mpp, predavanja nedelja iii.pdf

Međunarodno privatno pravo Predavanja

Predmetni nastavnik: Doc. dr Žaklina Spalević

e-mail: [email protected]

III nedelja predavanja

Prethodno pitanje

Pojam

Uslovi

Načini rešavanja

Uzvraćanje i upućivanje na dalje pravo – RENVOI

Javni poredak

Norme neposredne primene

Doc. dr Žaklina Spalević

Prethodno (incidentalno, prejudicijalno)

pitanje • Prethodno pitanje: za rešavanje o jednom tužbenom zahtevu u jednoj

pravnoj stvari, pored glavnog pitanja može se postaviti problem rešavanja

prethodnog pitanja, od čijeg rešenja zavisi odgovor na glavno pitanje.

• Sa stanovišta MPP, prethodno pitanje se postavlja ako su ispunjena 3

uslova:

1. Za glavno pitanje, a na osnovu domaće kolizione norme, mora biti merodavno

strano materijalno pravo, jer ako je merodavno domaće pravo problem ne

postoji, lex fori = lex causae

2. Prethodno pitanje mora sadržati strani element, mora biti samostalna pravna

celina i za to pitanje mora postojati specijalna koliziona norma

3. Materijalnopravni rezultat do kojeg vodi povezivanje sa osloncem na lex fori

treba da bude različit od materijalnopravnog rezultata do kojeg se dolazi ako se

tačka vezivanja usvoji prema lex causae.



pitanje • Rešavanje problema u teoriji i praksi:

1. Zavisno povezivanje: merodavno pravo za prethodno pitanje određuje se

primenom kolizione norme prava koje se ima primeniti na glavno pitanje –

povezivanje po lex causae. Ovakvo rešenje favorizuje međunarodnu

harmonizaciju – suditi o prethodnom pitanju onako kako bi o njemu sudilo pravo

koje je inače merodavno za glavno pitanje.

2. Nezavisno povezivanje: tretiranje prethodnog pitanja na način kao da se radi

o glavnom pitanju – lex fori, čime se favorizuje interna harmonizacija.

Opravdanje: ako bi se jedno pravno pitanje jednom povezivalo po lex fori, a

drugi put po lex causae može doći do situacije da pred sudom jedne zemlje

jedan brak bude ništav (kao glavno pitanje), a pred sudom druge punovažan

(kao prethodno pitanje) i obrnuto.

3. "in concreto" povezivanje: povezivanje s obzirom na okolnosti svakog slučaja

pojedinačno.



pitanje • Opredeljenje autora (Prof. dr Tibor Varadi, Prof. dr Bernadet Bordaš,

Prof. dr Gašo Knežević, Prof. dr Vladimir Pavić):

• Povezivanje po lex causae se koristi kada odluka o prethodnom pitanju

ulazi u dispozitiv odluke (zbog toga što je prethodno pitanje pokrenuto

incidentalnom tužbom).

• Povezivanje po lex fori se koristi:

Kada sud po sopstvenoj inicijativi razmatra prethodno pitanje ili kada nisu

ispunjeni preduslovi o nadležnosti, neophodni za incidentalne zahteve

Ako sud prekine postupak i sačeka odluku stranog organa o prethodnom

pitanju (u slučaju međunarodne litispendencije).


Uzvraćanje i upućivanje na dalje pravo

(preupućivanje) - Renvoi • Merodavno pravo (određeno na osnovu kolizione norme domaćeg prava)

ima svoje kolizione norme, koje mogu biti različite od kolizionih normi

domaćeg prava. Pitanje koje se tada postavlja od strane organa koji

primenjuje kolizionu normu je: da li je, kada primenjuje merodavno pravo,

potrebno da uzme u obzir i koliziona pravila tog prava – da li domaća

koliziona norma upućuje na strano pravo uzeto u celini ili samo na njegove

materijalne norme? Ako primenjujujući merodavno pravo uzme u obzir i

njegove kolizione norme, iste ga u prisustvu određenih pretpostavki mogu

odvesti dalje – do prava druge države kao merodavnog (upućivanje),

odnosno mogu ga dovesti do primene domaćeg prava kao merodavnog

(uzvraćanje). Uzimanje u obzir kolizionih normi merodavnog prava vodi

odstupanju od kolizionih pravila domaćeg prava.

• Pojava problema uzvraćanja i preupućivanja na dalje pravo vezuje se za

odluke Kasacionog suda Francuske u sporu oko zaostavštine Forgo.



(preupućivanje) - Renvoi • Supstancijalno upućivanje: pravo zemlje suda (A) će nas direktno uputiti

na supstancijalno pravo određene zemlje (B) koje će meritorno rešiti slučaj

(A-B).

• Koliziono upućivanje – tri logičke situacije:

1. Pravo zemlje suda (A) upućuje , kao na merodavno, na celokupno pravo

određene zemlje (B). Kolizione norme te zemlje (B) mogu smatrati da je

supstancijalno pravo te zemlje (B) i merodavno pravo (A-B-B).

2. Pravo zemlje suda (A) upućuje , kao na merodavno, na celokupno pravo


supstancijalno pravo zemlje suda (A) merodavno pravo, te dolazi do uzvraćanja

na polazno pravo, odnosno pravo zemlje suda (A-B-A).

3. Pravo zemlje suda (A) upućuje, kao na merodavno, na celokupno pravo


supstancijalno pravo neke treće zemlje (C) (A-B-C).



(preupućivanje) - Renvoi • Ranvoa ne znači da sam predmet, akta, šetaju od jednog do drugog

suda: uzvraćanje, kao i upućivanje na dalje pravo je jedna misaona

operacija u glavi sudije polazne države, koji traži odgovor na pitanje koje je

merodavno pravo (predmet se ne šeta između država).

• Pretpostavke za uzvraćanje i upućivanje na dalje pravo:

1. Kolizione norme treba da upućuju na jedno pravo u celini (ne samo na

materijalne norme tog prava)

2. Kolizione norme države suda i kolizione norme države na čije pravo kolizione

norme upućuju treba da budu različite

3. Potrebno je da postoji određeni činjenični sklop.

• Retko koje pitanje je dalo povoda tolikim diskusijama i kontroverzama u

međunarodnom privatnom pravu kao što je to slućaj sa ranvoa.



(preupućivanje) - Renvoi • Razlozi – argumenti u prilog ranvoa:

strano pravo treba primeniti onako kako bi ga primenio strani sud;

izbegava se primena prava koje ima slabije veze sa slučajem – ne bi bilo

logično primeniti strano pravo protivno volji dotične strane države; bolja

koordinacija pravnih sistema; putem uzvraćanja dolazi do primene

domaćeg materijalnog prava koje sud bolje poznaje, tj. dolazi do

oživljavanja tzv. egoističkog principa – to stay at home (ostati kod kuće),

kojim se podiže kvalitet suđenja.

• Razlozi – argumenti protiv ranvoa:

kolizione norme države suda su pozvane da odrede koje je pravo

merodavno, a ne kolizione norme stranog prava; mogućnost začaranog

kruga (npr. A-B-C-A); ranvoa nije svojstven ugovornim i deliktnim

odnosima.



(preupućivanje) - Renvoi • Načini primene ustanove ranvoa: foreign court theory i ranvoa " u

jednom koraku" predstavljaju rešenja iz uporednog prava koja u slučaju

pojave začaranog kruga daju odgovor na pitanje: gde treba stati?

• Po teoriji ranvoa "u jednom koraku" (delimični ili single ranvoa ili

kontinentalni ranvoa): činiti samo jedan korak – primeniti materijalne

norme prava na koje su ukazale kolizione norme stranog prava na koje su

prvo uputile kolizione norme foruma (A-B-A ili A-B-C).

• Po teoriji stranog suda (foreign court theory) – dupli, totalni ranvoa

(double, total renvoi): mesto prekida čini se zavisnim od stanovišta koje

zauzima pravo na koje je prvo uputilo polazno pravo (ako pravo države B

poznaje ustanovu ranvoa A-B-A-B, a ako pravo države B ne poznaje

ustanovu ranvoa A-B-A.



(preupućivanje) - Renvoi • Ranvoa u našem MPP

• ZMPP poznaje ranvoa i prihvata koliziono upućivanje: Uzima u obzir

pravila strane države o određivanju merodavnog prava. Ukoliko strano

pravo ili preupućeno pravo uzvraća na naše pravo, primeniće se naše

pravo. Dakle: prihvata teoriju stranog suda, osim u situaciji kada strano

pravo uzvraća na naše pravo, kada govorimo o delimičnom ranvoa.

• Ranvoa se ne primenjuje:

Ako na strano pravo ukazuju kolizione norme drugih naših zakona – zato što su

van ZMPP ostale oblasti u kojima ranvoa uglavnom nije prihvaćen

Ako je merodavno pravo utvrđeno autonomijom volje (koja je imanentna

ugovornom pravu – što je inače opšte prihvaćeno u uporednom pravu)

Ako je merodavno pravo utvrđeno po principu najbliže veze.


Javni poredak

• Javni poredak: osnovna načela domaćeg prava koja se ne smeju žrtvovati

zarad efikasne međunarodne saradnje.

• Držeći se načela da uvek treba primeniti ono pravo koje je najlogičnije

vezano sa pravnim odnosom koji se raspravlja, sud može doći u situaciju

da primeni neko strano pravo i da time povredi neko od osnovnih načela

domaćeg poretka (npr. zabrana rasne diskriminacije, načelo

nediskriminacije prema vanbračnoj deci).

• U primeni stranog prava: takav rizik uvek postoji – nikada se do kraja ne

mogu predvideti svi takvi efekti primene stranog prava.

• Postavlja se pitanje: do koje granice se može ići u primeni stranih pravila

koja su suprotna našem poretku? U svakom slučaju, neke razlike se

moraju tolerisati – uslov međunarodne saradnje. Ali se ponovo postavlja

pitanje: do kog stepena može ići ta tolerancija?


Javni poredak

• Termini koji se koriste u teoriji:

Javni poredak

Međunarodni javni poredak.

• Nedostatak termina "međunarodni javni poredak": može se stvoriti utisak

da je reč o nekoj naddržavnoj ustanovi, iako je reč o jednoj ustanovi

nacionalnog prava – pozvana da štiti vrednosti samo domaćeg poretka.

• Javni poredak i ustanova javnog poretka u MPP:

Javni poredak: same osnovne norme domaćeg prava koje se u svakom

slučaju moraju zaštititi

Ustanova javnog poretka: institut MPP koji omogućuje da domaći organ ne

postupi po uputstvu domaće kolizione norme ili ne prizna stranu odluku da bi se

zaštitio domaći javni poredak.


Javni poredak

• Pri utvrđivanju sadržaja i granica javnog poretka moguća su dva

pristupa:

Opšta klauzula – krug normi koje čine javni poredak jedne države može se

nagovestiti jednom opštom klauzulom (npr. osnovni principi pravnog poretka)

Nabrajanje – Enumeracija normi javnog poretka ili domena u kojima

imperativne norme automatski predstavljaju deo javnog poretka. Bilo je

pokušaja da neke Haške konvencije nabroje norme koje čine javni poredak.

Nedostatak: nije moguće sve ove norme unapred pobrojati, zato što nije

moguće unapred predvideti sve probleme koji mogu nastati, zbog inventivnosti

života.

• Javni poredak i imperativni propisi: Javni poredak se ne može

izjednačiti sa imperativnim normama. Javni poredak je uža kategorija od

zbira imperativnih propisa i obuhvata samo one norme kojima se štite

najosnovnije vrednosti našeg poretka.


Javni poredak

• Relevantnost stepena zainteresovanosti domaće države: da li ćemo u

jednom konkretnom slučaju odbraniti rešenje domaćeg prava i otkloniti

stranu normu, zavisi od intenziteta veze između konkretnog pravnog

odnosa i domaćeg poretka i od toga u kojoj meri je domaća država u

datom slučaju zainteresovana, u kojoj meri je domaći poredak tangiran.

• Povreda javnog poretka: povredu javnog poretka mogu da prouzrokuju

samo meritorni efekti strane norme (kao primene) ili efekti strane odluke

(kao priznanja) – bitan je rezultat (efekat) koji strana norma ili odluka

proizvode u domaćem pravnom sistemu.

• Javni poredak se dovodi u vezu kod:

Primene stranog prava i priznanja, i

Priznanja i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka.


Javni poredak

• Neprimena stranog prava: u slučaju neprimene stranog prava postoji

mogućnost primene neke druge norme istog stranog prava ili mogućnost

primene domaće norme – vladajuće stanovište. Ako se ustanova javnog

poretka stavlja u dejstvo u postupku preispitivanja strane odluke –

strana odluka se neće priznati, niti izvršiti na domaćoj teriroriji.

• Relevantnost javnog poretka: relevantan je samo javni poredak koji važi

u momentu kada se odlučuje o tome da li će se primeniti strano pravo ili

priznati strana odluka.

• Pozitivne strane javnog poretka: suprostavljanje ropstvu, nacionalizaciji

privatne imovine posle socijalističkih revolucija, raznim vrstama

diskriminacije...

• Negativne strane javnog poretka: pravna nesigurnost, nepredvidivost

rezultata, mogućnost zloupotrebe.



• Norme neposredne primene: pretenduju da budu uvažavane mimo

kolizionih pravila, odnosno bez obzira na to na koje pravo u datom slučaju

inače ukazuje koliziona norma.

• Sličnost između normi neposredne primene i normi javnog poretka – i

jedne i druge će se primeniti bez obzira na to šta kaže koliziona norma.

• Razlike:

Do intervencije javnog poretka dolazi nakon što je utvrđeno da je merodavno

pravo pravo određene strane države, dok se norme neposredne primene

primenjuju bez prethodne konsultacije kolizionih normi.

Problem javnog poretka je pitanje zaštite osnovnog principa domaćeg prava,

dok je problem normi neposredne primene otvoren i u pogledu prava koje je

određeno kao merodavno (lex causae), pa i u pogledu normi nekog trećeg

prava.



• Fosion Franseskakis: francuski pravnik grčkog porekla je 1958. godine

objavio studiju o normama neposredne primene. Sam problem je postojao i

ranije, te ono što je novijeg datuma nije sama teorijska opcija, već praktični

značaj dilema.

• Ono što je relativno nov fenomen jeste čvrsta i učestana povezanost

javnopravnih i privatnopravnih normi u sferi međunarodne trgovine, zbog

čega su u vezi sa normama neposredne primene pre svega međunarodni

privredni (komercijalni) ugovori, iako se problem može pojaviti i u drugim

oblastima/propisima (npr. zabrana monopolskog poslovanja, carinski

propisi, devizni propisi, propisi kojima se štiti konkurencija, norme o

bojkotu).

• Norme neposredne primene nalaze se uglavnom u odredbama tzv.

ekonomskog zakonodavstva – u sferi koju države uređuju kako bi

obezbedile osnovne poluge funkcionisanja privrede.



• U cilju davanja odgovora na pitanje koje su norme neposredne primene,

date su brojne definicije koje jasno izdvajaju karakteristike ovih normi, ali

ne mogu uvek da posluže kao nedvosmisleni kriterijum pomoću kojeg bi se

za svaki propis moglo utvrditi da li je reč o normi neposredne primene.

• Definicija koju je dao Fosion Franseskakis: norme neposredne primene

predstavljaju one propise (francuskog) prava – bez obzira na to da li

spadaju u javno ili privatno pravo – "za koje je interes francuske državne

zajednice odviše velik da bi mogli ući u konkurenciju sa inostranim

zakonima".

• Definicija koju je dala Bernadet Bordaš u svojoj doktorskoj disertaciji:

"Norme neposredne primene su prinudna materijalna pravila koja na

eksplicitan ili implicitan način određuju oblast svoje sopstvene obavezne

primene, odnosno nameću sopstvenu merodavnost bez posredovanja

kolizionih normi".



• Primena normi neposredne primene dolazi u obzir samo kada one same

pretenduju da budu primenjene. U cilju davanja odgovora na pitanje kada

se zaista primenjuju norme neposredne primene, razlikujemo 3 situacije:

1. Ako je norma neposredne primene deo lex fori – primenjuje se uvek

2. Ako je norma neposredne primene lex causae – primenjuje se uvek, osim ako

vređa domaći javni poredak

3. Ako se radi o normi neposredne primene nekog trećeg prava postoji mogućnost

primene pod uslovom da norma sama jasno pretenduje na primenu, bez obzira

na kolizione norme i ako se traži značajna povezanost sa pravnim poretkom o

čijoj normi neposredne primene je reč.

• Norme neposredne primene se ne uzimaju striktno – samo se mogu uzeti u

obzir (tada se primenjuje neka norma merodavnog prava: klauzula rebus

sic stantibus, princip savesnosti i poštenja ili viša sila).


mpp, predavanja nedelja iii.pdf

Documents