mr - značaj i perspektive špedicije u savremenoj tržišnoj privredi (1).pdf

7/24/2019 MR - Znaaj i perspektive pedicije u savremenoj trinoj privredi (1).pdf

1/94

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Department za

poslediplomske studije

POSLOVNA EKONOMIJA

MASTER STUDIJSKI PROGRAM

MASTER RAD

ZNAAJ I PERSPEKTIVE PEDICIJE U SAVREMENOJTRINOJ PRIVREDI

Mentor: Kandidat:

Prof. dr Zoran Jovi Sonja Ili

br. indeksa:

401 561/2012

Beograd, 2014.


2/94

Uvod 7Zna aj i perspektive pedicije u savremenoj trinoh privredi

1. Uloga me unarodnih peditera u realizaciji spoljnotrgovinskihposlova 11 1. 1. Meunarodna pedicija 12

1. 1. 1. Aktivnosti pedicije 121. 1. 2. Podela (vrste) pedicije 131. 1. 3. Zadaci meunarodne pedicije 13

1. 2. Ugovor o pediciji 14 1. 3. Realizacija pediterskog posla 17

1. 3. 1. Zakljuenje ugovora o prevozu 171. 3. 2. Prijem robe radi otpreme 171. 3. 3. Organizacija inspekcijskog pregleda robe 181. 3. 4. Zakljuenje ugovora o osiguranju 181. 3. 5. Organizacija izvoznog/uvoznog carinjenja robe 181. 3. 6. Praenje izvrenja transporta 18

1. 3. 7. Obavljanje specijalnih pediterskih poslova 191. 3. 8. Polaganje rauna komitentu 19

1. 4. Trokovi otpreme i dopreme robe u spoljnotrgovinskom poslu (pediterskitrokovi) 20

1. 4. 1. Trokovi same pediterske usluge 201. 4. 2. Trokovi koji nastaju tokom otpreme i dopreme robe 20

2. Transportna dokumenta 21

2. 1. Kamionski tovarni list 222. 2. Meunarodni elezniki tovarni list 222. 3. Avionski tovarni list 232. 4. Pomorska i rena dokumenta 24

2. 4. 1. Pomorski konosman 24

3. pediterska dokumenta 25 3. 1. pediterska potvrda prijema (FCR) 25

3. 2. pediterska transportna potvrda (FCT) 26


3/94

3. 3. pediterska teretnica za multimodalni transport (FBL-FIATA Bill ofLading) 263. 4. pediterska skladina potvrda (FWR-FIATA) 263. 5. Ostala pediterska dokumenta 26

4. Osiguranje robe u me unarodnom transportu (me unarodno kargoosiguranje) 26

4. 1. Pojam osiguranja 264. 2. Meunarodno transportno osiguranje 274. 3. Ugovor o soiguranju 29

4. 3. 1. Elementi ugovora o osiguranju 30

4. 4. Polisa osiguranja 314. 5. Osiguranje robe u meunarodnom traansportu-meunarodno kargoosiguranje 32

4. 5. 1. Tipske polise osiguranja 33

5. Uloga poslovnih banaka u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova36 6. Carinski sistem 38

6. 1. Carinske radnje 40

6. 2. Carinski dokumenti 406. 2. 1. Uverenje o poreklu robe EUR 41

6. 2. 1. 1. Uverenje o poreklu robe EUR 1 416. 2. 1. 2. Uverenje o poreklu robe EUR FORM A 42

6. 3. Klauzule ENCOTERMS 2010. 426. 3. 1. Ugovaranje uslova isporuke 426. 3. 2. Klauzula iz domena meunarodnih ugovora 44

7. Uloga spoljne trgovine i spoljnotrgovinskih preduzea 45

7. 1. Osnovni podaci o Tei D.O.O. Beograd 46

8. Uloga i zna aj spoljne trgovine u nacionalnoj privredi 708. 1. Carine i razna druga ogranienja u spoljnoj trgovini 71

8. 1. 1. Carinjenje robe 71

9. Zadaci spoljnotrgovinskih preduze a i Tei D.O.O. Beograd kaonjihovog predstavnika 73

9. 1. Poslovni i proizvodni standardi 73


4/94

10. Preduze a i drutva za me unarodnu pediciju 7411. Banke u me unarodnom poslovanju 7512. Organizacije za me unarodno osiguranje 76

13. Efikasnost i efektivnost poslovanja u spoljnotrgovinskompreduze u 77

13. 1. Efikasnost poslovanja 7713. 2. Pokazatelji efikasnosti 7913. 3. Efektivnost 81

14. Me unarodna pedicija 81 15. Elektronska tehnologija i spoljnotrgovinski poslovi 82 16. Zaklju ak 88

Literatura 92


5/94

UVOD

Znaaj i perspektive pedicije u savremenoj trinoj privredi

Problem istraivanja

Krajem XX i poetkom XXI veka, svet je suoen sa favorizovanjem procesaglobalizacije svetske privrede i liberalizacije svetske trgovine. Ovi procesi su praenibrojnim regionalnim, ekonomskim i politikim integracijama. Zato problem istraivanjapredstavljaju kljuni akteri u meunarodnoj trgovini u dalekoj i bliskoj budunostiodnosno velike firme-pediteri.

Pod specifinim okolnostima privreivanja, u naoj privredi, poslednjih godina

XX veka, spoljnotrgovinske operacije su se odvijale u suenom poslovnom okruenju.Meunarodna trgovina predstavlja stvarni kontakt izmeu drutvenih zajednica iliprivreda, kao posrednika preko koga se mogu porediti konkretne posledice, uspesi ilineuspesi i nacionalnih privrednih politika i celih sistema. Ni jedna druga privrednagrana nije toliko eksponirana u pogledu ocene njene uloge u savremenom drutvu.

Figurativno reeno Srbija se danas nalazi pred dilemom izvoziti ili umreti.Nijedan privredni bilans zemlje nee biti funkcionalan ako se znaajno ne poveaizvoz.1

Sve se moe postii proizvodnjom kvalitetnih proizvoda i usluga. Uvek jepotrebno znanje i umee za spoljnotrgovinske poslove, ono zavisi od ljudskih resursa.

Svetska kriza je izazvala promene u: odnosima drava, u radu svetskih institucijai regionalnih integracija, u promeni odnosa moi u svetu, u svetskom valutnom sistemu,u platnim bilansima i meunarodnom kretanju kapitala. Broj zemalja OECD povean jena 33, nastale su znaajne institucionalne promene u EU, u propisima Srbije kojireguliu spoljnotrgovinsko poslovanje. Izmenjene su i klauzule INCOTERMS, ima ih11.

Nepoverenje meu bankama je i dalje visoko, a zbog problema sa budetskimdeficitom pojedinih drava (Grka), manje se veruje i obveznicama, koje emituju tedrave.

U privredi Srbije prisutan je pad zaposlenosti, rast cena, pad kursa dinara,nepovoljan platni bilans, devizne rezerve i preterana spoljna zaduenost.

1 Unkovi M. , Staki B. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje , Univerzitet Singidunum, Beograd2011. , str. 8.


6/94

Sve se odrazilo na nain obavljanja spoljnotrgovinskih poslova kodspoljnotrgovinskih preduzea i preduzea za meunarodnu pediciju.

Znaaj i aktuelnosti istraivanja

Znaaj istraivanja je u bliem razumevanju i praenju spoljnotrgovinskihoperacija pedicije iz ugla osnovnog uesnika u poslu-pediterskih firmi, kao ipediterske firme Tei D. O. O. Beograd.

U prvom delu rada prouavaju se osnovni pojmovi meunarodne pedicije urealizaciji spoljnotrgovinskih poslova. Zatim se prouava uloga posrednih i neposrednihuesnika u transakcijama i brojna pratea dokumenta, osiguranje robe u meunarodnomtransportu, carinski sistem, spoljnotrgovinska mrea u Srbiji i njen razvoj i specifinameunarodna trita: sajmovi, robne berze, aukcije i specijalni bilansispoljnotrgovinskih preduzea.

U meunarodnoj trgovini, pedicija nikad ne gubi svoj smisao.

Cilj rada je dvojak: nauni i drutveni. Nauni cilj je nauna deskripcijaelemenata pedicije i praenje spoljnotrgovinskih operacija i njihovih glavnih nosioca.Drutveni cilj je da rezultati istraivanja pomognu privrednim subjektima u RepubliciSrbiji.

Predmet rada je mesto i znaaj pedicije u savremenoj trinoj privredi.

Metode i tehnike analize

Kompleksnost predmeta istraivanja zahteva primenu osnovnih metoda,optenaunih metoda i metoda tehnikog prikupljanja podataka.

Od osnovnih su primenjene analitike i sintetike metode, a od optenaunihhipotetikudeduktivnu, statistiku i komparativnu metodu.

U analitike metode spadaju analiza, apstrakcija, specifikacija, dedukcija, a usintetike sinteza, konkretizacija, generalizacija, indukcija.

One se koriste za sticanje naunog saznanja u svim naunim disciplinama ioblastima. Njihovu osnovuine osnovne naune metode: analiza, sinteza, apstrakcija,konkretizacija, specifikacija, generalizacija, dedukcija i indukcija.


7/94

Od tehnika prikupljanja podataka koristi se analiza sadraaja dokumenata, kojase odnose na mesto i znaaj pedicije u savremenom korporativnom poslovanju, kao irezultate ve izvrenih istraivanja.

Hipotetiki okvir istraivanja

U istraivanjima se polazi sa sledeom generalnom hipotezom: Mesto i ulogapedicije u savremenoj trinoj privredi kao i poslovanje pediterskih firmideterminisani su meunarodnim standardima, nacionalnim zakonskim normama(karakteristika pravnog sistema) i prirodom i razvijenou ekonomskog sistema.

Generalna hipoteza operacionalizuje se preko i pomou sledeih hipoteza:

H1: Kada pod uticajem procesa globalizacije nestanu nacionalne granice kljuni akteri umeunarodnoj trgovini su firmepediteri, u koje spada i Tei D. O. O. Beograd.

H2: U savremenim poslovima, preko 95% otprema robe u meunarodnoj trgovini odvijase posredstvom meunarodnih pediterskih preduzea.

H3: Sa razvojem meunarodne trgovine raste i znaaj meunarodne pedicije.

Rezultati do kojih se dolo iskazuju se kroz sledee tematske blokove:

1.Uloga meunarodnih peditera u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova2.Transportna dokumenta3.pediterska dokumenta4.Osiguranje robe u meunarodnom transportu (meunarodno kargoosiguranje)

5.-Uloga poslovnih banaka u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova6.-Carinski sistem7.-Uloga spoljne trgovine i spoljnotrgovinskih preduzea8.-Uloga i znaaj spoljne trgovine u nacionalnoj privredi9.Zadaci spoljnotrgovinskih preduzea i Tei D.O.O. Beograd kao njihovog

predstavnika10. Preduzea i drutva za meunarodnu pediciju

11. Banke u meunarodnom poslovanju

12. Organizacije za meunarodno osiguranje


8/94

13. Efikasnost i efektivnost poslovanja u spoljnotrgovinskom preduzeu14. Meunarodna pedicija15. Elektronska tehnologija i spoljnotrgovinski poslovi.


9/94

Zna aj i perspektive pedicije u savremenoj trinoj privredi

1. Uloga me unarodnih peditera u realizaciji spoljnotrgovinskihposlova

pedicija je organizacija isporuke robe, odnosno otpreme i dopreme robe kupcu,na najefikasniji i najsigurniji nain.2

Meunarodna pedicija predstavlja privrednu delatnost koja doprinosi efikasnojrealizaciji spoljnotrgovinskog posla.

Zaeci savremene pedicije prate razvoj trgovine. Venecijanski trgovci sunekada, nakon ugovorene prodaje robe, poveravali isporuku robe posrednicima, koji su

naplaivali izvrene usluge. Dokaz o izvrenoj usluzi isporuke, bila je pismena potvrdao prijemu robe, koju bi potpisivao kupacprimalac. Prilikom otpreme javljali su setrokovi, koje bi posrednici naplaivali od nalogodavca, po izvrenom zadatku. Tako se,vremenom, pedicija izdvojila kao zasebna delatnost,ija je osnovna funkcijaorganizovanje otpreme i dopreme robe do kupca. pediteri i kreditiraju svojenalogodavcetgrovce, u pogledu trokova prilikom otpreme robe. pedicija se kaosamostalna delatnost izdvaja u XIX veku,ime se daje naroiti doprinos razvojumeunarodne trgovine.

U XX veku pediteri postaju odlini poznavaoci prilika na tritu uslugaprevoza, osiguranja i ostalih usluga prilikom otpreme robe. Oni prate carinske i drugepropise vezane za meunarodnu trgovinu.

pediterska preduzea se udruuju u nacionalna udruenja peditera, kojadonose opte uslove poslovanja u cilju regulisanja pravnog i ekonomskog poloajapedicije.

1926. godine, formiran je Meunarodni savez udruenja peditera (FIATA).lanice ovog saveza su nacionalna udruenja peditera.

U savremenim uslovima, preko 95% otpreme robe, u meunarodnoj trgoviniodvija se posredstvom meunarodnih pediterskih preduzea.

Sa razvojem meunarodne trgovine razvija se i meunarodna pedicija. Kadapravno licerezident jedne zemlje angauje inostranog rezidentapeditera, radi

2 J. Kozomora Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 95.


10/94

realizacije pediterske usluge, zakljuen je spoljnotrgovinski posao uvoza pediterskeusluge. Takoe, kada domaeg peditera angauje pravno licerezident druge zemlje,zakljuen je spoljnotrgovinski posao izvoza pediterske usluge.

Meunarodna pedicija, u najirem smislu, podrazumeva pruanje pediterskeusluge spoljnotrgovinskoj firmi, radi realizacije ugovorenog spoljnotrgovinskog posla.

Meunarodno peditersko preduzee je specijalizovano za obavljanje usluga,koje se odnose na nadzor i praenje robe u toku realizacije isporuke uspoljnotrgovinskim transakcijama.3

1. 1. Me unarodna pedicija

Meunarodna pedicija predstavlja spoljnotrgovinski posao gde pediter, poprimljenom nalogu izvoznika ili uvoznika preuzima obavezu otpremanja i dopremanjarobe uz sve ostale obaveze koje prate put robe od mesta proizvodnje do mesta potronje.Svrha i uloga pedicije je u potrebi boljeg organizovanja i izvravanja brojnih faza radaoko premetanja robe od mesta proizvodnje ili skladita prodavca do mesta potronje iliskladita kupca.

1. 1. 1. Aktivnosti pedicije

pedicija radi u svoje ime, a po nalogu i za raun nalogodavca i organizujesledee radnje:

a-priprema robe za isporukub-primopredaja robe (uz kontrolu kvaliteta i koliine)c-pakovanjed-obeleavanjee-obezbeivanje robnih i drugih dokumenataf-utovar i otprema sa praenjem robe na putug-izvozno-uvozno carinjenje (carinski agent)h-rukovanje robe na putu (utovar, pretovar, istovar, skladitenje,uvanje,nadzor).

3 Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 96.


11/94

1. 2. 1. Podela (vrste) pedicije

1. Lokopedicija, koja obuhvata poslove unutranjeg prometa i slui kaosaradnik u meunarodnoj pediciji.

2. Kontinentalna pedicija, koja obuhvata poslove sa izvrenjem kontinentalnihvidova transporta, bez prekomorskog, odnosno eleznice, drumskog, avionskog, renogi jezerskog saobraaja.

3. Sajamska pedicija, koja podrazumeva specijalnost pripreme i organizovanjasajamskih priredbi i preuzima odgovornost za dopremanje robe na priredbu i njenovraanje.

4. Pogranina pedicija, gde carinski posrednici obavljaju usluge prilikomcarinskog postupka na robi namenjenoj uvozu-izvozu, robi u tranzitu itd.

5. Luka pedicija, koja je specijalizovana za pruanje kompletnih usluga uorganizovanju prekomorskog tranzita, rukovanje robom, prihvat i otpremu.4

1. 3. 1. Zadaci meunarodne pedicije

Zadaci meunarodne pedicije obuhvataju:

1. Zakljuivanje ugovora o prevozu robe, koje podrazumeva:-angaovanje odgovarajue prevozne firme i transportna sredstva-kontrolu utovara, pretovara, istovara do mesta odredita-staranje da na osnovu ugovora o prevozu (konosman, teretni list) ne doe doneeljenih gubitaka, kvarova na robi i drugo.2. Osiguranje robe u prevozu koja podrazumeva da:-pediter osigurava robu za tano odreenu realizaciju, za odreeno vreme i protiv

odreenih rizika i-da pediter uplauje za raun nalogodavca premiju osiguranja i kao dokaz ozakljuenom ugovoru o osiguranju, dobija polisu osiguranja od osiguravajuekompanije.3. Kontrola svih transportnih dokumenata, gde pediter kontrolie ispravnost,blagovremenost i odgovarajuu primenu svih transportnih dokumenata.

4 www.meunarodnapedicija, moja skripta, str 10. (8.12.2013.)


12/94

4. Uskladitenje robe, pod kojim se podrazumeva da, po ugovoru o uskladitenju robe,pediter preuzima obavezu da robu uskladiti u sopstvena skladita (ako ih poseduje).Moe i da iznajmi odgovarajui skladini prostor kod javnog skladitara. pediter semora pridravati odredaba u ugovoru u pogledu skladinog prostora, vremenazadravanja robe na skladitu i uslova skladitenja i mora postupati po saveu dobrogprivrednika.5. Pruanje poslovnih informacija i saveta o pediciji i transportu.5

Meunarodni pediter prua strune savete svojim komitentima, jo od ideje ozakljuivanju odreenog kupoprodajnog posla, kao to su:

-podaci i najracionalnija reenja o putu robe,-pomo pri uspostavljanju ponude i zakljuenja kupoprodajnog ugovora,-izbor najrealnijeg puta za transport-INSTRADACIJA (italijanski Strada-put).

Angaovanjem peditera, spoljnotrgovinska firma se oslobaa brige o isporuci robe.pediterska firmae obezbediti maksimalno efikasan transport, jer odlino poznajetrite transportnih usluga. Ona prevozi robu za vei broj nalogodavaca,imeobezbeuje popuste u prevozu i ujedno vri velike utede u spoljnotrgovinskoj firmi.

Po jednom spoljnotrgovinskom poslu bie angaovana dva peditera, jedan

izvoznikov, drugi uvoznikov. Zadatak izvoznikovog peditera je organizacija otpremedo mesta isporuke, a uvoznikovog peditera prihvatanje poiljke i organizacija njenedopreme i prijem na odreditu.

Meunarodnom pedicijom se mogu baviti firme upisane u sudski registar zaobavljanje ove vrste usluga. Meunarodni pediter obavlja poslove pedicije u svojeime, a za raun svoga komitentanalogodavca (izvoznika/uvoznika).

1. 2. Ugovor o pediciji

Ugovor o pediciji je komisioni ugovor i spada u grupu neformalnih ugovora, azakljuuje se izmeu nalogodavca (izvoznika/uvoznika) i peditera.6 Preporuuje sezakljuenje ovog ugovora u pisanoj formi. Po njemu se pediter obavezuje, dae, usvoje ime, a za raun svoga komitenta (nalogodavca)-spoljnotrgovinske firme, da uinisve potrebne radnje i zakljui potrebne ugovore radi otpreme/dopreme robe, ugovorenespoljnotrgovinskim poslom. Tako pediter stie pravo na naplatu ugovorene cene

5 www.meunarodnapedicija, moja skripta, str 11. i 12. (8.12.2013.)6 Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 96.


13/94

(peditersku tarifu) s jedne strane i pravo na naplatu svih trokova, nastalih prilikomotpreme/dopreme robe, s druge strane.

Obaveza nalogodavca (komitenta) je da na vreme dostavi svome pediterudetaljno uputstvo o organizaciji otpreme/dopreme robe, kako bi pediter postupio ponjemu. Uputstvo se dostavlja u pisanom obliku i naziva se dispozicija (nalog) zaotpremu/dopremu robe. Dispozicija sadri osnovne podatke konkretnogspoljnotrgovinskog posla:

vrstu robe koja se transportuje; naziv i adresa kupca i prodavca;datum kada je roba spremna za otpremu; rok isporuke i odredite robe; ugovorenu transportnu klauzulu; nain otpreme; osiguranje; posebne aktivnosti koje pediter mora preduzeti;

Primljenu dispoziciju pediter evidentira u svojoj evidenciji, takozvanojpozicionoj knjizi i ona tada dobija broj pozicije (pozicioni broj). On je za pediteraidentifikacioni, evidencioni broj, koji treba da obezbedi praenje i povezivanje svihdokumenata koji stiu, a vezani su za konkretnu dispoziciju. Sva poslovnakorespondencija domaeg peditera sa pediterima u inostranstvu vezuje se za pozicionibroj.

Sve velike pediterske firme meunarodnog karaktera, koje vre isporuke robe,podredile su svoju organizaciju osnovnom ciljuefikasnosti i ekonominostiotpreme/dopreme robe.

Sektori, koji prate otpremu robe po osnovu izvoznih poslova, kao i sektori kojiprate dopremu robe po osnovu uvoznih poslova, posebno se organizuju.

Sve ovo govori da pediter nije prevoznik, ve on organizuje prevoz robe i brineda ona neoteena i u dobrom stanju doe na odredite najkraim putem, za najkraevreme i uz to nie trokove transporta. pediter izuzetno, moe imati svoj vozni park,ije e usluge posebno naplatiti.

Izvoznik/uvoznik dostavlja svome pediteru pisano uputstvotransportnudispoziciju o otpremi/dopremi robe.

Ukoliko pediter nema primedbe na sadraj primljene dispozicije, pismeno

potvruje prijem dispozicije i kree u realizaciju pediterskog posla.


14/94

1. 1. ematski prikaz pedicije7

7 Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 97


15/94

1. 3. Realizacija pediterskog posla Realizacija pediterskog posla, po dispoziciji spoljnotrgovinskog posla,

podrazumeva:

1. 3. 1. Zakljuenje ugovora o prevozu

On odlino poznaje tarife prevoznika, tako da za svoje nalogodavce moeobezbediti i povlastice (refakcije) kod prevoznika robe. Prevoznici obavljaju refakcijeukoliko su angaovani za prevoz veih koliina robe i odobravaju ih pediterima sakojima ugovaraju prevoz robe. Refakcije se ugovaraju u procentualnom iznosu odplaene vozarine i progresivnog su karaktera. Sa poveanjem koliine prevezene robe, uodreenom roku, poveava se i procenat refakcije.

Po zavrenom prevozu i odobrenom iznosu refakcija od npr. 2% na vrednostvozarine, deo te vrednosti (1/4) pripada pediteru, dok deo (3/4) pripada nalogodavcu. Oobraunu i naplati refakcija se stara pediter, tako da po toj osnovi ima pravo na udeoprilikom naplate kod vozara.

Ugovor o prevozu se zakljuuje za pomorski, reni, drumski, elezniki,vazduni i kombinovani ili multimodalni prevoz. Ako nalogodavac u dispoziciji nenavede prevozno sredstvo i put, kojime se roba prevoziti, podrazumeva se dae touiniti pediter. On bira najpovoljniju varijantu za svoga nalogodavca. Izbornajpovoljnijeg puta, kombinaciju i odabir prevoznih sredstava, nain transporta, uskladu sa vrstom robe predstavlja instradiciju (izbor prevoznog puta) koju vrimeunarodni pediter.

1. 3. 2. Prijem robe radi otpreme

Prijem robe radi otpreme vri se na dva naina:

Prvi je predaja robe u skladite peditera ili prijem robe u skladite isporuioca.Po prijemu robe, pediter izdaje isporuiocu peditersku potvrdu o prijemu robe. Sarobom od tada raspolae pediter.

Drugi nain se vri putem prevoznika. Prevoznik dobija nalog od peditera dapostavi prevozno sredstvo, na utovar robe kod isporuioca ime pediter istovremenovri prijem robe od isporuioca i predaju robe prevozniku. Prevoznik ispostavljapediteru transportni dokument, kojim potvruje da je primio robu na prevoz.


16/94

1. 3. 3. Organizaciju inspekcijskog pregleda robe

Izvozno/uvozna roba podlee ravnopravnoj kontroli, koja se sprovodi radi zatite javnih interesa korisnika robe, u pogledu kvaliteta robe i njene zdravstvene ispravnosti.

Posle dobijanja uverenja od strane ovlaenog inspektorata roba moe ii u izvoz ili semoe uvoziti. Ovo je zakonska obaveza i nije precizirana ugovorom ospoljnotrgovinskom poslu.

1. 3. 4. Zakljuenje ugovora o osiguranju

pediter zakljuuje ugovor o osiguranju robe sa osiguravajuim drutvom, usvoje ime a za raun svoga nalogodavca, spoljnotrgovinske firme. Instrukcije o obimu

osiguranja dobie od svoga nalogodavca, u dispoziciji.1. 3. 5. Organizaciju izvoznog/uvoznog carinjenja robe

Spoljnotrgovinska firma (izvoznik/uvoznik) je carinski obveznik, odnosnoodgovara za sve obaveze koje proisteknu tokom postupka izvoznog ili uvoznogcarinjenja robe. pediter se pojavljuje u ulozi zastupnika carinskog obveznika(spoljnotrgovinske firmenalogodavca) i deluje u ime i za raun carinskog obveznika.On mora da pripremi robu za carinjenje i da uloi potrebna dokumenta. pediter moratakoe biti registrovan u knjizi podnosilaca carinskih isprava, kod Carinske uprave.

Meunarodni pediter organizuje i svoje slube na terenu i to: Radi efikasnijeg obavljanja posla on ima i svoje ispostave u blizini carinarnica. Na mestima pretovara robe kao to su aerodromi, eleznike stanice, luke

meunarodni pediter organizuje svoje filijale (ispostave).8

1. 3. 6. Praenje izvrenja transporta

Zahvaljujui savremenoj tehnologiji pediter danas raspolae informacijama okretanju poiljke u svakom momentu.

pediter ima obavezu da po izvrenoj otpremi robe, poalje pismeno obavetenje(avizo) primaocu robe ili njegovom pediteru, o datumu otpreme, prevoznom sredstvu ioekivanom vremenu prispea robe na mesto isporuke, kako bi pediter kupcapripremio za prihvat robe.

8 Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 99.


17/94

1. 3. 7. Obavljanje specijalnih pediterskih poslova

pediteri mogu dobiti naloge svojih komitenata da obave neke posebne radnje iusluge koje se posebne naplauju, kao to su: organizacija zbirnog transporta, pakovanje

i oznaavanje robe, vaganje i sortiranje robe, uzorkovanje robe, doleivanje robe,hranjenje i pojenje ivih ivotinja, kontrola kvaliteta i koliine robe, izdavanje garantnihpisama, izdavanje FIATA dokumenata i drugi.9

1. 3. 8. Polaganje rauna komitentu

Meunarodni pediter ima i obavezu redovnog obavetavanja svoganalogodavca, o odvijanju ugovorenog posla dopreme/otpreme. pediter kontrolie

ispravnost dokumenata i obraun trokova prevoza i drugih usluga u zemlji iinostranstvu. Po realizovanom poslu one svome nalogodavcuspoljnotrgovinskojfirmi, podneti specifikaciju svih trokova, nastalih u toku otpreme/dopreme robe ipriloie dokumenta, koja ih potvruju. Time je stekao pravo naplate naknadepediterske usluge ili pediterske tarife.

Komitent nalogodavac peditera (izvoznik/uvoznik) je u obavezi da plati itrokove angaovanja svih aktera neophodnih u lancu isporuke.

Obaveza urednog dostavljanja svih dokumenata ima poseban znaaj kod naplaterobe i ouvanja regresnih prava, u sluaju nastanka tete na robi. pediter odgovarasamo za tetu nastalu njegovom krivicom. On odgovara za izbor aktera u posluotpreme/dopreme robe, ali ne i za tetu koju oni prouzrokuju i preduzima neophodnekorake, da bi obezbedio pravo na naknadu tete svom nalogodavcu.

pediter odgovara za rad treih lica i tada je on kao operater multimodalnogtransporta.10 Tada izdaje jedan transportni dokument bez obzira na broj uesnika utransportu ili kada za celokupni transport ugovara jedan forfetni stav. Njime se utvruje jedinstvena fiksna ili paualna cena, u koju su ukljueni svi trokovi transporta i drugeusluge.

9 Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 100.10Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 100.


18/94

1. 4. Trokovi otpreme i dopreme robe u spoljnotrgovinskom poslu(pediterski trokovi)

Prilikom organizacije otpreme/dopreme robe nastaju pediterski trokovi, koji se

sastoje od dve vrste trokova:

1. 4. 1. Trokovi same pediterske usluge

pediter sa komitentom sarauje na trajnijoj osnovi, tako toe zakljuiti ugovoro meusobnoj saradnji, najee krajem godine za narednu godinu.11 Njime sepreciziraju i cene (tarifa) pediterskih usluga tereta po raznim vidovima transporta.Izvoznik moe i za svaki ugovoreni posao da trai zasebnu ponudu pediterskih usluga,

veeg broja pediterskih firmi, od kojih moe izabrati najpovoljniju. U praksi je vieprisutan prvi sluaj zasnovan na ugovoru o trajnijoj saradnji.

1. 4. 2. Trokovi koji nastaju tokom otpreme i dopreme robe

Realizacijom otpreme robe pediter zakljuuje ugovore sa uesnicima u poslu,pri emu nastaju trokovi vozarine, osiguranja, skladitenja, kontrole kvaliteta,sortiranja, trokovi carinjenja itd.12

Tehnologija plaanja i naplate pediterskih trokova moe biti:1. pediter moe vriti sva plaanja sa svojim sredstvima. Kada se okona

realizacija otpreme/dopreme robe, pediter ima pravo fakturisanja ovih trokova svomenalogodavcu, tj. naplate ovih trokova od svoga nalogodavca uveane za iznos kamateza period njihovog angaovanja. Ovaj vid naplate primenjuje se u sluaju, kada supediter i spoljnotrgovinska firmakomitent u stabilnim i dugogodinjim poslovnimodnosima. Tako pediter kreditira svoga nalogodavca i dokazuje da je on finansijskimona firma.

2. peditere traiti avans od svog nalogodavca, deo sredstava kojima bi vriopratea plaanja pri realizaciji otpreme i dopreme robe, po spoljnotrgovinskom poslu.Deo sopstvenih angaovanih sredstava po okonanju posla uz kamatu refundirae odsvog komitenta uz naplatu kamate za period angaovanja sredstava. Ovo je vrloestpristup i vodi ravnomernijem vremenskom trokovnom optereenju i peditera i

11Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 101.12Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 101.


19/94

izvoznika/uvoznika. 3. Izvoznik/uvoznik vri direktno sva plaanja trokova nastalih po osnovu

otpreme/dopreme robe. Ovakva situacija je karakteristina kod izvesnih poremeaja, naunutranjem tritu nalogodavca i kod smanjene likvidnosti nalogodavca i peditera.Poslednje decenije XX veka, izvoznici i pediteri u Srbiji poslovali su na ovaj nain.Prouzrokovan je izuzetnom nelikvidnou spoljnotrgovinskih firmi, gde je stalnoprisutna enormno visoka stopa inflacije, a kamata na angaovana sredstva gubila jesvaki smisao. U tom sluaju pediterima se nije isplatilo kreditiranje svojihnalogodavaca.

2. Transportna dokumenta

Transport robe praen je izdavanjem mnogih dokumenata:

1. Meunarodni drumski tovarni list (kamioniski tovarni list-CMR);2. Meunarodni elezniki tovarni list (CIM);3. Meunarodni vazduhoplovni tovarni list (avionski tovarni list-AWB);4. Pomorski konosman ili teretnica (Bill of Lading-B/L);5. Pomorski tovarni list (Sea Waybill);

6. Reni konosman ili teretnica (Inland Waterway Bill of Lading);7. Reni tovarni list (Inland Waterway Bill );13

Pri preuzimanju robe na transportno prevozno sredstvo, vozar (prevoznik)izdaje, zavisno od prevoznog sredstva, odgovarajui dokument o prevozu, u vieprimeraka, od kojih odgovarajui broj primeraka predaje pediteru, odgovarajui brojprati robu, a odgovarajui broj primeraka ostavlja u svojoj evidenciji.

Transportna dokumenta predstavljaju:

1. Dokaz o otrpremi robe2. Dokaz zalkljuenja ugovora o prevozu3. Dokument za naplatu4. Dokument za obraun carinske osnovice.14

13www.meunarodnapedicija, moja skripta, str 15. (8.12.2013.)14www.meunarodnapedicija, moja skripta, str 15. (8.12.2013.)


20/94

Transportna dokumenta se moraju staviti na uvid carinskim organima prilikomuvoznog i izvoznog carinjenja robe. Dokumenta sadre podatke o trokovima prevozarobe i predstavljaju znaajan elemenat pri obraunu carinske vrednosti robe. Ona imajuveliku ulogu prilikom dokumentarne naplate izvezene robe. Na osnovu izdatihtransportnih dokumenata izvoznike vriti fakturisanje zavisnih trokova izvoza.

Kod drumskog, eleznikog i avionskog saobraaja, prilikom prijema robe,vozar na otpremu izdaje pediteru tovarni list, kao potvrdu ugovora o prevozu i kaopotvrdu prijema robe na prevoz.15 Svaki tovarni list sadri datum izdavanja, to jeujedno i datum otpreme robe, osnovne podatke o robi kao to je naziv robe, koliina,broj koleta, teinu, naziv poiljaoca i primaoca, otpremnu i uputnu stanicu, visinutrokova prevoza i nain njihove naplate. Vrednost robe ne mora biti navedena utovarnom listu ali vrednost trokova mora.

2. 1. Kamionski tovarni list (CMR)

Prevoznik, po izvrenom krcanju robe na kamion, izdaje za svaku poiljkuposeban tovarni list, u tri originala-jedan za poiljaoca, jedan za primaoca i jedanvozaru.16 On moe biti popunjen na jeziku primaoca ili poiljaoca robe ili na jednom odsvetskih jezika. Obavezno je navesti pun naziv prevoznika i registrarski broj vozila, kaoi mesto carinjenja robe. Poto tovarni list potpiu: poiljalac, prevoznik (ime vozaa,broj pasoa) i primalac, stiu se uslovi za naplatu vozarine.

2. 2. Me unarodni elezni ki tovarni list (CIM)

elezniki saobraaj je pogodan za kabastu robu, robu velikih dimenzija i teine,kao to su rude i prehrambeni proizvodi. Relativno je brz,ak i bri od kamionskogtransporta.

eleznica daje pediterima bonifikacije i to u procentu od vrednosti robe ili uprocentu od ugovorene teine.17 elezniki tovarni list izdaje otpremna eleznikastanica, na ime primaoca robe. Original ovog tovarnog listae pratiti robu i namenjen jeprimaocu, a pediter izvoznikae dobiti overenu kopiju eleznikog tovarnog lista. To je prevozna isprava za vagon i tovar u njemu.


17Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 104.


21/94

Prilikom organizovanja zbirnog transporta eleznicom i kada treba saekati da seprikupi dovoljna koliina robe, radi krcanja na zbirni vagon, pediter izdaje poiljaocupeditersku potvrdu o prijemu robe radi otpreme, koja predstavlja garanciju dae robabiti otpremljena, po dispoziciji, u mesto opredeljenja naznaeno u potvrdi. Uz to,pediter izdaje i skladinicu, dokument da je roba, neopozivo, uskladitena do danakrcanja, u korist kupca, i dae po njegovim instrukcijama biti dalje otpremljena. Prikupljena robee biti otpremljena jednim eleznikim tovarnim listom, koji pratispecifikacija robe po primaocima, takozvani bordero. Ova roba se alje pediteru, sakojim je zakljuen ugovor o zbirnom prevozu. On je taj, koji rasporeuje robu naspecificirane primaoce.

2. 3. Avionski tovarni list (AWB) Prevoz avionom se podrazumeva kod robe, za koju vreme i brzina dostavljanja

predstavljaju faktor konkurentnosti, to npr. predstavlja isporuku tampe, sveeg cveaitd.18 Transport robe na veliku udaljenost zahteva takoe avionski prevoz, koji jesteskuplji, ali neuporedivo bri od ostalih vrsta prevoza.

Kod otpreme robe avionom prevoznik izdaje avionski tovarni list, kao potvrdu o

otpremi robe, koja se izdaje za svaku poiljku posebno. To bi znailo da se po jednomvazduhoplovstvu moe izdati onoliki broj tovarnih listova koliko ima poiljaoca.Avionski tovarni list moe biti prenosiv, to mora biti naznaeno. Sastoji se od trioriginala i devet kopija, odnosno seta od 12 primeraka. Prvi original se distribuiraprevozniku, drugi prati robu i dostavlja se primaocu, a trei poiljaocu, kao dokaz oizvrenoj otpremi robe.

Priprema se i kargo manifest potpisan od strane kapetana vazduhoplovstva istavlja se na uvid carinarnici pola sata pre poletanja i po sletanju, radi eliminisanjailegalnog prevoza robe.



22/94

2. 4. Pomorska i re na transportna dokumenta

2. 4. 1. Pomorski konosman (teretnica)-Bill of Lading (B/L)

Pomorski konosman ili teretnica je dokument koji prevoznik ispostavljapediteru, po izvrenom krcanju robe na brod.19 Vrlo je specifian i od velikog jeznaaja za spoljnotrgovinski posao. On predstavlja dokaz da je roba primljena radiprevoza, ali i dokaz o zakljuenom ugovoru o prevozu, on je i hartija od vrednosti.20

Izdaje se u tri originalna primerka i dve kopije. Sva tri originala prima pediterizvoznika, od brodara i prosleuje ih izvozniku. Izvoznik dokazuje originalomkonosmana kod kupca robe, da je otpremio robu i oekuje isplatu, a kupac robe isplatuuslovljava pristizanjem konosmana. Radi korektne transakcije banka izvoznika i bankakupca se pojavljuje kao posrednik, preko kogae cirkulisati dokumenta u jednompravcu, a isplata u suprotnom pravcu.

Vlasnik robe je izvoznik, sve dok poseduje konosman. Kada primi tri originalaod svog peditera, on ih prezentira banci. Banka vri isplatu vrednosti isporuene robeizvozniku, a konosman dostavlja kupcu. Izvoznik dobija svoj novac, a kupac originalkonosmana, na osnovu koga preuzima robu pri njenom prispeu. Ovo predstavljapojednostavljenu emu uslovljene (dokumentarne) naplate.

Roba se moe podii prezentacijom samo jednog originala. U sluaju da sepojave dva ili tri imalaca originalnog konosmana, brodar robu predaje licu koje se prvopojavi sa konosmanom.

Specifinost konosmana je u tome da je imalac konosmana i vlasnik robe.Konosman se moe prenositi na tri naina. Kada je u njemu naveden taan naziv

primaoca (u rubrici: Consignee), re je o konosmanu koji glasi na ime i on se prenosicesijom (ugovorom kojim se cediraju-prenose prava na novog vlasnika). Ako u rubrici

stoji naznaka po nalogu, konosmane se preneti indosiranjem. Ako u rubrici ne pienita konosmane se prenositi prostom predajom.

Po jednom plovnom objektu izdaje se onoliko konosmana koliko ima poiljki,odnosno konosman se ne izdaje za plovni objekat nego za robu.

Konosman moe bitiist i neist,ist kod robe u dobrom stanju i neist kod robesa uoljivim promenama u momentu krcanja (vozar je duan da to naglasi u delu



23/94

konosmana).21 Sve je rea mogunost da brodar unese svoje primedbe o stanju na robi, jer se u savremenim uslovima roba prevozi u zatvorenim plombiranim kontejnerima.Konosman sadri podatke o vrsti robe, koliini, teini ili broju koleta, stanju i prilikamana robi, prema spoljnom izgledu tereta, datum izdavanja, odnosno datum otpreme.Pandan pomorskom konosmanu ili teretnici, u renoj plovidbi je reni konosman iliteretnica (Inland Waterway Bill of Lading).

3. pediterska dokumenta

U jednom spoljnotrgovinskom poslu po pravilu se angauju dva peditera,izvoznikov i uvoznikov. Zadatak izvoznikovog peditera je obezbeivanje otpreme domesta isporuke, a uvoznikovog prihvatanje poiljke i organizovanje njene dopreme Iprprema na odreditu.

Meunarodni savez udruenja peditera (FIATA) u period od 1955. godine jeizvrio unifikaciju pediterskih dokumenata.22 Pravo nadzora nad tampanjem idistribucijom pediterskih dokumenata imaju ovlaene lanice FIATE. To su privrednekomore. Na zahtev peditera, privredna komora, uz naplatu odgovarajue sume, izdajeobrazac odgovarajueg pediterskog FIATA dokumenta, koji ima svoj evidencioni(serijski) broj i vodi evidenciju o firmama koje su primile izdata dokumenta. Tekst udokumentu moe biti na jeziku zemlje izdavaoca uz naznaku (UN) koda drave.23

Ugovor o pediciji je vrsta pediterskog dokumenta.

3. 1. pediterska potvrda prijema (FCR-Forwardes Certifikate of Receipt)

pediterska potvrda prijema (FCR-Forwardes Certificate of Receipt) jepediterski dokument koji pediter ispostavlja isporuiocu robe kao dokaz da je primiorobu, uz neopoziv nalog, da je isporui i stavi na raspolaganje kupcu. Ova potvrda jeneprenosiva i koristi se kod prijema robe za zbirni transport kao i kod ugovaranjaklauzule EXW. Kod EXW klauzule se dokumentuje predajom pediterske potvrde banciotprema robe. Ovde izvoznik ne moe da prezentira transportni dokument, jer on neangauje prevoznika.




24/94

3. 2. pediterska transportna potvrda (FCT-Forwardes Certificate ofTransport)24

pediterska transportna potvrda (FCT-Forwardes Certificate of Transport) jepotvrda peditera da je primio robu i obavezao se da je isporui na dogovorenommestu.25 Ako glasi po naredbi i prenosi se indosiranjem, ona predstavlja hartiju odvrednosti. Po prispeu na odredite robae biti predata podnosiocu indosiranog,originalnog primerka ove potvrde.

Ovaj dokument izvozniku obezbeuje naplatu isporuene robe jer je za kupcadokaz dae roba biti isporuena i koristi se kod ugovaranja kombinovanog transporta,kao i kod ugovaranja DDU i DDP INCOTERMS klauzula.

peditersku transportnu potvrdu pediter izdaje tek poto je siguran da je robaprola izvoznu proceduru i kada on angauje vozara.

3. 3. pediterska teretnica za multimodalni transport (FBL-FIATA Bill ofLading)

pediterska teretnica za multimodalni transport (FBL-FIATA Bill of Lading) jedokument koji izdaje pediter koji obavlja multimodalni transport robe.26 On jeprenosiv, ako nije navedeno da je neprenosiv.

pediter, organizator multimodalnog transporta i koji je izdao FBL odgovoran jeza odvijanje transporta. On nije odgovoran samo za isporuku robe na odredite ve i zasve prevoznike i uesnike celokupnog transporta. Odgovoran je za gubitak ili oteenjerobe do odreene vrednosti (626,6 SDR po paketu ili jedinici ili 2 SDR po kilogramubruto teine, to je vee, a ako multimodalni transport ne ukljuuje prevoz robe morem,bazini limit je 8,33 SDR po bruto teini).

FIATA/BL, iako pediterski dokument priznat je od strane MTK u Parizu, kaotransportni dokument,ime se dokumentuje otprema po osnovu dokumentarne naplate.

3. 4. pediterska skladina potvrda (FWR-FIATA Warehouse Receipt)

pediteri imaju svoja skladita i kod predaje robe u skladite izdaju isporuiocupeditersku skladinu potvrdu (FWR-FIATA Warehouse Receipt). Ovaj dokument je

24Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 110. 25Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 110.



25/94

neprenosiv, osim ako se ne naglasi da je prenosiv i slui kao dokaz o otpremi koddokumentarne naplate.

3. 5. Ostala pediterska dokumenta

Prilikom otpreme i dopreme robe u spoljnotrgovinskim poslovima javljaju sesledea dokumenta:

skladinica (Warrant) kapetanska potvrda (Mates Receipt) nalog za isporuku (Delivery Order) obalska potvrda (Dock Receipt, Wharf Receipt)27.



26/94

4. Osiguranje robe u me unarodnom transportu (me unarodno kargoosiguranje)

4. 1. Pojam osiguranja

Razvojem ljudske zajednice pojavila se potreba za zatitom sopstvenih dobarakako od elementarnih nepogoda, tako i od posledica sopstvenog delovanja kojim semoe naneti teta tuim ili svojim dobrima. Poetni oblici zatite ljudi koje je pogodilanesrea bili su zajedniki prilozi i pomo zajednice-sela, rodbine i sl. Ovakve, manje ilivie organizovane akcije, mogu se smatrati poecima savremenog osiguranja.

Danas je osiguranje visokorazvijena drutvena delatnost koja obezbeuje

ekonomsku zatitu osiguranicima, pravnim i fizikim licima, od tetnih dejstava iporemeaja do kojih dolazi nastankom osiguranog sluaja ili ostvarenjem osiguranogrizika.

U sutini osiguranje predstavlja udruivanje lica izloenih istoj opasnosti,odnosno riziku sa ciljem da zajedniki podnesu tetu za koju se unapred zna dae,prema teoriji verovatnoe, zadesiti samo neke od njih. Osnova osiguranja lei u naeluuzajamnosti. Svi kod kojih moe doi do izlaganja opasnosti dolaze do ubeenja da jenuno udruivanje sa ostalima radi zajednikog podnoenja tete. U tome se izraavakarakter uzajamnosti i karakter solidarnosti u osiguranju. Preko osiguranja seizjednaavaju i izravnavaju rizici na prihvatljivom, lako podnoljivom nivou. Tehnikusutinu osiguranja predstavlja atomiziranje rizika tj. njihovo razbijanje na mnotvoosiguranika, odnosno usitnjavanje krupnih teta na, u prenosnom smislu, bezbrojmanjih.

Uesnici u spoljnotrgovinskom poslue rizike, tokom meunarodnog transportarobe, prevaliti na treu stranu, osiguravajue drutvo. Osnovna delatnost osiguravajuihdrutava je ekonomska zatita imovine i lica od raznovrsnih rizika i zasnovana su nanaelu solidarnosti i uzajamnosti. Sredstva se prikupljaju od svih zainteresovanih strana,a isplauju se samo onima koji su pogoeni tetnim dogaajem.

Osiguravajua drutva ostvaruju kontinuirani priliv sredstava po osnovuosiguranja od tetnih dogaaja, pa su zato i znaajne finansijske institucije, koje se trudeda uspeno plasiraju novac kojim raspolau.

Osiguravajua drutva mogu biti specijalizovana za jednu vrstu osiguranja kao iosiguravajua drutva opteg tipa.


27/94

U novije vreme posebno se izdvaja transportno osiguranje, koje moe bitikopneno, reno, pomorsko i vazduno.

Pomorsko osiguranje je najstarije osiguranje, pa je vie zasnovano na obiajimanego na pravu, a pod njim se podrazumeva osiguranje brodova i robe, kao i drugihinteresa koji su izloeni rizicima mora ili su u vezi sa obavljanjem plovidbe na moru. Upomorskom saobraaju susreu se sledee vrste osiguranja: osiguranje broda, osiguranjestvari koje se prevoze, osiguranje vozarine, osiguranje broda od odgovornosti,osiguranje oekivane dobiti, trokova, platelanova posade, osiguranje trokovageneralne havarije i sl. Kod pomorskog osiguranja postoji osiguranje sa ugovorenomvrednou i osiguranje od osnovnih (plovidbena nezgoda, elementarna nezgoda,eksplozija, razbojnitvo, poar i sl.) i dopunskih (krae, neisporuke stvari,manipulatorni rizici i sl.) transportnih rizika.

Kopneno osiguranje je jasno pravno regulisano.Vazduno osiguranje predstavlja modernu granu osiguranja i dugi vremenski

period je bilo zasnovano na pravnoj regulativi kopnenog osiguranja.

4. 2. Me unarodno transportno osiguranje

Transportno osiguranje ima veliki znaaj sa ekonomskog aspekta. Meunarodnatrgovina i transport robe se ne bi mogli zamisliti bez transportnog osiguranja.Transportno osiguranje je posebno zanimljivo zbog svojih specifinosti: prisutni suveliki rizici i tete, kao i kumuliranje vie osiguranja u jednom istom dogaaju, kodovog osiguranja se pojavljujeitav niz lica koja u jednoj istoj operaciji prevoza mogu dase pojave kao nosioci interesa za osiguranjem, zatim zakljuivanje ugovora je po praviluneformalno, kao vreme trajanja ugovoraesto se uzima duina trajanja prevoza, dalje

kod ove vrste se koristi generalna polisa (u kojoj je navedena sva roba kojae se uodreenom vremenskom periodu prevoziti sukcesivno istim prevoznim sredstvom, a od

strane istog osiguranika), jo je specifino i to da su u transportnom osiguranjuzastupljena i osiguranja teta koje nastaju u sluaju ratnih i politikih rizika (uplauju seveoma velike premije). Transportno osiguranje moe biti:

-kasko osiguranje: osiguranje rizika, koji mogu nastupiti na samom prevoznomsredstvu;

-kargo osiguranje: osiguranje robe u transportu, koje spada u dobrovoljnoosiguranje; u meunarodnom transportu osiguranje robe se vri po klauzuli all risks,


28/94

ime se obuhvataju sve tete nastale usled gubljenja ili oteenja osigurane stvari,izuzimajui posebne sluajeve

-osiguranje od odgovornosti za tetu do koje dolazi u toku prevoza; u ovomsluaju teta moe biti isplaena i treem licu.

Meunarodno transportno osiguranje je deo imovinskog osiguranja ipodrazumeva sledee vrste osiguranja:

Osiguranje robe koja se prevozi; Osiguranje brodova i drugih plovnih objekata; Osiguranje vazduhoplovstva i drugih vazdunih letilica; Osiguranje odgovornosti prevozioca; Osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu;28

Transportno osiguranje se moe ugovoriti na dva naina: ugovaranjemINCOTERMS klauzule, koja predvia obavezno osiguranje robe, ili ukoliko jeugovorom predviena INCOTERMS klauzula, u kojoj nije predviena obavezaosiguranja robe, mora da se tano naznai koja strana ima obavezu da osigura robu i ukom obimu.29

Transportne (INCOTERMS) klauzule, koje ukljuuju obavezu osiguranja robe,kao to je CIF klauzula, podrazumevaju obavezu prodavca da ugovori osnovnoosiguranje robe, sa minimalnim pokriem rizika.30 Roba je istovremen osigurana poCIF-u od luke utovara do luke istovara. Ostali deo puta od luke istovara do skladitakupca nije pokriven osiguranjem.

Ako rizik prelazi sa prodavca na kupca tokom prevoza, ugovorne strane moguda osiguraju robu, samo na delu puta i tokom vremena u kome one snose rizik. Ovakvoosiguranje se naziva lomljeno osiguranje. Strunjaci smatraju da je ono skuplje od jedinstvenog osiguranja i da moe izazvati vee probleme kod utvrivanja mesta inastanka tete i moguih preklapanja dva osiguravajua pokria i vremenski i naodreenim delovima puta, kao i nepotpunog otkria.

U spoljnotrgovinskom poslovanju se kao osiguranik javlja izvoznik ili uvoznik,a kao ugovara osiguranja njegov pediter.

Pored obezbeenja od rizika gubitka i oteenja robe, u meunarodnomtransportu osiguranje robe je znaajno po vie osnova:

28Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 113. 29Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 113.



29/94

1. Visina premije osiguranja ukljuuje seu carinsku osnovicu robe.2. Polisa osiguranja je osnovni dokument, koji dokazuje ispunjenje

akreditovanih uslova i uslovljava akreditivnu naplatu.3. Polisa osiguranja moe zameniti klasinu bankarsku garanciju.4. Osigurana roba moe predstavljati instrument obezbeenja kredita,ime se

olakava pristup kreditimaDelovanje osiguranja nije sputano uskim nacionalnim granicama ve deluje

celovito u meunarodnim razmerama pre svega kroz reosiguranje.O transportnom osiguranju u savremenom smislu rei moemo govoriti od

razvoja pomorskog osiguranja kao posebnog pravnog posla i od osnivanja LOYD-a.Iako se razvijalo dugi niz godina, zadralo je svoja osnovna naela i principeekonomske zatite sve do danas.

4. 3. Ugovor o osiguranju

Ugovorom o osiguranju se jedna strana osigurava obavezuje dae drugojstrani, osiguraniku, ili treem licu, isplatiti odreenu sumu novca, ukoliko nastaneosigurani sluaj, pod uslovom da mu osiguranik plati novani iznos, premijuosiguranja.31

Osigurava je lice koje garantuje zatitu od neeljenih osiguranih dogaajai kojeza svoju uslugu naplauje odreenu cenu, premiju osiguranja, odnosno to suosiguravajua drutva kao akcionarska drutva, drutva za uzajamno osiguranje, dravaili fizika lica.

Ugovara osiguranja je lice koje u svoje ime i za svoj raun ili u svoje ime i zatu raun (pediter), zakljuuje ugovor o osiguranju sa osiguravaem i obavezuje se daplati premiju osiguranja.

Osiguranik je lice koje u sluaju tete ima pravo da naplati odgovarajuu sumuod osiguravaa.

Kada ugovara osiguranja zakljui ugovor o osiguranju sa osiguravaem u svojeime i za svoj raun, tada je ugovara osiguranja ujedno i osiguranik.

U spoljnotrgovinskim poslovima ugovara osiguranja je pediter i on zakljuujeugovor s osiguravajuim drutvom tj. ugovor o osiguranju u svoje ime a za raun svoga

31Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd 2003. , str. 114.


30/94

nalogodavca (uvoznika ili izvoznika)-osiguranika. On spada u grupu neformalnihugovora, a ugovara se u pisanoj formi.

Postoje dve grupe ugovora o osiguranju robe u transportu:1-pojedinani i2-opti ili generalni ugovori.Pojedinani ugovori se zakljuuju za svaku poiljku, odnosno poiljke vee

vrednosti, kod kojih je neophodna detaljna procena rizika.U sluaju ee otpreme veeg broja poiljki primenjuje se zakljuenje

generalnog, opteg ugovora (sa optim podacima o robi).

4. 3. 1. Elementi ugovora o osiguranju

Elementi ugovora o transportnom osiguranju su:1-Predmet osiguranja (roba koja ima vrednost, ili se ona izraava u novcu ili prava, kojase takoe mogu izraziti u novcu).2-Transportni rizici, koji se dele na:

-osnovne rizike (saobraajni udes, elementarna nepogoda, poar, eksplozija irazbojnitvo)

-dopunske rizike (kraa robe, neisporuka, manipulativni rizici, rizici spoljaneguticaja i baraterija32).

-rizike usled manai prirodnih osobina osiguranog predmeta (isparljivost,higroskopnost, lomljivost, eksplozivnost itd.)-rizike nastanka tete iz bilo kog razloga (odbijanje prijema robe, kvarljivost robe,rasipanje, manjak).

Baraterija je zlonameran ili protivzakoniti postupak zapovednika broda ili

posade koji moe naneti tetu, teretu npr. krijumarenje koje prati zaplena broda i tereta.-ratne i politike rizike (izbijanje rata, graanski ratovi i nemiri, trajk).

3-Trajanje osigaravajueg pokria4-Osigurano putovanje (pokrie od polaznog do odredinog mesta)5-Prevozno sredstvo (definie se ugovorom o osiguranju)6-Osigurana suma (najvei iznos, koji osigurava ima obavezu da isplati, ako nastupiosigurani dogaaj). To je osnov za utvrivanje premije osiguranja. to je vea osigurana

32 Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd 2003. , str. 115.


31/94

suma, vea je i premija osiguranja. Ukoliko je osigurana suma vea od stvarne vrednostirobe govorimo o nadosiguranju, a ako je manja od stvarne vrednosti o podosiguranju.

Roba se moe osigurati od veeg broja osiguravaa. Ako zbir osiguranih sumaprelazi vrednost robe, re je dvostrukom osiguranju. Ukupna naknada ne sme preiiznos tete.

Kod viestrukog osiguranja, princip je isti, samo zbir osiguranih iznosa neprelazi stvarnu vrednost robe. Zato, svaki osigurava odgovara u sluaju naknade tete,srazmerno svom udelu u ukuonoj osiguranoj sumi.7-Premija osiguranja (cena rizika).8-teta pokrivena osiguranjem (odnose se na potpuni i delimini gubitak osiguranogpredmeta, trokove spasavanja, zajednike havarije, trokove konstatacije i likvidacijetete).

Deo nastale tete moe snositi osiguranik, ako se ugovorom o osiguranju takopredvidi. Ovaj deo tete definisan je u procentu od vrednosti osigurane robe, a naziva sefraniza. Ako se ugovori integralna franiza, osiguranik u potpunosti snosi tetu, koja neprelazi nivo ugovorene franize. Ako teta prelazi nivo ugovorene franize celu tetunadoknauje osigurava. U sluaju odbitne franize, ugovara e u svakom sluajunadoknaditi tetu umanjenu za vrednost ugovorene franize.

4. 4. Polisa osiguranja

Polisa osiguranja je dokument o zakljuenom ugovoru o osiguranju.Potpisivanjem polise osiguranja od strane osiguravaa i ugovaraa osiguranja, zakljuen je ugovor o osiguranju.33

Polisa osiguranja sadri sledee elemente:

1-naziv osiguravaa i ugovaraa osiguranja,2-predmet osiguranja,3-obuhvaene rizike,4-osigurani tok,5-osiguranu sumu,6-premiju osiguranja,7-datum izdavanja (zakljuenja ugovora).



32/94

Polisa osiguranja nije hartija od vrednosti. Moe da glasi: na ime, po naredbi ilina donosioca. Osiguranik (na primer prodavac robe), moe svoje pravo iz polise prenetina tree lice (kupca robe):

-cesijom-indosamentom ili-prostom predajom.U spoljnotrgovinskom poslovanju se, kao osiguranik, javlja izvoznik ili uvoznik,

a kao osiguranja, njegov pediter.34 pediter zakljuuje ugovor o osiguranju, saosiguravajuim drutvom, u svoje ime, a za raun svoga nalogodavca (izvoznika iliuvoznika robe).

Naknada iz osiguranja se isplauje osiguraniku, dok ugovara ima obavezuplaanja premije osiguravau. Premiju osiguranja, kao i trokove vezane za ugovoranjetransportnog osiguranja, mora osiguranik isplatiti ugovarau osiguranja, a ovaj mu morapredati polisu osiguranja. Dalje, polisa na novog osiguranika se moe prenetiindosiranjem.

Ugovor o osiguranju moe zakljuiti osigurava i ugovara osiguranja za raunnepoznatog lica, u trenutku zakljuenja ugovora, takozvano osiguranje za raun kogase tie. Ova polisa je prenosiva prostom predajom novom vlasniku robe koji se zove

osiguranik. Primenjivo je kod osiguranja pomorskog karga.Prenosom konosmana i polise osiguranja, prenosi se vlasnitvo na robi na novog

vlasnika koji postaje novi osiguranik.35

4. 5. Osiguranje robe u me unarodnom pomorskom transportu-me unarodno kargo osiguranju

Meunarodno pomorsko osiguranje ima najduu tradiciju, pa su razvijenistandardizovani ugovori o osiguranju.

Oni se zakljuuju izdavanjem polise osiguranja i rezultati su dugogodinjegiskustva i prakse najveih svetskih osiguranja.

34Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd 2003. , str. 117.35Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd 2003. , str. 117.


33/94

4. 5. 1. Tipske polise osiguranja

Najee koriene polise osiguranja u meunarodnoj trgovini su:1-Lojdova pomorska polisa-pojavljuje se u XVII veku i cirkulie od 1779.

godine, kada su je prihvatili osiguravai, lanovi Lojda. Poznata je kao (brod-ship/roba-good) SG polisa. Vremenom postaje samo osnova za osiguranje robe u pomorskomprevozu. Za preciznije osiguranje, uz polisu se dodaju i tipske klauzule tzv. institutskeklauzule za osiguranje robe u prevozu, izdat od strane Instituta londonskih osiguraa.Institut su osnovale britanske kompanije za pomorsko osiguranje u Londonu 1884.godine.

2-Nova pomorska polisa-u upotrebi je od 1983. godine i primenjuje kodosiguranja svih vidova transporta. Oekuje sa da zameni SG polisu. Donete su i noveinstitutske klauzule za teret, svrstane u 5 kompleta. Tri: A, B i C reguliu osiguranje odpomorskih rizika, jedan osiguranje od ratnih rizika i jedan osiguranje od rizika trajka.Instititska klauzula A obezbeuje najire pokrie rizika, dok B i C pokrivaju izriitonavedene rizike (dopunske rizike).

3-UNCTAD-ovi uslovi za osiguranje robe dele de na tri grupe, sa stanovitaobima pokria:

-pokrie protiv svih rizika (klauzula A)-srednje pokrie (klauzula B)-ogranieno pokrie (klauzula C).Osiguranje robe je za spoljnotrgovinsko poslovanje znaajno po vie osnova:36

1. Visina premije osiguranja ukljuuje se u carinsku osnovicu robe.2. Polisa osiguranja je osnovni dokument kojim se dokazuje ispunjenje

akreditivnih uslova i uslovljava akreditivna naplata.

3. Polisa osiguranja moe zameniti klasinu bankarsku garanciju.4. Osigurana roba moe predstavljati instrument obezbeenja kredita,ime se

olakava pristup kreditima.



34/94

ema 4. 1. Polisa osiguranja


35/94

ema 4. 2. Nova pomorska polisa


36/94

Obrazac nove pomorske polise sadri osnovne elemente ugovora o osiguranju:-ime osiguranika,-naziv broda,-put ili period na koji je osigurana roba,-predmet osiguranja,-premija osiguranja,-osigurana suma,-blanko prostor u koji se unosi institutska klauzula.

5. Uloga poslovnih banaka u realizaciji spoljnotrgovinskih poslova

Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi, spadaju u najvanije posredneuesnike prilikom realizacije spoljnotrgovinskih poslova. One vri poslove platnogprometa sa inostranstvom, po nalogu svojih komitenata-spoljnotrgovinskih firmi.

Meunarodni platni promet predstavlja zbir svih objavljenih platnih transakcijaprema inostranstvu.37 Platni promet sa inostranstvom moe biti gotovinski ibezgotovinski, ali dominira bezgotovinski nain plaanja koji se vri tako to banka ponalogu svojih komitenata, prebacuje devizna sredstva po nalogu svojih komitenata,prebacuje devizna sredstva sa rauna dunika na raun poverioca. Poslovemeunarodnog platnog prometa mogu obavljati one banke, koje imaju ovlaenjeCentralne banke (Narodne banke). Banke sa malim ovlaenjem, mogu obavljatidevizno valutne poslove samo u zemlji, one sa srednjim ovlaenjem mogu obavljatiplatni promet sa inostranstvom, a one sa velikim ovlaenjem obavljaju imeunarodni platni promet i kreditne poslove sa inostranstvom i ostale devizno valutneposlove u zemlji u inostranstvu. Vrsta ovlaenja zavisi od njenog renomea i uspenogposlovanja.

Spoljnotrgovinske firme su dune da svoja devizna sredstva dre na svojimdeviznim raunima kod svojih poslovnih banaka. Spoljnotrgovinske firme su komitentiovih poslovnih banaka. One moraju imati pokrie prilikom davanja naloga za plaanjesvojim bankama. Ovo pokrie mogu imati po osnovu ostvarenog priliva iz inostranstva,mogu imati devize na svom raunu i mogu uplatiti dinarsku protivvrednost za kojebanka na tritu kupuje devize.



37/94

Za izvrenje obaveza plaanja ili naplate prema inostranstvu po osnovuspoljnotrgovinskog posla, pored poslovne banke u zemlji, mora se ukljuiti i poslovnabanka u inostranstvu. Banka u zemlji zakljuuje sporazume u meusobnoj saradnji iizvrenju naloga za plaanje sa odabranim inostranim bankama. Njima se izmeubanaka uspostavlja poslovni korespodentni odnos, a banke povezane ovakvimsporazumom su korespodentne banke-korespodenti. Banke korespodenti se dogovarajuo otvaranju korespodentnog rauna, odnosno tekueg rauna gdee biti evidentiranetransakcije plaanja i naplate, u kojima uestvuju firme, komitenti banaka.

Kontokorentni raun u svojim knjigama otvara jedna od korespodentnih banaka,po ovlaenju druge. Po pravilu svaka poslovna banka, ovlaena za poslovemeunarodnog platnog prometa ima po jednu, korespodentnu banku u svakoj zemlji sakojom posluje.38 Poslovna banka u jednoj zemlji moe imati vie korespodentnihbanaka.

Postoje dve vrste korespodentnih odnosa:1-direktni korespodentni2-indirektni korespodentniDirektni korespodenti imaju otvoreni kontokorentni raun kod jedne od dve

banke, koje su u korespodentnom poslovnom odnosu, dok indirektni korespodenti

nemaju otvoren kontokorentni raun, ve plaanja izvravaju preko kontokorentnihrauna otvorenih kod drugih banaka.

Meunarodna plaanja se uglavnom prenosom potraivanja preko banaka. Kadbanka dobije od svoga komitenta nalog za plaanje, vri prenos deviza sa njegovograuna na raun korespodentske banke, takozvani kontokorentni raun. Dalje se ovasredstva prenose sa kontokorentnog rauna na devizni raun poverioca.

Uspostavljanjem korespodentnih odnosa, dve banke iz razliitih zemalja

proiruju svoju saradnju i na poslove kreditiranja, davanja garancija, razmene poslovnihinformacija itd.

Banke, svoje korespodente dele na prvoklasne i ostale banke i ova podela jevezana za bonitet i veliinu banke. Ako banka od svoje korespodentske banke dobijenalog za isplatu, a da nema pokria na kontokorentnom raunu i bez prethodnogobezbeenja izvri plaanje, znai da svoga korespodenta tretira kao prvoklasnogkorespodenta.



38/94

Ako naloenu isplatu prihvata tek po dobijanju obezbeenja pokria, znai dasvog korespodenta svrstava u kategoriju manje pouzdanih tj. ostalih korespodenata.

6. Carinski sistem

Carinska sluba je najvaniji segment carinskog sistema, dok carinski sistem,kao podsistem pravnog sistema zasnovan je na carinskom suverenitetu odnosnoautonomnom pravu drave da regulie carinsku zatitu svog ekonomskog prostora.

Prostor na kome se primenjuju instituti, instrumenti i mere carinskog sistemanaziva se carinsko podru je. Carinska sluba u carinarnicama i njihovom ispostavamaobavlja:

1. carinski nadzor nad robom;2. postupak carinjenja robe;3. praenje, obradu i distribuciju statistikih podatak o izvozu i uvozu robe.39

Carinska sluba je u nadlenosti Carinske uprave kao dravnog organa.Radi carinjenja robe i putnika, na graninim prelazima i u privrednim i

saobraajnim centrima, osnivaju se carinarnice i carinske ispostave. Osnivaju secarinske laboratorije radi pregleda robe tokom carinjenja.Carina se danas smatra izrazitospoljnotrgovinskim instrumentom. Po svome karakteru ona predstavlja porez kojisvojom specifinom usmerenou na spoljnu razmenu i svojim fiksnim dejstvom izazivai promene valutnog karaktera. Ona posredno utie na formiranje odnosa unutranjihvrednosti, a preko njih moe da izazove efikasno opte dejstvo.

Carina je odreen iznos u domaoj valuti koji drava naplauje od vlasnikaodreene robe prilikom njenog prelaza preko granice.40 Budui da nju naplauje drava,ona predstavlja znaajan izvor prihoda drave tj. budeta. Pojavljuje se i kao

modifikator odnosa na domaem tritu i izaziva promene u potronji i u proizvodnji,kao i svaka iznenadna promena cena. Deluje i na proces supstitucije meu proizvodimau potronji, onako kako se moe delovati stimulativno na domau proizvodnju i nivodomaih cena.

Danas se moe govoriti o apsolutnom autonomnom pravu ureenja carinskogsistema, jer meunarodni sporazumi iz oblasti carina koje jedna zemlja potpie i

39Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2003. , str. 136. 40Markovi M. Spoljnotrgovinsko poslovanje , Beograd 2009. , str. 154.


39/94

ratifikuje, postaju obavezan izvor prava,ak imaju jau pravnu osnovu od domaihpropisa i moraju se primenjivati u svakom konkretnom sluaju.

Najznaajniji instrument spoljnotrgovinske politike zemlje su carine , kojepreferira i svetska trgovinska organizacija.

U savremenim uslovima izvozna carina je skoro iezla, a pa govorimo ouvoznoj carini, koja ima prihodnu i zatitnu funkciju. Ona obezbeuje za dravu prihod,kao i zatitu odreenim proizvodnim sektorima u razvoju, odakle je i njena razvojnauloga.

U zavisnosti od metoda koji se primenjuje prilikom obrauna carine primenjujuse:

1-carine po vrednosti2-specifine carine i3-kombinovane carine.U zavisnosti od cilja, koji drava eli da postigne primenjuju se:1-fiskalne,2-zatitne,3-prohibitivne,4-retorzivne,

5-preferencijalne,6-diferencijalne,7-antidampinke,8-kompenzatorne,9-senzorne carine.41 Carinska tarifa je sistematizovan pregled robe po tarifnim oznakama, tarifnim

brojevima, nazivu (naimenovanju) robe i carinskim stopama.42

ira definicija carinske tarife bi pored ostalog obuhvatala i oblike uvoza i izvozarobe, odredbe o carinskoj osnovici i nainu primenjivanja carinskih stopa, carinskimosloboenjima, posebne mere carinske zatite.43

Globalizacija i internacionalizacija meunarodne razmene namee i razvoj svestio ujednaavanju klasifikacije roba u carinskoj tarifi. Naa carinska tarifa je zasnovanana deset cifara tarifnih podbrojeva, kao i 21 odeljak, u kojima je roba klasifikovana po

41Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd 2003. , str. 136.42Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd 2003. , str. 137.



40/94

prirodnom svojstvu. Svaki odeljak deli se na glave, a glave na pozicije. Ukupan brojpozicija u naoj tarifi iznosi 8374. Uz svaku poziciju preciziran je iznos carinske stopekojim je roba optereena.

6. 1. Carinske radnje

Osnovna delatnost carinske slube je vrenje kontrole robe i putnika pri izlaskusa jednog i ulasku u drugo carinsko podru je. Carinsko podru je zemlje obuhvatateritoriju, teritorijalne vode i vazduni prostor iznad zemlje.44 Carinsko podru je jeogranieno carinskom linijom, istovetnom sa dravnom granicom.

Po prispeu robe na nae carinsko podru

je vri se i njeno prijavljivanjecarinarnici i to na obrascu saete carinske deklaracije, u kojoj su osnovni podaci o

prispeloj robi.Podnosilac carinskih isprava je uglavnom pediter. Lice, zaposleno kod

peditera, posle zavrene obuke pri Carinskoj upravi, dobija status carinskog agenta.Uprava carine vodi registar carinskih agenata i samo su oni podnosioci deklaracija kojisprovode radnje u carinskom postupku.

pediterska firma moe u carinskom postupku postupiti kao:1-neposredni zastupnik-u ime i za raun nalogodavca, spoljnotrgovinske firme i2-posredni zastupnik-u svoje ime, a za raun nalogodavca-spoljnotrgovinske firme.

6. 2. Carinski dokumenti

Najvaniji carinski dokumenti su carinske deklaracije (CD):1. Saeta deklaracija2. Periodina deklaracija3. Prethodna deklaracija4. Redovna deklaracija5. Pojednostavljena deklaracija6. Dopunska deklaracijaU carinska dokumenta koja mogu zameniti carinske deklaracije spadaju:



41/94

1. Karnet TIR (transport international routier-meunarodni drumski prevoz), kojipredstavlja dokument, koji se koristi u prevozu robe u tranzitu (roba iz jednezemlje se isporuuje u drugu preko teritorije tree ili vie zemalja). PrimenomTIR karneta ubrzava se doprema robe jer se carinska kontrola vri po ubrzanom,pojednostavljenom postupku bez otvaranja poiljke.

2. Karnet ATAATA konvencijom predvieno je izdavanje ATA karnet dokumenta koji predstavlja

neku vrstu robnog pasoa.Pod ATA karnetom mogu meunarodno cirkulisati:1-dobra za prezentaciju ili upotrebu na sajmovima, izlobama i slinim dogaajim,2-uzorci,3-profesionalna oprema.45 Ciljevi ovog sistema su:1-eliminisanje nacionalnih carinskih dokumenata koja se zamenjuju ATA karnetom2-eliminisanje plaanja carinskih dabina prilikom uvoza carine, poreza na dodatu

vrednost.

9. 2. 1. Uverenje o poreklu robe EUR

U pratea carinska dokumenta spada Uverenje o poreklu robe (EUR).

6. 2. 1. 1. Uverenje o poreklu robe EUR 1

Uverenje (sertifikat) o porklu robe izdaje se na zahtev kupca koji hoe da seosigura fa je roba nova, proizvedena u pogonima proizvoaa od koga i kupuje robu i da

nije reeksportovana.46 Njega popunjava izvoznik i dostavlja ga na overu carini. Radi unuficiranja ovog

dokumenta uveden je obrazac potvrdeo poreklu robe EUR 1 koji izdaje carinska slubau tri primerka, jedan prati robu, jedan ostaje carini, a jedan zadrava pediter izvoznika,radi prezentiranja, radi naplate.

45 Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd 2003. , str. 148.46 Kozomora J. Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd 2003. , str. 144.


42/94

6. 2. 1. 2. Uverenje o poreklu robe EUR Form A

Potvrdu o poreklu robe na izuzetan zahtev kupca moe izdati i overiti Privrednakomora zemlje i tada se primenjuje obrazac EUR Form A.

6. 3. Klauzule INCOTERMS 2010.

6. 3. 1. Ugovaranje uslova isporuke

Inkoterms odnosno meunarodni trgovaki termini definiu vreme, mesto i nain

prelaska svojine, trokova i rizika sa prodavca na kupca.47

One se u praksi zovu transportnim klauzulama koje oznaavaju uslove zaprodaju i isporuku robe. Bez njih je nemogue formirati cene i proceniti rizike uspoljnotrgovinskom i deviznom poslovanju, pa su one od neprocenjivog znaaja, anjihovo poznavanje uslov uspeha u spoljnotrgovinskim poslovima.48

(B) INCOTERMS 2010 (International Commercial Terms) je izradila i objavilaMeunarodna trgovinska komora u Parizu, a stupaju na snagu 1. januara 2011. godine.Do sada je bilo 13 klauzula, a sada ih ima 11 i sve one se dele na:(B) 1. INCOTERMS 2010 PRAVILA ZA BILO KOJI VID TRANSPORTA:49 1. EXW (Ex works) - Frannko fabrika(named place of delivery) (naznaeno mesto isporuke)2. FCA (Free carrier) - Frannko prevoznik(named place of delivery) (naznaeno mesto isporuke)3. CPT (Carriage paid to) - Vozarina plaena do(named place of destination) (naznaeno mesto isporuke)4. CIP (Carriage and insurance paid to)-Vozarina i osiguranje plaena do(named place of destination) (naznaeno mesto odredita)5. DAT (Delivered at terminal) - Isporueno na terminal

47 Unkovi M. , Staki B. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje , Univerzitet Singidunum, Beograd2011. , str. 111.48 Unkovi M. , Staki B. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje , Univerzitet Singidunum, Beograd2011. , str. 111.49 Unkovi M. , Staki B. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje , Univerzitet Singidunum, Beograd2011. , str. 111., 112. ,113.


43/94

(named terminal at port or place of destination) (naznaeno terminal u luci ili mestoodredita)6. DAP (Delivered at place) - Isporueno u mestu(named place of destination) (naznaeno terminal u luci ili mesto odredita)7. DDP (Delivered, duty paid)-Isporueno, ocarinjeno(named place of destination) (naznaeno mesto odredita).

2. INCOTERMS 2011 PRAVILA ZA POMORSKI I RENI TRANSPORT8. FAS (Free alongside ship)-Franko uz bok(named port of shipment) (naznaena luka otpreme)9. FOB (Free on board)-Franko brod-ukrcano na brod(named place of destination) (naznaena luka otpreme)10. CFR (Cost and freight)-Cena i vozarina(named port of destination) (naznaena luka otpreme)11. CIF (Cost, insurance and freight)-Cena, osiguranje i vozarina(named port of destination)

Svaka klauzula je ugovorena na potpun nain, ako sadri pet bitnih elemenata:1-osnovna klauzula,

2-mesto isporuke,3-taka isporuke,4-poziv na zbirku INCOTERMS5-sa godinom izdanja.Ako je na primer ugovorena klauzula CPT (Beograd-aerodrom) INCOTERMS

2010 odnosno:CPT-osnovna klauzula

Beograd-mesto isporukeAerodrom-taka isporukeIncoterms-zbirka klauzula2010-godina izdanja zbirke klauzula.50 U INCOTERMSU 2010. su izbaene 4 klauzule:1-DAF (isporueno na granici uz naznaku imena)2-DES (isporueno franko brod)

50 www.incoterms.tk


44/94

3-DEQ (isporueno franko obala)4-DDU (isporueno naznaeno mesto, neocarinjeno).Uvedene su dve nove klauzule:1-DAT (isporueno na odreeni luki terminal ili mesto odredita) i2-DAP (isporueno u naznaeno mestu odredita).INCOTERMS, zbirka klauzula primenjuje se citiranjem klauzule, a ako se od

nje odstupa u ugovoru se daje precizna odredba u vezi odstupanja od odreene klauzule.

6. 3. 2. Klauzula iz domena meunarodnih ugovora

Meunarodne standarde je usvojila Meunarodna trgovinska komora (ICC) saseditem u Parizu. Najznaajniji su:

-tipski ugovori iz oblasti meunarodne trgovine,-meunarodna pravila za akreditive,-meunarodna pravila za menice,-meunarodna pravila za inkaso plaanja,-meunarodna pravila za garancije.


45/94

Poslovanje pediterskih firmi na primeru firme Tei doo Beograd

7. Uloga spoljne trgovine i spoljnotrgovinskih preduze a

Prema definiciji, spoljna trgovina predstavlja promet robe i usluga u kome serazmena obavlja izmeu subjekata raznih zemalja tako to predmet kupoprodaje prelazicarinsku liniju i teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca (uvoz), a koji seobavlja na osnovu zakljuenih pismenih spoljnotrgovinskih ugovora.51

Po Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju: Spoljnotrgovinski promet jepromet izmeu domaih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zakljuenih uskladu sa domaim propisima i meunarodnim ugovorima.52

Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga iobavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaeg lica u drugojdravi ili carinskoj teritoriji.53

Pored dobara, spoljnotrgovinska razmena obuhvata i proizvodne i neproizvodneusluge, kao to su usluge u saobraaju, turizmu, investiciono-graevinski radovi,bankarske usluge, naunoinformativne usluge, konsalting.

Po zakonu domae lice je pravno lice i preduzetnik sa seditem i fiziko lice saprebivalitem u Republici Srbiji.

Da bi jedna zemlja imala uspeha u spoljnoj trgovini, mora da kombinuje faktoreproizvodnje kojima raspolae, poev od prirodnih resursa, preko radne snage dokapitala, tehnologije, marketinga i menadmenta.

Tei preduzee za spoljnu i unutranju trgovinu i meunarodnu pedicijuBeograd takoe se bavi raznim delatnostima: od pripreme posla (izuavanje trita,reklama i propaganda, unapreivanje prodaje), preko proizvodnje i uspostavljanjaposlovnih veza sa stranim partnerima, do zakljuivanja i realizacije samogspoljnotrgovinskog posla.

Izvoz je deo nacionalne proizvodnje koji se prodaje u inostranstvu.54

51 Unkovi M. , Staki B. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje , Univerzitet Singidunum, Beograd2011. , str. 2.52 Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Slubeni glasnik Srbije br. 36/2009.53

lan 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju54 Unkovi M. , Staki B. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje , Univerzitet Singidunum, Beograd2011. , str. 4.


46/94

Uvoz je deo nacionalne potronje koji se podmiruje kupovinom robe uinostranstvu.55

7. 1. Osnovni podaci o Tei doo Beograd

Tei D.O.O. Beograd preduzee za spoljnu i unutranju trgovinu imeunarodnu pediciju osnovano je 20.12.1990. godine, sa seditem u Smederevu, svedo 21.09.2010. godine, kada menja sedite i prelazi u Beograd, u ulicu Kapetan Miina26/6.

Osnivai su Jovanovi

Miodrag 50% od osniva

kog uloga, Rankovi

Zorica25% osnivakog uloga i Rankovi Aleksandar 25% uloga.

U Smederevu ostaje ogranak Tei doo da seditem u ulici Vraka br. 5.Preduzee je u privatnoj svojini, organizovano u dva sektora, a spada u mala

preduzea, sa ifrom delatnosti 51700. Direktor preduzea je Rankovi Zorica,diplomirani ekonomista.

Ovlaenje za rukovoenje i odluivanje u preduzeu imaju Rankovi Zoricadirektor preduzea, Rankovi Aleksandar direktor meunarodne pedicije iposredovanja i Jovanovi Miodrag direktor veletrgovine i prodaje na malo. Upisnikapital kod registracije je 5000 USA dolara.

Osnovna delatnost ovog preduzea su pedicija i carinjenje kao i prateedelatnosti u saobraaju-ifra 5229. Preduzee je locirano u svom sopstvenomposlovnom prostoru i u Beogradu i u Smederevu. Uspeno odrava likvidnost na svimsvojim tekuim raunima kod banaka. Ono nikad nije bilo blokirano u svom radu i svesvoje obaveze izmiruje tano na vreme, poemu je i poznato. Zarade radnika isplaujuse svakog 28-og u mesecu za taj mesec.

Lokacija na kojoj se delatnost obavlja i nekretnine kojima preduzee raspolae:delatnost-carinjenje se obavlja u Beogradu, na Aerodromu i na Terminalu Novi Beograd

55 Unkovi M. , Staki B. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje , Univerzitet Singidunum, Beograd2011. , str. 4.


47/94

Tabela 7. 1. Lokacija na kojoj se delatnost obavlja i nekretnine kojima preduzeerapolae

Opis Lokacija Vlasnik PovrinaOrijentacionatrinavrednost

Uknjieno

DA/NE

POSLOVNIPROSTORPREDUZEA

KAPETANMIINA 26/6

STARI GRAD

TEID.O.O.BEOGRAD

48 M2125000,00EURA

NE

KONTEJNER-KANCELARIJA

AERODROMNIKOLATESLA-poredrobnogmagacina

TEID.O.O.BEOGRAD

25 M2 5000,00EURA

KONTEJNER-2KANCELARIJE

TERMINALNOVIBEOGRAD-BLOK 53

TEID.O.O.BEOGRAD

50 M2 10000,00EURA

Preduzee je koristilo garancije Komercijalne banke A.D. Beograd, koja jepotrebna za postupak uvoznog carinjenja roba kod Savezne uprave carina. Tu je vanasigurnost plaanja napred navedenih dabina Saveznoj upravi carina, koja je uvelaobavezu peditera da u toku carinjenja mora kumulativno obezbediti garanciju zapokrie carinskih dabina. Od njegovih komitenata preduzee je imalo obezbeenugaranciju za poslovanje u 2006. godini i plaanje carinskih dabina, kamate, akcize iPDV-a u carinskom postupku stavljanja robe u slobodan promet i tranzit, radi naplatesvih carinskih dabina. Oekivani promet iz ovih poslova od strane njihoveodgovarajue slube je bio procenjen na 600 000 000, 00 dinara.

Tei se bavi trgovinom na veliko i malo prehrambenom robom i kunomhemijom, meunarodnom pedicijom i posredovanjem u obavljanju meunarodnog iunutranjeg prevoza.

Preduzee Tei ima 20 zaposlenih i to: dva radnika sa visokom spremom,etvoro sa viom spremom odgovarajueg profila, a ostali radnici su sa srednjomstrunom spremom.

Locirano je u sopstvenom poslovnom prostoru a poseduje poslovnu jedinicu uBeogradu i Smederevu. U Kovinu poseduje magacin od 800 m2 povrine za obavljanje

veletrgovinskih poslova. Ne koristi nikakva tua sredstva, a ni kredite.


48/94

Ono veoma uspeno odrava poslovnu likvidnost na svojim tekuim raunimakod Credy banke Kragujevac, filijale u Smederevu, Intesa banke Beograd, filijalaSmederevo i Komercijalne banke Beograd, filijala Smederevo. Preduzee nije nikadabilo blokirano u radu, to pokazuju sledei bilansi stanja i uspeha.


49/94


50/94


51/94


52/94


53/94


54/94


55/94


56/94


57/94


58/94


59/94


60/94


61/94


62/94


63/94


64/94


65/94


66/94


67/94


68/94


69/94

Analizom projekcije njihovog poslovanja, posoji planirano znaajno poveanjeobima, to zahteva odgovarajuu bankarsku garanciju od 3 000 000, 00 dinara. Onae,zajedno sa garancijom, koju uivaju od njihovih komitenata, omoguiti komfor ucarinskim poslovima i praenju aktivnosti samih komitenata. Njihovi komitenti su irenomirane kompanije, koje su lideri u oblastima svojih aktivnosti:

-ADOC Beograd zastupanje i distribucija lekova i medicinskih sredstava-PHARMASWISS Beograd distribucija lekova i oprema za Bristol Mayers-Kompanija tamparija Borba Beograd-ZVEZDA Zemun proizvodnja ogledala-MAGNAPHARMACIA Beograd ortopedska pomagala, medicinska sredstva-EHOM MAX MAYER Beograd distribucija boja i lakova-PINK INTERNATIONAL COMPANY Beograd-HINTERLABEXIM Beograd distribucija medicinskih sredstava i dr.

Radnici svoje zarade primaju preko potanske tedionice Beograd i to uredno,svakog prvog u mesecu za protekli mesec.

Preduzee ostvaruje platni promet po bankama, vei od iskazanog, na primer:-Credy banka Kragujevac u 2005. godini 10 049 689,00 dinara, a do sada 47 962

972,90 dinara.-Intesa banka Beograd filijala Smederevo za 2005. godinu promet je od 6 253

805,78 dinara i do sada u ovoj godini 1 277 509,00 dinara.Promet ovog preduzea se jasno vidi i u obavetenju o zaduenosti, izdato od

Komercijalne banke.

Tabela 7. 2. Prometi kod drugih banaka do 20.03.2012. godine

Dugovni promet Potrani promet

Intesa banca 26.634.898,10 27.845.034,98

Credy banka 39.437.092,76 38.737.283,61

Pireus banka 157.966,58 122.297,96


70/94

8. Uloga i zna aj spoljne trgovine u nacionalnoj privredi

Uloga i znaaj spoljne trgovine ogleda se u sledeem:1-ona omoguava da se na spoljna trita plasiraju vikovi i kupe manjkovi u robi,

uslugama, novcu, kapitalu, tehnologiji i sl;2-dopunjuje asortiman proizvoda i usluga i omoguuje kvalitetnije zadovoljavanjeljudskih potreba-reprodukcionih i potroakih;3-omoguuje postizanje povoljnijih uslova razmene cena nego ako se prodaje nadomaem tritu;4-usmerava proizvoae na primenu svetskih kriterijuma i standarda vrednovanjaproizvodnje i najsavremenijeg tehnolokog progresa;

5-omoguuje stalnu komunikaciju sa svetom koja pozitivno utie na kretanje ljudi ikapitala, kao i na obuku ljudi-proirivanje znanja i upoznavanje6-upoznavanje kultura i obiaja drugih naroda i zemalja.56

Tei postoji od 1990. godine i nesumnjivo opstaje u uslovima konkurentskeborbe i sposobno je da prui konkurentsku cenu, kvalitet, nain pakovanja, asortiman,kako na stranom tako i na domaem tritu.

Spoljna trgovina omoguuje stalnu komunikaciju sa svetom, a mogunostimeunarodnog saobraaja izmeu ljudi, preduzea i drava se stalno proiruju.Svakodnevno svi kontakti izmeu kupca i prodavca se uspostavljaju preko interneta,telefaksa, video konferencije ili satelitske televizije.

Tei ima posredniku ulogu odnosno posreduje izmeu prozvoaa ipotroaa. Posredovanje je trojne prirode: interpersonalno, interlokalno iintertemporalno.57

Savremena trgovina se osposobljava da prilagoenim prostorijama-silosi,hladnjae, suare, magacini-neke sezonske proizvode lageruje i odrava u skoro

nepromenjenom stanju, a prodaje ih kada su najpotrebniji. Ova firma ima tako svojemagacine u Kovinu i Ralji kod Smedereva.

Pored spoljne trgovine i izvoza, firma Tei bavi se i carinjenjem robe.

56 Unkovi M. , Staki B. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje , Univerzitet Singidunum, Beograd2011. , str. 4.57 Unkovi M. , Staki B. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje , Univerzitet Singidunum, Beograd2011. , str. 6.


71/94

8. 1. Carine i razna druga ograni enja u spoljnoj trgovini

Ovde se misli na kontigente, kvote, dozvole, saglasnosti, prelevmane, obaveznu

prodaju deviza, meunarodne standarde kvaliteta, mere indirektnog protekcionizma.Ako bi se carinske stope i ukinule, procedura carinjenja, radi zatite kvaliteta-zdravlja ibezbednosti graana mora uvek postojati.

8. 1. 1. Carinjenje robe

U toku carinskog postupka NALOGODAVAC-DUNIK (a to je pediter Teidoo), ovo preduzee istupa kao neposredni zastupnik. To znai da ono plaa svecarinske dabine kojima je valuta 8 dana, fakturie sve to komitentu, naplauje u rokuod 5 dana i iz tog priliva pokriva dospee po garanciji. U sluaju da komitent kasni, tose retko dogaa, jer se radi sa dugogodinjim proverenim komitentima, dospele obavezepo izdatoj garanciji izmiruju se iz sopstvenih sredstava.

S obzirom da je svojevremeno Uprava carina uvela obavezu peditera da u toku

carinjenja mora kumulativno obezbediti garanciju za pokrie carinskih dabina, zbogsigurnosti plaanja, ovo preduzee godinama koristi i na isti nain upotrebljava izdategarancije. Trenutno ima garancije, izdate od Intesa banke Smederevo, u ukupnojvrednosti od 17 000 000,00 dinara po staroj podeli ali sa pomenutom klauzulom.

Do sada se nije dogodilo, sa 20 godina rada ove firme kao peditera, a nijenijedna banka imala protest Uprave carina da svojom garancijom izmiri dospeleobaveze.

Garancija se koristi za obezbeenje carinskih dugova CARINSKOGOBVEZNIKA-DUNIKA iz ove garancije kao i za obezbeenje carinskih dugovaCARINSKIH OBVEZNIKA-DUNIKA.

Primer garancije izdate od strane Komercijalne banke Beograd:

7/24/2019 MR - Znaaj i perspektive pedicije u savremenoj tri

mr - značaj i perspektive špedicije u savremenoj tržišnoj privredi (1).pdf

Documents