen briljantan i masivan ton debljih žica.

• Klavir se koristi i kao solistički i kao prateći instrument.

• Od sredine XIX veka često gostuje u simfonijskom orkestru.

• Klavir ima najveći opseg od svih instrumenata (osim velikih orgulja).

• Dinamički opseg je veliki. Moguće je izvesti veoma briljantne, a i snažne tonove.

• Boja tona varira od tonova sličnih gongu u niskom registru, pa do staklastih tonova u visokom registru.

• Odlično zvuči i staccato.

• Kada ton ne traje dugo, pritisak na desni pedal oslobađa prigušivače i ton oslobođeno traje duže.

• Ako se pritisne levi pedal, čekić udara dve od tri žice po tonu. Tako se dobija mekši i nežniji zvuk.

• Specijalni efekti se mogu postići tako što se:

pritisne tiho jedna dirka, a sviraju se druge dirke

sviraju žice direktno

preparira klavir

• Savremeni veliki klavir ima žice od čelika i bakra pričvršćene za gvozdeni ram.

Sve je to smešteno u drveni rezonator.

• Rezonatorska ploča pravi se od smreke.

• Klavir je elegantan instrument, ima oblik krila.

70

• Opseg klavira (najčešće) je:

2A - c5

• Note za klavir pišu se u violinskom i bas ključu.

• Klavir zvuči kao što je napisano u partituri.

71

ČELESTA|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

• Čelesta podseća na mali pianino.

• Napravljena je 1886. godine.

• Mehanizam stvaranja zvuka kod čeleste je drugačiji nego kod klavira:

pritisne se dirka

dirka aktivira čekić

čekić udara čeličnu pločicu

čelične pločice su povezane sa drvenim rezonatorom

• Ton je veoma svetao i delikatan. Jako kratko traje i naglo prestaje.

• Moguća je samo tiha sviranje.

• Zbog svog mehanizma čelesta se tretira kao udarački instrument, ali je za sviranje potrebna pijanistička tehnika.

Opseg čeleste:

c - e4

• Note za čelestu pišu se u violinskom i bas ključu.

• Čelesta zvuči za oktavu više nego što je napisano u partituri.

72

OPŠTE|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

1. Kako se proizvodi ton na instrumentima sa klavijaturom? _____________________________________________________________________

2. U koju grupu instrumenata spadaju instrumenti sa klavijaturom? _____________________________________________________________________

HARPSIKORD|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

1. Kada je nastao harpsikord? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira harpsikord? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi harpsikorda? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Od čega se pravi harpsikord? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

5. Kako radi mehanizam za dobijanje zvuka kod harpsikorda? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

6. Kako se sviraju akordi na harpsikordu? _____________________________________________________________________

7. Kako radi pedalni sistem harpsikorda? _____________________________________________________________________

8. U kom ključu se piše partitura za harpsikord? _____________________________________________________________________

9. Kako zvuči harpsikord u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

10. Kako se postiže dinamika kod harpsikorda? _____________________________________________________________________

11. Da li je harpsikord temperovani instrument? _____________________________________________________________________

KLAVIR|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

1. Kada je nastao klavir? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira klavir? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi klavira? _____________________________________________________________________

73

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Od čega se pravi klavir? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

5. Kako radi mehanizam za dobijanje zvuka kod klavira? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

6. Kako se sviraju akordi na klaviru? _____________________________________________________________________

7. Kako radi pedalni sistem klavira? _____________________________________________________________________

8. U kom ključu se piše partitura za klavir? _____________________________________________________________________

9. Kako zvuči klavir u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

10. Kako se postiže dinamika na klaviru? _____________________________________________________________________

11. Da li je klavir temperovani instrument? _____________________________________________________________________

ČELESTA|INSTRUMENTI SA KLAVIJATUROM

1. Kada je nastala čelesta? _____________________________________________________________________

74

2. U kom opsegu svira čelesta? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi čeleste? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Od čega se pravi čelesta? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

5. Kako radi mehanizam za dobijanje zvuka kod čeleste? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

6. U kom ključu se piše partitura za čelestu? _____________________________________________________________________

7. Kako zvuči čelesta u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

75

4. UDARAČKI INSTRUMENTI

KAKO SE DOBIJA ZVUK NA UDARAČKIM INSTRUMENTIMA?

• Iako su veoma različitog izgleda, na svim udaračkim instrumentima zvuk se dobija ili udarcem ili trešenjem.

• Zvanična podela je na instrumente sa membranom (bubnjevi) i instrumente kod kojih osciluje čvrsti deo (pločice, činele, zvečke, štapići).

• Za kompozitora je najvažnija podela na instrumente koji proizvode određenu visinu tona (timpani, metalofon, ksilofon...) i instrumente koji nemaju određenu visinu tona (triangl, bas bubanj, giro...).

Ova grupa druga grupa čini ritam sekciju ili se upotrebljava za zvučne efekte.

VRSTE UDARACA NA UDARAČKIM INSTRUMENTIMA

• Postoji mnogo načina da se izvrši udarac na udaračkom instrumentu.

Osnovni je jednostruki udarac.

Složeni udarci su različite kombinacije osnovnog udarca.

rolls - kontinuirani niz udaraca koji daje konstantan zvuk

Kontinuirani zvuk može biti akcentovan.

Može biti obeležen tako da se završi naglo ili da se završi pojedinačnim udarcem.

drag - tri nagla udarca za redom.

ruff - četiri ili više udaraca za redom.

rim shot - udarac u ram bubnja.

scraping - grebe se po površini instrumenta.

76

ZAPISIVANJE TRAJANJA TONA

• Udarački instrumenti su veoma različiti. Nekad je teško predvideti koliko će tačno trajati neki ton.

Postoje neki uobičajeni načini za obeležavanje dužine trajanja tona. To su ritmičke oznake zajedno sa dodatnim komentarom za udarac.

ZAPISIVANJE VISINE TONA

• Visina tona instrumenata kao što su ksilofon, marimba... beleži se u linijskom sistemu.

• Mnogi instrumenti imaju svoju relativnu visinu tona: visok, srednji, niski ton. To često zavisi od dimenzija instrumenta.

• Često se koristi linijski sistem sa jednom linijom za varijaciju visine zvuka od 3 tona i linijski sistem od dve linije za varijaciju zvuka od 5 tonova.

PALICE UDARAČKIH INSTRUMENATA

• Postoji veliki broj različitih palica za udaranje na instrumentima. Na taj način dobija se mnogo različitih boja tona.

• Kompozitor bi trebalo da poznaje što više varijanti raličitih palica i da kreativno kombinuje udarce različitim palicama. Tako se postiže veća raznovrsnost zvuka.

• Postoje:

gumena, loptasta palica

čekići za zvona

dvoglava palica za bas bubanj

palice za roll udarac na bas bubnju

plastične palice

drvene palice

77

gumene palice

koncertne palice za doboš

jazz palice za doboš

četkice

grebalica za giro

palice za timpane: drvene, gumene...

78

TIMPANI|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Timapni su kičma orkestarske sekcije udaraljki još od sredine XVIII veka.

• Kvalitet tona timpana zavisi od zategnutosti membrane.

Membrana se zateže i otpušta mehanizmom unutrašnjeg obruča koji je povezan sa pedalama.

• Mogu se dobiti jasni i precizni tonovi u visokom registru ako je membrana zategnuta.

• Ako je membrana opuštena dobijaju se dugi monotoni tonovi u niskom registru.

Različiti tonovi dobijaju se i u zavisnosti od toga u koji deo membrane udarimo.

Mračniji zvuk postiže se ako udarimo u centar, a zamagljen zvuk ako udarimo preko maramice prostrte na membranu.

• Dinamički opseg timpana je od jedva čujnog pianissima do izražajnog fortissima.

Zato se timpani koriste da naglase udarac, da dodaju kontinuiranu bas liniju akordu, ili da dominiraju orkestrom.

• Moguće je izvesti:

glissando – pedalnim mehanizmom

79

arpegio akord – upotrebom 3 ili 4 palice

• Nekad se koristila prava koža za glavu timpana, a danas se upotrebljava plastika.

• Kotao se pravi od bakra.

• Pedale, poluge i noge su metalne.

• Opseg timpana je:

u intervalu čiste kvinte

• Timpan zvuči kao što je napisano u partituri.

BAS BUBANJ|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Bas bubanj je bubanj sa najnižim tonom u simfonijskom orkestru. To je veliki bubanj kružnog oblika.

• Može imati jednu ili dve glave.

• Bas bubanj proizvodi mračan zvuk u širokom dinamičkom opsegu, kada se svira tiho deluje da je ton još niži nego što stvarno jeste.

• Obično se udara teškim palicama sa filcanom glavom.

• Za dobijanje tonova različite visine koriste se bubnjevi različite veličine.

• Koriste se različite vrste udaraca kao i kod drugih bubnjeva.

• Bas bubanj se koristi i u jazz i rock’n’roll bendovima, ali i u vojnim orkestrima i orkestrima plehane muzike kao ritam sekcija.

TENOR BUBANJ|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Tenor bubanj je veliki doboš.

• Proizvodi se u različitim veličinama. Tako se postiže raznovrsnost u visini tona.

• Tenor bubanj je sastavni deo marširajućih, vojnih i orkestara plehane muzike zajedno sa bas bubnjem, dobošem i tom-tomom.

80

DOBOŠ – SNARE DRUM|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Doboš se koristi u sklopu seta bubnjeva u mnogim tipovima ansambala.

• To je kružni bubanj sa dve glave. Ima metalni ram i dve membrane zategnute sa gornje i donje strane.

• Svilene ili crevne žice, obmotane metalnom žicom su razapete preko donje membrane.

• Kada se palicama svira po gornjoj membrani, donja membrana vibrira zajedno sa žicama i čuje se zvečeći zvuk.

• Zvuk doboša je kratak i hrskav, zvonak i pogodan je za izvođenje ritmičkih deonica i figura.

• Postoje različiti udarci na dobošu.

81

TOM – TOM|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Tom-tom je okrugao bubanj bez rama.

• Proizvodi šupalj zvuk.

• Može imati jednu ili dve glave (jednostrani ili dvostrani).

• Jednostrani tom-tom

Oni imaju preciziranu visinu tona.

Često se koristi set jednoglavih tom-tomova zvuka različite visine.

• Kvintni tom-tom

Koristi se u orkestrima za marširanje.

To je nekoliko lakih jednoglavih tom-tomova povezanih na jednu šipku tako da mogu da se nose i sviraju tokom marširanja.

Može ih biti 4 do 6 bez obzira na ime.

• Dvostrani tom-tom

Mogu se štimovati promenom zategnutosti membrane na ram.

Prave se u različitim veličinama da bi se dobili različiti opsezi.

Nalaze se u postavci seta bubnjeva koji se koriste u jazz i rock’n’roll muzici.

82

BONGOSI|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Bongosi su mali bubnjevi. Prave se uvek u paru.

• Bongosi imaju veoma zategnutu membranu.

• Prave hrskavi suvi zvuk koji je veoma bogat i pun.

• Sviraju se palicama ili šakama.

83

ČINELE|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Činele su konveksni metalni tanjiri koji kada se udare jedan o drugi stvaraju zvuk dodirujući se po obodu.

• Prvi put je Hajdn upotrebio činele u orkestru krajem XVIII veka.

• Orkestarske činele

Orkestarske činele se drže u rukama i zvuk se dobija udaranjem ili blagim proklizavanjem jedne činele o drugu.

Imaju prirodno dugo vreme opadanja zvuka koje može da se ostavi da bude čujno ili može da bude ugušeno. O tome odlučuje kompozitor ili izvođač.

Mogu se postići i roll efekti ukoliko se ponavlja udarac sa male razdaljine kružnim pokretima činela.

• Činele iz seta bubnjeva

Postoje različiti modeli ovih činela:

− suspended činele

Na njima se mogu dobiti različiti zvukovi ako se koriste različite vrste palica i batića.

Roll efekti se dobiju ako se svira mekim batićima.

− sizzle činele

To su činele napravljene da zveče pri udarcu. Vreme opadanja zvuka je duže nego kod običnih činela.

− hi-hat činele

To je par činela koje su prikačene zajedno u horizontalnom položaju. Udaraju se jedna o drugu mehanizmom pedale. Može se udarati i po njima palicama za doboš ili metalnim četkicama.

84

CROTALES - ANTIČKE ČINELE|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Ove male činele, najverovatnije potiču iz prvog milenijuma pre nove ere. Bronzani primerci su pronađeni u Starom Egiptu, Grčkoj i Rimu.

• Debljina crotales-a onemogućava dobijanje visokih harmonika i time obezbeđuje definisanu visinu zvonjenja.

• Boja tona crotales-a je između metalofona i triangla.

• Vreme opadanja zvuka je oko 5 sekundi.

• Potpuni prestanak tona čuje se kao suvi klink.

• Impresionisti su koristili crotales koje su se morale držati dvema rukama zbog velike težine. Položene su horizontalno i udaraju se obod u obod.

• U savremenom orkestru postoji set crotales-a poređanih na horizontalnu ploču. Po njima se udara raznim palicama, čak i štrikaćim iglama.

• Imaju snažan dvostrukooktavni harmonik (III alikvota).

• Opseg crotales-a (najčešće) je:

c2 - c3

GONG|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Gong ima izdignut, ispupčen, centralni deo.

• Ima definisanu visinu tona ukoliko se udari u centralno ispupčenje.

Ukoliko gong udarimo dalje od centra visina tona se ne može odrediti.

• Okačen je vertikalno.

85

TAM-TAM|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Tam-tam je veliki, kružni metalni disk, kao velika činela.

• Postoji u različitim veličinama, od 45cm do 100cm u prečniku.

• Nema definisanu visinu tona.

• Zvuk je mračan i mističan.

• Može se svirati udaranjem ili gudanjem.

• Okačen je vertikalno.

ARTIKULACIJA NA GONGU I TAM-TAMU

• Udarci na tam-tamu i velikom gongu su veoma spori. Prođe i po dve, tri sekunde da se ton u potpunosti razvije.

• Veoma jak ton može se dobiti udarcem ppp, a fff se dobija nakon crescendo-a.

• Vreme opadanja zvuka je 15 do 30 sekundi, u zavisnosti od veličine instrumenta.

• Batići su metalni, presvučeni ovčijom kožom.

86

• Ako se zahteva precizan ritam, koriste se drvene palice. One daju briljantan precizno definisan udarac.

• Može se koristiti i gudalo. Dobija se škripav metalan ton bogat harmonicima.

87

METALOFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Metalofon se sastoji od mnogo naštimovanih metalnih pločica poređanih u dva reda po visini tona.

• Na metalofonu se svira drvenim batićima:

• Opseg metalofona je:

f2 - c5

• Note za metalofon pišu se violinskom ključu.

• Metalofon zvuči za dve oktave više nego što je napisano u partituri.

KSILOFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Ksilofon se sastoji od mnogo naštimovanih drvenih pločica poređanih u dva reda po visini tona.

• Ton ksilofona je drven i suv.

• Opseg ksilofona je:

a1 - h4

• Note za ksilofon pišu se violinskom ključu.

• Ksilofon zvuči za oktavu više nego što je napisano u partituri.

88

MARIMBA|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Marimba je veliki ksilofon koji ima naštimovane drvene pločice na vrhu cevnih metalnih rezonatora.

• Pločice se udaraju batićima od filca ili gume i dobija se topao, penast zvuk.

• Opseg marimbe je:

c - h3

• Note za marimbu pišu se violinskom i bas ključu.

• Marimba zvuči kao što je u napisano u partituri.

VIBRAFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Vibrafon ima naštimovane metalne pločice raspoređene u dva reda po visini tona.

Ispod svake pločice nalazi se metalna cev na čijem gornjem kraju je poklopac koji se aktivira motorom. Dok rotira poklopac proizvodi vibrato efekat po čemu je vibrafon i dobio ime.

• Niski i čvrsti tonovi se dobiju kada motor nije aktiviran.

• Prirodno dugo vreme opadanja zvuka kontroliše se mehanizmom pedala za prigušivanje tona, slično kao kod klavira.

• Potpuno prigušenje postiže se rukom ili palicom.

• Iako je prvobitno počeo da se koristi 1920. godine zbog specijalnih efekata, vibrafon se kasnije razvio u solistički instrument.

Nekoliko kompozitora je napisalo dela za vibrafon i orkestar.

• Opseg vibrafona je:

f - f3

• Note za vibrafon pišu se violinskom ključu.

• Vibrafon zvuči kao što je u napisano u partituri.

89

TUBULARNA ZVONA|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Tubularna zvona čine metalne cevi pričvršćene u ramu i poređane po visini tona, slično kao kod klavira. Na donjoj prečki su pričvršćene tzv. bele dirke, a na gornjoj tzv. crne dirke.

• Udaraju se jednim ili sa dva batića po vrhu.

• Pedale kontrolišu prigušenje zvuka.

• Batići za tubularna zvona imaju kraj od sirove kože i proizvode penast zvuk. Mogu se koristiti batići za ksilofon, zvona i plastične palice. Oni proizvode zanimljiv kliktast ton.

• Ako se udara batićima za marimbu i vibrafon, ton je nežniji.

• Udaranje prstima ili metalnim četkicama daje misteriozan ton, ne jači od pianissima.

• Može se proizvesti i glissando prelaskom batića preko niza cevi redom.

• U orkestarskim kompozicijama tubularna zvona koriste se da dočaraju zvona crkve ili zvono starih satova.

90

• Opseg tubularnih zvona je:

f - g2

• Note za tubularna zvona pišu se violinskom ključu.

• Tubularna zvona zvuče kao što je u napisano u partituri.

91

TRIANGL|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Triangl je mala čelična šipka, cilindričnog preseka savijena u jednakostranični trougao. Jedan ugao je otvoren.

• Udara se metalnom šipkom.

• Triangl se koristi u orkestru od kraja XVIII veka.

• Zvuk triangla je jasan, zvonak. Ima dugo vreme opadanja.

• Na trianglu se mogu izvesti i dugi pasaži.

• Specijalni efekti:

može se postići naglo prigušeni zvuk i naglo odsvirani zvuk

može se postići veoma nežan zvuk ako se udara gumenim batićima

zanimljiv zvuk dobija se ako se koriste štrikaće igle, četkice ili prsti

triangl se može spustiti u vodu. Time se spušta visina tona. Čak se i glissando može dobiti na ovaj način.

92

ZVEČKE

KRAVLJE ZVONO|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Kravlje zvono ima delimično određenu visinu tona.

• Pravi se u različitim veličinama da bi se dobili tonovi različite visine.

• Kravlje zvono ima metalni zvuk.

• Vreme opadanja zvuka je kratko.

• Može se udarati palicama za doboš, gumenim palicama ili žičanim metlicama.

PRAPORCI|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Praporci su mala zvona u kojima su sa unutrašnje strane žičice pričvršćene za ručkice.

• Praporcima ze zvecka.

DAIRE|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Daire spadaju u zvečke. Ako imaju razapetu membranu, onda su i vrsta bubnja. Mogu se tretirati i kao male činele.

• Daire mogu imati membranu, razapetu preko drvenog, okruglog rama.

• U samom ramu su prorezi u kojima su male metalne činele raspoređene u parovima i okrenute jedna drugoj.

• Daire se sviraju zveckanjem ili udaranjem rukom ili kolenom.

93

KABASA|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Kabasa je zvečka.

• Zvuk je ili zvečeći, ako se zvecka instrumentom ili krckajući, ako se uvija instrument oko svoje ose.

GREBALICE

GIRO|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Giro je kutija (najčešće drvena) na kojoj su izdubljena rebra.

• Rebra gira se prevlače štapom. Dobija se drveni grebeći zvuk.

94

LUPKALICE

KASTANJETE|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Kastanjete se prave od tvrdog drveta.

• Imaju oblik školjke.

• Mogu biti prikačene na drvenu ručku, a ne moraju.

• Kada se kastanjete udare, šuplje strane sabiju vazduh i proizvedu jasan i prodoran klap zvuk.

• Roll sviranje je veoma efektno.

BLOKOVI|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Blokovi su drvena zvona.

• Izdubljeni su iznutra i daju šupalj, klank ton.

• Obično se prave u setu od pet, raspoređenih po visini tona u okviru oktave.

CLAVES|UDARAČKI INSTRUMENTI

• Claves su štapovi od palisanderovog drveta.

• Proizvode jasan i bogat, prodoran zvuk.

95

DRVENI BLOKOVI |UDARAČKI INSTRUMENTI

• Drveni blokovi su drvene šuplje kutije sa dugačkim uskim prorezom iz kojeg izlazi zvuk. Prave se u različitim veličinama i daju tonove različite visine, ali nisu naštimovani.

• Ako se udara tvrdom palicom zvuk je hrskav i suv.

• Ako se udara mekom palicom zvuk je puniji.

96

OPŠTE|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se mogu podeliti udarački instrumenti? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Kako se dobija zvuk na instrumentima sa membranom? _____________________________________________________________________

3. Kako se dobija zvuk na instrumentima sa tanjirom? _____________________________________________________________________

4. Kako se dobija zvuk na instrumentima sa pločicama? _____________________________________________________________________

5. Kako se dobija zvuk na zvečkama? _____________________________________________________________________

6. Kako se dobija zvuk na grebalicama? _____________________________________________________________________

7. Kako se mogu podeliti udarački instrumenti prema visini tona? _____________________________________________________________________

8. Koje vrste udaraca na udaračkim instrumentima postoje? _____________________________________________________________________

9. Koje vrste palica i batića postoje? _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

10. Koji instrumenti spadaju u grupu zvečki? _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

11. Koji instrumenti spadaju u grupu grebalica? _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

12. Koji instrumenti spadaju u grupu lupkalica? _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

TIMPANI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada su nastali timpani?

_____________________________________________________________________

97

2. Da li timpani imaju definisanu visinu tona? _____________________________________________________________________

3. Kako se dobija zvuk na timpanima? _____________________________________________________________________

4. Koji su delovi timpana? _____________________________________________________________________

5. Od čega se prave timpani? _____________________________________________________________________

6. Kako zvuče timpani u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

7. Kako se postiže različita visina tona kod timpana? _____________________________________________________________________

8. Kakav je dinamički opseg timpana? _____________________________________________________________________

BAS BUBANJ, TENOR BUBANJ|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li bas bubanj ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 2. Kako se dobija zvuk na bas bubnju?

_____________________________________________________________________ 3. Koji su delovi bas bubnja?

_____________________________________________________________________ 4. Od čega se pravi bas bubanj?

_____________________________________________________________________ 5. Kako se postiže različita visina tona kod bas bubnja?

_____________________________________________________________________ 6. Kakav je dinamički opseg bas bubnja?

_____________________________________________________________________ 7. Koji su delovi tenor bubnja?

_____________________________________________________________________ 8. Kako se postiže različita visina tona kod tenor bubnja?

_____________________________________________________________________

DOBOŠ|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li doboš ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 2. Kako se dobija zvuk na dobošu?

_____________________________________________________________________

98

3. Koji su delovi doboša? _____________________________________________________________________

4. Od čega se pravi doboš? _____________________________________________________________________

5. Kakav je dinamički opseg doboša? _____________________________________________________________________

TOM-TOM|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li tom-tom ima definisanu visinu tona? _____________________________________________________________________

2. Kako se dobija zvuk na tom-tomu? _____________________________________________________________________

3. Koji su delovi tom-toma? _____________________________________________________________________

4. Koje vrste tom-tomova postoje? _____________________________________________________________________

5. Od čega se pravi tom-tom? _____________________________________________________________________

6. Kakav je dinamički opseg tom-toma? _____________________________________________________________________

7. Da li bongosi imaju definisanu visinu tona? _____________________________________________________________________

99

BONGOSI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na bongosima? _____________________________________________________________________

2. Koji su delovi bongosa? _____________________________________________________________________

3. Od čega se prave bongosi? _____________________________________________________________________

ČINELE|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada su nastale činele? _____________________________________________________________________

2. Da li činele imaju definisanu visinu tona? _____________________________________________________________________

3. Kako se dobija zvuk na činelama? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Koje vrste činela postoje? _____________________________________________________________________

5. Od čega se prave činele? _____________________________________________________________________

100

6. Kakav je dinamički opseg činele? _____________________________________________________________________

CROTALES|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada su nastale crotales?

_____________________________________________________________________ 2. Da li crotales imaju definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 3. Kako se dobija zvuk na crotales-u?

_____________________________________________________________________ 4. Koji su delovi crotales-a?

_____________________________________________________________________ 5. Od čega se pravi crotales?

_____________________________________________________________________ 6. Kako se postiže različita visina tona na crotales-u?

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

7. Kakav je dinamički opseg crotales-a? _____________________________________________________________________

GONG|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao gong?

_____________________________________________________________________ 2. Da li gong ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 3. Kako se dobija zvuk na gongu?

_____________________________________________________________________ 4. Koji su delovi gonga?

_____________________________________________________________________ 5. Od čega se pravi gong?

_____________________________________________________________________ 6. Kako se postiže različita visina tona na gongu?

_____________________________________________________________________ 7. Kakav je dinamički opseg gonga?

_____________________________________________________________________

101

TAM-TAM|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao tam-tam?

_____________________________________________________________________ 2. Da li tam-tam ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 3. Kako se dobija zvuk na tam-tamu?

_____________________________________________________________________ 4. Koji su delovi tam-tama?

_____________________________________________________________________ 5. Od čega se pravi tam-tam?

_____________________________________________________________________ 6. Kakav je dinamički opseg tam-tama?

_____________________________________________________________________ 7. Koji se specijalni efekat pravi na tam-tamu?

_____________________________________________________________________

METALOFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li metalofon ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 2. U kom opsegu svira metalofon?

_____________________________________________________________________ 3. Kako se dobija zvuk na metalofonu?

_____________________________________________________________________ 4. Koji su delovi metalofona?

_____________________________________________________________________ 5. Od čega se pravi metalofon?

_____________________________________________________________________ 6. Kako zvuči metalofon u odnosu na napisanu partituru?

_____________________________________________________________________ 7. Da li je metalofon temperovan instrument?

_____________________________________________________________________ 8. Kakav je dinamički opseg metalofona?

_____________________________________________________________________ 9. Kojim se palicama svira na metalofonu?

_____________________________________________________________________

102

KSILOFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li ksilofon ima definisanu visinu tona? _____________________________________________________________________

2. U kom opsegu svira ksilofon? _____________________________________________________________________

3. Kako se dobija zvuk na ksilofon? _____________________________________________________________________

4. Koji su delovi ksilofona? _____________________________________________________________________

5. Od čega se pravi ksilofon? _____________________________________________________________________

6. Kako zvuči ksilofon u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

7. Da li je ksilofon temperovan instrument? _____________________________________________________________________

8. Kakav je dinamički opseg ksilofona? _____________________________________________________________________

9. Kojim se palicama svira na ksilofonu? _____________________________________________________________________

103

MARIMBA|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li marimba ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 2. U kom opsegu svira marimba?

_____________________________________________________________________ 3. Kako se dobija zvuk na marimbi?

_____________________________________________________________________ 4. Koji su delovi marimbe?

_____________________________________________________________________ 5. Od čega se pravi marimba?

_____________________________________________________________________ 6. Kako zvuči marimba u odnosu na napisanu partituru?

_____________________________________________________________________ 7. Da li je marimba temperovan instrument?

_____________________________________________________________________ 8. Kakav je dinamički opseg marimbe?

_____________________________________________________________________ 9. Kojim se palicama svira na marimbi?

_____________________________________________________________________

VIBRAFON|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao vibrafon? _____________________________________________________________________

104

2. Da li vibrafon ima definisanu visinu tona? _____________________________________________________________________

3. U kom opsegu svira vibrafon? _____________________________________________________________________

4. Kako se dobija zvuk na vibrafonu? _____________________________________________________________________

5. Koji su delovi vibrafona? _____________________________________________________________________

6. Od čega se pravi vibrafon? _____________________________________________________________________

7. Kako zvuči vibrafon u odnosu na napisanu partituru? _____________________________________________________________________

8. Da li je vibrafon temperovan instrument? _____________________________________________________________________

9. Kakav je dinamički opseg vibrafona? _____________________________________________________________________

10. Kojim se palicama svira na vibrafonu? _____________________________________________________________________

11. U čemu je specifičnost zvuka vibrafona? _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

TUBULARNA ZVONA|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li tubularna zvona imaju definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 2. U kom opsegu sviraju tubularna zvona?

_____________________________________________________________________ 3. Kako se dobija zvuk na tubularnim zvonima?

_____________________________________________________________________ 4. Koji su delovi tubularnih zvona?

_____________________________________________________________________ 5. Od čega se prave tubularna zvona?

_____________________________________________________________________ 6. Kako zvuče tubularna zvona u odnosu na napisanu partituru?

_____________________________________________________________________ 7. Da li su tubularna zvona temperovan instrument?

_____________________________________________________________________ 8. Kakav je dinamički opseg tubularnih zvona?

_____________________________________________________________________

105

9. Kojim se palicama svira na tubularnim zvonima? _____________________________________________________________________

10. U čemu je specifičnost u izgledu tubularnih zvona? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

TRIANGL|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kada je nastao triangl?

_____________________________________________________________________ 2. Da li triangl ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 3. Kako se dobija zvuk na trianglu?

_____________________________________________________________________ 4. Koji su delovi triangla?

_____________________________________________________________________ 5. Od čega se pravi triangl?

_____________________________________________________________________ 6. Kako se postiže različita visina zvuka kod triangla?

_____________________________________________________________________ 7. Koji se specijalni efekti izvode s trianglom?

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

KRAVLJE ZVONO|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li kravlje zvono ima definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 2. Kako se dobija zvuk na kravljem zvonu?

_____________________________________________________________________ 3. Kako se postiže različita visina zvuka na kravljem zvonu?

_____________________________________________________________________ 4. Koji su delovi kravljeg zvona?

_____________________________________________________________________ 5. Od čega se pravi kravlje zvono?

_____________________________________________________________________

PRAPORCI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na praporcima?

_____________________________________________________________________

106

2. Koji su delovi praporaca? _____________________________________________________________________

3. Od čega se prave praporci? _____________________________________________________________________

DAIRE|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na dairama? _____________________________________________________________________

2. Koji su delovi daira? _____________________________________________________________________

3. Od čega se prave daire? _____________________________________________________________________

KABASA|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na kabasi?

_____________________________________________________________________ 2. Koji su delovi kabase?

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Od čega se pravi kabasa? _____________________________________________________________________

107

GIRO|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na giru?

_____________________________________________________________________ 2. Koji su delovi gira?

_____________________________________________________________________ 3. Od čega se pravi giro?

_____________________________________________________________________

KASTANJETE|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na kastanjetama? _____________________________________________________________________

2. Koji su delovi kastanjeta? _____________________________________________________________________

3. Od čega se prave kastanjete? _____________________________________________________________________

BLOKOVI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li blokovi imaju definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 2. Kako se dobija zvuk na blokovima?

_____________________________________________________________________

108

3. Koji su delovi blokova? _____________________________________________________________________

4. Od čega se prave blokovi? _____________________________________________________________________

5. Kako se postiže različita visina tona kod blokova? _____________________________________________________________________

DRVENI BLOKOVI|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Da li drveni blokovi imaju definisanu visinu tona?

_____________________________________________________________________ 2. Kako se dobija zvuk na drvenim blokovima?

_____________________________________________________________________ 3. Koji su delovi drvenih blokova?

_____________________________________________________________________ 4. Od čega se prave drveni blokovi?

_____________________________________________________________________ 5. Kako se postiže različita visina zvuka kod drvenih blokova?

_____________________________________________________________________

CLAVES|UDARAČKI INSTRUMENTI

1. Kako se dobija zvuk na claves-u?

_____________________________________________________________________ 2. Koji su delovi claves-a?

_____________________________________________________________________ 3. Od čega se pravi claves?

_____________________________________________________________________

109

ANSAMBLI

an

sam

bli

sim

foni

jski

ork

esta

r simfonijski orkestar ranog perioda klasicizma simfonijski orkestar srednjeg perioda klasicizma simfonijski orkestar kasnog perioda klasicizma simfonijski orkestar ranog perioda romantizma simfonijski orkestar srednjeg perioda romantizma simfonijski orkestar kasnog perioda romantizma savremeni simfonijski orkestar

kam

erni

ans

ambl

i

gudački kvartet gudački kvintet klavirski trio klavirski kvartet klavirski kvintet duvački kvintet duvački oktet uobičajeni kvartet limenih duvačkih instrumenata uobičajeni kvintet limenih duvačkih instrumenata

bend

ovi

jazz bend big band

110

SIMFONIJSKI ORKESTAR|ANSAMBLI

• Simfonijski orkestar nastao je u periodu baroka (1600-1740). Sastav instrumenata menjao se sve do perioda klsicizma (1740-1815), kada se ustalio u današnjem obliku.

• Iako su se instrumenti razvijali sve do kraja XIX veka, izgled simfonijskog orkestra je definisan do kraja perioda klasicizma.

• Orkestar perioda romantizma (1815-1915) varira u veličini u zavisnosti od zahteva pojedinih kompozitora. Orkestar u Vagnerovim operama zahtevao je preko 100 svirača, dok je Bramsov orkestar bio mnogo manji (veličine Betovenovog). Ova različitost u veličini orkestra, u zavisnosti od kompozitora, postoji do današnjih dana.

• Osim instrumentalnog muziciranja, simfonijski orkestar je često deo i složenijeg umetničkog dela. On je sastavni deo horskih pevačkih nastupa, a baletske i operske predstave se ne mogu zamisliti bez orkestarske muzičke podrške.

111

SIMFONIJSKI ORKESTAR RANOG PERIODA KLASICIZMA (1740-1780)|ANSAMBLI

• Kompozicija orkestra je standardizovana do sredine XVIII veka. Dirigent je ujedno i svirač harpsikorda i nalazi se u sredini orkestra.

• Gudači su raspoređeni kao baza oko harpsikorda.

• Drveni duvači osim pratećih deonica počinju da dobijaju i vodeće melodijske linije.

Često je oboista svirao i flautu tako da ovi instrumenti nisu svirani zajedno.

• Horne su služile za pratnju svirajući početne i završne deonice.

• Istu liniju u basu svirali su violončela, kontrabasi, fagoti i klavijature.

• Povremeno su violončela i kontrabasi svirali pasaže, a harpsikord je improvizovao harmonije iznad linije basa.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

1 harpsikord (ima i ulogu dirigenta)

8 prvih violina

6 drugih violina

4 viole

2 violončela

1 kontrabas

2 flaute

2 oboe

2 fagota

2 francuske horne

2 trube

timapni

112

SIMFONIJSKI ORKESTAR SREDNJEG PERIODA KLASICIZMA (1780-1800)|ANSAMBLI

• Broj gudača je proporcionalno porastao i istražuju se novi načini sviranja. Otkriven je pizzicato.

• Prestaje upotreba basso continuo linije do kraja XVIII veka.

Linija basa razvila se u nezavisne linije violončela, kontrabasa i fagota.

• Dominacija harpsikorda u orkestru prestaje.

• Prva violina preuzima ulogu dirigenta.

• Flauta, klarinet, truba i bubnjevi postaju stalni član orkestra.

• Horna je retko izostavljena u celoj kompoziciji osim tria u menuetu.

• Klavir se često pojavljuje kao solistički instrument.

• Drveni duvači postaju sve više nezavisni i dobijaju svoje solo deonice umesto da stalno prate gudače kao ranije.

• Flauta postaje dominantna u odnosu na obou i fagot.

• Klarinet se ponekad koristi češće nego oboa.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

dirigent (prvi violinista orkestra)

10 prvih violina

8 drugih violina

6 viola

4 violončela

2 kontrabasa

2 flaute

2 oboe

2 klarineta

2 fagota

2 francuske horne

2 trube

timpani

113

SIMFONIJSKI ORKESTAR KASNOG PERIODA KLASICIZMA (1800-1815)|ANSAMBLI

• Orkestar nastavlja da raste po broju i raznovrsnosti instrumenata.

• Betoven u svjim srednjim i kasnim simfonijama upotrebljava pikolo, kontra fagot, više horni i trombona. Takođe uvodi duplu konfiguraciju drvenih duvača.

• Gudači su ravnoteža orkestru.

• Klavir je čest kao solistički instrument.

• Trombon se pojavio u Betovenovoj V simfoniji, ali još nije stalni član orkestra. Upotrebljava se u operi i crkvenoj muzici.

• Kompozitori eksperimentišu sa instrumentima za dobijanje različitih atmosfera.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

dirigent (prvi violinista orkestra)

14 prvih violina

10 drugih violina

8 viola

6 violončela

4 kontrabasa

2 flaute

1 pikolo

2 oboe

2 klarineta

2 fagota

2 francuske horne

2 trube

timpani

bas bubanj

činele

doboš

114

SIMFONIJSKI ORKESTAR RANOG PERIODA ROMANTIZMA (1815-1830)|ANSAMBLI

• Izum ventila i mehanizma klapni u mnogome utiče na novu ulogu duvačkih instrumenata.

• Limeni duvači sa ravnim presekom cevi su unapređeni.

• Trombon se ustalio kao član orkestra.

• Prvi primerci tube koriste se da pojačaju donji registar.

• Harfa postaje član orkestra.

• Klavir se pojavljuje često kao solistički instrument.

• Dirigent se izdvojio kao samostalni član orkestra.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

dirigent (samostalni)

14 prvih violina

10 drugih violina

8 viola

8 violončela

4 kontrabasa

1 harfa

2 flaute

1 pikolo

2 oboe

1 engleski rog

2 klarineta

2 fagota

4 francuske horne

2 trube

3 trombona

timpani

tam-tam

bas bubanj

činele

doboš

triangl

daire

115

SIMFONIJSKI ORKESTAR SREDNJEG PERIODA ROMANTIZMA (1830-1880)|ANSAMBLI

• Potpuno se razvila uloga dirigenta kao izvođača, a orkestra kao njegovog instrumenta.

• Tokom ovog perioda klavir je češće član simfonijskog orkestra nego što je solistički instrument.

• Tehnološki napredak je omogućio usavršavanje mehanizma klapni i samim tim štimovanje drvenih duvačkih instrumenata. Tako su pikolo, kontra fagot i bas klarinet postali stalni članovi orkestra.

• Ponekad je zbog jačeg zvuka broj gudača pojačan, a broj drvenih duvača udvostručen.

• Tuba postaje stalni član orkestra posle 1835. godine.

• Horne i trube dobijaju ventile i mogu da sviraju u više tonaliteta. Ali još uvek se koriste i stari oblici limenih duvačkih instrumenata.

• Ponekad se koriste kastanjete i činele za specijalne efekte.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

dirigent (samostalni)

18 prvih violina

16 drugih violina

14 viola

12 violončela

6 kontrabasa

1 harfa

1 klavir

2 flaute

1 pikolo

2 oboe

1 engleski rog

2 klarineta

2 fagota

1 kontra fagot

4 francuske horne

2 trube

3 trombona

1 tuba

timpani

tam-tam

metalofon

tubularna zvona

116

bas bubanj

činele

doboš

triangl

daire

SIMFONIJSKI ORKESTAR KASNOG PERIODA ROMANTIZMA (1880-1910)|ANSAMBLI

• Sve grupe instrumenata su se stabilizovale osim udaraljki.

• Instrumenti orkestra su do ovog perioda dobili svoj finalni oblik i tehničku strukturu.

• Vagner, Maler i još neki kompozitori su koristili orkestar sa po 130 instrumenata.

• Sastav instrumenata ovog orkestra je:

dirigent (samostalni)

20 prvih violina

18 drugih violina

14 viola

12 violončela

8 kontrabasa

2 harfe

1 čelesta

1 klavir

3 flaute

1 pikolo

4 oboe

1 engleski rog

1 sopran klarinet

3 alt klarineta

1 bas klarinet

4 fagota

1 kontra fagot

6 francuske horne

2 vagner tube

4 trube

4 trombona

1 tuba

timpani

tam-tam

metalofon

ksilofon

tubularna zvona

bas bubanj

činele

117

doboš

triangl

daire

praporci

kravlje zvono

drveni blokovi

dvostruki tom-tom

SAVREMENI SIMFONIJSKI ORKESTAR|ANSAMBLI

• Od XX veka, kompozitori eksperimentišu sa sastavom orkestra na najrazličitije načine. Osnova je orkestar kasnog romantizma.

• Stravinski izbegava harfu, metalofon i klavir, a koristi crotales i giro.

Koristi duple timpane.

Drastično je povećao broj drvenih i limenih duvačkih instrumenata, a sve ostale instrumente pojačava po broju kad god je potrebno.

Izbor limenih duvačkih instrumenata je selektivan. Koristi bas trubu, a ne bas trombon, koristi dve tube itd.

KAMERNI ANSAMBLI|ANSAMBLI

• Kamerni ansambli su oformljeni za kamerno muziciranje.

Sastoje se od malog broja instrumenata iz iste grupe ili iz različitih grupa.

• Izvorno se sviralo u prostorijama koje su mogle da prime ograničen broj publike (camera – soba).

• Danas ovi ansambli nastupaju i u koncertnim salama.

• Svi kamerni ansambli imaju uobičajen sastav instrumenata.

• Najčešće primenjeni kamerni ansambli su:

gudački kvartet

gudački kvintet

118

klavirski trio

klavirski kvartet

klavirski kvintet

duvački kvintet

duvački oktet

kvartet limenih duvačkih instrumenata

kvintet limenih duvačkih instrumenata

GUDAČKI KVARTET|ANSAMBLI

• Gudački kvartet sačinjavaju:

I i II violina

viola

violončelo

• Smatra se da je ovo najidealniji kamerni ansambl zbog svoje izražajnosti zvuka.

• Nastao je srednom XVIII veka.

• U početku je ovo bila orkestarska grupa sa po nekoliko instrumenata od svake vrste.

• Od Hajdna je postao pravi kamerni kvartet.

• Komponuje se za kvartet i do današnjih dana (Stravinski, Bartok).

GUDAČKI KVINTET|ANSAMBLI

• Gudački kvintet sačinjavaju:

gudački kvartet

još jedna viola ili violončelo

119

• Za gudački kvintet su komponovali Bokerini, Mocart, Betoven, Šubert, Brams.

KLAVIRSKI TRIO|ANSAMBLI

• Klavirski trio sačinjavaju:

klavir

violina

violončelo

• Za klavirski trio su pisali: Hajdn, Mocart, Betoven, Šubert, Brams.

• U Hajdnovim kompozicijama gudači podržavaju deonicu klavira.

• Od Mocarta na ovamo, gudački instrumenti dobijaju više individualnosti u svojim deonicama.

KLAVIRSKI KVARTET|ANSAMBLI

• Klavirski kvartet sačinjavaju:

klavir

violina

viola

violončelo

• Ovaj ansambl se razvio krajem XVIII veka.

• Za klavirski kvartet su komponovali: Hajdn, Mocart, Betoven, Brams, Elgar, Dvoržak.

• U savremeno doba pisali su i: Kopland, Šostakovič, Rihard Štraus, Sibelius.

• U klavirskom kvartetu ponekad se viola zameni klarinetom.

120

KLAVIRSKI KVINTET|ANSAMBLI

• Klavirski kvintet sačinjavaju:

klavirski kvartet

još neki gudački instrumenti, npr. II violina.

• Šubert je u „Pastrmci“ upotrebio kontrabas.

• Za klavirski kvartet su komponovali: Hajdn, Mocart, Betoven, Brams, Elgar, Dvoržak.

• U savremeno doba pisali su i: Kopland, Šostakovič, Rihard Štraus, Sibelius.

• U klavirskom kvartetu ponekad se viola zameni klarinetom.

DUVAČKI KVINTET|ANSAMBLI

• Duvački kvintet sačinjavaju:

flauta

oboa

klarinet

fagot

francuska horna

• Nastao je krajem XVIII veka.

• U to vreme su drveni duvački instrumenti bili još neusavršeni, na njima se teško sviralo. To je razlog što nije mnogo kompozitora pisalo za duvački kvintet sve do kraja XIX i početka XX veka.

• Često se koristi duvački kvartet (duvački kvintet bez francuske horne).

121

DUVAČKI OKTET|ANSAMBLI

• Izvorno duvački oktet sačinjavaju:

dve oboe

dva engleska roga

dva fagota

dve francuske horne

• Kasnije su dva klarineta zamenila dva engleska roga.

• Ovaj ansambl je ulepšavao kamerno muzicirinje bečke aristokratije sve do 1830. godine.

• Posebno je korišćen u operskim transkripcijama.

• Ponovo je oživeo naporima Riharda Štrausa i Stravinskog.

ANSAMBLI LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA|ANSAMBLI

• U kasnoj renesansi su uobičajeni mali, mešoviti ansambli koji uključuju limene duvačke instrumente.

• Savrameni ansambli limenih duvačkih instrumenata nastali su u XIX veku.

• U skorije vreme su ansambli limenih duvačkih instrumenata u različitim oblicima sve zastupljeniji u kamernoj muzici.

• Repertoar za ove ansamble uključuje adaptacije muzičkih dela iz renesanse, baroka, klasicizma i savremenog perioda.

UOBIČAJENI KVARTET LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA|ANSAMBLI

• Uobičajeni kvartet limenih duvačkih instrumenata sačinjavaju:

dve trube

122

dva trombona

UOBIČAJENI KVINTET LIMENIH DUVAČKIH INSTRUMENATA|ANSAMBLI

• Uobičajeni kvintet limenih duvačkih instrumenata sačinjavaju:

dve trube

francuska horna

trombon

tuba

BENDOVI|ANSAMBLI

• Bendovi vode poreklo od srednjevekovnih evropskih ansambala koji su nastupali na otvorenom i koristili glasne instrumente.

• U savremeno doba pod „bendom“ se podrazumeva bilo kakva grupa instrumenata koja nema orkestarsku formu. To uključuje i veliki broj udaraljki.

• Bendovi mogu nositi ime prema:

sastavu instrumenata (bend limenih duvača, bend duvača...)

prema svojoj nameni (vojni)

prema vrsti muzike koju sviraju (jazz, rock)

JAZZ BEND|ANSAMBLI

• Jazz se razvio početkom XX veka iz nekoliko prethodnih stilova američke muzike (blues, ragtime).

• Jazz bendovi su nastali kao pratnja za ples, ali od 1920. nastupaju i kao samostalni izvođači.

123

• Neke forme savremenog jazz-a su toliko komplikovane da je nemoguće igrati uz njih.

• Jazz bend sačinjavaju:

ritmička sekcija (bubnjevi, kontrabas, klavir, gitara)

melodijska sekcija (flauta,truba, trombon, klarinet, tenor i alt saksofon)

• U jazz kompozicijima svaki instrument ima svoju solo deonicu, bez obzira da li je član ritmičke ili melodijske sekcije.

BIG BAND|ANSAMBLI

• Big band se razvio od manjih jazz bendova početkom XX veka.

• To je tip orkestra za ples. Obeležio je eru swing-a koji se razvio 1920.

• Instrumenti se dele na:

ritmičku sekciju (bubnjevi, kontrabas, klavir, gitara)

melodijsku sekciju (4 trube, 4 trombona, 2 alt, 2 tenor i 1 bariton saksofon)

• Savremeni big band može imati varirajući broj različitih instrumenata.

• Takođe uključuje: obou, flautu, klarinet, bas klarinet, francusku hornu, tubu, vibrafon i žičane instrumente.

124

OPŠTE|ANSAMBLI

1. Koji sve ansambli postoje?

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Koji sve kamerni ansambli postoje? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Kako se bendovi dele? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Kada je nastao simfonijski orkestar? _____________________________________________________________________

5. Kako izgleda simfonijski orkestar ranog perioda klasicizma? Koji su instrumenti zastupljeni u orkestru? ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

6. Kako izgleda simfonijski orkestar srednjeg perioda klasicizma? Koji su instrumenti zastupljeni u orkestru? ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

7. Kako izgleda simfonijski orkestar kasnog perioda klasicizma? Koji su instrumenti zastupljeni u orkestru? ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

8. Kako izgleda simfonijski orkestar ranog perioda romatnizma? Koji su instrumenti zastupljeni u orkestru? ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

9. Kako izgleda simfonijski orkestar srednjeg perioda romantizma? Koji su instrumenti zastupljeni u orkestru? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

125

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

10. Kako izgleda simfonijski orkestar kasnog perioda romantizma? Koji su instrumenti zastupljeni u orkestru? ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

11. Kako izgleda simfonijski orkestar danas? Koji su instrumenti zastupljeni u orkestru? ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

12. Kakva je uloga dirigenta u simfonijskim orkestrima kroz epohe? ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

13. U kom ansamblu se koristi violina? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

14. U kom ansamblu se koristi viola? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

15. U kom ansamblu se koristi violončelo? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

16. U kom ansamblu se koristi kontrabas? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

17. U kom ansamblu se koristi harfa? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

18. Nabroj drvene duvačke instrumente u simfonijskom orkestru? _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

19. Nabroj limene duvačke instrumente u simfonijskom orkestru? _______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

126

20. U kom ansamblu se koristi flauta? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

21. U kom ansamblu se koristi pikolo? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

22. U kom ansamblu se koristi oboa? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

23. U kom ansamblu se koristi engleski rog? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

24. U kom ansamblu se koristi fagot? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

25. U kom ansamblu se koristi klarinet? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

26. U kom ansamblu se koristi saksofon? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

27. U kom ansamblu se koristi francuska horna? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

28. U kom ansamblu se koristi truba? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

29. U kom ansamblu se koristi trombon? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

30. U kom ansamblu se koristi tuba? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

31. Nabroj instrumente sa klavijaturom u simfonijskom orkestru tokom njegovog razvoja? ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

32. U kom ansamblu se koristi harpsikord? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

127

33. U kom ansamblu se koristi klavir? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

34. U kom opsegu svira čelesta? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

35. U kom ansamblu se koristi čelesta? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

36. U kom se ansamblu koriste timpani? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

37. U kom se ansamblu koristi bas bubanj? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

38. U kom se ansamblu koristi tenor bubanj? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

39. U kom se ansamblu koristi doboš? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

40. U kom se ansamblu koristi tom-tom? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

41. U kom se ansamblu koristi činela? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

42. U kom se ansamblu koristi crotales? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

43. U kom se ansamblu koristi gong? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

44. U kom se ansamblu koristi tam-tam? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

45. U kom se ansamblu koristi metalofon? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

46. U kom se ansamblu koristi ksilofon? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

128

47. U kom se ansamblu koristi marimba? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

48. U kom se ansamblu koristi vibrafon? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

49. U kom se ansamblu koriste tubularna zvona? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

50. U kom se ansamblu koristi triangl? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

51. U kom se ansamblu koriste zvečke? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

52. U kom se ansamblu koriste grebalice? __________________________________________________________________________________________________________________________________________

53. U kom se ansamblu koriste lupkalice? __________________________________________________________________________________________________________________________________________