moderna arhitektura

Download Moderna arhitektura

Post on 05-Jul-2015

2.217 views

Category:

Documents

14 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Moderna arhitekturaIz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rekonstruisana zgrada Bauhausa

Ajntajnova kula u Potsdamu

Paviljon od Ludvig Mis van der Roea

Ornamenti i dekoracije u doba Istorizma

Modernistika arhitektura je vrlo irok pojam koji obuhvata mnoge stilove i graevine sa slinim karakteristikama u arhitekturi, primarno je pojednosavljenje forme i odstranjivanje dekoracije. U 40.- tim godinama ove graevine su bile ujedinjene uinternacionalni stil. Moe se smatrati da se modernizam razvijao od oko 1918. 1975. godine i ova arhitektura se zasnivala na novoj metodi stvaranja koja se odvodila od forme, funkcije i konstrukcije.

PojamNaziv modernizam je odvoen iz francuskog jezika koji obeleava savremenost pod ovim pojmom se kod nekih istoriara umetnosti podrazumeva i postmoderna arhitektura. Ovakav termin koristi se u nekim zemljama kojim se obeleava umetnost secesije koja se u raznim zemljama javlja pod razliitim imenima.

KarakteristikeNeki istoriari vide evoluciju moderne arhitekture kao socijali rad koji je blizu povezan sa projektom modernosti i rezultat je drutvenih i politikih revolucija. Drugi je vide kao primarno upravljanje tehnolokih i tehnikih mogunosti i razvoja i dostupnost novih materijala kao elik, gvoe, beton i staklo i vide savremene zgrade kao deo industrijske revolucije. Kristalna palata Josef Pakstona na izlobi 1951. jeste rani primer a moda najbolji je primer neboder u ikagu koji je realizovao Luis Saliven1890. godine. Drugi opet istoriari umetnosti smatraju nastupanje moderne arhitekture u vezi sa reakcijom na elkekticizam i istoricizam 19. veka. Bilo ko da je od njih u pravu oko 1900.- te godine mnogi arhitekti po celom svetu razvijali su nove tendencije u arhitekturi u vezi sa novim tehnolokim mogunostima. Rad Luis Salivena u ikagu, Viktor Horta u Briselu, Antoni Gaudija u Barceloni, Oto Vagnera u Beu moe da se obelei kao borba starog i novog u arhitekturi. Velika trojka obino raspoznavana kao Le Korbizje u Francuskoj, Ludvig Mis van der Roe i Valter Gropijus u Nemakoj koji su obadva bili i direktori Bauhausa jedne od mnogih evropskih kola koje su usmeravale tradicije u umetnosti i zanatima. Frenk Lojd Rajt je uticao na karijere evropskih modernista i ako je on odbio da se u njih svrstava svojom organskom arhitekturom u kojoj je odredio teoriju i principe.

U 1932. godini dola je vana MOMA izloba kao prikaz savremene umetnosti iji su organizatori bili Filip Donson i Henri- Rusel Hikok i koji su prikazali trendove savremene arhitekture koja je niti zblizila i upoznala svet sa probijanjem t.z.internacionalnog stila u arhitekturi. Sa Drugim svetskim ratom mnogi vani arhitekti bauhausa su otili u SAD i tamo nastavili rad. Moderni oblakoderi reeni su na jednostavan nain bez dekoracije i primenjuju nove materijale, kao elik, staklo i beton. Stil je postao najvie evidentan u dizajnu oblakodera. Kritiari meunarodnog stila su izjavljivali da njihova otra pravougaona geometrija nije primerena za ljude. Le Korbizje je opisao zgrade kao maine za stanovanjeali ljudi nisu maine i ne ele da ive u maini. Tokom sredine veka neki arhitekti su zapoeli eksperimente sa organskom arhitekturom i ovom formom su doli do ljudskijeg odnosa u svojim reenjima. Srednji modernizam veka ili organski modernizam bio je prihvaen zbog njegove prirode koja se okree ka igri. Alvar Alto i Ero Sarinen bili su dva najplodnija arhitekta u ovom pokretu koji je uticao na modernu arhitekturu savremenika. Moderna arhitektura je tokom 60.-tih godina izgubila svoj smisao i bila je potisnuta nastupanjempostmoderne arhitekture. [uredi]Galerija

Barselona, Nemaki paviljon za svetsku izlobu1929. (rekonstrukcija)

Kua Ester (levo), Kua Lange (desno), u Krefeldu Zgrada IBM u ikagu Paviljon za svetsku izlobu, detalj 1

Paviljon za svetsku izlobu, detalj Paviljon za svetsku 2 izlobu, detalj 3 Stambena zgrada u

Nacionalna galerija moderne umetnosti u Berlinu

BauhausUkoliko ste traili neto drugo, pogledajte lanak Bauhaus (vieznana odrednica).

Bauhaus Desau

Bauhaus Desau

Bauhaus (nem. Bauhaus) ili punim imenom Dravna kola Bauhaus u Vajmaru je bila dravna kola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je 1919. godine u Vajmaru u Nemakoj osnovao arhitekta Valter Gropijus (nem. Walter Gropius) (1883. - 1970.) a predavai su bili i Kandinski i Kle. Razlog osnivanja kole bila je ideja o stvaranju udruenja zanatlija-umetnika pod upravom umetnika-predavaa, u cilju zajednikog istaivanja profesora i studenata u primeni novih tehnika, materijala i oblika u arhitekturi, proizvodnji nametaja i proizvodnji upotrebnih predmeta. Teorija izuavanja procesa opaanja i boja primenjivana su u praksi. Programi po kojima se radilo u Bauhausu bili su veoma napredni za to vreme. Kao rezultat, grupnog rada i klime velikog entuzijazma, koja je u Bauhausu vladala od faze projektovanja realizacije, nastaju predmeti od kojih je potekao moderni industrijski dizajn.

Valter Gropijus, Zgrada Bauhausa u Desau,1919.-1926., Nemaka.

Bauhaus logo.

[uredi]Istorija Krajem 19. veka u Engleskoj se javlja ideja o povezivanju umetnika i industrijske proizvodnje kako bi se ulepali industrijski proizvodi, a unitile imitacije i ki. Spajanje umetnosti i industrijske proizvodnje pokrenuo je u Engleskoj Vilijam Moris (Arts and Crafts) ve krajem 19. veka, ali su njihovi proizvodi bili individualni i bogato dekorisani, dakle nisu bili u skladu s modernim nastojanjima. Pod njegovim uticajem 1907. godine u Minhenu je osnovan Nemaki savez zanatskih i industrijskih proizvoaa (Deutsche Werkbund). Jedna od struja u tom udruenju teila je standardizaciji (ujednaavanju) industrijskih proizvoda najbolje prilagoenih nameni, te i novim materijalima i tehnikama. Delatnost Werkbunda unapreuje i razvija Valter Gropijus, te osniva specijalizovanu kolu za istovremeno bavljenje svim vrstama oblikovanja Bauhaus, 1919. godine u Vajmaru, gdje su tada na vlasti bili socijalisti (Vajmarska republika). S vrhunskim umetnicima i izvrsnim pedagozima (Lionel Fajninger, Georg Muha, Paul Kle, Oskar lemer, Vasilij Kandinski, Laslo Moholj-

Na itd.), Valter Gropijus vodio je dva kursa: - materijali i tehnike obrade (rune i mainske); - crtanje, projektovanje i teorija oblika. Prvi je direktor bio sam Gropijus, ali kasnije je direktor postao najpre Hanes Majer, a potom arhitekt Ludvig Mis van der Roe, koji kolu pretvara u istu kolu arhitekture. Godine 1925. kola naputa Vajmar i seli se u Desau gde je prema Gropijusovom projektu 1926. dovrena zgrada Bauhausa. Sama zgrada je prelomno delo moderne arhitekture u kojem oblik sledi namenu. kola se 1932. godine seli iz Desaua u Berlin, ali bauhausovce zbog njihovog internacionalizma, liberalnosti i brige za oveka nacisti optuuju za levi socijalizam, i Hitler zatvara Bauhaus im je doao na vlast. Dela profesora i studenata Bauhausa snano su uticala na industrijsku proizvodnju i na razvoj industrijskog dizajna u Evropi. Mnogi izvanredni umetnici pouavali su u Bauhausu:

Stolica koju je dizajnirao Marsel Brojer kao student u Bauhausu, tzv. Vasilijeva stolica. Stolica se toliko svidela prof. Vasiliju Kandinskom da ju je dao napraviti za sve uenike

[uredi]Delatnost

Bauhausa

Cilj te kole bio je stvaranje novog udruenja zanatlije-umetnika pod vostvom umetnika-nastavnika u zajednikom traganju, i s uiteljske i s uenike strane, za novim tehnikama, novim materijalima i novim oblicima koji e se primjenjivati na arhitekturu, namjetaj i upotrebne predmete.

metalni ajnik iz Bauhausa.

U Bauhausu su se odravali kursevi stolarstva, tkalakog i keramiarkog zanata, slikarstva, grafike i fotografije. Praktinom su radu bili dodati teorijski predmeti o percepciji i boji, i to prema programima vrlo naprednim za to vreme, s konanim ciljem da u uenicima oslobode stvaralaku energiju. Iz mnogostrukih kolektivnih aktivnosti koje je razvijao Bauhaus, u raspoloenju velikog zanosa, od zamisli do ostvarenja, proizlazi moderni industrijski dizajn. Fotografija i grafika ponovno se otkrivaju u Bauhausu gde se eksperimentira s beskonanim mogunostima vezanima uz upotrebu fotografskog aparata: kola, fotomontaa, dvostruka ekspozicija, uveanje negativa i ostala tehnika sredstva koja su danas u svakodnevnoj upotrebi. Arhitektura, namjetaj i razni predmeti dizajniraju se po osnovu funkcionalnosti. Estetska vrednost nekog predmeta mora proizlaziti iz savrenog stapanja oblika i funkcije. Cela je Bauhausova produkcija obeleena najveom moguom jednostavnou. Prema shvatanju Bauhausa, predmetima ne treba dodavanje ukrase koji bi skrivali ili popravljali rune i bezobline delove, nego treba te delove oblikovati na lep, umetniki nain i predmet e biti lep sam po sebi. Pod uticajem pojedinih pravaca moderne umetnosti ( ekspresionizma, kubizma i naroito nekih grana apstraktne umetnosti), koji su teili pojednostavljenju i pronalazili nove oblike, oblikovanja upotrebnih predmeta dobija novo znaenje postizanje funkcionalnosti predmeta kao kreativan in. Ideje Bauhausa potuju se i danas u

naelima industrijskog dizajna: jedinstvo namene (funkcije), potovanja materijala i procesa serijske proizvodnje. Bauhaus je oblikovanje i kontrolisanje plastino-prostorne okoline postavljao kao idealan cilj. Program Bauhausa je bio otkrivanje osnove kreativnosti, zatim humanizacija funkcija predmeta, racionalizovanje novih oblika i na kraju priprema za industrijsko oblikovanje. No drutvo nije bilo zrelo da prihvati takve predmete i Bauhaus je ostao samo genijalna kola- priprema za budui industrijski dizajn. [uredi]Galerija

radionice

osvetljenje pozornice

mehanizam za otvaranje prozora

trpezarija

Arhitektura funkcionalizma

Toranj Olimpijastadiona - Helsinki2006.

Funkcionalizam je stil i teorija u klasinoj modernoj arhitekturi u kojoj se u stvaranju sve podreuje funkciji. Po Lujs Salivenu Form follows