molitve na jezeru

7/30/2019 Molitve Na Jezeru

1/112

Molitve na jezeru

I

Ko me to gleda netremice kroza sve zvezde na nebu i sve stvari na zemlji?

Zakrite oi svoje, zvezde i stvari; ne gledajte nagotu moju. Dovoljno me stid pee krozmoje oi.

ta imate da vidite? Drvo ivota, koje se smanjilo u trn na drumu, te ubada i sebe i druge.ta drugo - nego plamen nebesni zaronjen u blato, te niti svetli niti se gasi?

Orai, nije glavno vae oranje no Gospod to posmatra.

Pevai, nije glavno vaa pesma no Gospod to slua.

Spavai, nije glavno vae spavanje no Gospod to bdi.

Nije glavno neto vode u kaljama oko jezera no jezero je glavno.

ta je sve vreme ljudsko do jedan talas to okvasi vreo pesak na obali, pa se pokaja toostavi jezero, jer presahnu?

O zvezde i stvari, ne gledajte u mene no u Gospoda sa oima. On jedini vidi. U njegagledajte i videete sebe u domovini svojoj.

Nato vam gledanje u mene: u sliku izgnanstva svoga? U ogledalo svoje urne

prolaznosti?

Gospode, lepi ubruse moj, optoeni zlatnim serafimima, spusti se na mene kao veo naudovicu, i pokupi suze moje, u kojima vri alost svih Tvojih stvorenja.

Gospode, lepoto moja, doi mi u goste. Da se ne bi stideo nagote svoje. Da se mnogiedni pogledi, to padaju na mene ne bi vraali doma edni.

II

Ko me postavi u ovaj crvinjak?

Ko me zavali u prainu, da budem sused zmijama i ruak jastrebima?

Ko me surva sa gore visoke, da budem saputnik krvnicima i bezbonicima?

Moj greh i Tvoja pravda, Gospode. Od postanja sveta protee se greh moj, i bri je negopravda Tvoja.


2/112

Brojim grehe svoje kroz ceo ivot svoj, i kroz ivot oca mojega tja do poetka sveta, ikaem: zaista, pravdi Gospodnjoj ime je milost.

Rane svojih otaca nosim na sebi, rane koje i sam pripremah dok u njima bejah, pa su sesada sve objavile na dui mojoj, kao arena koa na irafi, kao plat od zlih skorpija to

me kolju.

Aman, Gospode, otvori brane nebesnoj reci Tvoje blagodati, i oisti me od gube. Da bibez gube smeo izgovoriti ime Tvoje pred ostalim gubavcima, a da mi se ovi ne narugaju.

Podigni me bar za jednu glavu iznad trulenog mirisa ovog crvinjaka. Da udahnemnebesnog tamjana i da oivim.

Podigni me bar za jednu palmu visoko, da se i ja mogu nasmejati zmijama, to jure zamojim petama.

Gospode, ako ima i jedno dobro delo na zemaljskom putu mome, radi njega jednog izbavime od saputnitva krvnika i bezbonika.

Gospode, nado moja u oajanju.

Gospode, snago moja u nemoi.

Gospode, videlo moje u tami.

Metni samo jedan prst na elo moje i podii u se. Ili, ako sam i suvie prljav za prsteTvoje, vei me jednim zrakom iz Tvoga carstva i digni me, - digni me, miloto moja iz

ovog crvinjaka.

III

Ima li dana iza tvojih lea, ovee, koje bi eleo da ti se povrate? Svi su te privlaili kaosvila, i ostajali iza tebe kao pauina. Kao med doekivali su te, kao smrad ispraao si ih.Svi su prepuni obmane i greha.

Gle, sve bare pod meseinom lie na ogledala. I svi dani, obasjani tvojim lakoumom, liena ogledala. No kad si koraao s jednog dana na drugi, lana ogledala su se razbijala kaotanak led, i ti si gacao po vlazi i blatu.

Moe li dan, kome su jutro i vee kapije, biti dan?

Gospode svetlonosni, za jednim danom ezne moja dua, rastrzana obmanama: za danombez kapija, iz koga je potonula u smenu seni. Za danom Tvojim, to nazivah danomsvojim, kad bejah jedno s Tobom.


3/112

Ima li sree, ovee, iza tvojih lea, koju bi eleo da se povrati? Od dva zalogaja isteslasti drugi je otuniji. Od juonje sree, iznete na dananju trpezu, ti okree glavu sdosadom.

Dati su ti samo trenuci sree, da te oaloste seanjem na pravu sreu, u nedrima

neizmenljivo Srenoga, i vekovi nesree, da te probude iz bunovne samsare obmana.

Gospode, Gospode, jedina sreo moja, sprema li konak za ugruvanog palomnika Tvoga?

Gospode, mladosti moja nestariva, u Tebi e se okupati oi moje i zasjati sjajem nadsunanim.

Suze pravednika Ti briljivo zbira, i njima svetove podmlauje.

IV

Uie me stariji, dok bejah otrok, da se drim neba i zemlje, da ne posrnem. Dugoostadoh dete, i dugo se naslanjah na potapa to mi ga dadoe.

No kad venost prostruja kroza me i osetih se strancem u svetu, nebo i zemlja seprelomie u rukama mojim kao slaba trska.

Gospode, snago moja, kako su nemoni nebo i zemlja! Izgledaju kao dvorovi od olova, aisparavaju kao voda na dlanu u Tvome prisustvu. Samo svojim roguenjem kriju nemosvoju, i plae neuku decu.

Uklonite mi se s oiju sunca i zvezde. Odbite se od zemlje. Ne mamite me, ene i

prijatelji. ta mi moete pomoi vi, to bespomono starite i ponirete u grob?Svi su vai darovi jabuka sa crvom u srcu. Svi su vai napitci proli mnogo puta krozneiju utrobu. Odede vae su pauina, kojoj se ruga nagota moja. Osmejci vai -navetaj alosti, u kojoj ete vikati mene u pomo, nemoni nemonoga.

Gospode, snago moja, kako su nemoni nebo i zemlja! I sve zlo, to ljudi ine podnebom, ispovest su nemoi i - nemoi.

Samo moan usuuje se initi dobro. Samo onaj, to se Tobom hrani i poji, snago moja,puni se snagom za dobro.

Samo spava na srcu Tvome osea odmor. Samo onaj, to ore pred nogama Tvojim,sladie se plodom truda svoga.

Minulo je detinjstvo moje, hranjeno strahom i neznanjem, i iezla je nada moja u nebo izemlju. Sada samo u Tebe gledam i Tvog se pogleda drim, kolevko moja i vaskrsenjemoje.


4/112

V

Jo malo, malo i put e se moj koniti. Jo malo, malo pridri me, Pobednie smrti, nastrmenom putu k Tebi. Jer to se vie k Tebi penjem, sve vie me ljudi zateu nanie, usvoj bezdan.

to je bezdan puniji to je deblja i njihova nada, da e Tebe savladati. Zaista, to je punijibezdan Ti si dalje od bezdana.

Kako su glupe sluge drveta poznanja! Svoju mo ne mere Tobom no svojim brojem.Zakon pravde ne osvetavaju Tvojim imenom no svojim brojem. Put veine za njih je putistine i pravde. Drvo poznanja postalo je drvo zloina, i gluposti, i ledenog mraka.

Vaistinu, znalci ovoga sveta znaju sve osim da su sluge Satane. Kad svane poslednji dan,Satana e se zaradovati broju svoje etve. Sve turo klasje! No po gluposti svojoj i Satanarauna sa brojem a ne sa punoom. Jedan Tvoj klas vredie za svu etvu Sataninu. Jer Ti

na punou hleba ivotnog rauna, Pobednie smrti, a ne na broj.Uzalud govorim bezbonim: uputite se Drvetu ivota i znaete vie nego to elite znati.Od drveta poznanja Satana vam pravi skalu za podzemni svet.

Rugaju mi se bezboni: ti hoe kroz Drvo ivota da nas obrati tvome Bogu, koga mi nevidimo.

Zaista, neete Ga nikada ni videti. Svetlost, to zasenjuje oi i serafimima, sagoree vaezenice za navek.

Od svega to raste u gnilini zemljinoj najrei su oni to u Boga veruju. O jezero i planine,pomozite mi da se veselim, to i ja putujem sa ovim najreim, najneujnijim,najprezrenijim.

Jo malo, malo, brao, i put e se na koniti.

Jo malo, malo pridri nas, Pobednie smrti.

VI

Na kolena, plemena i narodi, pred velianstvom Bojim. Padate hitro na kolena pred

svojim harambaama, a oklevate pasti pred noge Svemoguega!Velite: zar e nas ovako malene kazniti Gospod? Da nas je stvorio veim i snanijim, pada nas i kanjava! A ovako, gle, jedva smo neto vii od trnovog bunja ukraj drumaprema hunoj vasioni oko nas, a ti nam preti kaznom nesrazmerno Veeg od nas?


5/112

Bezumnici! Kad vas vae harambae pozivaju na zlo, od koga se i vasiona zatrese, ondane govorite, da ste suvie maleni. Samo se za svetla dela izgovarate malenkou islabou.

Mada ste maleni na oi, pod velikim ste imenom zapisani u knjizi sudbe. Praotac va

imaae arhangelsku veliinu i blistae arhangelskim likom. Zato je i vama odreenaarhangelska nagrada ili arhangelska kazna.

Kad se neujno uvue u srce praoca vaeg elja, da pozna stvari van Tvorca, njegov likarhangelski potamni kao zemlja, i njegova veliina razbi se u sitnice, - u vas, semenjegovo. Jer poeli, da pozna sitnice, pa se razbi u sitnice, da bi mogao ui u sitnice, iokusiti ih, i ispitati ih.

Sve sitnice, svi sitni presitni, moraju se zdruiti i okrenuti licem od zemlje ka Tvorcu. Dabi se va arhangelski praotac ponovo vaspostavio, i da bi lice njegovo ponovo zasjalosjajem ogledala okrenutog ka suncu.

Gospode moj i Tvore moj, vaspostavi oveka, kakvoga Ti prvo stvori. Ovakav kakav jeovek nije delo Tvoje. Ovakav kakav je ovek je tvorac samoga sebe. Ime mu je bolest, -od kud bi bila bolest u rukama Tvojim? Ime mu je strah - od kud bi strah mogao doi odNeustraivog? Ime mu je zloba, - od kud bi zloba mogla doi od Nezlobivog?

Ispuni me Sobom, zdravlje moje; ispuni me Svojom venom jutarnjom svetlou, iisparie iz mene bolest, strah i zloba. Kao to pred suncem movar isparava, i pretvara seu njivu plodovitu!

VII

Da mogu od kamenja da stvorim svirae, i od peska jezerskog igrae, i od lia svih gorapevae, da mi pomognu slaviti Gospoda. Te da se i glas zemlje uje meu horovimaangelskim.

Sinovi oveji naklopili se na trpezu odsutnog Domaina, te ne pevaju nikome do sebi isvojim zalogajima, koje e najzad morati povratiti zemlji.

Prealosno je slepilo sinova ovejih to ne vide silu i slavu Gospodnju. Tica ivi u gori, ine vidi goru. Riba pliva u vodi, i ne vidi vodu. Krtica rovi pod zemljom, i ne vidi zemlju.U istini, prealosna je jednakost oveka sa ticama, i ribama, i krticama.

Ljudi, kao i ivina, ne obraaju panju na ono ega ima suvie, no uzdiu trepavice svojesamo pred retkostima, pred izuzetcima.

Suvie Te ima, Gospode, disanje moje, zato Te ljudi ne vide. Suvie si oigledan,Gospode, uzdisanje moje, zato je panja ljudi okrenuta od Tebe i upravljena na polarnemedvede, na retkosti u daljini.


6/112

Suvie slui slugama svojim, vernosti moja slatka, zato si izloen prezrenju. Suvie ranoustaje, da upali sunce nad jezerom, zato te spavala na trpe. Suvie si revnostan uzaiganju nonih kandila na svodu nebesnom, revnosti moja nenadmana, a lenjo srceljudi mnogo vie govori o nehatnom sluzi no o revnosnom.

O ljubavi moja, da mi je sve stanovnike zemlje, vode i vazduha pokrenuti da zabrujehimnu Tebi. Da mi je, da se skine lepra sa oiju zemlje, i da rasputnica opet postanedevojkom, kakvom si je stvorio.

Vaistinu, veliki si, Boe moj, isto i bez sveta. Podjednako si veliki i kad Te svet slavi ikad Te svet huli. No kad Te svet huli, vei izgleda u oima svetitelja Tvojih.

VIII

Svetovi se roje oko Tebe, Gospode, kao pele oko cvetale trenje. Jedan svet potiskujedrugi; jedan drugom osporava oevinu; jedan gleda na drugog kao na uljeza u svoj dom.

Svi polau vee pravo na Tebe od Tebe samog.Od prelivanja Tvoje punoe rojevi se hrane, Sladosti Neiscrpna. Svi se prejedaju, i sviodlaze gladni.

Od svih rojeva roj ljudi odlazi najgladniji. Ne zato, Domaine, to Ti nema jela za ljudenego zato to oni ne poznaju svoju hranu, pa se otimaju s gusenicama o isti brst.

Pre svih stvorenja, i pre vremena i alosti, Ti si, Gospode, uobliio oveka u srcu svome.Prvo si oveka smislio, mada si ga poslednjeg objavio na brojanicama stvaranja. Kao tovrtar sve vreme misli o cvetu rue dok kopa i sadi suve ipove. Kao to zidar planirajui

hram najpre uiva u kubetima, mada ove poslednje zida.Prvo si rodio oveka u srcu svome, pre nego si poeo stvaranje.

Pomozi mome smrtnom jeziku imenovati toga oveka, taj sjaj Tvoje slave, i tu pesmuTvoga blaenstva. Da ga imenujem Sveovekom? Jer kao to se on sadrao u srcuTvome, tako se u njegovom umu sadrao sav objavljeni svet, sa ovekom i vesnicimaoveka.

I niko ne znade Oca osim Sin, niti ko znade Sina osim Otac. Kao Nirvana bio si,Gospode, dok se Sin u Tebi ne zae; bez broja i bez imena bio si.

Kako da Te veliam iz sred roja gladnih gusenica, to jedan vetar donosi na cvetalutrenju a drugi odnosi, i iji je sav vek izmeu dva vetra?

O Gospode, snu moj danononi, pomozi mi, da Te veliam. Da nita ne bi postalo velikosrcu mome osim Tebe.

Neka Te veliaju sva stvorenja, Gospode, ne da bi uinila velikim Tebe no sebe.


7/112

Zaista, preveliki si Ti, Gospode, da bi Te sve nae himne mogle uiniti veim.

I kad se svi rojevi insekata oduvaju od cvetale trenje, trenja ostaje ista u veliini iprolenoj lepoti svojoj.

IX

Gospode, premila tajno due moje, kako je lak ovaj svet, kada ga merim na kantaru sTobom!

Na jednoj strani kantara jezero rastopljenog zlata a na drugoj oblak dima.

Sve brige moje, sa telom mojim i njegovim ludim grevima od slasti i gorine, ta sunego dim, ispod koga dua moja pliva po zlatnom jezeru?

Kako da ispovedim ljudima tajnu, koju gledam kroz krugove arhangela Tvojih? Kako

delovima da govorim o celini? Kako e nokti na prstima razumeti krvotok tela? Zaistaonemelom od uda muno je govoriti ogluvelim od larme.

Prvo je bilo raanje pa onda stvaranje. Kao to se udesna misao u oveku neujno itajanstveno raa, pa roena misao potom stvara, tako se neujno i tajanstveno u tebi rodioSveovek, Jedinorodni, koji je lotom stvorio sve to Bog moe stvoriti.

U Tvom neuznemirenom devianstvu, dejstvom Duha Svesvetog, rodio se Sin. To jeraanje Boga odozgo.

Kako gore, tako dole, - govorie stari. Ono to se desilo na nebu, desilo se i na zemlji.

Ono to se desilo u venosti, desilo se i u vremenu.Mio si mi, ljubavi moja, zato to si mi tajna. I svaka ljubav gori i ne sagoreva dok tajnatraje. Otkrivena tajna sagorena ljubav. Kunem Ti se venom ljubavlju kao to se Ti menikune venom tajnom.

Obukao si se u sedmora nebesa; skrio si se preduboko od svih oiju. Da se sva sunca slijuujedno oko, ne bi progoreli sve zavese tvoje. Nisi se skrio namerno, Veliki Gospode, nonesavrenstvom naim. Razloeno i isitnjeno stvorenje ne vidi Te. Samo za onoga nisiskriven, ko je postao jedno s Tobom. Za onoga nisi skriven, za koga je poruen zidizmeu Ja i Ti.

Gospode, premila tajno due moje, kako je lak ovaj svet, kad ga merim na kantaru sTobom.

Na jednoj strani kantara jezero rastopljena zlata, a na drugoj oblak dima.

X


8/112

utljivom jeziku i zamiljenom umu Ti se pribliuje, enie due moje, Due Svesveti.Od govorljivog jezika se krije kao labud od burna jezera. Kao labud pliva po tiini srcamoga, i ini ga plodnim.

Susedi moji, prestanite s vaom zemaljskom mudrou. Mudrost se raa a ne stvara. Kao

to se Mudrost raa u Bogu, tako se ona raa i u zemlji. Roena mudrost stvara, no nestvara se.

Pameu li se hvalite, hvalisavci! ta je vaa pamet do mnogopamenje? Pa kad mnogopamtite, kako ne zapamtiste trenutke udesnog raanja mudrosti u vama? Ponekad vasujem gde govorite o velikim mislima, to se kod vas iznenadno i bez vaeg truda rode.Ko ih rodi, mnogopametni? Kako se rodie bez oca, kad priznajete, da im vi nisteroditelj?

Zaista vam kaem: otac im je Duh Svesveti, a majka preostali devianski kuti due vae,u koji Duh Svesveti jo sme da ue.

Tako se raa svaka mudrost i na nebu i na zemlji: od Devojke i Duha Svesvetog. Naddevianstvom prve ispostasi zalebdeo je Duh Svesveti, te se rodio Sveovek, MudrostBoja.

to je devianstvo Oca na nebu, to je devianstvo Majke na zemlji. to je dejstvo DuhaSvetog u nebu, to je dejstvo Njegovo i u zemlji. to je raanje mudrosti u nebu, to jeraanje mudrosti i u zemlji.

O duo moja, veito iznenaenje moje! Gle, ono to se zbilo jednom na nebu i jednom nazemlji, ima da se zbude i u tebi. Mora postati devojkom, da bi mogla zaeti Mudrost

Boju. Devojkom biti mora, da bi te Duh Boji zamilovao. Sva uda na nebu i na zemljiproizala su od Devojke i Duha.

Devojka raa stvaralaku mudrost. Raspusna ena stvara jalovo znanje. Samo Devojkamoe da vidi istinu, a raspusna ena moe samo da pozna stvari.

Gospode triipostasni, oisti ogledalo due moje, i nadnesi lice Tvoje nada nj. Da bi duamoja zasjala slavom Gospodara svoga. Da bi se preudna istorija neba i zemlje otpeatilau njoj. Da bi se ispunila bleskom kao jezero moje, kada sunce visi nad njim u podne.

XI

Kad sam se vezao za Tebe, ljubavi moja, sve druge veze su popucale.

Gledam lastu kako je zbunjena nad razorenim gnezdom, i velim: ja nisam vezan zagnezdo svoje.

Gledam sina kako se alosti za roditeljem svojim, i velim: ja nisam vezan za roditeljesvoje.


9/112

Gledam ribu kako izdie im se izvadi iz vode, i velim: takav sam ja! Ako me izvade izzagrljaja Tvoga, trenutno u izdahnuti kao riba baena na pesak.

No kako sam mogao tako bezpovratno poronuti u Tebe i iveti, ako nikad pre nisam bio uTebi? Vaistinu bio sam u Tebi od prvog probuenja Tvoga, zbog ega se i oseam u Tebi

kao u domu svome.

Postoji venost u venosti kao to postoji trajanje u vremenu. U jednoj venosti,Gospode, Ti si bio u neiskazivoj bezrazlinosti i veernjem blaenstvu svome. Tada suipostasi Tvoje istina bile u Tebi, jer nisu mogle ne biti u Tebi. No nisu se sozercale jednau drugoj, jer nisu se znale u svojoj razlinosti. U drugoj venosti Ti si bio u jutarnjemblaenstvu Svome, i tri ipostasi saznale su se i sozercale kao takve.

Ni Otac nije pre Sina, ni Sin nije pre Oca, ni Duh Svesveti nije pre ni posle Oca i Sina.Kao ovek pri buenju to odjednom i istovremeno otvori oba oka, tako su se odjednom iistovremeno otvorile tri ipostasi u Tebi. Nema Oca bez Sina ni Sina bez Duha Svetoga.

Kada legnem kraj moga jezera i spim snom bez sanjanja, tada ne umire u meni ni mosaznanja, ni elja ni akcija, no sve se sliva u jedno blaeno, nirvansko, bezrazlinojedinstvo.

Kad sunce prospe svoje zlato po jezeru, ja se budim ne kao nirvansko jedinstvo no kaotrojedinstvo, od saznanja, elje i akcije.

To je Tvoja istorija u mojoj dui, Gospode, tumae ivota moga. Nije li istorija moje duetuma istorije svega stvorenoga, svega isitnjenog i svega ujedinjenog? I Tebe, domovinomoja, i Tebe je - oprosti - tuma dua moja.

Domovino moja, spasi me od navale tuinaca na mene.

ivote moj, sagori sve upljuvke smrti na dui mojoj i na telu mome.

XII

Pomai srce moje jelejem milosti Tvoje, premilostivi Gospode moj.

Da nikad ne bukne u srcu mome ni gnev protiv monih ni prezrenje nemonih. Gle sve jenemonije od rose jutarnje!

Da mrnja nikad ne savije gnezdo u srcu mome protiv onih, koji mi zlo snuju. Da sesetim kraja njihova, i da budem spokojan.

Milost otvara put k srcu svih stvorenja, i donosi radost. Nemilost navlai maglu na elo, istvara teskobnu osamu.

Pomiluj milostivoga, Najnenija Ruko, i otkri mu tajnu mudrosti Tvoje.


10/112

Sveovek je edo milosti Oca i svetlosti Duha.

Sav stvoreni svet samo je pria o Njemu. Mona sunca na nebesima i najmanje kapi vodeu jezeru priaju sobom jedan deo prie o Njemu. Svi zidari neba i zemlje, od premonihserafima do Vladatelja i najmanjeg grumena praine, priaju istu istovetnu priu o

Njemu, prasutini svojoj i praizvoru svome.

ta su sve stvari na zemlji i mesecu no sunce u priama? Zaista, tako je sva vidljiva inevidljiva tvar Sveovek u priama. Sutina je jednostavna, no priama o sutini nema nikraja ni broja.

Susedi moji, kako da vam govorim o sutini, kad ni prie ne razumete?

O da znate, kakva je sladost, i irina, i snaga, kad se potone u dno svih pria; tamo, gdeprie poinju i gde se svravaju. Tamo, gde jezik zanemi, i gde je sve kazano odjedanput!

Kako dosadne onda postanu sve duge i spore prie stvorenja. Zaista, onako isto dosadnekao to je dosadno sluati priu o gromovima onome, ko je navikao gledati gromove.

Primi me u Sebe, Sine Jedinorodni, da budem ujedinjen s Tobom kao to bejah prestvorenja i pada.

Neka se svri duga i zamorna pria moja o Tebi trenutnim vienjem Tebe. Neka umresamoobmana moja kao da sam ja neto pored Tebe, neto drugo izvan Tebe.

Prepunjene su ui moje pria. Zenice moje ne trae vie da gledaju izlobu odela noTebe, sutino moja, pretovarena priama i odelima.

XIII

Ti ne trai mnogo od mene, ljubavi moja. Gle, ljudi trae vie.

Obmotan sam u debeli obmota nebia, to zaklapa oi due moje. Ti samo trai, dadua moja skine sa sebe magloviti obmota i otvori oi prema Tebi, silo moja i istinomoja. Ljudi trae, da se dua moja obmotava sve guim i sve teim obmotaima.

O pomozi mi, pomozi mi! Pomozi dui mojoj da doe do slobode i lakoe; da doe dolakoe i vazdunih krila; da doe do vazdunih krila i ognjenih kola.

Duge su prie, preduge; kratak je moral - jedno slovo. Prie se prelivaju u prie, kaoglatko lice moga jezera iz boje u boju. Gde je kraj bojanom prelivanju vode pod suncem,gde li kraj prelivanju pria u prie?

Duge su prie, preduge; kratak je moral - jedno slovo. Ti si to slovo, slovesni Boe. Ti sitaj moral svih pria.


11/112

to zvezde piu po nebu, to trava ape po zemlji. to voda struji na moru, to oganj burlapod morem. to angel zbori oima, to imam vie na kuli. to prolost ree i utee, toSada veli i bei.

Jedna je sutnost svih stvari; jedan je moral svih pria. Stvari su bajke o nebu. Smisao Ti

si svih bajki. Prie su Tvoja duina, irina. Kratkoa Ti si svih pria. Grumen si zlata ubregu kamena.

Kad ime Tvoje izreem, sve sam izrekao, i vie

nego sve:

Ljubavi moja, pomiluj me! Silo i Istino moja, pomiluj me!

XIV

ta vredi odelo, ako nema tela da se odene? ta vredi telo, ako dua njim nije ogrnuta?ta vredi dua, ako Ti u njoj ne bdi, Ognje u pepelu?

Odelo je moje pepeo i dim, ako mu telo moje ne daje cene.

Jezero moje lepo slepo je blato, ako se okata voda ocedi iz njega.

Dua je moja pepeo i dim, ako se Ti iz nje ocedi, Roso jutarnja.

U pepelu svih stvari Ti ispisuje Tvoje ime, i dimom svih stvari zasenjava plamen Tvogasjaja.

Tvoj plamen je rosa za edne, koji se savijaju Tvome zagrljaju. No Tvoj plamen jesaiui oganj za one, koji bee od njega.

Zaista Ti si raj istim i pakao neistim.

Kada doe Poslednji Dan - kad se Prvi i Poslednji Dan otkriju ljudima kao Jedan Dan -tad e se isti radovati a neisti alostiti. I vapie neisti: avaj, jedosmo pepeo na zemlji,a sad moramo da jedemo oganj na nebu!

Proroci Tvoji, Majko nebesna, behu otkrivai ognja ispod pepela, ronci u vulkanska

grotla. Po beskrajnoj milosti Svojoj svakome si dala da otkrije varnicu, za kojom je ronio,dok se sve varnice ne slie u plameni poar Sina Tvog, Majko nebesna.

Gospode, podizao si pastire svakome stadu, a pastiri su loili ognjeve za svoja stada, dase stada ne zamrznu na vrletnom drumu istorije. Dok Sveovek, Sin Jedinorodni, nerazbukta oganj veliki i ne pozva sva stada da se greju.


12/112

Gle, kako se duboko kriju svi plemeniti metali, oi dubine zemaljske! Kako li si tek Tiskriven pod pepelom zemlje, najplemenitiji kamene!

Siromah ore svoju njivu i odmahuje glavom kad mu govorim: bogatae, duboko ispodtvoje jalove njive poiva jezero rastopljenog zlata.

Ne odmahujte glavom, osiroteli carevii, kad vam govorim, da je telo dragocenije ododela, i dua od tela, i Plameni Car od due.

XV

Beli galebovi lete nad mojim plavim jezerom, kao beli angeli nad plavim nebom. Niti bigalebovi bili beli ni jezero plavo, da veliko sunce nije otvorilo svoje oko nad njima.

Majko moja nebesna, otvori Tvoje oko u dui mojoj, da vidim ta je ta. Da vidim, koobitava u dui mojoj, i kakvi plodovi rastu u njoj.

Bez Tvoga oka ja tumaram beznadedno po dui svojoj kao putnik po ponoi, popononoj bezrazlinosti. I pada, i die se pononi putnik, i ono to sreta na putu nazivadogaajima.

Ti si jedini dogaaj ivota moga, svetilo due moje. Kada dete juri majci svojoj u naruja,za njega ne postoje dogaaji. Kada nevesta tri svome eniku u sretanje, ona ne vidicvee u livadi, niti uje brujanje oluje, niti osea miris kiparisa ni volju zverova, -ona vidisamo lice enika; uje samo muziku sa usana njegovih; mirie samo duu njegovu. Kadljubav ljubavi hodi u susret, nita joj se ne dogaa. Vreme i prostor izmiu se s putaljubavi.

Besciljni putnici i Bezljubavni imaju dogaaje, i imaju istoriju. Ljubav nema istorije, nitiistorija ljubavi.

Kad se neko kotrlja niz goru ili pue uz goru ne znajui kuda ide, dogaaji mu se nameukao cilj njegovog puta. Zaista, dogaaji su cilj besciljnome i istorija besputnome.

Zato se besciljni i besputni zaustavljaju kod dogaaja, i prepiru s dogaajima. Aja semolaljivo urim k Tebi, i uz goru i niz goru, i prezreni dogaaji srdito se uklanjajuispred mojih stopa.

Kad bih ja bio kamen i kotrljao se niz goru, ja ne bih mislio o kamenju, o koje se lupamno o ponoru na dnu strmeni.

Kad bih ja bio potok planinski, ne bih mislio o svom neravnom putu no o jezeru, koje meeka.

Straan je u istini ponor onih, koji su zaljubljeni u dogaaje, to ih vuku nanie.


13/112

Majko nebesna, ljubavi moja jedina, oslobodi me robovanja dogaajima, i uini mesvojim robom.

Najbelji Dane, svani u dui mojoj, da vidim cilj zamrenog puta svoga.

Sunce nad suncima, jedini dogaaj u vasioni, to privlai srce moje, obasjaj unutranjostmoju, da vidim, ko se usudio obitavati u njoj osim Tebe. Da iskorenim iz nje sve plodove,to slade spolja, a srce im mirie gnilinom.

XVI

Ustajte sinovi Sina Bojega! Ustajte, ustalo je i milostivo sunce i poelo netedno litisvoju svetlost po tamnim poljima zemlje. Ustalo je, da vas oslobodi tmore i strahasanovnog.

Na suncu nisu ispisani vai juonji gresi; sunce ne pamti, ne zlopamti nita. Na

njegovom licu nema bora sa vaega ela, ni alosti, ni zavisti, ni tuge. Njegova je radost udavanju, njegova mladost - njegovo podmlaivanje - u sluenju. Blago onima koji slue,jer nee ostariti.

ta - kad bi se sunce ugledalo na vas, susedi moji? Kako bi malo svetlosti slalo nazemlju, o vi tvrdice. Kako bi krvava bila njegova svetlost, o vi krvnici. Kako bipozelenelo gledajui vea sunca od sebe, o vi zavidljivci. Kako bi pocrvenelo sluajuihule odozdo, o vi gnevljivci. Kako bi poutelo od udnje za lepotom zvezda, o vipohotljivci. Kako bi pobledelo od straha, da mu neko ne zagradi put, o vi straljivci.Kako bi potamnelo od brige, o vi brini mnogobrini. Kako bi se naboralo i ostarelohranei se juonjim zlom, o vi zlopamtila. Kako bi se ohladilo i umrlo, i svu vasionu

okruilo svojom smru, o vi propovednici smrti.O kakva srea za svet, to se sunce nikad nee ugledati na vas, sinovi i keri zemlje.

Gle, sunce ne zna mnogo stvari kao vi, ali zna veito dve stvari: da je sluga i da je znak.Da je sluga Onoga, ko ga je uegao; i da je znak Onoga, ko ga je postavio sebi na slubu.

Budite i vi sluge Onoga, ko vas osvetljava suncem spolja i Sobom iznutra, i okusieteslast veite mladosti.

Budite i vi znak Onoga, ko vas je postavio meu zverinje zemaljsko, i nadmaiete sjaj

sunca. Zaista, sve zverinje oko vas plivae u srei pod zracima vae dobrote, kao tomeseci plivaju oko sunaca.

No ta je sunce, i sve zvezde, do humke pepela, kroz koje blista Ti, Sine Boji? Humkepepela, to ublaavaju sjaj Tvoj i prosejavaju ga kroz sebe kao kroz gusto sito? Jer gle, uTvome punom sjaju nita se ne bi videlo do Tebe, kao to se u potpunom mraku nita nevidi do mraka.


14/112

Gospode, Gospode, ne opali nas Tvojim sjajem, nepodnoljivim za nae oi, i ne ostavinas u polumraku, u kome se stari i trune.

Ti jedini zna meru naih potreba, Gospode, slava Tebi!

XVII

Otuni su mi saveti ljudskih stareina i mudraca, - o kako su mi otuni - od kada Tvojamudrost zatrese moje srce i mozak, Sveti Boe.

Ne veruju u Tvoju svetlost oni, koje mrani prohtevi srca vuku u propast. Kamenu to sekotrlja niz brdo nema prepona. to vea strmen i nia propast, to je i kotrljanje kamenasve bre i sve nezadranije.

Jedan mrani prohtev svojim uspehom izmamljuje drugi, drugi trei, dok sve to je dobrou oveku ne usahne, i sve to je zlo ne potekne tokom bujice. Dok se sa svim ne obroni

zgrada Duha Svetoga i spolja i iznutra.

Dok prezirai svetinje ne ponu prezirati sami sebe i uitelje svoje.

Dok najslae slasti ne ponu ih guiti svojim smradom.

Dok se sva blaga, za koja su oni susede ubijali i gradove ruili, ne ponu rugati njihovojrugobi.

Tada oni kradljivo pridiu oi svoje k nebu, i kroz gnoj svoga bia, obesveenog iusmrdelog, vapiju: Sveti Boe!

Kako me vrea kao vrua strela razmetljivost ljudi svojom moi od kad saznadoh zaTvoju monu ruku, Sveti Krepki!

Zidaju kule od kamena, i govore: bolji smo zidari od tvog Boga. A ja ih pitam: da li vi, ilioci vai, sazidaste zvezde?

Pronalaze svetlost u zemlji, i hvale se: znamo vie nego tvoj Bog. A ja ih pitam: kozakopa svetlost pod zemlju, da je vi pronaete?

Lete po vazduhu, i nadmeno govore: sami sebi stvorismo krila, gde je tvoj Bog? A ja ih

pitam: ko vas podseti na krila i letenje ako ne tice, koje ne stvoriste vi?No, gle, kad im Ti otvori oi za nemo njihovu kad beslovesne stvari pokau im svojugrdosnu mo; kad se um njihov napuni uenjem zvezdanim kulama, to se bez stubova itemelja dre u prostranstvu; kad se srce njihovo ispuni strahom od nemoi i bezumljanjihova, - tada oni u stidu i skruenosti pruaju ruke k Tebi i viu: Sveti Krepki!


15/112

Kako me alosti oveje precenjivanje ovoga ivota odkad okusih slast Tvojebesmrtnosti, Sveti Besmrtni!

Kratkovidi vide samo ovaj ivot, i govore: ovo je jedini ivot, i delima svojim uiniemoga besmrtnim meu ljudima. A ja im velim: ako je va poetak kao reka, onda mora imati

svoj izvor; ako je kao drvo, mora imati svoj koren; ako je kao zrak svetlosti, mora dolazitiod nekog sunca. I jo im velim: meu smrtnima li zasnivate svoju besmrtnost? Loiteoganj u vodi.

No kad ugledaju smrt, izgube avaz, i muka im stegne srce. Kad omiriu meso svojihmrtvih nevesta; kad spuste u raku bezzrana lica svojih prijatelja; kad stave ruke naohladnele grudi svojih sinova; kad saznadu, da se ni kraljevi svojim krunama nisu mogliotkupiti od smrti, ni junaci svojim miicama, ni mudraci svojom mudrou, - tada osetestuden vetar smrti gde i na njih duva, i padaju na kolena, i obaraju glave nad oborenomgordou svojom, i mole se Tebi: Sveti Besmrtni, pomiluj nas!

XVIII

Pokajte se od svojih puteva, stanovnici zemlje. Gle, oko Domaina sveta bdi duboko uvama. Ne verujte zavodljivim oima svojim, pustite Oko da vam osvetli put. Vae oi suzavesa na Oku Boijem.

Pokajanje je priznanje pogrenog puta. Pokajanje proseca nov put. Pokajniku se otvarajuoi za dva puta: za onaj, kojim ide, i za onaj, kojim treba da ide.

Vie je onih, koji se kaju, no onih, koji skreu svoje kolesnice na nov put. Kaem vam:dve hrabrosti potrebne su pokajniku - jednom hrabrou da se zaplae nad starim putem, i

drugom da se obraduje novom.ta vam vredi kajati se a stalno tapkati po starom putu? Kako nazivate oveka, koji sedavi i vie za pomo, a kad mu se pomo ukae ne hvata se za konop spasenja? Tako i janazivam vas.

Pokajte se od elje za ovim svetom i svim to je u ovom svetu. Jer svet je ovaj grobljevaih predaka, koje stoji otvoreno i eka vas. Jo malo malo i vi ete biti preci i eleeteuti re pokajanje, no neete je uti.

Kao to vetar duhne i odnese maglu ispred sunca, tako e smrt odneti vas ispred lica

Boja.Pokajanje podmlauje srce i produuje vek. Suze pokajnika peru tamu sa oiju i dajudetinji sjaj oima. U moga jezera oko je kao u srne, vazda vlano i dijamantski sjajno.Zaista, vlaga u oima isuuje gnev u srcu.

Kao nov mesec takva je dua u pokajnika. Pun mesec mora da opada, nov mesec mora daraste.


16/112

Pokajnik kri njivu svoje due od korova, i seme dobra poinje da raste.

Zaista, nije pokajnik onaj ko tuguje zbog jednog uinjenog zla no onaj, ko tuguje zbogsvih zala, koje je u stanju uiniti. Mudar domain ne see samo onaj trn to ga je ubo no isvaki trn na njivi to eka da ubode.

Gospode moj, pohitaj i pokai nov put pokajniku, kada prezre svoj stari put.

Majko nebesna, Nevesto Svesvetog Duha, prigni se k srcu naem, kad se kajemo. Otvoriistonik suza u nama, da se operemo od teke ilovae, to nam oi pomuti.

Due Svesveti, duhni i razagnaj neisti zadah iz due pokajnika, to ga je guio ipokajanju priveo.

Molimo Ti se i poklonimo, ivotvorni i Moni Due!

XIX

Usred graje i poruge ljudske uzdie se molitva moja k Tebi, Care moj i Carevino moja.Molitva je tamjan, to bez prestanka kadi duu moju i uzdie je k Tebi, i prigiba Tebe knjoj.

Sagni se, Care moj, da ti apnem najmiliju tajnu, najtajniju molitvu, najmolitveniju elju.Ti si predmet svih molitava mojih, svega iskanja moga. Nita od Tebe ne item, vaistinu,samo Tebe.

ta da traim od Tebe, to me ne bi odvojilo od Tebe? Da budem gospodar nad nekoliko

zvezda? Neu li s Tobom gospodariti nad svima zvezdama?Da budem prvi meu ljudima? Kakav stid za mene, kad me Ti za trpezom Svojom budestavio na poslednje mesto!

Da me slave milioni ljudskih usta? Kakav uas za mene, kad se sva ta usta napunezemljom!

Da se okruim najdragocenijim stvarima iz celoga sveta? Kako ponienje za mene, da mete stvari nadive, i da sijaju i onda kad zemljana tama ispuni oi moje!

Da me ne rastavlja od prijatelja mojih? Ah, rastavi me, Gospode, rastavi me to pre odprijatelja mojih, jer oni su najdeblji zid izmeu Tebe i mene.

Zato da se molimo, govore susedi moji, kad nam Bog ne usliava molitve? A ja imvelim: vaa molitva nije molitva no torbarenje. Vi se ne molite Bogu da vam da Boga noavola. Zato Mudrost nebesna ne prima molitve sa jezika vaeg.


17/112

Zato da se molimo, ropu susedi moji, kad Bog zna unapred ta nama treba? A ja saalou odgovaram: zaista, Bog zna, da vama nita ne treba do Njega jedinoga. Navratima due vae On eka da ue. Molitvom se otvaraju vrata za ulazak velianstvenogaCara. Ne govorite li i jedan drugome na vratima: molimo, uite?

Ne trai Bog slavu Sebi no vama. Njegovoj slavi svi svetovi ne mogu dodati nita, kamoli ete vi. Molitva vaa proslavlja vas a ne Boga. U Njega je punoa i milost. Sve dobrerei, koje u molitvi uputite Njemu, vraaju se dvogubo na vas.

Svetlosni Care moj i Boe moj, Tebi se jedinom molim i poklonim. Izli se u mene kaobujan potok u edan pesak. Samo se Ti izli, ivotvorna vodo, lako e onda trava rasti popesku i beli jaganjci pasti po travi.

Samo se Ti izli u suhotnu duu moju, ivote moj i Spasenje moje.

XX

Posmatraj sebe kao umrla, govorim samom sebi, pa nee ni osetiti dolazak smrti. Utupiaoku smrti za ivota, i kad doe nee te imati im ubosti.

Posmatraj sebe svako jutro kao novoroeno udo, i nee osetiti starosti.

Ne iekuj dolazak smrti. Jer gle, smrt je ve dola i ne izbija iz tebe. Zubi njeni suneprekidno u tvome mesu. Ono to je ivelo pre tvoga roenja, i to e nadiveti tvojusmrt, ono je i sada ivo u tebi.

Jedne noi odsuka angel pantljiku vremena, kojoj ni kraj ne mogah sagledati i pokaza mi

na pantljici dve take jednu uz drugu. "Rastojanje, veli, izmeu te dve take to je duinatvoga veka".

- Moj vek je, znai, ve proao, uzviknuh, i treba da sam spreman za put. Treba da samkao vredna domaica, koja dananji dan provodi istei dom i spremajui darove zasutranju slavu.

Zaista, dananji dan sviju sinova ljudskih ispunjen je veim delom brigom za dansutranji. No malo je onih, koji veruju u Tvoje obeanje i brinu, ta e biti sutradan poslesmrti. Neka bude moja smrt, Gospode, poslednji uzdah ne za ovim svetom no zablaenim i veitim Sutra.

Meu ugaenim sveama mojih prijatelja i moja svea dogoreva. Ne luduj, karah samasebe, i ne ali to svea dogoreva. Zar tako malo ljubi prijatelje svoje, da se boji poi zanjima, za mnogim odedim? Ne ali to svea dogoreva no to nejasnu i dimnu svetlostostavlja za sobom.

Dua moja privikla je izlaziti iz tela posvednevno i posvenono, i opruati se do granicavaseljene. Tako porasla ona osea, kako sunca i meseci plivaju po njoj kao labudi po


18/112

jezeru mome. Ona zrai kroz sunca i podrava ivot na zemljama. Ona dri planine imora; ona upravlja gromovima i vetrovima. Ona ispunjava svukoliko Jue, Danas i Sutra.I vraa se na konak ujedno teskobno i trono obitalite na jednoj od zemalja. Vraa se utelo, koje ona jo minut - dva naziva svojim, i koje se kao njena senka leluja meuhumkama grobova, meu peterama zverova, meu jaucima prevarenih nada.

Ne alim se na smrt, ivi Boe, ona mi ne ini nita na ao. To je strailo, koje je oveksamome sebi stvorio. Jae od svega na zemlji smrt me gura u susret Tebi.

Jedan orah imadoh pred kuom, i smrt mi ga uze. Bi mi ao na smrt i kleh je govorei:zato ne uze mene, nenasita zveri, no njega bezgrenoga?

No sada i sebe smatram umrlim, i blizu oraha moga.

Besmrtni Boe moj, pogledaj milostivo na jednu dogorevajuu sveu. I oisti plamennjen. Jer samo ist plamen die se k licu Tvome, i ulazi u oko Tvoje, kojim gleda sav

svet.

XXI

Majko nebesna, primi me u slavu Tvoju. Jer slava svetska gde omrkne ne osvane. I kruna,koju ljudi daju, uvek je trnov venac za razumne i ludaka kapa za bezumne. Dok je zlatopod zemljom svak ga voli i trai. Kad se popne na glavu jednoga oveka, mrak zavisti imrnje oslepi mu sjaj.

Uini me skrivenim zlatom u najskrivenijoj riznici Tvojoj: da niko ne zna za mene osimTebe. Jer dokle me Ti zna ja sam znan; dokle me samo ljudi znaju, moje je ime -

sumnja.Sakri me od zlih oiju sveta, jer zelenim od njih. uvaj me kao tajnu, koju zavist ne moenaslutiti. Budi mudrija od mene, i ne objavljuj me nikome. Gle, ja imadoh Tebe kaonajmiliju tajnu, i objavih Te svetu, i svet mi se naruga. Jer zavist se ruga, kad ne moe daotme.

Prijatelji moji, ta imate od slave ljudske do pijanstva, koje se poinje pesmom a zavravaleanjem u blatu?

Prijatelji moji, sva usta to vam pevaju hvalu, znaju jo za jednu suprotnu pesmu, koju

ete vi uti docnije.Beite od slave to lii na kulu sazidanu na leima kita, da vam se ne nasmeju sa obale ineprijatelji i prijatelji.

A jednoduna slava to od ljudi dolazi najbezslavnija je, jer je ravnoduna.


19/112

Ako li je vaa slava nagrada od naroda, onda ste vi isplaeni nadniar, i sutranji danmoe da vas izbaci iz svoje njive.

Zaista, nijedan novi dan ne priznaje va ugovor s prolim danom. Svaki otvara novu njivui ini novu pogodbu.

Ako je vaa slava delo vae miice, vai dani bie gnev, a vae noi strah.

Ako je vaa slava delo vae mudrosti, ova e biti ujalovljena od slave vae i nee se moikretati.

Ako li slavu svoju zovete slavom svojom, Nebo e vas kazniti za la i otmicu.

Proetajte sa svojom slavom po groblju i vidite, da li e vas mrtvi slaviti.

Zaista, vi ve neprestano etate po groblju, i od pokretnih grobova primate slavu. Ko e

vas slaviti, kad pokretni grobovi postanu nepokretni?

Oalostiete se veoma u drugom svetu, kad budete uli iskreno miljenje o sebi od onih,koji su vas u ovom svetu slavili.

Majko nebesna, sakri me duboko od oiju ljudskih i od jezika ljudskog tamo, kuda samoTvoje oko prozire i gde se samo Tvoja re uje.

Molim Ti se, Vena Lepoto moja!

XXII

Sine Boji Jedini, primi me u mudrost Tvoju. Ti si glava svih sinova ljudskih, Ti njihovnebesni razum, obasjanje i radovanje.

Ti si Onaj to isto dobro misli u svima ljudima: ista misao i svetlost ista. Tobom ovekoveka poznaje, Tobom ovek oveku prorokuje. Tvojim glasom ljudi se uju. Tvojimjezikom razumeju. Vaistinu, Ti si Sveovek, Jer svi ljudi su po sutastvu u Tebi i Ti usvima i u svemu.

Ti zida um ljudski, a Tvoja senka raziuje.

Ti si uobliio sve oblike, i na sve njih udario peat Svoje mudrosti. Ti si sazdao svesudove od zemlje i sve ih nalio pesmom i radou Svetog Jedininog Trojstva, a senkaTvoja kanula je u svaki sud kap alosti, kojom alosni piu albe na Tebe.

Gospode Velianstveni, to igra u krilu Matere Svoje, oivotvorenom DuhomSvesvetim, ispravi um moj umom Tvojim, i oisti ga sjajem Tvojim od alosnih misli, odalosnih slutnji, od alosnih planova. Gospode Velianstveni moj.


20/112

Ti ispunjava svu duu Matere Svoje, sva devianska nedra Njena; i nita nema u duiMatere osim Tebe. Ti si Njen sjaj i njen glas, zaista - oko Njeno i pesma Njena.

Ti si ponos Gospoda Duha Svetog, dejstvo Njegovo i plod Njegov,- Njegovo zanimanje iNjegovo divljenje! Gospode Velianstveni, to igra u krilu Matere Svoje, oivotvorenom

Duhom Svetim!

Ti si hrabrost Svete Trojice, Njen heroizam i Njena istorija. Jedan trojian zrak Ti si seusudio pustiti u haos i mrak, i svet je postao, - udo, koga se oko ne moe nagledati niuho nasluati, Tvore i oka i uha.

I sve ovo udo samo je bleda slika Tvoja, samo umnoen i povreen lik Tvoj ukomadima poluzranog ogledala.

Srce moje udi za celim obrazom Tvojim, Sine Boji. Jer gorina je biti deo obrazaTvoga, to se nesigurno leluja na okeanu tame.

Rairi teskobu due moje, irino trosunanog Boanstva.

Osvetli um moj, svetlosti angela i stvari. Oslovesi ivot moj, Premudro Slovo Boje.Uini duu moju devojkom, i budi njeno oko, i pesma njena.

XXIII

Odaja due moje nije izvetrena, a Ti kuca na vrata, Strani Due Sveti. Samo jedantrenutak, dok izvetrim odaju svoju od neistih duhova, pa u Ti otvoriti. Jer ovako i daotvorim, Ti ne bi uao u odaju punu runa zadaha, i udaljio bi se od mojih vrata za navek.

Samo jedan trenutak, molim Ti se, najvei goste moj!Ah stide moj i alosti moja, kako se otee ovaj jedan trenutak! Jo malo malo, i celi mojvek na zemlji smestie se u ovaj trenutak. A Ti strpljivo eka pred vratima, i oslukujemoj dah.

Drski su nezvani gosti u meni, drski i veoma namnoeni. Poem li da otvorim prozor, onimi zateu ruke nazad. Poem li k vratima, da osetim Tvoje ivotvorno prisustvo, oni mise sputavaju oko nogu. Vezae me navikom na njihov gadan zadah, pa strepim od sveinei drhtim od novine. Ah, samo da ne odocnim da Tebi vrata otvorim!

No evo i po cenu smrti ovog ropskog ivota ja u otvoriti sve prozore irom i imenomPreiste Devojke i Sina Njenog kad ue, oivee moju leinu Tvojim ivotvornimdahom, Tvojom mladalakom snagom, Tvojom ljubavnom rosom.

Due muke snage, jutarnje jedrine, veernje tiine; laki od sna, bri od vetra, sveiji odrose, slai od maternjeg glasa, svetliji od plamena, svetiji od svih rtvenika, snaniji odvasione, ivlji od ivota, - Tebi se molim i poklonim, udrui se sa mnom na vrletnomputu ka venom blaenstvu Trojinog Boanstva.


21/112

Due ognjeni, to se nikad ne odvaja od Venog Devianstva, pronzi moju duu, i oistije, i osvetli je, i namirii je nebesnim tamjanom, i useli se u nju, i uini je Svojomnevestom, da bi se u njoj zaela pesma mudrosti Boje; da bi se u njoj otvorilo Okovenosti.

Ti to rano rani i nikad ne spava, naui, me da bdim budno i ekam strpljivo.

XXIV

Ti to doleva od Svoga svetoga ulja u zvezde, i od bezumnih poara pravi kandila predSlavom Nebesnom, dolij Sebe i u moju duu, i od strasnog poara napravi kandilo prednebesima.

Ti to neujno hodi po cvetnim poljima, i kropi cvee Svojom blagodau da kroza njune gleda krv zemlje no krasota Boja, pokropi i polje moje due svojom blagodau, da seza nj ne bi reklo: nabujalo od krvi zemljine, - nego: ukraeno krasotom Bojom.

Ti to po svakom pepelu mea i usipa ivot, uspi ivota i u pepeo moga tela, da ivim islavim dela Tvoja.

Ti to ukroava oganj i vetar, i od besova pravi sluge Vinjega, ukroti gordost moju iuini me slugom Vinjega.

Ti to miluje zverove u dubravama, pomiluj i mene ozverenog neznanjem.

Ti to svako seme ivota oploava; to lebdi u svakoj utrobi; to u jajetu ptiijeggnezda sedi i majstorie novo udo od ivota, oplodi, molim Ti se, i nevidljivo seme

dobra u meni i bdi nad njim dok ne uzraste.Due Strani i Svemoni, to od razbojnikih peina Svojim prisustvom pravi skloniteNebu i od straljive vasione hram Bogu, sii u mene, molim Ti se, i naini od ake pepelaono, to Ti moe i ume.

XXV

Due mrtvih, pridruite se mom slavljenju Nebesne Triade. Kakva drugog zanimanja viimate nego ili da se grite od straha daleko od Boga ili da se irite od radosti u bliziniBoga?

Ostavili ste telesni pepeo, svoju omiljenu brigu i sada imate da se brinete samo o svojojnagoti. Da li bar sada uviate, da nije telo davalo miris dui vaoj no dua telu?

Kako je teko grenoj dui, kad ostane sama sa svojim punim mirisom, nerazreenim potelu i neskrivenim telom! Zaista, toak ne ide sam u blato, ako ga vozar ne navede. Neuviate li sada, da je se toak uprljao voljom vozara? Toak je primio svoju platu, i vozare primiti svoju.


22/112

Grene due, ne udite vie da se vratite u telo, da bi tobo pobegle od zlog mirisa, tovas tamo gui. Isti taj miris vi bi opet donele sobom, i umnoile ga u novom telu.

Grene due, ne udite vie da uete u telo, da bi kao izbegle oganj to vas pee i dim tovas gui! I oganj i dim vi nosite sobom; i telo bi bilo ne spasilac va no rtva vaa.

No ustremite svu panju svoju u veno Devianstvo Boje, koje moe razagnati zao mirisiz vas; i u Sina Devojakog, koji bi vas osvetlio plamenom mudrosti trojine; i u DuhaSvesvetoga, koji bi vam dodao snage i hrabrosti, da se uzvisite k angelskim krugovima.

Oiene due, to miriete zanosnije od svih balsama zemaljskih, ne odvajajte se od naszemaljskih, to jo as -dva tumaramo po stradalnim putevima vaim i po pepelu vaem.Svi isti na zemlji bie isti i na nebu, i bie drugovi vai, namirisani rajskim balsamom iobueni u deviansku belinu.

Usilite ljubav svoju prema nama i molitvu svoju za nas. Jer izmeu vas i nas nema druge

pregrade do nemone zavese tela naeg. Jer ako ste vi i izmakli a mi zaostali, put je isti, igrad na kraju puta isti.

Due pravedne, i mi se molimo Gospodu za vas, da va hod k Njemu olaka i ubrza.Mada nemoniji od vas mi se ipak molimo Bogu za vas. Molimo se iz ljubavi, kojom gorisrce nae za vas, kao to mlai i nemoniji brat prua ruke svoje da pomogne starijem imonijem.

Jer kao to su mlaa i starija braa jedno telo u oima ljubavi koja ih je rodila, tako smomi i vi jedno telo u oima premudre i premone ljubavi Vinjega.

Bezbrojna jata dua umrlih, ne delite se i ne zbunjujte se, i ne obzirite se vie na hladnoostrvo zemaljskog ivota, uz koje smo mi malobrojni jo za as - dva pripijeni dok se i mine pridruimo vama u letu za toplije i svetlije predele.

Za sve vas, i pravedne i grene, molimo se mi polumrtvi poluivi, Nebesnoj Milosti: da sene zbunjujete, da se ne straite i ne obzirete nazad, no punim letom da se ustremite svenapred i sve navie, -

ka svetlosti i radosti

ka miru i punoi.

XXVI

Ustanite sva stvorenja i posluite Gospodu, ivome i brinome za vas. Poklonite Mu se iposluite Mu, jer niko vas vei od Njega ne poseti u ovoj dolini straha i plaa.


23/112

Sluge dolaze i prave se gospodarima. Gospodar doe i napravi se slugom. Slugarskigospodari pate se da zagospodare nad to vie ljudi i stvari, a gospodarski Sluga pati seda poslui to veem broju ljudi i stvari.

Ustanite lilije poljske i zamiriite, jer vae ime pomenue Njegova sveta usta.

Ustani kamenje i pokloni Mu se, jer po tebi su hodile svete noge Njegove.

Ustani pustinjo i zaraduj se, jer tebe je On osvetio najduim i najtajanstvenijimmolitvama.

Ustani penico i lozo, jer On vas je blagoslovio mimo sve stvari. Ustanite i blagosloviteGa.

Ustanite ribe i proslavite Gospoda, jer bee gladan i nahraniste Ga.

Ustani vodo i vazdue i posluite Mu, jer On vas je Svojom silom istio i umirivao.

Ustani dude i obuci se u svilu, jer na tebi On ugleda grenika i spase.

Ustanite ovce i volovi i ispunite se strahom, jer u vaem hudom obitalitu On se rodi.

Ustanite tice i zapojte, jer vas On uzdie za primer ljudima.

Ustani ulje i razgori se pred prestolom Njegovim, jer tobom pomazan On se zaradova ispase grenicu.

Ustanite trnje i trsko i zastidite se, jer vi Mu bol zadadoste.

Ustanite gvoe i drvo i pokajte se, jer i bezvoljno naneste Mu muke na krstu.

Ustanite itelji gradova i zaridajte, jer vi Mu ne verovaste.

Ustanite stareine narodne i pospite se pepelom, jer vi Ga osudiste.

Ustanite siromasi i prigrlite Ga, jer On je bogatstvo vae.

Ustanite kraljevi i poloite krune pred Njim, jer On vas je jedini nauio pravoj mudrosti o

prvenstvu i stareinstvu.

Ustanite grenici i zajecajte pred Njim, jer jedino Njegova ruka ne baca se kamenom navas.

Ustanite pravednici i bdite, jer Vo va dolazi vam.

Ustanite sve zvezde i zaigrajte, jer Svetlodavac va ide vam u posetu.


24/112

Ustani vasiono i zabruji pesmu Gospodnju, jer Gospod ivi i brini za tebe, uao je utebe.

XXVII

Tice me Tvoje bude izjutra, a um jezera uspavljuje uvee. Ne bude me tice, niti meuspavljuje jezero no Ti, Glasodre Gospode.

Ti pozajmljuje ticama glas Svoj i jezeru umor pononi. Svakome grlu Ti pozajmi glas, iu svaku tvar zatvori avaz. Okruen sam glasonoama Tvojim, kao uenik mnogimuiteljima, i sluam ih neumorno od zore do meseca.

Glasodre Gospode, govori jasnije kroz glasonoe Tvoje.

Sunce mi govori o sjaju lica Tvoga, a zvezde o harmoniji bia Tvoga. Inim jezikomgovori sunce, a inim jezicima govore zvezde, no svi jezici nalevaju se iz istih glasnica. U

Tebe su glasnice, i Ti pusti prvi glas to zadrhta u gluvilu i bezobliju niega, i razbi se ubezbrojne glasove i glasonoe kao gromovni oblak u kaplje kie.

Glasodre Gospode, govori jasnije kroz glasonoe Tvoje!

Jedan usklik ote se iz grudi Bogoneveste kad spazi Sina Svoga - jedan glas prepunjeneljubavi, koja se nije mogla zadrati u utanju. I taj usklik odjeknu u srcu Sina, i odjek taj-taj odgovor Majci na ljubav -rasturi Duh Sveti snanim rukama po vascelom prostoru.Otuda je sav prostor ispunjen glasonoama Tvojim, Pesmo moja i ljubavi moja.

Glasodre Gospode, govori jasnije kroz glasonoe Tvoje!

Zato si Ti i govorio u priama, Sine Boji, i tumaio reima i oivljavao reima, jer sipoznavao tajnu ljubavi. A tajna ljubavi tajna je rei. Kroz sva bia, kao kroz trube tananei plamene, izlile su se rei a kroz rei Ljubav Neba.

Glasodre Gospode, naui me Ljubavi Tvojoj kroza sve glasonoe Tvoje.

XXVIII

Nem i nemut oseam se, Raskoi moja, kad hou da izrazim postojanstvo Tvoje, i svupunou Tvoju. Zato i molim svu vasionu, da klekne sa mnom i govori mesto mene,

nemog i nemutog.Zidam Ti kamene oltare, kameni Temelju nadanja mog. A gordeljivi sinovi sveta, to seprave blii susedi Tebe od svetitelja Tvojih, rugaju se: gle neznaboca, kako se radijeklanja kamenu nego Gospodu!

Zaista, ne klanjam se ja kamenu nego zajedno s kamenom Gospodu ivome. Jer i kamense udalji od Gospoda i treba spasenja. Greh me uini neistijim od kamena pred licem


25/112

Neba. Neka se i kamen spase zajedno sa mnom, i kao olieno postojanstvo neka pomognemojim slabim reima izraziti postojanstvo pravde Boje. Za to grlim kamen kao sabrata upropasti i kao sabrata u molitvi i spasenju.

Palim ulje i vosak na kamenom oltaru, Svetlosti Neugasiva. A gordeljivci se nadimaju i

viu: gle mua sujeverna, koji ne zna, da je Bog duh!

Zna sluga Tvoj, Gospode, da si Ti duh, no zna i Tvoju milost prema svakoj ploti. Pa kadvidim blistavo ulje i mirisni vosak, ja govorim sebi: ta si ti bolji od ulja i voska? Kao tosunce u podne tako ulje i vosak u ponoi jasnije predstavljaju svetlost Gospoda slavenego tvoj jezik. Neka ti budu pomo u molitvi. Neka ti budu sabraa u molitvi i spasenju.

Krasim oltar Tvoj drvenim ikonama, i zlatnim krstovima, i srebrnim ripidama, i svilenimtkaninama, i knjigama spasenja, koom obvijenim. I inim duboke poklone predokienim oltarima Tvojim. A gordeljivci se smeju i govore: gle idolopoklonika, koji se neklanja Gospodu no nemutim stvarima!

A Ti zna, jedini Idole moj, da se ja samo Tebi klanjam. No da ne bi gordost savladalamoje srce i odloila spasenje moje, ja prizivam i drvo i travu, i smole i ivotinje, dazajedno sa mnom vapiju k Tebi, svako svojim jezikom. Gle, sva stvorenja potrebujuspasenja, za to sva i treba da se zdrue na molitvi sa ovekom, voom greha i voomspasenja.

Osveujem hleb i vino na oltaru Tvome, i hranim njima duu svoju. Neka se rugajugordeljivci do kraja vremena, ja se neu postideti elje, da se Tobom hranim i pojim,ivotvorna Hrano moja.

Klanjam se pred oltarom kamenim, da bih se nauio smatrati sve to jedem Tvojimsvetim telom, i sve to pijem Tvojom svetom krvlju.

Molim se sa svima stvorenjima i za sva stvorenja, da bih se nauio smirenju pred Tobom,i da bih iskazao svu tajnu moje ljubavi Tebi, Ljubavi Sveobuhvatna.

XXIX

Za sve grehe ljudske kajem se pred Tobom, Mnogomilostivi. Gle, seme svih grehovanalazi se u krvi mojoj! Svojim naporom i Tvojom milou ja uguujem taj zli usev dan ino. Da ne nie kukolj no ista penica na njivi Gospodnjoj.

Kajem se za sve brine, to klecaju pod teretom briga i ne znaju da poloe sve brige naTebe. Za slaba oveka nepodnoljiva je i najmanja briga, a za Tebe je planina briga kaogrudva snega baena u ognjenu pe.

Kajem se za sve bolesne, jer bolest je plod greha. Kad se kajanjem oisti dua, bolestiezava sa grehom, i Ti se useljava u duu, Veito Zdravlje moje.


26/112

Kajem se za nevernike, to neverovanjem svojim gomilaju brige i bolesti i na sebe i naprijatelje svoje.

Za sve bogohulnike kajem se, to hule na Tebe ne znajui da hule na Domaina, koji ihodeva i hrani.

Kajem se za sve ovekoubice, to ubijaju tu ivot, da bi svoj sauvali. Oprosti im,Mnogomilostivi, jer ne znaju ta rade. Jer ne znaju, da nema dva ivota u vasioni nojedan, i da nema dva oveka no jedan. Ah, kako su mrtvi oni, koji odseku pola srca!

Kajem se za krivokletnike, jer zaista i oni su ovekoubice, sebe ubice.

Za sve pljakae brae svoje i gomilare nepotrebnog bogatstva plaem i uzdiem, jer duusvoju sahranie, i nemaju s im preda Te izii.

Za sve gordeljive i ponosite plaem i uzdiem, jer su pred Tobom kao prosjaci s praznom

torbom.

Za sve pjane i prodrljive plaem i uzdiem, jer postae sluge slugu svojih.

Za sve brakolomne kajem se, jer proneverie poverenje Duha Svetoga, koji ih izabra, dakroz njih novi ivot zida. A oni slubu ivotu okretoe na ruenje ivota.

Za sve mnogoglagoljive kajem se, Gospode, jer najdragoceniji dar Tvoj, dar rei, obratieu jevtin pesak.

Za sve ruioce susednog ognjita i susednog mira kajem se i uzdiem, jer prokletstvo

navukoe na sebe i na svoj narod.Za sva lana usta, za sve mutne oi, za sva goropadna srca, za sve nenasite utrobe, za svemrane umove, za svu zlu volju, za sve rune pomisli, za sva ubitana seanja, -kajem se,plaem i uzdiem.

Za svu istoriju ljudi od Adama do mene grenoga kajem se, jer sva je istorija u krvimojoj. Jer sam ja u Adamu i Adam u meni.

Za sve svetove, krupne i sitne, to ne drhte pred stranim prisustvom Tvojim, plaem ivapijem:

Vladiko Mnogomilostivi, pomiluj i spasi me.

XXX

Izbrii, Gospode, sva seanja moja - osim jednog. Jer seanja me ine starim i nemonim.Seanja mi upropauju dananji dan. Ona mi pritiskuju dananji dan prolou i slabe minadu na budunost, jer mi u legionima apu na uho: bie samo ono to je bilo.


27/112

A ja ne elim, da bude samo ono to je bilo. Ja ne elim, i Ti ne eli, Gospode, dabudunost bude povtorena prolost. Neka bude nebivalo, ono to se nikad ne pojavi.Suvie je skupo sunce, da bi gledalo samo povtorenja.

Utrvene staze zavode putnika. Dugo je zemlja hodila po zemlji. Dosadne su postale

hodadije zemaljske, jer se ponavljaju s kolena na koleno kroz sve vreme. Izbrii,Gospode, sva seanja moja osim jednog.

Jedno jedino seanje ne izbrii no pojaaj u meni. Ne izbrii no pojaaj u svesti mojojseanje na onu slavu, to imadoh kad bejah sav s Tobom i sav u Tebi, pre vremena ivremenih obmana.

Kad i ja bejah harmonino trojian u svetom jedinstvu kao to si Ti od venosti uvenost.

Kad i u meni bee dua u prijateljstvu sa sveu i ivotom.

Kad i moja dua bee devianska utroba, i moja svest mudrost u devianstvu, i moj ivotduhovna sila i svetost.

Kad i ja bejah sav svetlost, i kad tame u meni ne bee.

Kad i ja bejah blaenstvo i mir, i muke od neravnotee kad u meni ne bi.

Kad i ja znadoh Tebe kao to Ti zna mene, i kad ne beh pomean sa tamom.

Kad i ja ne imadoh granica, niti komija, niti deobe na ja i ti.

Ovo seanje ne izbrii, Roditelju moj, no pojaaj.

Mada mi ono otkriva ponor, po kome sada u ponienosti i nitavilu putujem.

Mada me ono deli od prijatelja i prijatnosti. I rui sve pregrade izmeu Jue, Danas iSutra.

Mada me ono izvodi van sebe, i ini me ludim u oima saputnika mojih.

Zaista, nemilo mi je svako drutvo sem Tvoga, i svako seanje sem seanja na Tebe.

Milostivi Roditelju moj, izbrii sva seanja moja sem jednog jedinog.

XXXI

Prosuo si svetlost po mraku, Gospode, i proizale su boje i oblici. Nadneo si se licemSvojim nad bezdan, kome je ime Nita, i bezdan se mui, da u senkama izrazi lepotu licaTvoga. Kako Te bezdan sanja onako Te sve stvari kazuju.


28/112

Lepo je i jezero moje dok mirno lice sunevo stoji nadneto nad njim. I svi prolaznicihvale lepotu jezera moga. No im sunce skloni lice svoje, jezero moje postaje mrak ibezdan. I niko od prolaznika ne daje hvalu jezeru osim u prisustvu sunca i sunevihsjajnih pratilaca.

Lice bezdana pjani one, koji ne vide nadneto sunce nad bezdanom. Lepota stvari poinjeod onda, kad gledalac nadnese lice svoje nad njih. Nema ogledala, ako nema lica predogledalom. No uzalud je i lice pred ogledalom, ako svetlosti nema.

U svetlosti lica Tvoga ja se ne ogledam na svakoj stvari. Bez Tebe ja i stvari ne bi biliogledala jedno drugom no mrak i bezdan, i mutna jeza.

Izvraaju stvari Tvoje lepotu kao to san izvraa javu. Kao to me snovi mue tako memue i stvari. Jer ta su stvari do snovi Tvoje neizrecive Jave?

Susedi moji govore: sanjali smo lepe snove. Vasiona mi je svedok, da ste vi lepi od

vaih snova. I vasiona sanja, i ne moe da se nasanja lepote svoje. Vasiono moja sanjiva:dok san sanja san plae se jedan drugog, mada trai tumaa i uteitelja jedan u drugom.Ko je kome prorok: san javi ili java snu?

Vasiono moja lepa: sanjaj Javu i Java e ti rei sve. Priznaj Javu, koje si ti san, iprobudie se, i nee vie gatati o lepoti no bie Lepota. Jedna je Java i jedna je Lepota,i ona je uzrok tvoga sna.

Ne govorite mi, deco, o lepoti zvezda. Ako Gospod izvue sebe iz zvezda, vama e ustazamuknuti. Stanite u gustom mraku kraj moga jezera i pokuajte da mu pevate. Zaistazamuknuete i muaete do sunane zore, dok sunce ne polije jezero svojom lepotom i ne

uini vae bezglasno grlo glasnim.Od Tvoga lica polivaju se lepotom sve stvari. Po Tvojoj lepoti pliva vasiona kao ajka pomoru.

I nad hladan pepeo kad se Ti nadnese, pepeo se preobraava i dobija lice.

Urazumi srce moje, Gospode moj, da se ne zanosi smrtnom lepotom no Tobom,Besmrtna Lepoto moja.

Jedina Lepoto moja!

Daj mi Lica Tvoga; samo jo vie, i vie - Lica Tvoga.

XXXII

Vera Te moja vidi, Gospode. Ona je svetlost i daljnovid oiju mojih.


29/112

Vera je moja oseanje sveprisustva Tvoga. Ona mi privija kolena k zemlji i uzdie ruke knebu.

Vera je moja dodir due moje s Tobom. Ona pokree srce moje na igru i grlo moje napesmu.

Kad se lasta pribliuje, lastavii se uznemire u gnezdu. Jer i na daljini oseaju dolazakmajke.

Vera je moja uznemirenost moja, jer Ti dolazi, Majko moja.

Kad mi prijatelj pie pismo u dalekom gradu mislei na mene i ja naputam druge misli imislim na prijatelja svoga.

Vera je moja misao o Tebi, to pokree Tebe, Najelastinijega, da misli o meni.

Kad se odvoji lav od lavice, zamute se oi lavu od tuge za lavicom.

Vera je moja tuga moja za Tobom, kad si daleko od mene, Krasoto moja.

Kad sunca nema, najstranije bure ibaju more.

Vera je moja utianost bure u dui mojoj, jer svetlost Tvoja poliva me i umiruje.

Oi moje govorie mi: ne vidimo Ga. A ja ih umirih reima: zaista, vi niste ni stvorene,da vidite Njega no Njegovo.

Ui moje govorie mi: ne ujemo Ga. A ja ih urazumih reima: zaista, vi niste nistvorene, da ujete Njega no Njegovo.

Nita od svega to je stvoreno ne moe videti i uti Njega no Njegovo. Stvoreno vidi iuje stvoreno. Samo roeno od Njega moe videti Njega. I samo roeno od Njega moeuti Njega. Ne moe slika videti slikara, ali sin slikarev moe videti slikara. Ne moezvono uti zvonolivca, ali ki zvonolivca uje oca svoga.

Oko Ga ne moe videti, jer zato je stvoreno - da Ga ne vidi. Uho ga ne moe uti, jer zato je stvoreno da Ga ne uje. Ali Ga vid moe videti, i sluh Ga moe uti.

Vera Te moja vidi, Gospode, kao to roeno vidi roditelja svoga. Vera Te moja uje,Gospode, kao to roeno uje roditelja svoga.

Bog u meni vidi i uje Boga u Tebi. A Bog se ne stvara no raa.

Vera je moja gnjuranje u bezdan due moje i isplivavanje s Tobom.


30/112

Vera je moja jedino ozbiljno znanje moje. Sve drugo je deje sabiranje arenog ljunkana jezeru.

Vera je moja jedino ozbiljno zanimanje ivota moga. Zaista, sve je drugo komedija ula.

Kad kaem: dodaj mi vere, ja mislim: dodaj mi Sebe, Oe moj i Boe moj.

XXXIII

Nada Te moja eka, Gospode.

Iekivanje Tebe jedina je sadrina i jedini smisao moga Sutra i Prekosutra.

Trava iekuje rosu, i ne vara se. Planina iekuje gromove, i ne vara se. Krtica podzemljom iekuje svoj obrok, i ne vara se. Iekivanja svih bia Ti zadovoljava.

Ja iekujem Tebe, i Ti mi hodi u susret. Prema brzini moga hoda k Tebi i Ti prilazi kmeni.

ta je Sutra, deco zemlje, nego vaa nada? Iskorenite li svu nadu svoju, umree i eljavaa, da osvane Sutra.

Ne ropite na Nebo, to vam ne ispunjava sve nade, nego ropite na sebe, to ne umete dase nadate. Nebo ne ispunjava nade no nadu. Najuzvieniju i najjau nadu Nebo uvekispunjava. Ne ropite na Nebo, to Ono ne vidi vae roake i partijske plodove i to neulazi u vae zavere jednih protiv drugih. Ono je vidovito i milostivo. Vidovito je za svakodobro u svakoj partiji, i milostivo je prema nemoi vaoj, ako ovu prati dobra volja.

Moja nada nije slutnja no izvesnost, da e Ti doi. Ti si obeao, i peat Tvoga obeanjaja nosim u dui svojoj. Ako jo ne dolazi, nije Tvoja krivica no moja. Ti si nean isaaljiv, pa ne bi hteo, da me zastidi mojom nepripravnou. Zato lagano hodi, ineprestano mi nagovetava dolazak.

Beznadenost sedi zaludna. A moja nada isti i pere neprestano; i provetrava i kadi odaje,u kojima e Tebe doekati. I brine dan i no, da ne zaboravi togod, to bi Tebi bilougodno. I priziva neprestano angele i svetitelje - tajnovidce - da je upute, kako svojupeinu da uini slinom Nebu.

Moja nada nema druga ni ortaka. Sve druge nade ja sam izjurio iz sebe kao dokazanevaralice. I na njihovom mestu sada bujno raste samo nada, to Tebe eka.

Kad Ti doe, donee mi darove prebogate. S Tobom, Pobednie, doi e mi i pobedanad svima dosadama i brigama. S Tobom e doi svetlost, i zdravlje, i snaga, i mudrost, isva punoa svih ljudskih oekivanja od poetka do kraja vremena.


31/112

Zaista, ljudi s mnogim nadama, izvan Tebe, sede na planini i ekaju izlazak sunca saZapada.

A ja stojim okrenut Istoku, i znam pouzdano, da e se sunce uskoro roditi. Jer vidim zorukako se rumeni.

Drugi sade suve tapove u zemlju, i nadaju se zelenilu i plodu. A po mojoj njivi posejanoje ivo seme, koje se zeleni i donosi ploda.

Moja nada u Tebi nije gatnja no izvesnost isto onakva kao to se sunce mora roditi saIstoka i kao to dobro seme, posejano u dobru zemlju, mora nii.

Tvoja je njiva, i Ti si i seja i seme.

Doi, Gospode, moja Te nada eka!

XXXIV

Ljubav me ini Bogom, a Tebe, Boe, ovekom.

Gde je jedan, tu nema ljubavi. Gde je dvoje ujedinjeno, tu je samo prizrak ljubavi. Gde jetroje ujedinjeno, tu je ljubav. Tebi je ime Ljubav zato to Ti je ime Jedinstveno Trojstvo.

Da si jedan, Ti ne bi bio ni ljubav ni mrnja.

Da si dvojstvo, Ti bi bio neizmeninost ljubavi i mrnje. Ali Ti si trojstvo, zato si ljubav,i u Tebi nema tame ni naizmeninosti.

Ljubav ne zna za vreme i prostor. Ona je van vremena i van prostora. Za nju je jedan dankao hiljada godina i hiljada godina kao jedan dan.

Kad sam spojen s Tobom ljubavlju, onda ne postoji nebo i zemlja, - postoji samo Bog.Niti postoji onda ja i ti, - postoji samo Bog.

Ljubav ima tri ipostasi: devianstvo, poznavanje i svetost. Bez devianstva ljubav nijemilost no zemaljska sebinost i strast. Bez poznanja ljubav nije mudrost no ludost. Bezsvetosti ljubav nije mo no slabost. Kad se ujedine: strast, ludost i slabost, onda postajepakao, koji avo naziva svojom ljubavlju.

Kad je dua moja preista devojka, i svest moja jasnovidna mudrost, i duh moj ivotvornasvetost, onda sam ja ljubav, koja se poklapa s Tvojom ljubavlju. Kroz ljubav ja vidimTebe kao sebe, i Ti vidi mene kao Sebe.

Kroz ljubav ja ne gledam sebe no samo Tebe. Kroz ljubav Ti ne gleda sebe no samomene.


32/112

Ljubav se rtvuje, i ne osea rtvu kao davanje no kao dobijanje.

Deco zemaljska: re je najdua molitva.

Postoji li zemaljska ljubav, pitaju me susedi? Onoliko isto koliko i zemaljski Bog!

Zemaljska ljubav, kao i sve zemaljsko, samo je san i gatka ljubavi. Koliko idoli lie naBoga, toliko zemaljska ljubav lii na Ljubav. Koliko dim lii na plamen, toliko vaaljubav lii na boansku ljubav.

Kad razmenite zlatnik u groeve, vi ne nazivate groeve zlatnikom no groevima. Zatoonda ljubav boansku, usitnjenu i samlevenu u pepeo vremenom i prostorom, nazivateljubavlju a ne pepelom?

Gospode, udostoj me ljubavi, kojom Ti ivi i ivot daje.

Udostoj me ljubavi Tvoje, Gospode, i biu slobodan od svih zakona.

Useli ljubav Tvoju u mene, i ljubav e me useliti u Tebe.

XXXV

Muenici prave vere, molite se Bogu za nas. Vaa vera pribliila vas je sjajnom prestoluslave, okienom zranim serafimima i premonim heruvimima. Blii ste besmrtnosti odnas, i molitva vaa istija je i ujnija.

Pomenite u molitvi svojoj i nas, da bi se i vi jo vie razglasili po nebu. Ponesite i nas nasebi, pa ete bre i lake leteti ka prestolu slave. Ko samo sebe nosi, taj laganije hodi, i

vie se spotie. to vei teret svoje brae teglite, sve bre letite.Rekoh ljudima: svi ste vi muenici no ne svi jednog muenitva. Muenici za pravu verunisu isto to i muenici za krivu veru. Zaista, i kosti im se razlikuju a ne samo dua. Jerdua prenosi svoju mo i nemo i na kosti.

Vi to stradate za pravu veru, stradate za ono to va duhovni vid vidi. Vi to stradate zakrivu veru, stradate za ono to vae telesne oi vide. Vi prvi stradate za veru u javu iistinu; vi drugi stradate za san i prizrak.

Svoje znanje duhovni vid nazvao je skromnim imenom - vera. Svoju veru telesne oi

nazvale su gordim imenom - znanje. I jedno i drugo je vienje; prvo: vienje mirne ibletee sutine stvari; drugo: vienje treperenja te sutine po tami.

Od svih stvari najneizbenije je vae muenitvo, sinovi neba i sinovi zemlje. Muenjevae sastoji se u beanju vaem. Ili beite od tame ka svetlosti, ili od svetlosti ka tami.Ako beite od tame ka svetlosti, uzbuniete svet protiv sebe. Ako beite od svetlosti katami, Nebo e se udaljiti od vaih greva i vae propasti.


33/112

Ukrtaju se putevi sinova ljudskih, i sukob je neizbean. Jer jedni hode ka Istoku a drugika Zapadu. Gospod je milostiv, i alje angele svoje svima.

Puna je dua moja muenika kao plodna njiva penice i kukolja. Jedni su okrenuti kaIstoku a drugi ka Zapadu.

apem dui svojoj u ponoi: dokle e se raspinjati izmeu raja i pakla? Saberi se, ikreni tamo kuda su muenici prave vere hodili.

apem susedu svome u zoru: ne udaraj suvie utrvenim putem, jer mnoge leine smrdeoko njega. Hajmo stazom uz planinu, koja je vrletna no koja ne zaudara leinama.

apem jutrom i veerom vama, muenicima prave vere: molite se Bogu za nas.

XXXVI

Muenici dobre nade, molite se Bogu za nas.

Vi to zakopaste sve nade, da bi s jednom bili bogati.

to ekaste kraj mnogih ljudskih nadanja, i videste pepeo.

to videste mnoge uplakane oi gde se vraaju sa groblja svojih nada.

to uste mnoge ispovesti o zlom mirisu svake zemaljske nade s drugog kraja.

I to se dadoste raspeti za jednu izabranu nadu, to se ne svrava pepelom, ni grobljem, ni

zlim mirisom.

Vama se molimo i poklonimo: molite se Bogu za nas.

Videh dete gde dugo jurae za ticom arena perja i zelena kljuna, pa kad je uhvati, tica gaukljuva, i ono poe plakati.

Rekoh: takvi ste vi s vaim nadama, deco ljudska, i takav je kraj va.

Videh opet dete gde dugo trae za jatom prolenih leptirova, te kad mu jedan leptir beena domaku on ga ostavi i otra za drugim, koji mu se uini lepi.

Rekoh: takvi su sinovi ljudski, i takvo je njihovo tranje kroz ceo ivot za mnogimeljama.

Zaista, trka vaa je zamorna i beskorisna. Kad vam doe samrtni as, neete umeti rei,za im ste trali. I ui ete u drugi svet praznih ruku i zbunjena srca.


34/112

I sinovi neba imaju zamornu trku no ne i beskorisnu. I kad im doe samrtni as, oni eumeti rei, za im su trali. I u drugom svetu imae pune ruke i odmorno srce.

Orao ispod oblaka vidi jagnje u polju, i sputa se k njemu, i pita vrapce to stoje naleima jagnjeta: ne vidite li jagnje? - a oni mu odgovaraju: ne, ne vidimo. Tako je i s

muenicima dobre nade. U velikoj daljini oni opaze svoju hranu, i jure k njoj, dok susedite hrane hode po njoj i ne vide je.

Duga je trka za dobrom nadom. No junak se reava na trku, i baca sve varljive nade podnoge i gazi po njima kao po suhu liu. Mnoge su premnoge prepone do njegove nade; - ismrt je jedna od prepona. No on ih sve preskae, preskae i smrt, i juri za svojom nadom.

Muenici dobre nade, to se kao jato belih golubova vijete u kolu oko Nebesne Svetlosti,molite se Bogu za nas.

XXXVII

Muenici velike ljubavi, molite se Bogu za nas.

Vi to poznaste ljubav jau od smrti, molite se Ljubavi za nas.

to se sreno izvukoste u ovom ivotu iz mree prolazne ljubavi, koja je kao malo bojena steni, to kia spira.

to propovedaste, da je ljubav tajanstvenija od tela, i venija od zvezda na nebu.

to kroz ljubav razumedoste i drvo i kamen, i zveri u gori i ribu u vodi. Jer ljubav lomi

peat sviju tajni, i sve stvari se pokazuju nage ljubavniku svome.to ljubavlju ispuniste sve proroke, zadovoljiste sve religije, i pokriste sve zakone.

Najvei osvajai, ko je jai od vas?

Najvei mudraci, ko je mudriji od vas?

Najrei dragulji, ko je malobrojniji od vas?

Bogovi, to videste sebe u Bogu i Boga u sebi.

to imate veu ast od angela, jer angeli postae angelima bez muke i muenitva.

Vama se molimo i poklonimo, molite se Bogu za nas.

Da se i mi oistimo od prizrane ljubavi, koja se zavruje mrnjom.

Da i mi kruniemo nau veru i nadu krunom, u kojoj sunca predstavljaju malu vrednost.


35/112

Da i mi progledamo, i poznamo, i zaradujemo se radou kojom se samo angeli moguradovati.

Da i na ivot postane trosunano sijanje, slino onome, od koga dolazi sve sijanjenepomeano s tamom.

Da i mi sagledamo u sebi veitu devojku, i prevenog sina devojakog, i duha golubinjeg.

Muenici velike ljubavi, samo je stradanje vae manje od ljubavi vae. Svaka ljubavzemaljska donosi stradanje, vee od te ljubavi. A vi ste zaljubili ono to je due odvremena i ire od prostora.

ujui za vaa stradanja vaa smrtna braa dre ih za neverovatna i nepodnoljiva. Samozato, to se oni istina mogu preneti u vaa stradanja no ne i u ljubav vau, u smisao vaihstradanja. 6 kad bi se mogli preneti i u ljubav vau! Sva vaa stradanja bila bi za njihigraka kao to su bila i za vas. Kao to je hladna kia i duvanje vetra u noi igraka za

majku to hita detetu svome na domu.Onome, ko ima cilj vei od sveta, svet ne moe nita.

Onoga, ko hita domu irem od prostora, prostor ne moe zadrati.

Onoga, ko ima ljubav skuplju od vremenih tvorevina, vreme ne moe ni spreiti nipregaziti.

Kroz sve kreve i olujine Ljubav vodi svoje ljubimce i vue ih k sebi.

Muenici velike ljubavi, molite se Bogu za nas.

XXXVIII

Kroz stvari ini uda, Gospode, kad ljudi izgube dar udotvorstva.

Vodu i oganj uzima za sluge svoje, kad se ljudi odreknu slube Tebi.

Drvetu i metalu daje Svoju mo, koja se - prezrena od ljudi - vratila Tebi.

Kroz zemlju i travu dodeljuje milost izbranim Tvojim, kad ljudi uine sebe neistim za

kanale milosti.Kroz tkaninu i papir zrai Tvoja sila, kad telesnost ljudska preovlada duhom.

Kosti svetitelja glase ime Tvoje i prisustvo Tvoje, kad jezik ljudi zamukne odneverovanja.

Kad generali zaborave pobeivati Ti redove ini pobednicima.


36/112

Napunio si ognjem mrtve stvari, da one svetle kad mrak zatvori oi zvezdama.

Kad nema sunca, paprat i glog preuzimaju dunost svetlenja.

Kad slepi postanu voe slepima, Ti ustupa vostvo konjima i psima.

Kad se bolesni nametnu bolesnim za lekare, Ti ini mrtve kosti i blato lekarima.

Kad tvoj lik u dui ljudskoj iezne, Ti daje silu i mo Tvome liku na drvetu.

Smeju se oni, koji e na kraju krajeva ljuto plakati, i govore: kako mogu mrtve stvariiniti uda, koja mi ne moemo initi?

Nisu li stvari ive, kad ih Ti oivi? I nisu li ljudi mrtvi, kad ih ti napusti, GospodeStrani?

Angeli Tvoji znaju, a ljudi ne znaju, da su sve moi Tvoje, u Tebi i od Tebe, i da ih Tipokazuje svetu kroz iste kanale. ta - ako je kamen ist a ovek neist? Nee li silaGospodnja pokazati se pre kroz kamen nego kroz oveka?

Smehom radosti smeje se samo pravednik. Smeh nepravednika je pakost.

Smeje se nepravednik motima svetitelja, i izede se od smeha pakosnoga. O kad bi mu sedalo znati da mrtve moti svetitelja kriju vie ivota nego njegova krv i meso!

Zaista, pakost je daleko od Gospoda Svemilostivoga, kao to je uvek pakost daleko oddevianstva, slovesnosti i svetosti.

Gle, Slovesni Gospod uvek je gotov da ljudima ini dobro kroz ljude. No kad se ljudioneiste, obeslovese i obesvete, Svemilosni hita u pomo ljudima kroz mrtve stvari.

Gospode Svemilostivi i Mnogotrpeljivi, ne ostavi svet bez kanala Tvoje moi i milosti.

XXXIX

Zna li, dete moje, zato se zatvaraju oblaci onda, kad su polja edna kie, a otvarajuonda, kad polja kiu ne ele?

Od zloina ljudi zbuni se priroda, i napusti red svoj.

Zna li, dete moje, zato njive ponesu teki plod u prolee, a u leto daju jalovu etvu?

Zato to i keri ljudske omrzoe na plod utrobe svoje, i ubijaju ga u cvetu.

Zna li, dete moje zato izvori presuuju, i plodovi zemaljski zato nemaju vie one slasti,koju imadoe?


37/112

Zbog greha ljudskog, od koga ue nemo u svu prirodu.

Zna li, dete moje, zato pobedonosni narod trpi poraze od svoje nesloge i razdora, i jedehleb zagoran suzama i pakou?

Zato to pobedi krvnike oko sebe, a ne pobedi ih u sebi.

Zna li, dete moje, zato majka hrani i ne moe da nahrani decu svoju?

Zato to dojei ih ne peva im pesmu ljubavi no pesmu mrnje prema susedu.

Zna li, dete moje zato ljudi postae runi i izgubie lepotu svojih predaka?

Zato to odbacie lik Boji, to iznutra iz due delja lepotu lika, i navukoe obrazinuzemlje.

Zna li, dete moje, zato se bolesti umnoie i pomori strani?

Zato to ljudi poee smatrati, da je zdravlje otmica od prirode a ne dar od Boga. A to seotima s mukom, s dvojnom mukom mora se braniti.

Zna li, dete moje, zato se ljudi bore za zemlju, i ne stide se svoga ravenstva s krticama?

Zato to im zemlja proraste kroz srce, te oi vide samo ono to u srcu raste. I zato, detemoje, to ih greh suvie onemoa za borbu za nebo.

Ne plai, dete moje, skoro e Gospod doi i urediti sve.

XL

Molitvom istim vid vere moje, da Te ne izgubi u magli, Najsjajnija Zvezdo moja.

Nato e Bogu tvoja molitva? pitaju me tamni argati zemlje.

Pravo kaete, sinovi zemlje. Nato e polarnoj zvezdi durbin moreplovca, kad ona vidimoreplovca i bez durbina? No ne pitajte me, kad ve znate, nato e durbin moreplovcu.

Molitva je potrebna meni, da ne izgubim spasonosnu Zvezdu iz vida a ne Zvezdi da ne

izgubi mene.

ta bi bilo od mog unutranjeg vida, kad bi prestao vebati ga molitvom?

Ne vebaju li se vojnici zemaljski, dugo i naporno, da vide daljne predmete?

Ne vebaju li se tkai svile, dugo i naporno, da razlikuju najfinija vlakna?


38/112

Kako ja da ne vebam vid vere moje, da to jasnije vidi jedino blago moje?

Uhvaen u mreu iluzija, ja sam jedva sagledao jedan otvor van, pa zar da ga izgubim izvida?

Uzmite se na um, saputnici moji, nije jevtina stvar vienje Boga. Vi to rtvujetebogatstvo, da bi videli rasko polutara i polarnu svetlost severa, budite spremni, daskuplje platite vienje Onoga, prema kome je rasko polutara siromatina, i polarnasvetlost - lojana svea.

Kada date i ceo svoj ivot za vienje Njega, dali ste jedva jednu poturu. No On jeplemenit i dobrosrdaan, pa i ne trai od vas vie no toliko.

Vi, vebatelji tela, to ne zaboravljate nijedno jutro da vebate svoje ruke i noge, i glavu ivrat, da li ste vi u istini misaona bia vi, samuraji? Da li ste vi u istini misaona bia, akodrite, da e vera vaa u Boga postati i ostati vidovitom bez vebanja? Sve zvezdano

Nebo, to jo gleda iskustvo otaca vaih, svedok mi je, da e vera vaa oslepiti, ako uopte ikad i progleda. I na mesto izgubljenog dobra ostae samo jedno licemernonazvanje.

Drite svoje oi samo tri dana povezane, i osetiete po tom, da ih vrea svetlost sunca.Prekinite svoju vezu s Bogom samo tri sata, i osetiete, da vam je bolno gledanje uNjegovu svetlost.

Pitate me, koliko traje molitva moja? Da li me moete razumeti, kad vam kaem: dua jeod dana mojih? Jer molitvom svojom moram da vebam i vau veru, i otvaram joj vid, ipokazujem vienje i Vienog. Vaistinu, molitvom svojom ispunjavam i svoje i vae dane.

Neprestano kadim molitvom veru svoju, da je ne zaslepe mirisi zemlje.

Neprestano prizivam sve nebesne krugove, da me podre u molitvi svojom veitommolitvenou, da bi se i ja udostojio zreti onu Slavu i Krasotu, koja je irom otvorenanjihovom zrenju.

O saputnici moji, kako je velianstveno vienje vere! Kunem vam se, kad bi vi znali,molitva vaa ne bi imala ni odmora ni kraja.

XLI

Postom radostim nadu moju u Tebe, Grjadui Gospode moj.

Post ubrzava moju pripremu za dolazak Tvoj, jedino ekanje mojih dana i noi.

Post otanjava telo moje, da bi ono to ostane mogao lake osvetliti duhom.


39/112

ekajui Tebe ne elim, da se hranim krvlju niti ivot da oduzimam. Da bi radost mogaekanja i ivotinje osetile.

No zaista, nee me uzdravanje od jela spasti. Ma se hranio peskom iz jezera, Ti mi needoi, ako post ne ue dublje u duu moju.

Saznadoh kroz molitvu svoju, da je telesni post vie simvol pravog posta, vrlo koristan zapoetnika u nadi u Tebe, no i vrlo tegoban za onoga, ko samo pri njemu ostane.

Zato unesoh post i u duu svoju, da je oistim od mnogih drskih verenika i kao devojkuspremim je za Tebe.

I unesoh post u moj um, da odagnam iz njega matanja o svetskim stvarima i razorim svevazdune kule, sazidane od tih matanja.

Da bi um moj bio ispranjen od sveta i spreman, da primi Mudrost Tvoju.

I unesoh post u srce svoje, da bi njime umorio sve strasti i pristrasnosti svetske.

Da bi nebesni mir neiskazano vladao srcem mojim, kada burni Duh Tvoj naie.

I naloih post na jezik svoj, da se odui od beskorisnih pria i da uzdrano govori samoone rei, koje kre put dolasku Tvome.

I udarih post na brige svoje, da bi ih sve oduvao ispred sebe kao vetar to maglu oduva.Da ne stoje kao mutna magla izmeu mene i Tebe, i ne vraaju poglede moje ka svetu.

I post unese u duu moju smirenje pred nestvorenim i stvorenim svetovima, i krotostprema ljudima i stvarima. I uli u mene hrabrost, za koju ne znadoh dok bejah naoruansvim svetskim orujem.

ta je bila moja nada bez posta do samo jedna tua pria, to je ila od usta do usta, doknije stigla i na moja usta?

Laan post prati lanu nadu, kao to nikakav post prati beznadenost.

A kao to toak ide za tokom, tako istinit post ide za istinitom nadom.

Pomozi mi, da radosno postim i radosno se nadam, Najradosniji Praznie moj, to mi sepribliuje sa sunanim osmejkom.

XLII

Ljubav moja bdi, i bdenjem se ne zamara. Onaj, koga volim i koga iekujem, dolazi miokruen svitom nebesnom. Kako da spavam, i kako bdenje da me zamara?


40/112

Bdim nad priama ljudi i nad priama stvari, ne bi li dokuio neku tajnu poruku Ljubavimoje. Niija me pria ne zanima prie radi ni priala radi, no Tebe radi.

Kao ovek, koji izgubi svoj glas, pa poe da oslukuje svaiji glas, ne bi li svoj poznao. Isvuda nalazi neku notu slinu svome glasu, no nigde punou svoga glasa.

Kao ovek, koji razbije stakleno ogledalo, pa poe da ogleda svoje lice na licimaljudskim, i licima ivotinjskim, i licima svih stvari. I svugde nalazi neku crtu slinusvome licu, no nigde celinu lica svoga.

Tako i ja bdim nad bezbrojnim glasovima cele vasione, ne bi li poznao glas svojeLjubavi. I bdim nad bezbrojnim licima u vasioni, od lica belog ljunka na jezeru do licasunanih kola, ne bi li poznao lice svoje Ljubavi. I niko me ne obmanjuje, no svakokazuje o Tebi ono malo to zna i moe.

Kad ljudima stavljam pitanja, od Tebe oekujem odgovore. Kad stvari govore, ja Tebe

prislukujem. Kad prirodu gledam, ja Tebe traim.Kad me ljudi vide zamiljena, oni dre, da ja o njima mislim, dok ja mislim o Tebi. Kadme vide trudoljubiva, oni misle, da se za ljude trudim, a ja se trudim za Tebe.

Kad priroda uje svoje ime na usnama mojim, ona misli, da o njoj pevam, a ja pevam oTebi. Kad goluba hranim, ja Tebi nudim. Kad jagnje milujem, ja Tebe milujem. Kad sena sunce osmehnem, moj osmejak prodire kroz sva sunca dok se ne sretne s Tvojimosmejkom. Kad spustim svoj poljubac na beli krin, ja ga kroz sedam svetova sputam napodnoje nogu Tvojih.

Bdenje ljubavi moje ide uporedo sa molitvom vere moje i postom nade moje. I nijednobez drugog dvoga ne ustaje i ne lee.

Sva delatnost uma moga slui veri mojoj.

Sva delatnost srca moga slui nadi mojoj.

Sva delatnost due moje slui ljubavi mojoj.

Kad goluba hranim, ja Tebi nudim, Ljubavi moja.

XLIII

Nikakvo mi zlo ljudi ne mogu uiniti, ako u meni nema ranjavog mesta.

Videh dve peine, od kojih jedna odavae eho, a druga bee nema. I prvu poseivahumnoga radoznala deca i nestano se nadvikivahu s peinom. A iz druge se posetioci brzovraahu, jer im ne odgovarae ehom.


41/112

Ako je dua moja ranjava, svako zlo svetsko odjekivae u njoj. I ljudi e mi se smejati, inavaljivae sve jae sa svojom vikom.

A zaista nee mi nahuditi zloreci ljudi, ako je jezik moj zaboravio izgovarati zle rei.

Niti e me oalostiti pakost spolja, ako nema pakosti u srcu mom, da odjekuje kao kozjibubanj.

Niti u moi gnevom odgovoriti na gnev, ako je gnezdo gneva u meni ispranjeno, tenema ta da se budi.

Niti e me strasti ljudske zagolicati, ako su strasti u meni pretvorene u pepeo.

Niti e me oalostiti neverstvo prijatelja, ako sam ja Tebe izabrao za svog prijatelja.

Niti e me nepravda svetska moi sruiti, ako je nepravda isterana iz misli mojih.

Niti e me zamamiti prevarni duhovi svetske slasti, asti i vlasti, ako je dua moja kaopreista, nevesta, koja samo Svetog Duha prima.

Nikoga ljudi ne mogu u pakao otisnuti, ako se sam ne otisne. Niti ljudi mogu nekoga diina ramenima svojim do prestola Bojeg, ako se sam ne digne.

Ako dua moja nema otvorenih prozora, nikakvo se blato u nju ne moe ubaciti.

Neka ustane sva priroda protiv mene, nita mi ne moe uiniti do jedino to pre postatigrobom tela moga.

Svaki svetski usev zasipa se ubretom, da to pre nikne i bolje raste. Ako je dua moja,avaj, napustila devianstvo svoje i primila seme ovoga sveta u sebe, onda e moratiprimiti i ubre, to svet baca na svoju njivu.

Ali ja Tebe prizivam dan i no: nastani se u dui mojoj i zatvori sve ulaze za neprijateljemoje. Uini peinu due moje praznom i nemom, da niko od sveta ne poeli ui u nju.

Duo moja, jedina brigo moja, budi na strai i razlikuj glasove, to udaraju o tebe. Pa kadpozna glas Gospodara svoga, napusti nemilo i odjekni svom snagom.

Duo moja, peino venosti, ne dopusti vremenom razbojnicima da uu u tebe i naloesvoj oganj u tebi. Budi nema, kad te viu. Budi nepokretna, kad udaraju o tebe. I strpljivoekaj Domaina svoga. Zaista doi e.

XLIV

Slazim duboko u srce svoje, da vidim, ko to u njemu obitava sem mene i Tebe, VeniBoe?


42/112

I sa strahom nalazim mnogobrojne strance, kako se bore oko podele srca moga. Naoh ihonoliko u srcu mome koliko vreme od Adama sadri ljudskih i neljudskih dua.

Pa razumeh, zato je srce moje iznemoalo, te ne moe da primi ni Tebe ni mene u odajesvoje, nego nas gura kraju, - sopstvenike na ivicu imanja njihova.

Pre nego izaoh iz utrobe matere svoje, svet sa svojim eljama useli se u mene.

Svaku lasku sveta skupo sam i preskupo plaao, vazda odvajajui i dajui deo srca moga.Dok ne predadoh svetu celo srce svoje, i dok mi laske ne postae otune.

ale mi se starci na godine govorei: od mnogih godina ostari srce nae.

Zaista, starci, ne ostari srce vae od mnogih godina no od mnogih elja.

Pa savetujem srce svoje u samoi: ocepi se od juonjeg dana, jer i on se ve ocepio od

tebe. Svi oni predmeti, za koje te je elja vezivala, danas ne postoje: jedni su se izmenili,druge je bolest onakazila, trei su umrli. Niti postoje predmeti tvojih sutranjih elja.Svojim biem vreme iba svoje stado, i ovo se znoji i krvavi od udaraca. A predmetidananjega dana ubacuju u tebe, ve prepunjeno senkama mrtvaca, nove elje, koje esutra i same biti senke mrtvaca.

Ne ponavljaj prole oseaje, jer e te ovi onoliko puta vezati za stub vremena, koliko ihputa bude ponavljalo, srce moje. I bie rob vremenu, i ostarie i umree pre smrti.

Kidaj to bre vorove strasti, koji se zavezae od udruenih i esto ponovljenih elja ioseaja. Lake je iskidati pojedinane konce elja i konce oseaja nego jake vorove

strasti. No i ove mora iskidati ma se raskrvavilo, ako eli novo detinjstvo, i novumladost, lepu i veniju od prole ti mladosti.

Izbaci svet iz sebe, srce moje, pa ga posmatraj onda, kako je nemoan. I posmatraj tadasebe, i osetie nesluenu mo. Svet nam se ini moan samo dotle, dok robujemo svetu.

I bie prostrano kao venost, i venost e se useliti u tebe.

Trojedini Boe, koji ima srce neobuzeto tamom i slobodno od sveta, oisti srce moje odnezavisnih stranaca, to ga tamom proarae. Neka srce moje bude svetlo, i tama nekanemono krui oko njega, no neka ga ne obuzima.

Neka srce moje bude srce sina i gospodara a ne srce sluge i lopova.

Daj mi srce Isusovo, oko koga je tama uzalud tapkala? da ue, i nije mogla ui.

Carice nebesne krasote, ogradi srce moje materinskom brigom.


43/112

Due sveti i svemoni, oplodi srce moje nebesnom ljubavlju. Da sve ono, to se u njemurodi i poraste, ne bude od ploti i krvi no od Tebe, Due Sveti i Gospode moj.

XLV

Slazim duboko u svoj um, i nalazim u njemu Jevreje, to spreavaju ulazak Tebi,Svetlonosni Care moj, i to ispunie sav svet priama o svome bekstvu iz faraonskogcarstva, koje ne pobee od njih.

I razgledah sve to stanovae u umu mome i oajno uzviknuh: sve to nisam ni ja, ni Bogmoj, niti carstvo Boga mojega.

Sve su to odjeci i slike zemlje, to moja i suvie vredna ula unee spolja i nagomilae uumu mome.

Pa gde sam ja? Gde je Car moj i Gospod moj? Gde je carstvo Cara mojega? Zar u zemlju

obeanu prevukoste svo carstvo egipatsko? I u grad Cara mojega zar uneste svo blatonilsko?

Zlehuda je hrana uma moga, dokle se god hrani samo onim to mi ula postavljaju.Spoljanji otisci i predstave, senke senki, poveane do stranih razmera, kao to senkeuvek strailno velike porastu tamo gde je svetlosti malo - zar je to um moj? Sve miljenjeuma moga, naoh, nije drugo do zidanja nemonih graevina od nemonih senki.

I jo jednom razmotrih neizmerno polje uma moga, gde se sa hitrinom mnogih paukovazidahu i ruahu itavi gradovi od senki, nemoniji od pa

molitve na jezeru

Documents