monografija sdi

GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJI

Centar za liberalno-demokratske studije

Boris Begovi, Boko Mijatovi, Marko Paunovi i Danica Popovi Grinfild strane direktne investicije u Srbiji Centar za liberalno-demokratske studije 2008

Izdava Centar za liberalno-demokratske studijeZa izdavaa Boris Begovi tampa Akademija, Beograd Tira 500 ISBN 978-86-83557-46-2 2008.

CIP , 339.727./.24 (497.11) 351.712 : 69 (497.11) GRINFILD strane direktne investicije u Srbiji / Boris Begovi [et al.]. Beograd : Centar za liberalno-demokratske studije, 2008 (Beograd : Akademija). 111 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm. Tira 500. Glosarijum: str. 101107. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 109111. ISBN 978-86-83557-46-2 1. Begovi Boris [autor] a) b) COBISS.SR-ID 150001420

GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJIBoris Begovi Boko Mijatovi Marko Paunovi Danica Popovi

Ovu monografiju je finansijski podrala kompanija Vip mobile d.o.o. Stavovi izneseni u ovoj knjizi su iskljuivo stavovi autora i oni ne moraju da budu i stavovi kompanije Vip mobile d.o.o.

Predgovor

Gotovo da niko ne sumnja u tvrdnju da grinfild strane direktne investicije (SDI) predstavljaju jednog od osnovnih pokretaa privrednog rasta u mnogim zemljama u svetu, naroito onima koje su u tranziciji. Ideja na kojoj se zasniva ova monografija je da se istrae etiri osnovna pitanja vezana za grinfild SDI. Prvo, da se istrae osnovne injenice i da se prue osnovne informacije o grinfild SDI uopte, u naem regionu i u samoj Srbiji. Drugo, da se ispitaju direktni efekti grinfild SDI na privredni rast i rast produktivnosti. Tree, da se ispitaju indirektni efekti (efekti prelivanja) na privredni rast i rast produktivnosti. Konano, da se istrai koji su to preduslovi za privlaenje SDI u pogledu dravnih politika i institucija zemlje domaina. Zahvalni smo kompaniji Vip mobile d.o.o. koja je podstakla i podrala ovo istraivanje. Gotovo da i ne treba napomenuti da stavovi izneseni u ovoj knjizi predstavljaju iskljuivo stavove autora i oni ne moraju da budu i stavovi kompanije Vip mobile d.o.o.

Beograd, 10. juni 2008.

Boris Begovi Boko Mijatovi Marko Paunovi Danica Popovi

Sadraj

Predgovor 5 Glava I

SDI i grinfild SDI: osnovni podaci 9Glava II

Direktni efekti grinfild SDI 37Glava III

Efekti prelivanja grinfild SDI 55Glava Iv

Poslovno okruenje za SDI 75Glava v

Zakljuak 95Glosarijum 101 literatura 109

Glava I SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

1. Evolucija tokova SDI u svetuNakon etiri uzastopne godine ubrzanog rasta, SDI su tokom 2007. porasle ak za 10% i tako dostigle rekord iz 2001. godine od 1,4 biliona USD. Ogroman pad SDI prvenstveno se moe pripisati recesiji u amerikoj privredi, koja je gotovo prepolovila priliv SDI u razvijene i nerazvijene zemlje u Aziji i Latinskoj Americi. Privrede u tranziciji pad je zaobiao i one su zabeleile rast od 56% u 2006. godini, dostigavi 5% od ukupnih priliva SDI u 2007. godini. Sjedinjene Drave povratile su svoju poziciju najvee pojedinane zemlje-domaina za SDI u svetu, sa 17% ukupnih priliva SDI. Evropska unija (EU 25) inila je 45% ukupnih priliva SDI u 2006. godini, dok je Japan po prvi put od 1989. godine zabeleio negativan neto priliv. Kina i Hong Kong (sa 6%, odnosno 3,2% ukupnih svetskih priliva SDI) ostaju vodee destinacije meu azijskim zemljama u razvoju. Indija je takoe zabeleila rekordne prilive, ali sa 1,6% ukupnih priliva SDI i dalje ozbiljno zaostaje za svoja dva azijska konkurenta. Nove lanice EU Maarska, Poljska i eka konstantno privlae 22-28 milijardi SDI u USD, smenjujui se na pozicijama uSlika 1 Strane direktne investicije po regionima, 19802011.2008-2011. prognoza Ukupan priliv SdI u svetu Zemlje brzog privrednog rasta

1600 1400 1200 mlrd. USd 1000 800 600 400 200 0 Zemlje u razvoju Privrede u tranziciji

Izvor: UNCTAD-ov Izvetaj o investicijama, novembar 2007. godine i EIU, 2007. 11 Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

11 20 10 20 9 0 20 08 20 07 20 6 0 20 05 20 4 0 20 03 20 2 0 20 01 20 0 0 20 99 19 98 19 7 9 19 96 19 5 9 19 94 19 3 9 19 92 19 0 9 19 89 19 88 19 7 8 19 86 19 5 8 19 84 19 3 8 19 82 19 1 8 19 80 19

Tabela 1 Dinamika priliva SDI, 2001-2011. 2001. Meugodinji % promene Izvor: EIU, 2007. -41 2002. -25 2003. -8,8 2004. 29,6 2005. 33,1 2006. 37,4 2007. 10,5 2008. -4,6 2009. 4,5 2010. 4,5 2011. 4,4

Tabela 2 Grinfild (novi) SDI projekti u svetu, zemlje najvei primaoci 2005-2006. 2005. broj projekata Kina Indija SAd UK francuska rusija rumunija nemaka Poljska bugarska 1,237 590 563 633 489 511 261 271 271 140 Udeo u ukupnom broju u svetu (%) 11,84 5,65 5,39 6,06 4,68 4,89 2,50 2,59 2,59 1,34 2006. broj projekata 1.378 979 725 668 582 386 362 333 324 286 Udeo u ukupnom broju u svetu (%) 11,66 8,29 6,14 5,65 4,93 3,27 3,06 2,82 2,74 2,42 Meugodinji % promene 11,4 65,9 28,8 5,5 19,0 -24,5 38,7 22,9 19,6 104,3

Izvor: Locomonitor meseni investicioni globalni pregled (MIM) izdanje, 2007. godina

Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji

12

okviru grupe (pojedinosti o tokovima SDI prikazane su u tabelama A1 A6 u Dodatku uz ovo poglavlje). Posle dugog perioda usporenog rasta, struktura SDI po sektorima nakon 2001. godine poela je da evoluira, kada su SDI u primarnom sektoru poele da rastu sa 2% u 2001. na 18% u 2006. godini. Ovakav razvoj dogaaja pokrenut je prvenstveno visokim rastom kineske privrede i oigledno odrivom rastuom tranjom za naftom i gasom u srednjoronom periodu. Ali, sektor usluga ostaje glavno odredite SDI u svetu, iako je njihov udeo opao sa 74% na 54% ukupnih investicija. Finansijske usluge, telekomunikacije i poslovi sa nekretninama zabeleili su najvii kontinuelni rast kroz itav ovaj period. Kada se analizira po industrijskim granama, meu prvih deset industrijskih grana su softverske i IT usluge (11% svih SDI projekata), finansijske usluge (7,5%), prehrambeni proizvodi i duvan (5,7%), poslovne usluge (5,34%), komunikacije (4,21%), itd.1 Tek kada se meri brojem grinfild investicija, najdinaminije privrede sveta Kina i Indija dospevaju na vrh liste. etiri tranzicione privrede, ukljuujui Rusiju, Rumuniju, Poljsku i Bugarsku, takoe su meu deset najveih zemalja primalaca u svetu, to ukazuje na privlanost ovog regiona za investitore. Glavna destinacija grinfild investicija su zemlje u razvoju i tranzicione privrede, dok u razvijenom svetu glavni oblik SDI i dalje ostaju spajanja i pripajanja (Mergers and Acqusitions, M&A).2 Prema anketi EIU (Economist Inteligence Unit) sprovedenoj meu multinacionalnim korporacijama (MNC), grinfild investicije e i dalje biti njihov glavni put za investiranje na tritima u nastajanju u narednih pet godina. M&A zaostaju i procenat onih koji su naveli M&A kao izabrani nain investiranja na manje razvijenim tritima je zabeleio samo blagi rast u prognozama za period 2007-11. Prognoze rasta SDI ukazuju na ukupno usporavanje i nominalni pad u 2008. godini pre ponovnog rasta u periodu 2009-11. koje dovodi do poveanja godinjih tokova SDI na 1,6 biliona USD.1 2

detaljni podaci se mogu nai u Tabeli A2 u dodatku uz ovo poglavlje. Mogu se razlikovati dva glavna oblika SdI: grinfild SdI je nova investicija koja se vri tako to se osniva nova podrunica u inostranstvu, dok se prekogranina M&A odnose na promenu kontrole nad imovinom i poslovanjem spojenih ili pripojenih preduzea. U prekograninom spajanju firmi imovina i poslovne aktivnosti dve firme se udruuju u cilju stvaranja novog subjekta nad kojim kontrolu ima tim iz jedne ili iz obe firme. Kod prekogranine akvizicije se kontrola nad imovinom i poslovanjem prenosi sa jednog preduzea na drugo (strano) preduzee, pri emu ono prvo postaje podrunica sticaoca. Obe firme mogu biti privatne ili dravne: privatizacija u kojoj uestvuje strani investitor smatra se za prekogranino M&A UnCTAd, TAd/Inf/Pr/055. ira definicija (lOCOmonitor-a) obuhvata pet glavnih oblika SdI: grinfild investicije (nova preduzea), braunfild investicije (proirenje ili reinvestiranje u postojee podrunice ili lokacije u inostranstvu), spajanja & akvizicije (M&A), privatizacija i investicija u vlasnitvo i novi oblici investicija (zajednika ulaganja, strateko udruivanje, licenciranje i drugi ugovori o ortakim drutvima). Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

13

Slika 2 Grinfild investicije i ogranienja za SDI

Koji su oblici investicija u zemlje u razvoju i zemlje brzog privrednog rasta najznaajniji sada i za pet godina? (% odgovora)

ta od navedenog predstavlja najznaajniju prepreku za investiranje vae kompanije u zemlje brzog privrednog rasta? Oznaiti do etiri. (% odgovora)

Politiki rizik

SadaGrinfild investicije Spajanja i pripajanja dodatne investicije u postojee pogone 0

razvijena trita

Zemlje brzog privrednog rasta

Korupcija Stanje infrastrukture Prinudno sprovoenje ugovora ili slabosti pravosua nedostatak kvalifikovanog osoblja

10

20

30

40

50

nedovoljna zatita intelektualne svojine neefikasna dravna sluba Problemi korporativnog upravljanja

Za pet godinaGrinfild investicije Spajanja i pripajanja dodatne investicije u postojee pogone 0

razvijena trita

Zemlje brzog privrednog rasta

Problemi raspodele Apresijacija kursa Kriminal Sloenost poreskog sistema Poreske stope nedostatak pristupa finansiranju

10

20

30

40

50

Trokovi radne snage ne ulaemo u zemlje brzog privrednog rasta ne znam 0 10 20 30 40 50

Izvor: Economist Intelligence Unit survey, Jun 2007.


14

Okvir 1. Da li su grinfild investicije bolje od M&A? Uobiajena je tvrdnja da nakon samo nekoliko godina poslovanja nije mogue razlikovati SDI prema nainu ulaska. UNCTAD-ov Izvetaj o investicijama u svetu ukazuje da, naroito u trenutku ulaska u zemlju i na kratak rok, zemlja-domain u izvesnim aspektima ima vee koristi od grinfild nego od drugih vrsta stranih direktnih investicija. Oba naina ulaska SDI donose strani kapital zemlji domainu, ali finansijska sredstva obezbeena kroz M&A ne dovode uvek do poveanja vrednosti kapitala, dok se to u sluaju grinfild SDI redovno dogaa. Ali u sluajevima kada je neka lokalna firma u velikim tekoama, a zatvaranje jedina realna alternativa, prekogranino spajanje ili akvizicija moe itekako da odigra ulogu spasioca. Manja je verovatnoa da SDI kroz spajanja i pripajanja (M&A) obezbedi transfer savremenije ili bolje tehnologije / znanja nego to bi to bilo u sluaju grinfild SDI. M&A mogu direktno da dovedu do smanjenja ili gaenja lokalne proizvodnje ili funkcionalnih aktivnosti (npr. istraivanje i razvoj), ili do njihovog preseljenja u skladu sa korporativnom strategijom sticaoca. SDI kroz M&A ne dovode do otvaranja novih radnih mesta pri ulasku u zemlju. One mogu da dovedu do otputanja, mada u sluaju preduzea koje bi otilo u steaj da nije bilo kupljeno, mogu da dovedu i do ouvanja radnih mesta. Grinfild SDI, nasuprot tome, nuno pri ulasku u zemlju dovode do otvaranja novih radnih mesta. SDI kroz M&A mogu da poveaju koncentraciju i dovedu do monopola. Ipak, mogu je i sluaj da ove investicije poveaju konkurenciju, ukoliko se preuzimanjem uspe da se sauva lokalna firma koja bi inae bankrotirala. Grinfild SDI, po definiciji, poveavaju broj preduzea i ne poveavaju trinu koncentraciju pri ulasku. Izvor: UNCTAD WIR 2000. Na dui rok, mnoge razlike izmeu ova dva naina ulaska se smanjuju ili nestaju. M&A esto ulau u proizvodnju kao i grinfild SDI (braunfild) i u transfer nove ili bolje tehnologije, naroito nakon to je u kupljenim preduzeima izvreno prestrukturiranje. Razlike izmeu ova dva naina ulaska kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta esto se smanjuju tokom vremena i vie zavise od motiva ulaska nego od naina ulaska. Ostaje zabrinutost u razvijenim i zemljama u razvoju naroito u vezi sa trinom moi transnacionalnih korporacija (TNC) i potencijalnih antikonkurentskih implikacija M&A.

15

Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

Anketa EIU meu ispitanicima MNC pokazuje koliko su investitori spremni da nastave investiranje u budunosti. Preko 40% MNC izjavilo je da oekuje znaajno poveanje investicija u inostranstvu u narednom petogodinjem periodu, dok je 52% reklo da e umereno poveati svoje strane investicije. To znai da vie od 90% njih oekuje rast, dok manje od 1% od ispitanika oekuje znatno smanjenje investicija u periodu 2007-11.3 Ipak, registrovana je iroko rasprostranjena zabrinutost zbog politikog nasilja u vodeim zemljama kao to su SAD i UK i oigledna osetljivost SDI na niz geopolitikih rizika. Ali, izgleda da mogunost dobre zarade odnosi prevagu nad zabrinutou zbog politikog rizika, uprkos injenici da se za sledeih pet godina predvia znatno turbulentnija situacija nego to je to bio sluaj u nedavnoj prolosti.4

Tabela 3 Priliv stranih direktnih investicija u JIE, 2002-2011., (mlrd. USD) 2002.bugarska Hrvatska Maarska rumunija rusija Srbija

2003. 2,1 2,0 2,21 1,8 8,0 1,4

2004. 3,5 1,2 4,5 6,4 15,4 1,0

2005. 3,9 1,8 7,50 6,5 12,8 1,5

2006. 5,2 3,6 6,1 11,4 28,7 4,3

2007. 3,5 2,5 4,82 9,8 35,0 2,2

2008. 2,3 2,7 4,8 7,2 29,0 3,5

2009. 2,3 2,5 5,9 7,3 30,0 2,0

2010. 2,4 2,5 5,4 7,0 31,0 1,9

2011. 2,5 2,7 4,8 7,2 32,0 2,0

0,9 1,1 3,0 1,1 3,5 0,5

Izvor: EIU (2007), str. 20

3 4

Economist Intelligence Unit Izgledi u pogledu investicija u svetu do 2011. Strane direktne investicije i izazov politikog rizika Ibidem. Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 16

2. SDI u tranzicionim privredama jugoistone EvropeTranzicione privrede su u prolih est godina postale rekordni primalac SDI sa 112mlrd. USD u 2006. godini, to ovaj region ini konkurentnijim od Latinske Amerike, a meu zemljama u razvoju samo za Azijom. Meu deset trita koja su bila primaoci SDI u 2006. godini, tri su iz ovog regiona: Rusija (3.), Poljska (8.) i Rumunija (10.). Ukupni prilivi SDI predstavljali su 5% BDP-a regiona, to je najvee uee koje je do sada ostvareno. to se tie Balkana, uee priliva SDI u BDP-u je ak i vee i prelazi 10% u 2006. godini. To ini SDI gotovo etiri puta intenzivnijim u ovom regionu nego u svetu, gde je proseno uee SDI u BDP-u jo uvek ispod 2,5%. Slika 3 ukazuje na jasnu razliku koja se moe napraviti izmeu etiri zemlje JIE (Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija), sa jedne strane, i druge etiri zemlje JIE (BIH, Albanija, Makedonija i Crna Gora), koje su privukle nekoliko puta manje tokova SDI. Ali, da bi se dobio pravi uvid, potrebno je izvriti pregled ukupnih dosadanjih SDI. Kada se uzmu u obzir ukupni iznosi (Slika 4) postaje jasno da su zemlje istone Evrope koje su sprovele brze reforme (Maarska, Poljska iSlika 3 Tokovi stranih direktnih investicija u odabranim JIE privredama, u mil. USD,

10,000 9,000 8,000 7,000 6,000 5,000 4,000 3,000 2,000 1,000 0Srbija Hrvatska eka Maarska bugarska rumunija biH Albanija Makedonija Crna Gora 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

17


eka) privukle 40-50 mlrd. EUR, dok su najuspeniji kasni reformatori (Slovaka, Rumunija i Bugarska) privukli gotovo tri puta manje investicija. Hrvatska i Srbija su dostigle 10 mlrd. EUR u 2006. godini, ali prema WIIW, strane direktne investicije u jugoistonoj Evropi e u 2007. godini da opadnu u odnosu na prologodinje rekordno visoke nivoe.5 Prema procenama, priliv SDI u region od 112 mlrd. USD je moda dostigao svoj vrhunac 2006. godine. Predvia se da e u 2007. svi regioni osim zemalja biveg SSSR (ZND) zabeleiti pad SDI, na (i dalje veoma visokih) 100 mlrd. USD. Prema dva istaknuta izvora prognoza SDI The Economic Intelligence Unit i Bekog instituta za meunarodne ekonomske studije, verovatno e se opadajui trend ukupnog priliva SDI nastaviti, pa ak i u srednjoronom periodu. Glavni razlog za to je to su mogunosti za velike privatizacije ve gotovo iscrpljene u najveem delu regiona. Ali, brz rast trokova radne snage u mnogim zemljama, stalni problemi sa poslovnim okruenjem i konkurencija drugih destinacija prete da, u izvesnom broju godina koje dolaze, priliv zadre ispod nivoa njegovog potencijala. Iskustvo uspenih tranzicionih privreda pokazuje da grinfild SDI zaostaju u prvoj fazi tranzicije, preteno zbog toga to se na poetku tranzicije veina zemalja odlui za velike privatizacije u kojima prekogranina M&A igraju veoma korisnu ulogu, koju grinfild SDI moda ne bi mogle da odigraju. Prednost M&A u takvim uslovima je to to se njima restrukturiraju postojei kapaciteti koji bi inae bili suoeni sa rizikom od otputanja ili zatvaranja. Pored toga, zapravo se tek nakon velikih privatizacija primenjuje vrsto budetsko ogranienje u privredi, koje tek onda ini poslovno okruenje dovoljno atraktivnim za strane grinfild investicije. Kao rezultat uspene ekonomske transformacije, tranzicione privrede su visoko rangirane kada je u pitanju privlaenje grinfild investicija. Tabela 5 pokazuje da je Rumunija na 7. mestu u svetu prema broju grinfild projekata, sa 362 programa grinfild investicija u 2006. godini, a slede je Poljska, Bugarska, Maarska i eka, to ini da su tranzicione privrede praktino jedna treina najuspenijih grinfild lokacija u svetu. Osim Rusije, gde dominiraju grinfild investicije orijentisane ka prirodnim resursima, u drugim tranzicionim privredama njihova struktura je drugaija. injenica da su ove privrede relativno velike, poetak privatizacije prodajom i uvoenje politika koje pogoduju SDI, pokazali su se kao uspeno sredstvo za privlaenje SDI.

5

baza podataka o stranim direktnim investicijama u centralnoj, istonoj i jugoistonoj Evropi, 2007.: Pomeranje ka istoku Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 18

Tabela 4 Redosled SDI tokom tranzicije 1990-1995. eka Maarska Slovaka Poljska Srbija liberalizacija, lokalno trite liberalizacija, privatizacija Malo investicija lokalno trite 1996-2000. Privatizacija, malo grinfild investicija 2000. nadalje Grinfild investicije

Grinfild investicije, izvozno orijentisane Grinfild investicije liberalizacija, privatizacija Privatizacija, lokalno trite Privatizacija Grinfild investicije Privatizacija, lokalno trite liberalizacija, privatizacija, grinfild investicije

Izvor: WIIW, 2005, osim za Srbiju

Posle naglog rasta SDI kroz privatizacije, grinfild investicije doivljavaju preporod u centralnoj i istonoj Evropi. Izmeu 2002. i 2006. godine, preko 1000 grinfild projekata je pokrenuto u zemlji regionalnom lideru Maarskoj, ime se ona pribliila ukupnom broju za Brazil i nadmaila ukupan broj za neke od EU-15 zemalja (paniju, Austriju, Finsku, Dansku, Irsku i Portugal). Poljska (gde zapoinje 709 projekata), Rumunija (635) i eka (499) su takoe postale vane grinfild destinacije.6 to se tie sektorskih trendova kad je re o prilivu, u vodeim tranzicionim privredama preovlauje preraivaka industrija, dok su u pogledu odliva vodee investicije u prirodne resurse. Ovde je vano razlikovati SDI kojima se kupuje trite (tj. koje su orijentisane na lokalno trite) od SDI iji je cilj efikasnost (izvozna trita). U prvoj fazi SDI, preovlaivale su SDI iji je cilj da se osvoji domae trite. U drugoj polovini 1990-ih, u preraivakoj industriji se pojavilo sve vie SDI iji je cilj efikasnost i izvoz. U isto vreme, SDI iji je cilj domae trite proirile su se na finansijske i druge poslovne usluge, kao i na tek liberalizovane komunalne delatnosti. SDI iji je cilj efikasnost su se takoe pojavile na tritu usluga. Izvozno orijentisane SDI u zemljama CIE su najgue locirane u zemljama koje su blizu EU: Estoniji, ekoj, Maarskoj, Poljskoj i Slovakoj, kako zbog najboljih saobraajnica, tako i zbog niskih transakcionih trokova, pri emu su trokovi rada ostali relativno umereni. Te zemlje su naprednije u pogledu transformacije, sa efikasnim institucijama i naprednijim politikama SDI nego to druge zemlje u tranziciji mogu da ponude. Nedavno su se i Rumunija i Bugarska ukljuile u trku za izvozno orijentisane SDI.6

Magazin SdI, jun 2007. i procene EIU za 2006. Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

19

Tabela 5 30 najvanijih grinfild lokacija u svetu 2005.broj. Udeo u ukupnom broju u svetu (%) broj.

2006.Udeo u ukupnom broju u svetu (%) Meugodinji % promene

1. Kina2. Indija 3. SAd 4. UK 5. francuska 6. rusija 7. rumunija 8. nemaka 9. Poljska 10. bugarska 11. UAE 12. panija 13. Maarska 14. vijetnam 15. Singapur 16. Kanada 17. eka 18. Meksiko 19. Hong Kong 20. Japan 21. brazil 22. Irska 23. Italija 24. Holandija 25. Australija 26. Ukrajina 27. Malezija 28. vedska 29. Slovaka 30. Tajland Srbija

1.237 590 563 633 489 511 261 271 271 140 226 152 206 169 159 206 149 137 125 121 170 193 140 109 110 125 93 105 118 117 4*

11,84 5,65 5,39 6,06 4,68 4,89 2,50 2,59 2,59 1,34 2,16 1,46 1,97 1,62 1,52 1,97 1,43 1,31 1,20 1,16 1,63 1,85 1,34 1,04 1,05 1,20 0,89 1,01 1,13 1,12 7*

1.370 979 725 668 582 386 362 333 324 286 282 242 235 196 189 177 174 170 151 145 145 140 138 129 126 124 123 120 115 111

11,66 8,29 6,14 5,65 4,93 3,27 3,06 2,82 2,74 2,42 2,39 2,05 1,9 1,66 1,60 1,50 1,47 1,44 1,28 1,23 1,23 1,19 1,17 1,09 1,07 1,05 1,04 1,02 0,97 0,94

11,4 65,9 28,8 5,5 19,0 -24,5 38,7 22,9 19,6 104,3 24,8 59,2 14,1 16,0 18,9 -14,1 16,8 24,1 20,8 19,8 -14,7 -27,5 -1,4 18,3 14,5 -0,8 32,3 14,3 -2,5 -5,1

* SIEPAGrinfild strane direktne investicuje u Srbiji 20

Slika 4 Struktura investicija u tranzicionim privredama (prosek za period 20002006.)

120 100 80 60 40 20 0CZ HU Pl SK SI Ostalo nekretnine finansije Saobraaj i komunikacije Ugostiteljstvo i turizam Trgovina Graevinarstvo Energetika Preraivaka industrija

Maarska prednjai u pogledu investiranog iznosa, ali to bi moglo da se promeni u narednim godinama zbog novih grinfild investicija u ekoj i u Slovakoj, kao i u novim lanicama EU, Bugarskoj i Rumuniji. Kroz brojne ankete pokuava se da se naini procena naina ulaska buduih SDI. U naelu, veina strunjaka7 oekuje da preduzea dalje internacionalizuju svoje poslovanje koristei kako grinfild investicije, tako i spajanja i akvizicije (M&A) (videti Sliku 6). U jednoj anketi UNCTAD-a utvreno je da ove dve mogunosti dobijaju slian broj glasova (oko 40% od ukupnog broja). Druge mogunosti koje ne ukljuuju kupovinu kapitala u preduzeima, kao to su licenciranje i strateka udruivanja pomenulo je samo nekih 20% eksperata. Grinfild investicije vide se kao glavni (42%) nain ulaska SDI u centralnoj i istonoj Evropi. To je delimino zbog toga to su velike privatizacije ve izvrene, a takoe i zbog toga to investitori orijentisani ka efikasnosti procenjuju da ovaj region ima dobre razvojne anse.7

EIU, WIIW, UnCTAd, lOCO monitor, itd. Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

21

Slika 5 Oblici investicija multinacionalnih kompanija: razliite strategije za razliite zemlje 100

80

Procenat

60

40

20

0 Afrika Azija latinska Amerika Privrede u Centralna i Istona razvoju Evropa Grinfild SdI razvijene privrede Ostalo Svet Ukupno

Spajanja i pripajanja

Izvor: UNCTAD-DITE, Global Investments Prospects Assessment (GIPA)

U centralnoj i istonoj Evropi oekuje se da priliv SDI poraste u industriji prehrambenih proizvoda i pia, motornih vozila i ostalih saobraajnih sredstava i, u manjoj meri, izdavatvu i sredstvima javnog informisanja, tamparstvu i reprodukciji zapisa, i proizvodnji elektrinih maina i aparata i elektronike. Miljenje da su u sektoru usluga poboljani izgledi za SDI je iroko rasprostranjeno i obuhvata delatnosti kao to su graevinarstvo i promet nekretnina, trgovina na malo i veliko, saobraaj, obrazovanje i zdravstvo, poslovne usluge, kompjuterske usluge i bankarstvo i osiguranje.88

UnCTAd Izgledi u vezi sa tokovima SdI, Strategije i politike promocije transnacionalnih korporacija: 2004 2007. i Izgledi za investiranje u svetu do 2011. Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 22

3. SDI i grinfild SDI u SrbijiZahvaljujui dobro odabranom nainu privatizacije, Srbija je od 2000. godine imala rast stranih direktnih investicija. Njihov rast u 2006. godini poklopio se sa kulminacijom SDI u itavom regionu i dogodio se prvenstveno kao posledica privatizacije Mobtela, koga je kupila norveka firma Telenor za gotovo 1.513 miliona EUR (neto manje od 1,9 mlrd. USD).Slika 6 SDI u Srbiji, 2000-2007, u mlrd. USD

4.387 4.000

3.000

mil. USd

2.195 2.000 1.360 1.000 475 0 50 2000. 165 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.. 966 1.550

Izvor: Narodna banka Srbije

Spisak stranih direktnih investicija prema zemlji porekla, sektoru i nainu investiranja dat je u Tabeli 6, dok Slika 8 daje novi uvid u to koliko je uee najvanijih investitora prema zemlji iz koje dolaze.

23


Tabela 6 Najvrednije SDI u Srbiji r. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Kompanija Telenor mobilkom austria group Philip Morris dIn Stadt banca Intesa delta banka Interbrew Apatinska pivara nbG Mercator lukoil beopetrol Holcim novi Popovac OTP bank Alpha bank Jubanka U. S. Steel Sartid Metro Cash & Carry OMv Coca Cola Africa Israel Corp. Tidhar droga Kolinska Grand prom. Zemlja porekla norveka Austrija SAd nemaka Italija belgija Grka Slovenija rusija vajcarska Maarska Grka SAd nemaka Austrija SAd Izrael Slovenija Sektor Telekomunikacije Telekomunikacije duvanska industrija Industrija bankarstvo Pivara bankarstvo Maloprodaja naftna industrija Cement bankarstvo bankarstvo Prerada lima i elika veleprodaja benzinske pumpe bezalkoholna pia nekretnine Industrija vrsta ulaganja Privatizacija Greenfield Privatizacija Trite kapitala Trite kapitala Trite kapitala Privatizacija Greenfield Privatizacija Privatizacija Privatizacija Privatizacija brownfield Greenfield Greenfield Trite kapitala Trite kapitala Greenfield Iznos (mil. EUr) 1.513 570 518 475 462 430 425 240 210 185 166 152 150 150 150 142 120 100

Izvor: SIEPA


24

Tabela 7 SDI u Srbiji u novcu po zemljama, ukupno 20001 VIII 2007, u USD i u % r. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Zemlja Austrija norveka Grka nemaka Holandija Slovenija francuska luksemburg Maarska velika britanija drugi Ukupno Hiljade USd 2000 1 vIII 2007. 1.658.234 1.550.214 1.451.978 1.361.833 476.784 439.660 413.655 374.428 311.877 273.408 581.994 8.894.065 % 19 17 16 15 5 5 5 4 4 3 7 100

Meutim, ima jo mnogo prepreka koje spreavaju SDI da dou u Srbiju. Prema izvetaju Saveta stranih investitora, investitore uglavnom brine brzi rast plata u javnom sektoru, to moe da pojaa pritisak na inflaciju, ukorenjena korupcija, kao i jo uvek nereformisano pravosue. Pored toga, socijalistiko radno zakonodavstvo u Srbiji previe titi radnike i ne stimulie otvaranje novih radnih mesta. Nadalje, sadanji sistem zakupa gradskog graevinskog zemljita ometa osnivanje kapitalnih fondova, a trite nekretnina takoe trpi zbog postupka izdavanja dozvola za gradnju, koji je i dalje nedefinisan. Savet je dao nekoliko konkretnih preporuka. Na primer, potrebno je poveati napore u vezi sa zatitom autorskih prava i suzbijanjem piraterije. Ve pripremljeni zakon o preuzimanjima treba usvojiti. Konano, restitucija imovine oduzete za vreme komunizma je preduslov za definisanje vlasnitva u sektoru nekretnina kimi itave privrede.9 Tako grinfild investicije kao to su ameriki Ball Packaging i Razvojni centar Microsofta ili Vip mobile ostaju izuzetak.

9

Izvetaj Saveta stranih investitora, 2007. Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

25

Slika 7 Ukupne SDI po stanovniku i udeo u BDP

2000 1500 1000 500 0Alb biH

6% 1777 4% 890 479 252 256

6% 5% 4% 3% 2% 1% 0% 4%

3%

3%

Hrv

Mak

SCG

SdI kumulativno per capita Tabela 8 R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Kompanija Merkur ball Corporation GTC International Hellenic Petroleum veropulos laiki bank Centrobanka neochimiki rafinerija nafte beograd General Group delta osiguranje Grawe Hotel In Zemlja porekla Slovenija SAd Holandija Grka Grka Kipar Grka Italija Austrija Grka

SdI/bdP

Sektor Maloprodaja Industrija nekretnine Energija Maloprodaja bankarstvo Energija Osiguranje Osiguranje Turizam

Vrsta ulaganja Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Trite kapitala Privatizacija Trite kapitala Greenfield Greenfield

Iznos (mil. EUR) 60 60 58 50 34 33 31 30 30 20

Izvor: SIEPA Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 26

Kada je re o ukupnoj sumi SDI, postaje oigledno da je ona jo uvek veoma mala dostie samo polovinu SDI po glavi stanovnika u Hrvatskoj i jo uvek je nekoliko puta nia nego u naprednijim tranzicionim privredama. Zabrinutost u vezi sa trenutnim prilivom SDI jo uvek postoji i zbog toga to su investicije ulazile uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara bankarstvo, osiguranje, energetiku, telekomunikacije, nekretnine i trgovinu na malo. Iz razvojne perspektive, najznaajnije su investicije koje podstiu produktivnost i tehnoloki napredak, naroito u sektoru razmenljivih dobara, poto podstiu konkurentnost i izvoz. Priliv u sektor nerazmenljivih dobara moe da izazove i neeljene posledice (ak i ako poveava produktivnost) ako ne generie devizni priliv. Veliki priliv investicija u sektor nerazmenljivih dobara, naroito u sektor nekretnina, esto dovodi do kreditne ekspanzije, porasta cena imovine, koji vodi rastu plata i dovodi do premetanja resursa od razmenljivih ka nerazmenljivim dobrima. Sa rastuom tranjom za uvozom i smanjenom ponudom razmenljivih dobara, deficit tekueg platnog bilansa postaje neminovan. U tom pogledu, Srbija ostaje zemlja sa jednim od najniih uea razmenljivih dobara, to bi trebalo da bude ozbiljno upozorenje kreatorima ekonomske politike kada analiziraju rezultate nedavnih SDI.Tabela 9 Zemlje u tranziciji u Evropi: uee razmenljivih proizvoda u BDP Bugarska razmenljivi proizvodi (industrija i rudarstvo) nerazmenljivi proizvodi Trgovina Transport finansijsko posredovanje nekretnine Izvori: WIIW, NBS 22 78 13 26 20 9 Rumunija 46 54 15 12 11 6 Hrvatska 36 64 8 16 28 2 Srbija 20 80 23 0 37 12 Zemlje centralne i istone Evrope 42 58 14 7 18 11 Baltike zemlje 10 80 14 9 27 15

Empirijske studije su pokazale da je rast obino odriviji u zemljama sa snanim sektorima razmenljivih dobara.10 Irska je primer u Evropi brzog i odrivog privlaenja velikih investicija, naroito SDI,10

Johnson i drugi (2006), rodrik (2006) i Jones i Olken (2005). Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

27

koje su podstakle proizvodnju za izvoz. S druge strane, Portugal je primer sve usporenijeg priliva, gde su investicije prevashodno odlazile u sektor nerazmenljivih dobara, ukljuujui nekretnine. Sve vii deficit tekueg platnog bilansa postao je neodriv poto je bila izgubljena konkurentnost posle apresijacije realnog deviznog kursa, i sa usporavanjem rasta bum je propao (Okvir 2).

Okvir 2 Razliita iskustva Irske i Portugala Irska i Portugal predstavljaju zanimljiv kontrast kada je u pitanju odrivost viso kih stopa privrednog rasta. U periodu od sredine 1980-ih pa sve do usvajanja evra iz 2000. godine, obe zemlje su imale visok rast. Od 2000. godine naovamo, meutim, Irska je nastavila da sustie najrazvijenije, dok su u Portugalu dogaaji poeli da se okreu u suprotnom smeru. Glavne razlike odnose se na politiku zarada i korienje kapitalnih priliva. U Irskoj, veliki priliv SDI u sektor prerai vake industrije doprineo je brzom rastu u sektoru razmenljivih dobara, izvoznoj ekspanziji i brzom rastu ukupne faktor ske produktivnosti. Kako su zarade zaostajale za produktivnou i realni efektivni devizni kurs zasnovan na jedininim trokovima rada naglo je pao, podstiui profitabilnost izvoznog sektora i dovodei do velikog poveanja uteda u privredi. Kako su se utede u dravnom sektoru takoe poveale, investiciona ekspanzija nije dovela do pogoranja tekueg rauna platnog bilansa naprotiv, tednja je rasla bre nego investicije, i saldo tekueg rauna preao je u suficit.120 110 100 90 80 70 60 50 Portugali Irska, bnP Irska, bdP

tednja u Irskoj i Portugalu (% od BDP)28 26 24 22 20 18 16 14 12 101990AI 1991AI 1992AI 1993AI 1994AI 1995AI 1996AI 1997AI 1998AI 1999AI 2000AI

Irska

Portugal


28

U Portugalu, veliki kapitalni prilivi Irska i Portugal: tekui raun platnog bilansa (u procentima od GDP) prevashodno u sektor nerazmenljivih dobara i mnogo manje u preraivaku indu striju doveli su do ekspanzije domae tra Irska nje i naglog rasta uvoza. U odsustvu veeg prisustva stranih firmi, rast TFP je zaostajao. Kako je rast zarada premaio TFP, profitne mare u izvoznom sektoru su smanjene, to je podstaklo pad u sektoru razmenljivih dobara. Uz malo poboljanja salda dravnog sektora i pada tednje u privredi, ukupna tednja je Portugal opala, to je dovelo do porasta deficita tekueg platnog bilansa. Ukratko, Irska i Portugal imale su raz liite modele privrednog razvoja. Irska je to inila putem ekspanzije ponude (pre svega kroz sektor razmenljivih dobara), a Portugal putem rasta tranje i kroz ulaganja u sektor nerazmenljivih dobara. Problem u Portugalu se javio kada je ekspanzija zaustavljena 2001. godine i kada je BDP poeo da stagnira. Rast produktivnosti rada je zaustavljen, to je dovelo do daljeg pogoranja konkurentnosti, to je zadralo deficit tekueg rauna platnog bilansa na visokom nivou. Portugal se naao u privrednoj krizi, ali nije mogao da izae iz nje. Sa visokim i rastuim fiskalnim deficitima i bez nezavisne monetarne politike (usled uvoenja evra), nije bilo prostora za podsticanje domae tranje. Ali sektor razmenljivih dobara je postao previe nekonkurentan da bi bio pokreta privrede, a s obzirom na lanstvo u EU, korekcija deviznog kursa vie nije postojala kao mogunost. Zato je Irska bila tako uspena u privlaenju SDI u preraivaku industriju? Bile su vane kako dobre sektorske politike tako i srene okolnosti. Dobre sektorske politike obuhvatale su opreznu fiskalnu politiku, niske poreze na rad i dobit iz poslovanja i fleksibilna trita rada i proizvoda. U srene okolnosti spadala su povoljna demografska kretanja i uee u EMU.1985AI 1986AI 1987AI 1988AI 1989AI 1990AI 1991AI 1992AI 1993AI 1994AI 1995AI 1996AI 1997AI 1998AI 1999AI 2000AI

Izvor: Radni dokument MMF-a, Osetljivosti trita u nastajanju jugoistone Evrope Koliko ima razloga za zabrinutost? Oktobar 2007. godine

29


DodatakTabela A1 Projekcije stranih direktnih investicija (mlrd. USd osim ako je drugaije naznaeno)2002. Priliv SDI u svetu meugodinji % promene % BDP-a Priliv SDI u razvijene zemlje meugodinji % promene % BDP-a % ukupne sume u svetu Priliv SDI na trita u na stajanju meugodinji % promene % BDP-a % ukupne sume u svetu Ukupna suma ulaznih SDI u svetu meugodinji % promene % BDP-a Ukupna suma ulaznih SDI u razvijene zemlje meugodinji % promene % BDP-a % ukupne sume u svetu Ukupna suma ulaznih SDI u trita u nastajanju meugodinji % promene % BDP-a % ukupne sume u svetu 618,1 -27,4 1,9 421,1 -25,2 1,7 68,1 197,0 -31,5 2,5 31,9 7.185 11,4 22,1 5.151 20,7 20,6 71,7 2.034 -6,8 26,2 28,3 2003. 563,4 -8,8 1,5 354,6 -15,8 1,3 62,9 208,9 6,0 2,4 37,1 8.615 19,9 23,6 6.246 21,2 22,2 72,5 2.369 16,5 27,1 27,5 2004. 730,2 29,6 1,8 379,5 7,0 1,2 52,0 350,7 67,9 3,4 48,0 9.981 15,9 24,3 7.189 15,1 23,0 72,0 2.792 17,9 27,2 28,0 2005. 971,7 33,1 2,2 546,8 44,1 1,7 56,3 424,9 21,1 3,5 43,7 10.455 4,7 23,6 7.265 1,1 22,3 69,5 3.189 14,2 26,3 30,5 2006. 1.335,1 37,4 2,8 824,4 50,7 2,4 61,7 510,7 20,2 3,6 38,3 12.216 16,9 25,6 8.510 17,1 24,9 69,7 3.706 16,2 26,3 30,3 2007. 1.474,7 10,5 2,8 940,2 14,0 2,6 63,8 534,6 4,7 3,3 36,2 13.622 11,5 25,9 9.441 10,9 25,6 69,3 4.181 12,8 25,7 30,7 2008. 1.406,4 -4,6 2,5 879,0 -6,5 2,3 62,5 527,4 -1,3 2,9 37,5 14.955 9,8 26,5 10.306 9,2 26,4 68,9 4.649 11,2 25,6 31,1 2009. 1.470,3 4,5 2,5 925,5 5,3 2,3 62,9 544,8 3,3 2,7 37,1 16.347 9,3 27,4 11.216 8,8 27,8 68,6 5.130 10,4 25,7 31,4 2010. 1.536,8 4,5 2,4 972,6 5,1 2,3 63,3 564,2 3,6 2,6 36,7 17.796 8,9 28,3 12.171 8,5 29,2 68,4 5.626 9,7 25,6 31,6 2011. 1.604,0 4,4 2,4 1017,3 4,6 2,4 63,4 586,7 4,0 2,4 36,6 19.307 8,5 29,0 13.169 8,2 30,4 68,2 6.139 9,1 25,3 31,8

Izvori: Nacionalna statistika; MMF; OECD; UNCTAD; sve prognoze preuzete su iz The Economist Intelligence Unit.


30

Slika A1 Globalni prilivi SDI, prvih 20 privreda domaina, 20052006.a (mlrd. dolara)

SAd velika britanija francuska belgija Kina Kanada Hong Kong, Kina nemaka Italija luksemburg ruska federacija vedska vajcarska Singapur Australija-35 15 20 20 19 20 19 18 25 10 24 24 10 7 13 20 29 29 34 36 38 43 43 34 72 65 65 72 81 81

110 101 143 154

27 25

Turska panija Meksiko brazil

15 12

Saudijska Arabija -20 0

20

40

60

80

100

2006.

2005.

Izvor: UNCTAD, Izvetaj o investicijama u svetu za 2007. Napomena: a Rang prema veliini odliva SDI u 2006.

31


Slika A2. Globalni odlivi SDI, najveih 20 investitora, 20052006.a (mlrd. dolara)

SAd-28

217 115 121

francuska panija vajcarska42 51 90 82 79 79 63 87

velika britanija nemaka belgija Japan Kanada Hong Kong, Kina Italija brazil vedska Holandija-33 3 28 25 27 23 22 14 13 16 12 14 10 22 18 27 34 42 42 32 46 45 43 50 56

143

Australija Irska Kina Izrael norveka3

ruska federacija

21

-20

0

20

40

60

80

100

2006.

2005.

Izvor: UNCTAD, Izvetaj o investicijama u svetu za 2007. Napomena: a Rang prema veliini odliva SDI u 2006.


32

Tabela A2 Broj projekata SDI po sektorima2003. Softver i IT usluge finansijske usluge Hrana i duvan Poslovne usluge Tekstil Proizvodi iroke potronje Metali Komunikacije Industrijske maine, oprema i alati Hemikalije Automobilski delovi nekretnine Automobili Elektronske komponente Ugalj, nafta i gas Saobraaj Ugostiteljstvo i turizam Plastika Elektronika iroke potronje Poluprovodnici lekovi dokolica i zabava Graevinski materijali Maine i oprema Skladita Papir, tampa i ambalaa 937 633 571 414 421 396 433 338 318 438 381 238 354 266 436 176 305 224 250 218 208 212 130 129 112 133 2004. 1.189 641 623 543 590 431 371 361 399 416 404 229 337 315 257 264 288 230 229 247 204 186 145 178 154 130 2005. 1.197 787 598 559 410 404 540 521 422 314 348 263 316 353 328 362 265 233 238 183 199 129 156 175 152 126 2006. 1.264 1,094 623 725 498 585 441 548 498 370 359 495 308 344 278 379 293 262 194 222 192 173 186 146 181 116 200306. ukupno 4.587 3.155 2.415 2.241 1.919 1.816 1.785 1.768 1.637 1.538 1.492 1.225 1.315 1.278 1.299 1.181 1.151 949 911 870 803 700 617 628 599 505 ukupno u % 10,93 7,52 5,76 5,34 4,57 4,33 4,25 4,21 3,90 3,67 3,56 2,92 3,13 3,05 3,10 2,82 2,74 2,26 2,17 2,07 1,91 1,67 1,47 1,50 1,43 1,20

33


2003. Pie Avionska industrija Alternativna/obnovljiva energija Medicinski aparati Proizvodi od drveta biotehnologija Guma Motori i turbine Ostala saobraajna sredstva Zdravstvena zatita Keramika i staklo Minerali naoruanje i vojna oprema Ukupno 139 89 48 82 105 46 52 53 41 49 38 36 18 9.467

2004. 157 102 41 90 96 68 62 52 56 47 41 27 25 10.225

2005. 95 112 75 91 100 74 74 47 49 37 36 50 27 10.445

2006. 122 139 168 127 74 79 70 70 55 51 32 22 31 11.814

200306. ukupno 513 442 332 390 375 267 258 222 201 184 147 135 101 41.951

ukupno u % 1,22 1,05 0,79 0,93 0,89 0,64 0,62 0,53 0,48 0,44 0,35 0,32 0,24 100,00

Izvor: LOCOmonitor


34

Tabela A3 Pregled SDI u centralnoj, istonoj i jugoistonoj EvropiFDI priliv, EUR milion Per capita prognozirani priliv EUR 2000. eka Maarska Poljska Slovaka Slovenija Nove drave lanice 5 Estonija letonija litvanija Nove drave lanice 8 bugarska rumunija Nove drave lanice 10 Albanija bosna i Hercegovina Hrvatska Makedonija Srbija Crna Gora Jugoistona Evropa belorusija Moldavija rusija Ukrajina Evropske Znd Centralna i istona Evropa 5404 2998 10334 2089 149 20974 425 447 412 22258 1103 1147 24508 155 159 1138 189 55 1696 129 138 2933 644 3844 30048 2001. 6295 4391 6372 1768 412 19240 603 147 499 20439 903 1294 22685 232 133 1502 493 184 5 2549 107 115 3069 884 4175 29409 2002. 9012 3185 4371 4397 1722 22687 307 269 772 24035 980 1212 26226 143 282 1197 83 504 76 2285 262 89 3660 734 4745 33255 2003. 1863 1888 4067 1914 271 10002 822 270 160 13795 1851 1946 15051 158 338 1785 84 1204 44 3612 152 65 7041 1260 8518 27180 2004. 4007 3633 10292 2441 665 21039 776 513 623 22950 2736 5183 30869 278 534 990 126 777 53 2759 132 120 12422 1380 14053 47682 2005. 9374 6099 7703 1694 445 25315 2349 582 826 29072 3103 5213 37387 224 421 1425 80 1265 393 3808 245 160 10258 6263 16926 58121 2006. 4752 4874 11093 3324 303 24346 1282 1303 1426 28357 4104 9082 41544 259 338 2838 279 3504 644 7862 282 177 23047 4148 27654 77060 2007. 5000 4000 12000 3000 400 24400 1300 1300 1300 28300 4000 7000 39300 300 400 2500 200 3500 600 7500 300 200 25000 5000 30500 77300 2006. 463 484 291 617 151 370 964 589 420 389 583 421 407 82 88 639 137 471 1031 365 29 45 162 89 136 236 Per capita roba EUR 2006. 5719 6170 2361 3338 3133 3571 9232 2615 2462 3590 2047 1432 3019 603 676 4577 1028 1119 1943 1683 214 250 1150 370 914 1625

Izvor: WIIW database on FDI 2007 and WIIW forecast.

35


Tabela A4 Priliv stranih direktnih investicija u istonu Evropu2006. (USd mlrd) Centralnoistona Evropa eka Maarska Poljska Slovaka Slovenija Balkan Albanija bosna i Hercegovina bugarska Hrvatska Makedonija Crna Gora rumunija Srbija Baltik Estonija letonija litvanija ZND rusija Ukrajina belorusija Moldavija Jermenija Azerbejdan Gruzija Kazahstan Kirgiska republika Tadikistan Turkmenistan Uzbekistan Istona Evropa ukupno 31,2 6,0 6,1 14,5 4,2 0,4 27,1 0,3 0,4 5,2 3,6 0,4 0,6 11,4 5,6 5,0 1,6 1,6 1,8 42,2 28,7 5,2 0,4 0,2 0,3 -0,7 1,0 6,1 0,1 0,3 0,3 0,3 105,9 2007-11 av (USd mlrd) 26,4 5,4 5,1 12,6 2,2 1,0 18,1 0,5 1,1 2,6 2,6 0,4 0,5 7,7 2,8 3,6 1,4 1,0 1,2 48,7 31,4 4,9 1,0 0,3 0,4 1,6 0,9 6,7 0,2 0,4 0,4 0,4 96,8 % od ukupne sume za regiju 27,2 5,6 5,3 13,0 2,3 1,1 18,7 0,5 1,1 2,7 2,7 0,4 0,5 8,0 2,9 3,8 1,4 1,1 1,3 50,3 32,4 5,1 1,1 0,3 0,4 1,7 0,9 7,0 0,2 0,4 0,4 0,4 100,0

Izvor: World Investments Prospects to 2011.


36

Glava II Direktni efekti grinfild SDI

1. Efekti grinfild SDI na privredni rastMada je u naelu prihvaeno da postoji vrsta veza izmeu brzine privrednog rasta i priliva SDI, smer uzrono posledine veze nije jasan: veza izmeu ove dve pojave je dokazana, ali pravac u kom ona deluje nije tako jasan. Intuitivno je jasno, s druge strane, da grinfild investicije utiu na rast drugaije od ostalih SDI. Poto se kod grinfild SDI uglavnom radi o novim kapitalnim sredstvima (mada ne iskljuivo), dok su privatizacije i M&A samo prenos postojeih, inilo bi se da je verovatnije da grinfild SDI utiu na rast ako uopte utiu kroz vee fiziko ulaganje, dok M&A SDI to verovatno ine kroz ubrzan rast produktivnosti. Zapravo, povean znaaj M&A u ukupnim tokovima SDI poslednjih godina izdvojen je kao verovatni uzrok uoenog slabljenja empirijske veze SDI i investicija u 1990-im (Svetska banka, 2001. Finansije globalnog razvoja 2001., Vaington, D. C., 2001).

Slika 1

Odnos izmeu priliva SDI kao uea u BDP i rast BDP per capita (prosek 1995-2004 u %)

8,0 7,0 6,0 5,0 4,0 3,0 2,0 1,0 0,0

y = 0,2839 x + 2,567 r2 = 0,2363 19952004. bdP linearno (19952004 bdP)

0

5

10

15

39

Glava II: Direktni efekti grinfild SDI

Slika 2 Odnosi izmeu priliva SDI kao uea u BDP i stopa rasta BDP

8,0 7,0 6,0 5,0 4,0 3,0 2,0 1,0 0,0

y = 0,4148 x + 2,6791 r2 = 0,3331 19952004. bdP linearno (19952004. bdP)

0

2

4

6

8

10

Slike 1 i 2 pokazuju da grinfild prilivi utiu na rast jae nego investicije uopte1. Slika 1 pokazuje odnos izmeu ukupnih SDI i stope rasta po glavi stanovnika. Ona pokazuje da SDI ima pozitivan i znaajan uticaj na nivou od 8 % na stopu rasta BDP-a po glavi stanovnika: poveanje priliva SDI u BDP-u od 1 procentnog poena dovodi do poveanja per capita rasta BDP-a od 0,3 procentna poena. Kako SDI dovode do rasta investicija (GFCF, tj. bruto investicija u osnovna sredstva) u meri u kojoj se ne odnose na sticanje postojee imovine, braunfild SDI su dobijene dedukcijom (prodaja postojeih preduzea stranim investitorima kao zamenska varijabla) iz priliva SDI kako bi se izmerile grinfild SDI. U tom sluaju, SDI imaju vei pozitivan i znaajan uticaj na nivou od 3 % na stopu rasta BDP-a po glavi stanovnika: poveanje priliva SDI u BDP-u od 1 procentnog poena dovodi do poveanja per capita rasta BDP-a od 0,42 procentna poena. Dva pitanja su ovde i dalje vana. Prvo je pitanje nastavka ekspanzije SDI u zemljama u razvoju; konkretno, da li bi se ekspanzija nastavila i nakon to se iscrpi proces privatizacije i irenja prekograninih M&A? To jest, da li bi investicije u nova sredstva pratile porast prekograninih M&A (kupovine postojee imovine)? Tabela 1 ukazuje da ekspanziju M&A zaista prati poveanje SDI.Sandrine levasseur, Pribliavanje i SDI u proirenoj EU: ta moemo da nauimo iz iskustva kohezionih zemalja za zemlje CIE ? Odeljenje za istraivanje, OfCE-Paris, 2004.Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 40

1

Tabela 1 Stilizovane injenice o rastu i SDI Rezime rezultataIndustrijske zemlje Od grinfild SdI prema M&A Od M&A prema grinfild SdI Od grinfild SdI prema domaim investicijama Od domaih investicija prema grinfild SdI Od M&A prema domaim investicijama Od domaih investicija prema M&A Od grinfild SdI prema privrednom rastu Od privrednog rasta prema grinfild SdI Od M&A prema privrednom rastu Od privrednog rasta prema M&A + + + + + Zemlje u razvoju + + + + + + latinska Amerika + + + + +

Prema procenama, poveanje M&A za 1 odsto BDP-a dovodi do porasta grinfild SDI za oko 1 procentni poen BDP-a u industrijskim zemljama i 1,5 procentnih poena BDP-a u zemljama u razvoju. To jest, kasnija ekspanzija grinfild SDI je bar onolika koliko je bilo prvobitno poveanje M&A i znatno je vea u privredama u razvoju. Stoga, ako je iskustvo iz 1990-tih i sa kraja 1980-tih dobar predznak za budunost, ekspanzija grinfild SDI e obezbediti da bum SDI bude nastavljen u budunosti ak i nakon zavretka procesa privatizacije.2 Iskustva veine naprednih privreda u tranziciji u potpunosti potvruju ovaj numeriki rezultat. Drugo pitanje odnosi se na uzrono posledinu vezu (u smislu vremenskog prvenstva) izmeu dva oblika SDI i domaih investicija i privrednog rasta. Rezultati su bili da i grinfild i M&A SDI podstiu domae investicije ali njih podstie rast BDP-a. Stoga, privredni rast, kao najvaniji pokazatelj domaih stopa prinosa, slui kao delotvoran faktor koji vue strane investicije; a sa svoje strane, SDI pomae porastu domaih investicija u budunosti3.2

3

Caldern, loayza, Servn, GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE I SPAJAnJA I AKvIZICIJE: POvrATnE InfOrMACIJE I MAKrOEKOnOMSKI EfEKTI*, Svetska banka, radni dokument o istraivanjima sektorskih politika 3192, januar 2004. godine da bi se zatvorio uzrono posledini krug izmeu SdI, domaih investicija i rasta, bilo bi neophodno da investicije dovedu do privrednog rasta. Ova vana veza nije empirijski potvrena, bilo kao odraz loih investicija (Pritchett 2000) ili injenice da privredni rast zavisi od mnotva faktora koji ne mogu da budu u potpunosti obuhvaeni kretanjima SdI ili domaih investicija (barro i Sala-i-Martin 1995, 2000). Jedan od razloga je ve pomenut, a to je da ne poveavaju svi oblici investicija kapital, te se stoga ne javljaju direktni efekti na rast. Glava II: Direktni efekti grinfild SDI

41

Slika 3 Domae investicije pozitivno reaguju na SDIProcenat

0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0 -0,1 -0,2

Kumulativna reakcija

reakcija stope domaih investicija

0

1

2

3 4 docnja (godine)

5

6

Napomena: osenena povrina pokazuje interval pouzdanosti od 95% Izvori: Lane and Miles Farretti (2006): World Bank WDI Online database; author calculations. Slika 4 SDI imaju pozitivan efekat na tednju i investicijeProcenat 100 80 60 40 20 0 -20 -40 -60 -80 -100 Investicije tednja Platni bilans SdI Investicije iz sopstvenih izvora Zaduivanje

Izvori: Lane and Miles Farretti (2006): World Bank WDI Online database; author calculations. Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 42

Najobimnija analiza4 uticaja SDI na privredni rast za trinaest zemalja centralne i istone Evrope tokom itavog dosadanjeg perioda tranzicije od pada gvozdene zavese do sada pokazuje da su SDI zaista imale znaajan pozitivan uticaj na stopu privrednog rasta. To, takoe, govori da su zemlje koje su imale visok priliv SDI ostvarile vie stope rasta nego to bi to bio sluaj u suprotnom i da su zemlje koje su bile manje uspene u privlaenju SDI ostvarile manji rast nego to su mogle. Drugim reima, ishod empirijskog ispitivanja pokazuje da SDI imaju vanu ulogu kao determinanta rasta. Zbog svog delimino endogenog karaktera, SDI e uznapredovati do odluujue varijable ekonomske politike, naroito za manje razvijene zemlje u centralnoj i istonoj Evropi da bi se unapredio proces tranzicije. Istraivanje pokazuje da su SDI inile oko dve treine (2,4 procentna poena) prosene godinje stope rasta (3,4%). Doprinosi su bili pozitivni za svih trinaest zemalja, dodelivi SDI kljunu ulogu kao motoru privrednog rasta. Nasuprot tome, proseni doprinosi domaih investicija inili su samo 13% (0,4 procentna poena) prosene godinje stope rasta.5 Rezultati pokazuju da veina zemalja nije mogla da ostvari vie odrive stope domaih investicija; u nekim zemljama, stopaSlika 5 Ukupno uveanje produktivnosti usled SDI180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 -20Istonoevropski regioni (grupa 1) regioni sa klasterima (grupa 2) regioni sa problemima u konkurentnosti i nezaposlenosti (grupa 3) regioni sa loim geografskim poloajem (grupa 4) Ostatak EU-15 (referentni regioni)

4 5

43


Ukupno uveanje produktivnosti usled SdI (Indeks referentnog regiona = 100)

neuhaus, 2006, Uticaj SdI na privredni rast, Springer verlag Jedini izuzetak je Slovenija, koja je imala visok dohodak po glavi stanovnika ali niske ukupne ulazne SdI. Iskljuivanje Slovenije iz uzorka znaajno poboljava odnos izmeu SdI i dohotka po glavi stanovnika. Koeficijent korelacije skae na 0,49, a regresija obinom metodom najmanjih kvadrata (OlS) pokazuje se kao znaajna na nivou od 10 odsto.

domaih investicija ak je i opala. Kada se rezultati SDI i domaih investicija posmatraju zajedno, vide se odreeni znaci istiskivanja domaeg sektora akumulacije kapitala. Nakon istraivanja EK o SDI i regionalnom razvoju, bez obzira na vrstu SDI i bez obzira na regionalne grupe, dugoroni efekti rasta produktivnosti koji su pokrenule SDI na tranju za radnom snagom su pozitivni.

2. Efekti grinfild SDI na zaposlenostTvrdnja da e SDI automatski dovesti do velikog rasta proizvodnje i zaposlenosti esto moe da navede na pogrene zakljuke, poto ono to je bitno nije nivo SDI, ve vrsta SDI (videti Tabelu 2). Pokazalo se da samo grinfild investicije (kako horizontalne, tako i vertikalne) dovode do otvaranja novih radnih mesta na kratak rok, dok druge vrste SDI deluju kao brana padu ukupne zaposlenosti, ali pokazuju znaajne razlike od zemlje do zemlje,Tabela 2 Opti efekti SDI na regionalnu tranju za radnom snagom Opti efekti na regionalnu tranju za radnom snagom* (1) Spajanja i pripajanja Grinfild investicije (2) Intragranski efekti SdI na tranju domaih konkurenata na radnu snagu Intergranski efekti usled rasta produktivnosti (3) neto regionalni efekti + + +

Izvor: Copenhagen Economics. Napomena: *) Tabela predstavlja samo opte efekte uoene na velikom uzorku regiona i stranih investitora i rezultati za konkretne regione mogu da se razlikuju od ove opte slike. Izvor: Veza izmeu SDI i zaposlenosti u globalizovanom svetu, Sektor za strategiju zapoljavanja, 2005.


44

To je tako prvenstveno zato to investicije orijentisane ka pronalaenju novih trita uvek predstavljaju vaan motiv za SDI ali one ne pomau mnogo u otvaranju novih radnih mesta, uglavnom zbog mera racionalizacije u kapitalno intenzivnim i nekim uslunim delatnostima. Prestrukturiranje nekadanjih dravnih preduzea uoi privatizacije esto je znailo masovna otputanja. Meutim, novija literatura pokazuje da pozitivni efekti na rast zaposlenosti u privatizovanim preduzeima nastaju u rasponu od tri do est godina nakon privatizacije. Iskustva naprednijih tranzicionih privreda predstavljena su u Tabeli 2.Tabela 3 Smer promene broja zaposlenih u stranom i domaem sektoru, 19982001. Ukupno Estonija eka Maarska Poljska Slovaka Slovenija rumunija 0 + + 0 Strani + + + 0 + + + domai + -

Izvor: WIIW Database on foreign investmententerprises relying on national sources

Bez obzira na vrstu SDI dugoroni efekat rasta produktivnosti koji su pokrenule SDI na tranju za radnom snagom je pozitivan.6 Opti rast tranje za radnom snagom prisutan je u regionima sa mnogo grinfild investicija. Pored toga, i M&A i grinfild investicije donose veu konkurenciju u lokalnoj industriji i neefikasna lokalna preduzea bivaju istisnuta sa trita. U isto vreme, rast produktivnosti kako usled efekata uenja, tako i prestrukturiranja poveava konkurentnost ostatka industrije, a poveana tranja iz ostatka privrede poveava tranju za radnom snagom. U najveem broju sluajeva SDI imaju i moderniju tehnologiju od domae to je takoe znailo poveanje konkurentnosti. Ukupno stanje zaposlenosti i problemi sa velikom nezaposlenou nisu univerzalni problem svih privreda u tranziciji. Kada se ovde doda iskustvo Srbije, postaje veoma uoljivo da su zemlje u tranziciji obino ograniavale rast zarada do nivoa rasta BDP-a i da je, osim u Poljskoj, ova poli6

UnCTAd, Izvetj o investicijama u svetu, 2007; Istraivanje Evropske komisije o SdI i regionalnom razvoju, Konani izvetaj, Generalna direkcija za regionalnu politiku, dec. 2006. godine. Glava II: Direktni efekti grinfild SDI

45

tika imala odreenog uspeha u smanjenju nezaposlenosti. U sluaju Srbije visok i stalni godinji realni rast zarada od skoro 20% doveo je do toga da veina radne snage ostane nezaposlena, dok stalni rast zarada u dravnim preduzeima ini rad u privatnom sektoru manje privlanim. Kako je pokazano u Tabeli 3, u gotovo svim zemljama bri rast zarada plaen je viom stopom nezaposlenosti.Tabela 4 Rast BDP produktivnosti i realnih plata u zemljama u tranziciji, u% produktivnost bugarska eka Estonija Maarska letonija litvanija Poljska rumunija Slovaka Slovenija Srbija 5,5 6,7 14,6 11,3 7,9 5,8 8,0 5,5 bdP 0,7 2,0 2,5 3,4 0,9 -1,7 6,0 0,6 4,2 4,8 4,7 plate -6,6 5,1 4,8 0,8 4,8 3,1 6,8 -2,2 1,6 4,9 19,8 stopa nezaposlenosti 12,7 10,6 11,0 6,0 11,0 13,2 17,9 6,3 15,6 8,0 21,0

Produktivnost i BDP Galgoczi, nezaposlenost Bishop, K (2001.)

Privrede u tranziciji (naroito Poljska) utvrdile su, kroz sopstveno iskustvo, da politika odlaganja privatizacije ili nametanja zahteva novim vlasnicima u vezi sa zaposlenou verovatno samo privremeno ublaava gubitak poslova, a ak i tada samo pod povoljnim okolnostima. Raspon moguih efekata na zaposlenost moe se onda sumirati na sledei nain.


46

Okvir 1 Direktni i indirektni efekti SDI na zaposlenost u zemlji domainu Direktni efekti: Gubitak posla zbog restrukturiranja privatizovanih ranije neefikasnih dravnih preduzea. Potreba za takvim restrukturiranjem bila je oigledna, ali smanjivanje negativnog efekta na zaposlenost je takoe bio jedan od ciljeva kreatora politike. Odlaganje privatizacije ili nametanje novom vlasniku zahteva u vezi sa zaposlenou moglo je samo privremeno i pod povoljnim okolnostima da ublai gubitak radnih mesta. Otvaranje novih radnih mesta kroz grinfild investicije. Ovo je bila glavna nada novih drava lanica i vei deo politike u vezi sa SDI je zapravo bio usmeren na takve investicije u preraivakom sektoru. Ove nade su se ostvarile samo delimino. Veina grinfild radnih mesta otvorena je u sektoru usluga, kao na primer u bankarstvu, trgovini na malo i poslovima sa nekretninama. Indirektni efekti: Gaenje radnih mesta kroz prekidanje ranijih domaih veza posle preuzimanja biveg dravnog preduzea od strane stranog investitora. Strani investitori zamenjuju tradicionalne domae dobavljae uvozom, stvarajui tako negativna prelivanja. Gaenje radnih mesta u domaem sektoru MSP zbog konkurencije veih i tehnoloki naprednijih filijala TNC. Na primer, lanci supermarketa potisnuli su male radnje i njihove dobavljae. Izvor: Hunya, Geishecker Efekti stranih direktnih investicija na zaposlenost u centralnoj i istonoj Evropi WIIW Izvetaji o istraivanjima

Efekti SDI na zarade su u naelu pozitivni, poto TNC u globalu plaaju vie plate nego lokalni poslodavci. Iako nema mnogo konkretnih podataka o TNC u zemljama u razvoju, posredni dokazi ukazuju da, barem za kvalifikovanu radnu snagu, one nude vee plate nego domae firme u zemlji domainu. Pored ovih potencijalnih efekata koji, u naelu, vae za sve vrste priliva privatnog kapitala, koristi za zemlje domaine od SDI mogu da se jave u nekoliko drugih oblika: SDI omoguavaju transfer tehnologije naroito u vidu novih oblika kapitalnih inputa to ne moe da se postigne kroz finansijske investicije ili trgovinu robama i uslugama. SDI takoe mogu da unaprede konkurenciju na domaem tritu inputa.47 Glava II: Direktni efekti grinfild SDI

Primaoci SDI esto dobijaju obuku zaposlenih tokom poslovanja novih preduzea, to doprinosi razvoju ljudskog kapitala u zemlji domainu. Dobit koju ostvare SDI uveava prihode od poreza na dobit preduzea u zemlji domainu. Naravno, zemlje esto odluuju da se odreknu dela ovog prihoda kada smanjuju stope poreza na dobit u pokuaju da privuku SDI sa drugih lokacija.Tabela 5 Raspon moguih efekata Direktni Oblast uticaja Koliina Pozitivan dovode od poveanja neto kapitala i otvaranja novih radnih mesta u industrijama u ekspanziji dovode do isplate veih plata i imaju veu produktivnost negativan Strane direktne investicije kroz akvizicije mogu da dovedu do racionalizacije i otputanja Uvode poslovne obiaje u npr. zapoljavanju i unapreivanju koji se smatraju nepoeljnim dovode do zaguenja ve prenaseljenih gradskih oblasti i pogoranja regionalnih neravnotea. Indirektni Pozitivan dovode do otvaranja novih radnih mesta kroz veze unapred i unazad i efekte multiplikatora u domaoj privredi negativan Oslanjanje na uvoz ili preseljenje postojeih firmi dovode do gubitka posla.

Kvalitet

Prelivanje najbolje dovode do erozije prakse u organizaciji nivoa plata poto rada na domae firme. domae firme pokuavaju da se takmie. Podstiu prelazak firmi dobavljaa u oblasti gde postoji ponuda radne snage. dovode do preseljenja lokalnih proizvoaa, pogoravajui regionalnu nezaposlenost, ako lokalnu proizvodnju zamene strane podrunice ili se oslanja na uvoz.

lokacija

dovode do otvaranja novih i moda boljih radnih mesta u oblastima sa visokom nezaposlenou

Izvor: UNCTAD (1994)


48

3. Efekti grinfild SDI na izvozU zavisnosti od vrste SDI, da li su orijentisane ka tritu ili ka efikasnosti, SDI mogu da postanu uspeni izvoznici. Sluaj Maarske dat je u Tabeli 5, u kojoj su osam od deset najveih izvoznika grinfild investicije, sa ueem izvoza u prodaji od preko 80%.Tabela 6 Grinfild izvoznici u Maarskoj Kompanija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Audi flextronics International Philips Hungary GE Hungary Mol IbM Storage Products Open Hungary Samsung Electronics borsodchem nAbI Strano uee? da (grinfild) da (grinfild) da (grinfild) da (privatizacija) delimino (javna prodaja) da (grinfild) da (grinfild) da (grinfild) delimino (javna prodaja) da (grinfild) Izvoz / prodaja 99 99 98 94 23 100 100 82 81 99

Napomena: prikazane su samo kompanije koje su dale podatke o svojim aktivnostima (Nokia!)

Srbija, naalost, nema takva iskustva kao Maarska ili Irska, u kojoj grinfild investitori Intel, Dell, Pfizer i HP ine gotovo 90% irskog izvoza.

49


Slika 6 Najvaniji izvozni proizvodi u 2006. (mil. USD)

Crna metalurgija Obojeni metali voe i povre Tekstil itarice i proizvodi od itarica Ostali proizvodi preraivake industrije Ostali metalni proizvodi Guma 000 100 200 326,0 318,3 291,8 278,8 279,1 240,2 300 400 500 600 700 800 610,6

871,9

900

Ipak, braunfild investitor US Steel predstavlja do sada najveeg srpskog izvoznika. Drugi investitori, kao grinfild Ball Packaging, vae za izuzetno uspene, ali, naalost, to je skoro jedini sluaj SDI koja je orijentisana ka efikasnosti u Srbiji. Veina SDI u Srbiji su orijentisane ka tritu i spadaju u sektor nerazmenljivih roba. Ipak, veina ovih investicija su izuzetno vane za unapreenje poslovnog ambijenta u Srbiji od telekomunikacija (Telenor, Vip) do itavog niza SDI u bankarstvu, osiguranju i trgovini na malo. One ne samo da poveavaju konkurentnost, ve i stvaraju jedno okruenje koje onda moe da postane atraktivnije za SDI orijentisane ka efikasnosti, to je od najvee vanosti za ekonomsku stabilnost zemlje, poto one pomau da se izbegne pregrevanje platnog bilansa, to u poslednje vreme predstavlja ozbiljan problem privrede Srbije.


50

Okvir 2 O kompaniji U. S. Steel Serbia d.o.o i njenim filijalama Dana 12. septembra 2003. godine, United States Steel Corporation kupila je srpsku elezaru Sartid, a.d. u steaju. elezara Sartid radila je daleko ispod svog nominalnog proizvodnog kapaciteta od 2,2 miliona tona. elezara je poslovala veoma loe, a ulaganja u maine i infrastrukturu bila su nedovoljna. Preduzee i njegovih vie od 9.000 radnika su u sutini preivljavali od ograniene dravne pomoi iji cilj je bio da se sprei propast preduzea i socijalni nemiri do kojih bi verovatno dolo u sluaju propasti jednog od najveih preduzea u Srbiji. Tokom sledeih deset meseci, U. S. Steel je rukovodio poslovanjem, plaao mesene trokove za plate radnicima, izdatke za sirovine, raune za komunalije i trokove eleznikog prevoza. Ugovorom o upravljanju spreeno je da preduzee propadne i da region bude ekonomski upropaen.Najvei izvoznici u Srbiji 2007.mil. EUr

800 700 600 500 400 300 200 100 0

664,6

207,0 104,0 63,6 63,58 59,6 48,3 46,3 44.3 41,2

US Steel

Petrohemija

Tigar

Kruik

Sunoko Hemofarm

nIS

Tarket

EPS

Tetrapak

Na taj nain, U. S. Steel postao je jedan od vodeih investitora u Srbiji. Tokom prve godine vlasnitva nad preduzeem, U. S. Steel Serbia, d.o.o. izvrilo je niz kapitalnih ulaganja, ukljuujui: 3,2 miliona USD za sanaciju i pokretanje K-3 konvertera za proizvodnju elika, koji je bio van upotrebe vie od 13 godina

51


2,3 miliona USD za kupovinu tenzione ravnalice koja je poveala proizvodnju i kvalitet belog lima u abakoj fabrici 10,5 miliona USD za projekat ugradnje elektronskog sistema upravljanja hladnom valjaonicom u fabrici u Smederevu Septembra 2004. godine kompanija je najavila investiciju vrednu vie od 38 miliona USD u projekte za unapreenje proizvodnje u Smederevu i dostizanje nominalnog proizvodnog kapaciteta od 2,2 miliona tona sirovog elika. Projekti obuhvataju: remont visoke pei broj 1, koja je van upotrebe od 1987. godine, poboljanje radionice za proizvodnju kiseonikog elika, poveanjem kapaciteta pei sa 92 na 112 tona po ari, to predstavlja poveanje od 20 odsto modernizaciju dve maine za kontinualno livenje ugradnjom kalupa sa promenljivom irinom. Decembra 2005. godine Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) proglasila je U.S. Steel Serbia najveim izvoznikom u 2005. Ovu poziciju U.S. Steel Serbia zadrao je i u 2006. i 2007. godini.

4. RiziciSDI takoe mogu da donesu rizike za zemlju u razvoju koja im je domain. U literaturi se ukazuje na neke sluajeve u kojima su SDI bile meta kritika zbog direktne tete kao to je zagaenje i degradacija prirodnih bogatstava. Meutim, nije utvrena nikakva veza izmeu ekolokog indeksa i uea SDI u BDP-u, to ukazuje da zagaenje moe da se javi i kada ima i kad nema SDI. Rizici dolaze od mogunosti da SDI dovedu do smanjenja, umesto poveanja, domae tednje i investicija, ukljuujui negativne efekte na BNP kroz repatrijaciju dobiti; istiskivanja domaih preduzea sa trita kapitala; poveanja tranje za devizama i apresijacije deviznog kursa; podrke lokalnim oligopolima; ometanja regulacije; stvaranja nestabilnosti kroz poveavanje finansijskih rizika na tritu;Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 52

nastojanja da se zatite rente iz tehnologije umesto transfera tehnologije, to smanjuje ili ukida oekivana prelivanja i eksternalnosti. Veina istraivanja u protekloj deceniji, koja su ispitivala neto ocene uticaja SDI obuhvativi 183 projekta u nekih 30 zemalja u proteklih 15 godina, utvrdila je oigledan pozitivan uticaj na ekonomsko blagostanje domaina. Isto tako, makroekonomska istraivanja zemalja su u naelu utvrdila postojanje pozitivnog uticaja SDI. Jedna studija MMF-a ustanovila je da postoje nepobitni dokazi o pozitivnim efektima, ukljuujui i poveanja produktivnosti kroz transfer tehnologije. Nekoliko studija je ukazalo da zemlja, da bi prisvojila koristi od SDI, mora ve da bude na nekom stepenu razvoja. Takoe se pokazalo da SDI poveavaju rast samo u zemljama gde je radna snaga ostvarila minimalni nivo obrazovanja (Borensztein et al, 1998).

Slika 7

SDI i okruenje14 12 10 8 SdI/bdP 6 4 2 0 -2 -4 Indeks okruenja 0.0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 80,0 90,0 100,0

53


Glava III Efekti prelivanja grinfild SDI

1. ta su efekti prelivanja?Direktni efekti SDI, kako grinfild tako i ostalih, su jasno uoljivi. Kao to je pokazano u prethodnom poglavlju, ovi efekti su znaajni u oblasti rasta proizvodnje i nove vrednosti (doprinos rastu BDP-a), porastu zaposlenosti, poveanju izvoza i konkurentnosti i tehnolokog napretka. S obzirom na to da preduzea koja su osnovana kroz grinfild SDI prisvajaju ove rezultate, investitori su u poziciji da te rezultate prisvoje putem rasta njihovih ukupnih prihoda, smanjenja trokova poslovanja i, konano, poveanja dobiti. Prema tome, ovi efekti su direktni efekti grinfild SDI. Nadalje, direktni efekti su efekti na kupce preduzea stvorenih kroz grinfild SDI u vidu novih proizvoda, veeg kvaliteta roba i usluga i boljeg odnosa cene i kvaliteta. Meutim, postoje neki efekti koje ova preduzea i grinfild strani direktni investitori ne mogu da prisvoje. Ovi efekti grinfild SDI nemaju dejstvo na preduzee koje je nastalo iz SDI, ve iskljuivo na ostala preduzea u zemlji domainu i, samim tim, na sve kupce, ne samo kupce proizvoda koje nude preduzea koja su SDI. Poto ove efekte ne moe da prisvoji preduzee nastalo iz SDI, oni se smatraju (za njih) eksternim efektima. Teorija eksternih efekata prua prilino jednostavno objanjenje postojanja takvih pojava. Ekonomska teorija precizira da eksterni efekti postoje u sluaju da delovanje, odnosno aktivnosti jednog privrednog subjekta (preduzea) utiu na produktivnost, odnosno na nivo trokova drugih (preduzea), ili nivo korisnosti potroaa, a to delovanje trite ne sankcionie, te se za to ne naplauje, odnosno ne plaa nikakva cena. Naalost, veina eksternih efekata koji se danas razmatraju u javnoj raspravi su zapravo negativni eksterni, odnosno eksterni trokovi, zbog toga to jedan privredni subjekt namee dodatne trokove drugom. Tipini eksterni trokovi su vezani za zagaenje, odnosno tetu po ivotnu sredinu koja poveava trokove proizvodnje svih preduzea koja su pogoena tom vrstom ekolokih negativnih eksternih efekata. Postoje dve karakteristike svih eksternih efekata, pozitivnih i negativnih, a njih je lako prepoznati u sluaju zagaenja. Prvo, ne postoji dobrovoljna razmena izmeu dve strane: jedne koja stvara zagaenje i druge koja prima zagaenje. Inae bi postojala trina cena vezana za ovu razmenu. Drugo, strana koja snosi trokove (gubitke) ne dobija nikakvu naknadu, odnosno nije kompenzovana. Iako su onome koji prima zagaenje, bez njegove saglasnosti, nametnuti dodatni trokovi, ta strana ne dobija nikakvu nadoknadu ovih trokova. Sada je teorijska koncepcija eksternih efekata razjanjena. Za to razjanjenje je iskorien primer negativnih eksternih efekata, odnosno eksternih trokova zagaenja. Ipak, pored eksternih trokova, postoji znatan broj pozitivnih eksternih efekata, odnosno eksternih pogodnosti za ostala preduzea, odnosno potroae. Ove pogodnosti obino nisu tako uoljive kao57 Glava III: Efekti prelivanja grinfild SDI

eksterni trokovi, tako da sredstva javnog informisanja ne izvetavaju tako esto o njima. Tipine eksterne pogodnosti mogu se zapaziti u bilo kom trnom centru. Kupci koji dou da vide, odnosno obiu samo jednu prodavnicu u nekom trnom centru, imaju snaan podsticaj da obiu i sve druge. Otvaranje nove prodavnice u nekom trnom centru poveava broj ljudi/kupaca koji se ree da odu u taj trni centar i obiu sve ostale prodavnice u njemu. Sama poslovna koncepcija trnog centra zasnovana je upravo na eksternim pogodnostima koje prodavnice donose jedna drugoj. Kljuni preduslov da bi eksterni efekti uopte postojali jeste da preduzea koja proizvode pogodnosti za ostale ne mogu da prisvoje te pogodnosti, odnosno da ih razmenjuju i naplate punu trinu cenu za njih. Ako se ove pogodnosti, odnosno efekti prisvoje, onda se radi o internalizaciji eksternih efekata njih onda vie nema. Ali, ako onaj koji je proizveo pogodnosti ne moe da ih prisvoji, tj. ako eksterni efekti postoje, onda je problem u tome to preduzea mogu da se nau u situaciji da, zato to ne mogu da prisvoje te pogodnosti, nemaju nikakvih podsticaja da ih proizvode, odnosno da ih proizvode u dovoljnoj koliini. Ta injenica otvara put za razmatranje mogunosti za dravnu intervenciju, odnosno da drava stvara podsticaje za proizvodnju eksternih pogodnosti koje trite ne moe da stvori.

2. Efekti prelivanja: jednostavna klasifikacijaU sluaju SDI eksterni efekti se obino nazivaju efektima prelivanja (spillover). I ovde je kljuni preduslov da neki efekat bude klasifikovan kao efekat prelivanja taj da strani direktni investitor ne moe da ga prisvoji i uini delom svoje poslovne raunice. Ovi efekti prelivanja se, u naelu, dele na intragranske i intergranske efekte. Intragranski efekti prelivanja, koji se ponekad nazivaju i horizontalna prelivanja, su oni efekti prelivanja koji su korisni samo ostalim preduzeima koja su u istoj industriji (grani), o kojoj god industriji (grani) da se radi: telekomunikacije, bankarstvo, proizvodnja cementa, itd. Na preduzea u drugim granama ova prelivanja ne utiu. Vano je pravilno razumeti znaenje rei koristan. Na primer, jedno od intragranskih prelivanja je sve vea konkurencija u posmatranoj industriji (grani) poveanjem konkurentskog pritiska. Neko bi mogao da se zapita da li su ti efekti zaista korisni za konkurente. Na kratak rok, svakako nisu. Kako je istakao nobelovac John Hicks miran ivot je najslai od svih profita monopola. Stoga ni privatna ni ostala preduzea ne vole konkurenciju. Na dugi rok, meutim, konkurencija je korisna ak i za njih, zato to konkurencija podstie ekonomsku efikasnost. Najvie od svega, ona podstie efikasnost u proizvodnji. Dugorono gledano, samo konkurencija moe da obezbediGrinfild strane direktne investicuje u Srbiji 58

konkurentnost preduzea i konkurentnost industrije, odnosno grane u celini. Ne treba ni govoriti da je jaa konkurencija izmeu preduzea, odnosno proizvoaa i prodavaca korisna za kupce. Tako svi kupci u odreenoj industriji (grani), ne samo kupci proizvoda koje proizvodi grinfild SDI, imaju koristi od pojaane konkurencije zbog onoga to ekonomisti nazivaju novi ulasci. Mehanizam obe uzrono posledine veze bie detaljno objanjen kasnije u ovom poglavlju. Intergranski efekti prelivanja, odnosno vertikalna prelivanja, jesu efekti na lokalna, odnosno domaa preduzea u svim drugim granama i za kupce njihovih proizvoda. Uvek postoje direktne vertikalne veze izmeu preduzea nastalih kao grinfild SDI i lokalnih preduzea: njihov smer moe da bude i navie i nanie (ponekad se naziva nizvodno i uzvodno). Veze iji je smer navie (nizvodno) znae da preduzee nastalo kroz grinfild SDI prodaje svoje proizvode (robe ili usluge) lokalnim preduzeima, kao na primer, domaim distributerima i prodavcima, koji potom obezbeuju ove proizvode kupcima/potroaima. Veze iji je smer nanie (uzvodno) znae da lokalna, odnosno domaa preduzea obezbeuju inpute preduzeu nastalom kroz SDI. Efekti prelivanja nisu oni koje prisvaja preduzee nastalo kao SDI, ve oni koje prisvajaju domaa preduzea i koja, na kraju, to prenose na sve kupce. Veze navie i nanie naglaavaju direktne vertikalne kontakte izmeu preduzea osnovanog kao SDI i lokalnih preduzea kao osnovu za efekte prelivanja. Ipak, u nekim sluajevima nema potrebe za direktnim kontaktom (bilo horizontalnim ili vertikalnim) izmeu ovih preduzea da bi dolo do efekata prelivanja. Na primer, preduzee uspostavljeno kao SDI moe da obuava zaposlenog iz oblasti svoje najbolje poslovne prakse u nekoj oblasti koja je zajednika za sva preduzea, bez obzira na industriju, odnosno granu, kao to je, na primer, raunovodstvo. Ako taj zaposleni napusti svoje radno mesto otvoreno kroz grinfild SDI i zaposli se u nekom drugom, potpuno odvojenom lokalnom, odnosno domaem preduzeu, to preduzee e, bez ikakve naknade, dobiti njegova unapreena znanja iz raunovodstva. Naravno, to lokalno preduzee plaa ovom specijalisti trinu platu; ipak, lokalno preduzee ne snosi trokove obuke ovog specijaliste, odnosno ne mora da ulae u stvaranje svog ljudskog kapitala.

3. Mehanizam efekata prelivanjaPrvi efekat prelivanja, koji je u celini intragranski, jeste pootravanje konkurencije. Nesporno je to vie konkurencije, to bolje. Ova tvrdnja vai gotovo za sve. Nesporno je bolje kada postoji vie konkurencije sa stanovita kupaca, a bolje je i za sve druge osim za besposlene, neradne i

59

Glava III: Efekti prelivanja grinfild SDI

lenje zaposlene i isto takve proizvoae, odnosno preduzea oni ne vole konkurenciju i obino nalaze veoma domiljata objanjenja zato konkurencija nije dobra za drutvo u celini. Mnogi ljudi pogreno smatraju da je broj konkurenata u grani jedini pokazatelj nivoa konkurencije u njoj. To jednostavno nije tano, mada broj konkurenata nije potpuno bez znaaja. Konkurencija je, prema reima nobelovca George Stiglera, pre svega rivalitet izmeu konkurenata, odnosno konkurentski pritisak na jedno preduzee od svih drugih preduzea u grani. Taj rivalitet, odnosno pritisak podstie svako preduzee u grani da povea ekonomsku efikasnost: jedini nain za svako preduzee da opstane jeste da bude efikasno. Najvaniji oblik ekonomske efikasnosti u ovom sluaju je tzv. proizvodna efikasnost koja obuhvata nekoliko stvari: razvoj novih, boljih proizvoda, nove naine da se opsluuju kupci i smanjenje trokova i nie cene. Dolazak preduzea koja se zasnivaju na grinfild SDI donosi novi i snaniji konkurentski pritisak u bilo kojoj grani, usled dobro osmiljenih novih proizvoda, poboljanih naina da se kupcima prue usluge i njihove rentabilnosti, to se odraava kroz njihove nie cene. Ove karakteristike preduzea zasnovanih na SDI posledica su njihove superiorne tehnologije, kao i superiornog znanja (know-how), koji se temelji na njihovom meunarodnom poreklu, a koji je ve testiran u mnogim drugim zemljama u kojima posluju i prihvaen kao najbolja praksa. Shodno tome, preduzea zasnovana na grinfild SDI donose superioran proizvodni proces, a time i znaajna poveanja konkurentskog pritiska na lokalna preduzea u njihovoj grani. Taj dolazak stvara daleko vei pritisak od onog koji stvara neki drugi lokalni konkurent. Ponekad je taj stav ogranien na ideju da e ovi novi ulasci sruiti monopol u nekoj grani time to e uvesti nekoliko preduzea. Daleko je, meutim, od toga bitnije da se uspostavi snaan rivalitet i konkurentski pritisak koji iz njega proizlazi pritisak koji je zasnovan na modernoj tehnologiji, najsavremenijem znanju (know-how) i irom sveta testiranoj najboljoj praksi.

Okvir 1. Merenje konkurencije Konkurenciju je teko meriti, ali za to se mogu koristiti posredni indikatori (proxy). Jedan od takvih indikatora jesu rashodi za reklamu. to je ea konkurencija, to su vii rashodi za reklamu. Sa dolaskom Vip mobile 2007. godine svi mobilni operateri su budete za reklamu poveali nekoliko puta u odnosu na prethodnu godinu. Dva postojea mobilna operatera zauzimala su pozicije ispod dvadesete u pogledu rashoda za reklamu, a 2007. godine oni su meu prvih 5 kompanija po rashodima za reklamu.


60

Drugi kanal konkurentskog pritiska koji se stvara je potencijalni ulazak novih grinfild SDI. Ako je dravna politika takva da su prepreke, naroito pravne prepreke ulasku male, sva postojea preduzea se disciplinuju pretnjom mogueg novog ulaska neke grinfild SDI. Najbolji nain da se ta pretnja demonstrira je da su neke grinfild SDI ve realizovane u zemlji domainu u datoj industriji, odnosno grani. Najbolji dokaz da je neto mogue je da to ve postoji. Shodno tome, ne radi se samo o konkurentskom pritisku postojeih grinfild SDI, ve i novih ulazaka te vrste koji su se pokazali izvodljivim na osnovu onih koji su ve uli na trite. Drugi mehanizam kojim grinfild SDI poveavaju konkurentski pritisak je taj da one stvaraju novi reper za druga preduzea pri merenju uinka njihovog poslovanja. Stvar je u tome da se lokalna preduzea takmie meu sobom ili postoji lokalni monopol i nijedno od preduzea nema informaciju o ostvarivim, odnosno dostupnim trokovima. ak i ako imaju najbolje podsticaje da smanjuju trokove poslovanja da bi poveali dobit, lokalna preduzea nemaju odgovarajuu informaciju o tome da li su uspena u njihovom naporu da smanje trokove. Ova informaciona funkcija novog ulaska je veoma vana u svetu asimetrinih informacija. Novi ulazak grinfild SDI daje reper za sve lokalne konkurente i pomae im, bez obzira na druge mehanizme konkurentskog pritiska, da smanje svoje trokove i da poveaju ekonomsku efikasnost proizvodnje. Pojaana konkurencija izazvana grinfild SDI dovodi do znaajnih eksternih pogodnosti na sve kupce odreene grane. Ta konkurencija dovodi do: novih proizvoda, inovativnih naina da se uslui kupac, novog marketinga i niih cena za kupce. U sluaju bankarstva, na primer, takva konkurencija izazvana grinfild SDI dovodi do pojave novih vrsta kredita (brzi gotovinski krediti, na primer), inovativnih i boljih naina komunikacije sa klijentima u procesu davanja ovog kredita, novih naina marketinke komunikacije u kojoj se klijenti obavetavaju o svim vanim pojedinostima u vezi sa proizvodom i mogu sami racionalno da odlue o ovom proizvodu i njegovom korienju i, na kraju, usled pojaane konkurencije i smanjenih trokova, do pada kamatnih stopa koje graani plaaju (za dati rizik kredita). Ako klijenti nisu potroai, ve proizvoai, onda se ovi efekti multiplikuju, zbog toga to pojaana konkurencija izazvana grinfild SDI dovodi do pospeivanja poslovanja drugih proizvoaa i mogla bi da bude korisna za potroae njihovih proizvoda. Na primer, smanjene cene usluga mobilnih komunikacija i vei kvalitet tih komunikacija imaju blagotvorne efekte i za potroae i za proizvoae koji koriste ove usluge kao svoj proizvodni input. U konanom, potroai ubiraju, i direktno i indirektno, plodove pojaane konkurencije. Procenjuje se (Deloitte, 2008) da su novi ulasci na srpsko trite mobilnih telekomunikacija (Telenor 2006. godine i Vip mobile 2007.) omoguili svim kupcima u Srbiji (i preduzeima i poje61 Glava III: Efekti prelivanja grinfild SDI

dincima) da uivaju koristi od znaajnog porasta broja i raznovrsnosti ponuenih usluga i pada cena za 14%. Osim toga, u istom izvetaju data je ocena da je korienje mobilnih telekomunikacija u poslovne svrhe doprinelo rastu produktivnosti pojedinanog radnika za 7% u 2007. godini. Moderna ICT je neophodna za privredni rast u doba modernih, novih ekonomija. Vea konkurencija usled ulazaka novih SDI neminovno dovodi do vee stope penetracije. Konkurencija meu tri mobilna operatera u Srbiji proizvela je stopu penetracije od oko 90% stanovnitva, ili 72%, kako se procenjuje, kada se uzmu u obzir oni koji poseduju vie SIM kartica (Deloitte, 2008). Takva penetracija znaajno smanjuje transakcione trokove bukvalno svake transakcije, bez obzira na kom je tritu. Za zemlju sa ogromnom nezaposlenou, od sutinske je vanosti to to bolje komunikacije znaajno smanjuju transakcione trokove na tritu rada, ime se poveava verovatnoa novog zapoljavanja. Ogromna stopa penetracije mobilnih komunikacija omoguila je da gotovinsko plaanje naknade za parkiranje vozila u gradovima Srbije bude potpuno zamenjeno bez iroko rasprostranjene upotrebe mobilnih komunikacija, takav sistem nije delotvoran. A sva ova poboljanja su rezultat efekata prelivanja usled vee konkurencije meu operaterima u industriji mobilnih telekomunikacija. Imitacija je veoma vaan kanal horizontalnih efekata prelivanja ona se obino naziva klasinim transmisionim mehanizmom za nove proizvode i procese; osim toga, isti kanal je transmisioni mehanizam za upravljake, odnosno organizacione inovacije. U sluaju novih proizvoda imitacija je zasnovana na obrnutom inenjeringu i njen uspeh zavisi od sloenosti proizvoda lake je imitirati jednostavne proizvode. Problem sloenosti kod obrnutog inenjeringa u sluaju industrija (grana) koje proizvode usluge nije toliko relevantan, odnosno nije tako velika prepreka kao u sluaju upravljakih, odnosno organizacionih inovacija, koje su mnogo transparentnije nego patentom zatieni inovativni proizvodi i tehnologije. Kako su ove inovacije, kao nova struktura cena (videti okvir) i inovacije u odnosima sa klijentima prilino vidljive za klijente, one su takoe vidljive i za domaa preduzea u istoj industriji (grani), odnosno lokalne konkurente. Nivo transparentnosti se poveava od proizvoda ka uslugama, te je, stoga, imitacija veoma vana u raznim uslugama (telekomunikacije, bankarski poslovi sa stanovnitvom, osiguranje i druge finansijske usluge, saobraaj, itd.). Stoga, u granama koje pruaju usluge imitacija je jedan od najvanijih kanala za intragranske efekte prelivanja.


62

Okvir 2 irenje 24/7 Vip mobile kao grinfild SDI u oblasti mobilnih telekomunikacija prvi je na srpskom tritu ponudio novi tarifni paket: prepaid flat tarifu za pozive i SMS prema svim mreama 24 sata na dan, sedam dana u nedelji (24/7). Taj paket bio je ponuen pre nego to je Vip otpoeo sa radom. To je, bez sumnje, ponuda za najjednostavniji i najtransparentniji tarifni paket kakav do tada nije postojao na srpskom tritu. Dva postojea operatera poela su da primenjuju potpuno istu tarifu sredinom maja 2007. godine, nekoliko dana pre nego to je Vip mobile poeo da radi.

SDI stvaraju veoma specifinu tranju za inputima i na taj nain utiu na njihove lokalne dobavljae. U tom smislu vertikalne veze sa smerom nanie su osnovni kanal za ovaj tip vertikalnih efekata prelivanja (intergranska prelivanja). SDI u naelu, a grinfild SDI konkretno, stvaraju veoma specifinu tranju, obino po mnogo viim standardima u smislu kvaliteta inputa (zahtevi u pogledu materijala, dobara i usluga), kvaliteta usluga koje se nude kupcima u smislu, na primer, precizne dinamike isporuke (tano na vreme), nulte tolerancije za krenje ugovornih obaveza u vezi sa isporukom, itd. Ovi standardi su obino mnogo vii nego standardi lokalnih preduzea i njihovih zahteva prema lokalnim dobavljaima. Drugim reima, SDI dovode do pootravanja konkurencije i konkurentskog pritiska na lokalna trita inputa sa novim zahtevima kad je u pitanju tranja i jasnim uputstvima za sve dobavljae koji bi eleli da budu uspeni. To stvara podsticaje za lokalne dobavljae da ulau u poboljanje kvaliteta svoje proizvodnje i da restrukturiraju svoje poslovanje da bi poveali kvalitet svojih usluga za sve kupce, ne samo za kupce grinfild SDI. Osim toga, grinfild SDI obino pruaju odreenu podrku ovim dobavljaima u njihovim naporima da zadovolje ove standarde u vidu obuke, tehnike pomoi, transfera znanja (know-how) itd. U tom smislu, koristi od restrukturiranja i unapreenog poslovanja lokalnih dobavljaa se proiruju na sve druge kupce. Kada neko lokalno preduzee naui i pone da primenjuje nove standarde, recimo, proizvodnje i isporuke svojih proizvoda, ovi standardi se sprovode bez razlike, ko god da je kupac. Ova vrsta vertikalnih efekata prelivanja ima uticaja na sve kupce u industriji (grani) koja je dobavlja grinfild SDI. Ostali kupci su slepi putnici kada su u pitanju napori grinfild SDI da poveaju standarde snabdevanja inputima.

63

Glava III: Efekti prelivanja grinfild SDI

Okvir 3. Vertikalne veze sa smerom nanie (uzvodno) Sve tri grinfild SDI u Srbiji koje su analizirane pokazale su veoma snane vertikalne veze sa lokalnim preduzeima, iji je smer nanie. Vip mobile vri nabavku graevinskih radova (antenski stubovi) od domaih graevinskih preduzea na moderan nain na koji ova preduzea nisu navikla. Isto vai i za softver koji se nabavlja od lokalnih programera softvera, odnosno lokalna preduzea se angauju za izradu onih delova softvera koji su specifini za trite Srbije. Raiffeisen banka je razvila dugorone odnose sa lokalnim proizvoaima softvera za izradu specifinog bankarskog softvera. Kada je re o vezama navie, Ball Packaging je za kompletan transport/distribuciju angaovao lokalna preduzea za prevoz kamionima. Utovar proizvoda je u potpunosti regulisan prema standardima Ball Packaging i svaki prevoznik je obavezan da kupi GPS (Global Positioning System) prijemni ureaj koji omoguava Ball Packagingu da prati svaku poiljku i njen status u realnom vremenu. Za distribuciju, odnosno maloprodaju usluga Vip mobile angaovana su lokalna preduzea. Ova preduzea i njihove zaposlene obuavao je Vip mobile u oblasti procedura (know-how) koje su standardizovane na nivou korporacije. Novi korporativni standard poboljao je uinak lokalnih distributera, odnosno trgovaca.

Isti mehanizmi vertikalnih prelivanja postoje u sluaju vertikalnih veza sa smerom navie, ponovo imamo veu konkurenciju, vie standarde kad je u pitanju, obuka, tehnika pomo, transfer znanja (know-how) itd. U sluaju industrije telekomunikacija, maloprodaja telekomunikacionih usluga je potpuno izmetena iz telekomunikacionog operatera kroz ugovorno angaovanje lokalnih distributera, odnosno trgovaca na malo. U sluaju preraivake industrije, na primer, aluminijumskih limenki za napitke, koje se isporuuju proizvoaima pia, za transport i isporuku proizvoda u celini su angaovana lokalna preduzea za prevoz kamionima. Moderna privreda funkcionie kroz angaovanje podugovaraa i usredsreivanje na osnovnu delatnost. A to je upravo nain na koji rade preduzea nastala iz grinfild SDI. Osim nabavke inputa u smislu komponenti i materijala na lokalnom tritu, oni angauju podugovarae za razne usluge, kao to su odravanje, obezbeenje, transport, reklamiranje, IT usluge, raunovodstvo, itd. Za mnoge od ovih usluga angaovane su lokalne kompanije kao podugovarai i kroz ovo angaovanje stvaraju se efekti vertikalnih prelivanja. Empirijske studije su pruile dokaze da u nekim zemljama vertikalna prelivanja predstavljaju najvaniju grupu efekata prelivanja. U sluaju, na primer, Litvanije (Javorcik, 2004) pokazaloGrinfild strane direktne investicuje u Srbiji 64

se da su vertikalna prelivanja nanie najvaniji nain na koji SDI utiu na lokalna preduzea. Smatra se da Litvanija nije jedinstvena u tom pogledu. Pokazalo se da SDI u sektoru prirodnih bogatstava ili primarnim sektorima nisu tako korisne za domau privredu (Aykut i Sayek, 2007). Naravno, mogunosti za vertikalna prelivanja nanie veoma su ograniene u ovim sluajevima, poto je trite inputa za takva preduzea prilino ogranieno. Posebni efekti prelivanja zasnovani na imitaciji su prelivanja kod izvoza. U osnovi, lokalna preduzea od SDI mogu da naue da izvoze. Ono to je bitno je da izvoz, u naelu, ukljuuje fiksne trokove u smislu uspostavljanja distributivnih mrea u odreenoj zemlji, organizovanja prevoza do zemlje odredita, upoznavanje ukusa potroaa u toj zemlji, konkretnih regulatornih aranmana, postupaka carinjenja (kako u zemlji porekla, tako i u odredinoj zemlji) itd. Preduzea zasnovana na SDI imaju relevantna znanja o svim ovim stvarima, budui da imaju iskustvo u spoljnoj trgovini i imaju razvijene distributivne mree i strategije. Ona koriste to iskustvo i mreu da izvoze za novu zemlju odredita. Lokalna preduzea mogu da sarauju u ovim poslovnim poduhvatima i stiu znanja i iskustva koja mogu posle da koriste za svoje sopstveno samostalno poslovanje. To je kombinacija saradnje i imitacije. Saradnja je tipian vertikalni efekat prelivanja u sluaju izvoza. Kao to je ve razmatrano u prethodnim stavovima, poveani standardi tranje za inputima podstiu lokalne proizvoae da prilagode svoje poslovanje ovim standardima, unaprede kvalitet svog proizvoda i da, na taj nain, budu konkurentni. U osnovi, radi se o meunarodnim standardima. Ukoliko je domae preduzee dobavlja jednog preduzea zasnovanog na

monografija sdi

Documents